Seksualnost-cigana-O-intimnosti-romska-i-autsajderska-perspektiva

28 Seksualnost Cigana
Tek kroz suočavanje sa „drugim“, umetnici su mogli da otkriju
šta sami jesu. Ovo istraživanje egzotike bilo je putovanje ka
samootkrivanju. „Bajronovo putovanje na Istok, poput ...
Šatobrijanovog i Lamartinovog, Floberovog i de Nervalovog,
bilo je delom lično hodočašće u egzotične dubine vlastitog uma“
kako bi otkrio tajnu svog neposrednog bića. 3 Ali „Drugi“ se
mogao naći i mnogo bliže, upravo kod kuće, među etničkim i
kulturnim manjinama Evrope koje su bile samo delimično, ako
uopšte, intergrisane u socio-kulturno tkanje evropskog društva
– i za koje su romantičari pokazali veliku radoznalost i interes.
Mnoge pesnike i umetnike, ove manjine privukle su takođe i iz
drugog razloga; slaveći težnje koje su bile antipodi prihvaćenih
društvenih vrednosti njihovog vremena, oni su, živeći na
margini, prigrlili status izgnanika. I tako su ih očarale manjinske
grupe koje su bile i koje su odvajkada predmet predrasuda i
diskriminacije: Cigani i Jevreji.
Obe grupe bile su, počev od Srednjeg veka, žrtve teške predrasude
i stereotipa i njihovo tradicionalno predstavljanje u književnosti
i umetnosti bilo je uglavnom negativno. Obe su ušle u fokus
pažnje romantičara. Oni su pružili ovim parijama sve pozitivne
atribute heroja koji pokazuju hrabrost i odlučnost u suočenju sa
nedaćama, čak i ako ih, na kraju, tragična sudbina može pogoditi
kao žrtve jednog netolerantnog društva. Umetnici su metaforički
izražavali sopstveno mesto na obodu društva.
Cigani su za umetnike imali još veću draž od Jevreja. Živeli su
daleko od gradova i bliski prirodi, lutajući od mesta do mesta. Bili
su kandidati za idealnog „plemenitog divljaka“ kojeg je proslavio
National Literatures, 1998: 37-50. http://webdoc.gwdg.de/edoc/ia/eese/artic20/
naji/3_2000.html
3 Stephen Coote, Byron: The Making of Myth (London: The Bodley Head,
1988), p.43.