PUT DO SRPSKOG OKTOBRA - komunikacija

More documents

Recommendations

Info

50 Vladimir Goati dencije ka akcionom povezivanju. Jedan od „stoera“ tog povezivanja je DS, koja je u julu 1998 obrazovala sa GSS, DHS i NS koaliciju „Savez za promene“. Prvi politièki cilj oko kojeg su se ujedinili novoobrazovana koalicija,SPO i druge partije demokratske opozicije bio je zahtev za odravanjem vanrednih slobodnih i ravnopravnih izbora na svim nivoima. Sledeæi vaan korak u poboljšanju odnosa izmeðu opozicionih partija predstavlja njihov sporazum od 10. januara 2000. u kojem se od vladajuæeg poretka zahteva: 1. da se vladajuæe i opozicione stranke dogovore o vanrednim izborima na svim nivoima koji æe biti odrani do kraja aprila 2000; 2. „…obustavljanje svih akata dràvnog terora i bezakonja u svim njegovim oblicima…“; i 3. ukidanje postojeæih represivnih zakona kojima se ogranièavaju prava graðana i antidemokratskih zakona o štampi i univerzitetu. Zahtev za odravanjem vanrednih slobodnih i poštenih izbora na svim nivoima koji se,kao eho,ponavlja u svim obraæanjima opozicije vlastima,opozicija je istakla i na velikom protestnom skupu u Beogradu odranom 14. aprila na kojem je uzelo uèešæa oko 200.000 graðana. Opozicione partije su u tenji da od vladajuæeg reima Srbije izdejstvuju slobodne i ravnopravne izbore primenile razlièite taktike; SzP je nastojala da iznudi raspisivanje izbora oslanjajuæi se na masovne proteste i akcije graðanske neposlušnosti,dok je SPO teio da ostvari isti cilj zalaganjem svojih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije. Obe su se taktike,meðutim,pokazale neuspešnim,jer je vladajuæi poredak zakazao izbore tek kad je to sam procenio oportunim i po pravilima koja je sam nametnuo. Na septembarskim izborima 2000. stranke vladajuæe koalicije na saveznom nivou (SPS – JUL – SRS – SNP CG – SrNS CG) bile su privilegovane nad opozicijom u institucionalnoj i medijskoj sferi (o tome: Goati, 2001: 237-239), pa se, zbog toga, septembarski izbori ne mogu svrstati – kao ni svi prethodni izbori za parlament SRJ i za parlament Srbije – u slobodne i poštene. Od niza izbora odrànih 24. septembra,najveæu „politièku teìnu“ imali su, neosporno, izbori za Predsednika SRJ, jer je na njima u borbi sa opozicionim kandidatima „odmerio snagu“ Slobodan Miloševiæ,ne samo najmoæniji politièar vladajuæeg reìma, nego i liènost koja je personifikovala taj reìm. Na predsednièkim izborima,osim Miloševiæa,sudelovala su još èetiri kandidata: Vojislav Koštunica (DOS),Tomislav Nikoliæ (SRS),Vojislav Mihailoviæ (SPO) i peti,potpuno anoniman kandidat, Afirmativne stranke (AS),Miodrag Vidojkoviæ. Na tim izborima ubedljivo je trijumfovao,veæ u prvom krugu,kandidat DOS-a,Vojislav Koštunica nad Slobodanom Miloševiæem. Koštunica je osvojio je 2.470.304 glasova (50,2 odsto), Slobodan Miloševiæ 1.826.799,dok su ostali takmaci zadobili znatno manju podršku graðana. Kandidati DOS-a odneli su,takoðe,pobede i na saveznim, pokrajinskim i lokalnim izborima. Postavlja se pitanje kako je moguæe da opozicija odnese pobedu na izborima u jednom autoritarnom poretku? U odgovoru na to pitanje treba najpre uzeti u obzir da je opozicija ostvarila u biraèkom telu toliko veliku prednost nad „crveno-crnom“ koalicijom da poredak nije mogao da je eliminiše standardnim naèinima manipulacije primenjivanim u prethodnom razdoblju. Drugo,tradicionalno
Priroda poretka i oktobarski prevrat 51 suprotstavljene opozicione partije Srbije,ujedinjene u DOS,uspešno su artikulisale nezadovoljstvo graðana i ponudile im uverljiv alternativni projekt demokratskogitrìšnog preobraàja. Treæe,u izbornu kampanju protiv reìma ukljuèio se, osim opozicionih partija,širok spektar nevladinih organizacija (G 17+,CESID, Otpor,Graðanske inicijative,Evropski pokret u Srbiji i mnoge druge) koje su uspele da podstaknu veliki broj ranijih apstinenata da izaðu na biraèka mesta i da izraze svoju izbornu volju. Nastojanje opozicije da podstakne što veæi procenat graðana da izaðu na glasanje rezultat je saznanja da je na taj naèin ostvarena izborna pobeda demokratskih snaga u Slovaèkoj (1998) i u Hrvatskoj (2000). Osim toga,nalazi mnogih empirijskih istraìvanja sprovedenih od 1990. do 2000. pokazivali su da su graðani koji nisu uèestvovali na izborima veæinom podràvali opozicione partije. Kampanja za što masovniji izlazak graðana na izbore postigla je uspeh,o èemu govore podaci da je na septembarskim izborima u Srbiji sudelovalo 74,4 odsto graðana, dok je na republièkim izborima 1997. taj procenat bio samo 57,4 odsto. Èetvrto,opozicione partije i nevladine organizacije Srbije dobile su u izbornoj kampanji ogromnu pomoæ (elektronska oprema,finansijska sredstva,obrazovanje aktivista i dr.) od meðunarodnih organizacija,èime su u velikoj meri neutralisale institucionalne i medijske prednosti vladajuæih partija. Vlast je,doduše,pokušavala da osujeti priliv inostrane pomoæi stogom finansijskom kontrolom opozicionih partija i nevladinih organizacija koja je intenzivirana sredinom 2000,ali je to dalo slabe rezultate,jer je pomoæ pristizala preko Crne Gore,èija vlada je aktivno pomagala opoziciju u Srbiji. Opozicija je dobijala pomoæ i preko Maðarske za koju za graðane SRJ vaì princip slobodnog prelaska granice (bez viza). Nije zato sluèajno što su u Crnoj Gori i Maðarskoj odràvani va`ni sastanci opozicionih partija i nevladinih organizacija – èesto uz prisustvo predstavnika meðunarodnih organizacija – na kojima je dogovarana strategija izborne borbe protiv vladajuæeg poretka u Srbiji. Iz toga što je prethodno reèeno proizlazi paradoksalan zakljuèak da deo objašnjenja izbornog poraza autoritarnog poretka u Srbiji treba traìti u tome što taj poredak nije bio „dovoljno autoritaran“ i što nije onemoguæio slobodno kretanje graðana Srbije preko granica uvoðenjem „unutrašnjih viza“ (o èemu je,inaèe,bilo nagoveštaja u javnosti poèetkom 2000). Najzad,peti uzrok izbornog poraza vladajuæe „crveno-crne“ koalicije je jedan subjektivni momenat. Vladajuæa elita – prvenstveno njen autistièni vrh olièen u Slobodanu Miloševiæu i njegovoj supruzi Mirjani Markoviæ – pogrešno je procenila odnos snaga u biraèkom telu i zakazala je predsednièke izbore,premda je mandat predsednika isticao tek u julu 2001. godine,verujuæi da æe izvojevati ubedljivu izbornu pobedu. Va`nost uloge „loših procena“ u epohalnim dogaðajima jedan autor je dobro naglasio na sledeæi naèin: „Greške,pogrešna tumaèenja i pogrešna shvatanja uèesnika u istorijskim zbivanjima igraju onakvu ulogu kakvu igraju genetske mutacije u biološkim zbivanjima: prave istoriju“ (Soroš, 1999: 21). Izborni porazi Miloševiæa na predsednièkim izborima i koalicije SPS i JUL-a na saveznim izborima izazvali su u vrhu vladajuæeg poretka najpre šok,a po-
Page 1: 3. PUT DO SRPSKOG OKTOBRA
Page 4 and 5: 44 Vladimir Goati Centralna teza ko
Page 6 and 7: 46 Vladimir Goati dana Miloševiæa
Page 8 and 9: 48 Vladimir Goati bio u toku krivi
Page 12 and 13: 52 Vladimir Goati tom,potpuno oèek
Page 14 and 15: 54 Vladimir Goati veæinu u parlame

PUT DO SRPSKOG OKTOBRA - komunikacija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?