Seksualnost-cigana-O-intimnosti-romska-i-autsajderska-perspektiva

42 Seksualnost Cigana
Biti Romkinja
Stereotipi se takođe prenose na rod i seksualnost. Veliki deo
diskursa o seksualnosti Roma i rodu proizveden je od strane
neromske populacije. Odnosno, ogromna količina informacija o
Romima potiče od erotizovanih mitskih predstava o Romima i
Romkinjama vrele krvi. Većinska zajednica u svom imaginariju
prikazuje Rome kao nekog ko je bliže prirodi od ostalih, kao
divlje i slobodne (Okely, 1983: 2). Oni su “duboko ukorenjeni u
misteriju i erotske strasti zahvaljujući seksualnim i psihološkim
odlikama za koje se kaže da su posebne”. (Hasdeu, 2008: 347).
Popularni rumunski roman “Cigansko pleme”, koji je napisao
Zaharija Stanku, počinje pričom o Romkinji koja prkosi
ciganskom zakonu i upušta se u vanbračne odnose. Kažnjena je
da bude ponižena pred celim plemenom i izbičevao ju je muž koji
odlučuje da li će ona da živi ili ne. Rumunski čitalac može da vidi
kakvi su Romi varvari i da potvrde njihovu Drugost. “U okviru
ovakve ideologije, Cigani predstavlju ono što se najbolje može
okarakterisati kao ‘stranac iznutra’. Na primer, srpsku decu koja
se loše ponašaju zovu Ciganom. ‘Ne sedi na podu, nisi Cigan’,
‘Vidi samo kako si prljav, kao Cigan’, ili ‘Slušaj ga, psuje kao
Cigan!’ majka bi rekla” (van de Port, 1999: 300). Slično ovome,
rumunskoj deci se preti da će ih Cigani odneti ako se ne ponašaju
kako treba, kao što je to jedna od učesnica, Dana, navela.
U procesu kreiranja Drugog (othering), rod postaje veoma bitan.
To je predstava u kojoj Ciganka stoji na jednoj strani, a sa druge
strane se nalazi pobožna, sveta, ozbiljna i civilizovana gadži
žena (ne-Romkinja). U toku rada na ovoj studiji saznala sam da
Romkinje koje sam intervjuisala takođe prihvataju ovu podelu.
Međutim, one su sebe smatrale pobožnima, a ne-Romkinje
bezbožnicama.