Predavanja

CAD - RAĈUNARSKA GRAFIKA - DR MIOMIR JOVANOVIĆ 7
DRUGE TEHNIKE korisniĉkih interfejsa. To su tehnike rada sa dijalog boksovima, kada se za izabranu kategoriju otvara poseban
boks unutar koga se bira više opcija. To su recimo meniji definisanja svojstava materijala, kada se unosi više karakteristika.
Neposredna grafiĉka konstrukcija koristi tehniku elastiĉnog projektovanja bilo nad primitivom bilo nad grafiĉkim segmentom. Ovom
tehnikom linija se dobija izmedju polazne i krajnje taĉke. Tehnika modifikacije elementa koristi koncept držaĉa (handles) za
uvećanje, umanjenje ili razvlaĉenje objekta u ravni. Široko je primenjena i u 2D i u 3D konstrukciji.
1.61 UNOS GRAFIČKIH PODATAKA
AKTIVIRANJE: Grafiĉke funkcije programa mogu se aktivirati razliĉitim fiziĉkim sredstvima raĉunara. Ta fiziĉka sredstva ulaza
mogu imati razliĉite namene pa se prema njima definišu logiĉke funkcije ulaza. LOGIĈKE FUNKCIJE zavise od stanja grafiĉke
stanice i mogu se aktivirati samo pri odgovarajućim uslovima. GKS standard definiše 6 klasa logiĉkih ulaznih uredjaja:
lokator (lokator) - definiše položaj taĉke na slici,
stroke (potez) - definiše sekvencijalne taĉke objekta za izvršenje transformacija,
valuator (ocenjivaĉ)- definiše realne brojeve,
biraĉ (izbor) - potvrda pozitivnog ili negativnog izbora iz prethodnog pitanja,
pik (odabiraĉ) - potvrda posredstvom strelice miša, odredjenog segmenta slike i
string (tekst) - ulaz grupom - setom karaktera, najĉešće sa tastature.
IZBOR se obavlja prema "string" menijima (sa tekstom) ili simboliĉkim menijima prema "ikonama" (sliĉicama). Meniji mogu biti
stalno vidljivi ili aktivirani (padajući) prema traženim funkcijama za izvršenje 3 . Shodno unetim podacima i trenutnom radnom stanju
grafiĉke radne stanice, definiše se status uredjaja primenom datoteka stanja (definiše listu stanja). Liste stanja daju grafiĉku kontrolu
uredjaja, definišu stanje grafiĉkih funkcija, moguće greške (ĉime se aktiviraju funkcije za korekciju), operativno stanje radne stanice
(aktivna, neaktivna, otvorena, zatvorena), odredjuju raspoložive mogućnosti softvera. U operativnom smislu, ispitivanjem lista stanja
(provera dovoljnosti uslova), radna stanica se stavlja u stanje "ulaza" ĉime se aktivira upravljaĉka logika uredjaja za unos podataka.
SPECIJALNE DATOTEKE: Datoteke grafiĉkih podataka - METADATOTEKE. Metadatoteke su sekvencijalne grafiĉke datoteke
koje sadrže sliku (podatke o formiranju slike) u apstraktnom obliku, nezavisnom od grafiĉkog uredjaja za prikazivanje i aplikacije.
Prema tome, metafajlovi su prenosivi. U GKS sistemu metadatoteka je definisana GKSM standardom kao sekvencijalna datoteka.
ISO standardi definisali su metadatoteke 1987. godine. Skraćenica CGM (Computer Graphics Metafile) obeležava standardne
metadatoteke.
1.70 STANDARDI RAČUNARSKE GRAFIKE
GKS standard je dobio internacionalan status 1982. a publikovan je kao ISO 7942 standard za raĉunarsku grafiku
1985. Napisan je u nezavisnoj verziji od programskog jezika i formulisan najpre u dve varijante: sopstvenoj (GKS) i fortranskoj
korišćenjem FORTRANA 77. Danas su njegove funkcije napisane u jeziku za programiranje C, ADA, Pascal, a razvijeno je i više
softverskih varijanti za PC raĉunare 3. Iz osnovnog GKS standarda razvijen je grafiĉki standard GKS-3D (ISO 8805). Razvoj ovog
standarda uslovio je standardizaciju drugih sadržaja u raĉunarskoj grafici, kao što je standard za grafiĉke metafajlove (CGM ISO
1987), standard za grafiĉke interfejse (CGI ISO 1991). Danas GKS standard podržava preko 90 % aplikacija raĉunarske grafike 3.
GKS je napisan za tri vrste korisnika raĉunarske grafike. Prvu grupu ĉine implementatori koji se bave razvojem osnovnog grafiĉkog
softvera. Ovo znaĉi da GKS može da se dogradjuje. Drugu grupu korisnika ĉine programeri aplikacija koji koriste osnovni grafiĉki
sistem za pisanje aplikativnih programa. To je, recimo, posao za vodeće industrijske programere ili profesionalne softverske
proizvodjaĉe. Treću grupu korisnika ĉine operatori koji koriste - izvršavaju gotove aplikativne programe, što ne zahteva ĉak ni znanje
programiranja.
GKS grafiĉki sistem sadrži biblioteku od oko 200 potprograma ĉijim pozivom se ostvaruju odgovarajuće grafiĉke funkcije.
Koncept GKS sistema definiše vezu operativnog sistema raĉunara i aplikativnog programa preko jeziĉkih slojeva (layer-a) koji
koriste grafiĉko jezgro (kernel) standarda.
Prema perifernim grafiĉkim uredjajima, GKS koristi upravljaĉke programe uredjaja (device drivers), skraćeno "drajvere".
Drajveri definišu upravljaĉke komande za uredjaje (ploter, printer, CRT) i aktiviraju se samo programskim navodjenjem zahteva
(poziva) iz aplikativnog programa. Generisanje slika vrši se povezivanjem osnovnih grafiĉkih elemenata - grafiĉkih primitiva.
U GKS-u to su linije, markeri, tekstovi, poligoni, matrice ćelija i generalisani grafiĉki elementi. Generalisani grafiĉki elementi su
gotove složene primitive (krugovi, elipse, odseĉci i iseĉci kruga, odnosno u 3D prostoru to su odseĉci lopti, iseĉci valjaka i drugo).
Grafiĉke primitive su opisane atributima kojima se definišu karakteristike primitiva. Atributi teksta su vrsta fonta, veliĉina,
orijentacija, boja.
RADNA STANICA u GKS sistemu je mesto za prikaz jedne slike (monitor, ploter, kopirni uredjaj). Kad grafiĉki terminal
ima mogućnost prikazivanja više nezavisnih prozora na istom monitoru, onda svaki prozor predstavlja posebnu radnu stanicu GKS
sistema. Ovo znaĉi da jedna fiziĉka radna stanica može da sadrži više GKS radnih stanica. GKS deli opremu za unos podataka
(tastature, digitalizatori, miševi) na 6 klasa logiĉkih ulaznih jedinica: lokator, potez (stroke), ocenjivaĉ (valuator), izbor (choice),
odabiraĉ (pick) i tekst (string).
3 Prva interaktivna grafiĉka forma napravljena je 1950. na MIT (USA).