dokument

Finansijske obaveze
dlan 48.
finansrjskjm obavezama smatraju se dugorodne obaveze (obaveze prema povezanim pravnim ficima i pravnim licima sa
uzajamnim uaea6em, dugoro6ni kedrti, obaveze po dugorodnim hartijama od qednosti i ostale dugorodne obav€ze),
kratkorodne finansijske obaveze (obaveze prema povezanim pEvnim licima i pravnim licima sa uzajamnim ude56em,
kfatkorcdni krediti i ostale kratko.o6ne finansijske obaveze), katkorodne obaveze iz poslovanja (dobavljadi i ostale obaveze iz
poslovanja) i ostale katkorodne obavez€.
Kratkorodnim obavezama smatraju se obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana, od dana dinidbe, odnosno od
dana godi6nleg bilansa.
Finansijska obaveza je svaka obav€za koja predstavlja usovorenu obavezu:
a) prodaje gotovine ili drugog finansijskog sr€dstva drugom privrednom druitvuj ili
b) razmene finansijskih instrumenata sa drugim preduze6em pod potencijalno nepovoljnim uslovima.
Priuedno drustvo moze da jma ugovorenu obavezu koja mo:e da se izmiri bilo plaeanjem finansijskm sredstvima,
bilo Pladanjem sopstvenim akc'jama. U tom slu6aju, ukoliko broj akcija koji je potrcban za izmirenje obaveze varha sa
promenama njihove postene \,rednosti, tako da se placanje \,rsi u iznosu postene vrednosti akcija koji je jednak imosu
ugovorene obaveze, imalac obaveze nije izlozen dobitku ili gubitku nastalom usled promene cena njegovih akcija. Takva
obaveza se radunovodstv€no obuhvata kao finansijska obaveza prilrednog drustva.
Prilkom Poaetnog priznavanja p vredno druslvo wednuje finans;jsku obavezu po njenoj nabavnoj vrednosti koja
Predstavlja postenu lrednost nadoknade koja je primljna za nju. Transakcioni rrcSkovi se ukljuduju u podetno \,'rednovanje
svih fi nansijskih obaveza.
Nakon po6etnog priznavanja privredno dru5tvo wednuje sve finansijske obavez€ po amortizovanoj uednosti, osim
obaveza koje drZi radi trgovanja i derivala koji predstavljaju obaveze koje meri po posrenoj vrednosU.
Smanjenje obav€za po osnovu zakona, vanparnianog poravnanja i sl. vrsi se direldnim otpisivanjem.
Kod Preraeunavanja neizmirenih deviznih obaveza po zakljudnom kursu na dan bilansa (srednji ku.s strane valute)
odnosno prilikom iskazivanja obaveza po ku$evima koji su razliditi od kurseva u loku perioda ili prerhodnim finans;jskjm
izvestajima, kurcne razlike se u skladu sa MRS - 21 priznaju kao prihodi ili rashodi perioda u kome su nastali_
Dugorodna rezeNisanja
6lan 49.
Dugo.o6na r€zervisanja se priznaju kada: a) pri\redno drustvo ;ma obavezu (prar,nu ili srvamu) koja je nastata kao
rezultat proslog dogadaja, b) je verovatno da de odliv r€sursa koji sadde ekonomske koristi biti pokeban za izmirenie
obaveza, ic) iznos obaveza mo:e pouzdano da se proceni. Okoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje.
.Dugoro6na
rezewjsanja obuhvataju rez€wisanja za t.oskove u garantnom roku, rezervisanja za rroskove obnavljanja
pdrodmh bogatstava, fez€rvisanja za zad*ane kaucije i depozite, rezewisanja za troskove resrrukruriranja privrednog dru3tvi,
rczervisanF za penzije i ostala dugoroana rezervisanja za pokide obaveza (pfavnih ili stvamih), nastalih kao rezultai proslih
dogadaia, za koje je verovatno da 6€ izazvafl odliv resursa koji sadrze ekonomske kodsri, radi njihovog izmirivanja i koje se
mogu pouzdano proceniti (na primer, sporovi u toku), kao i r€zervisanja za 'zdate garancij€ i druga jemswa.
Dugoroana rezervisanja za troSkove i nzike prate se po vrstama, a njihovo smanjenje, odnosno ukjdanje vrsi se u
RezeMsanja se ne priznaju za budu6e poslovne subitke.
Vrednovanje rezeMsanja \'tsi se u iznosu koji je priznat kao rezeNisanje i on predsravlja najbolju procenu izdatka koji
je potreban za izmirenje sadasnje obaveze na dan bilansa sranja.
Rezewisanja se ispituju na dan svakog bilansa stanja ikoriguju tako da od.aiavaju najbolju sadaSnju procenu. Ako
vise njie verovatno da 6e odliv resuta koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza, rezeNjsanje s€
ukida.
Tamo gde je u6inak vremenske wednosh novca zna6ajan, iznos rezeNisanja predstavlja sadasnju lrednosr izdataka za
koje se oaekuje da 6e brti potrebn; za izmirenJe obaveza.
Zbog vrcmenske vrednosti novca, rezervisanja u vezr sa odlivima gotovine koji nastaju odmah posle dana bilansa
stanja, Stetn'ja su od onih gde odli\a gotovine u istom iznosu nastaju kasnije. RezeNisanja se, dakle, diskontuju, tamo gde je
uainak zna6ajan
Diskontna stopa je stopa pre opor€zivanja koja od.azava tekude trziste procene wemenske vrednosti novca i rizika
specifianih za obav€zu. Diskontna stopa ne odE:ava rizike za koje su procene budu6ih tokova gotovine korigovane.
l9