PUT DO SRPSKOG OKTOBRA - komunikacija

More documents

Recommendations

Info

52 Vladimir Goati tom,potpuno oèekivano,oèajnièke pokušaje,koji su trajali od 25. septembra do 5. oktobra 2000,da prikrije Miloševiæev poraz. Kaemo „potpuno oèekivano“, jer je personalni vrh autoritarnog poretka Srbije toliko ogrezao u nasilju da je gubljenje vlasti znaèilo za njega neminovno suoèavanje sa krivièno-pravnom i graðansko-pravnom odgovornošæu. Povrh toga,protiv Miloševiæa i najueg kruga njegovih saradnika Meðunarodni sud u Hagu je podigao,maja 1999,optunice i gubitak izbora znaèio je njihovu verovatnu ekstradiciju tom sudu. U pokušaju falsifikovanja izborne volje graðana kljuènu ulogu odigrala je Savezna izborna komisija (SIK), koja je delovala kao longa manus vladajuæeg poretka,èineæi veliki broj teških prekršaja izbornih i drugih propisa. Kršeæi te propise stalni sastav SIK-a je objavio u svojoj Odluci (Slu`beni list SRJ od 29. septembra 2000) krivotvorene rezultate izbora po kojima je kandidat DOS-a, Vojislav Koštunica,dobio samo 2.474.392 glasova,odnosno 49,9 odsto od ukupnog broja glasalih. Na osnovu toga,SIK je ocenila da Koštunica nije ispunio uslov (od 50 odsto plus jedan glas) da bi bio izabran u prvom krugu,pa je proglasila da æe drugi krug predsednièkih izbora biti odran 8. oktobra 2000. Na albu DOS i njegovog predsednièkog kandidata protiv citirane odluke SIK-a Savezni ustavni sud (SUS) doneo je 4. oktobra rešenje prema kojem kompletan prvi krug izbora za predsednika treba da bude ponovljen. To je,u stvari,znaèilo da se predsednièki izbori moraju iznova odrati,što je Miloševiæu otvaralo moguænost da pripremi novu izbornu prevaru. Ali,pokazalo se da to nije poslednja,nego pretposlednja faza izbornog zapleta. Finalni èin tog zapleta poèeo je pozivom lidera DOS-a (29. septembra) na graðansku neposlušnost i na masovne proteste sve do priznavanja rezultata predsednièkih izbora. Pored desetina hiljada graðana koji su svakodnevno demonstrirali na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije,protestima se pridruìlo i oko 13 hiljada rudara kolubarskih rudnika koji su prekinuli proizvodnju. Vladajuæi poredak je pretnjom upotrebe vojske i policije pokušao da prinudi rudare da nastave rad,ali su se hiljade graðana pridruìli rudarima što je,verovatno,odvratilo poredak od primene nasilja. Višednevne demonstracija dostigle su apogej u èetvrtak 5. oktobra,kada je na ulice Beograda izašlo više od sedam stotina hiljada graðana iz èitave Srbije,koji su,i pored intervencije policije palicama i suzavcem,zauzeli zgrade Savezne skupštine i RTS. Krvoproliæe je,ipak, izbegnuto,jer su elitne policijske formacije (Posebne jedinice policije,Specijalna antiteroristièka jedinica i Jedinica za specijalne operacije poznate kao „crvene beretke“) odbile da pucaju i pridruìle su se graðanima. Tako se na ulicama Beograda 5. oktobra dogodila „meka demokratska revolucija“,koja zbog svoje masovnosti ima sliènosti sa zbivanjima u Pragu 1989. Pored sliènosti postoje,meðutim,i razlike,jer je u Beogradu ipak bilo nasilja (policija je koristila palice i suzavac, a demonstranti kamenice, štapove i buldoèr) i `rtava (jedna osoba mrtva i više desetina ranjenih), što asocira na „rumunski scenario“. Ne treba nipošto zanemariti da je potencijalna sila demonstranata u Beogradu daleko nadmašivala primenjenu silu (nasilje) o èemu govori to što je
Priroda poretka i oktobarski prevrat 53 veliki broj uèesnika protesta bio naoruàn i što je zauzimanjem Narodne skupštine i RTV uverljivo demonstrirao odluènost da se ako treba svim,a ne samo mirnim sredstvima bori za priznavanje izbornih rezultata. Imajuæi u vidu prethodno opisanu prirodu vladajuæeg poretka u Srbiji, va`nost sile – koja je, ponavljamo, prete`no ostala u latentnoj formi – ne treba potcenjivati kada se raspravlja o temeljnom politièkom preokretu ostvarenom 5. oktobra; latentna sila nije u tom preokretu bila sluèajan, uzgredan i nevaàn fenomen, nego je imalo suštinsku ulogu, jer bi, pretpostavljamo, bez nje autoritarni poredak (sa „jednom nogom“ u sultanizmu) najverovatnije ignorisao rezultate izbora, i nastavio da vlada po starom. Ogromna potencijalna sila od više stotina hiljada ljudi u Beogradu delovala je, u stvari, kao „zastrašivaè“ i podstakla represivni aparat (vojni,policijski,parapolicijski) da odbije izvršavanje nareðenja vlastodràca,èime prestaje analogija sa dogaðajima u Bukureštu 1989. Umesto toga,pošto su demonstranti zauzeli zgrade Savezne skupštine i RTV,pripadnici represivnog aparata poèeli su da se „bratime sa narodom“ što podseæa na zbivanja u Portugalu (1974) poznata kao „revolucija karanfila“. Temeljno uzdrmani vladajuæi poredak Srbije bio je prinuðen da prizna izbor Vojislava Koštunice za Predsednika SRJ i pobedu DOS-a na saveznim izborima,posle èega je poèeo proces nezadrìvog urušavanja tog poretka. To se odmah oèitovalo kad su mu „otkazale poslušnost“ najva`nije organizacije iz sfere informisanja i bankarstva. Uporedo sa tim,mnoge organizacije u vitalnim društvenim delatnostima (nauka,kultura,školstvo,zdravstvo) spontano su odbile da primenjuju vaèæe propise nametnute u ranijem razdoblju kojima je reìm kontrolisao njihov rad,a u nekim od tih organizacija zaposleni su eliminisali upravljaèke garniture nametnute od reìma. Beogradski univerzitet je,na primer, prestao da se povinuje „Zakonu o univerzitetu“ – koji je 1998. ukinuo njegovu autonomiju – i poèeo da primenjuje zakon koji je prethodno bio na snazi. Istovremeno,na univerzitetu i na veæini fakulteta odstranjena su od dràve nametnuta rukovodstva,a njihova mesta privremeno su zauzeli organi izabrani od strane samih fakulteta. Posle septembarskih izbora u Srbiji ipak je ostvarena parcijalna,a ne celovita eliminacija ranije politièki vladajuæe garniture. Objašnjenje za to treba traìti u politièkom kompromisu izmeðu DOS-a i predstavnika láncien régime koji je formalizovan u „Politièkom sporazumu“ potpisanom 16. oktobra od strane DOS, SPS i SPO,uz garanciju Predsednika SRJ,Vojislava Koštunice,i Predsednika Srbije,Milana Milutinoviæa. Pomenuti sporazum sadrì,izmeðu ostalog,odluke o raspisivanju republièkih izbora 23. decembra i o obrazovanju i naèinu delovanja nove republièke Vlade. U skladu sa citiranim Sporazumom,Predsednik Republike Srbije doneo je 26 oktobra odluku o raspuštanju Narodne skupštine i zakazao vanredne parlamentarne izbore za 23 decembar. Oslabljeni „stari reìm“ bio je,ustvari,prinuðen da pristane na decembarske izbore zbog novog odnosa snaga; da se tome suprotstavio koristeæi svoju
Page 1: 3. PUT DO SRPSKOG OKTOBRA
Page 4 and 5: 44 Vladimir Goati Centralna teza ko
Page 6 and 7: 46 Vladimir Goati dana Miloševiæa
Page 8 and 9: 48 Vladimir Goati bio u toku krivi
Page 10 and 11: 50 Vladimir Goati dencije ka akcion
Page 14 and 15: 54 Vladimir Goati veæinu u parlame

PUT DO SRPSKOG OKTOBRA - komunikacija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?