Praktikim za laboratorijske vezbe iz akustike
Praktikim za laboratorijske vezbe iz akustike
Praktikim za laboratorijske vezbe iz akustike
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
NASTAVNO - NAUČNOM VEĆU ELEKTRONSKOG FAKULTETA U NIŠU<br />
Odlukom Nastavno - naučnog veća Elektronskog fakulteta u Nišu br. 07/05-012/11-001 od 08.<br />
09. 2011. godine imenovani smo <strong>za</strong> recenzente rukopisa pod naslovom Praktikum <strong>za</strong> <strong>laboratorijske</strong><br />
vežbe <strong>iz</strong> <strong>akustike</strong>, autora doc. dr Dejana Ćirića. Nakon pregleda rukopisa podnosimo sledeću<br />
RECENZIJU<br />
Rukopis Praktikum <strong>za</strong> <strong>laboratorijske</strong> vežbe <strong>iz</strong> <strong>akustike</strong> sadrži detaljan prikaz deset<br />
laboratorijskih vežbi i spisak literature. Vežbe su podeljene u odvojene celine, tako da se može<br />
smatrati da se rukopis sastoji <strong>iz</strong> deset poglavlja. Svaka od vežbi je prezentovana na identičan način, i<br />
sadrži sledeća podpoglavlja: cilj vežbe, teorijska osnova, aparatura i <strong>za</strong>datak vežbe. U preostalom delu<br />
opisa svake vežbe definisani su pojedinačni <strong>za</strong>daci koje treba real<strong>iz</strong>ovati sa objašnjenjem na koji način<br />
to treba uraditi, blok šemama i slikama koje ilustruju način vezivanja opreme, tabelama i grafikonima<br />
u kojima se upisuju i grafički prikazuju dobijeni rezultati.<br />
Vežba broj 1 anal<strong>iz</strong>ira prostiranje zvučnih talasa. Cilj vežbe je upoznavanje sa osnovnim<br />
pojomovima (veličinama) koji definišu i opisuju prostiranje zvučnih talasa. Zadatak vežbe je odrediti<br />
brzinu prostiranja zvuka i isipitati uticaj interferencije zvuka generisanog različitim <strong>iz</strong>vorima.<br />
Druga vežba ika <strong>za</strong> temu proste i složene akustičke signale, odnosno zvukove, kao i anal<strong>iz</strong>u<br />
zvuka kao signala. Posebna prednost ove vežbe je da se ona real<strong>iz</strong>uje na DSP procesoru. Zvuk se<br />
generiše, anal<strong>iz</strong>ira i obrađuje uz pomoć DSP procesora namenjenog akustičkim i audio aplikacijama.<br />
Tema treće vežbe su akustički filtri, kao i primena elektro-akustičkih analogija. Cilj vežbe je<br />
reali<strong>za</strong>cija prostijih akustičkih filtara (filtara propusnika niskih frekvencija, propusnika visokih<br />
frekvencija i propusnika opsega) i merenje njihovih prenosnih karakteristika. Merenje karakteristika<br />
filtara se obavlja savremenom impulsnom metodom baziranom na sinusnom signalu čija se frekvencija<br />
menja u vremenu, tzv. sine sweep signal.<br />
Četvrta i peta vežba se bave <strong>iz</strong>laznim elektroakustičkim pretvaračima. Tema četvrte vežbe su<br />
zvučnici, odnosno bazni parametri zvučnika. U okviru vežbe potrebno je upoznati se sa<br />
karakteristikama zvučnika i metodama <strong>za</strong> njihovo merenje. Bazne parametre zvučnika treba <strong>iz</strong>meriti<br />
primenom dve različite metode i <strong>iz</strong>vršiti anal<strong>iz</strong>u dobijenih rezultata. U petoj vežbi se vrši ispitivanje<br />
slušalica kao jedne vrste <strong>iz</strong>laznih pretvarača. Određuju se osnovne karakteristike slušalica, kao što su<br />
impedansa, granične frekvencije, efikasnost i reprodukcija. Pri tome, karakteristike efikasnosti i<br />
reprodukcije se određuje primenom objektivne (bazirane na merenju odgovarajućih objektivnih<br />
veličina) i subjektivne metode (bazirane na subjektivnom poređenju zvuka <strong>iz</strong> merene i referentne<br />
slušalice). Pored toga, prenosna krakteristika slušalice se meri primenom impulsne metode, odnosno<br />
merenjem impulsnog odziva slušalice u odgovarajućem veštačkom uvu.<br />
Predmet vežbe 6 i 7 su skretnice, pri čemu se vežba broj 6 bavi pasivnim skretnicama, dok se<br />
vežba broj 7 bavi aktivnim skretnicama. U okviru šeste vežbe se proračunavaju i real<strong>iz</strong>uju pasivne<br />
skretnice sa Batervortovim filtrima prvog drugog i trećeg reda, i određuju se njihove prenosne<br />
karakteristike primenom klasične metode pobudom prostim zvukom definisane frekvencije. Pored<br />
toga, prenosne karakteristike real<strong>iz</strong>ovanih skretnica se određuju i impulsnom metodom. Vežba broj 7<br />
na sličan način anal<strong>iz</strong>ira aktivne skretnice, pri čemu se real<strong>iz</strong>uju i mere karakteristike aktivne skretnice<br />
drugog i četvrtog reda. Dobijeni rezultati se koriste <strong>za</strong> poređenje filtara različitog reda, ondosno<br />
skretnica različite vrste.<br />
Osma vežba se bavi impulsnim odzivom prostorije i njegovim merenjem, kao i određivanjem<br />
akustičkih parametara prostorije. Impulsni odziv je postao najznačajnija veličina <strong>za</strong> opisivanje<br />
akustičkog kvaliteta prostorija. Merenjem ovog odziva se bavi veliki broj naučnih radova nedavno<br />
publikovanih, tako da ovo predstavlja <strong>iz</strong>uzetno aktuelnu temu. U vežbi se prezentuje savremena<br />
metoda koja kao pobudu koristi sinusni signal promenljive frekvencije (sine sweep signal). Izmereni<br />
impulsni odziv se <strong>za</strong>tim koristi <strong>za</strong> određivanje različitih akustičkih parametara prostorije.
Change language