dokument

3AXTEB-34 PETI4CTPAUIlJY 

O14HAHCI4JCKdT }€BEUITAJA 

00549457 

HArrlH AOaTABlrArsA O64BE 

E-to5r6o4315 -

@ 

123 

PoFunrava pEvno lico - Prcduzetnik 

PopunjaE asencua za Pdwedne reglske 

N 

NNEtrEEN 

'19 20 21 22 23 24 25 6 

t 

looir-t--__-l 

PIB 

NazN :Preduzece za proiaodnju, promet i ustu ge siFpo a.d. 

Sediste :VanF, Radnlcka 12 

7005009384758 

BILANS STANJA 

na dan 31.12.2011. godine 

ilillillililllilil 

lAKflvA 

A. STALNA lMovlNA (002+003+004+005+009) 

00 I NEUPLACENI UPISANI KAPITAL 002 

012 II GOOOWILL 003 

001 9653742 9635631 

01 012 III, NEMTERIJALNA ULAGANJA 004 31803 45743 

IV NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREI'IA I 

BIOLOSKA SREDSTVA (006+007+0!8) 005 4852961 4880561 

)20, 022, O23, 026 

027(deo), 028 

(deo),029 

024, 027(deo), 028 

(deo) 

)21, 025, 027(deo) 

028(deo) 

1. Nek.etnine, postrojenja i oprema 006 4852961 4880561 

2. lnveslrcione nekrelnino 007 

008 

V. DUGOROCNI FINANSIJSKI PLASMANI 

(010+01, 009 4768978 4709327 

030 do 032,039 

(deo) 

010 4247541 3997721 

033 do 038, 039 

(deo)minus 037 2 Oslali dugorccni finansiski plasmani 011 521437 711606 

B. oBRTNA lrtlOVlNA (013+014+01s) 0r2 9673684 9864981 

10 do 13, 15 I ZALIHE 013 3087075 3022966 

tI STATNA SREDSTVA NAMENJEN1 PRODfuI t 

SREDSTVA POSLOVANJA KOJE S: 

OBUSTAVLJA 

014 11291 11291 

20, 21 i 22, os\n 

223 

III KRATKOROCNA POTRAZIVANJA, PLASMANI I 

GOTOVIM (016+017+018+019+02C) 015 6575318 6AaO124 

223 2 Pot.azivanja za vise placen pore2na dob[ak 017 

016 4218336 3797886 

23 minus 23 3 Krallorocni finanstski pl.smani 018 125T43 531197 

24 4.Goiovnshiekviva!enli golovina 019 125130 110615 

Broizahteva:229576 

Strana 2 od 18

27 i26 osim 2E8 

a. Por* na dodalu vednost i aktivna vremenska o20 2106069 2411026 

288 V. ODLOZENA PORESKA SREDSWA 021 0 384 

G. POSLOVNA TMOVINA {001+012 +021) o22 19327426 19520996 

29 D, GUEITAK IZNAD VISINE KAPITALA 

DJ. UKUPN AXTIVA (022+023) 024 19327426 19520996 

88 E. VANBILANSN AXTIVA o25 456221 153865 

(102+103+104+10s+106-107+108r09-110) 

101 6768r73 6728575 

30 I OSNOVNI KAPITAL '102 6558358 6558358 

31 N NEUPLACENI UPISANI KAPIIAL 103 

32 III. REZERVE 104 

330r331 

332 

IV. REVALORIZACIONE REZERVE 105 11234 11724 

V NEREALIZOVANI DOBICI POOSNOW 

HARTIJA OD VREONOSTI 

106 

333 

VI. NEREALIZOVANI GUB1CI PO OSNOW 

HARTIJA OD VREDNOSTI 

107 

34 VII NEMSPOREOJENI DOAITAK 108 198581 158489 

35 VIII,GUBITAK 109 

037 i 237 I IX- OTKUPLJENE SOPSTVENE MCIJE 110 

B. DUGOROCNA REZERVISANJA I OBAVEZE 

(1r2+113+.116) 111 12549919 12780363 

40 I DUGOROCM REZERVISANJA 112 

DUGOROCNE OBAVEZE (114+lr5) | 113 6806005 6387354 

414,415 1- o0gorocni krediti | 114 2547113 1908768 

41bez414i115 . Oslale dugoroqeobaveze I 115 4258292 4478586 

. hMTKOROCNE O€AVEZE 

I tro 

1117+11A+119+120+121+122) | 

5743914 6393009 

42, osim 427 1 rvarkorocne linansrjsle obaveze 117 1247030 1189875 

427 

2 Obaveze po osnow sredstava nemenjenih prodaji 

i sredstava poslovanja koie se obuslavlja 

43 i44 3 Obaveze iz posrovanja 119 2323-t03 2105265 

45 i46 4 Osrale kratkorccne obaveze 120 1983991 2C41933 

116 

47,48 osim 481 i 

5- obaveze poosno\iu poleza na cadatu vrednosl i 

ostalih javnih pnnoda rpasivna vremenska 121 18743-4' \54126 

481 6 Obaveze po osnovu porcza na dobiiak 122 1750 r 810 

Brojzahteva:229576 

Slrana 3 od 18

V. OOLOZENE PORESKE OBAVEZE 

G. UKUPNA PASIVA (101+111 +123) 

19327426 

D. VANBILANSNA PASIVA 

, \)^\ o-" ,.,. 

Lice odsovomo z sastavljanje 

rinansijskog lzvestaja 

\\" 

r(akonski 

A"J-..- 

u stuPnik 

preOuzetirrrJ t ' Sruzoeni stasnik RS", br114/06,5/07.119/08 i2l10) 

Brojzahleva 229576

Naziv :Peduzece a proidodnj!, promet I usluge Sldpo a.d. 

7005009384765

\\',1 \:.,.),,rir il t: 

obrazacpropisan P.avilnikom o sadzini i form i obrazaca [nansijskih izvestaja/ 

preduzetn ke ( Sluzbeni g asnik RS', br 114106, 

5/07, 119/OB 

i 2/10) 

Broj zahieva:229576 

Sirdna 6 od 18

Naziv:Preduzece za proizodnju, proniet i usluge Sinipo a.d. 

Sedisle Vranje, Radnicka 12 

7005009384772

V. TOKOVI GoTovINE Iz AKTIVNoSit FINANSIfuINJA 

325 975958 

3 Oslab dngorocn: i kratkorobne obaveze 0 

lr. odlividotovine iz aktivnosti finansiEnja (l doa) 

1 Otkup sopsivenih akcija iudela 

33ji 

G. SyEG4 PRrLtvr GOTOVTNE (301:i313+325) 336 7403898 8328233 

7389383 

z fozrrlyN 

KURSNE RAZLIKE PO ()SNOVU PRERACUNA GOTOVINE 

342

Naziv :Preduzece za proiaodnju, promet i usluge Simpo a.d. 

SedGte :Vranje, Radnicka 12 

7005009384796 

IZVESTAJ O PROMENAMA NA KA.ITALU 

u periodtr od 01.01.2011. do 31.122o11.godine 

ililtilffilill 

-u hll'ld:tr: 

d| 

'I 441 6549531 aa21 427 

2 Ao2 424 

3 416 

Xorigovano pocetnostanje na dan 

01.01, pfethodne godine _ 417 8827 

ukupna povbcaila u prlthoanoj 431 

6 

Ukupna smanjehja u prethodnoj 432 445 

1 

I 

I 

lspiavka materialno 2iacaj h 

gresaka rprornena 

ralunovodslvenih politika u iekucoj .409 

422 444 

10 

Korigovano pocetno stanje na dan 

01 01 tekuce godi|e _ 414 654953r 

12 

13 Stanje na dan 31,12 tekuce 

sodine -(red br 10+11r2) 

Brolzahteva:229576

Brcjzahteva:229576 

i',t

Bfolzahtev.:229576

I 557 

2 

3 559 

5 561 

6 V1iip* j'"nr"nF r i"thb;noj 562 

T 563 

5@ 

9 

0 

Ukrpr-a povecanja u lekuceoj godini 

12 Ukupna smanjenja u tekucoj godlni 

56S 

569

Naziv:Preduiece za proi4odnju, prometi uslugeSimpo a.d. 

Sedisb :VEnje, Radnicka 12 

7005009384789 

STATISTICKI ANEKS 

za 2011. godinu 

OPSTI PODACI O 

Brojzahtevar229576

III STRUKTURA ZALIHA 

iznosiu hiuadama dinaa 

10 616 598962 

t1 2 Nedovcena proiaodnja 617 

12 618 

13 272690 

11292 

Brojzahteva 229576

VI POTRAZIVANJE I OBAVEZE 

Broj zahteva 229576

- iznosi u hiljadaina dinara 

554 664 2587 3578 

555 665 56547 44885 

556 666 

562 667 303111 

deo 560, deo 561 i 

562 

303111 

VIIIDRUGI 

Brojzahteva 229576

IX OSTALIPODACI 

' iznosiu hiljadama dinara 

obaveze za akcize (prcma godcnjem obiacunu akciza) 681 

go!isnji iznos pf ema obracunu) 682 345422 466292 

683 

6 P.rmljene donacije iz mosiranstva id.uga bespovraina sredslv! u novcu ilinatu.iod 

inosl|anlh pravnh rfizlckih lica 

686 

Bfojzahleva:229576 

Strana 17 od 18

SIMPO A.D. VRANJE 

NAPOMENE 

UZ FIMNSIJSKI IZVESTAJ 

74201,7 GODINU

1. OSNIVANJE I POSLOVAruE PREDOZECA 

SIMPO a.d Vranje, (u daljem tekstu P.eduze6e) osnovano je 29. novembra 1963 godine, Preduzede je regisrfovano 

kao akcjonarsko drustvo. Preduze6e se bavi proizvodnjom namestaja i plasmanom na doma6e i inosr.ano trzste. 

Na dan 31. decembra 2011.9., preduze6e ima 2.956 zaposl€nih. 

- Mafian; bfoj: 07105681 

- Slfra delainosti 36140 

PIB 100549457 

- Teku6i raaun: 160-6911-04 

Prema kriterijumu za razvrstavanje druitvo je razvrstano u veliko preduzede, 

2. OSNOVE ZA PRIKAZIVANJE FIMNSTJSKJH IZVESTAJA 

Finansijski izvestaji su iskazani u hiljadama dinara (CSD), odnosno u funkcionalnoj vatuti koja je domicitna vatura 

RePublike Srbije- a prikazani su u lormatu propisanom Pravilnikom o obrascima i sadr:ini fozicla u oliascima nnansilsr

Racunovodstveni informacioni sistem predstavUa deo informacionog sistema pfivrednog druitva koji obezbeduje 

podatke i informacije o finansjjskom, imovinskom i prinosnom polozaju i prom€nama u pomenutim poloZajima privrednog 

druStva za interne i ekteme korrsnike. 

Finansijska funkcija obuhvata poslowe kontrole nov6anog poslovanja i kredita, odnose sa poslovnim bankama, 

finansiranje poslovnih funkcija, upravljanie potra:ivanjima i obavezama, obra6une i plaCanje poreza, doprinosa, carina i drugih 

datbina, obraeun€ i isplate zarada i naknada zarada, blagajniako poslovanje, naplare i isplate preko reku6ih raduna. 

0 okvi.u sluzbe (seklora) ra6unovodstva, finansija i devizne slu:be obavljaju se poslovi: 

- finansijskograiunovodstva; 

- raaunovodstva tro6kova i udinaka (upravljadko raaunovodstvo), 

- vodenje analitike, pomo6njh knjiga i evidencija, 

- raaunovodstvenoplaniranjej 

- radunovodstveni nadzor i kontrola; 

- radunovodstvenoizveStavanje j infomisanjej 

- sastavljanje i dostavljanje periodidnih i godianjih finansUskih izvestaja; 

- blagajni6koposlovanj€; 

- oha6un zarada, naknada zarada ' drug'h primanja zaposlenihr 

- obradun ipla6anje po ugovorima o delu, aulorskjm i drugim ugovorima, 

- obradun iplacanje poreza, doprinosa, cadna i drug'h dazbinaj 

- sasLavljanj€ i dostavljanje po.eskih prijava i drugih propisanih obra6una i evidencija od strane d.Zavnih i 

drugih organa; 

- lr6i nablatu i placanje preko din. i deviznih raduna priv.ednog d.ustva. 

Obavljanje Poslova u s€ktoru radunovodstva i finansija i odgovornost zaposlenih ureduje se opsiim aktom kojim se 

ureduje radni odnos i sist€matizacija poslova i radnih zadataka u pri\,rednom drustvu. 

ehn 4. 

Zadaci slurbe Edunovodstva su: 

- organjzovanje tokova knjigovodsivenih dokumenata u p.iwednom d.u6tvu, 

- prik'ipljanje knjigovodstvenihdokumenara, 

- sprovodenje nad knjigovodstvenim dokumenfima kontrola koje su u domenu knjigovodstva, 

- sanavljanje odgovaraju6ih ob€Euna i 'zvestaja na osnovu poslovnih knjiga i drugih izvora informacija i sastavljanje 

obmauna i izvestaja njihovim korisnicima, 

- auvanje poslovnjh knjiga, knjigovodsrvenih dokumenata i finansijskh izveStaja, i 

. ostali poslovi koje im u zadatak sravi Dirckror seldora. 

elan 5. 

Zadaci sluzbe finansijske operarive su: 

- kontrola (likvidiranje) knjigovodstvenihdokumenara, 

- finansijsko poslovanje prcko poslovnih banaka kod banaka i dinarske blagajne, 

- obraaun poreza (sem poreza na zarade), akciza, carina, doprinosa (sem doprinosa na zarade), taksa, drugih dazb'na, 

a u sldadu sa relevantnim zakonima i propisima donesenim na osnow tih zakona i kontrota obraduna svih poreza, akciza, 

carina, doprinoisa, taksi i dr. dazbina. 

- obradun zafada i poreza i doprinosa na zarade, 

- vodenje evidencija j sastavljanje obra6una i izvestaja u vezi ha.tija od \,rednosd i k€dita koji se odnose na privredno 

druswo, 

- konrola blagaine, pdTara i Drevornih isprava, 

- ostali poslovi koje im u zadatak sravi Direktor sektora. 

Zadaci devizne sluZbe su: 

- devizno poslovanje kod Poslovnih banaka i preko devirne blagajne i drugi poslovi u ven sa naplarom i pta6anjima, 

-. vodenje evidencija i sastavljanje obraduna i izvestaja u vezi haiija od vrednosU i kedta koji s€ odnose na privredno 

druStvo, 

- ostali poslovi koje im u zadatak stavi Direktor sektora. 

Poslovne l$jige 

elan 6. 

Raaunovodstveni Podaci i informacije o stanju i p.omenama na imovini, obavezama i kap;talu, prihodima, rashodima 

i rezultatu poslovanja obezbeduju se u poslovnim knjigama koje aine:

- dnevnik glawe knjige finansijskog ra6unovodstva, 

- glavna knjiga finansrjskog ra6unovodstva, 

- pomodn€ knjige. 

Dnevnik glavne knjige finansijskog radunovodstva predstavlja hronoloiku evidenciju poslovnjh promena koje se 

obuhvataju aa radunima finansijskog racunovodstva, po datumu nastanka, brcju i nazivu ra6una ove glavne knjige, dugovnom 

i PotraZnom iznosu ra{una ove glavne knjige i kratkom objaSnjenju nastale poslo\ne promene. Pri knjizenju poslovnih 

dogadaja, u dnevnik se prvo unose knji:enja na dugovnoj srrani raduna, a potom k{i:enja na porraZnim ra6un;ma. 

Gla!'na knjiga finansijskog raaunovodswa predstavlja skup s.r'ih raauna u okviru klase O do I Kontnog okvjra 

prjvrednog drustva na kojima se obuhvataju podaci i informacije o promenama na imovini, obavezama, kapiralu, prihod;ma i 

rashodjma pdv.ednog df ustva. 

Knjizenja poslovnih promena na ra6unima ove glavne knjige vrie se pr€nosom dugovnih i potrainih knjizenja iz 

dnevnika. Svakj iznos iz dnevnika koji je unet u kolonu duguje prenosi se na dugovnu nranu raauna u glavnoj knjizi 

finanstskog radunovodsrva, a waki iznos iz kolone potfazuje dnevnika prenosi se na potraznu stGnu raduna ove glavne 

knjige. 

Glama knjiga finansijskog radunovodstva obuhvata €eune u okviru klase I Kontnog okvira na kojima se obuhvataju 

podaci o zalihama, troikovj po mestu nastanka, troskovi po nosiocima, troskovi prodatjh u6inaka, te interne prihode i 

Pomo6ne knjige su analitjcke evid€ncije koje se vode po wsti, koljdini i vrednosti za nematerjjalnu i mare.ijalnu imovinu 

(nematerijalna ulaganja,. nekretnine postrojenja I opremu, inveslicione neketnine, zalihe mate.ijala, robe i gotove proizvode), 

za f:nansijska sredstva (kao 6to su devize, pot€:ivanja od kupaca, potratvanja po primljenim menicama, datim kreditima i 

d.ugim hariijama od vrednosti), za finansijske obaveze (kao sto su obaveze za poreze i druge da:bine, prema dobavlja6ima, 

Po izdatim menicama i drugim emitovanim hartijama od vrednosti, obaveze po uzetim k.editima, obavee prema zaposlenim i 

drugim licima) j ;nstrumente kapitala (kao sto su obidne i prior;tetne akcije, opcije za upis ili kupovinu obidnih akcija 

preduze6a koje ih je emitovalo, oikupljene sopsrvene akcije, udeli u kapitalu i drugi instrumenti kapitata). 

Poslovne knjige vode se tako da omogu6avaju kontrolu ispmvnosti knji:€nja, cuvanja i kori66enja podataka, kao i uvid 

u hronologiju izv.Senih knji:enja i sagl€davanje wih promena na raaunima gla\.njh knjiga i pomodnih inji;a. 

Poslovne knjige mogu se voditi u slobodnim listovima, povezane ili p.enete na neki od €leki;onskih iti magnetnih 

medija, tako da se po potr€bi mogu odsrampatiti prikazati na ekranu. 

Vodenje poslovnih knjiga 

dhn z. 

Vodenje poslovnih knjiga, sastavljanje j prezentacija finansijskih izvedtaja priw€dnog drusrva \rsi se u sldadu sa 

raaunovodstvenim nadelima definisanim u oloiru Medunarodnih standarda finansijskog izvestavanja i radunovqdsrvenim 

politikama uMdenih ovim pravilnikom. 

Vodenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izvestaja pnwednog druswa obavlja srrudno lice koje 

ispunjava sledede uslove: 

Finansijskjm sekiorom rukovodi Hnansjjski direktor koji je za svoj rad neposredno odgovoran lzlTtnom d;rekroru. 

Fjnansijski direktor je lice kome se poverava vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvestaja. Za Finansijskog 

direktora od.edjuje se lice koje ima: 

- r{l stepen struane spfeme ekonomskog usmerenja, 

- tri godine rada nd poslovima rdaunovodsrva. inansijske operatjve ideviznog postovdnja. 

Obavljanj€ knjigovodstvenih poslova u Finansijskom sektoru \,rsi se Do sluzbama I ro: 

- sluzbaraiunovodstva, 

- sluzba inansijske ope.ative i 

- devizna sluba. 

Slutbama rukovode Sefo\a slutbi koji za svoj rad neposredno odgovaraju FinansUskom direldoru. Sefa stuibe odrcdjuje 

se lice koje ima: 

- VII stepen struine spreme ekonomskog usmerenja, 

- tri godine rada na jednom od poslova raiunovodstva, finansijske operative iti deviznog postovanja. 

Stru6no lice zaposleno u prwednom dfuslvu odgovorno za vodenje poslovnih knjiga, sastavtjanje i prezenracjju 

finanstskih izv€staja le Biserka Jovanovid, direkror finanstsko - ratmovodsrvenog sekrora. 

Okoliko dode do Promene odgovornog lica za voalenj€ poslovnih kliga, sastavljanje I prezentaciju finansijskih izvestaja u toku 

pr'mene ovog pravilnika, privredno druStvo je u obavezi da izvrsi izmene i dopune oi/og pravjlnika. 

Zavisna privredna druswa posebnom odlukom odredjuju lice kome poveravaju vodjenje tostovnih knjiga.

Radunovodswene isprave 

ehn 8. 

KnjEenje poslo,vlrih promena na ;movini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima vrsi se na osnolu verodosrojne 

ra6unovodstvene isp|av€, koja moze biti u pisanom 'li elektronskom obliku. 

Ra6unovodsrvenu lspravu sastavljaju lica odgovoma za obavljanje odgovaraju6ih poslova dijim izvrsenjem nastaju 

Poslowe promene za koje se sastavljaju ra6unovodstvene isprave. Rukovodilac organizacionog dela, odnosno sluzbe odreduje 

lice koje sastavlja Rdunovodswenu ispra\,u o nastalom poslovnom dogadlaju, odnosno poslovnoj promeni. 

Ra6unovodstvena isprava mora da obuhvati sve podarke porrebne za knji:enje u poslovnim knjigama , rako da se iz 

isprave o poslohoj prcmeni moz€ saznati osnov nastale poslo\.ne promene. 

Radunovodstvena 

_ , 

isp|ava sastavlja se u potrebnom b.oju primeraka, na mestu i u vremenu nastanka poslovnog 

dogadaja, i mora biti potpisana od strane lca odgovornog za nastanak poslovne promene. 

, Fotokopjja radunovodstvene isprave je osnov za knjizenje poslovne prcmene, pod uslovom da je na njoj navedeno 

mesto auvanja originalne isprave, sa potpisom odgovornog lica. 

Radunovodstvenom isPravom smatra se i isprava dobijena telekomunikacionjm putem, ukljudujudi I etektronsku 

razmenu podataka izmedu .adunara u sldadu sa odgovaraju6im standardom jz ove oblasU 

Raaunovodstvena 

. 

isPrava poslata telekomunikacionim putem mora da bude potpisana dig atnim potp;som, u sktadu 

sa zakonom i potvrilena elektronskom porukom na osnolu ugovora koji je porpisan izmedu positjaoca i p.imaoca. 

Posiljalac je odgovoEn da Podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na raCunovodstvenim 

ispravama, kao i za 6uvanje origjnalne isprave. 

Za iaanost prenesenih 

. 

poruka odgovoran je davalac usluga, odnosno posrednik u obavtjanju EDI (Elekrronic Data 

Interchange) transakcrje 

etan 9. 

Racunovodstvena ispGva (dokument) treba da sadr:i sledece osnovne podatker 

- naziv, adrcsu r PIB prirrednog drusrva - izdavaoca raduna, 

- mesto idatum izdavanja i redni broj raduna, 

' nd7iv, ddresu i PIB pdwednog drusfvd. primaocd rdduna, 

- v.stu i koleinu isporuaenih dobara ili wstu iobim usluga, 

- datum p.ometa dobara i usluga i visinu avansnih pla6anja, 

- porcsku siopu koja se p.imenjuje i iznos obfa6unatog poreza, 

- napomenu o Poreskom oslobadanju, 

- imena ipotpise lica koja u6eslvuju u poslovnom dogadaju, odnosno koja su ov1a56ena da predstavljajudesnike u 

poslovnom dogadaju, 

- oznake poslovne jedinice ako se na dokumentu knjiie p.ihodi, odnosno rashodi, 

Uz ra6unovodstvenu ispravu moraju biti svi prilozi kojima se dokazuje nastanak postovne p.omene 

Dircktof sektora u satadnjt sa Sefovima sluzbi odreduje sadrzinu i izgled ra6un;vodslvene isprave, broj primeraka, lehniku 

popunjavanja i ketanje radunovodsrvenih isprava. 

Raaunovodstvena isp|ava mom biti uredna - podaci u njoj ne smeju biti br'sani ili pon'Sravani. Okoliko je u popunjavanju 

ra6unovodstvenih isprava ipak nastala greska ispravka se mo:e, izuzetno, uraditi tako sto 6e se pog.esan podatak tankom 

crtlm Precrtati i iznad njega ispisati ispravan podatak Navedena ispravka mora biti overena od strane lica koje sastavlja 

racunovodstvenu isp.avu. Kod dokumenata gotovinskog i bezgotovinskog platnog promera ne sme se lrs i ispravka grdak;, 

vee se mora sastaviti nova ra6unovodstvena isp.ava. Isto vazi i za dokumenra koja pdw€dno drusrvo dosravlja p;slovnim 

ehn 10. 

Sefovi sluzbi odgovorni su za sastavljanje i kontrolu €Eunovodstvenih isprava i svojim potpisom na ispravi garantuju 

da j€ ona istinita i da ve.no pdkazuje poslovnu promenu. 

Kont.olom 

. 

ra6unovodstevnih isprava pre knjizenja utlrduje se njihova potpunosr, istinirosr, radunska ia6nos! i

ehn 11. 

Ra6unovodstvena isprava u vezi sa nastalom posiovnom promenomdostavlja se na knjizenje najkasn'je u roku od tri 

dana od dana nastanka poslovne promene 

Lica koja vode poslovne krjige, posle sprovedene kontrole primljenih isprava, duzna su da poslo\nu promenu 

prcknji:e u p_oslo!'Ilim knjisama narednog dana, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema radunovodstvene isprave. 

ehn 12. 

Poslovne knjige priuednog drustva vode se na radunaru. 

. 

Raaunovodstveni softver koji se korisU za vodenje poslovnih knjiga ' sastavljanje finansijskih izvestaj4 mora da 

obezbedi funkcionisanje sistema internih raaunovodstvenih kontrola i onemogudi brisanje proknjizenih poslovnih promena. 

Unos podataka u poslovne knjige organizuje se tako da omogu6;: 

1. kontrolu ulaznih Dodataka. 

2. kontrolu isp.avnosti unetih podaiaka, 

3. uvid u promet i sianje ra6una glavne knj'ge, 

4. uvjd u hronologiju obavljenog unosa postovnih promena, i 

5. Cwanje i koris6enje podaraka. 

Interne ralunovodstvene kontrole 

ilan 13. 

Sistem interne kontrole obuhvata sve mere koje se preduzimaju u ciljul 

1) zastite sredstava od prekomernog trosenja, prevam ili neefikasne upotrebe; 

2) oberbedenja pourddnosri iverodosrojnosti raeunovodsrvenihpodaiakd; 

3) oberbedenjd izvrsenjd poslova u sktadu sa usvoienom potirikom upraver 

4) ocene rada svih radnika, rukovoditaca i organizacionih delova u okviru Dr;wednoo dru6tva. 

Interne 

_ 

kontrole obuhvataju sve mere i postupke koji se sprovode radi obezbedenja uslova-da celo priwedno drustvo 

|adi u skladu sa planovima i politikama koje je usvojita uprava. 

Interna radunovodstvena kontrola treba da obezbedi pouzdanosti ve.odostojnost raaunovodstvenih evidencija i 

podataka i finansijskih zvesraja 

Svaka poslovna promena, odnosno transakcija, da bi bila pouzdana i verodostojana, treba da proale 6ethi 

odvojene faze, i ro: 

- da je proprsano odobravanje nasranka rakve poslovne promene; 

- da bud€ odobrena od nadleznog rukovodioca; 

- da bude izvrsena, i 

- da je evidentirana u poslovnim knjigama. 

elan 14. 

U cilju obezbedenja pouzdanosti i verodostojnosti radunovodstvenih podaraka i informacija treba obezbedti 

sprovodenje slede6ih mera interne konrrole: 

- zaPosleni koji su materijalno zadu:€ni sredsrvima ili koriste odr€alena sredstva ne mogu da vode 

raaunovodsivenu eviden.iju za ra sredsrva; 

- zaposlene koji se duZe materijalnim j novcanimsredstvima, ukoliko je mogu6€, treba povremeno 

zamenjivati drugim zaposlenima (fotacjja zaposlenih) koji mogu otkriti gre6ke i nepravilnosri koje su 

preihodni zaposleni uainilij 

- zaposleni koji vode analiti6ku evidenciju kupacane mogu vrsiti gotovinske novdane naplate od kupaca za koje 

vode evidenciju, 

- raaunovodstvene isprave, kao sto su 6ekovi, menice, fakture, narudzbenice i drugi dokumenti moraju biti 

oznaaen' serijskjm brojevima i izdavani po redosledu rih brojeva; 

- zahtevi za nabavku (trebovanja i d.. dokumenti) na osnovu kojih se ,vrdi narudivanje nabavke marerijata i robe ne 

mogu se 'zwsavati ako pr€thodno nisu overeni od strane ovlas6enog rukovodioca. Kopjja zahteva za nabavku sa 

raEunom i otpremnicom dobavuaaa 5a1je se ra6unovodstru i finansijJma koja ne moz€. izv|'iiti plaCanje i knjizenje 

te promene bez odobrenog zahteva; 

- narudzbenica za nabavku maredjala i robe sasravlja se u vise kopija, od kojih se o.iginal Satje dobavtjadu, na 

osnovu kojeg on salje robu i .a6un na bazi unetih podaraka iz narudzbenice. oruga kopila naruiZbenrce 

5a1je se raaunovodstvu privr€dnog drusrva zajedno sa radunom dobavrjaaa i prijemnicom skladisra da je

matedjal odnosno roba p.euz€ta nakon prijema matefljala i robe i fakture dobavljaaa, dok slede6e kopije 

ostaju kod lica koja sastavljaju i odobravaju narud:benice; 

- pre ob.aeuna zarada zaposlenih treba i^rsti konbolu radnog \,remena za koje se vrsi obradun i obezbediti brz i 

ta6an obradun i isplatu zarada i naknada zarada ; placanje propisanih pore_zn i doprinosa. 

ahn 15. 

0 sluibi finansjjske opeEtive naknadnu kontrolu istinitosti, ispranosti, tadnostj zakonitosti poiedinih radunovodswenih 

dokumenata pre Predaje na knjizenje ili placanje lr6i lice zduzeno za poslove liklidature, d;;a se tunkclja LMduje opsrim aktom o 

sistematizaciji poslova i zadataka. 

, 

Ovlaseena i odgovorna ljca u Slu:bi finans'jske opeGtive iz!,rs€nu kontrotu potwduju svojim potpisom na 

ra6unovodnvenom dokumentu, s tim, da likvidator stavlja p.avougaoni Stambilj na dohment. tgba itamUila odred;je dnetdol 

U sluaaju uMfivanja nezakonitosti lice koje je izlrs'lo kontrolu du:no je da o rome odmah, u pisanoj formi, preko svog 

rukovodioca obavesti dir€ldora sekto.a. U slu6aju ostalih oeispravnostj uMdenih kontrclom ra6unovodstvenih aotumena-ta tice to;e 

je lrsilo kontrolu o tome obavegtava i lica koja su ispostavila raaxnovodstveni dokument, odnosno lica koia su uEestvovala u 

poslovnom dogadaju a radi sprovodenja neophodnih ispravk. 

. _ 

dlan 16. 

IsPrave na osnovu kolih se ,vrSi placanje i naplate dostadaju se slu:bi ffnans'lske operative istog dana kada je osnov za 

placanje, odnosno naplatu nastao- 

Slu:ba finansjjske operative odgovorna je za placanje po wim osnovama. Natozi za pla6anje sa tekuc€g ra6una mogu biti 

potpisani,samo od lica koja imaju deponovan potpis, Lice koje wsiplacanje pohrduje to svojim potpisom na isp;avi. 

Kontrolu zakonitosti placanja vrsi di.ektor seldora. Drektor sel(ora mo:e o\,lastjti lic; da vrsi konbolu zakonirostj pta6anja. 

6ran tz. 

Ra6unovodstvene isp.ave se iz SluZbe finansijske operative, nakon uredno izvrsene konrole prosteduju na dal:a knjiZenja. 

. Dokumenta u kojjma je iska,ana obavez prMednog drugwa za poeze, akciz€, carinq doprinose, take i a.uge aaib.," 

prc placanja kontrolise rcfercnt m obradun poreza. 

Clan 18. 

Posuo kontiranja i knjzenja se mora za!'rsiti u.oku od tri dana,od dana pdstizanja raaunovodstvenih dokumenara, a 

pet dana 

i"lF"lt" Y.-h-.:9 

od dostavjdnja dokumenta na lf)lEenje. sef radunovodsrva odfeduje nadjn Siftiranja naloga a 

knjizenje, sislem Sjfriranja dokumerata j ostn,ih poddLdka na racunovodstvenim dokumentima 

Prc knlEenja 

., 

u Glavnoj knjil Nalog za knjizenje generisan u nekoj od aplikacjja anatiii6kog racunovodstva mora se prvo 

oditampati i iskontrolisatj, Sro kontista, na njemu oveGva wojim potpisom. 

Po izlrsenom knji:enju, radunovoda radunovodsrvene jspRve ,odtaze sa Natogom za knji:enje radi datjeg 6wanja_ 

Racunovoda svojim potpisom na Nalogu ,a knjiz€nje poMduje da je natog proknji2en. 

Osktadivanje gtavne knjige i pomocnih knjiga 

i popis irnovine i obaveza 

' dhn 19. 

Popis fil6ke imovine i gotovine v|si se najmanje jednom godisnje. Popis zaliha nedovrsene prcizvodnje v|si se 

i:,f:l" 

Fg"^q,t sodisnje PoPisnu komisiju u sastaw od najmanj€ td alana iminuje Generalni direktor. pri vrsen;u popisa 

nzrcKe Imovrne i gotoMne 

'tn;igirnu 

popisnoj komisiji nisu dostupni podaci o stanju fizi6ke imovine i gorovine u po"to*ina 

dan popisa. Popis knjiga, filmova, fotosa, arhivske graate i slj6ne imovlne wdi se svake tre6e godine. 

Popisna komisUa sadinjava izvestaj o popisu fizidke imovine i gorovine u kome se iskazuje: 

- wednost uMdena popisom, 

- lr€.lnost u poslovnim knjigama na dan popisa, 

- viskovi i manjkovj, 

- predlog na ati teret padaju manjkovi. 

Upravni odbor 

^^ ^_ 

ili Skupstina Privrednog d.uitva razmatra izvestaj popisne komisije i donosi odtuku najkasnte do 

29.01 ieku6e sodjne, na 6ti rerer padaju manjkovi.

Usaglasavanje potrazivanja i obaveza wsi se na dan 30. novembra teku6e godine u pisanoj formi o stanju 

Potra:ivanja i obaveza na dan usaglasavanja odnosno u svemu p.ema 6lanu 20. Zakona o ra6unovodstvu i reviziji (,Slglasnik 

RS bf. 4612006). 

Uskladivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevn;kom i pomo6nih knjiga sa glavnom knjigom wsi se pre popisa 

i prc saainjavanja finansijskih ialeslaja. 

elan 20. 

Pored redovnog popisa imovine, potrazivanja i obaveza koji se vrsi na kaju poslovne godine, u toku godine vrsi se 

vanredan popis i usldadrvanje stanja i pnlikom pdmopr€daje du:nosti radunopolagad€, promene prodajnjh cena proizl'oda i robe, 

statusne pfomene, Promene pmvne forme, prodaje Favnog lica, slojinske transformacije, otvaranja, odnosno zakljuderla 

postupka redo\,ne lil{r'idacije i ste6aja pravnog lica i u drug;m slutajevima predvialenim zakonom. 

Godisnjl i perlodiini obradunl - ffnansijski tzvesraji 

elan 21. 

Finansiliski izvestaji se sasta!4jaju za teku6u poslovnu godinu sa slanjem na dan 31. decembra tekuce godine. Uprami odbor 

ili Skupstina PriLrednog d(Etva moze, na predlog Generalnog direldora, da odluai da s€ pedodidni obraaun sastadja i za ka6e 

periode (pefiod januar mart, januar - jun, januar septernbar, po isleku svakog meseca ili u nekom drugom \,remenskom 

Raaunovodsivo sastavlja periodi6nj obtadun za ka6e periode na isti na6in kao i za godisnji obradun, s tim da Generalni 

direldor pn!,rednog druswa odlu6uje da li c€ se i koji popis vriiri 

e]tr]n22. 

Slutba .aaunovodstva je duzna da pre sasra!{janja sodisnjeg obraauna i obraauna propisanih za kac€ periode sprovede 

pnpremne radnje, kao ; da izwsil 

' iskazivanje u Poslo!,nim knjigama svih poslovnjh promena nastalih u toku penoda za koji se saslavlja obradun i 

kontrolu da li je to iskazivanje u porpunosti uratleno, 

- usKadrvanje prcmeta i stanja glavnih knjiga sa njihovim dnevnicima i usldadtvaqie pomodnjh knjiga sa glavnom 

lsjigom (usldadN€nje analitidkih sa njima pripadajudim sintetidkm raaunima), 

- usldadlvanje stanja imovine i obaveza u ktigovodstu sa stvarnim stanjem koje se ubrduje popisom (ako se 

popis \,r50 i izvrii knj':enje uMdenih manjkova, vi6kova i dr. i 

' druge radnje pre izrade obraduna radi Pravilnog i ta6nog ut,rdrvanja prihoda i rashoda i ra6nog iskazi!€nja 

imovine, obaveza i kaDitala. 

ehn 23. 

imovine, 

_Stanje 

obaveza, kapitala i rezultata poslovanja po godignjem ra6unu iskazuje se na popisanjm ob.ascima: Bilans 

slanja, Bilans usPeha, Iryestaj o tokovima gotovine, Izvestaj o promenama na kapitalL! Napomene uz ffnanslltke izvesraje i Statjslidki 

anek, dok se stanje sredstava, obaveza, kapitala i rearltata poslovanja sasla\,ljenih za loade vremenske periode i4li za uze 

o.ganizacione delove pnlrednog drudtva ne mora iskazivati na propisanim obrascima, 6iji izgled ili sadr:inu odrcduje dir€kror sekrora 

u saradnji sa Sefom ra6unovodstva. 

eltLn 24. 

OPtavni odbor privtednog drustva uwaja godisnj€ finansijske izvestaje. Radi razmatranja i donosenja odluke o 

usvajanju godisnjeg obraduna SIuZba radunovodstva je duzna da predlog godisnjeg obraiuna dosravi Upra\,Tom odbofu 

Privrednog drustva najkasnije do 20 og f€bruara teku6e godine za prethodnu godinu. Upravni odbor dosravlja Skupstini na 

usvajanje findnsijske i,Tvesraje najkdsniie do 2/. februara rekuee sodine. 

Osvojene finansijske izvestaje potpisuje zakonsld zastupnik privrednog drustva, kao i struano lice iz 6tana . ovoq 

pravilnika. 

Sluzba radunovodstva dostavlja nadleznom organu za vodenje registra boniteta pravnih lica - Narodnoj banci Srbije i 

Agenciji za vodenje rcgistra privrednih subjekata usvojene finansijsk€ izvestaje za prethodnu -godinu najkasnteio isteka pfva 

dva kalendarska meseca u r€ku6oj godini Za dosravtjanje finans;jskih izvestaja odgovoran je sef radunovodsrva. 

Revizija finansijskih izveghja

Clan 25- 

Revizija godisnjih finansijskih izvestaja obavlja se u sldadu sa Zakonom o radunovodsilu i reviziji (ssl. Clasnik RS, 

46/2006). 

Osvojene finansjjske izvestaje od strane Skupiiine privrednog drustva, za izvestajnu sodinu u kojoj je revizijom 

iz!'6ena kprekcija u odnosu na ffnansijske izvestaje iz prethodnog 6lana, p wedno drustvo je obavezno da dostavi Narodnoj 

banci Srb;je do 30. septemb€ naredne godine, osim ako posebnim propisom njje drugadije uredeno, 

Ako u usvojenim finansijskm izvestajima nisu revizijom vrgene korekc;je, prilredno drustvo je duZno da u roku iz 

sidva 2. ovoga aland dosrdvi sdmo misljenje revizora. 

Pdvredno drustvo usvojene finansijske izvestaje sa misljenjem rcvjzora ob€lodanjuje u skladu sa dlanom 32. 

Zakona o ra6unovodstvu i revizti (SSl. Clasnik RS. 4612006). 

duranje poslovnih knjiga i raiunovodstvenih isprava 

dhn 26. 

Ra6unovodstvene isprave i poslovne knjige dwaju se u poslo!,n;m prostorjjama priwednog drustva u rokovima koji 

su kao najkracj propisani Zakonom o ra6unovodstl/u i reliziji. 

Poslovne knjige koje se vode na radunaru i raaunovodstveni softver koj se korisli a vodenje poslovnih la.{iga duvaju se na 

raaunaru i odgovarajucem mediju za arhiviranje podataka- Po isteku poslovne godine, dnevnik i glavna knjiga Stampaju se i 

Stampani 6uvaju u rokovima propisanim u stavu 1. ovog alana. 

I MEUNoVoDSTVENE PoI]'TKE 

Cla 27. 

Raaunovodstvene politike su ra6unovodstvena nadela, osnovi, konvencije, pravila i praka koje je usvojilo privredno 

d.ustvo za pripremanje i prikazivanje finansijshh izv€5taja u skladu sa Mealunarcdnim standardima finanstskog izvestavanja. 

Usvojene raaunovodstvene politike odnose se na pdznavanjq merenje i procenjivanje sr€dsrava, obaveza, p.ihoda i 

rashoda privrenog druitva. 

Raaunovodswene pol:rike baTi,aju se nd sledeiim propisima: 

,hkonu o rdunouodstvu i rcirji ( EsluZbeni glasnik RS. 46/06), 

ndunarodnim rdunovodstvenim standardima ('SluZbeni Slasnik R5,,133/02 6/O4) 

Prcilniku o kontnom okviru i sadriini tduna u kontnom okuiru za pivredna druStua (Esluibeni glasnik RS), 

Zikonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzea ('Sluibeni glasnik RS",B4/04), 

Zakon o porezu rn dodatu wednost (lsluLbeni glasnik RS,, 84/04) 

Pftvilniku o obnsdma i sadriini Pozicta u obrascima lnansijskih izvdhta a p wedna dnrstva ('Sluzbeni glasnik 

RS'. 

Nematerijaina ulaganja 

dhn 28. 

NematerUalna ulaganja su odrediva ne4onetama sredstva bez fiziEkog sadaaja koja slu:e za proizvodnju ili 

isPoruku robe ili usluga, za iznajmljivanje d.ugim licima ili se koriste u admnistrativne swhe. Nematerijalnim ulaganjima 

- ulaganja u razvoj; 

- ulaganja u koncesije, patente, licence i s1i6na prava; 

- goodw'll razlika izmedu pla4ene cene u poslovnoj kombinaciji sticanja zavisnog privrednog drustva i 

neto vrednosti stecenih sredstava u skladu sa MSFI-3 - Poslovne kombinaciie: i 

' ostala nematerjjalna ulaganja (dugorodni zakup nekretnina, opreme, ulaganja u tudim osnovnim sredstvima, 

ulaganje u programe za .adunare j slieno); 

0 slu6aju Poslovne kombinacjje koja dovodi do stvaranja odnosa matiino pri\,redno drusrvo - zavisno priwedno druswo, 

goodwill iz prethodnog nava matano privredno drustvo priznaje iprikazuje u svojim konsolidovanim finansijskim izvesrajima.

U sludaju poslovne kombinacije kada privredno druStvo kupuje neto imovinu drugog prjwednog druatva (sredslva 

umanjena za p.euzete obaveze) uklju6uju6i i goodwill tog priwednog drusrva, koja dovodi do srarusne promene spajanja ili 

pripajanja, goodwill iz s,tava L ovog alana, p.jmaje se u pojedina6nom bilansu stanja prjvrednog druStva sticaoca. 

Nematerijalno ulaganje pdebo 

se nefi (Fiznaje) po nabavnoJ wednos tti ceni kibnjz 

Nakon podetnog priznavanja, nematerjjalno ulaganje 'skazuje se po revalorizovanom iznosu koji prcdstavtja njegovu 

postenu lrednost na dan revalorizacte, umanj€nu za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog 

obez\,reClenja. 

Za Potrebe revalodracije, postena \,rednost odreduje se pozi\€njem na aldino triste. Revaiorizacija se lrsi onoliko redovno 

koliko je dovoljno da se iskazana v.ednost ne |azlikuje znadajno od vrednosti koja bi se uMdjla primenom postene lrednosti na 

dan bilansa sianja. 

Kada, zbog revalorizacije, dode do pov€6anja iskazanog iznosa sredstava, poiuvan ud;nak revalorizacije iskazuje se 

neposredno u korisl sopstvenog kapitala, kao revalorizaciona r€zerva. Medutim, pozitivan u6inak r€valorizacije priznaje se kao 

Prihod od ukidanla revalorizacionih rezerui istog sredstva do iznosa koji je jednak negativnom u6inku ;evaloriz;c;je isrog 

sredstva, koji je p.ethodno bio priznar kao rashod. 

Kad zbog revalorizacije dode do smanjenja iskazane \,rednosti, negatjvan udjnak revalorizacije priznaj€ se kao rashod. 

Medutim, negativan udinak tevlorizacrje iskazuje se neposredno na teret ;dgovamjude revalorizacione r€zeNe, do iznosa koji 

nrje ve6i od ukupnog iznosa fevalorizacionih rezervi za to islo sfedstvo_ 

Osnovicu za amortizaciju nematefijalnih ulaganja aini post€na \,rednost po odbitku njihove preostate vrednosti. Nova 

p.ocenjena Preostala lr'ednost vr5i se na dan svak€ revalorizacije sredstava, kori56enjem cena koje preovladuju na taj dan. 

P.eostala lrednos nematerijalnih ulaganja smatra se jednakom nuli, osim kada: 

1) postoji ugovorna obaveza tre6eg lica da otkupi to sredstvo na kaju njegovog preostatog veka rrajanja, ili 

2) za to sfedstvo postoji aktivno tr:iste na kojem se moze odrediti preost;la vr€dnost i d;6e to tds[ traiati i 

nd kraju vekd tog sredswd. 

Nematerijalna ulaganja otpisuju se putem proporcionalne stope amonizacije u roku od pet godina, osim ulaganja koja 

imaju -neogEniaeni 

vek trajanja i ulaganja 6ije je \reme korii6eq:a ut\,rdeno ugovorom, kada se otpsivanje lrsi u rok-vima koli 

prolsticu iz ugovora 

Amortizacija goodwi -{ se ne w.5i. Na dan bilansa stanja M.5i se procena da li je goodwill ol€zv.eaien i u sludaju da 

jeste vrsi se ;spravka njegove vrednosti na t€rer rashoda perioda u kojem je utvdeno obezweaenje. 

Osno\.na sredswa 

dtan 29. 

Osnovna sredstva (nekretnine - zerntji6le i g.adevinski objekti, posrrojenja i oprema i investjcione nekelnine), su 

matenjalna sredstva koja pfM€dno drusrvo dr:i za uolr€bu u proizvodnji iti za istoruklr ili pru:anje usruga, - irr";-1ii"r;e 

drugim licrma ili adminisirativne svrhe, r za koje se oaekuje da ee se ko ;titi du:e od jednog obra6unskog perioda. 

Neketnina (zemljiste i gradevinski objekti), postrojenja i oprema pdznaju se kao sredstvo (a) kada je verovarno da 6e 

budu6e.€konomske kodsti po osnovu tog sredstva priticati u priv.edno d;usN; i (b) kada nabavna wednost ili cena koitanja 

tog sredstva moze pouzdano da se jzmed 

Ulaganja na tudim osnovnim sredstvima iskazuju se kao sr€dstvo u okviru nek.ernina, postrojenja i opreme. 

i inventara 

!':9:!"3 

6iii je vek upotrebe duzi od godinu dana iw€dnosr 

"1"* 

ve6a od proseane brr:io zarade u Republici 

S|biji iskazuju se u okvjru osnovnih sredstava. Sredstava alata i inventara koja ne ispunjavaju prethodno navedene uslove 

iskazuju se u okviru zariha istavrjanjem u upotrebu celokupna njihova vrednost se prenosi na;oskove perioda. 

Ponefo 

- 

merenje nelcetnine, postrojenJh i opeme koji ispunjanju ustove za prlmavanje za sredstvo ugi se po 

nabawoj wednosti ili po ceni ko;tanJb. 

Nabavna vfednost pored neto nabavne vrednosti uklju6uje i zavisne troskove nabavke koji su nasrali pritikom sricanja 

sredswa' i,to.sve do trenutka osposobuavanja za upotrebu, odnosno funkciju i koji s€ mogu direktno pripisari rom 

sredstlu. U nabavnu v.ednost s€ uktju6uju i procenjeni troskovi demonta:e i uktanjanja sredsrva i uredenja lokacije, koli 

s€ evidentjraju zadutenjem raauna neketnine, postrojenja i oprema u pripremi u koiisr ostalih dugorodn'h ;ezeMsanja. 

o nabavnu vrednost mogu se ukljudiri i troskovi kama;a koji se kapitalizuju u skradu sa MRS-23 - Troskovi 

pozajmljivanja, do momenta osposobljavanja sredstva za upot.ebu. Trodkovj pozajmljivanja koji dospevaju za plaaanje 

posle trenutka osposobljavanja sredsrva za upotrebu uktjuduju se u rashode peri;da. 

Cena kostanja osnovnog sredstva koje se izraduje u sopsw€noj reziji utwaluje se uz ukljudenje svih troakova koji se mogu 

direktno pripisati sredstvu izuzev t.oskova adminisrraciie i r€:ite. 

l0

Nekretnine (zemljiste i gradevinski objekti), postoenja i oprema su na dan prelask€ na MSFI 01.01.2004- godine iskazana 

po nabavnoj wednosti koja je revalorizovana u skladu sa rantim ra6unovodstvenim propisima i standardima koji su se 

Primenjivali do 31 12.2003. godine: Tako utvdena vrednost je na dan 01.01.2004. godine p.euzeta kao verovatna nova 

nabavna vrednost, umanjena za ispEvku vrednosti po osnovu amortizacije. 

Sve nabavke iskazane posle tog datuma iskazane su po nabavnoj vrednosti. 

Nakn-adnizdatak za nekretninu, posirojenje i opremu priznaje se kao sredstvo samo kada se tim izdatkom 

Poboljiava stanje sredstava iznad njegovog pwobitno procenjenog standardnog udinka i ukoliko mogu pouzdano da se 

izmere. P med poboljsanja koja dovode do povecanih bududih ekonomski korjsri uldju6uju: 

(a) izmenu posrojenja, kojom se produZava kodsni vek irajanja, uklju6uju6i povedanje kapacitera' 

(b) izgfadnja masjnskih delova, kojom se postize znadajno unapredlenje kvaliteta izlaznih komponenti; i 

(c) usvajanje novih proizvodnih procesa koji omogu6avaju znadajno smanjenje preihodno procenjenih 

troskova poslovanja. 

Izdatak za popravke i odrzavanje neketnina, post.ojenja iopr€me nastaje |adi obnavljanja ili odriavanja bududih 

€konomskih koristi koje privredno dru6tvo mo:e da odekuje od prvobitno procenjenog standardnog udinka tog sredstva. 

Kao takav, on se priznaje kao rashod u trenutku kada nastane Na primer, t.o6kovi servisiranja ili remonta postrojenja i 

opreme obidno predstavljaju rashod, jer se njima obavlja, a ne povecava, prvobitno procenjeni standardnj udinak. 

Troskovi fezeNnih delova 6ije je vek trajanja duzi od godinu dana uve6avaju vrednost osnovnog sredstva u koje 

su ugraden' Prilikom isknjizavanja knjjgovodstvene vfednosti zamenjenog dela pri,'redno drustvo koristi metod troskova 

zamene kao inlormaciju o tome koliki su bili troskovi zamenjenog dela u vreme njegove nabavke ili izg.adnje 

Nakon paeehog priznavanja, nelnetm'nq postrojenJe i oprema hkazuju se po natEmoj ,rednosti iti po ceni 

kattania unaDienoi za ukuPan iznos akumulirane amortizac e i ukupan iznos gubitt

Investicione neketsfne 

et6n 30. 

. 

Investiciona nekretnina je nekretnina (neko zemljiste ili zgrada ili deo zgrade ili i jedno i drugo), koju vlasnik (ili 

korisnik lizinga, po osnovu finansijskog lizinga ) drzi radi ostvarivanja zarade od izdavanja nekrehi;e iti rad; uve6anja 

vrednosti kapitala zbog o6ekivanog porasta vrednosri te nekr€tnine, ili radi i jednog i drugog, a ne radi: 

a) upotrebe za ptoizvodnju iU snabdevanje robom ili pru:anje usluga ili za administrati\.no poslovanje ili davanje u zakup 

zaposlenima (koje se priznaju ivrednuju u skladu sa MRS 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema)j 

b) prodaje u okviru redovnos poslovanja (koje se priznaju i lrednuju u skladu sa MRS 2 - Zaiihe). 

Po;etno merenJe inwsticioDe nekrettne vEi se po nabavnoj wednosti ili po cenj kdtantA 

Nabavna vrednost pored neto nabavne vrednostiuklju6uje i zavisne troskove nabavke koji su nasrali prilikom sticanja 

sredstva, i to sve do trenutka osposobljavanja2a upotrebu, odnosno funkciju i koji se mogu d;rekrno pripisati 

investicionoj nek.etnini. 0 nabavnu vrednost se ukljuduju i procenjeni troskovi demontaze i uklaniania investicione 

neketnine i uredenja lokacije 

o nabanu wednos! mogu se ukljuairi i troskovi kamata koji se kaptalizuju n sktadu sa MRS-23 - Troskovi 

Pozajmljivanja, do momenta osPosobljavanja investicione neloetnine za upotrebu. Troskov' pozajm{ivanja koji dospevaju 

za pla6anje posle t.enuika osposobljavanja invesricione neketnine za uporrebu ukljuduju se u rashode perioda. 

cina kostanja osnovnos sfedstva koje se izraduje u sopstvenoj reziji uirduje * r,'.ritj"e"'1e svih troikova koji se mogu 

direktno pripisatr inv€sticionoj nek.etdni izuzev roskova admin'stracie j rezije. 

Nakon Poeehog priznavania, investjcione nekretnine rbkazuju se po tzEnoj wednosti utwilenoj pocenom od 

stane ouiaaeenog ili kvalifrkovanog IIca iz priwednog druStva (metod nabawe wedrostj) 

Procena postene vrednosti investicione neketnine vrsi se na svaki dan bilansa 

Pove6anje odnosno smanjenje wednosti investicionih nekretnina utwtleno procenom trzisne vrednosti investicionih 

neketnina na dan brlansa priznaje se kao pdhod odnosno kao rashod perioda u kome je procena izvrsena. 

Amortizacija s€ ravnome.no obradunava na sadasnju vrednosr inv€sficionih nekrehina. 

Obra6un amortizacije investicione nekretnine zapo6inje kada je ona faspolo:iva za upotrebu tj. kada je na lokaciji i u 

stanju koje je neophodno da funkcionise na na6in na koji to odekuje menad:menr. 

Investiciona nekretnina prestaje da se p znaje kao imovina i isknjizava se po orudenju (prodaja, davanje u finansijskj 

I'zing) ili trajnom povla6enju iz uporrebe i kada se od njenog oruarenja ne oeeiuje nikakva ekonomska korisr. 

. _ Dobici jli gubici nastali zbog povlaaenja iz upotrebe ili otudenja invesaicione neketnine uw.duju se kao raztika 

izmedu neto pfihoda od otudenja i iskazanog iznosa investicione nekretnine ipriznaju se u bitansu usp;ha kao prihod 'ti 

rashod 

Bioloika sredswa 

ahn 31. 

Bioloskim sredstvima smatraju s€ plodonosne Zivotinje ili biljke kao Sro su: ovce, stabla u Sumi, zasadi bjtjaka, 

zasad' Sederne trske, krave na mlekaEkoj farmi, svinje, :bunasre biljke, vinova toza i stabla vo6a. 

Pdwedno drusrvo priznaje iiskazuje u svojim b ansima bioloiko sredsrvo samo u sluda;evima kada: 

- kontrolise to sredstvo, kao rezulrat proslih dogadaja; 

- je verovatno da 6e budu6e ekonomske koristi po osnovu rog sredstva da pririau u privredno drusrvo; i 

- postena vrednost ili cena kostanja tog sr€dstva mo:e pouzdano da se izmeri. 

_^ . Bl9l9+9 sredstvo se prilikom Po6etnog priznavanja, kao i na svaki datum bilansiranja, wednuje u skladu sa stavom 

12 do 25 MRS - 41 Poljopdvreda, po svojoi posrenoj vrednosti, umanjenoj za t.oskove prodaje na mestu uzgoja, osim 

ukoliko se postena wednost ne moze pouzdano izmeriti. 

Izuzetno, ukoliko se po6tena vrednost ne moze utwditi, biolosko sr€dstvo se moZe meriti po svojoj nabavnoj cen; 

ili ceni koitanja, umanjenoj za ukupno obra6unaru amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezuredenja. iim postane 

moguce da se wednost takvog bioloskog sredstva moz€ pouzdano izmeriti po njegovoj posreno; wednosti, piivredno 

drustvo io i |adi. 

12

Dobici ili gribici nastali u vezi sa m€renjem i iskazivanjem bioloskih sredstava po postenoj vrednosri, umanjenoj za 

troskove prodaje na mestu uzgoja iskazuju se kao prihodi odnosno rashodi tekudeg obraaunskog perioda. 

Dobic' ili gubici nastali prilikom rashodovanja, prcdaje ili drugog otudenja bioloskog sredstva utvrduju se kao 

razlika izmealu prodajne i knjigovodstvene lrednosti (po6tene vrednosti umanjene za troskove prodaje na mesru uzgoja) 

iskazuju se kao prihodi odnosno rashodi tekudeg obradunskog perioda. 

Dugoro6ni ff nansijski plasmani 

ehn 32. 

U okviru dugorodn'h finansijskih plasmana iskazuju se ueesda u kapitatu zavisnih pravnih lica, uEeSCa u kapitalu 

Povezanih Pravnih lica i uae56a u kapitalu ostalih pravnih lica i dugorcEne hartije od vrednosti raspolozive za prodaju 

Takode, u ovi.u dugoroinjh finansijskih plasmana iskazuju se dugorodni kediti, zavisnim, povezanim i drugim 

pravnim licima, dugorodni krediti u z€mlji i inost.anstvu, dugorodne hartjje od \,,rednosti koje se dr:e do dospe6a, 

sopstvene akci;e i oslali dugoroani plasmdni. 

. 

Nav€deni plasmani predstavljaju ffnansijska sredstva koja se prilikom podetnog priznavanja merc po njhovoj 

nabavnoj wednosti koja predstavlja postenu vrednosr nadoknad€ koja je data za njih. 

Troskovi 

. 

transakcije (naknade ispladene agentima, savetnicima, brokerima i dilerima, takse regulatornih agencija 

i berzi, porezi i d.. da:bine) se uldjuauju u poEerno mernje svih fjnans;jskh srcdstava 

Za potrebe merenja finansijskog s.edswa nakon po6etnog priznavanja, 

finansijska sredstva se klasifikuju u 6erid karego.jje: 

13) zgjmovt i potrazivanja koji su porekli od sr.ane preduze6a i koji se ne dr:e radi trgovanja; 

(b) ulaqanja kojd se dr2e do dospe6a; 

1cl finansijska sredstva koja su raspoloziva za prodaju; i 

(d) finansijska sredstva koja s€ drze rad' trsovanja. 

Posle poietnog 

.. 

Priznavanja, Priwedno drustvo meri finansijska sredstva, ukljudujudi i derivate koji su sredstva, po 

njihovim poStenim lrednostima, bez bilo kakvog umanjivanja za transakcione trosko;e koji mogu nastari prilikom prodaje iti 

drugog otudenia. 

P znati 

. 

dobitak ili gubiiak koji proizlazi iz promene u postenoj vrednosti finansijskog sredstva koja nije deo 

odnosa zastiie iskazuje se kao dobitak ili gubitak iz finansijskog sredsrva koje je raspoloiivo za prodaju koji je: 

1) ukljuden u nero dobitak ili gubitak u periodu u kojem nastaje; ili 

2) p.ikazan direktno u sopstvenom kapitalu, kroz izve6taj o promenama na sopsrvenom kapitalu (videti MRS 

1 Prikazivanje finansijskih izvestaja, stavovi 96 99) sve dok se finansijsko sredstvo ne proda, naptati ili 

na drugi naiin otudi, ili dok se ne utvrdi da je finansijsko sredstvo obezvreateno, u k;iem trenurku se 

ukupni dobiiak ili gubftak koji je prethodno bio prikazan u sopstvenom kapitaru ukiju6uje u. nero 

dobitak ili gubirak perioda. 

Hartije od vrednosti 

,, 

raspolozive za prodaju iskazuju se po nabavnoj wednosii umanjenoj z ispravku vrednosri, iti po 

trzisnoj wednosti, zavisno od toga koja je niza. Hartije od v.ednosti za koje ne postoji akrivno rrzisre iskazr.rju se po 

nadolaEdivoj vrednosti. Nadoknadiva \,rednost je zasnovana na proceni budu6ih novda;'h bkova, diskonrovanih po prosedno; 

stopi aktivne kamate na kredite 

ehn 33. 

U posebnim finansijskjm izvestajima matidnog -privrednog drustva, ulaganja u zavisna prtwedna drustva koja se 

obuhvataju u konslidovanim finans'jskm izvestajima, kao i ona koja su iskljudena iz konsldo;anih finansiskih izv;Staja 

iskazuju se po naba\,noj ,vrednosti. 

Metod 

, 

naba\.ne 'rednosti je radunovodstveni metod po koj€m se ulaganje -neraspor"O"nbg iskazuje po nabavnoj vrednosti. 

Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi woj deo iz raspodele 

neto dob k; korisnika 

ulaganja, do koje dode nakon dana kada ga je investitor stekao. Deo iz .aspodele koji se primi u iznosu koji je visi od 

takvog dobitka smatra se povra6ajem investicije i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednoslinvesticiie. 

Chn 34. 

(6esca 

. . 

u kapitaru pridruzenrh privrednih drustava nad a;jim postovanjem postoji znaaajan uticaj (u6es6e u 

akcijama sa p.avom glasa od 20% do 50%) i drugi uslovi definisani MRS 28 Ra6unovodstveno oluivatanle 

ulaganja u pddru:ena privredna drusrva mere se pr€ma metodu nabavne vrednosti. 

l3

metod nabavne vrednosti je radunovodstveni melod po kojem se Lllaganje iskazuje po nabavnoj vrednosti. U 

bilansu uspeha iskazuje se prihod od ulaganja samo u onoj med u kojoj investitor primi svoj deo iz raspod€le 

nerasporedenog dobitka korisnika ulaganja, koje se wsi nakon dana sticanja. 

Sopswene akclie 

6lan 35. 

Sopsw€ne akcije stedene u skladu sa alanom 224. Zakona o p wednim drustvjma (,,S1. clasnik RS"), prema 

kojem je akcionarsko druStvo duzno da akcije koje stekne preko iznosa od 10% osnovnog kapitala proda (otudi) ili poniEti u 

roku od tri godine od dana sticanja, iskazuju se u olrr'iru dugorodnih finansijskih plasmana. 

SoPstvene akcije se vode po nominalnoj vrednosti, a razlika nominalne v.ednosti i pla6enog iznosa predstavlja emisionu 

Ostali dugorodni plasmanl 

6hn 36. 

U okr'iru ostalih dugorodnih plasmana iskazuju se dugoro6no uloz€na s.edstva u zajednidke poduhvate u 

skladu sa MRS 31, dugorodno oroaeni depoziti, dugoro6no date kaucije, dugoroano dati zajmovi za resavanje stambenih 

potreba zaposlenih, plasmani po osnovu finansrjskog lilnga i dr.) 

Osiali dugoroani plasmani se vode po amonizovanoj \,rednosti izra6unatoj pr;menom ugovorene efeldivne kamatne 

stope, sem u sludaju kada se efektivna kamarna stopa menja u skladu sa ugovorom. 

Umanjenje lrednosti dugorodn'h ffnansijskh plasmana 

eran 37. 

Pdlredno drustvo na dan bilansa ptocenjuje da li postoje objeldivni dokazi za obezvrealenje finans'jskog srcdswa ili grupe 

sredstava i ukoliko takvi dokazi postoje, wsi se procena vrednosfi odredenog sredswa ili grupe sredstava koja moze da se 

powati umanjenje wednosti dugoroinih finansUskih plasmana zbog obezwedenja u sldadu sa stavom 63. MRS - 39 za 

finansu-ska srcdstva iskazana po amortizovanoj vrednosri, sravom 66. MRS - 39 za finansUska sredstva koja se vode po 

nabavnoj vrednosti, i u sldadu sa stavom 67. MRs 39 za finansijska sfedsrva €spoto:iva za prodaju, priznaje na terer 

|ashoda pedodd. 

Zalihe 

6hn 38. 

Zalihe su sr€dstva (a) koja se drze za p.odaju u uobidajenom roku poslovanja; (b) koja su u procesu 

Proizvodnje a namenjene su za pfodaju; ili (c) u obliku mateija ili pomodnih sredstava koja se trose u procesu proizvodnje 

ili pdlikom pruZanja usluga. Zal;he obuhvatajul 

1) robu koja je nabavljena i drzi se radi preprodaje, ukljuduju6i robu na mato koja se drzi radi preprodaje; 

2) stalna sredstva namenjena prodaji (nemate{alna ulaganja, zemljisia, gradevjnski objekti i druge nekretnine, 

Postrcjenja i oprema ibioloika sredstva) pfeneta sa raduna kori56enih sredstava na osnovu Odluk€ o Drodaii 

kao i sredstva poslovanja koje 4e bili obustavljeno, u skladu sa MSFI _ 5_ 

3) gotove pro'zvode koje je p.oizvelo privfedno drustvo; 

4) nedovriene proizvode dija je proizvodnja u roku; 

5) osnovni i pomo6ni materijal koji 6e biti iskoris6eni u procesu proizvodnje; i 

6) dati avansi za zalihe. 

Zalihe robe 

dhn 39. 

14

Zalihe .obe vrednuju se po nabavnoj vrednosti koju 6ini fakuma cena dobavljada, uvozne daZbine i drugi por€zi 

(osim poreza na dodatnu vrednost), troskovi prevoza, manipulativni troskovi i drugi troskovi koji se mogu dhekrno 

priPisali sticanju zaliha robe. Popusti, rabati i druge slidne stavke oduzimaju se pri utvrdivanju troskova nabavke robe. 

U zavisne t.oskove nabavke uklju6uje se.azlika izmeclu wednosti uvozne robe utvrclene u ispravi carinskog organa i 

vrednosti po -obfabunu rnost.anog dobavljada, st'm da se ova razlika knjizi na prihode od uskladivanja wednosri zaiiha 

o izuzetnim sluaajevrma zalihe robe se mogu wednovati po neto prodajnoj vrednosri u sktadu sa stavom 28. MRS - 2, i 

- ako je roba ostecenai 

ako je roba u cel'ni ili delimidno zastarcla; 

ukoliko je prodajna cena robe na zalihama smanjena 

ispod nabavne cene; 

- ako su procenjeni troskovi Prodaje na takvom nivou da r€alizacija robe uz takav obim trodkova ne moze 

naknaditi nabavna vrednost. 

Ukoliko se na dan b;lansiranja pojavi neki od prethodno nav€denih slu6ajeva u bilansu stanja urwduje se ispravka 

vrednos zaliha robe, a u bilansu uspeha .ashod po osnovu obezvredenja zatiha robe. 

Obra6un izlaza (prodajd zaliha rcbq vtSi se po metodi Fosedne cene. 

Prosek se izraaunava pedodi6no prilikom pr'jema svake naredne positjke. 

Ako se zalihe robe vode po prodajnim cenama, obradun razlike u ceni vrsi se tako da vrednost izlaza robe i 

vrednost robe na zalihama bude iskazana po metodi prosedne ponderisane cene. 

Zalihe materijaia 

ehn 40. 

Zalihe materijala 

, . . 

koje se na9avljaju od dobavlja6a vrednuju se po nabavnoj vrednosri, dok se zalihe marerijata 

Korr_le proizveden kao sopsrveni udinak priv.ednog drugrva vrednuju po ceni kostanja, odnosno po neto prodajnoj 

vrednosti, ako je ni:a. 

Nabavnu vrednost ili cenu koatanja zaliha din€ svi troskovi nabavke, trogkovi proizvodnje (konverzije) idrugi 

nastali troskovi neophodni za dovodenje zaliha na njihovo sadasnje mesro i stanjenabavke 

. Trodkgyi 

zariha obuhvaraju nabavnu cenu, uvozne da:bin€ i druge poreze (osim poreza na dodatnu 

vrednost), trcskove prevoza, manipulativne troskove idruge troskove koji se mogu direktno pripisati sricanju gorovih proizvoda, 

matenjah i usluga. Popusrr, rabari i druge sli6n€ stavke oduzimaju se pri ut!,rdivanju troskova nabavke 

Kada 

. 

se mate.ijal proizvodi kao proizvod sopstvene proizvodnje i dalje Loristi u narednoj fazi prc€esa 

njegova procena Foizlodnje, 

w,ii se u visini rrogkova proizvodnje tih zaliha a najvise do nero prodajne !,rednosti tfi zalh;. 

Obneun izlaza (utrdka) zatiha mate jala, vEj se po metodj prose'ne 

cene. 

Ako se zalihe 

. 

matedjara vode po planskm nabavnim cenama, obradun odstupanja u cenama wii se tako da 

vreclnost izlaza materijala : \,rednost materijala na zalihama bude iskazana po metodi pros;e ponderisane cene. 

Zatihe nedovrsene proizvodnje i gotovih proizvoda 

' 

alan 41 

Zalihe nedo\,rsene 

. 

Proizvodnje i gotovih prolzloda nashju kao rezultat proizvodnog procesa priw€dnog druswa. Ove zalihe 

lrednuju se po ceni kostanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosri, ako je nirza. 

TroSkovi pfoizvodnje 

. . 

(konvelzije) zaliha obuhvataju trcSkove koji su di.eldno povezani sa jedinicama proizvoda, kao Sto je 

dircklni materijal i radna snaga. Oni, takoal€, obuhvataju sistematsko dodeljivanje fiksnih i promenjMh reztskih rroskova k;jj 

nastaju Prilikom utroska materijala za proizvodnju gotovih proiryoda. Fiksni rdijski troskovi su oni indnekni rrosk; 

Pro'zvodnje kojt su relativno konstantni, bez obzira na obim proizvodnje, kao 5ro su amortizacija iodr:avanje fabriakih zgrada i 

opreme, kao i trogkovi rukovodenja i upravljanja fabrikom. Promenjivi rdijski troskovi su oni indirekrni troskovi proizvodnje 

koii se menjalu, direktno ili skoro direldno, s.azmerno promeni obima proizvodnje, kao Eto su indireldni matedjat i indireldna 

radna snaga. 

DodeljivanF 

,. . 

ffksn'h re:ijskjh troskova troskovima prcizvodnje asniva se na uobitajenom kapacfteru proizvodnih objekata. 

(obiaajeni kapacitei je ptoizvodnja za koju se oaekuje da 6e u proseku biti ostu;rena tokom vise perioda ili sezona u 

no.malnim okolnostima, uzimaju6i pri tom u obzir gubitak kapaciteta usled planiranog odr:avanja. Stvarnj nivo proizvodnje 

moze da se konsii, ako je Pribli%n uobicajenom kapacitetu. Iznos fiksnih .dijskih trolkova koji se dodeljuju svakoj jedin;i 

l5

pfoizvodnje ne moze da se posledidno poveca tog niske proia/odnje fli neiskoris6enosti postrojenja. Nedodelj€ni rdijski t.oskovi 

p znaju se kao .ashod u pe odu u kojem su nastali. (l periodima neuobiaajeno vetik€ proizvodnje, iznos ffknjh re4jshh troBko,r'a 

koji je dodeljen svakoj jedinici proizvoda smanjuje se tako da se zalihe ne v.ednuju iznad cene kostanja. Promenjivi rdijsk 

troskovi dodeljuju se svakoj jedinici proizoda na osnolu sMdrne upotrebe $oizvodnih kapacitera. 

Rezultai Projzvodnog procesa moze da bude vise proizvoda koji se proizvode 'srovremeno. To je sluEaj, na pdmer, 

kada se-prcizvode zajedni6ki prcizvodi ili kada postoje proizvod i nusprc;zvod. Kad troskovi proizlodnje svakog p.oi-oau ne -og! 

Posebno da se odrcde, tada se dodeljuju proia/odima na razumnoj i doslednoj osnovi. Na primer, dodeljivanje moZe da bude 

zasnovano na relativnoj prodajnoj \rednosti wakog proizvoda, u faj proiz,/odnog proc€sa kada se prcizvodi mogu odvojeno 

identifikovatili Po okonaanju proizvodnje. Vedina nusproizvoda je po svojoj pdrodi beznaaajna. Kada je ro sludaj, oni se uda;om 

lrednuju Po neto prodajnoj vrednosti i ta v.ednost se oduzima od cene kostanja glarnog proizvoda. Kao rezultat ovoga, 

rskazaniznos glavnog proizvoda ne razlikuje se madajno od njegove cene kosranja. 

Drugi troikovi uldjuduju s€ u cenu kostanja zaliha samo u meri u kojoj su nastali prilikom dovodenja zaliha na 

njihovo sadasnje mesto i u sadasnje stanje. Na primer, u c€nu kostanja zaliha mogu se ukljueiti i neproizvodni 

rezijski troskovi projektovanja p.oizvoda za posebne kupce. 

Pdmeri 

. 

troEkova koji su isklju6eni iz cene kostanja zaliha i priznati kao rashodi u periodu u kojem su 

nastali su slede6i: 

(a) neuobiaajeno veliko rasipanje mate.ijala, radne snage ili drugi troskovi proizvodnjej 

(b) t.o6kovi skaldistenja (osim ako ti troskovj nisu neophodni u procesu pro'zvodnje pre naredne faze 

proizvodnj€), 

(c) rezijski troskovi administracue koji ne doprinose dovodenju zaliha na sadainje mesto i u sada6nje 

stanje, i 

(d) t.oskovi prodaje. 

0 odredenim okolnostima, troskovi pozajmljivanja se ukljuduju u cenu kogtanja zatiha.Te okolnosri su 

utvralene, dopuStenim alternativnim posrupkom iz MRS 23 - Ttoskovi pozajntivanta. 

Cena ko6tanja gotovog proizvoda utvratuje se uz pomod izabranog metoaa tattulacila. 

Cena kostanja zaliha stavki koje obiano nisu meaiusobno zamenjive ili usluga koje su proizvedene i 

razdeljene na posebne projekte urvduje se purem jasne identjfikacije svakog pojedinadnog tro6'ka. 

zalihe nedowsene prcizvodnJ.e i gotovih proizvoda wednuju se po i.i kosn"p,-u iztaz zatiha se urednuje 

ta koal e cen om ka; ta nja - 

Ako se zalihe gotovih proizvoda vode po planskoj ceni koitanja, odstupanje stvarne od planske cene 

kostanja vodi se na korektivnom faaunu.ovo odstupanje prenosi se na rashode srazmerno trosko;ima prodatih 

proizvoda obfadunatih po planskoj ceni kostanja. 

- Mogu6e je da cena kosianja gorovog proizvoda bude visa od nero prodajne cene. 

jzmedu 

0 tom sluEaju razlika 

cene kostarja i neio pfodajne cene se otpisuje na teret rashoda, 5to zna6i da se zalihe gotovih ;roizvoda 

bilansiraju po n€to prodajnoj ceni. Neto p.odajna cena utvrduje se ovako; 

\aadaju6a prodajna cena 

dan bilansa 

nux 

Troskovi pro'zvoda 

Prihod prodaje robe i 

u6inaka 

Neto prodajna cena 

Zalihe prcizvoda se otpisuju na reret .ashoda po ceni po kojoj su vrednovane 

cen; kostdnia, odnosno reto proddjnoj .eni 

Ako se zalihe Proizvoda vode po planskoi ceni kostanja, pri sadinjavanju bilansa uMduje se odstupanje planske od 

stvame cene kostanja, odnosno odstupanje u troskovima koje se iskazuju na ko.ekrivnom raiunu zaliha proizvoda. 

Odstupanje 

! 

troskovima na dan bilansa, prcnosi se, u srazmeri sa t.oskovima prodatih proizvoda obradunatih p; planskoj 

ceni kostanja, na rashode. 

Dati avansi za zaiihe 

etan 42. 

Pri\,redno drustvo u okviru datih avansa za zalihe evidentira date avanse za nabavku zaliha materijala, robe, zemtjista j 

drugih nekretnina koje se kupuju radi dalje prodaje i usluga, pre prijema zaliha odnosno pre izvrsene ustuge, sem datih 

avansa za zalihe u jnostranstvo aiji je rok isporuke duzi od 90 dana, sto se evidentira kao keditni posao u ol{.,iru 

katkorodnrh fi nansijshh plasmana. 

0 sluaaju kada nije izvrsena nabavka zaliha odnosno ako nije izwsena usluga za koje su dati avansi, a na dan bilansa 

rukovodstvo pdvrednog drustva procenom utvrdi da je wednost avansa manja od knjigovodsrvene ,vrednosti, 

jzmedu 

rada se .aztjka 

knjigovodstvene i Procenjene lrednosti za naplatu knjiziia t€rer rashoda perioJi po osnovu obezvredenja. Dati avansi 

lo

za zalihe kojima Je na dan bilansa prosao rok od godinu dana od dana dospe6a za naplatu indirekno se ispravljaju na terct 

rashoda penoda, bez prethodno ;a|sene procene od stane rukovodstva 

Kratkorodna potra:ivanja i plasmani 

e.tar. 42- 

Kratkorodna pot.azivanja obuhvataju potrazivanja od kupaca matidnih, zavisnih i povezanjh pravnih lica i ostalih kupaca u 

zemlji i inostranslvu po osnovu prodaje proizvoda, robe ; usluga. 

Kratkoroani plasmani obuhvataju ked;te, hadije od vrednosti i ostale katkorodne plasmane sa rokom dospe6a, 

odnosno prodaje do godinu dana od dana dinidbe, odnosno od dana bilansa i hadje od \rednosti kolma se trguje bez 

obzim na rckove dospe6a- 

Kratkorodna potra:ivanja od kupaca wednuju se po ,vrednosti orginalne fakture. Ako se vrednost fakture iskazuje u 

stranoj valuti, \'r6i se preradunavanje u izvestajnu valutu po kursu vaze6em na dan transakcije. Promene deviznog kursa od 

datuma transakcije do datuma naplaie poirazivanja iskazuju se kao kursne razlike u korist prihoda ili na teret rashoda. 

Kratkorodni finansijsk plasmani koji se ne d.Ze radi trgovanja me.e se po amortizovanoj vrednosti, ne uzjmajuei u 

obzir nameru priwednog drustva da ih dr:i do dospe6a, pri demu se amodizacija obveznica \rii po metodu efektivne 

kamatne slope u sldadu sa MRS - 39. Efektivna kamatna stopa je stopa koja pr€cizno diskontuje oE€kivani tok bududih 

goto\,1nskih pla6anja do dospe6a ili do slede6eg datuma ponovnog utvrdivanja cena na trz'stu na iskazani teku6i neto iznos 

finansijskog sredstva rli finansijske obaveze 

Okoliko postoji verovatno6a da prMedno drustvo ne6e biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu) 

prema ugovorenim uslovima \rsi se ispravka wednosti ovih pot.atvanja Na dan bilansa rukovodswo privrednog drustva 

pfocenom uMduje naplativost potrazivanja. Poirazivanja kojima je na dan bilansa prosao rok od godinu dana od dana 

dospe6a za naplatu indjfektno se ispravljaju na t€ret rashoda perioda, bez preihodno izvrsene procene od stane rukovodswa. 

Ako je nenaplativost izvesna vrsi s€ direktan otpis tih potraiivanja. 

Kursne razlike nastale pr'l'kom namhenja kratkorodnih potra:rvanja i plasmana ili prilikom iskazivanja katkoro6nih 

pot.azivanja i plasmana po kuGevima koji su razlidili od onih po koj'ma su bili prvobitno iskazani u toku penoda ili u 

Prethodnim finansijskim ;ar'eSiajima i kursne razlike nasiale svodenjem na srednji kurs strane valute na dan bilansa, priznaju 

se kao rashod ili prihod perioda u kom€ su nastale. 

Odlozena poreska sredstva i obaveze 

ahn 43. 

Priwedno druSlvo u okviru odlozenlh poreskih sredstava iskazuje iznos poreza iz dobitka koji moze da powaii u 

narednim pedodima po osnovu odbitnih priuememh razlika (razlika radunovodswene i poreske dobit), neiskoriScenih por€skih 

gubitaka i kredita, u skladu sa MRS-12 - Poreziz dobitka i drugim relevantn;m standardima. 

Priwedno drustvo u okviru odloZenih poreskih obaveze iskazuje iznos poreza iz dobitka koji se pla6aju u narednim 

Periodima Po osno\,u oporervih priwemenih radika (razlika porcske i radunovodsw€ne dobiti), koje su iskazane u bilansu 

stanja ili njihove poreske osnovice. 

Pdhodi 

elan 44. 

Pribodi od nrorraje rdhe i ,'6inale se p znaju u visini faklurjsane prodajne lrednosli (faktufisana realizacija) po 

odbitku svih popusta iporeza u sldadu sa MRS 18. 

Plihodr o.r ahiviranjlili .Doirosenih-u6inaka Odinci aldivi.ni za osnovna sredstva i materijal i potroseni udinci za 

reklamu i reprezentaciju priznaju se u visini cene koStanja 

Prihodi otrpremija,rubyencija .r.ta.ija i dona.ija p znaju se u visini primljenih prcmija, subvencija, dotacija i 

donacija. Ako je donacija primljena u materijalu i osnovnim sredstv;ma ili u gotovu za nabavku materijala ili osnovnih 

sredsLava u prihod se priznaje deo donacije koji je jednak hosku utrosenog matenjala nabavljenog iz donacUe, odnosno koji 

je jednak troskovima amortizacije osnovnog sredstva pdbavljenog iz donacije u skiadu sa MRS 20. 

Drugi poslovni +ribodi obuhvataju prihod od zakupnina, 6lanarina, tantijema iostali prihodi, a priznaju se kada su 

napla6eni ili faktudsani. 

O$ali prihodi obuhvataju dobitke od prodaje nematenjalnih ulaganja, osnovnih sfedstava, u6€56a u kapitalu, 

dugoro6mh hartija od uednosti i od prodaje materijala, kao i viskova uMtlenih popisom osim viskova udinaka, naplatu 

otpisanih potrazivanja, prihode od smanjenja obaveza i uhdanja dugoroanih .ezervisanja. 

t7

Prihodi o.r ,,sklad-wFnja up.rn^sri imovine obuhvataju pozitivne efeld€ pove6anja vrednosti nematerjjalnih ulaganja i 

osnovnih sredstava do visine preihodno iskazanih rashoda za La sredswa u skaladu sa MRS 16 i /vlRS 36. 

Einansijski fnho.ri obuhvataju prihode od kamata, kursnih razlka, dividende i onali prihodi ostvarni iz odnosa sa 

zavisnim i povezanim p.avnim licima. Ovi prihodi se wednuju u skaldu sa MRS 18 i drugim relevantnim MRS. 

Shodno Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o Kontnom okviru i sadzini racuna u kontnom okviru za 

privredna drustva, zadruge, druga pravna lica ipreduzetnike (Sl.gl.9/09) neto efekat obracunalih kursnih razlika moze se 

iskazatl r na racunima 499 - Ostala PVR i 289 - Ostala AVR. 

Rashodi 

ehn 45. 

Poslovnj .rasbodi obuhvataju nabavnu w€dnost prodate .obe, troskove materijala, troskove goriva i energije, troskove 

zarada, naknada i ostalih lianih p manja, troSkove proizvodnih usluga, troskove amortizacjje, troskove rezervisanja i 

nematerijalne troskove. 

Ostali-rashodi obuhvataju gubitke po osnow prodaje i rashodovanja nematerijalnih ulaganja, osnovnih sr€dstava, 

udes6a u kaPitalu i hariija od vrednosti, prodaje matedala, manjkova osim manjkova u6;naka i d.uge nepomenute rashode 

Rasbodi po-osnovrlobeedealenjaimovine obuhvataju negativne efekte usklafivanja vednosfi nemateijalnih ulaganja, 

osnovnih sfedstava, dugoro6nih finansijsih plasmana, zaliha, hadija od \,rednoni i potra:ivanja u skaldu sa MRS 36, MRS 16 i 

MRS 38. 

Einanstski Gshodi obuhvataju finnsijske rashode iz odnosa u zavisnim i povezanim pR\aim licima, rashode kamata, 

negativne kursne razlike i ostale finansijske rashode. 

Shodno Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o Kontnom okviru i sadrzini racuna u kontnom okviru za 

pivredna drustva, zadruge, druga pravna |ca i preduzetnike (Sl.gl9/09) neto efekat obracunatih kursnih razlika moze se 

iskazati na racunima 499 - Ostala PVR i 289 - Ostala AVR 

CreSke ranijih perioda 

olan 46. 

Priwedno drustvo korekcije gresaka uEinjenih u ranijim periodima (matematiake sreske, gre6ke u i meni 

raaunovodstven'h politika, pogreino tumadenje 6'njenica, previdi ili p.evare) iskazuje kao korekciju nerasporealenog dobitka 

ranijih pefjoda na poaetku pe oda u kojem je usianovljena greska 

Greske man3eg zna6aja obelodanjuju se u napomenama uz finansijske izvestaje (do 2% oporcdve dobiti perioda na koji se 

greska odnosi), dok se za greske ve6eg zna6aja, pored obelodanjivanja prirode greske u napomenama uz finansrjske 

izvestaje, vrsi i korekcija podataka za prethodnu godinu u finansijskim izvestajima koji se sastavljaju za teku6u godinu. 

Troskovi pozajmljivanja 

Clan 47. 

Troikov' Pozajmljivanja su kamate i drugi trcSkovi koji nastaju u pdwednom drushu u vezi sa pozajmljivanjem finansijsldh 

$edstava Tro6kovi pozajmljvanja mosu da ukluce: 

(a) kamatu na do ,oljeno p.ekorabenje na radunu i katkoroana i drugoro6na pozajmtjiranjaj 

(b) amortizaciju eskonta 'li p.emlja u vezi sa pozaj.nlin.anjem; 

(c) amonizaciju sporednih tfoskova nasialih u vezi sa aranzmanom 

pozajmrjivanja; 

(d) finansiske t.oakove po osno\u finansijskog lizinga koji se priznaju u 

sklddu sa MRS 11 UtirLgt i 

(e) kursne radike koje proizlaze iz pozajmljivanja iznosa u stranoj valuti, U 

onoj meri u kojoj se one smatraju korekcijom troskova kamata. 

TroSkovi pozajmljivanja piznaju 

pozajnljena sredstua ko ste 

se kao rashod u perlodu u kojem su nastali, bez obzin na to k\ako se 

18

Finansijske obaveze 

dlan 48. 

finansrjskjm obavezama smatraju se dugorodne obaveze (obaveze prema povezanim pravnim ficima i pravnim licima sa 

uzajamnim uaea6em, dugoro6ni kedrti, obaveze po dugorodnim hartijama od qednosti i ostale dugorodne obav€ze), 

kratkorodne finansijske obaveze (obaveze prema povezanim pEvnim licima i pravnim licima sa uzajamnim ude56em, 

kfatkorcdni krediti i ostale kratko.o6ne finansijske obaveze), katkorodne obaveze iz poslovanja (dobavljadi i ostale obaveze iz 

poslovanja) i ostale katkorodne obavez€. 

Kratkorodnim obavezama smatraju se obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana, od dana dinidbe, odnosno od 

dana godi6nleg bilansa. 

Finansijska obaveza je svaka obav€za koja predstavlja usovorenu obavezu: 

a) prodaje gotovine ili drugog finansijskog sr€dstva drugom privrednom druitvuj ili 

b) razmene finansijskih instrumenata sa drugim preduze6em pod potencijalno nepovoljnim uslovima. 

Priuedno drustvo moze da jma ugovorenu obavezu koja mo:e da se izmiri bilo plaeanjem finansijskm sredstvima, 

bilo Pladanjem sopstvenim akc'jama. U tom slu6aju, ukoliko broj akcija koji je potrcban za izmirenje obaveze varha sa 

promenama njihove postene \,rednosti, tako da se placanje \,rsi u iznosu postene vrednosti akcija koji je jednak imosu 

ugovorene obaveze, imalac obaveze nije izlozen dobitku ili gubitku nastalom usled promene cena njegovih akcija. Takva 

obaveza se radunovodstv€no obuhvata kao finansijska obaveza prilrednog drustva. 

Prilkom Poaetnog priznavanja p vredno druslvo wednuje finans;jsku obavezu po njenoj nabavnoj vrednosti koja 

Predstavlja postenu lrednost nadoknade koja je primljna za nju. Transakcioni rrcSkovi se ukljuduju u podetno \,'rednovanje 

svih fi nansijskih obaveza. 

Nakon po6etnog priznavanja privredno dru5tvo wednuje sve finansijske obavez€ po amortizovanoj uednosti, osim 

obaveza koje drZi radi trgovanja i derivala koji predstavljaju obaveze koje meri po posrenoj vrednosU. 

Smanjenje obav€za po osnovu zakona, vanparnianog poravnanja i sl. vrsi se direldnim otpisivanjem. 

Kod Preraeunavanja neizmirenih deviznih obaveza po zakljudnom kursu na dan bilansa (srednji ku.s strane valute) 

odnosno prilikom iskazivanja obaveza po ku$evima koji su razliditi od kurseva u loku perioda ili prerhodnim finans;jskjm 

izvestajima, kurcne razlike se u skladu sa MRS - 21 priznaju kao prihodi ili rashodi perioda u kome su nastali_ 

Dugorodna rezeNisanja 

6lan 49. 

Dugo.o6na r€zervisanja se priznaju kada: a) pri\redno drustvo ;ma obavezu (prar,nu ili srvamu) koja je nastata kao 

rezultat proslog dogadaja, b) je verovatno da de odliv r€sursa koji sadde ekonomske koristi biti pokeban za izmirenie 

obaveza, ic) iznos obaveza mo:e pouzdano da se proceni. Okoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje. 

.Dugoro6na 

rezewjsanja obuhvataju rez€wisanja za t.oskove u garantnom roku, rezervisanja za rroskove obnavljanja 

pdrodmh bogatstava, fez€rvisanja za zad*ane kaucije i depozite, rezewisanja za troskove resrrukruriranja privrednog dru3tvi, 

rczervisanF za penzije i ostala dugoroana rezervisanja za pokide obaveza (pfavnih ili stvamih), nastalih kao rezultai proslih 

dogadaia, za koje je verovatno da 6€ izazvafl odliv resursa koji sadrze ekonomske kodsri, radi njihovog izmirivanja i koje se 

mogu pouzdano proceniti (na primer, sporovi u toku), kao i r€zervisanja za 'zdate garancij€ i druga jemswa. 

Dugoroana rezervisanja za troSkove i nzike prate se po vrstama, a njihovo smanjenje, odnosno ukjdanje vrsi se u 

RezeMsanja se ne priznaju za budu6e poslovne subitke. 

Vrednovanje rezeMsanja \'tsi se u iznosu koji je priznat kao rezeNisanje i on predsravlja najbolju procenu izdatka koji 

je potreban za izmirenje sadasnje obaveze na dan bilansa sranja. 

Rezewisanja se ispituju na dan svakog bilansa stanja ikoriguju tako da od.aiavaju najbolju sadaSnju procenu. Ako 

vise njie verovatno da 6e odliv resuta koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza, rezeNjsanje s€ 

ukida. 

Tamo gde je u6inak vremenske wednosh novca zna6ajan, iznos rezeNisanja predstavlja sadasnju lrednosr izdataka za 

koje se oaekuje da 6e brti potrebn; za izmirenJe obaveza. 

Zbog vrcmenske vrednosti novca, rezervisanja u vezr sa odlivima gotovine koji nastaju odmah posle dana bilansa 

stanja, Stetn'ja su od onih gde odli\a gotovine u istom iznosu nastaju kasnije. RezeNisanja se, dakle, diskontuju, tamo gde je 

uainak zna6ajan 

Diskontna stopa je stopa pre opor€zivanja koja od.azava tekude trziste procene wemenske vrednosti novca i rizika 

specifianih za obav€zu. Diskontna stopa ne odE:ava rizike za koje su procene budu6ih tokova gotovine korigovane. 

l9

IV KONSOUDOVANI BITANS 

6lan 50. 

Konsolidovani bilans saainjava se u sldadu sa Zakonom o raEunovodstvu i reviziji i Medunarodnim raaunovodstvenim 

standardom 27 Konsolidovanje finansuskih izvestaja i ra6unovodstveno ulaganja u pridruZena priwedna drusrva. 

V BITANSIRANJE U HIPERINF1ACLN 

dhn 5r. 

U sluaaju hiperinflacije bilansiranje se vfsi u skladu sa Mealunarodnim radunovodstvenim standardom 29 

izvestavanje u hiperinflacionim privredama 

Finansijsko 

I PREI,AZNE I ZAVRSNE ODREDBE 

e]tLn b2. 

U daDm napomenama uz finansijski izveat:ij za 2O1l godinu su date tabele u kojima se objasnjavaju pojedine 

pozicrje u b'lansima. 

GENERALNI DIREKTOR 

Sladjan Disi6, dipl oec. 

20

31. decembra 31. decembra 

20|. 2010. 

l. Upisani neupladeni kapital po bilansu otvaranja: 

2. Povecanje 

a) po osnovu novog upisa 

b) po osnovu pozitivne kursne razlike 

3. Smanjenje 

a) po osnow uplate 

b) po osnovu negativne kursne razlike 

Upisad neupladeni kapitat 31.12.2011. - ukuptro (1+2. 

J' 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0

010 0ll 0t) 014 015 016 

Koncesije, 

Osata 

Nematerija 

sliana prava 

,remi 

Nabavna b.uto vredrost na 

potetku sodine 

Nabavkeu toku godine 

Revalorizacia u toku godine 

snanjenje: 

Nabrvna bruro vrednost nn 

kraju sodine 

0 31.472 

o 

l.2tl 

o 1.211 

0 

0 0 

0 0 

0 0 

0 32.683 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

6.900 22.49a 

0 0 

0 

0 

0 0 

0 0 

0 0 

6.900 22.498 

0 60.870 

u t.2I I 

0 t.211 

0 0 

0 0 

0 0 

0 0 

0 62-081 

Kumulirana ispravka Da 

poaetku godine 

Amonizaclja u toku godine 

obezwedenje u toku sodine 

smr.jenje: 

Kumulirana ispravka u 

prodaji 

Kumulirana ispmvka u 

stanjc tspravke tra kraju 

sodine 

0 

0 

0 

0 

2.524 

2.544 

2.548 

0 

0 

5.072 

0 

0 

0 

0 

r.354 

r.3s4 

r.354 

0 

0 

17.249 

11.249 

1t.249 

0 

0 

0 0 

2.70E 22.49a 

o 75.127 

0 15.tsr 

0 15.151 

0 0 

0 0 

0 0 

0 0 

n 30.278 

Ncto sidaSnja vrednosr: 

31. decembm 20t1. godine 

27-6tl 4.792 

0 31.803 

Ncto sadaSnja vr€dnost: 

3r. dec€mbra 2oro. godine .ffi ,W .ffi

I 

n h " g P 6 o o o o o 9 9 P 

c +.io)! ;i d 

a 

s 

g 

c.cto< 

i l i 9 : 

$ ; : t g 

j-: 

T€ 

j 

6 

a 

E 

I 

'E 

E 

(, 

E 

I 

-n €q5' '- ' -E e 

ic x5a 

g d 

J 

rl 

=**- 

a 

1nn d'i + 

E sss 

i E 

39i€ 

€ 

N 

i

Ulesde u 

036 038 

1. Bruto vrednosr ns 

2. Polcdanje b.rro 

lredn6ri u roh godiner 

4.124,562 

250.346 

za lrodalu 

80.10 662.864 

1 6 0 

14.742 4.9t6,a78 

4,993 255,355 

b) Po osnow pozitihih 

c) Po snovu usKadivaja 

d) o osnon ndealizoEnih 

dobnaka hartija od hdnosli 

3. snlnjmja b.uro 

vrcdnosti u roku godinc: 

a) Po osnow lallate 

b) Po osnow prodaje 

c) Po oMow negadhih 

e) Po cDow reEdizovoih 

slbuaka hanlja od uednosri 

0 Po osnoh penosa na 

krau

31. decembra 

201t. 

hiljada dinara 

31. decembE 

2010. 

l0 l. Matedjal i sitan inventai alat na zaliii (1.1- 

l. 1. Nabavna r,'rednost 

1.2. Ispravka r,'rednosti (otpis) 

2. Sitan inventar i alat u upotrebi - neto (2.1- 

2.1. Nabavna vrednost 

2.2. Ispravka r,'rednosti (otpis) 

3. Zalihe udinaka neto (31+32+33) 

1i 3.1. Nedo\,Tsena proizvodnja (neto) 

3.2. Poluproizvodi (neto) 

12 3.3. Gotovi Foizvodi (neto) 

134. Roba (4.1-4.2-4.3-4.4) 

4. 1 . Bruto l.'rednost rcbe 

4.2. flkalkulisani PDV 

4.3. Ukalkulisana razlika u ceni 

4.4, Ispravna wednosti robe 

I Zalihe - neto (1 do 4) 

1501. Bflito dati avansi 

1592. Ispravka rtednosti datih avansa 

II Dati avansi - neto (1-2) 

UKUPNO ZALIIIE I DATI AVANSI (I+ID 

ffi 

49s.0't5 693.843 

409.987 598.267 

(85.088) (e5.s76) 

103.887 97.564 

103.086 

(801) 

2.125.291 

1..502.662 

272.6aE 

3553fr---------M 

121.106 

(38.407) 

0 

90.131 

0 

96.763 

(801) 

1.896.205 

1..693.641 

219.323 

166.462 

Q3.3rT 

56.031 

0 

-------iTn366 

3.087112

a dinara 

S.edstva 

sredstva 

obustavlj 

t4 

nanenjena 

enog IJkupno 

Poslova.nia 

Neto stanje 31.12. tekuie godin€ 11.291 0 11.291 

Neto stanje 31.12. prethodne godine 1r.291 0 11.291

Bruto potraZivanje ra poaetku 

godine 

Bruto potrazivanje na kraju 

godine 

Kupci - 

natidna i 

pra\rna lica 

Kupci - 

ostala 

povezana 

Pra\4la lica 

Kupci u 

zemlji 

1.604.424 4.713 690.334 651.292 

2.11t.546 9.877 862,676 504.030 

Ispnvka vrealnosti na poaetku 

godine 

Smanjeqje ispravke rrednosri 

316.926 o o 

u toku godine po osnovu 

direktnog orpisa 

Smanjenje ispravke lrednosti 

0 0 0 

u toku godine po osnovu 

naplate 

PovecaDje jspravke \rednosti 

0 0 0 

u toku godine 

lspravka vrednosti na kmju 

200.515 0 0 

godine 

511.441 0 

u 

Kupci u Pohaz. iz 

ircstranstv 

Druga 

specjfiEnih 

potrazivanja 

u poslova 

0 

0 

0 

0 

000 din. 

Potrazivanja - 

ukupno 

r.163.92s 4.114688 

0 1.188.648 4.735.777 

0 

0 

0 

0 

316.926 

0 

0 0 

0 200.515 

[ 517.441 

NETO STANJE 

31. decembra 2011. godine 1.653.105 g.8jj a62.6j6 504.030 0 L188,648 

31. decembra2olo 

4.21a336 

godine 1.282.498 4.j13 690.334 6St,2gZ 0 r.163.925 3.1g.,.j6|

223 Potraiivaniazal,iSe pladeni porez na dobitak 


31. decembra20ll 31. decembra 20lO 

0 

------- 

I

q 9 € e j 

D 

tsiii 

E € ; 6 

Ei€ F E E 

€!E i Es 

b E E 

z a a

31. decembra 201 I 


31. decembra 2010 

240 l. Gotovinski ekvivalenti u dinarima 

240 2. Gotovinski ekvivalenti u stanoj valuti 

241 3. Dinarski poslo\.rf mdun 

244 4. Devizni poslo\.'iri radun 

243 5. Dimrska blagajna 

246 6. DevizrLablagajna 

2r''27.lzdvojenanoydana sredstva u dnanrna 

242 8. Izdvojena novdana sredstva u devzarna 

242 9, Dina$ki alaeditivi 

242 10. Devizni alceditivi 

48, 24 I 1 . Ostala novdaDa sredstva 

UKUPNO (1 do 1l) 

89.601 

l).))J 

85 

8.599 

689 

-----tT-11TTfS 

600 

83.496 

18.925 

t20 

'7.389 

685 

0 

0 

0 

0 

0


31. decembra 201131. decembra 2010 

28.984 

27 l. Porez na dodatu l,rednost 

30.097 

2802. Unapred placeni troskovi 

0 

2813 . PottuLlvanja za nefakturisani prihod 

0 

)r) 

4. Razgraniieni 

-'- 

troskovi po osnow obaveza(unapred 

oblacuDate kamate) 

2875. Razgranideni pDV 

4.967 

2896. Ostala aktivna tremenska .Mgraridenja 

2.072.119 

UKUPNO (1 do 6) 

2.106.070 2.417.026 

0 

'7.4r9 

2.373.510

hiljada ditrara 

31. decembra 2011 31. decembra 2010 

288 OdloZene poreska sredstva po osnovu (a do c) 

a) gubitka ranijih godina u poreskom bilansu 

b) neiskoriS6enog poreskog kedita 

c) razlike izmedu amofiizacije u poslovnom i poreskom 

bilansu 

0 

0 

0 

384 

0 

384


31. decemb.a 201131. decembra 2010 

l. Ukupan gubitak 

2. Ukupan kapital bez umanjenja sa gubitkom do visine 

kapitala 

GUBITAK IZNAD KAPITALA (1-2) 

0 

0 

0 

0


31. decembra 20l l 31. decembra 2010 

300 1. Akclski kapital 

3012. Udeli DOO 

302 3. Ulozi odadkih druitava 

304 4. Drustveni kapital 

303 5. Dr;avni kapital 

3056. Zadruzni udeli 

309 7. Ostali osnovni kapital 

L Syega osnovni kapital (1 do 7) 

3l II. Neupladeni upisani kapital 

3208. Emisiona prcmija 

321-9. Rezerve 

III. Svega rezerve (8+9) 

330-1 IV. Revalorizacione rezerye 

332 V. NeralizovaDi dobici po osnovu hartija od 

333 VI. Neralizoyani gubici po osnovu hartija od 

340 10. Nerasporedeni dobitak ranijih godina 

341 I 1. Nerasporedeni dobitak tekuie godine 

VII. Svega nerasporealeni dobitak (10+11) 

031, VIII. Otkupljene sopstvene akcije 

35012. Gubitak do visine kapitala ranijih godina 

351I 3 . Gubitak do visine kapitala tekuie godine 

IX. Svega gubitak do yisine kapitata (12+13) 

6.008.501 

0 

541.003 

0 

0 

8.854 

6.558.358 

0 

0 

0 

0 

r1.234 

158.489 

40.092 

198.s81 

0 

0 

0 

6.008.s01 

0 

541.003 

0 

0 

8.854 

6.558.358 

0 

0 

0 

0 

rl.72a 

121.353 

37.136 

I58.489 

0 

0 

0 

KAPITAI (I+II+[I+IV+V-y1aiy11--tt-- 

6.76aJ73 6.728.575


31. decembra 201131. decembra2010 

1 . Rezervisanja za hoskove u garantnom roku u 

podetnom bilansu 

2. Rezenisanja u toku godine 

3. IskorisCena rezervisanja u toku godine 

4. UkinDta rezervisanja u korist prihoda 

L Rezervisanja za troskove u garantnom toklr na 

kraju goditre (1+2-3-4) 

1. Rezervisanja za troskove obnavljanja prirodnih 

bogastava u Poietnom bilansu 

2. Rezervisanje u toku godine 

3. Iskorisiena rezervisanja u toku godine 

4. Ukinuta rezervisanja u korist prihoda 

II. Rezervisania za troxkove obnavljatria prirodnih 

401 bogastava na kraju godine (1+2-3-4) 

bilansu 

2. Rezervisanja L! toku godine 

3. lskori56ena rezervisanja u toku godine 

4. Ukinuta reze isanja u korist prihoda 

III. Rezervisanis za lGucije i depozite na lcaju 

402 godtne (1+2-3-4) 

I Rezervisanja za troskove restukturiranja u podetnom 

bilansu 

2. Rezervisanja u toku godine 

3. Iskoris6ena rezewisanja u toku godine 

4 UkinDia rezervisanja u korist prihoda 

ry. Rezewisanja za troskove reslr kluriratrja na 

4m kraju godine (1+2-3-4) 

1. Rezervisanja za naknade i druge benficije u podetnom 

bilansu 

2. RezeNisanja u toku godine 

3. Iskorisdena rezeryisanja u toku godine 

4. I kjnula rezervisanja u korist prihodr 

V. Rezerisania za naknade i druge benficiie na 

404 kraiu godine (1+2-3-4) 

1 . Oslala dugoroana rezervisanja u podetnom bilansu 

2. Rezervisanja u toku godin€ 

3. Iskorjsiena rczervisanja u toku godine 

4. Ukinuta rezeivisanja u korist prihoda 

\a[. Ostala dugoroina rezervisanja na kraju godine 

aoe (1+2-3-4) 

0 

0 

0 

0 

0 

; 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

; 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

DUGOROCNA REZER\TISANJA (I do vI) 

0 0



414,415 l. Dugorodni kediti 

11 bez 414 i 41 2. OstaIe dugorodne obaveze 

DUG0ROCNII OtsAV ELE (t+Z) 

2.547.713,00 1.908.768 

4.2s8.292.00 4.478.586 

-^8-o6Jo-ti-ffi



127 

1. Kfttkorodne finansijske obaveze 

2. Obaveze po osnot'u sredstava namenjenih 

prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 

UKUPNO (1+2) 

1.247.030 

r.489.8'7 s 

0 

1.247,030 1.489.875



4J0 l. Primueni avansi, depoziti i kaucije 

a3l 2.DobavliaEi matidna i zavisna pravna lica 

lJ2 3. Dobavljadi - ostala povezana pl\na lica 

43s 4. Dobavlja1i t zemlll 

lJl 5, Dobavljadi u inostuanstuu 

439 6. Obaveze iz specifidnih poslova 

44 7 . Ostale obaveze iz poslovanja 

OBAVEZE IZ POSLOVANJA (1 do 7) 

14.214 4.251 

67.082 513.240 

42)..466 303.691 

727.609 688.239 

313.350 449.153 

59.909 301.059 

720.073 445.632 

2.323.703 2,705.265

31. decembm 201I 


31. decembra2010 

450 1, Neto obaveze po osno\,u zarada i naknada zarada 

4n, 2. Oba'reze za poreze i doprinose na Tarade i naknade 

452 zarada ta terct zaposlenog 

453, 3. Obaveze za potez i doprinose na zarade i naknade 

454 zarada na teret poslodavca 

4. Obaveze po osnovu kamata i troskova finansiranja 

5. Obaveze za dividendu i uEeSie u dobitku 

6. ()baveze ptema zaposlenom po osnovu sluzbenog 

putovanj4 smestaj4 otpremnine i drugo 

7. Obaveze prema dlanovima upravnog odbora 

8. Obaveze prema fizidkim licima po ugovoru o delu 

9. Ostale obaveze (obustavUene neto zarade, obaveze za 

dlanadne i sl.) 

oSTALE KRATKOROCNE OBAVEZE (1 do 9) 

116.253 91.877 

1.280.836 r.26t.006 

470.844 645.256 

71.251 43.663 

0 

l3l 

44.808 

1.983.992 2.04r.933


31. decembra 201I 31. decembra 2010 

l. Obaveze po osnor.u poreza na dodatu vrednost 

2. Obaveze za ostalejavne prihode (2.1. do 2.4.) 

480 2.7 . Obaveze za aLaize 

2.2. Obayeze za porcze, carine i druge dazbine iz 

482 nabavke ili na teret troSkova 

4E3 2.3. Obaveze za doprinose koji terete troskove 

489 2.4. Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge daZbir 

3. Pasivna .vremenska mzgranidenja (3.1. do 3.7) 

490 3.1. Unapred plaieni foikovi 

491 3.2. Obraaunati prihodi buduieg perioda 

494 3 .3. Raz granideni zavisni hoSkovi nabavke 

495 3.4. Odlotenipdhodi i primljene donacije 

496 3.5. Razgranideni p.ihodi po osno.v'u potraZivanja 

497 3.6. Razgra.nideni porez na dodatu wednost 

499 3.7. Ostala pasivna wemenska razgrani(enja 

OBAVEZE PO OSNOYU POREZA NA DODATU 

VRI,DNOST I OSTALIH JA\I.{IH PRIHODA (1 dO 

3) 

187.433 154.123 

0 

0 

176.671 

0 

10762 

o 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

153.401 

0 

722 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

0 

r87.433 r54.123


31. decembra 201I 31. decembm 2010 

4El Obaveze po osnovu poreza na dobitak 1.756 1.810


31. decembra 201131. decembra20l0 

Odloiene poreske obaveze po osnovu (a do c) 

a) gubitka ranijih godina u poreskom bilansu 

b) neiskorisdenog poreskog kredita 

c) raz like izmeilu amortizacije u poslovnom i poreskom 

bilansu 

9.334 

0 

0 

9.334 

12.058 

0 

0 

12.058

88 

89 

Hiljada dinara 

vanbilansna aktiva obuhvata slededa sredstva: 

Vredngst 

456.221 

Ukupno: 456,22r 

ttiliada dinara 

Vanbilansna Dasiva obuhvata sledefe izvore vanbilansnih sredstava: Vrednost 

456.221 

Ukupnol 456.221

a) Prihodi od prodaje 

600 licima 

601 2. Prihodi od prodaje robe ostalim povezanim pravnim licima 

602 3. Prihodi od prodaje robe na domaiem ftZi3tu 

602 4. Prihodi od prodaje stalnih sredstva namenjenih prodaji 

603 5. Prihodi od prodaje robe na inostranom trZiStu 

I. Prihodi od prodaje robe (1 do 5) 

610 6. Prihodi od prod. proiz. i usl. mat. i zavisnim prav. licima 

611 7. Prihodi od prod. proiz. i usl. ostalim povez. prav. licima 

612 8. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domadem tdistu 

6t3 9. Prihodi od plod. proizvoda i usluga na inostranom fiistu 

II Prih. od prodaje proizvoda i usluga - 

ukupno (6 do 9) 

A. PRIHODI OD PRODAJE (I+ID 

b) Prihodi od alftiviranja i potrosnje 

I 0. Prihodi od aktiviBnja ili potrosnje udinaka za sopstv€ne 

621 PorreDe 

I l Prihodi od akiviranja ili potrosnje robe za sopstvene 

potreDe 

B. PRIHODI OD AI(TIIIRANJA ILI POTROSNJE 

uirNAKA r RoBE (10+11) 

c) Promena vrednosti zaliha u{inaka 

630 12. Povedanja vrednosti zaliha uEinaka 

631 13. Smanjenje uednosti zaliha udinaka 

d) Ostali prihodi 

64 14. Prihodi od premij4 subvencija, dotacija i donacija 

650 15. Pdhodi od zakupnine 

651 16. Prihodi od dlanarina 

652 17. Pdhodi od tanttema ili licitiranih naknada 

659 lE. Ostali poslovni prihodi 

c. OSTALI PRIIIODI (14 do 18) 

POSLO\t{I PRIIIODI (A+B+C+12-13) 


31. decembra20l1 31. decembra 2010 

0 

0 

20.008 

0 

133.725 

153.733 

1E3.602 

2.335.922 

2.73t902 

0 

0 

32.552 

0 

229.461 

262.0r3 

t75.984 

323 

2.877.456 

2.607.005 

5.251.426 5.660,768 

5.405.1s9 

1.059 

1.059 

222.4s3 

0 

89.258 

41.434 

0 

5.922.7al 

|.221 

r.221 

272.821 

0 

0 

29.236 

0 

0 

3.118 

4.473 

135.165 32.354 

5.763.636 6.229,177

hitjadidinrn 

3l deembE 2011 3l dMmbE2010 

521 

t22 

523 

I Nabavna vrednost prodate robe 

2. Nabaho vrednost prcdatih noklotnina pribavljenih 

L N.blvna vred.ost prodate mbc (1+2) 

3 Troskovi matdijala za izmdu 

4. TrcSkovi ostalog Getijskog) matertala 

5. Trcskovi goriva i energrje 

Il. Troikovi male.ijala (3 do 5) 

6 Trolkovi amda i nahada (broto) 

7, Trolkovi por% i dopnnosa na arade i nahade na rcret 

8 Trogkovi nrknada po ugoyoro o delu 

9 Toskovi nahada po aulodkin usovorina 

l0 TrcSkovi nakmda po ucovoru o privrcneniF i 

I I T.o\kovi naknada fu idkin licina po osnow 6utih 

12 TrcSkovi mknad. dluovina upnmoS i nadhnog 

ll Ostali lilni Eshodr I nsknade 

lll Troikovi za.d., n{knadazaHda i osrqlih fifnih 

5a0 14. Trclkovi amortiaciie 

5arrae 15 Troskovi rezediseja 

rv Troikovi ahortizocije i rseNisinja - ukuDno 

(14+rs) 

t0 16 Trclkovi Nluga na rzadi udinaka 

5ll 17. Trolkovi ronspofinin uhea 

532 13 Troskovi uslu8a.a odrzaunju 

513 19 Trclkoviztlpoina 

534 20 T.oSkovi sajnou 

535 2l Troikovi @klame i propagfldo 

536 22 'fro!*o!i islraZimnja 

537 23 Troskovi laoja kol I so nekapikliajn 

539 24 Tratkovi oslalih nslugo 

r) lrcSkov' n.oiaodnib nslugr (16 do 24) 

25 T@lkovi rcproiaodnih usluga 

26 TrcSkovi r€pr*ntacte 

2 Trolkovi Oem Ue osisumrja 

23 Troskovi plat og promera 

32 Ostali nem.reidalni holkovi 

b)Ncnar€rtarni rroakoyi (25 do 32) 

Y Ostali poslovni rrshodi (a+b) 

POSLOVT{R SEODI (IdoD 

POSLOVI{T DOBITAK 

POSLO\TNT GUI}IfAK 

1517Q7 

0 

301.797 

751.707 301.797 

2.914.342 

36,242 

32t 661 

3.078192 

36761 

329820 

3.212.245 3.444.773 

r.444 591 1.554.50 

256.814 

35_516 

3.619 

t2.551 

286.518 

2.040.00r 

t90.671 

0 

0 

26E.810 

4E 272 

920 

4E4 

12 738 

214 360 

2.r00.091 

194 984 

0 

r90.671 194.984 

I 089 

74 215 

130.603 

45.390 

5.355 

6E 365 

8.555 

333.572 

243E9 

6 70E 

E2.162 

46.',|27 

2 587 

56.541 

'7 521 

88.806 

'\60 092 

55.943 

6741 

8.171 

t0.542 

416.8r6 

27 860 

7.089 

62882 

6l_504 

357E 

44885 

115.45E 69.024 

334.578 276.422 

66E.150 693.63E 

6,322.774 6.7J5.283 

558.941 506.106


31. decehbra 201I 31. decembra2010 

660 l. Finansijski pdhodi od matidnog i zavisnih pravnih 

6612. Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica 

6623. Prihodi od kamata 

6634. Pozitivne kursne razlike 

6645. Prihodi od efekata valutne klauzule 

6. P.ihodi od udesda u dobitku zavisnih pravnih lioa i 

665 zajednidkih ulagarja 

6697. Ostali finansijski p.ihodi 

FINANSIJSKI PRIEoDI (1 do 7) 

0 

13.443 

16.2'70 

0 

0 

2 

6s.326 

247.223 

0 

0 

0 

0 

0 

29.713 312.551


31. decembm 201131. decembra2010 

l. Finansijski rashodi iz odnosa matidnog i zavisnih 

560 pramih lica 

2. Finansijski rashodiz odnosa sa ostalim povezanim 

56r Paavnim licima 

562 3. Rashodi kamata 

563 4. Negativne kursne razlike 

564 5. Rashodi po osnovu efekata valutne klauzr e 

zajednidkih ulaganja koji se obradunavaju Metodom 

565 udela 

569 7. Ostali finansijski rashodi 

FINANSIJSKI RASHODI (1 do 7) 

303.115 

3 85.846 

0 

0 

0 

2.497 

692.184 444.237 

0 

0 

288.249 

153.491 

0


31. decembm 201131. decembra2010 

1. Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, 

670 nekretnin4 postrojenja i opreme 

67i 2. Dobici od p.odaje bioloikih sredstava 

3. Dobici od prodaje udesda u kapitalu i dugorodrih 

672 hartija od vrednosti 

6734. Dobici od prodaje materijala 

6745. ViSkovi 

65 6. Napla6ena otpisana potrazivanja 

676 7. Prihodi od efekata ugovorene zaitite od rizika 

677 8. Prihodi od smanj enja obaveza 

678 s. Prihodiod ukidanja dugorodnih rezervisanja 

679 10. Ostali nepomenuti prihodi 

680 I l Prihodi od uskladivanja vred. bioloskih $edstava 

6s1...']':,]i'"",""""-autvauJ4vrw'xoxldtgllJ4uxx 

13. Prihodi od usklailivanja wed. nekretnina 

682 poslrojenja i opreme 

14. Prihodi od uskladivanja vrednosti dugorodnih 

finansijskih plasmana i hartiia od wednosti namenjenih 

683 prodaji 

684 15. Prihodi od uskladivanja laednosti zaliha 

16. Prihodi od uskladivanja vrednosti potrazivanja i 

685 kratkorodnih finansijskih plasmana 

689 17. Prihodj od uskladivanja vredrostiostale imovine 

18. Dobitak od prodaje srcdstva postovanja koje se 

690 obustavlja 

19. Pdhod od efekata promene radunovodstvere politike 

691 i ispravke greSaka iz ranliih godina 

OSTALI PRIHODI (1 do 19) 

927 914 

l6 

23.877 

4 

0 

26.147 

668.430 

881.420 

0 

0 

1.065 

0 

68 

32.528 

8.649 

2l 

38.020 

785.490 

21.408 

0 l 

0 

2.6t1 

0 

0 

1.601.886 sE9.709 

0



l. Gubici po osnovu rashodavanja i prcdaje nemater. 

570 ulaganja, neketnina, poshojenja i opreme 

2. Gubicipo osnovu rashodavanja i prodaje bioloikih 

571 sredstava 

3. Gubici po osno.vn rashodavanja i prodaje ude36a u 

572 kapitalu i hartija od v.ednosti 

5734. Gubici od prodaje materUala 

57a 5. Manjkovi 

6. Rashodi po osnoi,'u efekata ugovorene za.ltite od 

rizika koji neispunjavaju uslove da se iskazu u okviru 

55 revalorizacionih rezervi 

5767. Rashodi po osnovu direknog otpisa potazivanja 

577 rcbe 

5799. Ostali nepomenuti rashodi 

58010. Obezvredenje bioloskih $edstava 

5Et ll. Obezvredenje nemalerijalnih ulaganja 

58212. Obezvredenje nekretnina. postrojenja i oprcme 

13. Obezwedenje dugorodnih finansijskih plasmana i 

583 dugorodni hafiija od vrednosti namenjenih prodaji 

58414. Obezvredenje zaliha matedjala i robe 

15. Obezvredenje potrazivanja i katkorodnih 

585 finansijskih plasmana 

5E916. Obezuedenje ostale imovine 

17. Gubitak prodaje sredstva poslovanja koje se 

590 obustavlja 

radunovodstvene politike i ispravka gresaka iz 

591 ranijih godina 

OSTALI RASHODI (1 do 18) 

738 30.328 

6.201 

6 

126.508 

0 

200.515 

0 

0 

10.052 

3.393 

72.143 

78.508 

0 : 

20.742 

0 

0 

333.96t 215.166

ffiEuroAudit 

Preduzeie xa reviliju, 

raiunovodstveni i ftttansij ski konsalting 

* 

IZVESTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 

o F'INANSIJSKIM IZVESTAJIMA 

ZA2OII. GODINU 

"SIMPO" a.d. Vranie 

Beograd, 22.032012. 

godine 

11004 Beogrud, Btlcvv ltespotn Stelana IzT i tet: 011/3347-421, 2627-612, 3281-019, teutlx: 0jt/2629-t2j 

www.etuadit.co,|: E-h.ril: e mllit@ EutrcLrs 

Dozltola za ohayln,ie detattrcsti Mihistarcb'dJinn sija Repblike StbUe b^ 023-2-00099/20A8-16; 

lifra delntnosn: 6920; PIB: 100066150; hotn'i btoj: 17322290 

tckttii ro|uni: Meidian bLnku 330-1003176-34; Priwerlno harka Beognd 255-34A101000-08; Agrobantu Beogftld 215-20787-44 

UniCtudit Bonk 170-30005978A02-9 

I

SADRZAJ

ffiEuroAudit 

Preduze(e za reviziiu' 

raiunovo dstveni Jinansijski konsalting 

flB6,nMla6upRAVLIANJADRUSTVA 

"SIMPO" a d. Vmnjc 

IZVESTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 

U\)od 

Ot ..o ,"uirilu priloZenih findnsijskih izveSraja Druirva "SIMPO" a d Vranie (u daljen 

"uiti 

tekstu..Drustvo,,)kojioblrhvataiulzvestajofinansijskompolozaju(bilansstanja)nadan3l' 

decembra 2011- godine i odgovaraluci izveitaj o ukupnom poslovnom rezultatu urp"fr"), lz*Stuj J pro-"nu.o n" kupitalu i izvestaj o tokovima gotovine za godinu koja se 

;;;rs;; t" tai dan, kao i pregled znalajnih radunovodstvenil't politika i napomene uz 

fi0ansijske izvestaje. 

O d gov o rno s t rukot' o ds tv 4 za f fi 'Lns i s ke izv eit ai e 

Rukolodstvo Drultva je odgovorno za sastavl.ianje i istinjto prikazivanie o'rih linansijskih 

i"r",r":" t skladu sa Medunaro'Lnim radLuovoclstvemn standardima' Me'lunalodnim 

.iuna'*ailrru ftn^.ij,kog izveStavanja i raiunovodstvenim propisima Republikc Srbije' kao i 

zaoneintemekontrolekojerukovodstvooc]redikaoneophodneupripremifinansijskih 

izveltaja koji ne sadrZe materijalno znaiajne pogrelne iskaze' nastale usLed kriminalne radrje 

ili greikc. 

Odgovotnost rerlzara 

Nai-a je odgovomost cla izrazimo miiljcnje o finaisijskim izveStajima 1ra osrrovu izvriene 

."tit*. O""trt:".-" izvrsili u skladu sa Medunarodnim standardima revizlje Ovi standardi 

n"turu au ." pridrzouu-o etidkih zahteva i da reviziju planiramo i izvrsimo na nadin kqji 

omoguiava da se, u razumnoj mert, uvetimo da tinansijskizvestaji no sadrZe materiialno ; 

znadajne pogrelre iskaze 

Reaiziia ukljuduje sprovodenje postupaka radi plibavljanja revizijskih dokaza o iznosima i 

ob"'oaonltuon i.u u finansijskim izveStajima Odabrani postupcl su Tasnovanl na 

;;r.k;- p.os.divanj.,, ukljudujurli procenu rizika posrojania matcrijalno znadajnih 

O"**U.in O*-" u hnansijskim izveitajlma' naslalih uslecl kriminalne radnlc ili greSke' 

Prilikom procene rizika, revizor sagledava interne kontrole relevantrlc za sastavlianje i istinito 

O.tOJ..t" l-tnansiiskih izvestaja ra'li osmiSljavanja revizijskih postupaka koji su 

iigouu.oluei u aoai- okolnostima' aL ne u cilju izraZavanja miSljenja o delotvornosti intemih 

koitrnlo " pro.'rtog lica Revizija Lakode ukljuduje ocenu adekvatnosti prirnenjenih 

radunovodstvenih politika i oplavdanosti ladunovodslvenih procena izv*enih od strane 

rukovodstva, kao i ocerl$ opste prezcntacije finansijskih izvestaja 

Stnatramo da su pribavljeni rcvizijski dokazi dovoljni i odgovaraju6i i da obezbeduiosnovu 

za i/raTavalrje naseg re\ iz:iskog miiljcni'r' 

tekuti niu 

-,uou"us,oou,,"",a^*o*s*|**l,t,,'"y,7s1,1|',,;,|A,,.,-,o',,"|,'''i,uo.o'"lel/flLt0||/2629'8 

wvi.etn u lir'unt : tYnn it :'ua ud it@ EUt' Lrs 

Dozvota zt obartjatje ',lii:, deta'',"'iit'i'i''"n-'";i'.:"'!!:!::::::,r:,\\:'u0a"o/21)08-16: 

i:ni,i'i'i'',,, i;;ii,, itB: i00t)obi 5tt: '| 2 2ea, 

iitwdetalnrtll:o'lu;e:ol"i#"i""i"ilii-tliiotaio-0t;'ts'oto't'aseosnrt2't5-20787'44 

;ttiini,b''i: ,t,,'3 

: Metidian ha ka 330-1003176-J4 

n.C,edit Ita k 170-30005978aa2-91

IZVESTAJ NEZAVISNOG REVIZORA (na stavak) 

Osnotte za mi.iljenle sa rczetvonl 

l) Kao sto je navedeDo u Napo eni D5 uz tinansijske izveStale, zalihe prcdstavljaju 

mate jalio znadcjrlu slavku u linansijskim izvestaiima Drustvo jc vrednovalo zalihe 

matedjala, nedovrlene proizvodlje, gotovrh proizvoda i robc prinenom cena koje su 

formimne u suprotnosli sa MRS 2 Zalihe Klasa 9 Obradun troskova r udinaka se ne 

vodi na Dadin da se pouzdano mogu utl.rditi podetne zalil]c udinaka, preuzeti troskovi, 

troskovi prodaLih odinaka i foskovi perioda, kao i cena koStanja zaliha udinaka Sto bi 

omoguiilo ulvrdivanje kJajl1jih zalilu udinaka. Na dan bilansa zalihe matcrijala 

kolidinski usaglaiene sa popisom, vrcdnovane su po planskim ccnana! a ne po 

prosednim pondedsanim cenama shoalno raiunovodstvenin politikama, prcko 

pozitirtrog odstupanja od planskih cena materijala (potrafui saldo) na teret troskova 

materijala Na ovaj nadin zalihe matcrijala i linansijski rezultat su potccnjcni, a 

troSkovi materijala precenjcni 

Zalihe nedovrlene proizvodnjc na clan bilansa ritvrdene su na osnovu popisa radnih 

naloga i vrednovane sn po prodajnoj ceni, a ne prerna ceni koitanja utvrdenoj na bazi 

utroscnog materiiala i rada do odrealene laze proizvodnje. 

DrlrStvo nijc vriilo poredenje cene koilanja i neto prodaj[e ce[e, a usied ve]ikog 

asortimana gotovih proizvoda nismo bili u mogu6nosti da pouzdano utvrdimo efekte 

eventualDog odstupanja ceDe koslanja od neto prodajne cene, da li su zalihe udinaka 

vrednovale po ispravnoj ceni i uticaj odstupanja cene kostanja od neto prodajne celc 

na fi nansijski rezultat. 

Usled napred navedenih ncdostataka u obradulu i evideDtimnjLr zaliha nismo mogli da 

steknemo dovoljno uveravanje da su zalihe adekvatno vrednovane i da lije poleclnje 

vrednosti zaliha udiDaka iskazano u bilarNu uspeha u iznosu od 222,453 hiljade drnara 

realno iskazano, lako da po ovon osnovu ne izraZavamo miSljenje. 

2) Kao Sto je navedeno Ll Napomcnama D5 r D'7 r1z finansijske izvestaje, na nsnovu 

slarosne analize, kao i analize naplativosti pobazivanja po osnovu datih avansa i 

katkorodnih potrazivanjn (kornpenzacijonr sa obavezama ili naplatom do dana 

revlzije) identifikovali smo potuazivanja po osnovu datih avansa i kratkorodna 

potrazrvanja kod kojih Drustvo ima poteskoda sa naplatorn u iznosu od 2,344,639 

hiljada dinara (potraZivanja ncnaplaicna u roku duZem od godinu dana), za koje nije 

izvrseno obezvredenje odnosno ispravka wednosti, kako 10 zahteva MRS 39 - 

Finansijski instmmcnti: priznavanje i odmeravanje (paragral45 i 46) i bilansno nadelo 

opreznosti. 

Miiljenje sa rezervom 

Po nalem miiljenju, osim za elekte pitanja iznctog u pasusu Osnova za milljenje sa rezervom, 

linansijski izveitaji prikazuju istinilo i objektivno, po svim materijalno znadajnim pitanjima, 

finansijski poloZaj Dmllva Da dan 31. dcccmbra 2011 godine, kao irezullate njegovog 

poslovanja i tokove gotovinc za godinu koja se zavrsava na taj dan, u skladu sa 

Meilunarodnim radunovodstvenim standardrnla, lvledunarodnim standardima finansijskog 

iz,vc5tavanja i radulovodstvenin propisima Republike Srbije.

IZVESTAJ NEZAVISNOG REVIZOI{A. (nastavak) 

Skretanie pdilie 

\.is( miiljenje ne sddrTi fc,,cr\ u po slcdcicm: 

a) Kao Sto je navcdcno u Naponeni D4 uz finansijske izveitaje, DruStvo Je na veiem delu 

svoje imovine, upisalo hipoteke i zaloge kao obezbedenje kredite za scbe i svoja zavisna 

druStva, na ime lizinga i na ime izmireDja obaveza za poreze i doprinose iz zarada. 

b) Kao Sto jc navcdeno u Naponenama D5, D7, D8 i D16 uz finansijske rzveltaje, DruStvo 

ima znadajna stanja datih avansa, potraZivada od kupaca zavisnib druStava, kupaca u 

zcmlji i inostranstlu, katkorodnih linansijskih plasmana, kao i obaveza prema 

dobavljaiima u zemlji i inostranst\.11. Drustvo nije bilo u moguinosti da Ll 

zadovoljavajudem obimu usaglasi i potvrdi iskazana stanja prethodno navedenih 

potraZivanja i obavcza, do datuma sastavljanja finansljskih izveitaj a. 'l'akode, ni ua osnovu 

nczavisnih potvrda salda nismo bili u moguinosti da stcknemo viii nivo UverilvdnjrL 

usaglascnost, kako bi se uve li u realnost i adekvatnost iskazanih stanja datih avansa, 

potraZivanja od kupaca zavisnih drultava, kLLpaca u zemlji i inostranstvu, kratkorodnih 

linansijskih plasmana, kao i obaveza prema dobavljadima u zemlji i inostranstvu. na dan 

31 decenbra 2011. godine 

c) Kao Slo je navedeno u Napomeni D33 uz iinansijske izveitaje, potrcban priliod za 

ostvarenje neutlainog dobitka redovne aktivnosti je veii od ostvarenog poslovnog prihoda 

za 99,58'% -Neophodno 

je da Druitvo saiini program za izlazal< iz zone poslovanja sa 

gLrbitkom. (Sto je navedeni procenat viii poslovanje DruStva je dublje u zoni gubitka) 

d) PriloZeni flnansiiskizveStaji ne ukljuduju obelodanjivanja povezanih lica i transakcija sa 

povezanim licima n skiadu sa MllS 24 Obelodanjivanja odnosa sa povezanim licima 

Druga pitada 

1 Obavili srno reviziju finansiiskih izvestaja Drultva za prefhodni pcriod o kojima smo se 

uzdrZali od misljeDja DrLrltvo Dije postupilo po izazenim rezervama i korigovalo znadajne 

materijalne greske navedene u Napomenama D3 i D4 t)z finansijske izveitaje Shodno 

tome iskazani podaci prcthocLnog pe oda ocLnosno podetna stanja tekuieg perioda sadrze 

pogrelne iskaze koii DatorijalDo utidu Da flnansijske izveitajc tekuieg pe oda. 

2. Na osnovu dlana 381 i 407. Zakona o privrednim druitvima (,.S1 glaslik RS" 

bt.l25/2004) i dlaDa 58 Zakona o registaciji pdvrcdnih subjekata, u registal Agencijc za 

privrcdne registre u pe odu 1701 - 20.01.2012 godine LLpisana je zabelcTba Nacfta 

ugor.ora o spajanju uz pripajanje zakijudeniil 10.01.2012. godine, kojim matidno druStvo 

,,Simpo" a d. kao druStvo sticalac pdpaja zavisna drustva ,,Simpo dekor" d.o o, ,,Simpo 

cveie" d.o o , ,,Simpo vlasina" d o.o., ,,Simpo drvo" d o.o., ,,Simpo tepisi" d o o i ,,Simbi 

Crna trava' d o.o., kao drustava koja plestaju pdpajanjem 

Beograd, 2203.2012. 

godine 

tUrOAr)

"S[MPO" a L l/ranje 

BILANS STANJA 

na dan 31.12.2011. sodine 

POZICIJA 

AKTIVA 

A. STALNA IMOVINA (I do V) 

I NEUPLACENI UPISANI KAPITAL 

II GOODWILL 

III NEMATERIJALNA IJLAGANJA 

IV. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OREMA I 

BIOLOSKA SREDSTVA (1+2+3) 

1 Neketnine, postrojenja i oprema 

2- Investicione nekretnine 

3. Bioloika sredslva 

V, DUGORO.NI FINANSIJSKI PI,ASMANI 

(1+2) 

1 Udesde u kapitalu 

2. Oslali dugoro6ni plasmani 

B. OBRTNA IMOVINA (I do III) 

] ZALIHE 

II, STALNA SREDSTVA NAMENJENA 

PRODAJI SREDSTVA POSLOVANJA KOJE 

SE OBUS'I'AVLJA 

III. KRATKORO.NA POTRAZIVANJA, 

PLASMANI I GOTOVINA (1 do 5) 

1. PotraZivan'a 

2. PotraZivanja za viSc plaieni porez na dobrtak 

3. Kratkorodlu finansijski plasmani 

4. Gotovinski ekvivaienti i gotovjna 

5 Porez na dodatu vrednost i aktivna uemenska 

razgranidenja 

V ODLOZENA PORESICA SREDSTVA 

G. POSLOVNA IMOVTNA (ArB+V) 

D. GUI]ITAK IZNAD VISINE KAPITALA 

D. UKUPNA AKTIVA (G+D) 

E. VANBILANSNA AKTIVA 

Broj 

napomene 

uz fin. 

izvcStajc 

D2 

D3 

D3 

D4 

D4 

D4 

D5 

D'7 

D8 

D9 

D10 

Dl1 

D2I 

u hiljadama dinara 

Tekuda 

godina 

Iznos 

Prethodna 

godina 

9,653,742 9,635,631 

31,803 

4,852,961 

4,852,961 

4,768,9'78 

45,7 43 

4,880,56 r 

4,880,561 

4,',709321 

4,24'1,5413,99'1 

,721 

521,437 11,1.,606 

9,673,684 9,884,981 

3,087,0'7 5 3,022,966 

| 1,291 

6,575,3186,850,'724 

4,218,3363,797,886 

125,783 

125,t30 

2,106,0692,41t,026 

t9,327,426 

11.291.. 

53 1 ,197 

t 10,615 

384 

t9,520,996 

19,327,426 t9,520,996 

456,221 153,865 

NAPOMINE NA STRANAMA 4 DO 67 SU SASTAVNI DEO }'INANSIJSK]H IZVEST ]A

"SIMPO" a d vronle 

BILANS STANJA (nastavak) 

na dan 31.12.2011. sodine 

POZICIJA 

Broj 

nalomene 

uz lln. 

izvestaic 

u hiljndamr dinara 

lznos 

Tckuda 

goolna 

Prethodna 

gocrne 

PASIVA 

A. KAPITAL (r+II+III+IV+V-Vr+V[-VIII-IX) 6,768,t73 6,728,575 

I. OSNOVNI I OS1ALI KAPITAL D12 6,558,358 6,558,358 

II. NEUPLACENI UPISANI KAPITAL 

III REZERVE 

IV. REVALORIZACIONE REZERVE D12 11.234 II,'728 

V, NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVIJ 

I'IARTIJA OD VREDNOSTI 

VI. NEREALIZOVANI GUDICI PO OSNOVU 

HARTIJA OD VREDNOSTI 

VII. NERASPOREDENA DOBIT DI2 198,581 i58,489 

VIII, GUBI'IAK 

IX OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJI 

B. DUGOROdNA REZDRVISANJA T^ 

OBAVEZE (I do lfl) 

12's49'919 12"78n363 

I, DUGOROCN,A. RNZTRVISANJA 

D13 

n DUGOROCNE OB AVE7,E (r+2) D14 6,806,005 6,387,354- 

1. Dugorodni krediti Di4 2,54'/,113 1,908,768 

2. Ostale dugoroine oba!'qze D14 4,258,292 4,478,586 

Ill KRATI(OROCNE OBAVEZE (l do 6) 5,743,914 6,393,009 

1 Kratkorodne linansrjske obaveze Dl5 |,241,030 1,489,875 

2. Obaveze po osnovu sredstava namcnjenih prodaji 

i sredstlrc poslovinjr koje se obrstavlj- 

3 Obaveze iZ poslovarja D16 2.323,'703 2.'705,265 

4. Ostale katkorodnc obaveze D1'7 1,983,991 2,441,933 

5 Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost, 

osLalihjavnih prihoda i pasivna vrclncnska Dl8 187,434 154,126 

razgrarudenj a 

6 Obaveze po osnovu poreza na dobitak D19 1,'156 1,8i0 

v. oDLoztrNE PORESKE OBAVEZtr D20 9,334 12,058 

G. UKUPNA PASIVA (A+Il+9 19,327,42619,520,996 

D. VANBILANSNA PASIVA 

D2l qs6,221 153,865 

NAPOMENE NA STRANAMA 5 DO 67 SU SASTAVNI DEO F]NANSIJSKI]IZVESTAJA 5

"SI lPO" d d. Wdnie 

BILANS USPEHA 

u periodu od 01.01. do 31.12.2011. godine 

POZICIJA 

A, PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG 

POSLOVANJA 

I. POSLO\./NI PRIHODI (1+2+3-'t+s) 

I Prihodi od prodaje 

2. Prihodi od aktiviranja udinaka i robe 

3. Povedanje \Tednosti zaliha uiinaka 

4. Smanjenje vrednosti zaliha udinaka 

5. Ostali poslovni prihodi 

[. POSLOVNI RASHODI (1 do 5) 

1- Nabavna vrednost prodate robc 

2. TroSkovi materijala 

3. Troikovi zarada, naknada zarada i ostali lidni 

rashodi 

4 TroSkovi amofiizacijc i rezervisanja 

5. Ostali poslovni rashodi 

TI, POSLO\TNI DOBITAK (I - X) 

IV POSLOVNI GUBITAK OI , D 

V. FINANSI.ISIC PRIHODI 

VI, FINANSIJSKI RASHODI 

VII. OSTALI PRITIODI 

VIII, OSTALI RA.SHODI 

IX. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 

(II-rV+V-Vr+V -VIID 

X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 

GV-III-VI+V-VIII+VII) 

XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE 

OBUSTAVLJA 

XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE 

OBUSI'AVLJA 

B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 

(x+xr-x-xr) 

V. GUBITAK PRE OPORIZIVANJr' 

(x+xr-rx-xr) 

Broj 

napomene 

uz lin. 

izveitaje 

D22 

D22 

D22 

D22 

D22 

D23 

D23 

D23 

D23 

D23 

D23 

D24 

D2j 

D26 

D27 

u hiljadamr dinara 

Iznos 

Teku6a 

godina 

Prcthodna 

godina 

5,763,835 6,229,177 

5,405,i s8 

1,059 

222,453 

135,165 

6,322,116 

151,707 

3,2',t2,245 

2,040,003 

t90,6'7 | 

668,150 

558,94r 

29,717 

30t;797 

3,444,713 

2,100,091 

194,984 

693,638 

506,106 

3l2,s5l 

692,181 444,231 

1,601,886 889,710 

333,968 215,166 

46,513 36,752 

8.761 

5,922,',181 

1,221 

272,821 

32,354 

6,135,283 

36,752 

NAPOMINE NA STRANAMA 6 DO 67 SU SASTAVNI DDO FINANSIJSK1II IZVESTAJA

"SlllPO" a.d. hdnje 

BILANS USPEHA (nastavak) 

n periodu od 01.01. do 31.12.2011. godine 

POZICIJA 

G, POREZ NA DOBITAK 

I Poreski rashod perioda 

2. OdloZeni poreski rashodi perioda 

3. OdioZeni poreski prihodi perioda 

D. Ispla6cna liina prima[ja poslodavcu 

E. NETO DOBITAK (B-V-l-2+3-D) 

E. NETO GUBTTAK (V-B+1+2-3+D) 

Z. NETO DOBITAK Ko.lr PRIPADA 

MANJINSKIM ULAGACIMA 

Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA 

VLASNICIMA MATICNOG PRAVNOG LICA 

I. ZARADA PO AKCIJI 

I Osnovna zarada po akciji 

2. Umanjcnja (razvodnjena) zarada po akcijl 

Broj 

naPome'e 

uz rln. 

izvestaie 

u hiljadnma dinara 

lz[os 

Tekuda Prethodna 

goornl goolna 

2340 384 

40,n92 31,136 

40,092 31,136 

NAPOMENE NA STR,ANAMA 7 Do 67 sU SASTAVNI DEo F]NANSIJSK]H IZVDSTAJA 7

"SIMPO" d d. Yftnle 

IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 


u hiljadama dinrra 

lznos 

P O Zl CI I A Tekuda Prethodna 

godinl godina 

A. NOV.ANI TOKOVI IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI 

I. Prilivi gotovinc iz poslovnih aktivnosti (1 d o 3) 

'7,228,1'J47 1 ,352,275 

1. Prodaja i primljeni avansi 7,214,604 7,286p50 

2 Primljene karnate iz poslovnih aktivnostrt 13,443 65,325 

3. Osraliprilivi iz rcdovnog;oslor an.'r 

II. Odlivi gotovinc D poslovnih aktiynosfi (1 do 5) 6,'155,7f6 8,310,907 

1. lsplate dobavljadima i dati avansj 5,089,202 6,378,425 

2. Zarade, naknade zarada i ostali lidni rashodi 1,126,820 1,655,555 

3 Plaiene kamate 206,613 255,9'73 

4. Porez na dobit 155 5,165 

5. Plaianja po osnovu ostalih.javnih prihoda 32,926 15,789 

IIL Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I - II) 172,331 

IV. Ncto odliv gotovinc iz poslovnih aktivnosti (II - I) 958,632 

B. NOVdANI TOKOVI IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA 

L Prilivi gotovirre iz aktivnosti invcstiranja (l do 5) 46 

1. Prodaj akcija i udela (ncto prilivi) 46 

2. Prodaja rlemat. ulaganja, nekret , post., opreme i bio. sred. 

3. Ostali finansijski plasmani (neto prilivi) 

4. P mljene kamate 

5 Primljenc dividende 

Il. Odlivi gotovinc iz aldivnosti investiran.ia (1 do 3) 

l. Kupovina akcija i udela (neto odlivi) 

2 Kupovina nenat ulag ncklct-, postr., opreme i bio srcd 

3. Ostali linansijski plasmani (neto odlivl) 

IlI. Ncto priliv gotovine iz aktiYnosti investiranja (l - lI) 

IV. Neto odliv gofovine iz aktivriosti invcstiranja (II - I) 

NAPOMENE NA SIRANAMA 8 DO 67 SU SAS'TAVN] DEO FINANSIJSKIH JZVESTAJA 8

"SIMPO" d.rL rrahie 

IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE (nastavak) 


POZICIJA 

u hiljndama dinara 

lznos 

Tekuda 

godina 

Prcthodna 

godina 

V. NOV.ANI 'I'OKOVI IZ AKTIVNOSTI FINANSIILANJA 

I. Prilivi gotovinc iz ahtivnosti finansiranja (l do 3) 

175,805 975,958 

1. Uvedanje osnovlog kapitala 

2. Dugorod r katkorodni krediti (neto pdlivi) 

3 Ostaje dugorodne ikatkorodlie obaveze 

175,805 870,318 

105,640 

IL Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 4) 

933,667 20,621 

1. Otkup sopstvenih akcrja i udela 

2 Dug i kratkorodni krediti i ostale obaveze (neto odlivi) 930,444 

.). finansijski lizing 

4 lsplaienc dividende 

III. Net'o priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (I - II) 

3,223 20,621 

o

",\l)\tPO" a d vtun|c 

IZVESTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 


u hiliadama dinara 

ul'l) 

Osrrovni Ostali Revalorizrc \err5oored 

k:rpinl kapinl fe/e ve dobircl. 

u[rrprro 

stanjenadan:01 

2010 

goorne 

6,549,531 8,827 3,9i6 l2l,35i 6,683,647 

lspmvka materijalno znadajnil'l 

gresaka i promena 

radurovodstvenih politika u 

predrodnoj godini - poveianje 

lspravka materijalno znadajnih 

gresaka i promena 

radunovodstvcnih politika u 

prethodnoj godini - smanjenje 

Kodgovrno po'etno stsnje n'r 

dan 01 012010. 

godine 

6.549.53r a,Ez'r 3,936 121,353 6,6E3,6,17 

Ukupna poveianja u 

'7 

37'136 44'928 

prethodnoj godini 

Ukupna smanjenja u 

"792 

prethodnoj godini 

stanF na dan: 31122010 

goo111e 

6,549,531 B,8zi lr,iz8 158,4896,728,575 

Ispravka materijalno znada.jnih 

grelaka i promena 

ndunovodstvenih politika Ll 

tekuioj godiDi - pole6anje 

Ispravka materij alno znadajnih 

gresaka i promcna 

radunovodstvenih politika u 

tekuioj godini - smanjenje 

Korigovano podetno stanje 6,549,531 8,827 11,728 158,489 6,728,515 

Ukupna poveianja u teku6oj 

godini 

40'092 40'092 

Ukupna smanjenja u teku6oj 

godni 

494 494 

Stanje-na dan:31 122011 

goo le 

6,549,53r B,szi 11,234 198,5816,76E,173 

NAPOMENE NA S'fRANAMA ] O DO 67 SU SASTAVNI DEO FINANS]JSKIH IZVESTAJA I O

PRAVNI I D]IUG] OSNAlI 

"SIMPO" d d. Ytanje 

NAPOMENE UZ IZVESTAJ 

1. PRA\,TNI I DRUGI OSNOVI 

1.1 U skladu sa dlanom 7. Zakona o radunovodstvu i reviziji ('Sluzbeni glasnik RS", 46/06 i 

111/09) DtuStvo je mzwstano u veliko pravno lice i prema slavu I dlaDa 3'7 Zakaia 

obavezno je da izv*i revizilu finansijskih izvestaja 

1.2. Odgovorna lica za sastavljanje finansijskih izveStaja sul 

L Sladan Disi6, generalni direktor, 

2. Ivan Stankovid, Sef radunovodstva. 

1.3. Dokumenti relizije su finansijskizveStaji DnNtva (Bilans stanja, Bilans uspeha, Tokovi 

gotovine, Izvestaj o pronenana na kapitalu) klo i Bruto bilans, popisne liste, Odhke organa 

upravljanja i mkovodenia, dokumenti o poslovnim dogadajima, izveStaji, zapisnlcr o konttoli, 

Praviinik o radunovodstvu i radunovodstvenirr politikama, normativnalda, izvod iz rcgisfia, 

dlxgi dokazi objaSnjenja koja su revrzoru stavljel1a na raspolaganje. 

lzjavama rukovodstva od l6 032012. godine potvrcleno je da su priloZeni finansijski izvcStaji 

obuhvatili celokupnu imovinu i obaveze DruStva i da su identidni sa finansijskim izvcStajima 

koji su dostavljeni Agenciji za p vredne rcgistle, kao i da su iste potpisali odgovorna i 

ovlas6ena lica 

1.4. DokLmenliljiju ipoJarl,e nrm je prezen{rrao l\1n stirnkL'\ii. 

15. Finansijsko radunovodstvodvija se preko softvera za obradu podataka i obuhvnta sve 

bitne elemente za analilidko i sintotidko sagledavanje poslovniil promena Glavna knjig4 

finansijskog radunovodstva vodi se u DruStvu i odgovara nadeliDa Lrrednog krjigovodslva. 

Obriiiun troikova i udinaka vrli se u okvil'li klase 9 Kontnog okvira u skladn sa MRS 2 - 

Zalfte lzvrlenaje identilikacrja celina prcrna MSFI 8 Segnenti poslovaDja i ti*vo pradenje 

troikova i udinaka Dostoii. 

1.6 Interna kontlola nijc organizovaDa kao poseban organizacioni cLco i odvija sc u skladu sa 

neophodnim uputstvima i procedurarna, kao i autokonlrolama prcma opisima radnih ncsta i u 

skladu sa dobijcnim scilifikatom ISO 

I 7. Revizorski tinr: 

1 dr Jovan Rodl6, ovlalieni revrzor 

I vlrrosliv \ve0lc, ol lacccrrevrT()r 

3 Goran Cabarkapa, strudni saradnik u reviziji 

4 Smiljka Rodii, saradnik u revrzt3t 

1.8 Vreme trajallja revrzije kod klijenta: novembar 20l l. 

april20l2.godine. 

11

OSNOYNI PODACI O DRUSTI/U 

"SIMPO" d d t/rcnje 

2. OSNOVNI PODACI O DRUSTVU 

_)Simpo( akcionarsko drustvo za proizvodnju, promet i usluge, Vranje Gl daljem tekstu 

Druitvo), osnovano je odlnkom Narodnog odbora opStine Vranje od 28_.ianuara 1960 godirle 

kao Fabrika nanreStaja )Sima Pogadarevi6(Simklili< d.o.o. 

Sediste DNitva je u Vranju, Radnidka 12. 

Matiini broj Dru!tvajc 07105681 

Poleskidentifikacioni broj 100549457. 

Sifia delatnosti: 3109 - Proizvodnja ostalog namestaja 

Ploscdan bloj zaposlenih na bazi stanja hajen svakog neseca u 2011. godinc je bio 2,956 

radnika 

t2

R,1 C I] NA YO D S TY L N A N A C E L'I "SA,IPA" d d. Vrdnje 

A, RA.UNOVODSTVENA NACELA I OSNOVE ZA SASTAVLJANJE 

FINANSIJSKIH IZVESTA.IA 

Prisadinjavanju finansijskih izvellaja Drultvojc obavezno da se pridrZava slede6ih nadela: 

A1. NAaELO STALNOSTI podrazumeva da drLrstvo u doglednom periodu ne menja 

osnovnu delatnost osim u sludaju znadajnogubitka tdiSta ili bihog smanjenja prirodnih 

resursa neophodnih za obavljanje delatnosti Zbog toga, finansrjski izveStaji treba da pruZe 

objektivnu osnovu za donolenle ispravnih upravljadkih odluka ida sprede donoSenje 

pogreimh upravljadkih odluka, s ciljern opstanka drultva u neogmnidenom roku Isplavnc 

upravljadke odluke bi6e donete ako finansijski izreStaji objektivno iskazuju prinnsni. 

imovinski i liDansijski polozaj druitva. Donoienje pogreSnih upravljadkih odluka bi6e 

spredeno ako se pri bilansiranju dosledno po3tujc nadel opreaosti 

A2. NACELO REALIZACIJE podrazumeva da se u bilans rlkljuduju poslovni dogadaji kad 

su Dastali (obradunali i fakturisani) a ne kada su naplaieni odnosno pla6eni. lI bilansu uspeha 

iskMuje se llnansijski rezultat koji jc trzisno potvralen. 

A3. NAaELO OPREZNOSTI kada data imovina ili obavcza ne mogu biti objeklivno 

vrednovani. nadelo opreznosti zahteva da se imovma vrednuje po niZoj a obavezn po viSoj 

vrednosti, Sto se ostvaruje promenom nadela inparitcta Nadelo rmpariteta podrazumeva kod 

gradevina, postrojenjal oprema i nernaterijalnih ulagaDja procenu kraieg korisnog veka ili 

primenu degresivne amortizacije kod postrojenja i opreme, procenu zaliha ubinaka po nelo 

prodajnoj cem kada je ona niZa od cene koStanja, plocena hartija od wednosti po nabavnoj 

ceni kadaje ona niza od bezanskc cene ili kadaje berzanslSluibeni glasnik lls(, 46/06 i I I 1/09), 

- Medunarcdnin rai novodsfie im stdndatdtna (rSluihenigknnik RS,(, I6/03i II6/08), 

13

MC U NO YO D ST ]/ E N A N,1 C E 1,1 

"SIMPO" d d. Yrunje 

- Medunarodnim standLtrL[ima .finonsijskog izwildvanict, QtSluibeni glctsnik RS( i6/a8 i 

1t6/08). 

- Prayilnik o Kontnom okvirLt i sadr;ini raiuna u Kontnom akrirlt za pr\rcchld dtLtifia, 

- zadrLtge, druga prarna lica i pt eduzetnike ()Slu:beni glasnik RS

R/1 C UN ov o DSTy EN A N AC E LA 

"SIMPO" a d. hdnje 

- Dopuna MRS 39 Finansijskinstrunenti: priz'ravatje i merenje (u primeni od I jula 

2009. godine); 

- Dopuna MSFI I - Prva p mcra mcdularodnih standarda finansijskog izveitavanja i MRS 

. 27 - Konsolidovani i pojcdinadni finansijski izve3taji (u prirneni od l. januara 2009. 

godine); 

- PoboljSani Meciunarodni radunovodstveni standardi 2008 (u prineri od 1 janula 2009 

godine); 

- IFRIC l5 Ugovori o izgradnji stambenih i poslovnih objekata (u primcni od 1. januara 

2009. godine); 

- Poboljlani MSFI I Prva primcna mcduDaroalnih standarda finansijskog izvestavanja (u 

primeni od 1. jula 2009 godine); 

- IFRIC 17 - Raspodela nemonetarnih sredstava vlasnicima (u primeni od L jula 2009. 

godine) 

15

R,1C U NO YO DST Y L,N E P O 1, ]T I K E "StMPA" o d. lnnje 

B. zNAaAJNE RAiuNovoosrvnNE poLITIKE 

nf. lEUpuenltt UPISANI KAPITAL procenjnje se u visini ugovorenog nenaplaicnog 

iznosa Ako jc upisani kapital u stranoj valuli na dan bilansa vrednuje se po srednjem kursu. 

82. NEMATERIJALNA ULAGANJA sc priznaju samo kada je verovatno da ie od tog 

ulaganja priticati ekonomske koristi i kadaje nabavna vrednost ulaganja pouzdano mcrljiva, a 

obuhvataju se: ulaganja u razvoj, koncesije, patenli, licence, ulaganja u ostalu nematerijalnu 

imovinu (u okvnr kolih su troskovi zakupa, pravo ko Sienja drzavnog zemljilta) 

Nematerijalna uiaganja, vrednuju se u skladu sa MRS 38 Nemateri1alna ulaganja Podetno 

p znavanje nematerijalnih ulaganja vrli se po nabavnoj vredlosti (paragrafT4 MRS 38). 

Ukoliko za dato nematerijalno ulaganje ne postoji aktivno tdidte to ulaganje se vrednuje po 

nabavnoj vrednosti (paragaf8l i 82, MRS 38) 

Nematerijalna ulagania otpisuju se putem proporcionalne metode amoflizacije u roku od pct 

godina, osim ulagaDja koja rmaju neogranldcn vek tuajanja i ulagaDja iije.je vremc koriSrlenja 

utv(leno ugovorom, kada se otpisivanje vrii u rokovima kojr proistidu iz [govor-. 

Odlukorn Upravnog odbora Dn*tva bloj X-lll-3/10 od 26.1120i0. godine izvrSena jc 

promena aDoftizacjonih stopa nematerijalnih ulaganja srazmemo Dovoutvralenom veku 

trajanja u skladu sa MRS 38 Nenaterijalna imovina i MRS ' 8 I{adunovodstvene 

politike, promenc radunovodstvenih politika i grcske (promena radunovodslvene procene). 

Nakon tog DruStvo prinenjric slcdeio stope amofiizacije: 

O p i s 

Nemnteriinhro uhtR tti 

l l Licence l1-15 6.32 - 8.89% 

l2 Ostllir nenr.rter i jirln. ul jta ilr 15.1924% 

83. NtrKRETNINE. POSTROJEN.IA I OPREMA 

Ova imovina obuhvata zemljiite, gladevinske objekte, postrojenja i oprernu, ostala sredstva 

(knjige u bibliotcci, cLcla likovnih. umetnika, spomenike kultume i isto jske) i nekretnine, 

postrojenja i oprema u p prcmi, avanse date za Djihovu nabavku i ulaganje na tutlim 

nekretoinama i postrojenjima. Podetno priznavanje vrii se po iabavnoj vrednosti 

Gradevinski objekti, postrojenJa i oprema amofiizuju se u loku korisnog vcka 

Nakon podetnog pliznavanja po nabavnoj vrednosti gradevinski objckti, postrojenje r oprema 

vrednuju se po nabavnoj vred[osti unanjena za iznos obraaunale amofiizacije i gubilka po 

osnovll obezvrcdenla, 

U bilansu se nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju po sada

MC U NO VO D STYEN E P A L I'I'] K E 

":ilMl'o" .t d. Ytunje 

I]4. AMORTIZACIJA 

Osnovica za obraduD amortizacijc gradevinskih objekata, postro1enja i opreme 1e nabavna 

uednost Metod obraduna je proporcionalan (paragraf 62 MIIS - Nekrehine, postroienja i 

oprelna) 

Odlukom llpravnog odbora Druitva broj X-lll-3/10 od 26112010. godine lz\r3ena je 

promena amortizacionih stopa nekretniDa, posbojenja iopremc srazmerno novoutvLdenon 

veku tmjanja u skladu sa MRS - 16 Neketnine, poshojenja i oprema i MRS - 8 - 

Radunovodstvene politike, promcnc raiunovodstveiih politika i geike (promena 

radunovodstvene proccne) Nakon tog Dru!lvo primenjuje slcdcie stope amortizacije: 

Grupa 

O p i s 

NEKRETNINE 

Ll 

Graalevi ski objekti visokog adnje arn1iranobetorske 

konstr ukciie (zerade, lokali, stanovi) 

6s-15 | ,52 -2,1844 

2. OPREMA 

).1 Maiinc za eleklro ilermo izolaciic 19 ,67 6,98% 

2.2. Maiine za obradu metala 21.53 -r5.s8% 

23 MaSine u drvnoi i tekstilnoindustriii l4-l 6.82 - tl.3l% 

).4. SredsNa transirotfia 6 l 15,28 t00% 

25 Sredslva PTT vcze 8 1,5 12,12 - 66,67% 

2.6 KancelafiJski namestaj, oprema za 6iiaenje i odrzavanjc 

prostoriia. nerni i kontrol i instflmentj, radunarcka oprena 

8,5 -20% 

3 Ulaeania na tudirn osnovniln sredslvina 1l t3 I 9Vo 

Promena stope amoltizacije u skladu MRS 8 Radunovodstvene politike, promcne 

r-adunovodstvenlh procena i gelke, smatra se promenom radulovodstvele procene a ne 

promenom ndunovodstvene politike, pa se po lom osnovll ne vrSi reboaklivno uskladivanje, 

kao ni korekcija rezultata poslovanja prethodne godinc 

Amortizacija sredst!a se vrii do momenta otuderlja (rashod, prodaja) sredstva bez obzira na to 

da li se lo sredstvo kotisti lLi jc stavljeno van upotrebe, osim ako nije U popunosti 

amonlzovano, 

Zcmlliite ima neograniden korisni vck i ne amortlzu1e se 

Obradun amorlizaciio nekretnina, postrojenja r oprcme zapo(linje kada.ie ono laspolozivo za 

upotebu tj kada je na lokaciji i u staniu koje je neophodno da sredstvo funkcionise na naiin 

na koji to oackuje nenadzment. 

Za potrebe sastavlianja poreskog bilansa, postrojenja i oprema se amortizuju putem 

degresivnc amortizacije, na vrednosL sredstava mzvrstanih po grupama II - V Da osnovu 

Pravilnika o nadinu razvrstavania stalnih sredstava po grupama i laiinu utvrclivanja 

amorlizacije za poreske svrhe 

17

"SIMPO" a d. Ytdhje 

85. DUGOROCNI FINANSIJSKI PLASMANI 

85.1. Uieiic u kapitalu 

UdeSie u kapitalu pravdh hca diji sc bilansi ukljuiuju u konsolidovani bilans vrednuje se po 

knjigovodstvenoj vrednosti (paragraf 2 MRS 39 - Finansijski instrumellti: odrneravanje i 

priznavanje). Medutim ako je zavisno pravno lice sa sediStcm u drugoj drZavi, bilans tog 

pravnog lica je u valuti te drZa.Ve. Za potrcbc konsolidovarja taj bilans bi6e preradunat u 

dinare i to: pozicije bilansa stanja po srednjem krtrsu na dan biLans a pozicije bilansa uspeha 

po sredl1jem kLrrsu na sredini perioda koji obuhvata bilans uspeha. Dakle i udeo u kapitalu 

rnati6nog preduzcia kod zavisnog precluze6a iz druge drZave bi6e iskazan po srednjem kulsu 

na dan bilansa Da se kod konsolidovanog bilansa ne bi javila razlika izmedu izuoso uccSca u 

kapitalu i iznosa udela u kapitalu, udesie u kapitalu zavisnog preduzeia u drugoj dEavi treba 

vrednovati po srednjem kursu valute te ddave na dan bilansa 

85.2, Dugoroine hartije od vrednosti koje se drze do dospe6a vredmrlu se ovako: 

- ako su izrazene u dina n]a a nisu ukljudene u listu kolacije na berzi vrednujlr se po 

knjigovo(lst1'en(i wednosti, 

- ako su ukl}rdene u listu kotacilc na berzi vrednuju se po prodajnoj berzanskoj ceni na 

dan bilansa Pozitivni efekti evidenlirajLr se u korist revaloizacione rezelve a negativni 

na teret rantje ostvarene revalo zactollc rezclve a ako te rezerve nema na tcret rashoda 

obezvredenja, 

- ako su izmzcne u stranoj valuti a nisu ukljlraene i'ia listu kotacije beze, vrednuju se po 

slcdDjen kursu na dan bilansa. Pozitivne kusne razlike evidentiraju se u okviru 

linansijskih prihoda a ncgativne na terel linarstskih rashoda. 

85,3. Dugoroini kredifi i osfali dugoroini plasmani vrednuju se ovako: 

- ako su dati u dinaflma wednuju se po knjjgovodstvenoj vrednosti, 

- ako su dab u shnoj val ti vrednruu se po srednjem krrsu na dan bilansa- Pozitivne 

kursDe razlike evidentiraju se u kodst finansijskih prihoda a ncgativnc na teret 

finansilskrh rashoda Ukoliko su dati krediti sa valutnom klauzulorn vredDuju se po 

kLrrsu na clan bilansa valule utvideDe valuhlom klauzulom Pozitivni efekti evidentirajlr 

se u ko st finirnsijskih p hoda a negativni na teret fimnsijskih rashoda- 

86. Z,\LIHE 

Zalihe naterijala, rezeNDih delova i rnventara sa jcdnokratnim otpisom i robe proceDjuju sc 

po nabavnoi vrednosti. koja obuhvah faktumu wednost dobavljada i zavisne troskove 

NADAVKE 

Obradun izlaza zaliha matelijala i rczcrvnih deiova, sitnog inventarai robe vrSi se po 

prosedloj nabavnoj ceni 

l8

IUC U N O YA DST Y EN E O LITI KE 

"SIMPO" d.d Yrdnp 

Ako Je vladajuia nabalna cena zaiiha materUala, rezervnih delova, sihrcg ilventara i robe 

niZa od knjigovodstvene Dabavncene, zalihe se vrccLnuju po po5tenoj rabavnoj ce a razlika 

se evidentira na terct lashoda po osllovu obezvrealenja. 

Zalihe uiinaka procenjuju se po ceni ko3tanja koja obrfir'ata proizvodne trolkove. Ako je 

cena koltanja vila od neto prodajne cene zalihe uiinaka se vredrujn po roto prodajnoj ceni 

Ncto prodajna cena utvrduje se ovako Vladajuia prodajrla cena na dan bilansa X (l-(troskovi 

perioda /poslovni prrhodi bez korckcije po osnovu promene vrednosti zahha udinaka))=neto 

prodajna cena proizvoda. Za procenjiviurje zaiiha nedovrienc projzvodnjc neto prodajna cena 

proiz-voda umanjuje se za iznos troskova neophodnih za zavrietak proizvodnje proizvoda. 

Zalihe materi.jala, rezcrvnih delova, sitnog inventara i robe koje nemaju upotrebnu vrednosi 

otpisuju se na teret rashoda po osno\lr obezvredenja u okviru tinansijskog radunovodstva. 

Zalihe udinaka koje nemajn upotrebnu vrednost otpisuju se na teret raduna 983 u okvjru 

obraduna troikova i udinaka 

87. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA 

KOJE SE OBUSTAVL.IA 

Staha sredstva namenjena prodaji su nabavljene nekrctnjne, postrojcnja i optcnla radi 

prodrjc. a vrednuju se po ncblr noj vrcdnosti. 

Sredstva poslovanja koje se obustavlja su nematerijalna sredstva, nckrctntnc, postrojenja i 

oprema dela preduzeia dije se poslovanjc obustavlja Ova sredsLva se vredmdu po sadainjoj 

(neotpisanoj) wednosti 

Ako podetna vrednost ovih sredstava ne odgovara triiSnoJ ceni umanjenoj za hoikove prodajc 

vrSi sc proceljrvanje po postenoj vrodnosti. Pozitivni efekd su p hodi od Lrskladivanja 

wednosti a negativni efekli procene su lashodi po osnovu obez-vredenja (paagraf 18,i9 i 23 

MSFI 5 - Stalna sredstva namenieDa prodaji poslovanja koja prestaju) 

88. POTRAZMNJA - obuhvatajLL potrazivaDja od prodajc (kupci matiiia i zavisDa pravna 

lica. kupci ostala povezana pravna lica, kupci u zemlji i kupci u inostranstvu), potraiivanja iz 

speoifidnih poslova r druga potraZivanja (potrazivanja za kamatu i dividendu, potazivanja od 

zaposlenih, potrazivanja od drZavllih organa i orgaruzacija, pobazivanja po osnovu 

preplaienih poreza i doprinosa izuzimaju6i porez na dobitak). 

Potrazivanla u sbanoj valuti vrednuju se po srednjern kursu na dan bilansa. Pozrtivne l

RA C U NO VO DSTY L N E P O I, IT I K L 

"SIMPO" o d. lraOe 

810. KRATKOROCNI FINANSIJSKI PLASMANI obuhvataju kfatkorodne ktedrte 

(katkorodli krediti matrdnil)l i povezanim pravnim Ticima, kratkoroire kedite ostaljm 

povezanim pravnim licima, kratkorodne kedite u zemlji, katkoroine kredite u inostranst!u I 

deo dugorodnih kedila koji dospeva za naplatu narcdne godine), Iurtije od vrednosti kojc 

dospevaju za naplatu do godinu dana, haflije od vrednosti kojima se trguje i ostale 

kratkorodnc finansijskc plasmane Kratkorodni kedili i haftije od vrednosti u stmDoj valuli 

vrednuju sc po srednjcm kursu na dan bilansa. Pozilivne kursne razlike evidentiraju se u 

korist linansijskih prihodd a negativne na telct finansijskih rashoda. Harlije od vrednosti 

ukljndene na listu kotacije bcfze efekata vrednuju se po berzanskoj ceni na dan bilansa 

Pozitivni efckti promcne cene hartije od vrednosti evidentiraju se u korist linansi.jskih prihoda 

a negativni 1la teret finansijskih rashoda 

Ukoliko postoji vcrovatnoia da Drultvo Deie biti u stanju da naplati sve dospele iznose 

(glavnicu i kamatu) prema ugovorenim uslovima vrSi se ispravka vrednosti ovih plasmana- 

Rukovodstvo Druitva procenjuje naplativost plasmam Akoje nenaplativost neizvesnxr'rsi ss 

indirektni otpis, a ako ie nenaplativosl izvesla vrSi se direktan otpis tih plasmana- 

811, GOTOVINSKI EKVMLENTI I GOTOVINA oblrhvata neposredno unovdive 

hartije od vrednosti (ove hadije od vrednosti zaneDjuju gotovinu u platnon pronlelu, dekovi, 

na prirner), gotovinu na poslovllom mdultl u domadoj va]u1i, gotovinu na poslovnolll loaunu u 

stranoj valuti, izdvojene depozitc u doma6oi ili stranoj valuti r gotovrnu u blagajDi Lr doma6oj 

ili stranoi valuti 

Ekvivalenli i gotovina u stranoj valuti vrednuje se po srednjem kursu na dan bilalsa 

Pozitivne kursne razlike evidentiraju se u korist finansijskih prihoda a ncgativnc na terel 

{-tnirnsijskih r ashoda. 

B12. POREZ NA DODATU VREDNOST I AKTIVNA VIIEMIINSKA RA.ZGIIA-. 

NIaENJA obuhvata pla6cni porez na dodatnn vredrlost koji nijc konpenziran sa naplaieninr 

porezon na dodatn vredrost, potrazivanja za vise plaieni porez Da dodatlr vr-edrost, unapred 

obmdunate troikove (troSkovi koji se odnose na buduii obradunski pcfiod), potrazivanja za 

nefakturisani prihod, razgranidene troSkove po osnovu obaveza (unapred obraaunate kamate, 

nir primer) i u\lalJ ilkli\ nr \ renrenskr rc,/gr!niicnja 

813. ODLOZENA PORESI(A SREDSTVA kvantificjraju se u skladu sa Zakonorn o porezn 

nadobitakiMRS 12 Porez ina dobitak a evidentiaju u ko st odloZenih poreskih rashoda 

811. GUBITAK IZNAD VREDNOSTI KA.PITALA je razlika iznrcdu Lrkupnog gubitka i 

kapitala- 

815. KAPITAI, OBUIIVATA: osnovni kapital, ostali osnov kapital, emisionrL pLemiju, 

rezervni kapital (zakonske i statutarne rezerve), revalorizacione rezcn'c, ncLcalizovaue 

dobitke po osnol'u hartija od vrednosii, neraspore(leni neto dobitak raiijih ili lekuie godine I 

upisani neuplaicni kapital 

Nerealizovani gubicipo osnovu harLija od uednosti igubitnk iz ranijih godina itckuic godine 

do visine kapitala su ispmvka vrednosti kapitala. 

Kapital i gubitak unose se u bilans u vismi nominaine kr1jigovodstvene vrednosti 

20

R A C UNO Y O DSl' I/ EN E P O U1'1 KE 

"SIMPA" a d. Wanje 

Bl6. DUGOROdNA REZtrRVISANJA predstavljaju obavczc za pokiie troskova i rizika 

proisleklih iz prethodnog poslovanja koji ie se pojavih u narednirn godinama a odnose se na: 

. - rezeNisanja za troikove !r garantnom roku, 

- rczeNisdnja za zadrZane kaucijc i depozite, 

- - rezervisanja za naknade i druge benelicije zaposlenih. i 

- ostala rezervisanja za verovatne trolkove 

Ova rezervisanja Dru3tvo ploconjujc na bazi stvarno odekivanrh troSkova, a smanjuju sc u 

momentu nastanka trolkova za koje je iz\1scno rezeNisanje. Neisko ltena dugorodna 

rezervisanja ukidaju se u kodst ostalih prihoda 

817. DUGOROeNE OBAVEZII obuhvataju obaveze po dugorodnim krcditima i dugoro6ne 

obaveze po linansijskom lizingu- Dinarske dugorodne obaveze iskazuju se u nominalnoj 

ncisplaienoj vrednosti a u stranoj valuti iskazrlu se po srednjem kuNu stane valute na dan 

bilansa ili po kursu ugovorenom sa kreditorom Dugorodne obaveze sa valutnom klauzulom 

vrednuje se takode po srednjen kursu na dan bilansa valute utwalene valutnom klauzolom. 

B18. KRATKOROCNE IINANSIJSKE OBAVEZE obuhvataju kntkorodne obaveze sa 

rokon dospeia do godinu dana i deo dugorodnih obaveza koji dospcva za pla6anje u narednoj 

godini Djnarske klatkorodnc finansrjske obaveze iskazujn se u noninalno vrednosti a 

obaveze Lr stranoj valuti isa valutnon klauzulom iskazuju se po sredqieln kursu strane valule 

na dan bilansa ili po ngovorenom kursu sa kredilorom 

819. OBA!'EZE IZ POSLOVANJA obuhvataju primlienc avanse, dcpozitc j kauciie, 

dobavljaie, izdate menice i dekovc poveriocima i obaveze iz specifidnih poslova Dinarske 

obaveze iz poslovanja iskazuju se u neplaienom izlosu a u stranoj valuti iskazuju se po 

srcdnjem kulsu na dan bilalsa. 

820, OSTALE KRATKOROCNE OBAVEZE oblrhvataju obavcze po osnovu zamda i 

naknada zarada u bruto iznosu, obavcze po osllovu kamata I hoskova finaisiraDja, obayeze z,a 

dividendu, obaveze za nalorade prema zaposlenima, obaveze prema dlanovima uprarnog i 

nadzornog odbom, obavczc prema fizidkirr licima po ugovoru o delu, obaveze za 

obustavljene neto zarade i ostale obaveze 

B21. OBAVtrZB PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH 

JAVNIH PRIHODA I PASIVNA VRIiMENSICA RAZGRANI.ENJA obllhvalaju 

obaveze po osnovu poreza na dodalu vrednost, obaveze za akcizu, obaveze za poreze, carine i 

druge daibine, obaveze za doprinosc na teret lroikova i ostaie obaveze za poreze, doplilosc i 

druge da;bine. Pasivna vremenska razgranidenja obuhvataiu unaprcd obradunate troSkove, 

obradmate prihode buduieg perioda, obraalrnate zavisne tloskove nabavke, odloZene prihode 

i primljene donacije. 

ts22. OBAVEZE ZA POREZ NA DOBITAK obuhvataju neplaieni porez na dobitak 

21

RICUNOYODSTYENE POLn lKE 

"SIMPO" d .{. Yrunje 

B23. ODLOZENE PoRtrSKE OBAVEZD kvantificinju se u skladu sa Zakonom o porezu 

na dobitak i IvIRS 12 - Porez na dobitak, a cvidenliraiu se na teret poreskih rashoda perioda. 

P24. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI 

82,1.1. PosloYne prihode dine: 

prihodi od plodaje robe i uainaka umanjene za poreske daZbine i datc popuste 

nezavisno od moncnta naplate, 

- prrhodi od aktiviranja i pobosnjcudinaka p zDaju se po ceni koltanja, 

- prihodi od aklivilanja r potroinje robe ptiznaju se po nabavnoj ceni, 

- prrhodi od dotaciia, regresa, kompcnzacija, povradaja daZbina po osnovu prodate robe 

iudinaka, 

- prihodi od donacija, zakupa, dlanarina i tanlijema 

Poslovni irihodi koriguju se na viSe za pove6anje vrednosti zaliha udinaka r ta riLe za 

smanjen je vrednosti zaliha udinaka 

B24.2. Poslovre rashodc dine nabavna vrednost prodate robe, troskovi materijala za izradu, 

troskovi ostalog matcrijala, trolkovi goriva i eDergije, trolkovi bruto zarada i Daknada zarada, 

ostali lidni rashodi, tloskov1 proizvodDih usluga, troskovi amodizacije t rezewisanja i 

nemate jalne toSkove (porezi i doprinosi nezavisni od rezultata) Svi rashodi se ptiznaju 

nezavisro od plaianja. 

B25. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI 

825,1. Finansijske prihode dine iinansijski prihodi od matidnih i zavisnih pravnih lica, 

p hodi od kanata, od udeSia u dobilku povezanih pravdh lica, od pozitivnih kursnih razlika,* 

od pozitivnih efekata valutne klauzule i ostali i-rnansijskih p hodi. 

825.2. FiDAnsijske rashode dine linansrlski rashodiz odnosa matidnih izavisnih pravnih 

hca, rashodi po osnovu kamata, negativnih kursnih razlika, rashodipo osnovu elekata vaiutnc 

klauzule i ostali fiDansijski rashodi. 

826. OSTALI PIIIHODI I IdA.SHODI 

826,1. Ostalc prihodc diDc dobici od prodaje nekretnina, postrojcnja, opreme, investlcionih 

neketnina, udesia u kapitalu, dugoroinih hartija od vrednosti i maledjala, viikovi osirn 

viikova zaliha udinaka, naplaicna olpisana potraiivanja, prihodi po osnovu ugovorene zaStite 

od rizika, prihodi ocl smanjenja obavcza iprihodr od ukidanja dugorodnih rezervisanja. Ostah 

prihodi obuhvalaju ipnhode ocl uskladivanja vrednosti imovine ko.je dine: prihodt od 

uskladrvanja wcdllostj nematerijalruh ulaganja, nekrelnina, postfojenja, opreme, dugorodnih 

finansijskih plasmana, hafiija ocl vr-ednosti, zaliha, osinr zaliha udinaka, katkorodnih 

potrazivanja i katkorodnih finaDsijskih plasrnala i prihodi od Llskladlvanja wednosti ostalc 

imovrnc. 

22

RAC U N O V O I)STY EN E P O I,IT 1 K E 

"SlMP0" a d. l/ranje 

826.2. Ostale rashodc dine gubici po osnovu rashodovauja i prodaje nematcrijalnih ulaganla, 

neketninir, postrojcnja, oprerne, investicionih nekrctrina, gubici po osnovu prodaJe udcsda u 

kapitalu, hadija od vrednosti i materijala, manjkovi osim manjkova zaliha udtnaka, rashodi po 

osnovu efekata ugovolene zaslite od lizika, rashodi po osnovu otpisa potraiivanja. Ostali 

lashodi obuhvataju i rashode po osnovu obezvrealenja imovine (obezvreclenje nematodjallih 

ulaganja, obezvredenje nelcetnina, postrojenia, oprome, obczvrcdenie dugorodnih plasnrana i 

hartija od vrednosti, obezvredcnje zaliha materijala i robe, obezwedenje potrazivada i 

kratkorodnih finansrjskib plasma[a) 

B27, PORtrZ NA DOBITAK 

Porez na dobitak obradunava sc u skladu sa Zakonom o porezu na dobit ("Sluzbcni glasnik 

RS", 25101, 80102, 43103 i 84/04), Poreska osnovica utvrcluje se poreskim bilansom i 

poreskom prijavom a poreska stopa je 100/o. 

2l

SREDNJ] KLlRS YALUTII ] KOEF]C].]ENT RLI'/1LORIZACIJE 

"SIMPA" o d. Vrdrye 

C. SREDNJI KURS VALUTA I KOEFICIJENT REVALORIZACIJE 

Sredlji kurs vaZnijih stranih valutajel 

1 EURO 

1 USD 

1 CHF 

3112.20t0 3t 1220t 1. 

105,4982 r 04,6409 

'79,2802 

80,8662 

84,4458 85,9121 

Koeficijenti tusta potfoSadkih ccna u Republici Srbiji (godiSnja inflacija): 

Mesec 2011. 

Januar 

Februar 

Maft 

April 

Mu.i 

Jun 

Jul 

Septembar 

Oktobar 

Novembar 

Decembar 

0,1t2 

0,126 

0,141 

0,t4'7 

0,134 

0,r21 

0,121 

0,105 

0,093 

0,087 

0,081 

0,070 

24

N AP OM EN E IJZ FIN ANSI.ISKE ]ZYESTTI.J E 

"SIMPA" d d Y,d"te 

D. NAPOME\E UZ FINANSIJSKE IZVESTAJE 

DI. BILANS OTVAR{NJA TEKUCE GODINE I ZAKLJUdNI 

BILANS PRETHODNE GODINE I BRUTO BILANS I BILANS 

TEKUEE GODINE 

Bilans otvaranja radlma glavne knjige finansijskog radunovodstva iraduna glavne knjige 

obladuratih trolkova i udinaka tekuie godine jednak je zakljudnom bilansu glav[e knjige 

linansijskog radunovodstva i glavne knjigc obraduna troskova i udinaka prethodnc godine. 

D2. NEMATERIJALNA ULAGANJA 

Ostala 

Licence nemale jalua 

ulaganja 

u hiliadrma dinara 

Nenlatcrijalna 

ulaganja u Ukupno 

pnprlrml 

Nabavna bruto vrednost na 

poietku godinc 

Pove6anje: 

Nabavke u toku godine 

Nabavna bruto vrcdnost na 

kr-aju godine 

31,4',t2 

t,2t l 

l,2i I 

32,683 

6,900 22,498 

6,900 

22,498 

60,870 

1,21l 

1,211 

62,081 

Kumuliranr ispravl(a na 

poietku godine 

PovcdaDje: 

Amortizacija u tokn godine 

Stanjc ispraYke na krnju godine 

2,524 

2,548 

2,548 

5,072 

1,354 

1,354 

1.354 

2,708 

11,249 

11,249 

I r,249 

22,498 

15,127 

1S 151 

t 5,151 

30,278 

Ncto sadaluja vrednosf: 

11.12.2011 godine 

2'l,6tl 4,192 

31,803 

Neto sadasnja yr€dnost: 

31.12.2010 godine 

28,948 5,546 11,249 45,743 

loietna ncnatcrijalna rllagarja vrcdnovana su po iaba\/noj vrednosti (paragraf 74 MSR 38 - 

Nemateriialna ulaganja). 

Licence 

DruStvo je Lr 2011 godini nabavilo licence (110 komada) O1'liceProPllrs u izllosu od i,211 


25

NAPA MENE UZ Fl Ntl NS US KE IZI.ESTAJE 

"SlMO" d..t. I/ranJe 

Ost'rla nemfl terijalna ulaganja 

Drustvo sa ostalih neDalertalmh ulaga ja, nijc reklasifikovala na radun ulaganja na tudim 

nckretmnama (Narodni muzej Vranje i Softa Vranjska Banja) iznos od 4,192 hrljada dimra 

sadasnje vrednosti. 

U okviru nematerijalnih ulaganja u priprerni Dtultvo evidentira po podetnom stanju 

ulaganja na tudim ncketninama (>Sirrpo lendSimpolend

dinara, i 

b) obavezna revalorizacija ulaganja u )Simpolend( zakljuino sa 31. decembronr 2003. 

godine u iznosu od 45,743 hiljade dinara 

Odlukom Upravnog odbora u 2007. godini ulaganje je aktivirano na period od 5 godina uz 

obradun amoftizacije od 20% godilnje. 

Prornenom niunolodstvene procene isknjizena je nabavna odnosno ispravka vrednosti u 

iznosu od 33,747 hiljada dinara 

Procenom preostalog korisnog veka amortizaciona stopa je poveiana na 50% u preostalom 

korisnom vcku od 2 godine 

Amortizacija nematerijalnih ulaganja, vrSi se Lr toku korisnog veka proporciolalnom 

netodom arnortizacije (paragraf 97 MRS 38 Nematerijalna ulaganja). Amofiizacija pmvilno 

obradunata i ukljuaena u rashode perioda 

)6

N A O M EN L L]Z FI N A N S lJ S K E ] ZI/ EST,I.J E 

"SlltlPO" d rt. YranJe 

D3. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOSKA 

SREDSTVA 

Ulaganje 

U-aJe\ inski Po.rfoie ia na rudim 

/ er rllrsre - ^oJe(n roprcrna osnovn n 

sreoswrna 

u hiliadama dinrra 

Osnovna 

sredstva u 

Prrpreml 

Ukupno 

Nabavna vrednost na 

poa€tku godine 

Pove6anjc: 

Nabavka, aktiviranje i 

prcnos 

Smanjenje: 

Prodaja u toku godine 

Aktivirarrje u toku godine 

Nabavna vrednost na 

kraju godine 

90,232 

90,232 

3,621,981 

7,303 

'/,303 

3,63s,284 

1,069,042 

105,96E 

105,968 

(1,463) 

(1,463) 

1,113,541 

840 2'12,323 5,060,418 

150,245 

t50,245 

263,516 

263,516 

(114,4s8) (115,921) 

(1,463) 

(114,458)(l i4,458) 

840 308,1105,208,013 

Kumulirana ispravka n:r 

poietku gcdinc 

Pove6anjel 

Alnortlzaciia 

Smanjenje: 

Stanje na kraju godine 

85,377 

85,457 

85,457 

94,405 

89,988 

89,988 

(32s) 

(325) 

15 

170,834 184,068 150 

1',79,85'7 

173,520 

175,520 

(32s) 

(32s) 

Neto sadainir vr'€dnost: 

3I 12.201 l. godine 

90,232 3,464,450 989,479 690 308,I r0 

4,852,961 

Ncto sadrinja vrednost: 

31122010 godrne 90,232 

3,512,604 971,631 165 212,323 4,880,561 

Materijalno zuatajDe grelke iz ranijih perioda za koje nije izvricna korekcija u 

poiefnom stanju za 2011. godinu 

a) DruStvo je na osnovu Odluke Upravnog odbom u 2007. godinr, efekte procenc 

gradevinskih objekata - RK i PC Beoglad, Svetonikoljski trg br. 6 i RK Lipov lad u ulici 

Bulevar lfualla Aleksandra 276 u ukupnom ]Znasu od 734.243 hiljade dinara evideDtiralo u 

korisl prihoda od uskladrvanja vredlosti imovine. Prema palagrafima 36 i 39 MRS 16 - 

Nekretnine, postroienja i oprcma procena imovine po poitenoj (fer) vrcdnosti vrii se za gi uplr 

nekretnina, a nc parcijalno za odredene gradevinske objekte i efckti procenc sc evidentiraju u 

korist revalorizacionih rczen i, dime je Druitvo preceniio finansijski rezultat ranijih perroda i 

podcenilo revalorizacione rczerve u iznosu od 734,243 hrljade dinara. 

DruStvo se u radullovodstvenim politikana ollrcdelilo da nekretnine, postrojenjc i opreLnu 

vrednuje po nabaynoj vrednosti, iz paragt:afa 30 MRS 16 Nekctnine, postrojenja I 

oprema. Uzrmajuii u obzil vladajuiu stopu inflacije, smatramo da_je .ealno da sc ovi mrovtna 

revalorizuje putem plocene trzisne fe1 vrcdnostl 

2'.1

NAP OMEN E IJZ FIN ANSIJS KE 1Z'/ ES']'AJE 

"SlMlO" d.d. I+an/e 

DrLrltvo.je u 2010. godini na osnovu procene stalnog sudskog vcStaka gradcvinske struke. 

povc6alo nabavnu vrednost gradcvinskog objekla - skladiSnog prostora na Palana, Republika 

Srpska koju koristi )Sinpo SIK( u iznosu od 8,159 hiljada dinara Gradevinskr objekat ni1e 

bio u ranijim periodina u posiovnim evidencijarna Dnttva Dlustvo je poveianje vrednosti 

evidentiralo u korist revalorizacionih rezervi u iznosu od 8,159hiljada dinara umeslo Lr ko st 

prihoda po osnol.u yiSka nekretnila, dimc.je preccniLo revalorizacione rezerve i poLcerilo 

ostale prihode i finansijsh rezultat (dobitak) u izrlosu od 8,159 hiljada dinara 

Grailevirrski obiekti 

Nabavka gl.adcvinskih objckata 

Posfrojcnja i oprcma 

hiliad di 

Nabavna vrednost 

Za izvedene radove na gmdevinskom objektll RK,,Lipov lad" Beograd 4,120 

VeLrtilctorskr sekciia 281 

Asfaltiranje platoa fabrike duleka Simpo u Bujanovcu 1,064 

Ostala ulaganja 1,838 

Ukupno: 7,303 

Druitvo je u 201 I godini nabavilo sledeia posholenja i opremu: 

u hiliadama dilrrd 

Nabevkc ooreme 

Nabavna vrednost 

Masine za elektro r tenno irNtalacije 5,352 

Ma5ine u druno1 industriji 78,83 

Srcdstva transporta 14,516 

Sredslva PTT veze 33 

Poslovni i pogonski inventar 4,680 

Oprema za diS6enje i odrzavanje prostorija 241 

Raduna$ka oprema 

Ukupno: 105,968 

ProcLaja oprene u toku godine p kazanaje na naredmm labelama: 

Prodatt sredstva 

Prodajrra 

yrednost 

Nabavna 

vrednost 

Ispravkr 

vrednosti 

uh 

Sadainjn 

vrcdnost 

(3-4) 

a dinara 

Dobitak / 

(gubitak) 

(2-5) 

I 2 3 4 6 

T'utnicko vozilo opeL dirlo na lizinjl 400 1,463 325 1.138 (138) 

UI(uDno: 400 1,463 1,1t8 (738) 

DruStvo.je za iznos od 400 hiljada dinara prodalo opremu sadainjevrednostj 1,138 hiljada 

dinara, dimc jc ostva lo gubitak od prodaje opreme u iznosu od 738 hiljadedinam (vidi 

Nafornenu I))" ur lln,Ln.t.i,kc i/\c;'rjc). 

Druitvo evidcntira ulaganja na tualim oDjektirna (salon Miljakovac 

od 690 hiljada dinara sadaSnje vrednosti 

i salon Vdac) u iznosu 

28

N AI O iII EN E UZ F] N }1 NS],JS K E IZI/ ESTA J E 

"SIMPO" a d hanje 

Osnovna sredstva u prifrenri 

un aoalna dinar 

Nabnvna Yrednost 

Na(lsrr.irica parcrrc grrde inrqsticiil 'r tok.r 2010. godinc r 8,856 

Magacin mehanizarna u kugu fab ke duseka u llujanovcu investicije u toku 

2010. l{odine i 201i sodine 

14,395 

fabdkakreveti6auuRadovnici investicije u toku 2009.,2010 i 2011 

256,83 8 

godine u labriku, stanove i maii[e za plorzvodnju 

't22 

Vileregalno skladiSte u Vranju ulaganjau 2009 i2010 godini 

Investicije u objekat Novi Beograd izrada urbanistidkrh uslova za izgradnju 

obickta na KP 508 KO Novi Beoprad 

660 

Investicije u objekat Novi Beograd - izrada Idejne projektne doknmcntacijc i 

projekta parcelizacile na KP 508 KO Novi Beograd ulaganla u 2011. godiri 

Fabrika tapctarskih proizvoda investicija u toku 2010. godine 300 

Pogon za montaZu mctainih mehanizama - ulaganja u 2011. godini 6,670 

Nadstresnica za utovar istovar u lJujanovcu ulaganja Ll201l. godiDi 223 

Ndd5lrcsnica la dnenc clcmenle u Buja .,\(rl 

UkuDno: 308,110 

Do dana revizije Druitvo nijc iz-vriilo aktiviranje osnovnih sredstava u pripremi. 

DruStvo jc u rani.jin periodima izvrsilo ulaganja u Fabriku kevetiia u Radovnici, koju kodsti 

za!isno pravno lice >Simpo dediji krevetiii(( d.o.o- u iznosu od 237,918 h1!ada dinara i u toku 

2011. godine u iznosu od 18,920 hiljada dinara. ukupno 256,838 hiljada dinara. 

Ulaganja su lrSena u fab ku, stanove i maSine za proizvodnju. 

U tokr 2011 godine izvrseno je ulaganje u opremanje stanova u iznosu od 2,512 hiljada 

dinara i ulaganja u iznosu od 16,408 hiljada dinara, ukupno 18,920 hiljada dinara 

Shodno Ugovoru o zakupu stambenog proslora od 01.032010 godine, DruStvo Je zavisnorn 

pravnom licu ))Simpo dcdiji kreveti6i( do.o, hkturisalo zakup za period 0i.03.2010 do 

28.02201 

I godinc u iznosu od 1,682 hiljade dinara bez obraiuatog PDV, Sto je evidentiralo 

u konst prihoda od vrsenja usluga. Prema Ugovolu DNSlvo je bilo u obavezi da fakturiie 421 

hiljadu dinara, 350 hrljada dinara za 2010 godinu i 71 hiljadu za 2011 godinu Poslupajn6i na 

prethodn opisani nadin Druitvo je precenilo prihode od vrienja usluga u iznosu od 1,682 

hiljade dinara, potcenilo prihode po osnovu ispravke grelaka ranijih perioda u iznosu od 350 

hiljada dinara, potcenilo prihode po osnovu zakrpnina Lr iznosu 71 hiljadu dinara iprecenilo 

finansijski rezultat dobitak u rznosu od i,261 hiljadu dinara. Druitvo nije zakupop mcu 

)Simpo dediji kieveti6i( d.o o. takturisalo zakup stanova za period od 01.03. - 31 12201,1 

godine u iznosu od 377 hiljada djnara, za koliko su potcedeni prihodi po osnovll zakupa, 

potrazivanja od zavisnih pravnih lica i finansijski fczultat (dobrtak) Na osnovu prethodno 

navedenog finansijski rezr tat i potrazivanja od zavisnih pravn r lica su precenjenr u iznosu 

od 884 hilladc dirara 

lJgovoron o zakupll opreme od 01.082011 godine, Druitvo je zavisnom lravnorn licu 

>Simpo dcdiji kevetiii< d o.o dalo u zakup opremu za proizvodnju evidentiranlr u poslovnim 

kniigama Druitva u okviru opreme u plipremi, vrednosti 91,030 hiljada dinara, koja je 

potvrdcna zaplsnrkom broj l4-0451/2010-CVPO-002 od 02.03.2011. godiue. Shodno 

prethodno navedcnom llgovoru Druitvo Je je zavis[om pravnom ]icu >Simpo dediji 

kreveLi6i( d o.o, fakturisalo zakup za perjod 0l 09.2010. do 31082011 godrneu iznosu od 

13,654 hiljade dinara bez obradunatog PDV, ito je evidentiralo u korist prihoda od vrsenja 

29

NA P OMEN E IJZ F]N ANSIJSKE ]ZY I'STA,]L 

"SIMO" a d. Yrun|e 

usluga Postupaju6i Da prethodno opisani nadin DruStvo le precenilo prihode od vrsenja 

usluga u iznosu od 13,654 hiljade dinara, potcenilo prihode po osnovu rspravke grcsaka 

rarijih pcrioda u iznosu od 4,55i hiljadu drnara i potcenllo prihode po osnovu zakupnina 11 

iznosu 9,103 hiljade dinara, Sto nije imalo uticaja na finansiiski rezullal. Druitvo je 

zakupopdmcu )Silnpo dediji kevetiii( d.o-o l'aklurisalo zakup opreDe za periocl od 01.09 

31.122011- godine u iznosu od 4,551 hiljadu dinara, za koliko su potccnjeni prihodi po 

osno\.Lr zakupa, potmZivanla od zavisnih pravnih lica i finansijski rezllltat (dobitak)- 

Dlu5tvo dje izv*ilo aktiviranje ulaganja u firbriku, sl^anove i maSine n Radovnici koju kolistr 

zavrsno pravno lice rsimpo dedijl klevetiii( d.o o u iznosuod256,838 hiljada dinara, kojuje 

shodno Ugovoru o zakupu slambenog plostora od 0l 03.2010. godile iUgovorom o zakupu 

opreme od 01.082011 godine, DruStvo izdalo u zaknp. S obzirom da Drustvo nc vodi 

analitidk evidencije po vrstama neketnina i oprerne koja je data u zakup, nismo mogli da 

utvrdimo kakavje uticaj neobmdunatih troskov amortizacije na filansijske izvestajc za 201 l. 

goomu. 

Na osnovu Reienja Poreske upnve, Centra za velike poreske obveznikc broj 4'/ 00899/2011- 

07, osporeloje pravo Druitva na iskoriSieni PDV [a uvezene maSinc datc zavisnom drultvu 

,,Simpo dediji kevetiii" d o o. n iznosu od 16,408 hiljada dinara, jer nisu ispunjene odredbe 

rz ilarn 28. Zakona o PDV, s obzirom da je kontrolom utvraleno da oprerna maiin< nije 

nabavljena za obavljanje delatnosti drustva vei je msLalimna za obal'ljanje delatnosti drlrgog 

pravnog lica. DruStvo je na osnovu prelhodnog reienja evidentiral obavezu za PDV po 

prethodno navedenom osnovu, iskazaio u porcskoj prijavi PDV za mesec decembar 2011 

godine i poveialo vrednosl opreme u pripremi kojaje data u zakup u iznosu od 16,408 hillada 

olnara, 

Amortizacija postrojcnja i oprcme vrSi se u toku korisnog veka proporcionalnom lnetodom 

amorlizacije (paragraf62 MRS Nekrelnile, postroienja i oprema) 

Amorlizacija pravilno obradunaLa i ukljudena u rashode perioda 

Na osnovu Ugovora od zakupo od 01.01.2006 godinc Drlstvo je dalo u zakup lndustriji 

konditorskih proizvoda )Kondiva( d-o.o Zbevuc L'pfernu za proizvodnju slatkiia Prcma 

ilanu 5. Ugovora zakup na sc faktuliie u vislni obradunale anortizacijc oprcmc dale Ll 

zakup. DruStvo nije u 2011. godini oblaiunatu amofiizaciju oprerne dale u zakup za 2011 

godinu u iznosu od 8,284 hiljade dinara, fakturisana zaknpoprimcu, dime je potcenilo p hode 

po osnovu zakupnina, finansijski Iezultat (dobitak) i potrazivanja od zavisnih pmvnih hca u 

izllosu od 8,284 hiljade dinara Obradunatu arnortizaciju opreme Drustvo je fakturisalo 

zakuDoDrimcu u februaru 2012 podine. 

30

NA P A ],1 E N E I]Z II ] NA NS ] JS K E ]ZY E.SL1,J E 

"SIMPO" d d Yrunje 

I{ipotcke 

Drultvo jc, upisale hipoteku (pravo zaloge - inlabulaoiic na ncpoklctnosti i rudnu zalogu na 

opreni) za sebe i svoja zavisna druStva i to: 

Nepokrelnost pod hipotekom 

Red 

ODrerna ili Dravo Dod zalosoDr 

Robna knia )Lipov Lad( Beogradu IiII 

Poslovna zgrada u Beogradu (NDsiieva) 

Robna kDia )Simpo( u Ileoqradu I iII 

Poslovno trgovinski objekat u Kruievcu 

F-ka narneSta.ja Vranje 

ZemljiSte Da sve objekte 

Robna ku6^ Kotez ll u Pan6evu 

Zgrada drvne industriJe, indnstrije 

rameStaia i proizvodnje papira, 

II 

Porno6na zgrada MAGACIN, 

Zsr.da tekstihre industriie STOFARA 

Poslovni centar i Robna kUia u Beogradn 

Robna ku6a u Zlenianinu (M. Tita br 2l) 

Robna ku6a Kokra u Novorn Sadu I 

Poslovna zgrada D Vranjn n 

F ka za proizv sl^1k Kondiva lDez 

II 

I i II Banca lntesa 

Poverilac 

Komercijalna banka. 

Beograd 

"Hypo-Alpe Adria bank" 

a d Beograd 

I i II NLB Lrt"rFi.ronr, 

krcdit 

k.edit 

krcdit 

kredit 

Iznos ll 

hili.din / vahti 

€ 6.848.904 i 

RSD 265,000 

€ 1,352.790 r 

RSD 4s0,000 

€ 4.850.000 

RSD 300 000 

€ 5 500 00( 

€ r 000.00( 

HypoAlpcAdria Leasing lizing 

G 5.l40.059 

F-ka SIMPO STIL SLrrdLrlica I Alpha bank Srbija krcdit c 1.464.342 

Salon u lgalu i Magacin sa posl. prost Konercijrlla banka Budva € | t99 .111 

RK )Jadranka( Ni5 

€ 2.00000 

Srpska banka a d krcdit 

ZsIada Doslovnih usluqa 

RSD 600.000 

Poslovni prostor )Siinpo line(, Salon u 

Fondzr fazvoi RcFUblike, 

Kragujelcu, gradevinski objekat Lesonil 

Srbijc 

i zaloga na oprerni )sirnpo Sik( 

RSD ,r78433 

lbjekat i zemljiStcl.abrikc ramovskih Ministarstvo finansija Doprinosiza 

(onstrukciia 

I 

CVPO 

RUJP Vranic 

RSD 470,251 

::rbrila let\ihd Donii 5laicvd( | lr,r('(.r rf.Buiano!i. Donr. /r RUJP Bu RSD i7.191 

rabrika dediiih krcveti6a 

1 Poreska Lrpr Bujanovac Dopr. Za IIUJP llu RSD 28.080 

Zgrada drvne induslije, indushijc 

Neizmi,ene Dofeske 

lamestaja i proizvodnjepapira 

objekat Poreska uprava Brianovac 

23,114 

KARTONAZA 

Fabrika larneliranog narne5taja u 

Ministarstvo finansija Doprinosiza 

I 

Zubinom Dotoku 

CVPO 

RUJP Vranie 

7s r,686 

oslovna zgrade )Si mafket(( I AIK Bankfl Nii kredrt RSD 60,00i 

iabf rka napolitanki Kondiva, 

roslovni prostor u Savskoi, Bcograd 

I 

Agencua za linansiranjc 

kredid € 2.00000t 

vfagrcin ipos. prostorii( 

"ilon 

Tarlo l Komer. brn\o B..Jvr' \ clil a I L'la 7l 

lgrada dNne industrrje, induslfle 

I Piraeus banka 

krcdit € 2500000 

rarneitaia i Droizvodnic DaDira 

lbickLi I Leskovcu, aadku, Kmgujevcf , 

loru i objekar u Vranjskoj banji 1 Agro banka Beograd kfeditr IiSD 201,135 

iinchem r VIS 

31

N'|PO M ENE TJZ F ]N'1 NS ].]S KE ]ZY ESTNJE 

"SlMPA" d d. I/rxnje 

Ncpol(rctDost pod hipotckom 

ODlema ili Dravo Dod zaloeonr 

Zgrada ugostiteljstva - RESTORAN 

Zgrada tehnidkrh ushrga RESI'ORAN 

JA KUI]INJOM I MAGACIONOM 

obna kuda Bujanovac - Simpov deo 

alon Uzice zgrada tfgovine 

rzni centar VfanJe 

alon ZaJebar 

IrPO - OrYO rltana I rcevSc 

leDokrelnosli u Zaieiaru i NiS 

Red Poverilac Osnov 

I 

t 

I 

I 

I 

I 

I 

I] 

lznos u 

hili.din / valuti 

)Crcdy banka( Kragujevac kfediti € 500.000 

Univerzal b^nka 

Ugovor o RSD I 245100 

pristLrpanju dngu i € I283 000 

krcditi 

D4. DUGOROENI FINANSIJSKI PLASMANI 

1, Bruto vrcdnost na 

poietkr godin€ 

2, Povedanje bruto 

vrcdnosti u tol(u god.: 

a) Po osnovu novih 

plasmrna 

b) Po osnovu uskladivanja 

UdcS6e Lr 

kapitalu 

matidnog i 

zavisDih 

pravnilt lica 

4,124,562 

250,145 

Uaesie u kapitalu 

dr. prav licr i 

dugor hartjje od 

vred raspoloz za 

plod- 

Dugorodni 

kreditr 

ntatianoff 

pravuim 

licima 

80,710 662,864 


Oslali 

dLLeoroini 

rmansrlsKr 

plasrnanr 

48,',712 

1,993 

400 

UKUDNO 

4,916,878 

250,',7 45 

4,593 

3. Sm,lnjenja bruto 

vrcdnosti u tol(r god.: 

a) Po osnovu naplate 

b) Po osnovu prodaje 

c) Po osnovu negativnih 

kursnih razlika 

d) Po osnovu otprsa 

e) Po osnovu nefealiz. gub 

haftija od vred 

4. Bruto vrednosti na 

kraju godinc (1+2-3) 

48 

4,371,859 

504 

30 

21 

441 

80,206 

190,70s 4,45',7 

t90,705 

112,159 49,218 

r95,114 

195,162 

t0 

48 

21 

441 

4,916,502 

5. Ispravl(a vrednosti ra 


(121,964) 

(79,587) 

(207,551) 

6. Ispravka vrednosti na 

kraju godinc 

(127,964) 

(79,560) 

(207,s21) 

Neto vrednost 

31.12.2011. godine (4-6) 

4,246,895 

646 

412,159 

49,218 

4,168,9',78 

Ncto vrednost 

31.12,2010. godine (1-5) 

3,996,598 

1,123 

66X,864 

48,742 

4,109,327 

32

N A P O MEN E L]Z ]] N A NSl JS K [, I7,Y ISTA.IL, 

"SIMPA" d.tt. Wonje 

Materijalno znaiajne greil(e iz ranijih perioda za l(ojc nije izvr5ena korekcija u 

poictrorn stanju za 2011. godinu 

ll lostupku uspostavljanja suvlasni3lva sa nerezideitom iz Libanona. u 2006 godini izvdcna 

je procena kapitala zavisnog druStva SIMPEN Bujanovac, kojom je Lrtvrdena nova vrcdnosl 

udela Drultva u kapitalu STMPEN-a i regislrovana Ll Privrednom registru Agencije za 

privredne registre El-ekte ove procene radi usaglasavanja kapital odnosa, Dnrltvo je u 2006. 

goclini evidentiralo povedaljem udesia u zavisnom druitvu u korist prihoda od nskladivania 

uednosti imovinc. Prcma paragrafu 12. MRS 28 Ulaganja u pridruZena preduze6a, elekat 

poveianja udesia, evidentira se u korist kapitala (rcvalorizacrone rezeNe). Toga radr, 

precenjen 

rezultat poslovanja ranijrh perioda i podcenjene su revalorizacione rezerve u 

iznosu od 43,312 u hiljadama dinara 

DruStvo nije obezvredilo udeS6e u kapitalu )Simpo Majdmpek u steiaju( u iznosu od 

54,819 hiljada dinara, dime su polcenila lashode po osnovLl obezvredenja imovine, precenila 

finansijski rezullat ranijih perioda i udesde u kapitalu zavisnih pravnlh lica u iznosu od 54,819 

hiliada dinara. 

Uieide u kafitalu zar isnih pravnih lica 

Simhem 

Simpo Comerc 

Simpofran 

Telmidki preglcd Itaika 

Sirnpo Veso 

F-ka klamarica Stankovii S. 

F-ka tcpiha Mani6 S. 

Sinka 

Simgor 

Simpo Sarajevo 

Simpotak 

SIK Bosanska Gradilka 

Simak 

Kondiva 

Simpo Majdanpek u steiaju 

Si malket 

Simpo l,ine 

Dediji krevetiii 

Simpo Dekor 

Simpen 

Simpo Tepisi 

Sirogojno 

Simpo Drvo 

Berzanski posrednik AB Invest 

Simpo Cveie 

Stmpo Vlasina 

Simbi Cma Trava 

Simpo Spol 


ll decerrbra 3l decembla 

2011 20 t0 

76,9t8 

511 

86,909 

228 

883 

10,571 

9,350 

105,810 

164,544 

88 

4,521 

1.959 

76,918 

5l'7 

86,909 

228 

883 

10,571 

9,350 

105,81t) 

164,544 

88 

4,521 

1,959 

28t,61',7 281,6t7 

873,231 

141,159 

341,941 

13.0 r 9 

130,310 

873,231 

14t,159 

34',7,941 

13,019 

130,310 

486,325 486,325 

175.163 175,163 

38,009 38,009 

383 383 

131.665 131,665 

1,491 7.497 

t'72,01I l't2,0tl 

220,620 22A,620 

46,839 46,839 

363 363 

33

NAPOMLNE UZ F]N} N:;IJSKE ]ZVLSTAJE 

":ilMO" a d l/rdnje 

Uiesdc u kapitalu zavisnih pravdh lica (nastayak) 

Simpo Mebelhandels Nemaika 

Simpo Zagreb HNalska 

Sirrpo Ornbh Nemadka 

Simpo&GKarnAlbanija 

KCSdoo Beogmd 

Simpo Sikd o o Kuriurnlija 

Simpo d-o.o Podgorica 

Svcga uiesdc u kapitalu zavisnih pravnih lici, bruto 

lspravka plasrnana u Simhem 

lspravka plasmana u Simpo N,Iajdanpek u stedaju 

Svcga ispravka yredir0sti kapitala zavisnih pravnih lica 

u hiljadtma diDara 

l l . deccmbra 3l decembra 

201t. 2010. 

3,282 3,282 

223 

2,120 2,142 

3,139 3,165 

586,649 586,649 

49 49 

250,345 

4,374,859 1,124,562 

(4t,624) (41,624) 

(86,340) (86,340) 

Svega uielde u kapitalu zavisnih pravnih lica, neto 

4,246,895 3,9t6,5q8 

Druitvo je u 2011. godini na osnovu Odluke o konveziji potmzivanja Drustva od ))Simgor( 

d.o o. Podgo ca u oslovri kapital )sirnpo( d o o. podgorica od 3l .l r.20l 1 godine, Odluke o 

reguhsanju meclusobnih pmva i obaveza povodom ispunjenja Ugovora o razmeli udjela 

druStava sa ogranidelon odgovomo!6u 

31 i2.2011 godine iOdluke o prenosu 100% 

udela u >Simpo< d.oo. na osnovu promena nastalih konverzijorr potraZivanja, Dnrltl,o je 

izvlSilo poveianje uieSia u kapitalu zavisnib pravnilr lica u ukupnom iznosu od 250,345 


Drllstvo nc evidentira uiesie u druStvu )Simpo tuanspo11( cl.o.o Vranic u iznosu od 500 EUR 

na dan 14.02-2008. godine. Na osnovu podclaka koji se vodq u regisLru Agencije za privrqdne 

registre ulvrdili slllo daje DruStvo 100% viasnik dnrstva )Simpo transport(( d.o.o Vranje. 

Nije nam prezentirana dokunentacija koja bi potvrdila osrov evidentimnja udesda u kapiralu 

)Simpo traDspod( d.o.o Vranje (Odluka o osnivanju, izvod teku6eg raduna sa koga je 

uplaieno udesde i kako je evidcntilana isplata sa tekudeg radruta) i na osnovu koic bi dali 

korekcije knjiZenja na udeliimau kapitalu zavisnih pravnih lica 

Dru5lvo je na dan bilansa obradulalo efektc promena deviznog kursa strane valute na ude5ia 

u kapitaln drrltava u inostranstvu osrolanih u toku 2009. godrne (Simpo Gmbh Ncmadka _ 

26.000 EUR i Sirnpo & c Kam Albaniia 30000 EUR). Nesativni efekri obraduDatih 

kursnih razlika evidentirani sll na teret re\ ilo'izocionih rezei.,,i u iznosu od 4g hiljada dinara 

(vidi NapornenLr D12b uz finansijske izveStaje). 

34

NAPONIENE UZ I'lNANSIJSKE ]ZI/ESTA J|' 

"SIMO" d..t. Yrdnje 

Ute56e u kapitalu drugih pravDih licrr 

Jugobanka u stedaju, Beograd 

Vranjska banka u stedaju, Vranje 

JUBMES, Beograd 

Univerzal banka, Beograd 

MeSovita banka u stedaju, Ni! 

Beobanka u stedaju, Beograd 

Vojvodanska banka, Novi Sad 

Agrobarka, Beograd 

Bcogradska banta u stedaju, Beograd 

Alpha bank Srbija, Beogad 

Banka Po3tanska Stedionic a d-, Beograd 

Neoplanta, Novi Sad 

Svega uieide u kapifalu kod drugih pravnih lic:r 

u hiljndirmlt dinara 

3l decembra 3l decernbra 

2011. 2010. 

29.295 29,295 

6,919 6.919 

1,059 1,059 

515 941 

2'/ 

174 

621 

35,757 

1.7 4 

621 

35 -'15',1 

131 t52 

30 

80.206 80,710 

Ispravka vred. utelda u kapilalu kod drugih pravnih lica 

Jugobanka u stedaiu, Beograd 

Vmnjska banka u stedaju, Vranje 

JUBMES, Beograd 

MeSovita banka u stedaju, NiS 

Beobanka u steiaju, Beograd 

Vojvodanska banka, Novi Sad 

Agrobanka, Beograd 

Beogradska banka u sledaju, Beograd 

Alpha bank Srbija, Beograd 

Svega isprnvka vrcrlnosti kapitala drugih pravnih lica 

(29,295) 

(6,919) 

(1,059) 

(5;t32) 

(1'.74) 

(621) 

(35,157) 

(3) 

(79,s60) 

(29,29s) 

(6,919) 

(1,059) 

(2'7) 

(5;732) 

(114) 

(621) 

(35,151) 

(3) 

(79,s8) 

Syega uie36c u kapitalu drugih pravnih lica, neto 

646 I. t _23 

Uiesde u kapit,rlu drugih pravnih lica 

Knjigovodstvena 

vrednosL akciJa na 

dan 31.12011. 

'r hiliadxma di n r:r 

TfZiSna vfednost 

akcija na dnn Razlika 

3112.2011 

,Univcrzal baDka( l d. 

Bank^ Postanska Stedionica.d. 

Ukupno: 

941 

152 

515 

ltl 

I,093 646 

(426) 

(21) 

(447) 

Dru!tvo je na dan 31 l2.20l l . godine Lrsklaclilo vrednost udeS6a u kapitalu dmgih pr avnih lica 

(akcilskog kapitala) prcma poslednjoi kotaciji akcija na berzanskorn trziStu 

Negativni efekti uskladivanja ("Univerzal banke" a d i " Banka Poltanska itedionica" a d.) u 

iznosu od 447 hiljada djnara evidentirani su na telet rcvalodzacionih rezervi (vidi Napomcnu 

D11b uz linansijske izveitaje) 

35

Nl O M E N Ii UZ F'] NAN S IJS K E IZ Y ESTIJ E 

"SlilPO" a L t/tuhje 

Dnltvo je za iznos od 46 hrljada dinara prodalo udcsie ll kapitalu >Neoplanta< a d. Novi Sad, 

knjigovodstvenc vrednosti 30 h11Jada, drme je ostvarilo kapiLalni dobitak od plodaje uiesia u 

akcijskom kapital u iznosu od 16 hiljade dinara, Sto je evidentiralo u korist dobitaka od 

. pradaje udeSia u kapitalu (r,idi Napomenu D26 uz hrunsijskc izre5taje) 

Dru3tvo je na osnovu zakl1udenog postupka likvrdaciic ishjiZilo Lrdei6e u kapjtalu )Mesovita 

banka u stedaju(, NtS nabavne oalnosro ispr.lvke \rednosli u iznosu od 27 hiitada dinara 

Drultvo je ostvarilo ptavo na rsplatu likvidaciong viika u iznosu od 556 hiljada dinara, Sto je 

evidentiralo u korist ostalih neponenutrh p hoda 

Dugoroirri krediti zayisninr pravnim licima 

Fab ka mcke pene S Pehovid 

l'abdka Elegant Lj Stosid 

Fabrika SpaskomVlasina 

Simtak, Vraniska Banja 

Si market, Beograd 

Simpo Dediji keveliii, Radovrlica 

Simpo Dekor, Vtanje 

Simpel, Bujanovac 

Simpo l'(rpisi, Stajevac 

Sin'rpo drvo, Vranje 

Simpo Cve6e 

Sinlpo Vlasina 

Simbi Cma Trnva 

Svega dugor. kred. zavisnim i povczanim prav. licima 

u hiljadama rlinara 

31. dcccmbra 3l decemhr 

201 t. 2010. 

845 845 

151 151 

395 395 

t2t'7 

5 )1'7 

261,616 

32,312 

12,23 | 

82,489 

)1'.7\1 

261 ,616 

32,3t2 

125,214 

65,491 

12,231 

82,489 

2'7 -'/ 5I 

35,594 

1.55'7 7.557 

4'.12,159 662,863 

U okviru dugoroinih kredita zavisnim i povezanim pravnim licima DruStvo evidentfA 

dugoroine krcdite prenete zavisniln drllltvima po deobnom bilansu. Izmedu DruStva i 

zavrsnih drlrStva ne postoji Ugovorom definisan rok naplate i kamatna stopa 

Drustvo je usaglasilo dugorodne kredite datc zavisnim pravmn licima u iznosu od 203,152 

hiljade dinafa Nisrno bili u moguinosti da putern nezavisnih konfinnacija polvdimo 

usaglaienost dugorodnih kledita dahh Fabrika meke pene S_Petrovia, F'abnka Elegant 

L1 Stoiii, Fabrika Spaskom Vlasma i Si market, Beograd u iznosu od 269,007 hiljada drnara. 

Ostali dugoroini finansiiski plasmani 

Potrazivanja za prodate sLanove 

Zajmovi za stambenu izgradnju 

PotaZivanja za finansijski lizing 

Svega osfali dugoroini plasmani 

u hiljadamir rlinara 

:ll decembE 3l- decembra 

2011 20t0 

45,329 43,915 

2,586 2,5lJ6 

1,364 2,212 

49,219 48,743 

Drustvo je na osnovu Zakona o stanovanju i dlana 84. Pravilnika o reiavanju siambenih 

potreba odobrila radniku devizDi kredit (valutna klauzula) za resavanje starnbenih potreba rla 

20 godina uz kamatu od 5% godiide Lr izrlosu od 2,586 hiliada dirlara i dala na otkup stanove 

na period od 20 40 godirla uz obradu[ revaiorizacije rata u iznosu od 45,329 hiljada dinara. 

Drultvo jc u 2008., 2010 i2011. godiru dalo putnidka vozila zaposlenima na lizing sa rokom 

otplate 5 godina, bez kamate Zalam za stambenu izgradnju nije servisiran tokom 2010 

36

NIIOMLNE t]Z FINANS].JSKE ]ZYESTA.IL 

"SIMPA" a d. t/rdnje 

godirei20ll. godine, shodno Odluci Upmvnog odbora br VII-4-l/09 od 10032009 godine, 

kojom je utvraleno mlrovanje otplate kedita u periodu ocl2 godine 

Dmitvo.ic obladrnalo efekte zaltite od rizika na devizne stambene kedite i revalorizaciju 

otkupnih rata stanova za 2010 godiuu u ukupnom iznosLr od 21,593 hiljade dinara u korist 

piihoda ocL ugovorenih el-ekata zaititc od fizika (vidr Napornenu D26 !z finansijske tzveStale) 

umesto u korist pdhoda po osnovu ispravke greske ftmijih perioda, sto nije inalo uticaja na 

linansiiski lezultat. Druitvo nije obtadunalo efekte zaititc od rizika na devizne stambene 

kredite i revalorizaciju otkupnih rata stanova za 2011. godinu. DruStvo nije obradunalo 

pozitivne efekte promcna devizl'tog kursa stane valute (valutna klauzula na potuazivaDja za 

finansijski lizing), lto nije imalo natelijalno znadajan uticaj na linansijski rezultat (dobitak) 

D5, ZALIHE 

I Materijal i sitan inleDtar ialat na zalihi (1.1+12) 

I 1. Nabavna vrcdnost 

12. Ispravka vrednosti (otpis) 

2. Sitan inventzr i alat u upotrebi neto (2.1+2.2) 

2.1. Nabavna vrednost 

22 Ispravka vrcdtosti (otpis) 

3. Zalihe udinaka neto (3 l+3 2) 

3.1 NedovrSena proizvodnja (reto) 

32 Gotovi proizvodi (neto) 

4. Roba (41-42-43) 

4 I BrLlto vrcdnost robe 

4.2. Ukalkulisani PDV 

4 3 Ukalkulisana razlika u ceni 

I Zalihc - nef0 (l do 4) 

I Ilruto dati avansi 

ll Dati avansi - neto (1) 

UKUPNO ZALIHE I DATI AVANSI (I+II) 


31. decembra 31. decernbra 

2011 2010 

495,0',76 693,843 

409,987 598,26',1 

(8s,089) (9s,576) 

103,887 9',1,564 

103,086 

(801) 

2,125,292 

622,629 

1,502,663 

272,689 

355,3 88 

( 121,106) 

(38,407) 

2,996,944 

96,'163 

(801) 

t,896,206 

202,565 

|,693,641 

279,322 

422,168 

(166.462) 

(23,3r6) 

2,966,93s 

90,131 56,031 

90,131 56,031 

3,087,075 3,022,966 

Sagledavanjen bilansne pozicije obima ivrsta zaliha Drultva, koje se popisuju, u skladu sa 

paagralbm 501 Medunarodnih staDdarda revizije i s obzirom da zalihe predstavijaju 

matcnjalno znadajne pozicije u raaunovodslveniln izveilajilna Drultva, nakon zavdetka 

fizidkog popisa zaliha od sbane popisnih kornisija, izvr5ili smo tcstiranje obav!.rnog poprsa 

Zalihc istih vrsta proizvoda i robe se nalaze na vise razliditih lokacija u magacinima, za kojc 

nije poznato u svakom trenutku gde se mlaze. Jedna kontrolisana Sifra protzvoda srstoji se iz 

vise fizidki odvojenih delova, ko.ji sc mogu kodstttr za vise gamitura namestaja. Po izvrsenom 

popisu vr5i se sabimnje istovrsnih zaliha sa razlidilih lokacija, kako bi se dobila ukupna 

kolidina zaliha na dan bilansa Nakon tog vrSi sc poredenje popisanog i knjigovodstvenog 

stanja zaliha Prema naiern nriSljenju prethodno navedenim nadinom vrSenja popisa, posto.ji 

velika vefovatnoia nastanka greske prilikom utvrchvanja stvamog stanja zaliha na dan 

bilansa 

31

N'IOMENE UZ FINANS]JSK]J IZYEST'1JE 

"SIMPO" d rl. Yrlhje 

Zalihc materijala, alata i invcntara 

Ptena radunovodstvenin politikama DruStva obradur izlaza (utroSka) zaliha materijala, vlSi 

se po metodi prosedne cenc, i1o je dozvoljeno MRS 2 - Zalihe. Ako sc zalihe materijala 

_vocle 

po planskirn nabavnim cenama, obradun odstupanja u cenaua vrli se tako da 

vrednost izlaza naterilala i vrednosl materijala na za[hama bude iskazana po metodi prosedne 

ponder]sane cene. 

DruStvo cvidcntira dugovno (Degativno) odstupanje od planskih ce[a matcrijala, sitnog 

inventam i alata u upotrebi, odnosno stvaane cene matcriiala, sitnog alala i i11ventfia su maLrje 

od planskih, ito upu6uje da se ne vrii blagovremeno usklaalivanie planskih cena materijala sa 

rcalnjnl ekonomskim okruzenjem. 

Na dan bilansa zalihe mate jala kolidinski usaglaiene sa popisom, wednovanc su po 

planskim cenalna, a ne po prosednim pondedsanim cenalna shodno raaunovodstvenin 

politikama, preko pozitivnog odstupanja od planskih cerla maledjala (potlaZni saldo) u 

iznosu od 10,487 hiljada dinara na teret troSkova materiiala- Na ovaj nadin zalihe materijala i 

finansijski rezultat (dobitdk) su potcenjeni, a trolkovi materijala precedeni. 

Radunovodstvenim politikama Drustva nije predvidenadin otpisa alafa i invcntara prilikom 

sta\,ljanja u upotrebu. Alat i inventar se otpisuje na osnovu intemog dokumcnta kada se utvldi 

da alat i inventar nile vise za upotrebu U toku 2011. godine nle vrien otpis alata iinventara 

koii se stavlia u uDotrcbu. 

DruStvo nijc proceniivalo usiove za obezvreilenje zaliha m terij^h bez rz\aza u toku 2011. 

godinc, nitijc izvr3en poseban popis ovc imovine. lJsled obimnosti aualitiikih evidencija koje 

se vode u DruStvu, za zalihe materiiala, nismo mogli sa pouzdanosiu da utvrdin'io vrednost 

zaliha bez izlaza u loku 2011. eodine 

Nedovriena proizvodnja i gotovi proizvodi 

Povcianjc i smanjenje vrednosti zahha udinaka u Bilansu uspeha i Bilansu stan1, 

1. Poveia{e vrcclnosti zaliha udinaka 

2 Smanjet1je vrcdnosti zaliha robe (gotovih proizvoda 

u maloprodajnim objektima) 

Ukupno povedanjc vrednosti zaliha uiinaka (l - 2) 

u hiljadama dinart 

U llilansu stanja U Bilarsrr uspcha 

229.086 

(6,633) 

222,453 

Poleiarje wednosti zaliha udinaka iskazanih u Bilansu uspcha u iznosu o(l222,453 hiljade 

dinara, odgovara povcianju wedllosti zaliha udinaka iskazanim u Bilansu stanja 

Vrcdnost zaljha udinaka na kajn godine iskazana u klasi 9, ne odgovara krajnjim vredllostina 

zaliha udinaka u klasi 1. U wednost zaliha udinaka evidentramh u okviru klase 9, nisno se 

mogli uveriti zbog toga Sto Dmitvo ne vodi mdunc klase 9, tako da se pouzdano mogu 

utvrdjti podetne zalihe udilaka, prelrzeli troskovi, troSkovi prodatih udinaka i troskovi 

perioda, kao i cena koStanja zaliha udinaka Sto bi ornoguii)o utvrdivanje kajnjih zaliha 

uiina,ka 

38

N'.1PO MEN E IJZ F INAN S]JS KE ]ZV]'STA,] L 

"SlMPO" u d. Yrun|e 

Zalihe nedovriene proizvodnjc na dan bilansa utvralene su na osnovu popisa radnib naloga i 

vrednovane su po prodajnoj ceni, a nc premtt ceni koslarja utvralenoj na bazl ltloSenog 

materijala i rada do oclrcdcnc faze p|orzvodnje 

Zalihe gotovih proizvoda na dan bilaDsa usaglaiene sa popisom, vrednovane prcma planskim 

ccnalna, svodcne su na neto pmdajne cene preko odst panja od planskih cena. 

Prema zahtevima MRS 2 - Zalihe, zalihe se vredrlulu po ceni koStanja ih neto ploda.jnoj ceni Ll 

zavisllosti od toga koia je niza Drustvo nije vrlilo poredenje cene kostanja i neto prodairle 

cene, a nslcd velikog asorlimana proizvoda nismo bili u moglrinosti da porzdano utvrdirlo 

cfekte odstupanja cene koitanja od Dcto prodajne cene i uticaj odstupanja cene kostanja od 

neto prodaine cene na finansijski rczultat. 

Usled napred navedc h nedoslataka u obradurllr i evidentiranju zaiih.r nisrno mogli da 

stelinemo dovoljno uveravanje dn su zalihe adckvaLno vrednovane tako da po ovom osnovu ne 

iaaZavamo miiljenje 

Dati avansi 

u hiljaddnra dinarll 

I Potrazivanja po osnovu datih avansa u zcnrlii 39,598 

2 Potraz. po os o\.u datih avansa u inostranstvu (482918 EUR) 50,533 

Polraiiranir p0 osnovu tlatih av:rnsa (l | 2) 90,131 

Na osnovu uvida u izvode otvorenih slavki nismo stekli zadovoljavajuii revizijski dokaz, na 

osnor,'u koga bismo mogli da potvldirno realnost i adckvatnost iskazaDih stanja potrazivanja 

po osnovu datih avansa lored toga, na osnovu nezavisnih konflrnracija dobijenih u poslupku 

revizije nismo mogli steii visi nivo uveravanja kako bi iz ekslemih izvora potvrdili realnost i 

adekvatnost potazrvanla po osliovu datih avansa 

DruStvo je na dan bilansa prcqrlate obaveza prema dobavljadima u inosh-anstvu 

reklasifikova]o, Dakon obmdula efckata promeDa deviznog kursa stralle valule na potrazivanja 

po osrloi.u datih avansa za zalihc u iznosu od 50,513 hiltade dinara. 

Obradunati cfckti promcna kursa strare valutc, prema srcdnjcm kursu NBS na dan bilans:r. 

evidentirani su u okviru finansijskih prhoda 

Prema paragrdlu l6 MRS 21 - Efekti promen:r deriznih kur-seva potraiivarlja po osnovu datih 

avansa se smalnju nemonetanirr stavkama i nije ih potrebno kulsirati. 

Starosnn strukhrra ayansa 

St:uost dadh i!clNi u donrma 

Do 365 dana 

u ilixdanlt| (linara 

Prcko godinu 

Ukupno 

dana 

Dati avansi, bruto 10.342 19.789 90.131 

Ispravka vrednosti 

Dati avansi, neto 10,342 19,789 90,131 

39

NA P OMT,NI. UZ F ]N'1NS I,]SKE ]ZYES.IAJ]. 

"SIMPO" a d. l+anje 

Druitvo rije iz\rrsilo obezvredcnic potrazivanja za dale avanse u izDosu od 19,789 hiljada 

dinara, kod kojih je od dospeia protcklo vile od 365 dana, dime sLr rashodi po osnovu 

obezvreden'a ostale imovine potcenjeni, a polraZivanja za date avanse i Iezullat poslovanja 

precenieni za 19,789 hiljada dmara. 

D6. STALNA SREDSTYA NAMENJENA PRODAJI I SRI'DSTYA 

POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 

D1litvo evidentila leotkupljcne stanove u v]asniStvu koji su dati u zakup na neodredcno 

weme, u Beogradu, Subotici, Zubinom Poloku i Vranju. 

Na osnolu raspoloZivih informacija, nismo bili u moglliDostr da se uverimo da li 

knjigovodstvena vrcdnost po kojoj su neotkupliani stanovi reklasrhkovallr na stalna sredstva 

namenjena prodaji, niza od l'er vrednosti umanjene za troikove pfodajc (paragraf 15 MSFI 5 

StalDa imovina koja se drzi za prodaju i prestanak poslovania) i da po osnovu utvrdene razhke 

knjigovo(lstvene wednosti i fcr vrednosli umanjene za hoskove proclaje. kvanlifikujeno 

evenluahrefekte precenjenosti odnosno potcenjenosti stalnih sredstava namenjenih prodaji 

D7. KRATKOROCNA POTRAZIVAN.IA 

u hilird l(lam:l di tna 

Stalna sredstva Sledstva 

namenjel1a obustavljenog Ukupno 

prcdaj1 poslovanJa 

Neto stanje 31 122011 . godine 11 ,291 11,291 

Neto stanje 3112.2010 

godine I ),291 11,291 

Bruto potuazivanje 

na podetku godinc 

Brufo potraziv. 

na kraju godine 

Kupci - 

matidna i 

zavisna 

pravna lica 

|,604,424 

2,170,546 

Kupci - 

ostala 

povezana 

pmvra hca 

Kupci u 

zernlji 

4,7t3 690,i34 

9,877 862,676 

Kupci u 

inostlan 

651,292 

504,030 

u hiliadama clinara 

Ilruga 

potraZiv 

17,176,6-/8 

17,071,155 

lotraziv. - 

ukupno 

20,12'1,44r 

20,618,284 

lspravka vrednosti 

na podetku godile 

Smary po osnovu 

obrad. kurs. nzlika 

Povei ispr. vredn. 

u toku godine 

Ispravkr vred. na 

kraju godine 

(3 r6,926) 

(200,515) 

(sr 7,411) 

(r 6,0r 2,629) (16,:129,555) 

130,122 130,r22 

(200,515) 

( r5,88r,507) (16,399,948) 

NETO STANJII 

31.12.2011 godine 

31122010. 

godine 

2,170,546 

t,604,424 

9,877 345,235 504,030 

4,'713 373,408 651,292 

1,188,648 

1,164,019 

4,218,336 

3,797,886 

40

N A P O ME N E UZ !'] N AN S JJ S K E 1 Z'/ ]'STA JE 

"StMPO" u d. wanjc 

Dru!tvo je usaglalavalo kratkorodna potmzivanla, shodlo dlanu 20 Zakona o ndunovodstvu I 

reviziji (,,S1 giasnik RS" 46/2006 i f1 l/2009) Usaglasena salda kratkorodnih potmiivanja ne 

prerlsffiaju"zadovoljavajuii revizijski dokaz na osnovu kogzr bismo mogli da potvrdttno 

iealnost i aclekvatnost iskazanjh stanja katkoroanih potlazil'anja Pored ioga' na osnovLl 

nczavisrih konflmacija dobijenih u postupku revizijc nismo mogli steii visi Divo rL!eravonia 

kako bi iz eksternlh izvora potvrdili realnost i adekvatnost kaikoroinih potraZivanjl 

U okviru potraiivania ocl kupact matidDih i zaYisnih Pravnih lica DNStvo evidentlra 

poiraZivanja od zavisnih dmSlava iz rnosfranstva u iznosu od 2,574 0'76,42 EUR u dinarko j 

protivvrednosti 269,354 biljada dinara, prenra sredniem kursu strane. valute na dan bilansa' 

bbraiirmati negativni el'ekti promene deviznog krlrsa strane valute Da dan bilansa, u iznosu od 

1,926 hiljada "clinara, eviclentirani su na terct linansijskih rashoda (vidi Napomenu D25 uz 

hnansijske iz-veitale). 

Potrazivanja od kupaca u inostranstvu iznose 5,950008,88 EUR' 3986'69 USD i 

'1,115 

023,'17 SEKn dinarskoj protivvrednosti 504,030 hiljada dinara' 

DrLrStvo je obradunaio negati;;e efekte promene dcvjznog kursa shaneralute na dan bilansa 

, iznosu od 7,501 hilladu clinara, evidentirani su na terel fiDansijskih rashoda (vidi Napo enu 

llz) uz l'nlsllsKe lzvestJlel 

u hiliadarnr dinarr 

Druga potraZivrnja 

]l decernbrrr 3l J(cclnl_m 

201 I 2010 

Potrazivanja od zaposlenih na sluzbenom putu 

4,824 6,508 

Potrazivanja od zaposlenih po osnovLr naknade Stete 

3,242 5,395 

Potraz. od zaposlenih po osn ncpravdaDih bonova za gonvo 20,103 2,990 

PotraZivanja od tbndova soc osiguranja (porodiLjsko 

bolovanje) decenbar 2011. godine 

814 2,113 

Potuazivanja od lbndova soc oslguanja (invalidi rada i 

bolovanje preko 30 dana) 2011 godrna 

43,'194 4',7,'/',73, 

Potraziva]1ja od lbnclova soc. osiguranja (bolovanje preko 30 

l1'1,290 91,4i9 

dana) iz tanijih pcrioda 

Potrazivania za llelu od NA'l O bombardovziuja 

12,978,450 13,084,179 

Ispravka potrazivanja za Stelu od NATO-a 

(r2,9'78,450) (13,084,779) 

Potrazivanja za robu j osn sredstva u Hlvatskoj 

2,86'7,995 2.891,493 

Ispnvka potrazivania za robu i osn sred u H alskoj 

(1,871,116)(1,886,447) 

Potlazivanja za robu i osn.sredstva u BiH 

t,032,940 1,041,403 

lspravka potrazivarja za robu i osn sred D BiH 

(1,032,940) (1,041,403) 

Ostala potlazivanja 

|,'702 2.7)5 

Svega druga potrazivanja 

1,188,647 1,164,049 

.+l

N,1 P)MENL T]Z FIN A NS].]SKE IZY ESTA ]E "SIMPo" o d. Wanje 

DruStvo u rar jitn periodima fondovima za bolovanja preko 30 dana, nijc podnosilo zalrtcv za 

reiurclaciju boiovania niti su fonclovi hteli da overe podnete zahteve, jer je overa relLrDdacte 

bolovanja uslovljena iz rcnjem dopnnosa iz zatada kole DruSivo nijc platilo u ranilem 

ptriodu Zahtevi za rcfundaciju bolovanja za 2009 godinu, 20i0 godinu i 20l l godinu su 

podnui

NAPO MEN E UZ I''1N,1 NS IJS K E IZY LSTIJE 

"StMPO" d d I/ronje 

DruStvo je na dan bilalsa indirektno obezvredilo sporna potuaZivanja od kupaca i potraZivarlja 

od utuZenih kupaca u zemlji u iznosu od 200,515 hiljada dinara, Sto je evidentimlo Da terel 

rashoda po osnovu obezvredcnia polraZivanja (vidi Napomemr D27 uz finarsilske izvcStaje) 

Na osnovu starosne analizc, kao i analize naplativosti katkorodnih potrazivanja 

(kompenzacijom sa obavezama ili naplaton do dana revizije) identillkovali smo katkorodna 

potrazivanja kod kojih Drultvo ima poteskoda sa naplalom u iznosu od 2,324,850 hiljada 

dinafa (potraZivanja nenaplaiena u rokll duZem od godinn dana), za koje nije izvLierro 

obezvredonje odnosno ispravka vrednosti, kako to zahteva MRS 39 Finansiiski instrumenti: 

priznavanje iodmeravanje (paragraf45 i 46) ibilansno nadel oprezDosti. 

Obezvredenje nije izvrseno za katkorodna potraZivanja kako sledi: 

- potrazivanja od zavisnih pravnih lica u iznosu od 957,738 hiljada dinara, 

- potrazivada od ostalih povezanih pravnih lica u iznosu od 4,082 hiljade dinara, 

- potraZivanja od utuzenih i spornih potrazivanja od kupaca i kupaca u zemlji u rznosu 

od 125,163 hilj ade dinara, 

- potrazivanja od kupaca u inostranstvu iarosu od 120,457 hiljada diDara, i 

- drlrga potrazivanja u iznosu od l,117,410hi]jadadinara. 

D8. KRATKOROCNI FINANSI.ISKI PLASMANI 

u hiliadama (linara 

Bruto stanjc na podetku godine 

Brulo stanje na kraju godine 

Ispravka vrednosti na podelku godine 

lspravka vrednosti na kralu godine 

Kratkorodni 

krediti u zernlji 

532,024 

126,610 

(821) 

(821) 

Ukupno 

532,021 

126,611) 

(827) 

(827) 

NETO STANJE 

31 12 2011 godine 

31.12010 godine 

Kratkoroini kredifi u zemlji 

125,783 12s,783 

531,197 531,197 

hiljadama dinara 

31 dece,rbB 3l decembra 

20 20109 

lotraZivania od >Dunav osiguranja( 

Potrosadki kledih dati Simpovin radnicima 

Kratkorodni krcditi dati sindikatima pravmh hca 

Ispravka kratk kredita krediti datih pravninr licirna 

Uluzeni kratkorodni kredih dati sindikatima pravnih lica 

Svega kratkoroini krediti u zemlji 

49,'/24 

68,525 

(821) 

8,361 

t2s,'783 

421,356 

52,2i 0 

41,193 

(821) 

5,26s 

531,197 

43

N|1O MEN E UZ |;lN ANSIJS KIi lZl/EST'l.] E 

"SlMPO" 0 d. Vrcnje 

Na osnovn prezentiraue dokumentacijc (izvoda otvorcnih stavki) isprovcdcne nezavrsuc 

potvrdc salcla za najznaiije kratkrodnc Iinansijske plasmare, nismo prikupili zadovolial'ajuii 

revizijski dokaz o usaglalenosli klatkorodllib finansijskih plasrnana 

Krrtkoroini potroiaiki krediti dati ztposlci ma za kupovinu rlameslaja na penod ocl 12 

meseci (24 nte - dospeie svakih l5 dana), bezkamate koii sc vraiaiu obustavom od zalade. 

Kratkoroini potrosaiki kredifi dafi zaposlenima drugih pravnih licima po osnovu 

proclaje na kredit robe iz proizvodnog programa DruStva, na l2 meseci uz obradun kamatc od 

1-5olo na mesednom mvou 

Starost pol-razivrnja I dxnima 

Potrazivanja do 

godinu dana 

u 

PotmZivanja prcko 

godinu dana od 

dana dospe6a 

adama drnatit di 

llLurpno 

Kratkorodni krediti 118,249 8,361 126,610 

Ispravka vrcdnosti (821) (821) 

Ncto kra*oroeni Lrediti 118,249 7 {11 125,783 

Prcma Pravilniku o radunovodstvu i radulovodslvenim polilikama, Da dan bilansa 

Nkovodstvo DruStva procenjuje naplativost potrazivanja Potrazivanja kojrma je na dan 

bilansa proiao rok od godinu dana od dana dospeda za naplatu mdirektno se rspravljaju m 

teret mshoda perioda, bez prethodno izvrSene procene od strane rxkovodstva 

Na osnovu starosne analize, identillkovali sno katkorodne finansijske plasmane, kod kojih 

DruStvo ima potesko6a sa naplalon u iznosu od 7,534 hiljade dimra (potrazivanla 

nenaplaaena u roklr du;em od godinu dana), za koje nUe izulero obe^'lealenjc odnosno 

ispmvka \'rcdnosti, kako 10 zallteva MRS 39 FrDansijski instrumenti: pnznxr nnje j 

odmeravanje (paragraI45 i 46) r bilansno nadelo opreznosti Za rznos ocl 7,534 hiliade dinam, 

Druitvo je potcenilo rashodc po osnovu obezvrealenja, precenrlo fir'ransijski rezultat (dobrtak) i 

kratkorodne fi nansijske plasmane 

D9. GOTOVINSKI EKVIVALI,NTI I GOTOVINA 


3l dece bra iil decenbra 

201i 2010 

I Gotovinski ekvivalenti u dinarima 

2. Dinarski poslovni radun 

3 Devizni poslovni radun 

4. Dilarska blagajna 

5. Dcvizna blagajna 

6. Ostala novdana sredstva 


89,601 

25,553 

85 

8,598 

693 

600 

125,130 

83,497 

18,924 

t20 

7,389 

685 

110,615 

44

NA PO A4ENE UZ FlNANS]JS KE ]ZI/ES1'AJ E "SlM0" a d. Ytdkje 

Gotovinsld ekvivalcnti u dinarima usaglaseni 

popisorr 

Gotovina na tlinarskim poslovnim raiunima usaglasena jc prerla izvodima poslovnih 

blnaka 

U okviru dcviznih poslovnih raiuna DruStvo cvidentira gotovini na deviznim laiunimr u 

iznosu od 39 hillade dinara i gotovinu na preiaznom deviznom radunu za kupovinu deviza u 

iznosu od 46 hiljada dinara, ukupno 85 hiljada dmara. 

Dmstvo je gotovinu na deviznom poslovnom raiunu u iznosu od Ll iznosu od od 376,70 EUR, 

i 1,18 SEK iskazalo u dinarskoj proliwrednosti 39 hiljade dinara, proma srednjem stane 

valute na dan bilansa, shodno MRS 21 - Elekti promena deviznih kurseva i usaglasilo prema 

popisu blagajne Da dan bilansa. 

Color ina u dinarsLlj blag:rjni usilgllsend sr popisorn. 

Drustvo u okviru dinarske blagajne evrdelltira blagajnu plemcnitih metala (popis izvrserl 

kolidinski 214 zlatnika, LeLite l'732,1250 grama). Njfiova vrednost utvrdena prenra cenama 

ziata na l-ondonskoj berzi ukupno iznosl 7,950 hiljada dinara. PozitivDi eLkti usklaclivanja 

vrednosti plemenitih metala u iznosu od 1.065 hiljade dinara. evidentimni su u ko st prihoda 

po osnovu uskiadivanja vrednosti ostale imovme (vidi Napomenu D26 uz finansijskc 

izvcStaJe). 

Drustvo je gotovinu u deviznoj blagajni u iznosu od 6.512,48 EUR i l4i USD, iskazalo u 

dinarskoj protiwlednosti 693 hiljade dmara, prema srednjem strane valute na dan bilansa, 

shodno MRS 21 Efekti pronena deviznih kurscva i usaglasilo prema popisu blagajne na dan 

bilansa- 

Pozilivne elekte promcna dcviznog kuma sLrane valutc gotovine na deviznim miunima i 

gotovirle Lr deviznoj blagajni, Dnritvo je evidentiralo u okviru finanstjskth prihoda (vidi 

Napomellu D24 uz linansijske izvestaje) 

lJ okviru ostalih novianih srcdstaya l)ruitvo evidentira orodeni namerlski depozit sa 

vallrtnom klaua om, kod,,Banka intesa' ad- u cilF obezbedenja potlazivanja banke po 

osnovu Ugovora o izdavanju garancije za dobro izvrSenje posla u izrosu od 8.500,00 USD u 

dinarskoj plotivvreclnosti 600 hiljada di[ara Kamala je ugovorcna 1olo Da godiinjen) r]t\ou i 

obradunava se nakon isteka roka orodenja odDosno konadnog namircn'a potrazivania banke po 

osnovu Ugovola o izdavanju garancije 

DrLrstvo dje na dan bilarsa shodno ugovoru i MRS 21 Efekli promena deviznih kurseva, 

obradunalo pozitivne efekle promene devlznog kuna na oroieni namenski depozit u iznosu od 

87 hiljada drnara za koliko je polceDrlo finansijske prihode, liDansijski rezultat Globitdk) i 

polcenilo ostala rovdana sredstva.

NA PO hIENE UZ FINANSlJSKE IZY LSTAJE 

"SIMPA" d d lttunje 

DIO, POREZ NA DODATU VREDNOST I AKTIVNA VREMENSK-A 

R{ZGRANIdENJA 

u hiljadama dinar.t 

3l decernbra 31 decembra 

2011 2010. 

L Porez Da dodatu vlednost 

2 Razgranidcni PDV 

3. Ostala aktivna wemenska razgranidenja 


28,984 

4,96'.1 

2,012,118 

30,097 

't,419 

2,3't3,510 

2,106,069 2,411,026 

DruStvo na potriivanjima za vile pla6cni PDV u iznosu od 28,984 hiljadc dinara, cvidentrra 

preplaieni porez na dodatu vrednost iskazan u poreskoj prijavi za jun i decembar 2011 

godlnc, 

Ostala al{fiyna vremenska razgraniienja 

l Obradunati neto efekti promena der,iznog kursa strane \,alute 

nedospelih potraZivanja i obaveza 

2 Kamate po osnovu otpusta duga u poslLrpku restr-ukturiranja 

1 Razgrrr'ceni troil.or i fremija osigurmja 

4 Razgranideni PDV pri izvozu 

5. Razgranideni troSkovi nedospelih kamata po finansijskom lizingu 

6 Porez na promet po osn otpusta duga u postupku restrukfuriranja 

7 Prihodi obmdunskog perioda koji risu fakturisani u tckuden 

obraimskom pefiodu faktrrisano ujanuaru 2012. godine 

Svcga ostala aktivna vrcmenska razgraniienja (1 do 6) 

u hiljadarna dinara 

3l decembra 201 l. 

15,689 

1,9t5,7 63 

8,1',7',7 

23,2',t9 

62 

99,913 

2,072,.1t8 

lJ okviru osfafih akfivnih vremenskih razgranidcnja Drultvo shodno ilanr 11a,11g i 71L 

Izmena i dopuna Pravilnika kontnonr okvin i saddi raduna u kontnom okviru za privredna 

druitva, zadrugc, dmga pravna lica i predrzetnike (>Si. glasnik RS( 114/06, 119/08, 09/09, 

04/10 i 0l/ll). cvidentila razgranidene negativnc cfekte obradunatih kursnih razlika la 

nedospele obavezc po dugorodnim keditima zaraniie periode, koji dospevajLr u 2012 godui i 

kasnije u iznosu od 15,689 hiljada dinara 

Na razgraniienim frolkovima kamata po osnovu otpusta duga u postupl(u 

rcstrukfuliranja (red broj 2), zakljudno sa 3l. decembrom 200,1. godine, D ritvo evrclcntlra 

ukupno l,9l 5,761 hiljade dinara i to 54,71 I hiJjada dinara po osnovu kamata na potrazjvanja 

javlih preduzeda, 1,613,058 hilada dinara po osnovu dospeJih kamata na keditc banaka i 

247,994 hiljade dinan po osnovu dospelih kamata na javne prihode Ukoliko restruktlrriranje 

ne uspe ine docle do konadnog otpusta duga, DruStvo bi ovc kamatc evidentimlo na 

rashodima.

NI PO MENE UZ FINANSIJSKE IZ''ESTAJ E 

"SIMPO" d.d. Ytaue 

Druatvo u okvilu ncdospelih lomata po finansijskom lizingu (rcd broj 5), cvidentira iznos 

od 592,84 EUR n dinarskoj protiwrednostj 62 hiijadc dinara (vidi Napomemr D14 uz 

fi nansij ske izveStaie). 

DI1. ODLOZENA PORESKA SREDSTVA 

u hiljad:rma dinara 

31 decembra i1 decembra 

2011. 2010. 

Odloiene porcska srcdstva po osnovu (a- b) 

a) neiskoriS6enog poreskog kedita 

b) razlike izmedu knjigovodstvene vrodnosti imovine i 

njene poreske osnovice 

384 

t2,0t4 

(11,630) 

D12. KAPITAL 


3l decembra 3l dcccmbra 

20t I 2010 

1 Akcijski kapital 

2. DrrStveni kapjtal 

3 Ostali osnovni kapital 

I. SYcga osnovni kapital (1 do 3) 

II. Revalorizacione rczcrvc 

6,008,501 

54r,003 

8,854 

6,5s8,358 

1t,234 

6,008,501 

5,11,003 

8,854 

6,s58,3s8 

11,728 

4 Nerasporedeni dobitak rarDjih godma 

5. Nerasporedeni dobitak tekuie godirle 

ITI. Svega ncrasporcdcni dobirah (4-5) 

KAPITAL (I+II+III) 

158,489 

40,092 

121,3 53 

3'.1,136 

.198,581 158,489 

6,768,173 6,728,s75 

Promene kapitala u toku teku6e godine: 

a) Osnovni kapital 

Na ostalom osnovnom kapitalu, DruSt\'o evidenlira izvorc srcdstava za stambcnc potrebe 

Struktura akcijskog kapiaala: 

DruStvo je kod Agencije za privredne regrstre upisala vrednost akcijskog i drlrstvenog kapilala 

prema iskazanom u labeli ukupnog kapitala, a struktura udeiia r broj akcija prerna podacima 

iz Cenbalnog registla harlija od vrednosti, izglcda prema sledeiem: 

4',7

NA PA A$,NE UZ FINA NS IJS K II IZI4'57,1.1L 

"SlMO" a .l. Yrunjc 

Broj 

aKc10nala 

u hiliaoamadi 

ll]a 

Bloj akcija % akcij a lznos u 000 

Akcije fizidkih lica 487,000 45.96% 2,'761,291 

Akcije pravnih lica 103,556 917% 587,16i 

Akcije Republidkog fonda PIO 99.563 9 400/a 564,522 

Akcrle fonda za razvoj RS tr,t5'1 105% $,264 

Atr cije Repuhlike Srbije 52,910 4.99% 300,000 

Akcije Akcionarskog lbnda 305,514 28.83% 1,732,265 

Svega akciiski kaDilal 8,015 1,0s9,700 100.00% 6,008,501 

Dmitvcni kapital - obraiunske 

akciie 

1 95,41s 100.00% 511,003 

Svega osnovnikapital 6,549,504 

Prema finansijskirn izveStajirna, knjigovodstvena wednost jcdne akcile iznosi 6 386,88 

dinara, norninalna vrednost je 5.670,00 dinara, a trZiSna vrednost jedne akcije je 230,00 dinara 

na dan hgovarja 30 12201l. godine 

Po nasem milljenju, dtullvem kapital ovako podcllen u obradunske akcijc, trcba dodeliti 

ononle kone po vazedim propisina pripadaju. 

b) Revalorizacionerezelve 

Prethodni pcriod 

Revalorizacionc rczcryc 

u hiliadflmr dinllra 

l) Strnje ler.rlurizr.i.nih rczerri n:r Jcn ll 122010 gudine t7,239 

2) Stanje nercalizovanih dobitaka po osnovu harlija od vrcdnosti na darl 

3112.2010 

godine 

2) Stanje nerealizovanih gubitaka po osnovu hafiija od vrednosti na dan 

l1 122010. godire 

DmStvo je p likom popunjavanja oblasca Bjlansa stanja prethodnog perioda u lljlansu 

[erealizovane gubitke po osnovu hartija od vfcdnosti u izDosu od 5,669 hiljada dinara i 

rerealizovane dobitkc po osnovlr haftija od vrednosti Ll rzJ]osu od 158 hiljada dinara iskazalo 

o okviru pozicijc revalorizacione rezerve, dok su prethodno navedene pozicije u brulo slanju 

glavne krjige pravi)no iskazane Postupajuii na prethodno opisani naim DruS1vo je u Bilansu 

stanja prethodnog perioda potcenilo nerealizovarle gubitkc po osnovu harlija od wednostt u 

rzDosu od 5.669 hiljada drnara, nerealizovane dobitke po osnovu hartlja od wedDostl u iznosu 

od 158 hiljada dinara i potccrjlo rcvalorizacione rezerve u iznosn od 5,511 hiljada dinara. 

Prema podacima iz brufo bilansa glavne kljige stanje na dan 31 122011 godine, promene 

na revalorizacionim rezewalna, nerealizova m dobicima i gubicima po osnovu 1'lartija od 

vrednosti date su prema slededem: 

158 

(s,66e) 

St:rnje revalorizacionih rezervi u Bilansu sfanja rra dan 31.12.2010. 1t,728 

48

NAPAMENE L]Z FIN,INS/]SKE IZI/LSTA IE 

"SLMPO" a tt Vranle 

u hiliadamir ot drnara 

Reyalorizacionc rczer_ve 

Stanje na poietku godinc 17,239 

Smanjenje u toku godine 48 

a) po osnovu negativi'iog efekta dugotodnih hartiia od vrednosti 48 

Stnnie 31.12. tckl|de g'xline 11,191 

Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija od vrcdnosti 

u hilirdama dinara 

1) Stanje ncrealizovanih dobitaka po osnovu haltiia od vrednosti lla 


158 

Stanje 31.12. teku6c godine 158 

2) Stanje nerealizovanih gubitaka po osnovu hartija od Yred[osti na 


(5,66e) 

a) Dove6. nerealiz gLrbitaka po osn hartija od vrednosti u toku godine G41\ 

Stanje 31,12- tekude godire (6,116) 

U Bilalsu stanja rcvalorizrci0ne rezcr_vc su iskazane u prebijenom stanju sa nerealizovanjm 

dobitkom i gubitkom po osnovu harlija od vrednosti, prema slededem 

Revalorizacionc rezq_ve 

1) Stanje levalorizacio h rezervi na dan 3l-122011 godine 

2) Stanje nercalizovanih dobitaka po osnovu hartija oclvrcdnosti Da dan 

3112.2011. 

godine 

hililld ilotma 

dilrarn 

Druitvo je p likom popunjavanja obrasca Bilansa stania u Bilansu nerealizovanc gubitke po 

osnovu hadija od vrcdnosti Lr izt]osu od 6,116 hiljada dinara i nerealizovane dobitke po 

osnovu hartiia od wednosfi u iznosu od 158 hiljada dinara jskazalo u okviru pozicile 

revalorizacione rczerve, dok su prcthodno navcdene pozicije u bruto stanju glavne knjigc 

praviho iskazane Postupajuii na prethodno opisani nadin Drustvo je u Bilansu stanja 

potcenilo nerealizovane gubitke po osnovu hartija od vrednosti u iz.nosu od 6,116 hiljada 

dinara, nerealizovane dobitke po osnovn hattija od vrednosti u ir,nosu od 158 hiljada dinara i 

potcenilo revalorizacione Iczerye u izllosu od 5,958 hiljada dinala 

c) Nerasporedjenidobital( 

t1,t9l 

2) Stanje nerealizovanih gubttaka po osnovu haftija od vrednosti na dall 

31.12.2011. godire 

(6,116) 

Stanie revalorizaciorih rezq'vi u Bilalrsu stania na dan 31.12.2011, 11,234 

u rilidalamn di drnara 

Starje na poietl{u godine 158,489 

Poveianje: 40,092 

a) po osnovu Deto dobitka tekuie godine 40,092 

Stanje 31.12. tcl(ude godine 198,581 

158 

49

NAA MENE UZ FIN/INSIJS KE IZVESTAJE 

":]IMPO" d d. l/tunje 

DI3. DUGOROCNA REZERVISANJA 

DNStvo nije u skladu sa MRS 19 Zarade zaposlenlh i ilanom 128 Kolektivnog ugovora 

potpisanog 15082006. godine i:zmedu generalnog drektora Drustva i Samostalnog sindikata, 

izvrli1o rczervisanja za isplaLu jubilarnih ragmda i olprernnina kod odlaska u penziju S 

obzirom na nepozlate parametre za ulwdrvanje reze isania (ostvareni radni slaz do dana 

biiansa ili godine rodenja za 2,956 zaposlena) nismo mogli da utwdimo uticaj Lrvodenja ovih 

vrsla fezcrvisanja na finansijski rezultal. 

D14. DUGOROCND OBAVEZE 

u hiljadama dinart 

3l. decembra 31. decembra 

2011 2010. 

I Dugorodni keditr 

2 Ostale dugorodne obavczc 

DUGOROCNE OBAVEZE (t+2) 

2,54',7,',713 

4,258,292 

1,908,768 

4,4',18,586 

6,806,005 6,387,354 

Podaci o obezbedcniima (hJpotekc i 

uz fi nansijske izveitaje. 

1. Dugoroini krediti 

a) Dugoroini kreditl u zemlji 

b) Dugorodli kediti u inostranstvu 

Svega dugoroini krediti (a + b): 

a) DrLrStvo kodsti dugorodne kredite u zemlji, prema siedeiem: 

sl.) dugorodnih obaveza obelodaDjoni su u Napomeni D3 


31. decembra 31 deccmbra 

2011 2010. 

1920,243 

627,470 

I,2s6,294 

652,4'7 4 

2,547,713 1,908,768 

a) Dugoroini l(rcditi u zemlji 

Poiefah 

otplat€ 

l-ond za razvoj RS 

23 )22005 

Banca Intesa 

Banca Intesa 

l;ond za razvol RS 

Fond za razvoi RS 

Fond za razvoj ItS 

fond za raz-r'oj RS 

Fond za razvoj RS 

Fond za lazvoj RS 


l'ond za razvoj RS 




Rok 

otplate 

3r lt 20 

06082010 

2t 1220t8 

t] t22010 

23 12 2005 

26 01 2005 

a2 02 2005 

ll 05 2005 

0t I I 2005 

22. 1t 2005 

07 a62006 

06 l0 2006 

03042006 

240',7 

2AA9 

)4 07 2009 

21 t22018 

3l lt20ll 

)1122001 

31.12007 

31.032008 

30092008 

i0 092008 

3t 03 2009 

30 09 2009 

it 0i 2009 

l0 062015 

:1 06 2015. 

Iznos 

Ka-ar' 

n 000 din 

i2,195 4v"r ' 

)it tr! 7j!iti+ErrR 

)nt ,r. 

7,ro/op,+EUR 

3,160 4ylpa 

5,)23 t%r a 

20,632 1% p n 

14,961 t'/" p r 

15,396 t%ra 

15,339 t%pa 

I9,156 t%pa 

E,520 l%p a 

l7,301 \Y.p I 

198,397 oi%pa 

32,51I 0.5%pa 

Valutni 

i"nn" u EIiR 

2,40 000,00 

1,925 000,00 

t,895 975,39 

3)0 691,92 

50

NA P O M E N L, U7, F ] NA NS I JS KE ] ZY ESIAJ E 

"SllVPA" a d. VtanJe 

l'ond za razvoi RS 


Fond za lazvoj RS 

Ion_d za razvoj RS 

|ond za razvoj I{S 

liond za razvoj RS 



Piraeus banka 

I-lipo Alpe Adria banka 

Svega dugor.krediti u zemlji 

29 t2 2AA5 3l 122008 

06052010 

3 | )220t2 

210420tA 

21042013 

05072010. 

050'12013 

04032010 

0,103.2013 

04032010. 

04032013 

29 t220ll. 

l0 li 20t l 

il l2 2008. 30042012. 

3 t.08 201l 

29 1224t8_ 

i0_t I 20t5 

3l 08 2011 

14,019 

310.269 

i8,091 

10,t00 

65,882 

155,962 

r00,000 

15,000 

j,540 729,23 

i64 030,13 

96.515,79 

629 591,62 

1,490454,0i 

955778,58 

1461t9,90 

106,052 

IBOR 3M 

1,013488.96 

8,5%pa+EUR 

248.991 

]BOR JNI t,997 28r,65 

1,91,0,213 16,766.223,96 

Obaveze po dugoroddm keditima u zemlji u ukupnom rznosl od 16,766223,96 EUR su 

obradunate po srednjem kursu shane valute na dan bilansa i usaglaSenc 

keditorima u 

skladu sa alanom 20 Zakona o radunovodstl,u i reviziji (>Sl. Glasnik RS< 4612006 i 

t | 112009). 

Pozitivni odDosrlo negativni elekli pronena stanog kursa strane valute obraaunatl na ctan 

bilansa evidentirani su u ko st finansijskih prihoda (vidi Napomenu D24 uz linansijske 

izvestaje) odrlosno na tcrct finansiiskih rashoda (vidi Napomenu D25 uz llnansijske 

i7nestaje) 

Drustvo prilikom obraduna efekata promena deviznog kursa strane valute na bilansa nije 

obraiunalo negativneI'ekte promena devizDog kursa stranc valute, po dva kedita )londa za 

Iazvoj RS< bt 5112/2011 i 594'1l20ll u iznosu nanjern za 373 hiljade dinara, za koliko 1e 

potcenilo finanslske rashode i obaveze po dugorodnirn kreditima i precenilo finansijski 

rezultat (dobirak). 

Drustvo nije deo dugorodnih kredita u zemlji koji dospcvaju do godinu dana, reklasilikovaia 

na kratkorodne finansijske obaveze, dime su dugoroini krcditi pleccnjeni, a katkorodnc 

fi nansijske obaveze podcenjene. 

b) Na osnovu uvida u izvode otvorenih stavki, stekli srno zadovoljavajuii revizijski dokaza o 

usaglaScnosti glavnice dugorodnih kredita u inostmnstvu, koje DruStvo kousti, prema 

slede6en: 

b) Dugoroani krediti u 

In0stranstvu 

Alpha ba < Slbiia Torino 

Alpha batrk Srbija - Crediop 

NLB Inter finanz 


NLB Inler finanz 


SYega dugoroini inokrediti 

Rok 

otplate 

8 godina 

8 godjna 

7 godJ'r! 

7 godina 

8 godina 

5 godjna 

Podetak 

otplate 

3t_122044 

ll 12 200,1 

a] 01 2004 

31 05 2005 

0l l0 2004 

09_09 2008_ 

lznos 

, ooo.iin Kxmlta 

27.6',185,50% 

pa 

25,256 

'7,75% 

260,697 pa 

156,4186,75% pa 

'7,'754/. 

60,829 pa 

96,592 5,75Yo pa 

621,470 

Valutni 

lZltos 

$ 3422',7 

t,5l 

€ 24t.358,82 

€2,49t 349,41 

€ 1,494.809,69 

€ 58i.314,88 

€ 923 016,92 

Obaveze po dugorodnim kreditina u inostranstvu Lr ukupnom izrosu od 5,731909,78 

llUR j 

342271,5 

I USD su obradunate po sl ednjem kursu stmne valutc na dan bilansa 

PozilivDi efckti promena stranog kursa strane valute obradunati na dan bilansa evidentiral'li su 

uko st finansijskih prihoda (vidiNapornenu D24 uz finansijske izveStaje). 

51

N AP OM EN [, UZ I' I NA NS ] JS K L 17, Y T]sl'A J E 

"SIMO" d d. I+drie 

2. Osfalc dugoroine obaveze 

a) Obav.koje se mogu konverlovah u kapital (otpust duga) 

b) Obaveza po hnnnsijskom lizingu 

Svega ostale dugoroine obaycze (a + b): 

Druitvo redovno otpladuje hedite kod ,Alpha bank< a d Srbija Beograd (bivSa Jubanka) u 

preostalom iznosu od 342271,51 

USD i 241.358,82 EUR, p|erna uslovima iz Bilatcmlnog 

sporazuma o konsolidaciji obaveza po osnovu servisiranja spoljnog duga Sl{J prema ltaliij jz 

kruga Pariskog klLrba poverilaca od decembra 2001. godiie 

I)rultvo lre servisira obavczc po osnovu dugorodnrh kredita lNLts lnter finanz< koje na dan 

biiansa iznose 574,536 hiljada dinara 

Drultvo.ie u mnijim periodima i 2011. godini, shodno dlanu 40a Zakona o porczu na dobit, 

obladunalo poreze po odbitku na p hode nerezidcnta )NLB Inler Fjnanz< AG Cirih, 

Svajcarska (kamatu po keditu isplaienu nerezidentu), Sto je evidentimlo u okviru obaveze za 

poreze, carine i druge daZbine iz nabavke ili ra teret troSkova 8,235 hiljada dinara (vidi 

Napomenu Dl8 uz Iinansijske izveitaje) 

Drultvo nije deo cLugorodnil'r inokredita koji dospevaju do godinu dana, rcklasifikovala na 

kratkorodne linansijske obavcze, dimc su dugoroini krcditi precenjeni, a kratkorodne 

fi nansijske obaveze podcenjeneu 

hiljadama dintra 

3l decembE 31 deccnrbra 

20t t 20t0 

4,231,45t 4,341,489 

26,841 lit,098 

4,258,292 4,478,587 

a) DruStvo je evideDtiralo obaveze prema poveriocrma u iznosu od 4,231,451 hiljadu dinara sa 

pdpadajuion kamatom na dan 31 decembron 2004 godi11e, kao otpust duga koji se sprovodi 

prema propisima o privatizaciji, a kolr se nakon sprovedcne p vatizacije moZc konvertovati u 

kapital privalizovanog pravnog subjekta, prcma slede6em: 

Nosilac potraiivania po osnovu otpusfa duga 

Iznos u 000 din 

Banhe u steiaju (Pa skr i Londonskr klub) Bcograd 

Fond za razvoj Republike Srbije 

Beograd 

Javni prih. (por na promet, por i doprin.na zaradc, ost ) 

Jurn,r prcduzecr {BcugrrJ. \ r:rrrj

NAPOMEN E UZ I]NA NSI ]SK|' IZYLSI'AJE 

"SIMPO" d d I\atue 

b) Obaveze po osnovu finansilskog lizinga: 

Davalac Iizinga 

HIPOALPEADRIA Leasing (Oprema za slatkiSe) 

HIPOALPEADRIA Leasing (Sest lveco kamiona) 

RAIIFEISEN Leasing 

UNICREDIT Leasing (lirija za proizv. rnehuraste lblije) 

Svega obavcze po finansijskom lizingu 

Ilroj ralr za 

otplalu 

UkupDo u valuti 

2 €63.402,62 

i0 €3 955,60 

2 €908.02 

13cHt 223.t28,28 

lznos u 

hjljad. 

6,513 

4t4 

95 

19.159 

26,841 

Oprema za slatkile uzeta na lizing od IIIPOALPEADRIA Leasing dataje u zakup u zavisnom 

drustru )Kondiva(, koje shodno Ugovoru o zakupu DruStvu refundira hoikove pla6enih 

kamata i obradunatu amorlizaciju (vidi Napomenu D3 rz finansijske izve3taje) 

Obaveze po osnovu glavnice linansijskog lizinga u iznosu od 68.266,24IUR i 223128,28 

CHF (dinarska protiwrednost 26,719 hlljada dinara) i obaveze po osnovu kamate (rHipo 

Alpe Adria leasing( Lr iznosu od 592,62 EUR (dinarska protiwrednost 62 hiljade dinara), su 

obradunato po srednjem kuNu stmne valute na dan brlansa iusaglaSene sa keditoima u 

skladu sa dlanom 20. Zokona o ladunovodstvu i rcviziii 0>Sl Glasnik ItS< 4612006 i 

l11/2009). Obaveze po osnovu nedospeLh kamatd finansijskog lizinga korisienog od 

>Hipoalpeafuia leasing< iskazane su u okviru obaveza po osnovu karnata u ukupnom iznosu 

od 592,62 EUR u dinarskoj protiwrednosti 62 hillade dinara (vidi NapomeDu D17 uz 

finansijske izveitaje), prema srednjem kursu straDc vaiute na dan bilansa Nedospele lGmate 

po finansijskom lizingu se u aktivi evidentiraju u okviru AVR (vidi Napomenu D10 uz 

linansijske izveStaje). 

Negativni efckti promena stmnog kursa strane valutc glavnice finaDsijskog lizinga obradunatl 

na dan bilansa evidentirani su na tet€t tinansijskih rashoda (vidi Napomcnu D25 uz 

finansijske izvestaje). Negativni efekti promena devlnog kursa strane \/allrte obradunati na 

dan bilansa, na nedospele lemale po finansijskom lizirgu Qllapomena D17 uz finansijske . 

izveitaje) cvidentirani su na terel aktivrih vremenskih razgranidcnja u korisl obaveza po 

osnovu kamata 

Drustvo nije deo dugoroduih obaveza po kreditima koji dopscvaju periodu do godinu dana i 

ostalih dugorodnih obaveza (rata lizinga koje dospevaju za naplatu u 2012. godini), 

reklasifikovalo na kratkoroane linansijske obaveze, dlme su ostalc dugorodDe obaveze 

precenjene, a kratkolodne hnansijske obaveze podceujcne 

D15. I(R{TKOROCNE FINANSIJSKE OBAVEZE 


il deccrnbra 3l decernbra 

2011 2010 

1 Kratkorodne finansijske obaveze 

UKUPNO (r) 

1,247,034 1.489.875 

1,247,u30 1,489,875 

5l

NAPOMENE UZ FINANS]JSKE ]ZYESTAJE 

"SIIIPO" d d Yrunje 

Kratkoroine fi nansijskc obaYcze 

a) Kratkorodli keditl u zemlji 

b) Ostale katkorodne finansijske obaveze 

Svega ostale kratkoroine finansijske obaveze (a + b): 

u hiljadama dirrarr 

31 dccelnbra 31. decembra 

20 1. 2010 

1,21q,166 1,181,215 

'7 -8(t4 105,640 

1,247,030 1,489,875 

Podaci o obezbedenjima (hipoleke i sl ) kratkorodnih obaveza obelodanjeni su u Napome 

D3 uz llnansijske izve!laje 

a) Kratkoroini l(rediti u zemlji 

Kratkoroani hrerliti r zenlji 

Rok 

otplate 

u 000 din 


Sryska banka 

0403201l 

3101201i 

0409201I 

25 t2 2At l 

150,807 

50,000 

2,5% p a 

I 8%'n 

€1,44t817.04 

Slpska banka 

Srpska banka 

Sryska banka 

Srpska banka 

Srpska banka 

Sryska banka 

Srpska banka 

Srpska banka 

Srpska banka 

Srpska banka 

Credy banka Kragulevac 

25 03 201I 

080420t I 

080,120t 

I 

0t 0720t 1 

29012At 

l 

l2 0920r 

l 

21092011. 

26 t0 201l 

l0 I I 20ll 

28122011 

0l 1t 201 I 

BANCA lntesa 

17 20l l 

Agrobanka Leskovac 

Agrobanka Leskovac 2804201I 

Agencila za osiguranje r 

28 r0 2010 

finansiranje izvoza 

PoStansl

NA PA ML,NL UZ F ]NANS]JS K E ]ZYESTAJE 

"SIMPO" d.d. l/ranje 

b) Ostale kratkoroine finansijskc obavczc 

Fudbalski savez Srbije je Druitvu decenbru 2010. godine uplalio 1,000.000,00 BUR Lr 

dirarskoj protivwednosti 105,640 hiljada dinara, beskamatne pozairnice za pripremu l raadu 

projektne dokumetrtacijenterijera, izradu probnih modcla ente jcra i nabavku neophodnih 

materijala za opremanje Spofiskog ccntra FSS u Staroj Pazovi, sa rokom vra6anja do 

01062011. god,ine, shodno Ugovoru o poslovno tclxridkoj saradnji br 84 od 29. deoembra 

2010 godine. Clanom 10. Ugovora o poslovno telDiakoj saradnji, ISS 6c Drustl'u kao 

sponzoru omogu6iti punu reklamu i propagandn u svom propagandnomatedjalu tokom 

realizacije svojih programskih i statutanih aktivnosh u periodu od 2 godine. DruStvo i FSS uz 

posredovanje Agencije >Piavi, Plavi< zakljudili su poseban Ugovor o sponzorstvu br. 85 od 

29. decembra 2010. godine, po korne je DruStvo u obavezi d.! uplati naknadu za svaku 

pojedinadnu godinu sponzorstva (pod pojedinadnom godinom se podrazumeva 12 meseci) u 

iznosu od 90.000,00 EUR u dinarskoj protivwednosti po srednjem kursu NBS, uz obradun 

PDV na iznos naknade. 

Na dan bilansa neizmirena obavcza po prethodno navedenoj pozajmici iznosi 7,863 hiljade 

dinara, Stoje potvrcleno izvodom otvorenih stavki poverioca- 

D16, OBAVEZE IZ POSLOVANJA 

1. PrimljeDi avansi, depozili kaucije 

2. Dobavlja6i - matidna i zavisna pravna lica 

3. Dobavljadi osiala povczana pravna hca 

4 Dobavljadi u zemlji 

5. Dobavljadi u jnostranstvu 

6. Obavcze iz spccifidnih poslova 

7. Ostale obaveze iz posiovanja - obavezc po izdatim 

menicama u zemlji 

OIIAVEZE IZ POSLOVANJA (l do 7) 

u hiljadama clinara 

3l decembra 31. decembra 

2011. 2010. 

t4,214 

6'.7,082 

421,466 

727,609 

313,350 

720.073 

59,909 

4,25l 

513,240 

303,690 

688,239 

449,153 

445,632 

301,060 

2,323,103 2,705,265 

Dlustvo je usaglasavalo obavczc iz poslovanja, shodno dlanu 20. Zakona o radunovodslvu 1 

rcviziji (,,S1 glasnik RS" 46/2006 i I 11/2009). UsaglaScna salda obaveza iz poslovanja ne 

predstavljaju zadovoljavaju6i revizijski dokaz na osnovu koga bismo mogli da pot\tdino 

realnost i adekvatnost iskazanih stalja obaveza iz pos]ovanja. Pored toga, t1a osnovu 

nezavisnih konfimacija dobijenih u postupku rcvizie nismo mogli stedi viSi ni!o uvcrar'anju 

kako bi iz eksternih izvora potwdili realnost i adekvatnost obaveza rz poslovanja 

Druitvo je na dan bilansa pretplate potrazivanja od kupaca u inoshanstvu (28,237 EllR) 

reklasifikovalo, nakon obraduna eI'ekata pronena deviznog kursa slrane valute na obaveze po 

osnovu primljenih avansa u iznosu od 2,955 hiljada dinara 

Obradunati efekti prolnena k rsa stlane valrtc, prenla sfednjem kuNu NBS na dan bilansa, 

evidentirani su u okviru hnansijskih rashoda 

Prema paagrafli 16 MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva obaveza po osrovu 

primljenih avansa se smatraj uemoDetarnim stavkarna i nije ih potrebno kursirati. 

55

N A o M EN E L]Z F 1 N A NS I.1S KE IZY ESTAJ E "SIMIA" a d l1dn|e 

Primljeni avansi od DDOR Novi Sad u iznosu od 6,000 hiljada dinara nisu evldentira kao 

ostaliprihodi, shodno Ugovoru o finansiranju mera preventivnc zaitite br 571 od:lI 122010' 

goctin; )DDOR Novi Sad< a d. je upiatio DruStvu sredslva za finansiranjc preventrvnih mcra 

koje 6e sprediti nastupanje Stetnih dogadaja, kao i predrrzimanjc mera suzbijanja steta, koje ce 

ublaziti poslcdice ncsrrlih slelnih dogadiji 

U okviru dobavljaia zavisnih pravnih lica Druitvo evidentira dovizre obaveze tr iznosu od 

1.850,65 EUR u dinarskoi protiwrednosti 194 hiljade dinala, prcma sredn1cln kusu strane 

valute na dan bilansa. Obradmati negativni efekti promene deviznog kursa strane valute na 

dan bilansa, evidentirali su u okviru llnansijskih rashoda (vidi Napomenu D25 uz linansijskc 

izvestaje) 

Obaveze prema tlobavljaiima u inostranstvu iznose 2,99245'l 

'5'7 EUR, 1 124'58 USD, 

673 GBP i 3.586,28 SEK u drnarskoj plotivvrednost 313,350 hiljade dinara' prena sredn1em 

kursu na dan bilansa 

Obradunati negativni efekti promene deviznog kursa strane valute na dan bilansh rr iTnosu od 

10,969 hiljada dinara i obradunati pozrtivui efekti promena deviznog kursa strare valute u 

iznosu od 4,094 hiljade dinara, evldcntirani su u okviu fioansijskih rashoda (vidi Napomcnu 

D25 uz finansijske izvcstaje) odnosno finansijskih prihoda (vidi Napomcnu D24 ttz 

fi nansijske izvestaje). 

u hiliadarna dinara 

3l- decembra 

Obaveze iz specifiinih poslova 

2011 

,Simpo line( d o.o replasiran kledit iz nnilih perioda 

20,000 

>Simpo line< d o o. - zajam odobtcn22 03 2010 na godinu dana, bez kamate 43,000 

>Simpo clediii krevetidi< d.o o. replasiran kredit iz ranijih pefioda 

45,000 

>Simpo dekor< d o o. - teplasirani kredit iz 2011 godine 

3'74,6'76 

>Simpen< d.o o - replasiraii krediti iz 20I I godlne 

)Simpo tepisi( d.o o - replasiran kcdit iz ranijih perioda 

13,000 

)Simlo Sik( d o o. - zajam odobren tr 2011 godini 

9,850 

Svcga obrvczc iz specifiinih poslova: 

120,013 

Zavisna oravna lica >Simpo dekor< doo, >Simpo linc< d.o.o, )Simpo ded{l lcevetiii( 

d.o.o., >S-impeu< d.o.o., >Simpo SikSimpo tepisi< clo o. su DNStvu replasil;lla kledite od 

>Komercijalnc banke( a cl., >Univeizai banl

NAPOMEN E IJZ F] NANS]JSKE IZYEST,I'JE 

"SlMPO" d.Ll. lranje 

D17. OSTALE KRATKOROENE OBAVEZE 


31. decernbra 3l decembra 

20 1. 201i) 

1- Neto obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 

2. Oba.vcz.e za poreze i doprinose na zaradc i naknade 

zarnda na telet zaposlenog 

3. Obaveze za porez i doprinose na zarade i naklacle 

zalada na teret Poslodavca 

4. Obaveze po osnovu kamata i lroikova linansiranja 

5. Obaveze prema fizidkim licima po ngoloru o delu 

6 Ostale otiaveze (obust neto zarade, obalezc za dl t sl ) 

osTALtr KRATKOROdNE OBAVEZE (l do 6) 

116,253 

1,313,212 

481,855 

'11,251 

1,420 

91,81'7 

1,295,043 

611,218 

43,664 

131 

1.983.991 2,041,933 

- - . 

Obaveze po osnovu zarlda odnose se Da neispla6ene obaveze po osnovu neto zaracla za 

decembar )011. godine, po osnovu poreza i dodnosa na tcret zarada zaposLenih i poslodavca 

za 2011. godiru lodine, porez na zaiade i doplinos n21 nezaPoslenost za pcliod januar 2005 

decembai2O11. godine u ukupnom iznosu od 1,911,320 biljada dinara (red br 1 + red br 2 

+ red. br. 3), bez pripadajuie kamate do dana bilansa 

Na osnovu Proceclure o nadini regulisanja neupla6enih doprinosa za penzijsko i invalidsko 

osiguranje za pojedine plivreclne iubjekte na tcret sredstava budZeta RepLrblike Srbije (br- 

+o i-oo-i r tlzo r rb-oz oo t+.oe.zolt. godine i br' 114-00-1612011-06 od 14062011), 

Zapismka o stanju neizmirerlih obaveza po osnovu doprinosa za IIO za period 01'012010 - 

31 12.2010 godine sa obradunatom kamatom do dana sadinjavanja zapisnika, br' 416- - 

143012011'10123 od l8.10.201 I . godine i otraveitcnia ljpravc za trezor o izmrrenju obavcza 

za PIO broj 181-631-12/2011-001 od 20.02011 godine' Drultvo je u korist prihoda od 

smanjenja obaveza na terct obavcza po osno\'rl zarada otpisalo obavezu za PIO u ukupnom 

iznosu od 551,765 hiljada dinara (r'idi Napomenu D26 rrz flnansijske izveStale) 

Na osrovu resenia Minista$tva ilnansija lotcska uprava CVPO' broj 3920'72'/58-2 od 

1503 2012 godine na osnovu dlana 6 Zakona o mirovanlu i otpisu duga po osnow dopdnosa 

za zclravstve; osiguranje, Drustvu je otpisan dug po osnovu doprinosa za Tdravstveno 

osisuanie u iznosu od 552,186 hiljada dinra (glavnica i kanala) sa stanjem na dan 

I t.iZ 20bS. godine (znaiajni dogaaltji nakon daturna bilansa stania) 

57

NA P OMLNE I.]Z F]N'I NSIJSKE |ZYF^\T.1 ]E "S|MPO" a d Yrunje 

Drullvo je obaveze po osnovu dospelih kamata i zaicznih kamata usaglasilo sa kreditolrma 

prema slederlern: 

u hrlradam{ drrlzri di 

Davalac kredifa 

Sfanje obaveze na 

dan 31.12011. 

Hvpo Leasmg-Oprcma nedospela kamala (vidi Napomenu Dl3) 62 

NLB lnterfinanz dospela karnata po kredit 32,484 

SDskr bdnli dospcla kamat:r po kreditu 6,519 

Agro banka Lcskovac dospela kamata po kreditu 1,71 6 

BANCA lntesa dosilcla kamata tlo keditu 4,013 

Prraeus banka dosDela kamata po kedrtu 814 

Fond za razvoi - dosDela kamata po hedrtu 18,092 

Komerciialna banka dosDela kamata Do krcditu 

Agenciia za osigur i hnansir izvoza dospela kamata po kredrtu 4,006 

Hipo Alpe Adria bank - dospela kamata po kleditn r,921 

Credy banka Kraguicvac dospela kamata po kreditu 496 

PoStanska StedioDica dospela kanata po kreditu 99 

Ukupno obayeze po osnovu kamatir: 7r,251 

DI8. OBAVEZE PO OSNO\'U PDV, OSTALIH JAVNIH PRIHODA I 

PASIVNA \'REVI E\SKA RAZG RAN ICENJA 


31. deceorbra I L decernbra 

2011 2010. 

1 Obaveze po osno\.u poreza na dodatu vrodnost 

2 Obaveze za oslalejavne prihode (2 1. do 2.4.) 

2-l Obaveze za poreze, carinc i drlrge dazbile lz nabavke 

ili na teret troskova 

2.2 Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge claibine 

OI]AVICZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU 

VREDNOST I OSTALIH JA\TNIH PRIHODA I 

PASIV\A VRE\4ENSKA RAZGRANICINJA (I dO 3] 

l. Obaveze za porez na imovinn 

2- Oba,tezc z,a porezr:r a prenos apsolutnih prava 

3 Ob^veze za porc7, na gradsko gladevinsko zemljiite 

4. Obatczc za komunrlru rksLr - firndfina 

5. Nalorada za zastitu zivotne sredme 

6 Naloada zil zastitu vodc 

7 Obavcze za porez na prihod Derczidenll h obveznika 

Ctbaveze z:n potezc, carine i drugc daZbine iz nabavke ili na teret 

troSkova (1 do 7) 

187,434 

176,671 

t0,763 

't51,126 

'/22 

187,434 154,126 

u hiljarlama dinara 

31. decembra 201l 

49,264 

4,53:l 

91,266 

18,347 

4,655 

3'.1I 

8,235 

176,67 | 

58

NAPA MENE UZ FINANS IJS K I' IZYEST'IJE 

"SIMPO" d d. Yrdnje 

DruStvo nc iznimje redovno obaveze po osnovu ostalih javnih prihoda Nisu nam bili 

dostupni podaci Porcskc uprave o visili obaveza po osnovu ostalih javnih prihoda DrttStva, 

kao i visini pripisanih zateznih kamata zbog neblagovremeno izmirenih obaveze, tako da delu 

usaglaSenosti obaveza sa Poreskom upravom ne izraZavamo miilienje 

Na osnovu dlana 43 stav 3. Zakona o Vladi (>Sl glasnik RS

NA PO A,I|'N]' UZ F]NA NS]JS K I' IZV EST'1.JE 

"SIMPO" d d. Wanje 

D21. VANBILANSNA AKTIVA I PASIVA 

VanbilansD ahliva obuhraln slcdcca \rcdslva: 

u hil.iadama dinara 

Vrcdnost 

Zemljiite u tudem vlasniStvu 

t'7,528 

Grarievinski objekli Nu!i6eva 6,373 

Gradevinski objekti lgokom 184 

Gradevinski objekti Marles 

52i 

Gradcvinski objekti Gorcnje 

1),q74 

Primljene garancije 

41',1,039 

Ukupno: 456,221 

u hiljadarna dinarn 

Vanbilansna nasiva obuhvafa sled€de izvore vanbilansnih sredstava: Vrednost 

Obarezc za zemljiite u luJem vlisnislvu 17,528 

Obaveze za gra

NillOI,lEN E UZ FINAN,t IJS K E IZI/LST'IJE 

"SlMPO" d d. t/tanje 

D22. POSLOVNI PRIHODI 

^) Prihodi od prodaje 

1. Prihodi od prodaje robe na domaien'i tdistu 

2. Prihodi od prodaje robe 11a inostmnom trzistu 

I. Prihodi od prodaje robc (1 + 2) 

3. Prihodi od prod proiz i rNl mat i zavisnim prav. licima 

4. Prihodi od prod. proiz. i usl ostalim po\/ez prav. licima 

5. Prihodi od prodaje proiz. i usluga na donaiem tlzistu 

6. Prihodi od prod proizvoda i usluga na inostranon trziitu 

II Prih. od prodaje proizvoda i usluga - ukupno (3 do 6) 

A. PRI}IODI OD PRODAJE (I+II) 

b) Prihodi od aktiviranja i potrolnjc 

7. Prihodi od aktiv ili potrolnje uainaka za sops. potrebe 

B. I'RIHODI OD AKTIVIRANJA ILI POTROS\JN 

utrNAKA r ROBE (10+1r) 

c) Promena vrednosti zaliha uiinakr 

8. Poveianja vrednosli zaliha udinaka 

d) Ostali prihodi 

9 Prihodi od premija, subvencija, dotactja i donacija 

10. Prihodi od zakupnine 

l1 Ostali poslovni prihodi 

C. OSTALI PRIHODI (9 do 11) 

POSLOVNI PRIIIODI (A+B+C+8) 


01.01-l1.12 0101-3 

r l2 

201 | 2010 

20,00 

t33,',|25 

153,732 

183,602 

2,335,922 

2,'731,902 

32,552 

229,250 

261,802 

17s,984 

323 

2,8'77,456 

2,601.216 

5,251,426 5,660,979 

5,40s,1s8 5,922,781 

1,059 

1,059 

222,453 

89,258 

41,434 

4.473 

135,165 

1,221 

1,221 

272,821 

29,236 

3, 1i 

5,763,835 6,229,177 

DluStvo ostvaruje prihode od izdavanja gtadevinskih objekata u zakup Dnttvo nije 

reklasifikovalo gradevinske objekte kojc jzdaje u zakup Da investicione nekrctnjnc, dime Je 

precenilo vrednost gradevinskih objekata ipolcenilo vrednost investicionih nekrEtninu 

6l

N,1 P OIIII,NL, U7, FINA NSI JSKI' I7,I'T:STA,IL, 

"SlMPO" d.d. k '1kjc 

D23. POSLOVNI RASHODI 


0t 0131 

l2 0101-31.12 

201 I. 2410. 

1. Nabavna vrcdnost prodatc robe 

I. Nabavnr vrednost prodate robe (1+2) 

2. Tro5kovi materijala za izradn 

3 'l.1oskovi ostalog (rezijskog) matedjala 

4 Troikovi goriva i energije 

II. Troskovi materijala (3 do 5) 

5 Trolkovi zarada i naknada (bruto) 

6 TroS. poreza i dopr. na zaftdc i naknade 

teret posl 

7. TroSkovi naknada po ugovonr o dehl 

E TroS. naknada po ugovorlr o privremenim i pov posl. 

9. TroS. naknada llzidkin licina po osnovu ostalih ugovora 

10.'lloS naknada dlanovrma upravnog i nadzofnog odbo|a 

ll Ostali lidniashodii naknade 

III. Troskovi zaradA, naknada zrrada i ostalih lidnih 

primanja'(5 do 11) 

12 Troskovi amorlizacije 

IV, Troikovi rmorfizacije i rczcrv, - ukupno (-12) 

l3 Troikovi usluga Da iuadi udinaka 

14. Troskovi transportnih usluga 

15. TroSkovi uslrrga na odrZavanju 

l6 Troikovizakupnina 

17 Troikovi sajmova 

18 Trolkovi reklame r plopagande 

19. Troskovi ostalih ushrga 

a) Tlolkovi proizvodnih uslugr (13 do 19) 

20 Tfoskovi neploizvodnih ushga 

21 Troskovi reprezentacije 

22 Troskovi premijc osigumnja 

23. Troskovi platrog prometa 

24.'liolkovi dlanar ina 

25. Troskovi porcza 

26. Ostali Detnatenjalni lroskovi 

b) Nemate jalni ltoskovi (20 do 26) 

V C)stali poslovni rashodi (a+b) 

POSLOVNI IL\SHODI 0 do 9 

POSLOI'}.II GI]BITAK 

t51,101 301,791 

151,707 301,197 

) s1414) 

36,242 

321,661 

3,0'78,192 

36,162 

329,819 

3,272,245 3,444,773 

1,444,591 

256,815 

35,516 

3,619 

333 

12,s51 

286,518 

1,554,506 

268,810 

48,272 

920 

484 

12,739 

2t4,360 

2,040,003 2,100,091 

190,67 | 194.984 

1t0,671 19,1,084 

1,089 

74,2t5 

130,603 

45,390 

5,355 

68,365 

8,555 

24.389 

6,708 

82,162 

46,',72',7 

2,58',1 

56,54',7 

115,458 

88.806 

160,092 

55,943 

6,'741 

87,I'7 | 

10,542 

416,816 

21,859 

7,088 

62,883 

61,504 

3,578 

44,885 

69,025 

334,578 276,822 

668,1s0 693,638 

6,322,776 6,735,283 

558,941 

5116, | 06 

62

MPAMI|NE UZ FINANS]JSKE IZVESTAJE 

"S |PO" a d. t/ranje 

D2.1. FINANSIJSKI PRIHODI 

0l 013112. 

20t I 

u hiljadarna diurra 

0t.0 t-31.l2 

2010 

I Pfihodi od kandta 

2 Pozitir,ne kwsne razhke 

FINANSIJSKI PIUHODI (T + 2) 

t3,443 

t6,2',74 

65,326 

24',1,225 

)r\ 111 312,551 

D25. FINANSIJSKI RASHODI 


0 r.01-31 12 01.01-31 12 

2011 2010 

I Rashodi kamata 

2. Negativne kursne razlike 

3. Ostali finansijski rashodi rashodi eskonla menica 

FINANSIJSKI RASHODI O +3) 

303,111 

38s,847 

288,249 

i 53,491 

2,497 

692,t81 444,237 

D26. OSTALI PRIHODI 


01.01-31 12. 0t 0t-31.12. 

201 I. 

2010 

1 Dobici od prodaje nen-raterijalnih ulaganja, 

Deketnina, postrojenja i opreme 

2. Dobici od prodaje udcsia u kapitalu 

3 Dobici od prodaje rnaterijala 

4. Vidkovi 

5. Naplaiena otpisana potraZivania 

6. Prihodi od efekata ugovorene zaitite od rizika 

7 Prihodi od smanjenja obaveza 

I Ostali nepomenutr pdhodi 

9 Prihodi od uskladivania vrednosti ostale imovlne 

(vidiNapomenu D9) 

OSTALI PRIHODI (l do 9) 

927 

t6 

23,87'l 

4 

26,14't 

668,430 

881,420 

1.06s 

915 

68 

32.529 

8,649 

21 

38,020 

785,490 

21,408 

2,610 

1,601,886 889,710 

DruStvo je u korist prihoda od smanjenja obaveza Da teret obaveza po osnovu zarada otpisalo 

oba\eD) za PIO u ukupnom iznosu od 551,765 hillada dinara (vidr Napornenu DiS uz 

tinansijske izveitaje) i u korist prihoda od smanjenla obaveza na teret obaveza koje se mogrl 

konvertovati u kapitala otpisalo obavez.r 7,a PIO u iznosu od 116,037 li1jada dinara (vidr 

Napomenu D14 uz finansijske izveltaje) ismanjene po osnovu ostalih obaveza u rzDosu od 

628 hiljada dinara, ukupno 668,430 hiljada dinara. 

63

NAPOMENL UZ F INANS ].]S K E ]ZVESTIJE 

"SIMPa" d Lt. nanje 

DIuSlvo je u 2011. godini prodalo opremu koja 1e u ra jirn periodima rashodovana i 

iskrjiZena iz radunovodstvenih evidencija. Dfekti prodaje evidentiraDi su u okvitu dobilaka od 

prodaje opremc u iznosu od 927 hiljada dinara 

Ostali ncpomenuti prihodi 

L Prihodi od "East E rope invcstmelt ftlnd" 

2. Prihodi po u"rrovu rstupJnji porriTivania - cc.iic 

3. Plihodi od naplate osiguranja 

4 Ostali nepomenuti prihodi 

Ostali ncpomenuti prihodi(l do 4) 


31 decembra 20 | I. 

290,000 

5'78,4r7 

2,819 

10,184 

881,420 

Druitvo je 12.10.2011 godine na osnovu Sporazuma o raskidu predugovora o prenos udela 

druitva )Si market(( d.o.o. Vrarje ov bloj 204'15/2007 od l'1.07.200'7. godire, evidentiralo 

potrazivanje od )East Europe Investment Fund( C.V. (EEIF), Holandija u ko sl ostalih 

nepomenutih prihoda u izDosu od 290,000 hrljada dinara. S obzirom da Komisi.ja za zaltitu 

konkurencije do dana potpisivanja ovog spomzuma nije odludila po podnetom zdhle'Jrr za 

odobrcnjem kolcentracije sticaojem 100% udela u dnGtvu ))Si market( d.o.o. i dinjenice da 

EEIF nema poslovnrntcres da deka dalje odobrenje Komisije za za5titn konkurcncije, na ime 

naknade za raskid prcdugovora EEIF se obdvezao da Druitvu na ime troikova kamata po 

zaduZenjima )Simla(( a.d. kod poslovnih banaka rsplatiznos od 290,000 hiljada dinara. EEIF 

je u dve tranie I 7.10. i I 0 I I .201 f. izmirio obaveze po prethodno navedenom sporaz umu 

Drdtvo je na osnovu Ugovora o usLupanju potrazivanja od 200l.2012 godine za iznos od 

52,300 hiljada dinara otkupilo potrazivanja nastala u 2010 i 2011 godini, kojaje >Delvel 

pro( d o.o Beograd imao od druStva )Si market(( d o o- u iznosu od 578,417 hiljada dinara. 

Za iznos ugovorene obaveze prerna )Delvel pro< d.o o. Beograd, Dru!1vo je teretilo ostale 

nemate jalne rashode u kodst obaveza prema dobavljaiima u iznosu od 52,300 hiljada , 

dinara, dokje iznos od 578,,117 hiljada dinara otl(uplJenog pohazivanja DluStvo evidentiralo u 

korist ostalil] neponenutlh prihoda na teret potrazivanja od kupaca u zcmlji. Dmstvo .ie 

2101.2012. 

godirc rzmirilo obavez;u u iznosu od 52,300 hiljada dinara.

NA P O MLNE UZ F INANS IJS KE IZI/ESTAJE 

"SIMPO" a d Vranje 

D27, OSTALI RASHODI 


0r 0 t-31.12 01.01-31 12. 

2011 2010 

1. Gubicipo osnovu rashodavanja i prodaje nemater 

ulaganja, nekretnina, postrojenja i oprenc 

2. Gubici od prodaje materijala 

3 Manjkovi 

4. Rashodi po osnovu direkhrog otpisa potazivanja 

5 Ostali nepomenuti mshodi 

6. Obezvredenje kratkoroinih potraZivaqa 

OSTALI RASHODI (1 do 6) 

Osfali nepomenuti rashodi 

I Rashodi sudskih sporova 

2 Rashodi naknadno odobrenih rabata po osnovu prodaje 

.1. Ka,/nc z.r I'r.\.edr)c prcstupe i 1re\riaje 

4. lzdaci za hunanitarne, kulfurDe i z"dravstvene Dameno 

5 Izdaci za zaStitu iovekove sredine 

6 Naknadno ntvraleni rashodi iz nnijih godina 

Ostali nepomenuti rashodi(l do 6) 

738 

6,201 

6 

30,328 

10,052 

3,393 

'12,t43 

126,508 78,508 

200,515 20,742 

333,968 215,166 


I I deccmbra 2011 

9,052 

30,869 

10,858 

1,195 

'7) q75 

126,508 

D28. NtrTO DOBITAK I NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE Str 

OBUSTAVLJA 


01.0 t-3 t l2 0l.01-iLl2 

2011. 20 t0 

i Rashodi, elekli promene radmovodstvenih politika i 

ispravke greiaka rz ranijih godina 

Ncto gubitak poslovairja kojc se obustavlja 0 

8,',1 6l 

8,761 

DruStvo je na terct rashoda po osnovlr ispravke greSaka ranijih perioda u izltosu od 8,761 

hiijadn dinara, evidentiralo rashode obradunatih realizovanih kursnih razhka po keditu 

,,Komercijalnebanke"a.d,koriS6enomuranijimperiodima,vraienomutoku20l0.godinc- 

65

N A O M EN E UZ I; 1 N ANS IJS KE ] Z Y ESTAJ E 

"SlMPO" d.d hdnlc 

D29. POTENCIJALNA SREDSTYA I OBAVEZE 

Dru5tvo vodi veliki broj sudskih sporova. u svoje ime i svoj radun, i u ime povezanih druitava 

Konddan ishod sporova koji se vode protiv DmStva nije moguie predvideti sa sigurnosau, pd u 

ovim finansijskim izveSta.jima nisu izvrScna dodatDa rezemsanja za potencijalne gLtbitke koii 

iz okondanja ovilr sporova mogu nastati, u skladu sa MRS 37 Rezervisanje, potencualne 

obot,eze i potencialna sredslvd 

Nije iz\'Tserro rezeryisanje u sk]adu sa MRS 37 - Rezetvisqnje, potencijalne obawze i 

potencUahla sredi^tua u finansijskim izveStajima za mdne sporove, po kolima nije moguie ni 

pribliino proceniti konadnu vrednost spora 

Podaci o hipotekama obelodanjeni su u Napomeni D3 uz finansijskc izveitaje. DruStvo nena 

drugih potencijalnih obaveza. 

D3O. ZNACAJNI DOGADAJI NAKON DATUMA BILANSA 

Na osnor,rr dlana 381. i 407 Zakona o privrednim druitvima (,,S1. glasnik RS" br 125/2004) i 

ilana 58. Zakona o registaciji prjvrednih subjekata, u registar Agencije za p vredne registrc u 

periodu 17.01. - 20.01.2012 godine upisnnaje zabelezba Nacfa ugovora o spajanjuz 

prtpajanje zakljudenih 10.01.2012 godine, kojim matidno druStvo ,,Simpo" a.d. kao dNStvo 

sticalac pdpaja zavisna druStva,,Simpo dekor" d o.o , ,,Simpo cve6e" d.o.o , ,,Simpo vlasina" 

d o o., ,,Simpo drvo" d.o.o.,,Sin1po tepisi" d.o.o i ,,Sinbi - Cma trava" d.o.o , kao druitava 

koja prestaju p pajanjem. 

D3I. FINANSIJSKA STABILNOST 

1. Stalna imovina 

2 Zalihe i dati avami 

3. Stalna sredstva nam prodaji i sredstva obllstavljenog posl. 

I. Dugoroino vczana imovina (1 do 3) 

4. Kapital umanjen za gubitkc do visine kapitala i otkupllene 

sopstvene akcije 

5. Dugorodna rezervisanja 

6 Dttgorodne obavcze 

ll. Trajni i dugoroini kapital (1 do 6) 

Koeficijcnt fi nansijske stabilnosti (I/If 

u hilj:rdama dinara 

Tckufa Prethodna 

godina godina 

9,653,',7429,635,631 

3,08',7,0't53,022966 

11 ,29t 1 1,291 

12,752,1n8 12,669,888 

6,',768.t',136,'.128,5'15 

6,806,005 6,381,354 

13,574,17813,11s,t2t 

0.94 0.97 

Koeficjjent linansijske stabilnosti jir DiZj od .jcdan, trajni i dLrgofodni kaprtal su ve6i od 

dugorodno vezane imovine, Sto aadi cLa u okviru dugorodnog linansiranja postoli sigurnost zi 

odrzavanje likvidrlosti 

66

NAOMENE UZ FINANSIJSKE IZI/ESTAJL 

"SIMPO" d d V|anje 

D32. RIZIK OSTVARENJA FINANSIJSKOG REZULTATA 

I Poslovru prihodi 

2. Variabilni mshodi 

3. Mrria pokriia (l-2) 

4. Fiksni i preteZno fiksni rashodi 

5. Neto fir'ransiiski rashodi 

6. Dobitak redovne aktivnosti (3-4-5) 

7. Koeficijent marze pokri6a (3/1) 

8. Potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovne 

aktivrlosti (4+5)/7 

9 lznos ostvarenog poslovnog prihoda iznad polrebnog prihoda 

za ostvarenje neutrahog dob redovne aktiv. (l-8) ako je l>8 

10. Stopa elastidnosii ostvarenja neutralnog dobitka redovne 

aktivnosti 9/1 x 100 

11 lznos potrebnog poslovnog prihoda za ostvarenje neutralnog 

dobitka redovre aktivnosti jznad ostvarenog poslovnog 

prihoda (8-1) ako.ie 8>l 

l2 Stopa nedostatka poslovnog prihoda za ostvarenle neutralnog 

dobitka redovne aktivnosti (l l/l ) x 100 

Tcl(uda 

godina 


Prethodna 

godina 

5,763,835 6,229,t',7',7 

4,53'r,283 4,966,660 

1,226,552 1,,262,517 

1,785,493 t,'768,623 

662,464 131,686 

(\,221,405) (637;792) 

0 .2128 0 202',7 

11,503,484 9,376,002 

5,139.649 3,146,825 

99.58% 50 52% 

Potrcban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovnc aktivnosti Je veii od ostvarenog 

poslovnog prihoda za 99,58%. Neophodro je da DmStvo saiini program za izlazal< iz zone 

poslovanja sa gubitkom (Sto je navedeni plocenat visi poslovanje Drustva je dublje u zoni 

subitka) 

6',7

6.W 

SIMFO Akciona|.sko d.LEt\.o za P.oirvodnju, pnomet iusLuse 

$S 

FliCnEka T2,1TsooV.anle'1fj*'.1:::i" 

P B:100549457. matiin broj:07105681. iiJra delatnon,:361a0.rekuar raaun broj 160691104 

' Einca lnie5a n,lalavranjo 

"EURO AUDIT,' 

11000 BEoGR{n 

Bulevar despota Stefana 12lV 

Vranje,16.03.2012. 

PREDMET lzjava rukovodstva o finansijskim izve

-7 ldenlilikovali sno sva sredstva koj ima Dl uitvo .aspolaze na dan bilansa Sredstva su 

vrednovana u skladu sa radunovodslvcnim politikama 

8 Druitvo ima valjanu dokumentaciju o svojini nad sredstvima koiima raspolaTe i ositn 

onoga Sto Vam je stavljeno na uvid ncma drLtgih teredenja niti hipoteke. 

9 ProkniiZili smo iprikazali sve obavezc, kako stvame, tako ipotencijalne istavili smo 

Vam na uvid sve garancijc koje smo izdali treiirn licima 

l0 Osim dogadaia sa kojirna smo Vas ved upoaaii, ncma drugih dogadaja |aslalih 

nakon datuma bilansa stanja koji bi mogli zahtevati korekciju finansijskih izvcStaja 

I I. Drustvo nema materijalno znadajnih sudskih spotova u toku osin onih koje smo vam 

stavili na Llvidl2.ldentifikovali 

smo i na odgovarajuii nadin obelodanili sve transakcije sa po\ezanirn 

pravnim licima, fizidkim ili pravnim licima Lr dlim se poslovnim odnosirna javlja 

mogliriost kontrole ili znadalnijeg uticaja na poslovnc odluke, shodno MRS 24 - 

Obelodanjivanjc povezanih strana iZakonu o porezu na dobit Pored toga, obelodanili 

smo prrhode od prodaje i odgovaraju6e trolkovc, kao ipotraZivanja i obaveze, po 

osnovu tfansakcija: 

- rzmedu matidnog pravnog lica i zavisnih, zajednidkih i pridruZenih pravnih lrca, 

- izmedu zavisnih i zaiednidkih pravnih lica, 

- izmcdu zavisnih i zajednidkih pravnih lica sjcdne i pridruzenih pravnih lrcfl sa 

drugc stlane, 

- izmcdu pravnih lica i dlanova kljudnog upravliadkog tcla ili njihovih dlanova LtZe 

porodioe idr 

Il.Nile bilo dogadaja nakon datuma bilansa stanja koji bi zahtcvaii obelodan]jvcnjc u 

finansijskirr izvcstajima DruStva, osim dogadaia koji sLr obelodanjenrr 

izveitrju. 

Vrcnje, 16.0j 2012. 

'\,\". 

ovlaSienog

$ffi 

IZVESTAJ O RADU SIMPA U 2017. 

UVOD 

Proteklu 2011. godinu obele:ila je aktuelna finansijska i ekonomska kriza 

koja je razliiitom jadinom pogodila sve zemlje sveta, bez obzira na nivo 

razvijenosti istrukturu privrede, sve privredne sektore isve druitvene slojeve i 

pojedince. Kriza je izazvala pad svih makroekonomskih agregata i indikatora svih 

zemafja sveta. Kljuine posledice krize su nelikvidnost, pad proizvodnje i izvoza, 

smanjenje zaposlenosti, pad iivotnog standarda irast siromaStva. 

U skladu sa teku6om makroekonomskom situacijom, a u cilju ostvarivanja 

pozitivnog finansijskog rezultata u 201L. godini, rukovodstvo SIMpA je usvojilo i 

definisalosnovne smernice poslovne politike SIMpA koje podrazumevalu: 

o Obezbedjenje novih poslova ikupaca na ino tr:iitu. 

o PronalaZenje novih tr:ista u zemljama koje ie najmanje osetiti 

posledice finansijske krize. 

. Blagovremena naplata svih dospelih potraiivanja od kupaca u zemlji i 

Inostranstvu. 

. Pronalaienje novih kupaca na domaiem triistu. 

. Uspe5nija saradnja sa kupcima u svim kanalima distribucije na 

domaiem trZiStu. 

. Uposljavanje postojeiih kapaciteta od strane unutra5nje i spoljne 

trgovine usmeravanjem proizvodnje na proizvode koji su traZeni na 

Trztstu_ 

o Postavljanje dvrstih sedmidnih terminskih planova proizvodnje. 

r Proizvodnja kvalitethih proizvoda i ponuda modeta mooerne 

konstrukcije i dizajna, 

o Svodjenje troskova na minimalni nivo. 

o lzbor pouzdanih dobavljaia i nabavka kvalitetnog materijala po 

najpovoljnijim usiovima kako bi svojim kupcima isporuiivali evropski 

nivo kvaliteta robe. 

o Pronalaienje novih dobavljaia sa niiim cenama materijala. 

. Pove6anje koeficijenta obrta angaiovanih sredstava. 

Page 1

WW 

IZVEETN O RADU SIMPA U 2077. 

. Veie angaiovanje na obezbedjenju poslova opremanja na 

domaiem i inostranom trZistu. 

BrZi efikasniji transport robe i repromaterijala. 

AZurno i tadno evidentiranje poslovnih dogadjaja. 

Kontrola i smanjenje bolovanja. 

Potpuno elektronsko pra6enje poslovanja novim sistemom MlS4. 

oduvanje svih radnih mesta izaposlenosti u 2012. Bodini. 

Samo potpuna realizacija navedenih ciljeva iz Biznis plana usvojenog na 

podetku poslovne 2011. godine mogla je u potpunosti da garantuje uspejno i 

pozitivno poslovanje SIMPA. 

Kratkim osvrtom na 2011. godinu, sagledademo ostvarenu proizvodnju, 

realizaciju, promet u maloprodaji, velikoprodaji i izvozu, kao i ostvarenje u 

transportu iostvarene zarade, i njihovo uporedjenje sa ostvarenjima iz prethodne 

godine i izvrsavanje postavljenog godi5njeg plana. 

I PROIZVODNJA 

Ostvarena vrednost proizvodnje u 2011. u odnosu na 2010. godinu, po 

fabrikama ina nivou SIMPA izgleda ovako: 

u eur 

8.330.076 

Tapetarija 24.39L.624 22.297.865 

17.527.2L8 

Ostale fabrike matice 6.670.741, 5.095.571 

I SIMPO -MATICA 63.39r..936 53.250.730 

II ZAVTSNA PREDUZE.A 

srMPo (t+[) 

7L.801.437 

*nopomend: porust proizvodnje kod zavisnih preduzeao ndstao je zbog 

uvodjenja preduzeeo Simpo 'ik Kuriumlijd u evidencije Simpa 

Page 2

ffi 

IZVESTN O RADU SIMPA U 2077. 

Kao sto se iz tabele vidi, vrednost proizvodnje 2011. godine je u oonosu na 

2010. godinu u Fabrici namestaja je smanjena za 34,9%, u Fabrici tapetarUe 

smanjena je za 8,6%, odnosno Fabrici duieka za L0,3%. 

Na nivou SIMPA (matica r zavisna preduzeia) ostvarena je proizvodnja u 

vrednosti od 71.807.437 eur sto pokazuje smanjenje za 5,9% u odnosu na 2010. 

godinu, dokje godiSnji plan ostvaren sa 85,9%. 

OSTVARENA VREONOST PROIZVODNJE 2O11l2O1ol 

Proizvodnja SIMPA suodavala se sa problemima od kojih posebno 

navodimo: neuposljenost kapaciteta gotovo svih fabrika matiinog preduzeia, 

nedostatak i neredovnost u prispeiu materijala, zalihe nedovriene proizvodnje, 

oteZano izmirenje obaveza prema dobavljadima, pove6ana bolovanja radnika, 

greSke u organizaciji, povratni hodovi koji uveiavaju troskove izrade, smanjena 

radna disciplina, kao ipoveiane reklamacije na gotovim proizvodima. 

tI REATIZACIJA NA DOMACEM TRZISTU 

Ukupna vrednost realizovane robe na nivou SIMpA u 2011. godini iznosi 

62,2 miliona eur, sto je u odnosu na vrednost realizovane robe od 66.6 

Page 3

W 

IZVEETN o RADU SIMPA U 2011. 

miliona eur u 20!O. godini manie za 6,6% 

Preko kanala Velikoprodaje SllvlPO je, po velikoprodajnim cenama, 

realizovao robu u vrednosti od 5,6 miliona eur, sto je u odnosu na 2010. 

godinu manje za 38,4%. Godisnji planjeostvaren sa 95,8% 

Realizacija preko naSih maloprodajnih objekata, iskazana po maloprodajnim 

cenama sa PDV, iznosi 20,3 miiiona eur i manja je u odnosu na ostvarenje u 

prosloj godini za 14,1%. Godisnji plan je ostvaren sa 82.4%. 

promet maloprodaie u eut 

prom€t velikop.odaie u eur 

5,!00 @0 

I pored te5kih uslova poslovanja na doma6em trZijtu izazvanih velikom 

svetskom ekonomskom krizom, Simpo jos uvek ima lidersku poziciju izgradjenu 

dugogodi5njom borbom za svakog kupca, modernim dizajnom, kvalitetnom 

isporukom i servisiranjem kupaca. lpak konkurencija na doma6em i ino trzijtu je, 

uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, sve sna:nija. Na trzistu Srbije prisutan je 

nameitaj iz uvoza, namestaj domaiih proizvodjade, ali i privatnih preduzetnika, a 

plasman proizvoda dodatno otezava i iinjenica da je stanovniitvo prezaduZeno. 

Borba za trZiSte poprima velike razmere i izaii iz te borbe kao pobednik moguie je 

daljim sniZavanjem troikova poslovanja, poveianjem radne discipline, 

poveianjem produktivnosti rada, stalnim unapredjenjem kvaliteta proizvoda, 

konkurentnim cenama i poitovanjem rokova isporuke. 

Page 4

IZVESTN o RADU SIMPA IJ 2011. 

t tzvoz 

Stratesko opredeljenje SIMPA je ino-triiste, Sto se moie videti i prema 

njegovom uteiiu u ukupnoj realizaciji. To naravno ne znaii da je domaee trziite 

zapostavljeno, naprotiv, isti tretman imaju oba tr:i5ta. 

Pored redovnog up05ljavanja proizvodnih kapaciteta komercijalnim 

nalozima, izvoz je veoma bitan i zbog neophodnih devizhih sredstava za naoavKu 

repromaterijala, kao izbog praienja svetskih trendova u proizvodnji namestaja i 

stvaranjuslova za uspostavljanje trajnih odnosa sa partnerima iz inostranstva. 

Ukupna vrednost realizaciie u izvozu na nivou SIMpA u 2011. godini iznosi 

33,5 miliona eur, sto je u odnosu na vrednost izvoza u 2010. godini od 31,4 

miliona eur vise za 6,9%. Godisnji plan je ostvaren sa 82,7%. 

GRAFIEKI PRIKAZ OSTVARENOG IZVOZA 

u 2011 U ODNOSU NA 2010 

40000.06 

1s.0000!0 

30_000000 

25 00 0@ 

20,0000m 

15300000 

10000000 

5 mo.so 

0swARINt tzvoz 2011/2010 

zv0z0i0 [voz 2011 

450m 000 

35,n00.0m 

300m 000 

25000000 

0000m 

1000 000 

5 @0000 

tzvoz u eur 

lz fabrika Namestaja, Tapetarije i Duieka u 2011. godini u izvozu je 

otpremljeno robe u vrednosti od 26.885.283 eur, iz Simpo Dekora 2.537.321 eur a 

od toga 83% na rusko trziste. 

Posmatrano po trzistima najveii izvoz ostvaren je za IKEU u iznosu oo 

Page 5

IZVEiTN O RADU SIMPA U 2011. 

12.202.038 ew ili 36,4% od ukupnog izvoza, triiste BIH4.O92.75O 

ev ili I2.2o/od 

ukupnog izvoza, trziste CrneGore 

2.375.223 

eur ili 7 .L% od ukupnog izvoza, itd. 

IV TRANSPORT 

Sektor transportaje u 20LL. godini ostvario(preiao) 

3.329.759 km Sto je 

1.4,9% manje u odnosu na predjenu kilometraiuu 20L0. godini, dok je ptan 

ostvaren sa 99,7%. 

4 500 000 

oSTVARENA Kl LOMEf F'p.ZA 2O7r / 2O7O 

3,5@ 000 

3 000 000 

2 500 000 

000 000 

r 500 000 

1 000 000 

5oo o0o 

o 

V ZAMDE 

Kratak pregred ostvarenih prosednih neto zarada u 2011. godini u odnosu 

na ostvarenu prosednu neto zaradu 2010. godini na nivou SIMPA, prosecne neto 

zarade u grani proizvodnja namestaja u srbiji, kao i prosedne neto zarade u 

privredi RS dajemo u nastavku ovog materijala. 

Page 6

W 

IZVESTN O RADU SIMPA U 2011. 

u din 

r.br. Opis Proseana neto zarada Indeks 

2010 207L 20ru20!o 

L SIMPO 27.228 101,9 

2 Pros. neto zarada u proizvodniinameStaia u RS 18.955 2r.529 

Pros. neto zarada u RS 34.742 37.976 77L.2 

Izvor podataka: Republidki zdvod za stdtistiku 

Proseena neto zarada zaposlenih u SIMPU u 2011. godiniznosila je 27]33 

dinara i veia je za L,9% u odnosu na isplaienu proseanu neto zaradu u 2010. 

godini. 

Prosedna neto zarada zaposlenih u SIMpU ve6a ie u 201-L. godini u odnosu 

na prosek zaposlenih u grani proizvodnja nameitaja u RSza 6.204 dinaraili2g,g%. 

Proseana neto zarada zaposlenih u SIMpU manja je u 2011. godini u odnosu 

na prosek zaposlenih u privredi RS za IO.Z43 din26,9% . 

Direktor pland i onalize 

Page 7

SIMFO - Akcionarsko 

dnugwo za pr.oiz\,odnju, promeir i usluse 

Flad.idka 1P. 175OO Vr$ie 

!.t 

ll *tr"'.tr 

PlBr100s494s7 ! hatitnr brq:0710s6a1. tfra delatnosti: 36140 . t.kuaiEaun broj: 1606911-04. Bane Intesa -filijala v.anje 

Vrcnje, 23.05.2012. 

IZJAVA 

U poslovnoj 201 1. godini Simpo a.d. je po finansljskim izvestajima ostvario 

dobitak u iznosu od 40.091.576 dinara 

Shodno dlanu 31. stav 3. Zakona o radunovodstvu i 

reviziji (SluZbeni glasnik RS 

br. 46/2006 i 71,U20O6) izjavljujem da za poslovnu 2011. godinu nije doneta 

odluka o raspodeli dobiti. 

Generalni direlctor 

Dlaolan 

Hadzi N kole zii

Q$sp 

srMprf -akciona.€kodFrrsr\,azap.oizvod",,,o""-"",".,,__ 

+! 

Pls,lOOsagaST.mar'.nib;oj:ozrosOer.rifoa"tr,no,.i,.",o".t"r, 

-, -.T:::;;';;""*ff 

'mar'anibroj:o7ros6a1!tifradetarnosii:36140.;ekuciciunU,o;,reOsSrr-o+.euniurntusa,fitiaraVranj 

A'g 

Vanje, 23.O5.2012. 

NAPOMENA 

Odluka nadeZnog organa 

oonesena jer Skupstina " -r:yij:jr^ ggqisnjeg finansijskog 

drustva zaseaa 

rzvestaja 

oO'.OO.Ztj;i. 

nije 

;;;;"", 

stva 

,rTSOOVrahje 

l;6'-, '^r'on.i 

b'et" , " 

a.4 ^22 -;n 

tetelat oDt 42+116 

ot1/ a21 s34 

emarrm"P@pr''r 

lEsll 

Hi *e 

*.Il,9:g 

d:iNkore zrvko\r€ 6

dokument

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?