PUT DO SRPSKOG OKTOBRA - komunikacija

3. 

PUT DO SRPSKOG 

OKTOBRA

Vladimir Goati 

Institut društvenih nauka 

Beograd 

Priroda poretka i oktobarski 

prevrat u Srbiji 

Rezime: U Srbiji su 1990 uspostavljene demokratske ustanove: politièke partije,parlament,višestranaèki 

izbori,pa bi zato bilo uprošæeno svrstati taj poredak u autoritarne poretke. 

Istovremeno,politièki poredak Srbije nije obezbeðivao „ravnopravnu arenu“ za 

nadmetanje svim politièkim partijama,pa se ne moè govoriti o demokratskom poretku. 

Zato je poredak u Srbiji najtaènije svrstati u tip pseudo-demokratije,o kojoj govori Larry 

Diamond. Takvo odreðenje vaìlo je do 1998. kada je poredak poèeo u sve veæoj meri da 

se oslanja na nasilje protiv opozicionih partija,nezavisnih medija i nevladinih organizacija. 

Time je bitno promenjen tip poretka: pseudo-demokratija je involuirala u èisti autoritarni 

tip. Na gubitak septembarskih izbora 2000. takav tip poretka u Srbiji je reagovao najpre 

pokušajem falsifikovanja,pa zatim kada su graðani zbog toga organizovali proteste,nasiljem 

na koje su graðani 5 oktobra pokazali spremnost da uzvrate. Suoèen sa tim,represivni 

aparat (policija,vojska) se povukao,što je oznaèilo poèetak urušavanja vladajuæeg 

poretka. Spremnost graðana da odgovore na nasilje (postojanje potencijalne sile) bitan 

je èinilac rušenja autoritarnog poretka u Srbiji. 

Kljuène reèi: demokratske ustanove,pseudo-demokratija,autoritarni reìm,potencijalna 

sila,smena na vlasti. 

Skoro da nema nedoumica o tome da je 5 oktobra 2000. u Srbiji ostvarena 

temeljna promena vladajuæeg politièkog poretka. Autori nisu,meðutim,saglasni 

oko prirode tog poretka,a njihove ocene variraju u širokom rasponu od „semi-demokratije“, 

preko „autoritarnog pluralizma“ do „meke diktature“,pri èemu oni 

slede razlièite teorijske-filozofske tradicije i škole mišljenja. Ne ulazeæi ovom prilikom 

u prednosti i nedostatke takvih odreðenja,izneæemo vlastitu ocenu o tipu 

politièkog poretku Srbije koji je bio na snazi od 1990. do 5. oktobra 2000. polazeæi 

od konceptualnog okvira Larija Dajamonda (Diamond 1996) koji – po našem 

mišljenju koje smo šire obrazloìli na drugom mestu (Goati,2000: 46-51) – pruà 

najviše moguænosti za uporeðenje izmeðu poredaka postkomunistièkih zemalja i 

zemalja stabilne demokratije.

44 Vladimir Goati 

Centralna teza koju æemo izloìti na sledeæim stranicama ukratko glasi: u 

posmatranom vremenskom okviru od deset godina (1990-2000) u Srbiji su bila 

na snazi ne jedan, nego dva tipa politièkog poretka; od 1990. do 1998. to je 

pseudodemokratija, a u drugom razdoblju to je „ogoljeni“ autoritarni poredak sa 

primesama sultanizma. Ovo je va`no imati u vidu,jer su upravo u drugom razdoblju 

odràni izbori (24. septembra 2000) èije je rezultate vladajuæi poredak pokušao 

da falsifikuje,što je dovelo do „oktobarskog prevrata“ kojim je taj poredak 

eliminisan. Bez uzimanja u obzir prirode poretka u Srbiji u septembru 2000. nije 

moguæe razumeti dinamiku dogaðaja koji su prethodili njegovom urušavanju, 

niti – kao što æemo kasnije pokazati –va`nu ulogu koju je u tome igrala potencijalna 

sila. 

Izneta teza da su u razdoblju izmeðu 1990. i 2000. u Srbiji bila na snazi dva 

tipa poretka implicira da je u tom razdoblju došlo do promene tipa poretka,što 

valja potkrepiti argumentima. Od tih argumenata pomenuæemo,naroèito,bitno 

suàvanje slobode nezavisnih medija i zaoštravanje stava prema opoziciji i nevladinom 

sektoru koji su se oèitovali posle uspostavljanja u Srbiji koalicione vlade 

izmeðu SPS,JUL-a i SRS (24. marta 1998). Na va`nost tih promena upozorili 

su,s pravom,neki domaæi i strani autori (npr: Vuèetiæ: 2000,22; Cohen,2001: 

423-424). Ako tome dodamo da je vladajuæi poredak Srbije potpuno prekinuo 

odnose sa rukovodstvom Crne Gore uspostavljenim na demokratskim izborima 

31. maja 1998. i nastojao da to rukovodstvo prinudi na popuštanje ne samo 

„ekonomskom blokadom“, nego i pretnjom nasilne vojne intervencije,smatramo 

da kumulativni uèinak navedenih promena potvrðuje tezu da je u Srbiji 1998. 

ostvarena transformacija – koristeæi tipologiju Larija Dajamonda – pseudodemokratije 

(uspostavljene 1990) u autoritarni poredak tout court. Izneæemo sada 

ukratko podelu politièkih poredaka koju je obrazloìo citirani pisac. Dajamond 

polazi od ocene da je dihotomna podela poredaka na autoritarne i demokratske 

previše gruba,jer se u obe grupe svrstavaju poreci izmeðu kojih postoje velike 

razlike. Zbog toga,umesto dvoèlane,on predlaè sledeæu petoèlanu tipologiju 

poredaka: autoritarni poredak,pseudodemokratija,izborna demokratija,srednji 

tip (izmeðu izborne i liberalne demokratije) i liberalna demokratija. Prva dva tipa 

spadaju u genus autoritarnih, a preostala tri tipa u genus demokratskih poredaka. 

Reè je,u stvari,o evolutivnoj šemi; pseudodemokratija oznaèava „liberalniju 

varijantu“ autoritarnog poretka,izborna demokratija predstavlja,i pored svojih 

ogranièenosti,kvalitativnu promenu i èini „prvi stupanj“ demokratije, srednji tip je 

„bogatiji oblik“ demokratskog poretka od izborne demokratije,dok je liberalna 

demokratija razvijeniji vid demokratije od srednjeg tipa (podrobnije o tome: Goati,2000: 

48-51). Izloìæemo u najkraæim crtama dijahronièni presek politièkog 

razvoja Srbije u periodu od 1990. do septembarskih izbora 2000. u kojem je 

došlo do smene pomenuta dva tipa poretka.

Priroda poretka i oktobarski prevrat 45 

1. Od 1990. do 1998. godine 

U Srbiji su 1990. obrazovane demokratske institucije, ali su one delovale u 

dubokoj senci vladajuæe Socijalistièke partije Srbije (SPS) koja je (pod imenom: 

Savez komunista Srbije) vladala i u razdoblju „samoupavnog socijalizma“. SPS 

je zadràla sve poluge vlasti u svojim rukama: dràvni aparat (naroèito vojsku i 

policiju),privredu i medije. U takvim okolnostima parlament je igrao podreðenu 

ulogu u odnosu na neposredno izabranog predsednika republike,opozicione 

partije bile su sistematski marginalizovane,a izborna nadmetanja odvijala su se 

permanentno u „reìji“ vladajuæe partije,pa se nije moglo govoriti o slobodnim i 

poštenim izborima. Obrazloìæemo šire iznete tvrdnje. 

U razdoblju od 1990. do 1998. SPS je imala širok oslonac u biraèkom telu,o 

èemu ubedljivo svedoèe podaci da je ona zadobijala,relativno posmatrano,najveæi 

procenat glasova na sukcesivnim republièkim izborima. Udeo osvojenih 

glasova SPS ovako se kretao: 1990. – 46,1 odsto; 1992. – 28,8; 1993. – 36,7 

odsto i 1997. (u „levoj koaliciji“) 34,2 odsto. Iako se moè pretpostaviti da je SPS 

zadobijala deo glasova zahvaljujuæi izbornim manipulacijama,nema nikakve 

sumnje da je u posmatranom vremenskom okviru ta partija uìvala sna`nu podršku 

biraèkog tela Srbije. Osim toga,SPS je uspevala spretnim manevrima da 

obezbedi podršku drugih partija (od 1992. do 1993. Srpske radikalne stranke; 

od 1994. do 1998. Nove demokratije),što joj je obezbeðivalo veæinu u republièkom 

parlamentu i omoguæavalo da arbitrerno donosi i menja izborne (i druge) 

zakone,ne konsultujuæi opozicione partije. Nadmoæi vladajuæe SPS nad opozicijom 

u biraèkom telu i u parlamentu treba svakako dodati presudan uticaj te 

partije u dominantno „društvenoj“ (ustvari dràvnoj) privredi Srbije. U takvoj privredi 

SPS je vršila ulogu „generalnog menadèra“ obezbeðujuæi privilegije za 

svoje èlanove i za sebe kao organizaciju. Najzad,SPS je zasnivala svoju superiornu 

pozicija u politièkom ìvotu i na èvrstoj kontroli zvaniènih medija (pre svega 

RTS). Nasuprot SPS,koja je raspolagala svim napred opisanim polugama 

moæi,delovala je programski i politièki razjedinjena opozicija Srbije,koja je više 

energije trošila u meðusobnim sukobima nego u borbi protiv vladajuæe stranke. 

Èak i kad je opozicija uspevala da se ujedini u borbi protiv SPS i vladajuæeg 

poretka – kao što je to sluèaj sa koalicijom „Zajedno“ (Srpski pokret obnove – 

Demokratska stranka – Graðanski savez) – to je trajalo kratko (novembar 1996. 

– maj 1997) i završilo se razlazom. 

Višestruka superiornost SPS nad opozicijom objašnjava zašto je od 1990. 

do 1998. „stari reìm“ Srbije samo izuzetno koristio otvoreno nasilje nad opozicionim 

partijama i zašto je dopuštao delovanje nezavisnih medija („Borba“ koja 

1996. menja naziv u „Naša Borba“, „Vreme“, „Studio B“ i dr.) koji su iznosili kritièke 

stavove ne samo o pojedinim nosiocima vlasti,nego i prema reìmu u celini. 

Nije zato preterano tvrditi da je od 1990. do 1998. vladajuæi poredak Srbije 

nastojao da,bar u izvesnoj meri,saèuva privid poštovanja demokratskih institucija 

uspostavljenih 1990. Dobra ilustracija za to je nevoljno odustajanje Slobo-


dana Miloševiæa 1997. od kandidature za predsednika republike Srbije,jer je 

prethodno u dva navrata (1990. i 1992) bio izabran na taj poloaj. Njegovim 

treæim izborom bio bi grubo prekršen Ustav Srbije (1990) koji u èlanu 86 (stav 3) 

izrièito naglašava da „isto lice moè da bude izabrano za Predsednika republike 

najviše dva puta“. Da bi izbegao izvesno negativnu reakciju domaæe i strane javnosti,Miloševiæ 

se nije 1997. ponovo kandidovao za poloaj predsednika Srbije 

koji svom nosiocu obezbeðuje velika prava,a,umesto toga,izabran je za predsednika 

SRJ èija su ovlašæenja samo „ceremonijalna“. Iz iznetih razloga mislimo 

da se poredak u Srbiji od 1990. do 1998. moè svrstati u pseudodemokratiju u 

kojoj, kako belei Dajamond, postoje opozicione partije i druge karakteristike izborne 

demokratije, ali nedostaje suštinski uslov: „…dovoljno ravnopravna arena 

osporavanja koja omoguæava da vladajuæa partija bude smenjena sa vlasti“ 

(Diamond, 1996: 25). 

2. Od 1998. do 2000. godine 

Posle uspostavljanja koalicione vlade Srbije izmeðu SPS,JUL-a i SRS (24. 

mart 1998),poèela je brza erozija politièke podrške partijama koje èine tu koaliciju,što 

su one nastojale da nadoknade sve veæim osloncem na represiju. Veæ sredinom 

1998. intenzivirani su napadi na nezavisne medije,koji su permanentno 

ìgosani od strane reìmskih glasila zbog finansijske i druge pomoæi koju dobijaju 

iz inostranstva. Osim toga,proreìmska glasila sistematski su ignorisala aktivnost 

opozicionih partija koje su bojkotovale republièke izbore 1997. (DS,DSS, 

GSS i dr.) i izveštavala iskljuèivo o partijama vladajuæe koalicije,pominjuæi 

veoma retko i SPO koji je sudelovao na izborima 1997. O stepenu dominacije 

stranaka „crveno-crne“ koalicije u proreìmskim glasilima Srbije (RTV Srbije, 

„Politika“, „Borba“) govore rezultati istraìvanja sprovedenog u periodu od marta 

do oktobra 1998. Komentarišuæi rezultate pomenutog istraìvanja koji se odnose 

na prisutnost pojedinih partija u progamu Televizije Srbije,jedan od istraìvaèa je 

zabeleìo: „Partijske aktivnosti èine èetvrtinu sadràja ‘Dnevnika’ i uglavnom je 

TV minutaà dodeljena partijama koalicije (SPS,JUL i SRS – V.G.). Unutar nje, 

uèinjena je raspodela koja se u analiziranom periodu dosledno poštuje. Vladajuæa 

koalicija,ukljuèujuæi i priloge o SNP CG,ima 90odsto partijskog vremena. U 

preostalih 10odsto smešteni su svi izveštaji o partijama koje su zasluìle da 

budu pomenute – to su SPO i ND. Partijski,pa i politièki ìvot izvan parlamenta, 

za dràvnu televiziju ne postoji“ (Milivojeviæ,1998: 19). Slièni su zakljuèci istovremeno 

izvršenih analiza programa Radio Beograda i listova „Politika“ i „Borba“ 

(Matiæ,1998: 45; Todoroviæ,1998: 52). 

Vladajuæi poredak se nije,meðutim,zadovoljio ignorisanjem opozicije i neprestanim 

optuìvanjem nezavisnih medija za doušništvo sa spoljnim neprijateljima 

Srbije, nego je 2. oktobra 1998. usvojen „Zakon o javnom informisanju 

republike Srbije“ koji je bitno ogranièio slobodu delovanja nezavisnih medija. 

Tim zakonom ustanovljene su visoke novèane sankcije (èlan 69) koje se izrièu u


prekršajnom,a ne u kriviènom postupku. Objašnjenje zašto je materija iz domena 

redovnih sudova dodeljena u nadle`nost sudijama za prekršaje treba traìti u 

tome što,kako jedan poznavalac ocenjuje,„…prekršajni organi nisu sudovi u 

ustavnom smislu,ne uìvaju ustavom garantovanu nezavisnost i stalnost 

sudske funkcije. Sudije za prekršaje imenuje vlada Srbije i po uprošæenoj proceduri 

moè ih razrešiti du`nosti. Otuda je,za razliku od redovnih sudova,na 

prekršajne organe mnogo lakše ostvariti odluèujuæi uticaj izvršne i politièke vlasti“ 

(Vuèetiæ,2000: 22). Kao što se moglo oèekivati,sudije za prekršaje su odmah 

posle stupanja navedenog zakona na snagu poèele da izrièu visoke novèane 

kazne nezavisnim glasilima u kojima je opozicija iznosila kritièke ocene o postupcima 

pripadnika vladajuæe politièke elite. Od poèetka oktobra 1998. pa do 

kraja februara 2000. nezavisni mediji su – prema podacima Nezavisnog 

udruènja novinara Srbije (NUNS) – ka`njeni 47 puta sa ukupno 24.424.000 dinara, 

ili nešto više od 6 miliona DM po zvaniènom kursu (Blic, 29. mart 2000). 

Od februara pa do pobede 5 oktobra 2000. – kada je taj zakon prestao da se primenjuje 

– kampanja reìma protiv nezavisnih medija je intenzivirana i suma 

izreèenih kazni porasla je na oko 14 miliona DM. 

Drakonske finansijske kazne i drugi oblici pritiska doveli su do gašenja više 

nezavisnih glasila (štampanih i elektronskih),što je omoguæilo vladajuæoj koaliciji 

SPS,JUL-a i SRS da još potpunije zagospodari medijskim prostorom Srbije. 

Pored pomenutog zakona o informisanju,regresivne tendencije u politièkoj sferi 

sna`no su podstakli „Zakon o univerzitetu“ (1998), koji je bitno suzio autonomiju 

univerziteta u odnosu na dràvu, i „Zakon o lokalnoj samoupravi“ (1999), koji je 

još više redukovao inaèe malu finansijsku i kadrovsku samostalnost opština i 

gradova. Citirani zakoni bitno su suzili prostor slobode i prava graðana i posluìli 

kao alibi za sve èešæu i masovniju primenu nasilja. Vladajuæi poredak u Srbiji se 

naroèito nemilosrdno obraèunavao sa uèesnicima višemeseènih mirnih demonstracija 

koje je od 19. septembra 1999. pa sve do septembarskih izbora 2000. 

organizovala koalicija opozicionih partija „Savez za promene“ (DS,GSS,Demohrišæanska 

stranka Srbije i ND). 

„Ciljna grupa“ represije vladajuæeg poretka postali su,takoðe,lideri partija 

demokratske opozicije i aktivisti studentskog,odnosno (od maja 2000) narodnog 

pokreta „Otpor“. To dobro ilustruju podizanje optu`nice 24. februara 2000. 

protiv predsednika ND,Dušana Mihailoviæa,zbog tvrdnje saopštene u emisiji 

ANEM, emitovanoj na „Studiju B“, da „…stranka na vlasti vlada pomoæu terora i 

da je to prvi stadijum diktature…“ i podnošenje (krajem marta 2000) serije kriviènih 

prijava od strane visokih funkcionera vladajuæeg reìma zbog kleveta, protiv 

predsednika DS, GSS, Socijaldemokratske partije, DHSS i NS. Nije preterano 

tvrditi da je „trn u oku“ vladajuæeg poretka bio i pokret „Otpor“. Za dve godine privedeno 

je na informativni razgovor u policiju, pokrenut je sudski postupak protiv 

ili je uhapšeno 1700 èlanova tog pokreta. Policija je èak 4. septembra 2000. 

upala u centralu „Otpora“,bez sudskog naloga,i zaplenila svu opremu. Na udaru 

poretka našli su se i advokati,što ilustruje podatak da je krajem marta 2000.


bio u toku krivièni postupak protiv sedam advokata koji su branili nezavisne medije,uèesnike 

mirnih protesta ili opozione politièare (Blic,29. mart 2000). Najzad,pored 

otvorene represije kojoj je bila izloèna,opozicija je delovala u 

atmosferi sve veæe nesigurnosti podstaknute nerasvetljenim atentatima ili pokušajima 

atentata na liènosti iz politièkog ìvota (npr. dva pokušaja atentata na lidera 

SPO,Vuka Draškoviæa) za koje su postojale indicije da su organizovani od 

slu`be dràvne bezbednosti. Takvu atmosferu podgrejavala je i otmica bivšeg 

predsednika Srbije,Ivana Stamboliæa,izvršena 26. avgusta 2000,koja je do trenutka 

pisanja ovog teksta (mart 2001) ostala nerasvetljena. Sumnju javnosti da 

otmica ima politièku pozadinu podstakle su informacije da je Stamboliæ u kampanji 

za septembarske predsednièke i parlamentarne izbore pomagao Demokratskoj 

opoziciji Srbije (DOS). 

Smatramo da prethodno nabrojane promene predstavljaju dovoljnu èinjenièku 

podlogu za iznetu tezu o involuciji vladajuæeg poretka Srbije 1998. od 

pseudodemokartije u autoritaritarni poredak. Štaviše, pred septembarske izbore 

2000. taj poredak je – kako smo pokazali na drugom mestu (Goati,2000: 

54-57) ispoljio naglašene sliènosti sa sultanizmom èija su bitna obele`ja: nejasne 

granice izmeðu reìma i dràve; personalizacija vlasti; konstitucionalna 

hipokrizija; uska socijalna osnova i odsustvo razgranièenja vladarevog bogatstva 

i „javne blagajne“ (Chehabi and Linz, 1998: 11-23). Istini za volju, involucija u 

autoritarizam nije dovedena do kraja, jer u Srbiji ipak nisu zakonom zabranjene 

opozicione politièke partije,mada je sloboda njihovog delovanja bila bitno ogranièena. 

Uz to,ukidanje opozicije bilo je najavljeno u govoru predsednika SRJ i 

predsednika SPS,Slobodana Miloševiæa,na Èetvrtom kongresu SPS 17. februara 

2000. U tom govoru Miloševiæ je ustvrdio da u Srbiji ne postoji opozicija, 

nego „…grupacija potplaæenih slabiæa i lopova koji,koristeæi teško vreme u kojem 

mnogi ljudi ne ìve lako,i koristeæi znaèajna finansijska sredstva koja im se 

doturaju iz inostranstva,manipulišu oseæanjima i potrebama izvesnog broja ljudi,èesto 

veoma mladih preæutkujuæi razloge zbog kojih je teško,laùæi ih da iz 

teškoæa nema izlaza bez savijene kième pred silom koja je pokorila ceo svet…“ 

(Politika, 18. februar 2000). S obzirom na moæ kojom je Miloševiæ raspolagao, 

izneta ocena nije bila samo semantièko poništavanje opozicije,nego najava da 

æe opozicija biti i formalno ukinuta. Bez obzira što do septembarskih izbora 

2000. nije donet zakon o zabrani opozicije,posle Miloševiæevog govora usledilo 

je intenziviranje represivnih mera protiv opozicionih partija,na osnovu èega se 

moè zakljuèiti da je poredak u Srbiji prestao da „toleriše opoziciju“, što je konstitutivno 

obele`je pseudodemokratije. Time je pseudemokratija involuirala u autoritarni 

poredak (koji Dajamond naziva „rezidualnom kategorijom“). 

Iz iznete „dijagnoze“ prirode vladajuæeg politièkog poretka u Srbiji pred septembarske 

izbore 2000. logièno proizlaze dve hipoteze – koje je razvoj dogaðaja 

potvrdio,a na koje æemo se još vratiti – da je bilo nerealno oèekivati da æe takav 

poredak priznati izborni poraz i da je bilo još manje verovatno raèunati na njegovu 

spremnost da bude „mirno demontiran“ nakon gubitka izbora.


3. Septembarski izbori 2000. i krah vladajuæeg poretka 

O odràvanju saveznih izbora 24. septembra odluku je donela vladajuæa 

koalicija na saveznom nivou (SPS – JUL – SRS – Socijalistièka narodna partija 

CG – Srpska narodna stranka). Osim izbora za oba veæa Savezne skupštine, 

istog dana zakazani su izbori za predsednika SRJ, kao i (samo u Srbiji) pokrajinski 

i lokalni izbori. Septembarskim izborima prethodilo je, 6. jula, iznenadno 

usvajanje ustavnih amandmana kojim je, u „reìji“ vladajuæe koalicije,iznenada i 

protivustavno bitno promenjen Ustav SRJ (1992). Ustavnim amandmanima 

prihvaæene su,izmeðu ostalih,dve bitne izmene. Prva se sastoji u tome što se 

Predsednik SRJ bira neposredno,dok je po Ustavu SRJ (èlan 97) Predsednika 

republike birala Savezna skupština. Druga izmena tièe se naèina odabira èlanova 

Veæa republika Savezne Skupštine. Amandmanima je,umesto posrednog, 

usvojen neposredni izbor,što je bitno narušilo ravnopravnost Crne Gore sa 

Srbijom u federaciji (šire: Goati,2001: 236-237). U znak protesta protiv navedenih 

promena ustava koje su usvojene bez njene saglasnosti,vladajuæa koalicija 

Crne Gore „Da ìvimo bolje“ (Demokratska partija socijalista – Narodna stranka 

CG – Socijaldemokratska partija CG – Demokratska unija Albanaca) odluèila je 

da bojkotuje savezne izbore. Opozicija u Srbiji nije se,meðutim,priklonila istoj 

opciji,jer bi nesudelovanjem na izborima sama „išla na ruku“ upornim nastojanjima 

vladajuæeg poretka da je politièki potpuno marginalizuje. 

Pred septembarske izbore u biraèkom telu Srbiji mnogobrojna empirijska 

istraìvanja registrovala su dva politièki va`na trenda: prvi je nezadrìvo 

suàvanje politièkog oslonca vladajuæe „crveno-crne“ koalicije,a drugi je ekspanzija 

uticaja opozicionih partija. Unutar oba suprotstavljena bloka,vladajuæeg 

i opozicionog,manifestovale su se,takoðe,opreène tendencije; u vladajuæoj 

koaliciji sve su više dolazile do izraàja interne napetosti i sukobi,dok je u ranije 

hronièno podeljenom opozicionom bloku otpoèeo proces politièkog ujedinjavanja. 

Sukob u vladajuæem bloku izmeðu SPS i JUL a, sa jedne strane, i SRS, sa 

druge strane, prouzrokovan je prvenstveno nezadovoljstvom Radikala – koji su 

u republièkom parlamentu imali samo tri poslanika manje od SPS (82 prema 85) 

– time što ih „crveni partneri“ uporno drè u „predsoblju vlasti“,a ne programskim 

razlikama. Da u središtu spora nisu bile programske divergencije pokazuje 

to što su SPS i JUL,kao i njihov predsednièki kandidat,Slobodan Miloševiæ, 

izašli su na septembarske izbore sa platformom koja je skoro identièna sa platformom 

SRS i njenog predsednièkog kandidata,Tomislava Nikoliæa. U obe platforme 

dominirale su ideje o opasnosti od „novog svetskog poretka“ koja se 

nadvila nad Srbijom i SRJ i o neophodnosti da se u borbi za opstanak eliminiše 

demokratska opozicija kao „peta kolona“ spoljnih neprijatelja. Pored toga što 

Radikali nisu dobili udeo u vlasti u srazmeri sa njihovom parlamentarnom snagom,ta 

partija je bila nezadovoljna zato što je bila potisnuta u zvaniènim medijima 

u korist SPS i JUL-a. 

Nasuprot produbljivanju politièkog rascepa unutar „crveno-crne“ koalicije, 

meðu opozicionim partijama sna`no su se od sredine 1998. manifestovale ten-


dencije ka akcionom povezivanju. Jedan od „stoera“ tog povezivanja je DS, 

koja je u julu 1998 obrazovala sa GSS, DHS i NS koaliciju „Savez za promene“. 

Prvi politièki cilj oko kojeg su se ujedinili novoobrazovana koalicija,SPO i druge 

partije demokratske opozicije bio je zahtev za odravanjem vanrednih slobodnih 

i ravnopravnih izbora na svim nivoima. Sledeæi vaan korak u poboljšanju odnosa 

izmeðu opozicionih partija predstavlja njihov sporazum od 10. januara 2000. u 

kojem se od vladajuæeg poretka zahteva: 1. da se vladajuæe i opozicione stranke 

dogovore o vanrednim izborima na svim nivoima koji æe biti odrani do kraja aprila 

2000; 2. „…obustavljanje svih akata dràvnog terora i bezakonja u svim njegovim 

oblicima…“; i 3. ukidanje postojeæih represivnih zakona kojima se 

ogranièavaju prava graðana i antidemokratskih zakona o štampi i univerzitetu. 

Zahtev za odravanjem vanrednih slobodnih i poštenih izbora na svim nivoima 

koji se,kao eho,ponavlja u svim obraæanjima opozicije vlastima,opozicija je istakla 

i na velikom protestnom skupu u Beogradu odranom 14. aprila na kojem je 

uzelo uèešæa oko 200.000 graðana. Opozicione partije su u tenji da od vladajuæeg 

reima Srbije izdejstvuju slobodne i ravnopravne izbore primenile razlièite 

taktike; SzP je nastojala da iznudi raspisivanje izbora oslanjajuæi se na masovne 

proteste i akcije graðanske neposlušnosti,dok je SPO teio da ostvari isti cilj zalaganjem 

svojih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije. Obe su se taktike,meðutim,pokazale 

neuspešnim,jer je vladajuæi poredak zakazao izbore tek kad je to 

sam procenio oportunim i po pravilima koja je sam nametnuo. 

Na septembarskim izborima 2000. stranke vladajuæe koalicije na saveznom 

nivou (SPS – JUL – SRS – SNP CG – SrNS CG) bile su privilegovane nad 

opozicijom u institucionalnoj i medijskoj sferi (o tome: Goati, 2001: 237-239), pa 

se, zbog toga, septembarski izbori ne mogu svrstati – kao ni svi prethodni izbori 

za parlament SRJ i za parlament Srbije – u slobodne i poštene. Od niza izbora 

odrànih 24. septembra,najveæu „politièku teìnu“ imali su, neosporno, izbori za 

Predsednika SRJ, jer je na njima u borbi sa opozicionim kandidatima „odmerio 

snagu“ Slobodan Miloševiæ,ne samo najmoæniji politièar vladajuæeg reìma, 

nego i liènost koja je personifikovala taj reìm. Na predsednièkim izborima,osim 

Miloševiæa,sudelovala su još èetiri kandidata: Vojislav Koštunica (DOS),Tomislav 

Nikoliæ (SRS),Vojislav Mihailoviæ (SPO) i peti,potpuno anoniman kandidat, 

Afirmativne stranke (AS),Miodrag Vidojkoviæ. Na tim izborima ubedljivo je trijumfovao,veæ 

u prvom krugu,kandidat DOS-a,Vojislav Koštunica nad Slobodanom 

Miloševiæem. Koštunica je osvojio je 2.470.304 glasova (50,2 odsto), 

Slobodan Miloševiæ 1.826.799,dok su ostali takmaci zadobili znatno manju 

podršku graðana. Kandidati DOS-a odneli su,takoðe,pobede i na saveznim, 

pokrajinskim i lokalnim izborima. 

Postavlja se pitanje kako je moguæe da opozicija odnese pobedu na izborima 

u jednom autoritarnom poretku? U odgovoru na to pitanje treba najpre uzeti u 

obzir da je opozicija ostvarila u biraèkom telu toliko veliku prednost nad „crveno-crnom“ 

koalicijom da poredak nije mogao da je eliminiše standardnim naèinima 

manipulacije primenjivanim u prethodnom razdoblju. Drugo,tradicionalno


suprotstavljene opozicione partije Srbije,ujedinjene u DOS,uspešno su artikulisale 

nezadovoljstvo graðana i ponudile im uverljiv alternativni projekt demokratskogitrìšnog 

preobraàja. Treæe,u izbornu kampanju protiv reìma ukljuèio se, 

osim opozicionih partija,širok spektar nevladinih organizacija (G 17+,CESID, 

Otpor,Graðanske inicijative,Evropski pokret u Srbiji i mnoge druge) koje su 

uspele da podstaknu veliki broj ranijih apstinenata da izaðu na biraèka mesta i da 

izraze svoju izbornu volju. Nastojanje opozicije da podstakne što veæi procenat 

graðana da izaðu na glasanje rezultat je saznanja da je na taj naèin ostvarena izborna 

pobeda demokratskih snaga u Slovaèkoj (1998) i u Hrvatskoj (2000). Osim 

toga,nalazi mnogih empirijskih istraìvanja sprovedenih od 1990. do 2000. pokazivali 

su da su graðani koji nisu uèestvovali na izborima veæinom podràvali 

opozicione partije. Kampanja za što masovniji izlazak graðana na izbore postigla 

je uspeh,o èemu govore podaci da je na septembarskim izborima u Srbiji sudelovalo 

74,4 odsto graðana, dok je na republièkim izborima 1997. taj procenat bio 

samo 57,4 odsto. 

Èetvrto,opozicione partije i nevladine organizacije Srbije dobile su u izbornoj 

kampanji ogromnu pomoæ (elektronska oprema,finansijska sredstva,obrazovanje 

aktivista i dr.) od meðunarodnih organizacija,èime su u velikoj meri 

neutralisale institucionalne i medijske prednosti vladajuæih partija. Vlast je,doduše,pokušavala 

da osujeti priliv inostrane pomoæi stogom finansijskom kontrolom 

opozicionih partija i nevladinih organizacija koja je intenzivirana sredinom 

2000,ali je to dalo slabe rezultate,jer je pomoæ pristizala preko Crne Gore,èija 

vlada je aktivno pomagala opoziciju u Srbiji. Opozicija je dobijala pomoæ i preko 

Maðarske za koju za graðane SRJ vaì princip slobodnog prelaska granice (bez 

viza). Nije zato sluèajno što su u Crnoj Gori i Maðarskoj odràvani va`ni sastanci 

opozicionih partija i nevladinih organizacija – èesto uz prisustvo predstavnika 

meðunarodnih organizacija – na kojima je dogovarana strategija izborne borbe 

protiv vladajuæeg poretka u Srbiji. Iz toga što je prethodno reèeno proizlazi paradoksalan 

zakljuèak da deo objašnjenja izbornog poraza autoritarnog poretka u 

Srbiji treba traìti u tome što taj poredak nije bio „dovoljno autoritaran“ i što nije 

onemoguæio slobodno kretanje graðana Srbije preko granica uvoðenjem „unutrašnjih 

viza“ (o èemu je,inaèe,bilo nagoveštaja u javnosti poèetkom 2000). Najzad,peti 

uzrok izbornog poraza vladajuæe „crveno-crne“ koalicije je jedan 

subjektivni momenat. Vladajuæa elita – prvenstveno njen autistièni vrh olièen u 

Slobodanu Miloševiæu i njegovoj supruzi Mirjani Markoviæ – pogrešno je procenila 

odnos snaga u biraèkom telu i zakazala je predsednièke izbore,premda je mandat 

predsednika isticao tek u julu 2001. godine,verujuæi da æe izvojevati ubedljivu 

izbornu pobedu. Va`nost uloge „loših procena“ u epohalnim dogaðajima jedan 

autor je dobro naglasio na sledeæi naèin: „Greške,pogrešna tumaèenja i pogrešna 

shvatanja uèesnika u istorijskim zbivanjima igraju onakvu ulogu kakvu igraju 

genetske mutacije u biološkim zbivanjima: prave istoriju“ (Soroš, 1999: 21). 

Izborni porazi Miloševiæa na predsednièkim izborima i koalicije SPS i JUL-a 

na saveznim izborima izazvali su u vrhu vladajuæeg poretka najpre šok,a po-


tom,potpuno oèekivano,oèajnièke pokušaje,koji su trajali od 25. septembra do 

5. oktobra 2000,da prikrije Miloševiæev poraz. Kaemo „potpuno oèekivano“, jer 

je personalni vrh autoritarnog poretka Srbije toliko ogrezao u nasilju da je gubljenje 

vlasti znaèilo za njega neminovno suoèavanje sa krivièno-pravnom i graðansko-pravnom 

odgovornošæu. Povrh toga,protiv Miloševiæa i najueg kruga 

njegovih saradnika Meðunarodni sud u Hagu je podigao,maja 1999,optunice i 

gubitak izbora znaèio je njihovu verovatnu ekstradiciju tom sudu. U pokušaju falsifikovanja 

izborne volje graðana kljuènu ulogu odigrala je Savezna izborna komisija 

(SIK), koja je delovala kao longa manus vladajuæeg poretka,èineæi veliki 

broj teških prekršaja izbornih i drugih propisa. Kršeæi te propise stalni sastav 

SIK-a je objavio u svojoj Odluci (Slu`beni list SRJ od 29. septembra 2000) krivotvorene 

rezultate izbora po kojima je kandidat DOS-a, Vojislav Koštunica,dobio 

samo 2.474.392 glasova,odnosno 49,9 odsto od ukupnog broja glasalih. 

Na osnovu toga,SIK je ocenila da Koštunica nije ispunio uslov (od 50 odsto plus 

jedan glas) da bi bio izabran u prvom krugu,pa je proglasila da æe drugi krug 

predsednièkih izbora biti odran 8. oktobra 2000. Na albu DOS i njegovog 

predsednièkog kandidata protiv citirane odluke SIK-a Savezni ustavni sud 

(SUS) doneo je 4. oktobra rešenje prema kojem kompletan prvi krug izbora za 

predsednika treba da bude ponovljen. To je,u stvari,znaèilo da se predsednièki 

izbori moraju iznova odrati,što je Miloševiæu otvaralo moguænost da pripremi 

novu izbornu prevaru. 

Ali,pokazalo se da to nije poslednja,nego pretposlednja faza izbornog 

zapleta. Finalni èin tog zapleta poèeo je pozivom lidera DOS-a (29. septembra) 

na graðansku neposlušnost i na masovne proteste sve do priznavanja rezultata 

predsednièkih izbora. Pored desetina hiljada graðana koji su svakodnevno demonstrirali 

na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije,protestima se pridruìlo 

i oko 13 hiljada rudara kolubarskih rudnika koji su prekinuli proizvodnju. 

Vladajuæi poredak je pretnjom upotrebe vojske i policije pokušao da prinudi 

rudare da nastave rad,ali su se hiljade graðana pridruìli rudarima što je,verovatno,odvratilo 

poredak od primene nasilja. Višednevne demonstracija dostigle 

su apogej u èetvrtak 5. oktobra,kada je na ulice Beograda izašlo više od sedam 

stotina hiljada graðana iz èitave Srbije,koji su,i pored intervencije policije palicama 

i suzavcem,zauzeli zgrade Savezne skupštine i RTS. Krvoproliæe je,ipak, 

izbegnuto,jer su elitne policijske formacije (Posebne jedinice policije,Specijalna 

antiteroristièka jedinica i Jedinica za specijalne operacije poznate kao 

„crvene beretke“) odbile da pucaju i pridruìle su se graðanima. 

Tako se na ulicama Beograda 5. oktobra dogodila „meka demokratska revolucija“,koja 

zbog svoje masovnosti ima sliènosti sa zbivanjima u Pragu 1989. Pored 

sliènosti postoje,meðutim,i razlike,jer je u Beogradu ipak bilo nasilja (policija 

je koristila palice i suzavac, a demonstranti kamenice, štapove i buldoèr) i `rtava 

(jedna osoba mrtva i više desetina ranjenih), što asocira na „rumunski scenario“. 

Ne treba nipošto zanemariti da je potencijalna sila demonstranata u 

Beogradu daleko nadmašivala primenjenu silu (nasilje) o èemu govori to što je


veliki broj uèesnika protesta bio naoruàn i što je zauzimanjem Narodne skupštine 

i RTV uverljivo demonstrirao odluènost da se ako treba svim,a ne samo mirnim 

sredstvima bori za priznavanje izbornih rezultata. Imajuæi u vidu prethodno 

opisanu prirodu vladajuæeg poretka u Srbiji, va`nost sile – koja je, ponavljamo, 

prete`no ostala u latentnoj formi – ne treba potcenjivati kada se raspravlja o temeljnom 

politièkom preokretu ostvarenom 5. oktobra; latentna sila nije u tom 

preokretu bila sluèajan, uzgredan i nevaàn fenomen, nego je imalo suštinsku 

ulogu, jer bi, pretpostavljamo, bez nje autoritarni poredak (sa „jednom nogom“ u 

sultanizmu) najverovatnije ignorisao rezultate izbora, i nastavio da vlada po starom. 

Ogromna potencijalna sila od više stotina hiljada ljudi u Beogradu delovala 

je, u stvari, kao „zastrašivaè“ i podstakla represivni aparat (vojni,policijski,parapolicijski) 

da odbije izvršavanje nareðenja vlastodràca,èime prestaje analogija 

sa dogaðajima u Bukureštu 1989. Umesto toga,pošto su demonstranti zauzeli 

zgrade Savezne skupštine i RTV,pripadnici represivnog aparata poèeli su da se 

„bratime sa narodom“ što podseæa na zbivanja u Portugalu (1974) poznata kao 

„revolucija karanfila“. 

Temeljno uzdrmani vladajuæi poredak Srbije bio je prinuðen da prizna izbor 

Vojislava Koštunice za Predsednika SRJ i pobedu DOS-a na saveznim izborima,posle 

èega je poèeo proces nezadrìvog urušavanja tog poretka. To se odmah 

oèitovalo kad su mu „otkazale poslušnost“ najva`nije organizacije iz sfere 

informisanja i bankarstva. Uporedo sa tim,mnoge organizacije u vitalnim društvenim 

delatnostima (nauka,kultura,školstvo,zdravstvo) spontano su odbile da 

primenjuju vaèæe propise nametnute u ranijem razdoblju kojima je reìm kontrolisao 

njihov rad,a u nekim od tih organizacija zaposleni su eliminisali upravljaèke 

garniture nametnute od reìma. Beogradski univerzitet je,na primer, 

prestao da se povinuje „Zakonu o univerzitetu“ – koji je 1998. ukinuo njegovu 

autonomiju – i poèeo da primenjuje zakon koji je prethodno bio na snazi. Istovremeno,na 

univerzitetu i na veæini fakulteta odstranjena su od dràve nametnuta 

rukovodstva,a njihova mesta privremeno su zauzeli organi izabrani od strane 

samih fakulteta. 

Posle septembarskih izbora u Srbiji ipak je ostvarena parcijalna,a ne celovita 

eliminacija ranije politièki vladajuæe garniture. Objašnjenje za to treba traìti 

u politièkom kompromisu izmeðu DOS-a i predstavnika láncien régime koji je 

formalizovan u „Politièkom sporazumu“ potpisanom 16. oktobra od strane DOS, 

SPS i SPO,uz garanciju Predsednika SRJ,Vojislava Koštunice,i Predsednika 

Srbije,Milana Milutinoviæa. Pomenuti sporazum sadrì,izmeðu ostalog,odluke 

o raspisivanju republièkih izbora 23. decembra i o obrazovanju i naèinu delovanja 

nove republièke Vlade. U skladu sa citiranim Sporazumom,Predsednik 

Republike Srbije doneo je 26 oktobra odluku o raspuštanju Narodne skupštine i 

zakazao vanredne parlamentarne izbore za 23 decembar. 

Oslabljeni „stari reìm“ bio je,ustvari,prinuðen da pristane na decembarske 

izbore zbog novog odnosa snaga; da se tome suprotstavio koristeæi svoju


veæinu u parlamentu Srbije izabranom 1997,rizikovao bi nasilno eliminisanje sa 

politièke scene. Zbog toga nije preterano tvrditi da su decembarski izbori, u stvari, 

„produètak“ septembarskih izbora. Na decembarskim izborima vladajuæe 

partije „starog reìma“, SPS, SRS i JUL, pretrpele su ubedljiv poraz, što dobro 

ilustruju podaci da su SPS i SRS zajedno osvojile samo 24 odsto (14,8 + 9,2) 

mandata,a JUL je ostao bez ijednog poslanièkog mesta,dok je DOS izvojevao 

70,4 odsto poslanièkih mandata. 

*** 

Posle decembarskih izbora eliminisani su sa strateški va`nih poloàja 

preostali pripadnici politièke elite „starog reìma“ (sa izuzetkom Predsednika republike 

Srbije,Milana Milutinoviæa koji je,u aktuelnoj konstelaciji snaga,potpuno 

marginalizovan),a njihova mesta zauzeli su pripadnici DOS-a,èime je,ustvari, 

„zaokruèna“ prva smena na vlasti zapoèeta 5 oktobra. Takva smena je bitan 

preduslov demokratskog preobraàja (Schmitter,1986: 9; Weiner and LaPalombara,1966: 

412),a do nje je u veæini postkomunistièkih zemlja jugoistoène 

Evrope došlo još 1990. Posle decembarskih izbora 2000. u Srbiji je otpoèeo 

proces uspostavljanja demokratskog poretka ili,koristeæi opet tipologiju Larija 

Dajamonda,izborne demokratije. Taj proces æe se svakako suoèiti sa teško savladljivim 

preprekama,zbog dramatièno teške ekonomsko-socijalne situacije i 

postojanja na politièkoj sceni snaga koje ne prihvataju demokratska „pravila igre“. 

Beograd,29. 3. 2001. 

Literatura 

Chehabi H. E. and Linz,Juan. 1998. „A Theory of Sultanism: Type of Nondemocratic 

Rule“,In: Sultanistic Regime, Eds. H. E. Chehabi and Juan Linz,Baltimor: John 

Hopkins Press. 

Cohen,Lenard. 2001. Serpent in the Bosom, The Rise and Fall of Slobodan Miloševiæ, 

Boulder,Colorado: Westview Press. 

Diamond,Larry. 1996. „Is the Third Wave Over“,Journal of Democracy, 3: 20-38. 

Goati,Vladimir. 2000. Partije Srbije i Crne Gore u politièkim borbama od 1990. do 2000, 

Bar: Conteco. 

Goati Vladimir, Izbori u SRJ od 1990 do 1998, Volja graðana ili izborna manipulacija, 

Dodatak izbori 2000,2001 (drugo dopunjeno izdanje),Beograd: Centar za slobodne 

izbore i demokratiju. 

Matiæ,Jovanka. 1998. „Radio Beograd: Dràvni interes nema opoziciju“,U: Odsutne 

partije, Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju. 

Milivojeviæ,Snjeàna. 1998. „Radio televizija Srbije: Volimo te otad`bino naša...“,U: 

Odsutne partije, Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju. 

LaPalombara,Joseph and Weiner,Myron. 1966. „Conclusion“,In: Political Parties and 

Political Development,Eds. Joseph LaPalomabara and Myron Weiner,Princeton: 

Princeton University Press.


Schmitter,Philipe. 1986. „An Introduction to Southern European Transition from Authoritarian 

Rule: Italy,Greece,Portugal and Turkey“,In: Transition from Authoritarian 

Rule, Southern Europe,Eds.Guillermo O’Donell,Philipe Schmitter and Laurence 

Whitehead,Baltimore and London: The John Hopkins University Press. 

Soroš,Dòrd`,1999. Od kapitalizma ugroèno društvo,Beograd: Samizdat,B-92. 

Todoroviæ,Mirjana. 1998. „Politika i Borba: sve je Jul osim avgusta a i on je ako nije 

glup…“,U: Odsutne partije, Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju. 

Vuèetiæ,Slobodan,2000. U krugu poraza, Beograd: Stubovi kulture. 

The Nature of the Order and the October Overthrow in Serbia 

Summary: In Serbia democratic institutions – political parties,parliament,multiparty 

elections – were introduced in 1990,so it would be an oversimplification to call this order 

authoritarian. At the same time,Serbia’s political order did not ensure an “equal arena” 

for mutual contest to all political parties; therefore it cannot be called democratic either. 

Hence the political order in Serbia is most accurately classified as the quasi-democratic 

type analyzed by Larry Diamond. This definition held until 1998 when the regime started 

increasingly to resort to violence against opposition parties,independent media and 

NGOs. In this way the type of order was essentially changed: quasi-democracy degenerated 

into a pure authoritarian type. After the defeat in the September 2000 elections this 

type of order in Serbia responded first by attempted fraud and then,when citizens in response 

to this organized protests,by violence; on 5 October citizens manifested readiness 

to strike back. Facing this,the apparatus of repression (police,army) withdrew, 

which marked the beginning of the implosion of the ruling order. The readiness of citizens 

to react to violence (i.e. the presence of potential force) was an essential factor in toppling 

the authoritarian order in Serbia. 

Key words: democratic institutions,quasi-democracy,authoritarian regime,potential 

force,transfer of power.

PUT DO SRPSKOG OKTOBRA - komunikacija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?