Seksualnost-cigana-O-intimnosti-romska-i-autsajderska-perspektiva

26 Seksualnost Cigana
razgaljene gomile u pozorišta širom sveta. Uzmete li bilo koga
sa ulice nekog američkog ili evropskog grada, čak i bez ikakvog
muzičkog obrazovanja, verovatno će odmah prepoznati prve
taktove čuvene „Habanere“. Čak i ako on ili ona ne znaju odakle
ta muzika potiče, svako ju je čuo.“L’amour est l’enfant de Boheme,
il n’a jamais connu de loi“. 1
Karmen je predmet popularne kulture. Postojalo je bezbroj
filmskih verzija od vremena nemog filma do prve decenije ovog
veka. U mnogima od njih tragedija Don Hozea i Karmen je
premeštena iz originalne južne Španije u druge sociokulturne
kontekste. Postojala je afroamerička Karmen, Karmen Džons
(1954), a najskorija, južnoafrička Karmen, smeštena je u geto i
pevala je na lokalnom Xhosa dijalektu, U-Carmen e-Khayelitsha
(2006). Priča o Karmen može biti savršeno adaptirana u
kontekste gde heroina živi na margini društvenog života, pošto
Karmen, kao Ciganka, dolazi iz takve, marginalizovane sredine,
i povinujući se samo vlastitim pravilima, prihvata život parije.
Šta nam arhetip Karmen ili neke druge Ciganke opisane u štampi
ili na pozornici govori o mentalnim predstavama o romskom
narodu u društvima devetnaestovekovne Evrope?
Kada je Karmen prvi put izvedena na sceni Opéra-Comique
u Parizu 1875. godine, novela Prospera Merimea na kojoj je
zasnovan libreto objavljena 1845. godine, već je bila književni
klasik. Karmen, ciganska heroina priče koju je napisao priznati
autor, nije bila izuzetak u tom dobu. Zapravo, Cigani su postali
figura kojoj je pribegavala celokupna evropska književnost u
osvit romantizma koji je na prelazu vekova započeo najpre u
Nemačkoj i Engleskoj a posle pada Napoleona i restauracije
monarhije 1815. godine procvetao u Francuskoj.
1 „Ljubav je cigansko dete koje ne zna ni za kakav zakon.“