Predavanja

More documents

Recommendations

Info

DR MIOMIR JOVANOVIĆ - GEOMETRIJSKO MODELIRANJE 5 Slika 2.08 Realistički prikaz objekta primenom MS - SE Model sa uključenim skrivenim linijama (Hidden line ) Slika 2.09 Realistički prikaz objekta primenom MS - SE Model sa ispunom površina (Filled hidden)
DR MIOMIR JOVANOVIĆ - GEOMETRIJSKO MODELIRANJE 6 MODEL PRIKAZA KORIŠĆENJEM TEHNIKA SENČENJA Značajno poboljšanje kvaliteta prikaza objekta postiže se primenom tehnike senčenja. Tehnika senčenja koristi prirodne osobine refleksije svetlosti na površini objekta, matematički izražene uglom upada svetlosti i materijalnim osobinama površine objekta. Poslednjih desetinu godina razvijeni su teorijski modeli za realno prikazivanje objekata, što je omogućilo virtualno osećanje stvarnosti okruženja. Primenjene metode su dale prikaze dovoljno kvalitetne za ocenu estetskih osobina proizvoda. To je umanjilo cenu razvoja proizvoda, čiji su prototipovi zamenjeni virtuelnim modelima, znatno jeftiniji i brži za kreaciju. Tehnike senčenja koriste osobine rasporedjivanja svetlosti na poligonima zavisno od ugla izmedju pravca normale poligona i pravca upada svetlosti. Metoda prostog senčenja koristi tehniku ravnomerne – konstantne osvetljenosti poligona (engl. Constant shading) formiranih tehnikom “prikaza poligonalnom ispunjenošću”. Dakle samo u jednoj tački (težištu) poligona, odredjena je njegova osvetljenost koja je uzeta kao osnova za prikaz njegove cele površine. Svetlost je definisana tipom izvora (tačkasti i difuzni) 2 , bojom svetlosti, osobinama izvora. Tačkasti izvor se definiše pravcem, intenzitetom i uglom prostiranja svetlosti. Difuzno svetlo se definiše intenzitetom, ambijentalnošću, bojom, prirodom izvora. Priroda izvora podrazumeva izbor veštačkog svetla (engl. Flash light) ili svetla Sunca (engl. Solar light). Za svako svetlo se zadaju parametri sistema boja a za prirodno svetlo i elementi geografskog položaja, godišnjeg doba (vremenske zone), doba dana pri kome se postavlja scena. Softver koji sve ovo inkorporira podešen je da se preko logički povezanog sistema menija cela procedura kreira direktno. Očigledno da je metoda prostog senčenja bazna metoda koja daje grubu sliku sa aspekta distribucije svetlosti jer koristi samo jednu nijansu svetlosti po celoj površini poligona. Izgled scene sa istim objektima (iz prethodnih slika) primenom metode prostog senčenja pokazuje slika 2.10. Slika pokazuje velike fasetne površine poligona, ali ipak stvara osećaj realnosti objekta u prostoru. Kod strogih zahteva, moraju se izmeriti osobine svetlosnih izvora, umetnuti okolni objekti (kako bi se pojavile senke) i definisati materijalnost površina. Metode glatke promene senke – predstavlja glatko senčanje (engl. Smooth shading) na svakom poligonu pojedinačno. Ova metoda daje uravnotežen raspored osvetljenosti objekta interpolacijom intenziteta svetla sa krajeva poligona po unutrašnjosti. Očigledno da je osvetljenost svakog poligona odredjena u više tačaka što se zadaje grafičkom rezolucijom primenjenog hardvera. Izgled scene sa istim objektima (iz prethodnih slika), primenom metode glatkog senčenja, pokazuje slika 2.11. Prikaz je bolji od prethodne metode jer se odlikuje boljom prirodnom rasporedjenošću svetla na površini. Metoda za poboljšanje ostalih efekata na sceni: Metoda Phong shading detaljno odredjuje svetlost svake tačke, posebno vidljivih površina objekta. Prikaz je odredjen mapom neravnina na površini objekta i dubinom odsecanja prostora (dubina vidljivog prostora). Mapa neravnina se zadaje izborom materijala grafičkih primitiva što podrazumeva bazu podataka različitih tekstura i boja materijala. Ove baze definišu softveri neposredno otvaranjem odgovarajućih menija iz korisničkog interfejsa. Dubina odsecanja prikaza u prostoru koristi različite načine prikazivanja delova objekta u dubini scene. Objekat može biti u pozadini prikazan u magli sa neodredjenom dubinom prostora iza objekta. Objekat može biti prikazan sa vidljivom pozadinom (bez odsecanja dubine) kada se mora podesiti i taj sadržaj. Metoda Phong 2 Izvor svetlosti može biti tačkasti (engl. spot light) i difuzni (ambijentalni ).
Page 1 and 2: 1. PROJEKTOVANJE RAĈUNAROM - DR MI
Page 9 and 10: 1.0 CAD - RAĈUNARSKA GRAFIKA 2 POD
Page 11 and 12: 1.0 CAD - RAĈUNARSKA GRAFIKA 4 1.5
Page 13 and 14: 1.0 CAD - RAĈUNARSKA GRAFIKA 6 Na
Page 15 and 16: 1.0 CAD - RAĈUNARSKA GRAFIKA 8 SGM
Page 17 and 18: 2.0 GEOMETRIJSKO MODELIRANJE 2 Slik
Page 19 and 20: 2.0 GEOMETRIJSKO MODELIRANJE 4 OBLI
Page 21 and 22: 2.0 GEOMETRIJSKO MODELIRANJE 6 Feat
Page 23 and 24: 2.0 GEOMETRIJSKO MODELIRANJE 8 Slik
Page 25 and 26: DR MIOMIR JOVANOVIĆ - RAČUNARSKA
Page 43 and 44: DR MIOMIR JOVANOVIĆ - GEOMETRIJSKO
Page 45: DR MIOMIR JOVANOVIĆ - GEOMETRIJSKO
Page 53 and 54: RAČUNARSKA GRAFIKA Autorizovana pr
Page 63 and 64: PNG - Raw - RAČUNARSKA GRAFIKA Aut
Page 65 and 66: Dr M.Jovanović - CAD tehnologije I
Page 75 and 76: PROJEKTOVANJE RAČUNAROM - AUTORIZO
Page 85 and 86: MAŠINSKI FAKULTET NIŠ, PROFESOR D
Page 87 and 88: MAŠINSKI FAKULTET NIŠ, PROFESOR D
Page 89 and 90: Mašinski fakultet Niš CAD tehnolo
Page 97 and 98:
MAŠINSKI FAKULTET NIŠ CAD TEHNOLO
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Dr Miomir Jovanović - OPTIMIZACIJA
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
d Dr Miomir Jovanović - OPTIMIZACI
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
2 4. OPTIMIZACIJA Slika 1. Geometri
Page 123 and 124:
4 4. OPTIMIZACIJA gradijenta funkci
Page 125 and 126:
6 4. OPTIMIZACIJA SUBROUTINE DER(Z,
Page 127 and 128:
8 4. OPTIMIZACIJA C INDIC=1 skratit
Page 129 and 130:
10 4. OPTIMIZACIJA C FP=FR, kontrol
Page 131 and 132:
12 4. OPTIMIZACIJA 520 DO 530 I=1,N
Page 133 and 134:
)1Z( )1Z( Dr Miomir Jovanović - OP
Page 135 and 136:
)1k( Dr Miomir Jovanović - OPTIMIZ
Page 137 and 138:
)H,D(1 Dr Miomir Jovanović - OPTIM
Page 139 and 140:
MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - CAD tehno
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Potrebno je selektovati čvorove u
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Dr Miomir Jovanović - ZAVRSNI ISPI
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
show all

Predavanja

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?