PUT DO SRPSKOG OKTOBRA - komunikacija

Priroda poretka i oktobarski prevrat 45
1. Od 1990. do 1998. godine
U Srbiji su 1990. obrazovane demokratske institucije, ali su one delovale u
dubokoj senci vladajuæe Socijalistièke partije Srbije (SPS) koja je (pod imenom:
Savez komunista Srbije) vladala i u razdoblju „samoupavnog socijalizma“. SPS
je zadr`ala sve poluge vlasti u svojim rukama: dr`avni aparat (naroèito vojsku i
policiju),privredu i medije. U takvim okolnostima parlament je igrao podreðenu
ulogu u odnosu na neposredno izabranog predsednika republike,opozicione
partije bile su sistematski marginalizovane,a izborna nadmetanja odvijala su se
permanentno u „re`iji“ vladajuæe partije,pa se nije moglo govoriti o slobodnim i
poštenim izborima. Obrazlo`iæemo šire iznete tvrdnje.
U razdoblju od 1990. do 1998. SPS je imala širok oslonac u biraèkom telu,o
èemu ubedljivo svedoèe podaci da je ona zadobijala,relativno posmatrano,najveæi
procenat glasova na sukcesivnim republièkim izborima. Udeo osvojenih
glasova SPS ovako se kretao: 1990. – 46,1 odsto; 1992. – 28,8; 1993. – 36,7
odsto i 1997. (u „levoj koaliciji“) 34,2 odsto. Iako se mo`e pretpostaviti da je SPS
zadobijala deo glasova zahvaljujuæi izbornim manipulacijama,nema nikakve
sumnje da je u posmatranom vremenskom okviru ta partija u`ivala sna`nu podršku
biraèkog tela Srbije. Osim toga,SPS je uspevala spretnim manevrima da
obezbedi podršku drugih partija (od 1992. do 1993. Srpske radikalne stranke;
od 1994. do 1998. Nove demokratije),što joj je obezbeðivalo veæinu u republièkom
parlamentu i omoguæavalo da arbitrerno donosi i menja izborne (i druge)
zakone,ne konsultujuæi opozicione partije. Nadmoæi vladajuæe SPS nad opozicijom
u biraèkom telu i u parlamentu treba svakako dodati presudan uticaj te
partije u dominantno „društvenoj“ (ustvari dr`avnoj) privredi Srbije. U takvoj privredi
SPS je vršila ulogu „generalnog menad`era“ obezbeðujuæi privilegije za
svoje èlanove i za sebe kao organizaciju. Najzad,SPS je zasnivala svoju superiornu
pozicija u politièkom `ivotu i na èvrstoj kontroli zvaniènih medija (pre svega
RTS). Nasuprot SPS,koja je raspolagala svim napred opisanim polugama
moæi,delovala je programski i politièki razjedinjena opozicija Srbije,koja je više
energije trošila u meðusobnim sukobima nego u borbi protiv vladajuæe stranke.
Èak i kad je opozicija uspevala da se ujedini u borbi protiv SPS i vladajuæeg
poretka – kao što je to sluèaj sa koalicijom „Zajedno“ (Srpski pokret obnove –
Demokratska stranka – Graðanski savez) – to je trajalo kratko (novembar 1996.
– maj 1997) i završilo se razlazom.
Višestruka superiornost SPS nad opozicijom objašnjava zašto je od 1990.
do 1998. „stari re`im“ Srbije samo izuzetno koristio otvoreno nasilje nad opozicionim
partijama i zašto je dopuštao delovanje nezavisnih medija („Borba“ koja
1996. menja naziv u „Naša Borba“, „Vreme“, „Studio B“ i dr.) koji su iznosili kritièke
stavove ne samo o pojedinim nosiocima vlasti,nego i prema re`imu u celini.
Nije zato preterano tvrditi da je od 1990. do 1998. vladajuæi poredak Srbije
nastojao da,bar u izvesnoj meri,saèuva privid poštovanja demokratskih institucija
uspostavljenih 1990. Dobra ilustracija za to je nevoljno odustajanje Slobo-