SRBIJA

SRBIJA 

година I, број 1, 2007 цена 160 дин. www.nacionalnarevija.com 

КОСМЕТ 

Велика драма 

једног народа 

ПУТОВАЊА 

Дунавом кроз Србију 

Бања Кањижа 

Фото-фасцинације 

Земља гост: Грчка 

БАШТИНА, КУЛТУРА 

Винча: Загонетке Прве Европе 

Србија, завичај римских царева 

Јован Владимир, први српски светитељ 

Медиала: Моћ епохалних идеја 

Дамари винске Србије

PROLOG 


NACIONALNA REVIJA 

Издавач: 

„Принцип Бонарт Прес”, 

Хиландарска 28 

+ 381 (11) 3222 521, 3222 240 

ddusrbiju@ptt.yu 

www.turistinfosrbija.com 

За издавача: 

Мишо Вујовић, 

директор и главни уредник 

Суиздавач: 

Туристичка организација Србије, 

Дечанска 8а, +381 (11) 334 30 41 

ntos@yubc.net 

www.serbia-tourism.org 

За суиздавача: 

Миодраг Поповић, директор 

Заменик главног уредника: 

Бранислав Матић 

Помоћник главног уредника: 

Бранимир Станојевић 

Технички уредник: 

Александар Ћосић 

Сарадници: 

Момо Капор, Милован Витезовић, 

ђакон Јован Пламенац, Драган 

Недељковић, Александар Јовановић, 

Драгана Марковић, Дејан Ђорић, 

Петар Милатовић, Срђан Стојанчев, 

Милан Брашанац, Боривоје Ердељан, 

Јово Бајић, Љиљана Богдановић, 

Јелица Путниковић, Драган Перић, 

Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, 

Лука Мијатовић, Владимир Илић 

Насловна страна: 

Жељко Синобад 

Фотографије: 

Драган Боснић, Жељко Синобад, 

Александар Ћосић, Драгослав Мирковић 

Коректор: 

Марина Миладиновић 

Маркетинг: 

Мирко Вујовић, Снежана Младеновић, 

Јелена Секулић 

Web дизајн: 

!NC!DENT studio, Београд 

Медијски партнер: 

РТС - Јавни сервис Србије 

Штампа: 

„Портал” (Београд) 

CIP - Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, Београд 

008 

СРБИЈА : национална ревија / главни уредник 

Мишо Вујовић. - Год. 1, бр. 1 (2007)- . 

- Београд (Хиландарска 28) : Принцип Бонарт 

прес, 2007- (Београд : Портал). - 30 cm 

Двомесечно 

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија 

COBISS.SR-ID 139088140 

„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА”, БАШ САД 

I tradicijsko 

i moderno 

Осим вре ме пло ва и нај ра зно вр сни јег кул тур ног на сле ђа, 

ова ре ви ја ће на сто ја ти да и се би и дру ги ма увек от кри ва ле по 

ли це Ср би је, ње не да ро ве, ту ри стич ке по тен ци ја ле, мла де 

успе шне љу де, аутен тич не тех но ло ги је и на ци о нал не брен до ве. 

Украт ко, пред ста вља ће склад ни спој на сле ђа и но вих трен до ва 

Пиш е : Миш о Вујов и ћ 

Пр во бит на иде ја по чив шег уред ни ка на ше из да вач ке ку ће Зо ра на 

Бо гав ца и пот пи сни ка ових ре до ва би ла је да осми сли мо ча со пис 

ко ји ће спо ји ти вре ме за на ма са вре ме ном да на шњим и вре ме ном 

ко је до ла зи. У су да ру са ре ал ним исто риј ским про це си ма, у не си гур ној сада 

шњо сти и пред не из ве сном бу дућ но шћу, и про шлост нам је све не из весни 

ја! По го то ву што је бе жа ње из јед не у дру гу вр сту крај но сти по ста ло 

сво је вр сна на ци о нал на ди сци пли на. 

Ко смо, ода кле до ла зи мо, ку да иде мо – на то, у свом ци ви ли за циј ском 

хо ду, мо ра да одговaра, увек из но ва, сва ка на ци ја. А шта је дру го исто ри ја 

не го свест да ви ше и да ље ви ди мо ако сто ји мо на ра ме ни ма оних ко ји су жи - 

ве ли пре нас? 

Пре ки на лог „ду ха вре ме на”, да нас и ов де, чи ни нам се, упра во је јед но 

но во ко лек тив но пре по зна ва ње – у ду хов но сти, кул ту ри, тра ди ци ји, пре не го 

што срп ски брод за у век по то не у бу ра ма его и зма, по тро шач ке „кул ту ре”, банал 

ног ма те ри ја ли зма и по је ди нач ног и оп штег жи вот ног бе сми сла. 

На ша из да вач ка ку ћа, без об зи ра на жа нр сво јих из да ња (сма тра ју ћи елитном 

сва ку окре ну тост по пу ли стич ком, у сми слу ла ког, ра зу мљи вог је зи ка којим 

се мо гу ка зи ва ти и нај ду бље и нај те же ства ри, ко је увек и не мо ра да 

бу ду екс пли цит но име но ва не), ру ко во ди се иде јом да је на ци о нал но осе ћа ње 

вред но са мо уко ли ко не ис кљу чу је оп шта, ху ма ни стич ка, да ка же мо европска 

и хри шћан ска ци ви ли за циј ска ме ри ла, у ко ји ма се пре по зна је, и ко ји ма 

до при но си, сле де ћи сво ју тра ди ци ју, а не од ри чу ћи је се. 

Наш пут у Евро пу, у ко јој смо од у век би ли, по стао је ве ли ка по ли тич ка 

фра за „ду ше бри жни ка” за ко је су на сле ђе, исто ри ја, тра ди ци ја, део пре ва зиђе 

ног фол кло ра и ве ли ки ба ласт на пу ту де мо крат ског пре по ро да и про светље 

ња. Ме ђу тим, наш је ди ни пут у бу дућ ност ма где она би ла је да но си мо и 

афир ми ше мо ДУ ХОВ НО, ИСТО РИЈ СКО, И КУЛ ТУР НО НА СЛЕ ЂЕ СР БИ ЈЕ, 

КАО ДЕО ДУ ХОВ НОГ, КУЛ ТУР НОГ И ИСТО РИЈ СКОГ ЕВРОП СКОГ ЦИ ВИ- 

ЛИ ЗА ЦИЈ СКОГ КРУ ГА. 

Ако икад бу де ту ри стич ки бренд Евро пе, Ср би ја ће то по ста ти због Вин че 

и Ле пен ског Ви ра, због Ва тин ских ко ли ца, због Сир ми ју ма, На и су са и дру гих 

рим ских гра до ва, због не ма њић ких ма на сти ра и фре са ка, због бе о град ске и 

пе тро ва ра дин ске твр ђа ве, због ка то лич ких прин це за ко је су до ла зи ле на нема 

њић ки двор До ли ном јор го ва на, због Та ков ског гр ма (не ка пе сник гор ко и 

тач но го во ри ка ко смо „од Та ков ског гр ма ка ши ке из де ља ли”), због Ду ша новог 

за ко ни ка, Сло ва љуб ве, због европ ских ви те зо ва Ре да Зма ја, због ћу при је 

на Дри ни, због По кај ни це, срп ских ве зи ра на тур ском дво ру, због Че гра, због 

Ри ге од Фе ре ко ји ро би ја у ла гу му Не бој ши не ку ле, због љу бав не при че и смрти 

Дра ге и кра ља Алек сан дра, због цр кве по диг ну те на ме сту где је по ги нуо 

ро ма неск ни љу бав ник Ане Ка ре њи не, због Ни ко ле Те сле... 

Ср би ја - На ци о нал на ре ви ја ће осим вре ме пло ва по ку ша ти да пла си ра лепу 

сли ку о са вре ме ној Ср би ји, ње ним ле по та ма, ту ри стич ким по тен ци ја лима, 

мла дим успе шним љу ди ма, аутен тич ним тех но ло ги ја ма и на ци о нал ним 

брен до ви ма. Јед ном реч ју, кон цепт овог ча со пи са је спој на сле ђа и но вих 

трен до ва. Спој тра ди ци је и са вре ме но сти. 

А ту при чу о Ср би ји хо ће мо и се би и дру ги ма да ис при ча мо! • 

04 SRBIJA 


Број 1 • 2007.

Ne~ujna zvona Kosmeta 

06 ВЕЛИКА ДРАМА ЈЕДНОГ НАРОДА 

09 НЕМОЈ ОТИЋИ НЕМО У ТАМНУ НОЋ 

12 ТЕРИТОРИЈА ДУШЕ 

Moja Srbija 

14 Проф. др Драган Недељковић 

ЗАБОРАВ ЈЕ ОБЛИК СМРТИ 

16 Милош Шобајић 

ТРАГОМ ВИЗАНТИЈСКИ ЗЛАТНОГ 

20 Проф. др Бојан Димитријевић 

ПОВРАТАК НА ТУРИСТИЧКУ КАРТУ ЕВРОПЕ 

40 Драган Томић, директор ПДРБ „Колубара” 

КОПАЧИ ЦРНОГ ЗЛАТА 

Putovawa 

24 ДУНАВОМ КРОЗ СРБИЈУ 

29 БАЊА КАЊИЖА, БИСЕР ПОТИСЈА 

32 ОКОМ КАМЕРЕ: СРБИЈА, ОД ЗЛАТА ЈАБУКА 

34 ЗЕМЉА ГОСТ: ГРЧКА 

38 АНДРИЋ У ГРЧКОЈ: ПОГЛЕД СА АКРОПОЉА 

Ba{tina 

44 ВИНЧА: ВЕЧНЕ ЗАГОНЕТКЕ ПРВЕ ЕВРОПЕ 

48 ДЕЦИЈЕ ТРАЈАН, СРЕМАЦ ПОД РИМСКОМ КРУНОМ 

52 КУЛТ: ЗЕТСКИ КРАЉ ЈОВАН ВЛАДИМИР, 

ПРВИ СРПСКИ СВЕТИТЕЉ 

Istorija i legenda 

56 „ЈА, КАРАЂОРЂЕ”: ПРЕДСКАЗАЊЕ СВЕТОГ КРАЉА 

60 СЛАВНЕ ЉУБАВИ: МИЛОШ И ЉУБИЦА 

64 ЖАНА МЕРКУС, УСТАНИК: 

СРПСКА ЈОВАНКА ОРЛЕАНКА 

68 КРАТКА ИСТОРИЈА ЛЕТЕЊА: 

ОЧИЈУКАЊЕ СА ЗВЕЗДАМА 

72 ОД ДУНАВА ДО ТОПЛИХ МОРА: 

НАГРНУЛИ БРОДОВИ ДОЛИНОМ МОРАВЕ 

74 СОКОЛИ И СОКОЛАРИ: ПТИЦА ВИДА И ВИСИНЕ 

Kultura 

78 „МЕДИАЛА”: МОЋ ЕПОХАЛНИХ ИДЕЈА 

82 ДВЕРИ И ГРАНИЦА: КАПИЈЕ СВЕТОВА 

86 ВЕРОВАЊА: ТЕШКО СИЛИ 

КАД ДОБРОТА ПРИТИСНЕ 

88 НОСТАЛГИЈА: СОБЕ С ПОГЛЕДОМ НА ЖИВОТ 

90 БГ: ГРАД НА ЧВОРИШТУ ВРЕМЕНА 

94 ФИЛОЗОФИЈА ВИНА: ДАМАРИ ВИНСКЕ СРБИЈЕ 

N o 1 • 2007 

SADR@AJ 


national review 

05

NEÛJNA ZVONA 

ИСТОРИЈА ЗАТИРАЊА: КАПИТАЛНА 

ПОСТХУМНА КЊИГА ЗОРАНА БОГАВЦА 

О ХРИШЋАНСКОМ НАСЛЕЂУ КОСМЕТА 

Velika drama 

jednog naroda 

Пиш е : Миш о Вујов и ћ 

У 

Кар ло вач кој по ве љи из 1503. го ди не, Све ти 

Ар хан ге ли, Де ча ни, Пећ ка па три јар ши ја и 

Бањ ска на зи ва ју се „чу ди ма ле по те”. Ди вили 

су им се пут ни ци на мер ни ци, пу сто ло ви, тр говци, 

пу то пи сци, рат ни ци, осва ја чи, све ти те љи... 

Ре мек-де ла срп ске и европ ске ар хи тек ту ре, 

би се ри UNE SCO-ове ба шти не што су ве ко ви ма 

одо ле ва ли ра зним ру ши лач ким на го ни ма и краси 

ли плод ну ко смет ску зе мљу, да нас су опа са ни 

бо дљи ка вом жи цом, че ка ју ћи ми лост оних ко ји 

су људ ска пра ва на Ко сме ту пре тво ри ли у пра во 

на на си ље. На Ко сме ту, у ср цу Евро пе, да нас траје 

кул тур ни ге но цид. Ми ло ср ђе Евро пе нај сли кови 

ти је се огле да у пат њи ко смет ских хри шћа на и 

њи хо вог на сле ђа. По ви ну ју ћи се ин те ре си ма силе, 

Евро па по но во, као пре шест ве ко ва, ши ром 

отва ра вра та исла му, чи ји јој сви лен гај тан ви си 

над гла вом. 

О ге но ци ду над кул ту ром, о су ко бу две фи лосо 

фи је жи во та, о ве ков ној дра ми јед ног про стора, 

о мрач ним игра ма ве ли ких си ла, о „жр тва ма 

бал кан ске исто ри је”, о пра ву си ле ма ски ра ном у 

де мо крат ске прин ци пе (у чи јем по ста мен ту је да 

пра во на прав ду и исти ну има ју ја чи), о фал си фико 

ва њу исто ри је, о оти ма њу ком шиј ског на сле ђа, 

о су шти ни срп ско-ал бан ског од но са у при су ству 

тре ћег, ја чег – ве ли ко пе ро срп ског но ви нар ства 

Зо ран Бо га вац на пи сао је књи гу-за ве шта ње Не чујна 

зво на – Хри шћан ско на сле ђе Ко сме та. 

Бо га вац нам је пред свој пут у веч ност, као и 

Ди ми три је Бог да но вић (Књи га о Ко со ву), оста вио 

бри љант но ли те ра ри зо ва ни збор ник до ку ме на та, 

огром ни ар хив срп ске пат ње, исто риј ску чи танку, 

по е тич ни ро ман, бо га то илу стро ва ни ал ма нах 

хри шћан ског на сле ђа. 

„Чо век ко ји је ус пео да на пи ше ова кву књигу 

оба вио је ово зем ну ми си ју”, ре као је на промо 

ци ји овог де ла, пе ча та ног на че тр де сет ни цу 

ауто ро вог упо ко је ња, ми тро по лит цр но гор скопри 

мор ски Ам фи ло хи је, упо ре ђу ју ћи је са нај капи 

тал ни јим из да њи ма о Ко сме ту. 

Не чуј на зво на – Хри шћан ско на сле ђе Ко сме та 

је све до чан ство о ве ли кој дра ми јед ног на ро да, о 

ње го вом про цва ту, успо ну мо ћи, па ду и пат ња ма. 

„Цр кве се ру ше, ми ни ра ју, па ле, фре ске ки сну, 

па ра ју но же ви ма, исто ри ја се фал си фи ку је, нај значај 

ни јим исто риј ским спо ме ни ци ма не мо же се 

при ћи од бо дљи ка ве жи це, кр сто ви на гро бљи ма се 

ру ше... Ни у Де ча не, ни у Гра ча ни цу одав но не до лазе 

ни хо до ча сни ци из Ср би је, ни ђач ке екс кур зи је, 

ни сту ден ти исто ри је умет но сти, на ли тур ги је 

Ср би иду под ору жа ном прат њом, као за тво ре ници...”, 

кон ста ту је Бо га вац у увод ни ку, апо строфи 

ра ју ћи да се по сле ди це тог си сте мат ског ге ноци 

да од осман лиј ске вла да ви не до да нас по ла ко 

те ри то ри јал но-по ли тич ки уоб ли ча ва ју, а про гоном 

на ро да са Ко сме та ру ше тра го ви ње го вог посто 

ја ња на тој зе мљи. 

ГЕ НО ЦИД И НАД МР ТВИ МА 

„Ге но цид над жи ви ма сад се сме њу је уби ја њем 

пре да ка: жи вих Ср ба на Ко со ву го то во да не ма, сада 

је остао са мо ге но цид над мр тви ма – ру ше ње 

и па ље ње оно га што је ко сов ска исто ри ја, што су 

тра го ви вре ме на на овом про сто ру, ни је ни шта 

дру го не го уби ја ње мр твих: ет нич ко чи шће ње на 

гро бљи ма”, кон ста ту је Бо га вац у овом ка пи талном 

де лу. 



Број 1 • 2007.

Та књи га о ге но ци ду над кул ту ром, о су ко бу два ти па 

људ ско сти и две фи ло со фи је жи во та, о мрач ним 

игра ма ве ли ких си ла, о „жр тва ма бал кан ске исто ри је”, 

о пра ву си ле ма ски ра ном у де мо крат ске прин ци пе, 

о фал си фи ко ва њу исто ри је и оти ма њу, о су шти ни 

срп ско-ал бан ског од но са у при су ству тре ћег, 

ја чег – над жи ве ће ово вре ме, бла ти ште ње го ве по ли ти ке, 

над жи ве ла је жр тве, над жи ве ће и зло чин це 

Мартовски погром 2004: 

Место где је некад била 

чувена фреска Богородице 

Љевишке сада је рупа у зиду 

На Ко со ву и Ме то хи ји је од 1999. го ди не 

стра да ло и уни ште но пре ко 100 хра мо ва срп ске 

пра во слав не цр кве. На бро ји ће мо са мо не ке: 

Ма на стир Зо чи ште код Ора хов ца, из XIV века, 

у ко ме је Цр ква Све тих Вра ча по пре да њу 300 

го ди на ста ри ја од Де ча на, сру шен је у ле то 1999. 

го ди не. Ма на стир ски ми неј из XV ве ка из го рео 

је у на ци стич ком бом бар до ва њу На род не би блио 

те ке у Бе о гра ду 1941. го ди не. Ма на стир Му шути 

ште по диг нут 1315. го ди не, ми ни ран 1999. годи 

не. Цр ква Све тог Ђор ђа у Ре ча ни ма, код Су ве 

Ре ке, са гра ђе на сре ди ном XIV ве ка. Ма на стир 

Све те Тро ји це код Су ве Ре ке, са гра ђен 1465. годи 

не, сру шен 1999. го ди не. Ма на стир ску цр кву 

су жи во пи са ли при зрен ски мај сто ри, по за ди на 

је би ла там но пла ве бо је. У ма на стир ској би блио 

те ци на ла зи ла се ве ли ка збир ка ру ко пи са них 

књи га из пе ри о да XV–XVI II ве ка. Иако је кроз 

исто ри ју ви ше пу та стра дао, мо на шки жи вот 

се ни је пре ки дао све до 1999. го ди не. Огањ старих 

стра сти про гу тао је Цр кву Све тог Ни ко ле у 

Ба њи Руд нич кој, по ред Пе ћи, с кра ја XIV ве ка, 

ко ју у по ве ља ма по ми њу краљ Урош и краљ Милу 

тин. Шип та ри су је два пу та ру ши ли, пр во у 

XVII ве ку, Ср би је об но ви ли, а ком ши је срав ниле 

са зе мљом 1999. го ди не. 

Бо га вац у овој књи зи пи ше о зво ни ма из Цркве 

Све тог Ни ко ле, о за ко па ним зво ни ма, скрива 

ним под зе мљом на кон ар на ут ског ру ше ња 

цр кве, о зво ни ма Ро до по вим ко ја ни ка да ви ше 

не ће за зво ни ти. Об у зи ма га зло слут да не умукну 

сва срп ска зво на. 

„Ле па су, баш су ле па та зво на са под гор ја мето 

хиј ског. А ка кав им је звук био, ра до сно ви сок и 

клик тав, од оних што ти ши ну ла ко про би ја али 

се у њој бр зо га си, или ста мен и ду бок, од оних који 

се још ду го ко жом чу ју, кад зву ци за мук ну – то 

ни кад не ће мо са зна ти. Мо жда зе мља узме са хра њеном 

зво ну звук, на не ки тај ни на чин, мо жда га упије, 

мо жда зву ци под зе мљом тру ле? А можда 

су, са оне дру ге стра не све га, та мо где 

је веч ност и тра ја ње, све вре ме, ве ко ви ма, 

зво ни ла Ро до по ва зво на. Мо жда и да нас звоне, 

не ким Ср би ма, од нас до стој ни јим?” 

Зво на ви ше не ће за зво ни ти са Сабор 

не цр кве Све тог Ђор ђа у При зре ну. 

Срав ње на је са зе мљом мар та 2004. го дине, 

ка да су ал бан ски те ро ри сти на ср ну ли 

на Бо го ро ди цу Ље ви шку (XII век) и Све те 

Ар хан ге ле, за ду жби ну ца ра Ду ша на. Те 2004. 

го ди не, ка да Ср ба го то во да ни је ни би ло у Призре 

ну, за па ље на је и два ве ка ста ра Бо го сло ви ја, 

за ду жби на Си ме Игу ма но ва При зрен ца, ве ликог 

срп ског до бро тво ра. 

СКРИ ВЕ НИ СУ КОБ ЦИ ВИ ЛИ ЗА ЦИ ЈА 

Dobrolepi, 

bogolepi, mnogo~udni 

„Неки од најлепших српских храмова подигнути су на 

Космету: Дечани, Архангели, Бањска, Грачаница, Пећка 

патријаршија... Подизали су их краљеви као одговор на 

питање: А шта ћу дати Господу за све што ми даде? Гледајући на ‘пропадљивост 

свога тела’, српски владари нису оставили потомству своје 

дворове, него своје манастире. Њиховом архитектуром, фрескама, 

иконама, средњовековна Србија досегла је врхове светске уметности 

XIII и XIV века.” 

Спи сак стра да лих срп ских све ти ња и кул турних 

до ба ра на Ко сме ту уве ли ко про би ја мар гине 

јед ног но вин ског тек ста. Зо ран Бо га вац је у 

сво јој књи зи ус пео мај стор ски да осли ка мрачну 

ко сов ску хро ни ку по след ња три ве ка, освр ћући 

се и на до га ђа је из да ле ке про шло сти. Оно 

што је кон стан та – зу лум над Ср би ма и њи хо вом 

кул ту ром – увек је би ло по сле ди ца по те за на вели 

кој ша хов ској та бли го спо да ра мо ћи. Не бро јени 

при ме ри ми ну лих вре ме на по твр ђу ју јед ну 

од до ми нант ни јих цр та у ка рак те ру Ал ба на ца: 

ја че мо ле, сла би је зло ста вља ју. То се да нас, по 

ко зна ко ји пут, по твр ђу је на Ко сме ту. 

„Код Ал ба на ца је у ко лек тив ном мен та ли тету 

увек по сто ја ло од ре ђе но гло ри фи ко ва ње си ле 

ко ја их је, по пра ви лу, и на из глед са свим ра ци о нално, 

свр ста ва ла на по гре шну стра ну. 

Бра ни ли су осман лиј ску Тур ску и ше ри јат ско 

пра во, бо ри ли се да као сво је уве ду арап ско пи смо, 

N o 1 • 2007 



07

NEÛJNA ZVONA 

Последња одбрана: 

Монах у манастиру Високи Дечани и 

италијански војник из састава KFOR-а 

Zemqa bez suda 

„Трпи душо, за Бога, а докле 

ћеш!” завапио је летописац 

описујући терор над хришћанима 

који вековима влада 

на Космету, где Арнаути Србе 

пљачкају „до саме голе душе”, убијају, 

силују српске жене и кћери, расељавају, 

цркве руше, крстаче са гробља чупају, 

на прагу храм изметом опогањују... И 

где арнаутске кабадахије „бију Србина 

коцем и не престају док душу у њему чују”... 

И где добошар, читајући заповести 

турских власти у Пећи, увек завршава 

дерући се: „Тешко оном ко је Србин!” 

Хи тле ра и Му со ли ни ја до че ки ва ли ус кли ци ма ‘Жи вео та та Хи тлер, жи вео 

ујак Му со ли ни’, да би фа ши зам за ме ни ли нај цр њим ста љи ни змом и још 

ра ди кал ни јим ма о и змом! Њи хов исто риј ски усуд са сто ји се у то ме да су 

оства ри ва ње сво јих на ци о нал них ин те ре са, са ко ји ма су за кар та шки сто 

европ ске по ли ти ке сти гли кад су кар те већ би ле по де ље не, би ли спрем ни да 

спро во де и са цр ним ђа во лом, ру ку под ру ку.” 

Бо га вац је све стан да јед на књи га не мо же да ти од го во ре на сва пи та ња, 

ни ти има ам би ци ју да раз ре ша ва сло же ност ко смет ског чво ра, али кул туро 

ло шки аспект су ко ба, ко јим се књи га ба ви, а ко ји да нас го спо да ри „људских 

пра ва” и „де мо кра ти је” упор но на сто је да за о би ђу, на рав но у ко рист 

сво јих шти ће ни ка, упра во го во ри да ни је по сре ди су коб око пра ва на само 

о пре де ље ње, не го су коб две ци ви ли за ци је, јед не ста ре европ ске и дру ге 

ан ти е вроп ске. 

Та ко ђе, ци нич но зву чи стра те ги ја ме ђу на род не за јед ни це о мул ти на цио 

нал ном кон цеп ту, по ко јем је исто вре ме но до пу ште но да ве ћи на за ти ре 

кул тур но на сле ђе ма њи не. Са Ко сме та је са мо од до ла ска KFOR-а про те рано 

пре ко 250.000 Ср ба и пре ко 100.000 ко сов ских Ро ма, за ко је се не мо же 

ре ћи да су би ли део иона ко из ми шље ног „ве ли ко срп ског им пе ри ја ли стичког 

про јек та”. 

Док са гле да ва пе дант но по ре ђа ну хро но ло ги ју зло чи на над Ср би ма током 

по след ња три ве ка, чи та о цу се мо же учи ни ти као да је вре ме ста ло. 

Про ме ни ли су се са мо го спо да ри. Уме сто бе го ва и па ша са да су ви со ки 

пред став ни ци ме ђу на род не за јед ни це. 

Не чуј на зво на – Хри шћан ско на сле ђе Ко сме та ни је са мо исто риј ска читан 

ка Ко сме та, Зо ран Бо га вац је ус пео да на ових 450 стра на осли ка нај значај 

ни је епи зо де срп ске на ци о нал не – тра гич но ре при зне исто ри је. 

Књи га све до чи о три ве ка ге но ци да над Ср би ма, о си ло ва њу јед не циви 

ли за ци је, о на си љу над хри шћан ским на сле ђем Ко со ва и Ме то хи је, о 

хри шћан ском ка рак те ру срп ског „ко сов ског ми та”, о су ко бу хри шћан ства 

и исла ма... 

Не чуј на зво на – Хри шћан ско на сле ђе Ко сме та је ујед но и уџ бе ник из 

исто ри је Ал ба на ца, где је аутор не при стра сно ус пео да са жме нај зна чајни 

је по ве сне тре нут ке раз би је них брд ских пле ме на и њи хо ву екс пан зи ју у 

јед ну од во де ћих на ци ја Бал ка на. 

Зо ран Бо га вац у уво ду ци ти ра до га ђај са Бер лин ског кон гре са, ка да су 

Аб ду ла ха Фра ше ри ја, јед ног од осни ва ча При зрен ске ли ге, пи та ли: „Ко су 

ти Ал бан ци – му ва на кар ти Евро пе!?” 

Фра ше ри је на то ви зи о нар ски од го во рио: 

„Та му ва ће чи та вом све ту по ква ри ти сто мак.” • 



Број 1 • 2007.

ПОСЛЕДЊИ (НЕДОВРШЕНИ) 

ИНТЕРВЈУ ЗОРАНА БОГАВЦА 

Nemoj oti}i 

NEMO 

u tamnu no} 

„Знам да јед на књи га не мо же мно го да про ме ни, да је тра га ње за исти ном, 

у овом да на шњем све ту, са мо ‘ја ло ва ин те лек ту ал на игра’, и да би ‘ко сов ски Гор ди јев чвор’ 

мо гао би ти ‘раз ре шен’ удар цем већ за мах ну тим ма чем не ког свет ског сил ни ка за ко јег 

сум њам да би на кар ти умео да по ка же где је Ко со во. Али — упр кос све му — 

ду жни смо да из рек не мо исти ну. И има сми сла из ре ћи је. Је зик тра је и пам ти 

ду же од ка ме на. Реч је тво рач ки прин цип. И кад све дру го иш че зне, 

и ми са ми, она оста је по след ња у од бра ни људ ског до сто јан ства” 

Ка пи тал на књи га Не чуј на зво на – Хри шћан ско на сле ђе 

Ко сме та Зо ра на Бо гав ца, пи сца, пу бли ци сте, но ви нара, 

би ла је пред ула ском у штам пу ка да му је по водом 

ње, на осно ву про чи та ног ру ко пи са, за тра жен овај интер 

вју. Пи сац ни је до че као из ла зак књи ге, баш као што ни је 

сти гао ни да са свим до кон ча овај раз го вор. „Ти хо, у свом 

сти лу, 16. сеп тем бра 2006, на пу ту од ре дак ци је до ку ће, искрао 

се из ово зем ног жи во та.” 

„Фра пант но је иг но ри са ње чи ње ни ца код оних ко ји о 

суд би ни Ко со ва и Ср би је од лу чу ју”, ре као је Зо ран Бо га вац 

у при прем ном раз го во ру за овај ин тер вју. „Они ко ји ‘све о 

Ко сме ту зна ју’, очи то, зна ју и шта не тре ба да зна ју.” Ис пове 

дио је, та да, да је књи гу пи сао „у ста њу Ве ли ке Ре зиг на ције”, 

доц ни је, у од го во ри ма, об ја снив ши и за што. На ци о нал на 

ре ви ја, у чи јем је осми шља ва њу и на ста ја њу Зо ран Бо га вац 

имао јед ну од кључ них уло га, пре до ча ва сво јим чи та о ци ма 

из во де из тог не до вр ше ног ин тер вјуа. 

Ре зиг на ци ја? Го то во пет сто ти на стра ни ца ре зиг на ци је!? 

Че сто сам сам се би ци ти рао стих „не мој оти ћи не мо у 

там ну ноћ”, а рад ни на слов књи ге, да нас из гу бљен у сај берко 

смо су, где је ка та пул ти ран из мог ком пју те ра, гла сио је 

По след ња срп ска књи га о Ко сме ту. Пе си ми зам по ти че из 

ду бо ке све сти да јед на књи га ни шта не мо же да про ме ни, 

да је, уоп ште но гле да но, тра га ње за исти ном да нас у свету 

са мо ја ло ва ин те лек ту ал на игра, чи ја се бе сми сле ност 

увек из но ва до ка зу је на ра зним срп ским при ме ри ма, да се 

„ко сов ски Гор ди јев чвор” не мо же рас пле сти. Ре зиг на ци ја, 

пак, има нaјдубље ко ре не у ра сту ћем стра ху да ће се чвор 

раз ре ши ти удар цем већ за мах ну тим ма чем не ког свет ског 

сил ни ка, од оних за ко је сум њам да уоп ште зна ју да по ка жу 

где је Ко со во на кар ти Евро пе. У сво ју од бра ну – за што сам 

ипак на ста вљао по сао, ви ше пу та оста вљан и ба та љи ван у 

на ле ти ма олов ног пе си ми зма, по сао ко ји је тра јао ме се цима, 

и за што сам, нај зад, при стао да то об ја вим – мо гао бих 

да на ве дем по след ње ре до ве Бан ке та у Бли тви, ко ји гла се 

от при ли ке ова ко: „Штам пар ска ку ти ја са олов ним сло ви ма, 

та ко ма ло, а ипак је ди но што на кра ју оста је у од бра ну људског 

до сто јан ства...” 

Уз гред, и Кр ле жа, ко га сам упра во ци ти рао, по ка зао је, 

пи шу ћи о ко смет ском про бле му, ко ли ко глу по сти па ме тан 

чо век мо же да на пи ше кад пред ра су де (ово је са мо еуфеми 

зам за не што што би се ре а ли стич но мо гло на зва ти ср бождер 

ством) поч ну да во де ње го ву ру ку са пе ром. И сам сам 

осе ћао зеб њу, да и ме ни, гре шном Ср би ну, на ра ме ну не седи 

не ки не ви дљи ви Ђа во, и ша пу ће ми ре чи ко је пи шем. 

Био бих за до во љан кад би ми не ко од чи та ла ца по твр дио 

да мој лич ни све то на зор (ре ци мо да бих га мо гао озна чи ти 

N o 1 • 2007 



09

NEÛJNA ZVONA 

као „пе си ми стич ки ху ма ни зам”) ни је књи зи до дао пре ви ше цр них то но ва. Јер се у осно ви слажем 

са про фе со ром Не дељ ко ви ћем ко ји је опо ми њао, с ду бо ком му дро шћу, ка ко је „срп ство у 

та ко те шкој си ту а ци ја да ни је дан Ср бин не ма ви ше пра во на пе си ми зам”. 

ТАЈ НА МЕ ТО ХИЈ СКИХ ЗВО НА 

„Метохија је предео 

у којем је некад звонило 

1.300 црквених звона”: 

Пећка патријаршија 

(XIII век) 

Про ме ни ли сте рад ни и књи га је иза шла под на сло вом Нечујна звона, с под на сло вом Хришћанско 

наслеђе Космета. Не чуј на зво на? 

Зво но је хри шћан ски сим бол, по зи ва на мо ли тве но оку пља ње, зво ном се раз гла ша ва уз бу на, 

зво на су део хри шћан ског по греб ног ри ту а ла, за ким зво на зво не – пи тао се Хе мин гвеј. Нај зад, 

јед на од, за ме не, нај у збу дљи ви јих се квен ци у исто ри ји фил ма је она о зво ни ма ко ју је сни мио Тарков 

ски у Ру бљо ву. Ин спи ри са ла ме сред ње ве ков на при ча из Ме то хи је о два зво на. Јед но је би ло посве 

ће но Бо го ро ди ци – кад би за зво ни ло са ви са где је би ла цр ква Бо го ро ди це Хво стан ске, чу ло се 

на да ле ко, и тој зво ња ви би се ода зи ва ла зво на свих срп ских цр ка ва из Ме то хи је... На дру гом звону 

је био из ли вен лик Све тог Ни ко ле... Зво на су по зна та у на у ци као Ро до по ва зво на, по срп ском 

ве ли ка шу ко ји их је по кло нио, јед но Ми тро по ли ји Хво стан ској и дру го Хра му све тог Ни ко ле. У 

на је зди Ту ра ка, Ср би су их ски ну ли са зво ни ка и за ко па ли. Ве ко ве су зво на про ве ла под зе мљом. 

Јед но је да нас у ри зни ци Пећ ке па три јар ши је, дру го је ру ски кон зул Ја стре бов от ку пио од чо ба на, 

ко ји су га слу чај но про на шли, и по кло нио га Срп ској ака де ми ји на у ка; да нас је у На род ном му зеју. 

Ро до по ва зво на ве ко ви ма ни су за зво ни ла, сум њам да ће мо ика да чу ти ка кав им је био звук... 

Нај зад, по сто ји и она при ча о зво ни ма из Ма на сти ра све тог Мар ка, крај При зре на, ко ја су ли вена 

чак у Ки је ву, а ма на сти ру их је по кло нио Си ма Игу ма нов При зре нац. Ка ба ши, шип тар ски фис 

ко ји се на се лио у до ли ну При зрен ске Би стри це, ски ну ли су зво на и ба ци ли их у по нор над ко јим 

се ма на стир ди же. За ми шљао сам тај звук зво на „ко ја се ко тр ља ју”, пре не го што за у век за не ме... 

Не чуј на зво на за ме не су по ста ла сим бол Ко со ва и Ме то хи је. 

Да ли под зе мљом „ис тру ли звук зво на”, или смо ми из гу би ли „уну тра шњи слух”, па не чује 

мо зво на Ме то хи је?... До XV ве ка на Ко со ву и Ме то хи ји би ло је 1.300 пра во слав них цр ка ва! 

Пре део у ко ме је не кад зво ни ло 1.300 зво на... 



Број 1 • 2007.

„Пре део осут цр ква ма као лет ње не бо зве зда ма”? 

Од мно гих хра мо ва ни је остао ни ка мен. Списку 

се крај не ви ди. Ко смет је и да нас, на почет 

ку XXI ве ка, је ди на тач ка „про свеће 

не Евро пе” где и да ље тра је пра ви 

кул тур ни ге но цид. А ру ше ње цр ка ва 

у ра ту би ло је стра шан зло чин још 

у сред ње ве ков ној Ср би ји. Ду ша нов 

за ко ник пред ви ђа за та кве зло чин це 

„да се уби ју, па обе се” – да кле, двостру 

ку смрт ну ка зну! 

Али, сру ше не цр кве су на ста ви ле 

да тра ју у ко лек тив ном пам ће њу је зи ка. Власти 

ти је зик из да је оне ко ји су цр кве ру ши ли, 

зе мљу оти ма ли, ком ши је ра се ља ва ли. Од шиптар 

ских се ла и дан да њи рет ко ко је не ма то поним 

Ки ша, или Аре ки ша – та ко се зо ве ме сто 

где је би ла цр ква, и њи ва ко ја је би ла цр кве но 

вла сни штво. Је зик тра је ду же од ка ме на! 

Или, ре ци мо, Во рат шки је ве – шип тар ски 

тер мин за ме сто на ко ме су тра ва и па прат одавно 

из бри са ле срп ске кр ста че. Ср би нов гроб. 

Чак ни у Ср би ци да нас не ма ни јед ног Ср би на! 

Два ве ли ка хра ма, Све ти Ар хан ге ли При зрен ски 

и Бањ ска, да ни су опљач ка ни и ра су ти, мо жда би на 

ли ста ма UNE SCO-ове свет ске ба шти не би ли ис пред 

Де ча на и Гра ча ни це. Бањ ску је краљ Ми лу тин зи дао 

за сво ју гроб ну цр кву, би ла је нај бо га ти ји сред ње ве ковни 

ма на стир и нај у кра ше ни ји – чи та ва уну тра шњост 

би ла је пре кри ве на злат ним ли сти ћи ма. Зла то су са стру гали, 

храм пре тво ри ли у џа ми ју. Од ка ме на из Ду ша но вих Архан 

ге ла Си нан-па ша из гра дио је сво ју џа ми ју у При зре ну; 

по не ка кр ња ка ме на пло ча све до чи да је био у пра ву не ки 

хо до ча сник ко ји је твр дио ка ко је под у мо за и ку из Све тих 

Ар хан ге ла био чу вен у чи та вој ви зан тиј ској ва се ље ни. 

Иако је те ма го ле ма и ви ше слој на, те ма ве о ма ду гог траја 

ња, ути сак је да се при ча о Ко сме ту нај це ло ви ти је може 

ис при ча ти као при ча о ње го вим хра мо ви ма, о они ма 

ко ји су их гра ди ли и у њи ма се Бо гу мо ли ли и за јед но са 

њи ма по стра да ли? 

Је сте. Ни по бро ја ти их све не мо же мо у јед ном ова квом 

раз го во ру, а мо жда је то и су ви шно, јер, ре че пе сник, ти 

хра мо ви су у на ма, сва ки од њих но си мо у се би чак и кад 

то не зна мо. 

ЗЕ МЉА У КО ЈОЈ БЕ СНИ МИР 

„Научи нас, о Свети, да зидамо цркве од камена 

којим нас каменују”: Архиепископ Данило Други 

са Црквом Успења Богородице, својом задужбином, 

другим храмом у комплексу Пећке патријаршије 

Ка кав је од нос над ле жних ме ђу на род них ор га ни за ци ја 

и ин стан ци пре ма очи том за ти ра њу тра го ва срп ског хришћан 

ског на сле ђа на Ко сме ту? 

Хри шћан ско на сле ђе на Ко сме ту ни је са мо срп ско, него 

пр во ра зред но европ ско на сле ђе! То је ва жно увек из но ва 

ре ћи у овом вре ме ну кад се ви ше ни шта, чак ни то, не подра 

зу ме ва. 

Пр ва де ле га ци ја „струч ња ка” UNE SCO-а ко ја је об и шла 

у ра ту (бом бар до ва њу Ср би је од стра не NA TO-а) оште ће не 

спо ме ни ке кул ту ре Ко со ва и Ме то хи је за кљу чи ла је да треба 

од мах опра ви ти не ке оште ће не објек те: че ти ри џа ми је, 

је дан ше др ван, две ста ре ал бан ске се о ске ку ле и – је дан 

срп ски ма на стир. Тај из ве штај је ка сни је „за ту рен” и прогла 

шен за не зва ни чан, а пот пи сао га је го спо дин Му ста фа 

Омар. И пр ва ко ја се ода зва ла да нов ча но по мог не об на вљање 

исто риј ских спо ме ни ка на Ко сме ту, по спи ску из тог изве 

шта ја, би ла је Са у диј ска Ара би ја. 

Од ула ска NA TO тру па на Ко со во, у ле то 1999, са мо за 

пр ве две го ди не „ми ра” сру ше но је 107 пра во слав них храмо 

ва (број ће се ка сни је по пе ти на ско ро 200). Тре ћи на је 

спа да ла у ре ги стро ва ну кул тур ну ба шти ну Ср би је, у по лови 

ни сру ше них хра мо ва ре дов но је вр ше на 

слу жба. То се у ме ђу на род ном пра ву зо ве 

зло чин про тив кул тур не ба шти не. KFOR 

је иг но ри сао на ше зах те ве да се са чу вају 

срп ске цр кве и ма на сти ри, а је дан од 

ше фо ва UN MIK-а сми слио је ле пу би рократ 

ску до сет ку: Ха шка де кла ра ци ја о 

за шти ти кул тур не ба шти не од но си се на 

зе мље пот пи сни це, а не на ме ђу на род не 

ор га ни за ци је! Уз до дат ну на по ме ну да 

се Ха шка де кла ра ци ја из 1954. од но си 

на рат, а по што на Ко со ву тре нут но „бесни” 

мир... Чист ци ни зам. 

По сле огром не гра ђе ко ју сте проу 

чи ли, по сле ско ро 500 стра ни ца 

ко је сте на пи са ли, по сле то ли ко разми 

шља ња и про ми шља ња, у че му је, 

по Ва ма, су шти на срп ско-ал бан ских 

од но са или су ко ба на Ко сме ту? 

Сва ка иоле ду бља исто риј ска ана лиза 

ал бан ско-срп ских од но са на Ко сме ту, 

во ди до за кључ ка да је су шти на су ко ба кул тур но-ци ви лиза 

циј ска раз ли ка два на ро да од ко јих је је дан но си лац европске, 

хри шћан ске, а дру ги ори јен тал не, исла ми стич ке иде је. 

Оно што се да нас од и гра ва на Ко сме ту па ра докс је исто ри је: 

Евро па је на ан ти е вроп ској стра ни! 

Sve neizvesnija pro{lost 

Не ми слим да је „кул тур ни ге но ци д” бе ниг ни ја ствар од 

„пра вог ге но ци да”. Чак ми се чи ни да је го ра: кул тур ни гено 

цид укљу чу је у се би и ге но цид над жи вом си лом, али је 

по про ми сли ма мно го под ли ји – бри ше се не са мо је дан 

на род не го и све оно што га чи ни на ро дом, по ни шта ва се 

ње гов исто риј ски иден ти тет, кра де му се про шлост, уби ја ју 

пре ци, вр ши хи рур шка ам пу та ци ја ду ше. 

Пред не из ве сно шћу са да шњо сти и не по зна ни ца ма бу дућно 

сти, сад нам ни про шлост ви ше ни је ни си гур на, ни на ша. 

И њу ће нам од ре ди ти но ви го спо да ри све та! 

Кул тур ни ге но цид уни шта ва и онај „ле пи срп ски инат” ко јим 

је Де сан ка Мак си мо вић про го во ри ла кад је ус твр ди ла: „Ако 

и је дан Ср бин оста не на све ту, и он ће би ти на род!” 

Па ипак, то ни је са свим но ва ствар у исто ри ји европ ске 

по ли ти ке и ди пло ма ти је. Ни је ли се то до го ди ло и у вре ме 

вла да ви не ца ра Ду ша на Сил ног, ка да је хри шћан ска Евро па 

од би ла ви ше пу та по на вља ну по ну ду нај моћ ни јег вла да ра 

Бал ка на да ће Ср би при хва ти ти чак и вер ску уни ју са Папом 

уко ли ко Па па мо рал ним ауто ри те том мо би ли ше хришћан 

ске вој ске Евро пе про тив „исма и ли ћа на”, а Ду ша на 

по ста ви за ка пе та на тог кр ста шког по хо да? У сло же ним интри 

га ма ко је су тра ја ле де се так го ди на, европ ски вла дар ски 

и ка то лич ки кру го ви свој ин те рес ни су ви де ли у од у пи ра њу 

осман ли ја ма, не го у сла бље њу Ду ша но вог Цар ства, бли жи 

им је био ислам од пра во сла вља. Фа сци ни ра ни сво јим поли 

тич ким „ве шти на ма и лу ка во сти ма” че ка ли су да Ср би ја 

ис кр ва ри, па да и они ома сте бр ко ве на том кр ва вом пи ру, 

као ле ши на ри. Зна мо на ста вак. А ка ко би да нас из гле да ле и 

Ср би ја и Евро па да је не ко по ка зао ви ше слу ха за Ду ша но ву 

ви зи ју срп ске и европ ске бу дућ но сти? • 

N o 1 • 2007 



11

NEÛJNA ZVONA 

ИЗ КЊИГЕ „НЕЧУЈНА ЗВОНА – 

ХРИШЋАНСКО НАСЛЕЂЕ КОСМЕТА”: 

ВИСОКИ ДЕЧАНИ 

Teritorija du{e 

Са зда ни у вре ме ка да је срп ско цар ство би ло нај моћ ни је, Де ча ни су на сли ка на ан то ло ги ја и це ла 

јед на епо пе ја хри шћан ства (пре ко 1.000 фре са ка, ра ђе них ви ше од 15 го ди на). Из ван ред на де чан ска 

пла сти ка до да ла је ви зан тиј ском ка рак те ру ма на сти ра фи но об ли ко ва не ро ма нич ке еле мен те, 

тво ре ћи спој ко ји овај ма на стир чи ни је дин стве ним би се ром у це ло куп ном европ ском кул тур ном 

на сле ђу. Оста вље на у не при ја тељ ском вар вар ском окру же њу, у та ми ни жих об ли ка по сто ја ња, 

окру же на бо дљи ка вом жи цом и пси ма, бра ње на нај ду бљим сло је ви ма са ве сти и го то во 

ми стич ним на дах ну ћем ита ли јан ских вој ни ка из са ста ва KFOR-а, и ова ко смет ска све ти ња 

је по тре сна ме та фо ра да на шње си ту а ци је европ ске Евро пе и Хри ста у њој 

Гри го ри је Цам блик, уче ни Бу га рин (Цин ца рин из Бу гарске) 

ко ји се скра сио у Де спо то ви ни срп ској, и био ду гого 

ди шњи игу ман Де ча на, пет на ест го ди на по сле Ко совске 

бит ке, пи ше би о гра фи ју кра ља Сте фа на Де чан ског. 

„Он, до бро ле пи, по ди же храм бо го ле пи, из ну тра ду жину 

и ши ри ну мно гу има ју ћи а ви си ну то ли ку да се очи утруђу 

ју оном ко га гле да. Сту бо ви ма од мер ме ра др жан, и кама 

ра ма раз ли чи тим иша ран. Спо ља угла ча ним мер ме ром 

са ста вљен мно го чуд но, цр ве ним а ујед но и бе лим, сва ког 

ка ме на к дру гом са чи њен див но, ве шти не нај ве ће, да из гледа 

да је је дан ка мен ли це це лог хра ма. Пре чуд но у јед ном 

сра шћа ња ви ду, спо је но ве шти ном, ко ја се ја вља у не из ре цивој 

не кој ле по ти, да бла го дат оба сја ва мно га оне ко ји гле дају. 

И увек ле по та ка ме на и ве ли чи на хра ма нај ви шу при да ју 

кра со ту из ва ја ну са вр ше но на ка ме ну, на до сто ле пи је оних 

ко ји су га са чи ни ли.” 

МНО ГО ЧУД НО ДО СТО ЛЕ ПИ ЈЕ 

До бро ле пи – бо го ле пи – до сто ле пи је – мно го чуд но... диви 

се Цам блик за ду жби ни Сте фа на Уро ша Тре ћег, по зна тијег 

по име ну ко је је до био по свом хра му – Де чан ски. 

О по ди за њу Де ча на пи ше и ар хи е пи скоп пећ ки, Да ни ло 

Дру ги, ко ји је „са ста вио” мно га жи ти ја кра ље ва и ар хи е писко 

па и ко ји је и сам уче ство вао у гра ђе њу ма на сти ра. 

Пре ма жи ти ју Сте фа на Де чан ског, ова ко раз го ва ра ју 

краљ Сте фан и Со ло мон, ко ме се Сте фан жа ли ка ко му мо же 

до ћи ско ри крај, а ни шта ни је учи нио за спас сво је ду ше. 

– Не учи ниш ли до бре вр ли не у овом жи во ту, му чи ћеш 

се ве ко ви ма – ка же му Со ло мон, а Краљ го во ри за се бе: 

– Да, увек ово слу ша ју ћи, тре ба да учи ним и не ки бого 

у год ни спо мен у жи во ту мо јем, не би ли ка ко до бру реч 

сте као по сле раз лу че ња ми од овог су јет ног жи во та. Јер видим 

да мо ји пра ро ди те љи и ро ди те љи и дру ги учи ни ше де ла 

Бо гу и љу ди ма, и уз то по ди го ше бо жан стве не хра мо ве на 

хва лу и про сла вље ње Го спо ду, а на ве чан спо мен и чу ва ње 

те ла по раз лу че њу те ла од ду ше. 

Са ве ту је се за тим Сте фан са „си ном сво јим пре ва зљу бљеним” 

(цар Ду шан Сил ни), епи ско пи ма и вла сте лом, го во ре ћи: 

– До бре и бла ге успо ме не мо јих ро ди те ља раз об ли ча вају 

мо ју ле ност, ко ји по ди го ше ве ли чан стве не хра мо ве на вели 

ку и веч ну успо ме ну се би. Хо ћу да на чи ним храм Бо гу 

мо ме, Ису су. 

МЕ СТО И РАВ НО И ТРАВ НО, 

ГДЕ ТЕ КУ НАЈ СЛА ЂЕ ВО ДЕ 

И по сла их све, и сам по ђе, да „тра же та кво ме сто на коме 

ће храм по диг ну ти”. И хо да ју ћи, на ђо ше рав но ме сто на 

оба ли ре ке зва не Би стри ца (на Ко со ву по сто је три Би стрице: 

Пећ ка, Де чан ска и При зрен ска – прим.). 

„Оби ла зе ћи мно га и раз лич на ме ста по це лој сво јој области, 

на ђе не ко ме сто у обла сти Хво стан ској, зва но Де ча не. 

И ви дев ши то, ре че мој го спо дар: Ево ме ста иза бра ног 

да бу де храм Бо гу! И та ко по ло жи ка мен ру ком сво јом... И 

реч ју за по ве да ше да бр зо до ђу ка ме но сеч ци и да се по ста ве 

од при мор ских зе ма ља на чел ни ци зда ња тог... И на ре ко ше 

га Храм Го спод њи, на име пра зни ка Ваз не се ња Го спод њег, 

зва но ме сто слав ни Де ча ни.” 

Да ни ло ова ко опи су је ме сто иза бра но за манaстир, диве 

ћи се кра сно ме, „јер ме сто ле жи на нај ви шем, са чи ње но 

сва ким др ве ћем, мно го гра на то и мно го плод но, ујед но и 

рав но и трав но, а ода свуд те ку нај сла ђе во де, и из ви ру вели 

ки из во ри.” 



Број 1 • 2007.

И са бра ше ту ве ли ко мно штво умет нич ких и ве штих мајсто 

ра и, по што је све спре мље но, та ко за по че зи да ти да је 

„чуд но и пре слав но они ма ко ји гле да ју, ча сне мно го вр сне 

мра мо ре те шу ћи” и у „Бож јој бла го да ти ужи ва ју ћи”. 

„ВИ ЗИ РУ ЈУ НА ПРО ПА ДЛИ ВО МИ ТЕ ЛО” 

Да ни ло за кљу чу је: 

„По ми шља ју ћи на крај свог жи во та у про ла зак го дишњег 

кру га, и на сен ку ства ри и про ла зне си ле при вре ме не 

сла ве, и на до ла зак не ми ло срд ног су ди је, пун гро зе, а опет 

се ћа ју ћи се не по доб но га што је чи нио, го во ра ше: Не би ли 

ма кар ма ло мо гао до би ти опро ште ње за ова ко од ме не ру копро 

ше но де ло?” 

Сте фан Де чан ски оста ви ће у ма на сти ру нат пис: 

„При ми, Вла ди ко Го спо ди, о Пан до кра то ре, при не си мо 

је, мо ле ни је ра ба тво је га Сте фа на кра ла, си је бо при но шу 

цр кву, бо жан стве ни ју с си ном мо јим, кра лем Сте фа ном, визи 

ра ју на про па дли во ми те ло, сто је ћи над гро бом сво јим, 

и бо јим се сво га стра шна го ти су ди шта, при кла њам ти се 

Све др жи те љу, по ми лиј ме суд ње га да на.” 

А Цамблик ка же: 

„По што је креп ко др жан не ис ка зном же љом да Бо гу угоди, 

ту увек има ше на ср цу ми сао: Шта ћу да ти Го спо ду, за 

све што ми да де?” 

и ту је ра ди ла пре пи си вач ка шко ла. У њој је би ла цр кви ца 

по све ће на Бо го ро ди ци. 

У тур ским по пи си ма по ми њу се, уз Де ча не, де вет (!) мана 

сти ра, ме ђу њи ма и „Бе ла ја са три ка лу ђе ра.” 

По сто ји још јед на ис по сни ца, те шко при сту пач на (послед 

њи пут, ис тра жи ва чи су до ње до пр ли три де се тих го дина 

про шлог ве ка), на ко јој је, пре ма ста рим све до че њи ма, 

био нат пис ко ји ни је ко пи ран, ни про чи тан. 

Де чан ске ис по сни це знат но су оште ће не од стра не Ал бана 

ца из око ли не. 

Ср ба у Бе ла ји не ма, по след њих де се так ку ћа забележенo 

je у XIX ве ку, у хар ти ја ма ру ског кон зу ла у При зре ну, Јастре 

бо ва. 

СЛИ КА НА ЕН ЦИ КЛО ПЕ ДИ ЈА ХРИ ШЋАН СТВА 

Ми лан Ка ша нин ка же: мо жда Со по ћа ни има ју леп ше 

фре ске, мо жда је Гра ча ни ца у свом сте пе на стом хо ду пре ма 

не бу ар хи тек тон ски зна чај ни ја, Жи ча исто риј ски ре ле вантни 

ја а Сту де ни ца за у век „пр ва у ни зу”, али... „Али ниг де као 

у Де ча ни ма ни је осли ка на та ква и то ли ка га ле ри ја фре са ка 

– има их пре ко хи ља ду, а ра ђе не су пре ко 15 го ди на.” 

ИЗ КО ТО РА, ГРА ДА КРА ЉЕ ВА 

Ма на стир Де ча не, за ду жби ну Сте фа на Уро ша Тре ћег, енгле 

ски пу то пи сац и ис тра жи вач Ивенс на звао је „нај пле мени 

ти јом цр кве ном гра ђе ви ном у уну тра шњо сти Бал кан ског 

по лу о стр ва”. 

А Ми лан Ка ша нин сма тра Де ча не „кру ном на шег цр квеног 

гра ди тељ ства”. 

Про то мај стор Ви со ких Де ча на до шао је из Ко то ра, „града 

кра ље ва”. Не одо ле, гре шан, да на ма на сти ру сво је име 

оста ви: 

„Фра Ви то, ма ли брат, про то мај стор, ис Ко то ра гра да 

кра ље ва, ози да ову цер кав Све тог Пан до кра то ра го спо ди ну 

кра љу Уро шу Тре ћем, и сво јем си ну пре све том и пре ве ликом 

и пре слав ном го спо ди ну кра љу Сте фа ну, а са зда је за 

осам го ди на и до спе ла је в свем цр ква ле та 1335”, дао је 

укле са ти на тра ве ју ју жног пор та ла, ис под скулп ту ре Кр штења 

Ису со вог. 

Ико ну Све тог Сте фа на Де чан ског на сли као је у XVI веку, 

чу ве ни зо о граф Лон гин, а ње го ве све те мо шти по чи ва ју 

у ки во ту ко ји је дар кња за срп ског Алек сан дра. 

Ма на стир је го рео по сле Ко сов ске бит ке, об но ви ла га је 

кне ги ња Љу би ца, по но во је био па љен, у XVII ве ку об но вљен, 

ка сни је је ко нак об но вио кнез Ми лош... Без об зи ра на све, Деча 

ни су је дан од нај бо ље са чу ва них срп ских ма на сти ра. 

РУ ЖА КО ЈА ВЕ КО ВИ МА ЦВЕ ТА 

Уз вод но уз Би стри цу, код се ла Бе ла је, на ла зи се Ис по сница 

Сте фа на Де чан ског, у об ли ку ку ле, без вра та и про зо ра 

у при зе мљу (ула зи ло се ле ства ма). Не што бли жа ма на сти ру 

је Ис по сни ца Све те Је ле не, се стре Сте фа на Де чан ског, где 

је по пре да њу био раз бој на ко јем је Је ле на да њу и но ћу, моле 

ћи се, тка ла плат но. 

По сто ји ле ген да о ру жи ном жбу ну ко ји је она по са ди ла 

и ко ји и да нас цве та. 

Ис по сни ца Све тог Је фре ма при па да ла је са бра ту ма насти 

ра Хи лан дар, ко ји се ов де под ви за вао, пре не го што је 

пре шао у ис по сни цу из над Пећ ке па три јар ши је. Је фрем је 

два пу та био би ран за па три јар ха пећ ког. 

Глав на де чан ска ис по сни ца, од мах пре ко пу та ма на стира 

(де ли их про стра на ли ва да), би ла је осли ка на у XIV ве ку 

Ци клус Чу да Хри сто вих при ка зан је у два де сет сце на; 

Стра да ње Ису со во у три де сет; три ста ше зде сет пет сце на, 

дан по дан, илу стру ју (као стрип) цр кве ни ка лен дар, ци клус 

Стра шни суд има се дам на ест сли ка, два де се так фре са ка 

илу стру је Хим не о Бо го ро ди ци, при ка за ни су жи во то пи си 

Све тог Ди ми три ја, Све тог Ни ко ле, Све тог Јо ва на Пре те че и 

Све тог Ђор ђа, за тим Ва се љен ски са бо ри, Де ла апо стол ска, 

Књи га По ста ња... 

„То је це ла јед на епо пе ја о хри шћан ству”, ка же Ка шанин, 

на гла ша ва ју ћи ка ко је то „пра ва на сли ка на ен ци кло педи 

ја хри шћан ства”. • 

N o 1 • 2007 



13

MOJA SRBIJA 

Скулптура „Србија”, 

Ђорђе Јовановић, 1900. 

О ДАРОВИМА, УМНОЖЕНИМ И ЗАПУШТЕНИМ 

Zaborav je oblik smrti 

„Спа се ње је у кул ту ри. На род ко ји има зна ња – има моћ. 

Срп ски на род, у утак ми ци на ро да, мо же се одр жа ти са мо као кул тур на сна га. 

Тек кад се (и ако се) вра ти мо се би, сво јој кул ту ри и сво јим све ти ња ма, 

спон та но ће мо про на ћи и свој пут ка ср цу Евро пе. 

И не бих пре те ра но на гла ша вао пра ва чо ве ка. Из гу бље на је рав но те жа. 

Бит ни је су ду жно сти чо ве ка, ко је под ра зу ме ва ју и по што ва ње људ ских пра ва” 

Пиш е : п р о ф. д р Др аг а н Нед е љк ов и ћ 



Број 1 • 2007.

У 

њу смо се за кли ња ли, осо би то ми у Вој вод ству Српском. 

Кад би смо пре шли Са ву, ми Срем ци би смо 

љу би ли зе мљу тог за вет ног на шег ота ча ства. На ши 

ро ди те љи и на ши де до ви, а уз њих шко ла и цр ква, вас пита 

ва ли су нас у ро до љу би вом ду ху. На рав но, по зи ва ли су 

се на па три от ске пе сни ке: да по ме не мо са мо не ке од њих 

– Ње го ша, Бран ка и Ви шњи ћа, Шан ти ћа, Ду чи ћа и Ра ки ћа, 

Ђу ру Јак ши ћа, Ла зу Ко сти ћа и Вељ ка Пе тро ви ћа. На дах њива 

ли су нас и ма ње зна ни, па и сад пам тим дир љи во на ив не 

сти хо ве, ко је смо скан ди ра ли као „Вје ру ју”: 

Нек дру га зе мља у сре ћи си ја, 

Ме ни си увек ти нај ми ли ја. 

Нек дру ге зе мље бо гат ство ки ти 

У те би во лим си ро мах би ти. 

Ван Те бе не ћу да знам за бла га: 

Ср би јо дра га! 

ПО КО ЛЕ ЊА И ИДЕ А ЛИ 

Ка ко је то да ле ко од да на шњих же ља мно гих мла дих да 

оду што да ље од род не зе мље, да се от ки ну од за ви ча ја. Та ко 

смо се ра се ја ли по свим кон ти нен ти ма, не ко је из бро јао – у 

сто два де сет др жа ва. Ка ко оп ста ти, ако смо у ту ђи ну по шли 

го то во на ги, без за вет них пре да ња, без те мељ не кул ту ре и довољ 

но зна ња о се би и сво ме ро ду? Ти тов ско-кар де љев ска школа, 

по ле њин ско-ста љин ском узо ру, гу ши ла је на ци о нал ни 

по нос, бри са ла свест. Све про па ганд не си ле – и штам па, и радио, 

и те ле ви зи ја – устре ми ле су се про тив на ших на род них 

све ти ња, без об зир но ру ше ћи и пре пра вља ју ћи нам исто ри ју. 

По себ но је био же сток рат про тив ко сов ског ми та. Ка сни је 

про бу ђе но на ци о нал но чув ство ни кад ни је до вољ но ус пе ло да 

об но ви по ру ше не све ти ње и за бо ра вље не дра го це но сти. 

Ро до љу би ви ре пер то ар пле ме ни тих пе са ма на ших ни је 

вра ћен у пам ће ње, ни ти је усто ли чен у са мо све сти Ср ба. 

Не кад су, на при мер, на ши хо ро ви, слу те ћи још ду бљу траге 

ди ју, пе ва ли у свим срп ским зе мља ма, на ро чи то у 

Вој вод ству Срп ско ме, пе сму пре ра но пре ми ну лог 

Вла ди ми ра Ва си ћа (јед ва је до жи вео два де сет и 

три ле та), ко ју су на стре ља њу, 15. ав гу ста 1942, у 

Ру ми, пред уста шким це ви ма, за пе ва ли мој де да 

Ко ста Не дељ ко вић и, уз ње га, мој не за бо равни 

те ча Че до мир Сур чин ски: 

Што ћу тиш, ћу тиш, Ср би не ту жни? 

Про тр љај очи! Сла ва те зо ве, 

Сла ва те зо ве на цр но гро бље: 

На оно ту жно Ко со во по ље. 

Та да ли жи виш? Та да ли чу јеш 

Ту цр ну кле тву, тај уз дах те шки? 

Да ли још пам тиш, да ли још зна деш 

За онај бо јак, бо јак ви те шки? 

Гре шни че те шки, тр жи се, тре сни 

Лан цем о зе мљу! Нек ми не мрак! 

Нек ду шман ви ди, нек ду шман чу је: 

Да Срб још жи ви, да је ју нак! 

Пе сму је за хор ускла дио Да во рин Јен ко. 

Не кад су је зна ла го то во сва срп ска де ца. Данас 

као да је са хра ње на, за јед но с на шим поно 

сом и на шим пам ће њем. 

Ре ћи ћу, у овом то ну, још са мо јед ну-две 

ре че ни це: на про паст су осу ђе ни не ма ли на роди, 

не го и ве ли ки и ма ли, ако су за бо рав ни. Нас, 

Ср бе, угро жа ва за бо рав. Спа се ње је у кул ту ри. 

На род ко ји има зна ња – има моћ. Срп ски на род, 

у утак ми ци на ро да, мо же се одр жа ти са мо као 

кул тур на сна га. 

ВО ЛЕ ТИ ЗНА ЧИ И КУ ДИ ТИ 

Ме сто у Ср би ји ко је са њам и на ко је се увек вра ћам, где 

год да сам? 

То је, нај пре, за ви чај на Фру шка го ра, са сво јим ма на стири 

ма. Љу бав пре ма за ви ча ју, и пре ма ота ча ству, за ме не је 

у при сном од но су са кри ти ком оно га што во лим. Јер же лим 

да то што во лим бу де још леп ше и још бо ље не го што је сте. 

Ре ци мо, у Врд ник, за ко ји ме ве зу је Срем ска Ра ва ни ца, у 

ко јој је два и по сто ле ћа по чи вао кнез Ла зар, а ма ло да ље 

и ма на стир Ја зак, са мо шти ма ца ра Уро ша Не ја ког, Врд ник 

ко ји има то плу, ле ко ви ту бањ ску во ду, ба зе не и под кро вом 

и под ве дрим не бом, у тај Врд ник, ве зан за мо је де тињ ство, 

за ве ли чан стве ни Ви дов дан – ја сад не од ла зим, љут на моје 

Срем це, јер ни су уре ди ли про стор око ба ње. Без мно го 

ула га ња мо гли су ство ри ти бар пе шач ке ста зе кроз див не 

пре де ле ка Врд нич кој ку ли и Зма јев цу, па и не ку за о би лазну 

до ма на сти ра Ра ва ни це, са не ко ли ко клу па за пре дах... 

Сад бањ ски го сти не ма ју где да про ше та ју, сем да се ти ска ју 

из ме ђу ауто мо би ла, уди шу ћи отро ван ва здух. 

Са њам и ма на стир Ма на си ју и пу те љак до ње, од хо те ла 

у Де спо то вач кој ба њи до све ти ње. Али тај хо тел – ина че лепо 

зда ње – још је сра мот но за пу штен, та ко да ме ср це бо ли 

што у тој ле по ти, да ру бо жан ске при ро де, ко ју кра си за дужби 

на де спо та Сте фа на Ви со ког, не по сто ји при сто јан смештај, 

у ко ме би пут ник на мер ник по же лео да оста не ви ше 

да на. Из хо тел ске ја зби не гост је два че ка да оде. 

Са њам још че шће Сту де ни цу, у ко јој сам че сто бо ра вио, 

ужи ва ју ћи у су сре ти ма са ели том на шом и европ ском, у годи 

на ма кад се мно го ви ше пу то ва ло Ср би јом. Та ко је би ло 

не кад. А ту бли зу су Ста ра и Но ва Па вли ца, ма ло да ље Градац 

Је ле не Ан жуј ске, још ма ло да ље Пе тро ва цр ква и Ђур ђеви 

сту по ви из над Но вог Па за ра, па још да ље ве ли чан стве ни 

Со по ћа ни. Све су то све ти ли шта у ко ја сам че сто од ла зио, 

сад при сут на у мо јим нај леп шим сно ви ма. 

Са њам При зрен и Ље ви шку, са њам Пећ и Па три јар ши ју, 

са њам Де ча не и бо јим се да их ви ше ни ка да не ћу ви де ти. 

За не ма ри ти и упр ља ти ле по ту зна чи би ти је не досто 

јан, не ма ти до вољ но љу ба ви за њу, ни за хвал но сти 

Твор цу, ни по што ва ња за прет ке чи ји смо на след ни ци, 

ни са мо по што ва ња, ни бри ге о по том ству. 

Очи глед но је да по ли тич ка кла са у Ср би ји 

не ма до вољ но све сти о то ме шта има мо и шта 

су на ше ле ги ти ма ци је пред Евро пом и све том. 

Уве рен сам да ми, у овом пре суд ном историј 

ском ча су, не ма мо ели ту, ко ја би на шла 

за јед нич ки је зик са про све ће ном Евро пом. 

Тек кад се (и ако се) вра ти мо се би, сво јој 

кул ту ри и сво јим све ти ња ма, спон та но ће мо 

про на ћи и свој пут ка ср цу Евро пе. Ова кви 

ка кви смо, ми смо ис па ли из соп стве не култу 

ре, а са мим тим и из европ ске. Ре чи као што 

су ду хов ност, иден ти тет, аутен тич ност – не значе 

ни шта ако се не ис пу не од го ва ра ју ћом са држи 

ном, зна њем и де ло твор ним по твр ђи ва њем 

сва ког да на и сва ког ча са. У том спа со но сном 

вра ћа њу се би огром на је уло га шко ле, цр кве, 

ме ди ја, осо би то те ле ви зи је, под усло вом да 

има ју ва ља не про гра ме, да слу же уз ви ше ном 

ци љу – ду хов ном, мо рал ном и кул тур ном прео 

бра жа ју на шег на ро да. 

Ја не бих пре те ра но на гла ша вао пра ва чо века, 

ка ко се то да нас чи ни. Из гу бље на је рав но тежа. 

Бит ни је су ду жно сти чо ве ка, ко је под ра зу ме ва ју и 

по што ва ње људ ских пра ва. А из над све га је Љу бав: она 

има чу до твор ну моћ да све пре о бра жа ва и уз ди же до најви 

ших вред но сти, да опле ме њу је не људ ско, да по бе ђу је 

ру жно ћу, да су зби ја зло, да кро ти мр жњу. Плод 

Љу ба ви је ства ра ла штво. У њој је си ла жи во та. • 

N o 1 • 2007 



15

NEVIDQIVA SLOBODA 

МИЛОШ ШОБАЈИЋ, СЛИКАР И СКУЛПТОР, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ” 

Tragom 

vizantijski 

zlatnog 

Фот о: Пет а р Вујан и ћ 

Ја са мо кон ста ту јем свет око ме не и ре а гу јем на ње га. 

Са свим при ват но, па тим што је ова ко су ров, 

по ре ме ће них вред но сти, свет у ко ме не кул ту ра 

цве та под име ном кул ту ре, где је си ла за кон. 

Бо ли ме не из мер но овај свет у ко јем је лаж по ста ла 

исти ном, у ко јем су кич и ме ди о кри тет ме ра 

вред но сти и у ко ме те рор јед них над дру ги ма 

по ста је са свим при род на ствар. Све то си гур но 

ути че на мо је сли ке и скулп ту ре. Али, уло га сли ка ра 

и је сте да кроз соп стве ни фил тер ис це ди овај 

свет и по ка же сво је ви ђе ње. Онај ко ји то це ђе ње 

на нај бо љи на чин ура ди има Бож ји дар 

Пиш е : Др аган а Ма рк ов и ћ 



Број 1 • 2007.

Из циклуса слика Милоша Шобајића насликаног специјално за велику јесењу изложбу у Москви (галерија „М АРС”, 1. октобар 2007) 

У 

Огле да лу Лим ба Мал ро је пи сао о „Про ла зним го стима”: 

„Та да је Не у мо љи ви Цар осу дио Ве ли ког сли кара 

на ве ша ла. Тре ба ло је да ви си та ко да се осла ња 

са мо на сво ја два но жна пал ца. Кад се умо ри... Сли кар се 

осла њао са мо јед ним пал цем. Дру гим је цр тао ми ше ве по 

пе ску. Ми ше ви су би ли та ко до бро на цр та ни, да су се успе 

ли по ње го вом те лу и про гло да ли уже. А ка ко је Ве ли ки 

Цар ре као да ће се вра ти ти тек кад Ве ли ки Сли кар кло не, 

Сли кар је без има ло жур бе оти шао одан де. Ми ше ве је повео 

са со бом.” 

Ода сли ка ри ма ко ју је при бе ле жио Мал ро са мо је једно 

ви ђе ње те по себ не мо ћи, тог чу да ко је са др жи сли карство. 

Јер, у вре ме ну по мањ ка ња чуд но ва тог, чу до ко јим 

зра чи сли ка, та по себ на пик ту рал ност ко ја на ста је у са дејству 

бо је, плат на и сли кар ског уме ћа, ода ју ћи не ве ро ватне 

енер гет ске на бо је, ре дак је за чин ра ци о нал ној ису шено 

сти жи во та. 

Ми лош Шо ба јић је у Па ри зу про вео ско ро 30 го ди на, 

оста вља ју ћи ду бок и ја сан траг у ли ков ном жи во ту гра да 

ко ји га увек из но ва фа сци ни ра, гра да ко јем сли кар ство и 

скулп ту ре из ње го вих мно го број них сли кар ских ате љеа стоје 

као на кит на же ни, јер је и де кор око њих фа сци нан тан. 

Усред тог де ко ра, Шо ба јић је, не оба зи ру ћи се на трен до ве 

и дик та те, сли као и ва јао рас пе ћа. То је екс трат до ко јег је 

до шао це де ћи кроз фил тер сво је ду ше свет у ко ме жи ви мо. 

Тај спе ци фи чан по сту пак има сво ју ге не зу. Прет хо ди 

му три де се так го ди на уса вр ша ва ња и по се бан ге нет ски запис 

(за чин). А он да се, мо жда баш тра гом тог истог за чи на, 

Ми лош Шо ба јић вра тио у Бе о град и по ста вио Фа кул тет за 

умет ност и ди зајн, где је де кан. О по нов ном бе о град ском 

ис ку ству, не ким но вим во де ним рас пе ћи ма, о ви зан тиј ски 

пла вом и злат ном, и свим оним чу де си ма о ко ји ма са ња, 

раз го ва ра мо у ње го вом но вом рад ном про сто ру, у ње го вом 

ста ром–но вом гра ду. 

Да бих зна ла о че му ми сли те, мо рам да Вас пи там шта је 

то на че му тре нут но ра ди те? 

Имам не ко ли ко про је ка та пред со бом, и ско ро да не 

знам ко ји би од њих био нај ва жни ји. То ме увек се ки ра. 

Али хај де да ка жем са мом се би да је то нај ве ро ват ни је 

ве ли ка је се ња из ло жба ко ја ће би ти отво ре на 1. ок то бра 

у нај ве ћој мо сков ској при ват ној га ле ри ји „М АРС”. Од лучио 

сам да за ту при ли ку на пра вим по себ не сли ке, по себне 

за то што ми се чи ни да су ви ше ви зан тиј ске не го остале. 

Пр ви пут ко ри стим зла то и тим злат ним по вр ши на ма 

ре ша вам не ке за ни мљи ве ли ков не про бле ме. На ив но, као 

де те, во лео бих да се та из ло жба до пад не Ру си ма. Ви де ћемо. 

Че ка ју ме и из ло жбе у Се у лу, у Ју жној Ко ре ји, у Брисе 

лу у „XL”-у, ко ја ми је ве о ма ва жна, а би ће при лич но 

ве ли ка, по пут не дав не по ста вље не у Не мач кој, у Му зе ју 

„Лу двиг”. Не ке сит ни је ства ри у Па ри зу, у ме ђу вре ме ну, 

не ћу ни да по ми њем. 

ЗА ГР ЉА ЈИ И РАС ПЕ ЋА 

Да ли је зла то на „ру ским сли ка ма” је ди ни траг Ви зан ти је? 

Злат но и пла во, ма да је то био и знак фран цу ске кру не. 

Злат но и пла во су две пре ле пе бо је, др же се из ван ред но, једна 

хлад на, дру га то пла... А за што сам по ме нуо ко но та ци ју 

ви зан тиј ског? Зна те, у Па ри зу, ка да не ко хо ће да ка же да је 

од ли чан и да се обо га тио, обич но ка же: Ви зан ти нац сам... 

То му до ђе као врх вр хо ва; прет по ста вља се, у скла ду са том 

из ја вом, да је оп то чен зла том. 

Шта се до го ди ло са рас пе ћи ма? 

Сли кам их, али у не ком дру гом об ли ку. У ви зан тиј ским 

то но ви ма сли кам их као ра за пе те пли ва че у во ди, при скоку, 

у лу ку... Мо јим ра ни јим рас пе ћи ма на зи ви су ви ше цифре 

ни бро је ви. Као да су сва ки наш ко рак, гест и по сту пак 

за ве де ни у је дан стро го кон тро ли са ни ин вен тар све га шта 

смо ура ди ли у жи во ту. Сви но си мо крст на ле ђи ма. Тај однос 

пре ма соп стве ној му ци наш је нај ди рект ни ји пор трет. 

Био сам не ко вре ме оп сед нут тим ра ши ре ним ру ка ма. Напра 

вио сам чи та ву се ри ју сли ка и скулп ту ре рас пе ћа су до- 

N o 1 • 2007 



17

NEVIDQIVA SLOBODA 

би ле сво ју фор му. Док сам их ра дио, те шио сам се да би те 

ра ши ре не ру ке и гру ди пу не кр ви мо гле да бу ду и зна ци 

до бро до шли це. 

Мо жда сва ки за гр љај по чи ње рас пе ћем? 

Чуд но, ко ме год по ка жем те сли ке, сви ви де по крет ко ји 

прет хо ди за гр ља ју. Мо жда сте ви у пра ву. 

Је су ли он да Ва ше сли ке упо зо ре ња, под се ћа ња или пред 

ска за ња? 

Не бих во лео да не ко у мо јим сли ка ма чи та би ло шта од 

на ве де ног. Ја са мо кон ста ту јем свет око ме не и ре а гу јем на 

ње га. Са свим при ват но па тим што је ова ко су ров, по ре меће 

них вред но сти, свет у ко ме не кул ту ра цве та под име ном 

кул ту ре, где је си ла за кон. Бо ли ме не из мер но овај свет у 

ко ме је лаж по ста ла исти на, у ко ме су кич и ме ди о кри тет 

ме ра вред но сти и у ко ме те рор јед них над дру ги ма по ста је 

са свим при род на ствар. Све то си гур но ути че на мо је сли ке 

и скулп ту ре, али уло га сли ка ра и је сте да кроз соп стве ни 

фил тер ис це ди овај свет и по ка же сво је ви ђе ње. Онај ко ји то 

це ђе ње на нај бо љи на чин ура ди има Бож ји дар. 

Ка кав је то траг? 

Мо је по ру ке су са мо ли ков не. Пра ва сли ка је са мо она 

ли ков но уз бу дљи ва, све оста ло је про ла зно. За то и го во рим 

да са мо јих сли ка ско ро да не ста ју фи гу ре, оста је са мо траг. 

Та ко го во ре ћи, чи ни ло би се да су мо је сли ке све ви ше апстракт 

не, што та ко ђе ни је тач но, и то ни ка ко не бих во лео. 

Ве ро ват но је исти на у злат ној сре ди ни из ме ђу ап страк ци је и 

Otkri}e 

„Пре са мо не ко ли ко ме се ци гост Бе о гра да је био Бе ни то 

Оли ва, ка по ди ка пи или ти ‘па па’ те та ко зва не са вре мене 

умет но сти. Он је у по след њих 30-ак го ди на од лу чи вао 

шта је до бро а шта ни је у том све ту спек та кла, кон цеп та и 

про је ка та раз ли чи те вр сте. До па ла ми се ње го ва из ја ва: 

чо век ка же да се он са мо зе зао, и да све то тре ба из ба цити 

из му зе ја, да то ни је ни ка ква умет ност, већ ђу бре на гоми 

ла ва но го ди на ма... И? Шта ће сви они ко ји су из гу би ли 

три де се так го ди на жи во та ба ве ћи се том ‘умет но шћу’?” 

фи гу ра ци је. Увек се се тим хо ланд ског сли ка ра Ру бен са ко ји 

је го во рио да сли ка мо ра да има јед ну тре ћи ну за ма гље ног, 

мут ног про сто ра да би оне две тре ћи не ко је пре о ста ју зво ниле 

пу ним зво ни ма и ле по том. То је исти на, та јед на тре ћи на 

сли ке увек мо ра да је у не кој не про чи тљи вој фа зи. Ве ро ватно 

је то тај део ап страк ци је на мо јим сли ка ма, са др жан у вели 

ким по те зи ма, у бо ји ко ја се сли ва. Ка да је сли ка ура ђе на 

од вр ха до дна пре ци зно, усит ње но, не што ту ни је у ре ду. 

Чак и код дру гих ста рих хо ланд ских мај сто ра, где је сли ка 

ули за на, до те ра на, ако бо ље гле да те, ви де ће те да је је дан део 

ско ро мр тав, ка ко би све дру го на њој из би ло у пр ви план. 

Тај чо век ко ји све ви ше не ста је са мо јих сли ка у ко рист 

свог тра га и је сте на ша су шти на, од у век. У рим ском до бу, сети 

те се фил ма Гла ди ја тор, све те љу ба ви, мр жње, сви ти љу ди 

и њи хо ви сно ви – оста ли су са мо прах и пе пео ве ко ва. Траг 

Ри ма по сто ји, ње га је оста вио чо век. Али за што опи си ва ти тог 

чо ве ка, ка да је пре или ка сни је све у том тра гу. За то на сто јим 

да са чу вам тај траг про ла за, траг ко ји оста је по сле чо ве ка. Дела 

су наш траг, а про лаз је брз и му ње вит, тек трен, треп тај. 

ЖИ ВЕ ТИ У МЕ ЂУ ВРЕ МЕ НУ 

А ка кав је у том кон тек сту траг ко ји оста вља са вре ме на 

умет ност? 

Сви пра ти мо тај рас ко рак, не при ја тан за све нас. Не 

мо гу ла ко да га де фи ни шем. По сма трам га као со ци јал ну 

по ја ву, не што што сви пре жи вља ва мо, и као по ја ву у сли карству. 

У по след ње две де це ни је по сто ји по ку шај раз би ја ња 

сли кар ства на ме та њем кон цеп ту ал ног по гле да. 

Чи ње ни ца је да су из јед ног цен тра, ме то да ма го рим од 

Ста љи но вих, по ку ша ва ли да дик ти ра ју шта је то што у ликов 

ној умет но сти да нас тре ба ра ди ти, а шта не. Ви ше пу та 

сам то у Фран цу ској осе тио на сво јој ко жи. Кад сам, ре цимо, 

из ла гао у Ту ру, у та мо шњем двор цу, оче ки вао сам да 

ми град у ко јем сам из ла гао ку пи сли ку. Об ја сни ли су ми у 

не кој кан це ла ри ји да ја тре ба да схва тим да ми не жи ви мо 

у XVI ве ку, да ово ни је до ба Ле о нар да или Ми ке лан ђе ла, и 

њи хо вих ве ли ких де ла. Да нас се од умет ни ка не тра же ве лика 

де ла не го се од умет ни ка тра жи да бе ле жи до га ђа је око 

се бе, да по сма тра, јер ми жи ви мо у јед ном ме ђу вре ме ну и 

од нас се оче ку је ефе мер но, про ла зно де ло, ко је за два де сет 

да на уни шти ки ша или снег, а ни ка ко не ка ква веч на уметност. 

То са мо по твр ђу је у ка квом све ту да нас жи ви мо: јед на 

ка н це ла ри ја об ја шња ва сли ка ру шта је то што би тре ба ло да 

сли ка да би, евен ту ал но, био ку пљен. 

Вр хун ски до ме ти тог на сто ја ња су ре кла ме и па нои, изло 

жбе ни про сто ри ко ји дик ти ра ју укус...? 

Ди рек тор те кан це ла ри је ми је об ја снио да су упра во купи 

ли јед ну див ну умет ни цу чи је су де ло из ло жи ли ис пред 

град ске же ле знич ке ста ни це. Пи тао ме је да ли сам ви део 

ту скулп ту ру. Мо рао сам да при знам да ни сам и обе ћао сам 

да ћу је по гле да ти кад кре нем за Па риз. Зна те ли ка ква је 

то скулп ту ра? То су два ка на па, ду га око 50 ме та ра, ко ји се 

пру жа ју па ра лел но. Шта зна че ти ка на пи? То су ши не ко ји- 



Број 1 • 2007.

ма пу ту ју во зо ви. Јед но ефе мер но де ло, си гур но пла ће но 

ве ли ким па ра ма, де ло ко је ће две до бре ки ше да упро па сте. 

То је са мо бе ле шка, ни шта ви ше. 

Аутор ство је, ако се не ва рам, при лич но по ти ски ва но на 

ра чун кон цеп та и из бо ра ве ли ких ку сто са, га ле ри ста... 

Аутор ство је за бра ње но у том си сте му. Ње гов мо то је 

био: Сви смо ми умет ни ци, зна чи, умет ност не по сто ји. 

То зна чи да су мо је ком ши је, бра ћа, се стре, сви умет ни ци, 

исто као и ја. А он да ја ни сам умет ник. То је би ло тен ден цио 

зно на пра вље но да би се са сце не од стра нио умет ник ко ји 

ми сли. Умет ник не сме да ми сли. У про тив ном, он је ин диви 

дуа ко ја ег зи сти ра из ван си сте ма, а та кви ни су по треб ни. 

На жа лост, тај си стем и да ље жи ви и пра ви ве ли ке про бле ме 

они ма ко ји су у ње му. Сре ћом, сви ми ко ји смо из ван ње га, 

а има нас при лич но, и да ље са свим ле по ра ди мо без дик та та 

кан це ла ри је моћ ни ка. 

О СО ЛИ И РА НА МА 

Ка квим те ма ма би умет ност мо ра ла да се ба ви да би, упркос 

том дик та ту оп ста ла и у ве ку ко ји смо на че ли? 

Као и до са да. Ни ко Каф ки ни је дао за да так шта да пише. 

Каф ка је са мо пре при чао жи вот. Умет ник по сма тра тај 

исти жи вот, ни је то ни ка ква ге ни јал ност, већ тај спе ци фични 

ген ви ше да ви ди и оно што обич ном оку ни је ви дљи во, 

то је та ква при род на ба жда ре ност. 

Ка ко је про шло раз ме шта ње из Па ри ског ате љеа у овај 

рад ни про стор на Фа кул те ту за умет ност и ди зајн? 

Ду го сам ми слио да Бе о град ни је град за рад не го са мо 

за ра зо но ду. Ис по ста ви ло се да је Бе о град за ме не ве о ма инспи 

ра ти ван и ра дан. Кон цен тра ци ја је од лич на, ту сам ме ђу 

сту ден ти ма... 

Stanica 

„На мо мен те ско ро не под но шљи во на пад но, Ми ло ше во сликар 

ство је устре мље но пре ма не ви дљи вој сло бо ди. Јед но 

је си гур но: сва ка сли ка и сва ка скулп ту ра су осло ба ђа ње. 

Због ње го вог пре тка? За хва љу ју ћи ње му? Због исто ри је? 

За хва љу ју ћи њој? Про тив ње? Су ди те са ми! Не, не мој те да 

су ди те - пу сти те да вас об у зму те мо ну мен тал не ви зи је са црног 

дна ам би са на кра ју пу та. Да ли је ово сли кар ство мо нумен 

тал но? Да, али не као твр ђа ва или цр ква. Ви ше као та 

ма ла же ле знич ка ста ни ца у цр но гор ском кр шу, на пу ште но, 

јед но став но ме сто где воз за ста не на тре ну так. Пра зна, без 

де та ља и укра са, по ред на пу ште них ши на, усред го лог кр ша 

Цр не Го ре и Ју го сла ви је. Јед на пра зна че ка о ни ца без тра гова, 

осим мо жда оних ко је су оста ви ле ки ша и шум ске зве ри. 

Ви ше јед на це мен ти ра на ко ли ба, уса мље на у са ва ни... Стани 

ца ко ја но си име Шо ба ји ћи.” 

(Пе тер Ханд ке) 

По сле три де сет го ди на сте по но во у Ср би ји и Бе о гра ду 

на ду же, а не са мо у про ла зу. Ка ко сте до жи ве ли овај 

про стор по но во? 

Све се ви ше чу је да је Бе о град глав ни град чи та ве ове 

ре ги је. Не дав но су га и свет ски зва нич ни ци увр сти ли у три 

нај пер спек тив ни ја гра да на све ту. Бе о град се по но во ве о ма 

узи ма у об зир. Тај град, на сло њен на две ре ке, на две кул туре, 

пра во је чу до... Ме ђу тим, по сто ји и она ту жна чи ње ни ца 

да Ср би ја про па да а да Бе о град ра сте. Имам ути сак да сав 

но вац ула зи у Бе о град, и то се на ње му ви ди, по до га ђа ји ма, 

фе сти ва ли ма, ко ли чи ни нов ца ко јом рас по ла же град. Док 

Ср би ја не ма пре би је не па ре. Та мо ни јед ну фа са ду ни сам видео 

чи сту, ни јед ну огра ду це лу, тро то ар про хо дан... Ап со лутни 

пад Ср би је на ра чун уз ди за ња Бе о гра да. То ми је ве о ма 

чуд но и имам раз ли чи те иде је о то ме за што је то та ко. 

На при мер? 

Рас пар ча ва ње Ср би је, то је очи глед но. Се ку нам је ко 

тор ту, ко мад по ко мад. Ве ли ко ула га ње у Бе о град ли чи на 

план по ко ме би се тај град из дво јио из Ср би је, ко ја би би ла 

бед на те ри то ри ја, а њен глав ни град изо ло ва ни цен тар којим 

се ба ра та ка ко ко хо ће... 

У чу ве ној Мал ро о вој оди сли ка ри ма, ми ше ви су за Ве ликог 

Сли ка ра из ба вље ње, спас. Во ди те ли Ви сво је ми шеве 

са со бом? 

Стал но ма штам да мо је сли ке бу ду та ко здра ве да оздра ве 

чи тав свет. По не кад ми се та ми сао то ли ко ре ал но за вр ти у 

гла ви да ствар но по ве ру јем у та кво чу до. Мо ја же ља је да будем 

ис це ли тељ. Да сви ко ји ста ну пред мо ју сли ку оздра ве од 

свих бољ ки ко је их му че. Мо жда је то то та ли та ри стич ки сан, 

пре о крет ка не че му са свим дру га чи јем, по себ ном... То и је сте 

же ља свих ства ра ла ца – да бу ду уни кат ни и да их сви во ле, па 

ни ја ни сам ни ка кав из у зе так. Же лео бих да мо је сли ке да ју 

енер ги ју по сма тра чу. Да де лу ју као ле ко ви то би ље. На ме не, 

у сва ком слу ча ју, де лу ју баш та ко. Исти на је да ја сли ци прила 

зим здра вог те ла, али мо жда бо ле сне ду ше, ко ју ле чим и 

из ле чим док сли кам, до кра ја те сво је вр сне се ан се. Сам чин 

сли ка ња је мо ја мо ли тва, ма да је мо ли тва леп чин, док сли кање 

уме да бу де пр љав по сао. Ве ру јем да бих ис пу нио свој циљ 

ако би онај ко ји гле да мо ју сли ку при мио енер ги ју ко ју се трудим 

да му по ша љем. То ми је сан, мо жда ће се и оства ри ти. 

ДЕ ЛО ЈА ЧЕ ОД ЗЛА 

Умет ност је чу до, јед но од оних рет ких у овом пот пу ном 

по мањ ка њу чу де са? 

Ја ве ру јем у то, са мо тре ба на ћи пра ви пут. 

Ка ко уоп ште на ста ју Ва ше сли ке? У тре нут ку све сног 

или не све сног, је су ли оне став или не што дру го? 

Ду го ми се јед на сли ка мо та по гла ви. Ду го је сли кам 

са мо у ми сли ма. Кад ствар но поч нем да је сли кам, чи ни ми 

се да је већ вр ло до бро по зна јем. Та да во лим да ре шим на 

плат ну њен про блем, ко ји ми је до та да у ми сли ма био са мо 

иде ја. А про блем мо же не кад да бу де при лич но за мр шен. 

То је нај ве ће за до вољ ство у сли ка њу. 

Да, мо је сли ке је су став, јер сма трам да мо гу би ти насли 

ка не са мо та ко. Став су и за то што њи ма го во рим шта 

ми слим и ка ко ми слим, ко сам и ода кле сам. 

Шта је он да то за шта се на по чет ку овог ве ка, по сле све га 

оно га што смо ви де ли на кра ју прет ход ног, вре ди бо ри ти? 

Да по но вим ре чи Мал роа: „Два де сет и пр ви век ће би ти 

ду хо ван, или га не ће би ти.” По све му су де ћи, ми слим да 

смо га вр ло ло ше по че ли. Спа си ће се са мо по је дин ци ко ји 

на пра ве де ло ја че од људ ског зла. • 

N o 1 • 2007 



19

VIZIJA 

Барокни иконостас 

земунске Николајевске цркве, 

из 1752. 

Земун: Поглед с Гардоша 

на Доњу варош 

БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ НАЦИОНАЛНЕ 

СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА ТУРИЗМА 

Povratak na 

turisti~ku kartu 

Пиш е : 

Evrope 

п р о ф. д р Бој а н Дим и т р ијев и ћ 

По уте ме ље ним про це на ма, ту ри стич ка 

при вре да Ср би је ће до 2015. до сти ћи 

уку пан при ход од око 2 ми ли јар де евра 

го ди шње и за по сли ти око 105.000 рад ни ка. 

Би ће то ва жан до при нос рав но мер ни јем 

ре ги о нал ном раз во ју у зе мљи, пла си ра њу 

исти не о Ср би ји у свет ском ме диј ском 

про сто ру, бо љем по зи ци о ни ра њу срп ских 

брен до ва на ме ђу на род ном тр жи шту и 

оп штем по бољ ша њу жи вот ног стан дар да 

У 

скла ду са на глим по бољ ша њем по слов ног ам би јен та у 

Ср би ји, зна чај не про ме не се де ша ва ју и у обла сти ту ристич 

ке при вре де. Има ју ћи у ви ду на ше зби ља огром не 

по тен ци ја ле у тој обла сти, а у скла ду са оп штим стра те шким 

др жав ним ци љем, кре и ра се ту ри стич ка по ли ти ка на принци 

пи ма одр жи вог раз во ја ко ји ће омо гу ћи ти ди на ми чан привред 

ни раст, но ва рад на ме ста и уна пре ђе ње ме ђу на род не 

тр го ви не и раз ме не. Украт ко, учвр шћен је по ли тич ки став о 

ту ри зму као ва жном ге не ра то ру на ци о нал ног бла го ста ња. 

Као пр во, уна пре ди ли смо прав ни и ин сти ту ци о нал ни 

оквир ту ри зма до но ше њем но вог За ко на о ту ри зму, у скла ду 

са стан дар ди ма у раз ви је ним зе мља ма. Де фи ни са ли смо од носе 

у ту ри стич ком сек то ру и ре гу ли са ли пла ни ра ње и раз вој. 

За кон о јав ним ски ја ли шти ма је та ко ђе усво јен, а фор ми ра но 

је и Јав но пред у зе ће „Ски ја ли шта Ср би је”. У при пре ми је и 

За кон о ба ња ма. 

У окви ру вла ди них под сти цај них ме ра у овој обла сти, у 

то ку је фор ми ра ње Фон да за ту ри зам, као и ре а ли за ци ја програ 

ма суб вен ци ја и кре ди та. У 2006. го ди ни око 1,2 ми ли о на 

евра суб вен ци ја и 8,5 ми ли о на евра зај мо ва до де ље но је за 

раз вој ту ри стич ких про из во да, као и из град њу сме штај них капа 

ци те та и ту ри стич ке ин фра струк ту ре. То су би ли нај ве ћи 

ин ве сти ци о ни про гра ми у исто ри ји срп ског ту ри зма. 



Број 1 • 2007.

Мокра гора: Мећавник 

(Дрвенград), етно насеље 

славног филмског редитеља 

Емира Кустурице 

Видиковац Молитва изнад кањона реке Увац 

Ре зул тат ова кве ин ве сти ци о не по др шке су круп ни инфра 

струк тур ни про јек ти и број не ло кал не и ре ги о нал не 

пред у зет нич ке ини ци ја ти ве у ту ри зму. 

Исто вре ме но, срп ски ту ри зам у 2006. бе ле жи по ве ћа ње 

бро ја стра них ту ри ста од 16 од сто и раст при хо да од ту ризма 

ви ше од 35 од сто у по ре ђе њу са прет ход ном го ди ном. 

Вла да Ср би је ће ове го ди не, кроз На ци о нал ни ин ве стици 

о ни план, обез бе ди ти до дат на ула га ња у ту ри зам од 50 

ми ли о на евра. Нај ве ћи део сред ста ва је на ме њен из град њи 

ин фра струк ту ре нео п ход не за ин тен зив ни ту ри стич ки развој, 

али и рав но мер ни ји ре ги о нал ни раз вој, по раст кон курент 

но сти ту ри стич ких про из во да, као и мар ке тин шко пози 

ци о ни ра ње, у шта спа да и про мо ци ја Ср би је на CNN-у. 

НО ВА И РАЗ ЛИ ЧИ ТА 

За по че ло је спро во ђе ње но ве Стра те ги је раз во ја ту ризма 

до 2015. На ша ви зи ја раз во ја прет по ста вља да је ту ризам 

у Ср би ји до бит на ком би на ци ја за сва ко га, ефи ка сна 

по лу га за ши ре кон ку рент но укљу чи ва ње на ме ђу на род но 

тр жи ште. Ср би ја се вра ћа на ту ри стич ку ма пу све та сво јом 

раз ли чи то шћу и ино ва тив но шћу. 

У овој го ди ни би ће осно ва не зна чај не ин сти ту ци је за 

по сти за ње ова квих стра те шких ци ље ва. Аген ци ја за раз вој 

ту ри зма би ће ин стру мент сна жне ко ор ди на ци о не уло ге 

др жа ве у овој обла сти и у ја ча њу кон ку рент но сти ту ри стичких 

про из во да, парт нер јав ном сек то ру и свим до ма ћим 

и стра ним ин ве сти то ри ма. И фон до ви, јав ни и при ват ни, 

на прин ци пу удру же ног ка пи та ла, или др жав на ду го роч на 

сред ства, та ко ђе спа да ју ту. 

Има мо, да кле, ви зи ју ту ри зма; има мо ак ци о не пла но ве 

и стра те шке смер ни це да од Ср би је на пра ви мо ре ле вант ну 

европ ску ту ри стич ку де сти на ци ју у ве о ма бли ској бу дућ ности. 

По бољ ша ће мо мар ке тинг и про дук тив ност, ус по ста вити 

ква ли тет ни је упра вља ње де сти на ци ја ма. 

Ана ли зе су по ка за ле и не ко ли ко кључ них сла бо сти и 

пре пре ка, ко је мо ра ју бр зо би ти ели ми ни са не. Јед на од њих 

је не по сто ја ње све сти о Ср би ји као ту ри стич кој де сти на цији, 

што се мо ра ме ња ти бр зо, ефи ка сно, нај пре кроз сна жан 

мар ке тинг. Дру га вр ста сла бо сти је не до ста так оп ште прихва 

ће не на ци о нал не ви зи је ту ри зма Ср би је. Отуд од су ство 

здру жи ва ња сна га и парт нер ства јав ног и при ват ног сек тора; 

из о ста је бри га о ту ри стич ким атрак ци ја ма, што се мо ра 

ме ња ти ни зом ефи ка сних ме ра др жа ве (ус по ста вља ње строгог 

ур ба ни стич ког пла ни ра ња, кон тро ла при ме њи ва ња пропи 

са о за шти ти и одр жа ва њу ту ри стич ких атрак ци ја, итд.). 

Сна жан раз вој са о бра ћај не ин фра струк ту ре, ко ји је у то ку, 

олак ша ће при ступ мно гим ту ри стич ки за ни мљи вим кра је вима 

Ср би је. Не до ста так ква ли фи ко ва ног осо бља, на ро чи то у новим 

ту ри стич ким за ни ма њи ма, та ко ђе је озби љан не до ста так 

ко ји мо ра бр зо би ти от кла њан (кроз струч ну обу ку и си стем 

стал ног обра зо ва ња за по сле них у ту ри стич ком сек то ру). 

ОТВО РЕ НОСТ И ДО БРО НА МЕР НОСТ 

Стра те шки по тен ци јал Ср би је ва жан за успех у овој 

обла сти је и по зи ти ван став ста нов ни штва о ту ри зму, отворе 

ност, уро ђе на го сто при мљи вост. Сто га по се ти о ци Ср би је 

углав ном но се из на ше зе мље сна жан по зи ти ван, че сто и 

вр ло емо ти ван ути сак. Ср би ја има из у зе тан по ло жај, на лини 

ји до ди ра ви ше кул тур но-ци ви ли за циј ских кру го ва, предста 

вља ју ћи син те зу зна чај них вред но сти сва ко га од њих. Бео 

град се сна жно ле ги ти ми сао као екс пан зив на ту ри стич ка 

ме тро по ла у ју го и сточ ној Евро пи. 

Огром но по ље мо гућ но сти су под зем не и по вр шин ске 

во де, по чев од ве ли ког бро ја тер мал них ле ко ви тих из во ра и 

на да ле ко по зна тих ба ња, али и оних ма ње по зна тих, или (засад) 

са свим не по зна тих. Ду нав, Са ва, Ти са, Мо ра ва и дру ге 

срп ске ре ке ну де је дин ствен из бор при влач них атрак ци ја у 

овом де лу Евро пе. 

N o 1 • 2007 



21

VIZIJA 

Не так ну те обла сти пла ни на, шу ма, по љо при вред них реги 

ја, ви но гра да и обла сти по год них за лов и ри бо лов – слике 

су ко је ства ра ју пре по зна тљи ву пред ста ву пеј за жа је динстве 

не ле по те, пу ног кон тра ста. 

Спо ме нич ка ба шти на раз ли чи тих кул ту ра, у ко јој предња 

чи ве ли ки број срп ских сред њо ве ков них ма на сти ра, правих 

би се ра са крал ног гра ди тељ ства и цр кве не умет но сти, 

чи не нас за и ста по себ ним. 

Према инвестиционим плановима и 

пројекцијама раста, сматра се да око 

4 милијарде евра треба да буде уложено 

у пројекте српског туризма до 2015. 

И циљ и ин те рес Ре пу бли ке Ср би је је да ту ри зам, наро 

чи то онај ко ји под ра зу ме ва ино стра ног го ста, по ве ћа 

при вред ни раст, за по сле ност и ква ли тет жи во та ста нов ништва, 

оја ча углед на ше зе мље у ино стран ству, као и ду гороч 

ну за шти ту при род них и кул тур них ре сур са, на по кон 

и да обез бе ди ме ђу на род не стан дар де ква ли те та и нај вишу 

за шти ту ту ри стич ких по тро ша ча, у скла ду са европском 

прак сом. 

ПО СЕБ НОСТ ОБЛА СТИ, ЗА ЈЕД НИЧ КИ ЦИ ЉЕ ВИ 

У скла ду са тим, Ср би ја је у ту ри стич ком сми слу по деље 

на на че ти ри спе ци фич не це ли не (кла сте ра): Бе о град, 

Вој во ди на, Ју го за пад на и Ју го и сточ на Ср би ја. Њи хо ве препо 

зна тљи ве по себ но сти ће би ти ства ра лач ки раз ви ја не, с 

истим ци љем. 

Из бор про из во да ко ји ће пред ста вља ти срп ски ту ристич 

ки порт фо лио стра те шка је од лу ка. Она ће омо гу ћи ти 

да се Ср би ја као ту ри стич ка де сти на ци ја на нај у спе шни ји 

и нај ра ци о нал ни ји на чин укљу чи у ме ђу на род но ту ристич 

ко тр жи ште. У срп ске ту ри стич ке про из во де спа да ју 

ту ри зам ве ли ких гра до ва, ра зно ли ке ве о ма ин те ре сант не 

ту ре, оби ла зак ма на сти ра, по слов ни и здрав стве ни ту ризам, 

од мо ри на пла ни на ма и је зе ри ма, ту ри зам на у тич ки, 

лов ни и ри бо лов ни, се о ски, ра зни атрак тив ни до га ђа ји и 

фе сти ва ли. На осно ву спро ве де них ис тра жи ва ња, по у здано 

је утвр ђе но да упра во ови про из во ди за слу жу ју нај више 

па жње и по ве ре ња. 

ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НО И МО ДЕР НО 

Но во ту ри стич ко по зи ци о ни ра ње Ср би је је за сно ва но на 

број ним па ра лел ним по ли тич ким, еко ном ским и дру штвеним 

про це си ма. На те ме љу оп се жних ана ли за, за кљу чи ли 

смо да би оно тре ба ло да се од ви ја кроз афир ма ци ју три 

вред но сна си сте ма: 

Ту ри стич ко вред но ва ње пој ма Бал кан. При о ри тет је промо 

ци ја ту ри стич ких до жи вља ја овог под не бља у по зи тивном 

емо тив ном кон тек сту, по го то во због пот пу не не ис ко ришће 

но сти пој ма Бал кан у ту ри стич ком сми слу. 

Ду нав и Бе о град су дру га вред ност. Као глав ни град, са 

свим сво јим по зна тим ка рак те ри сти ка ма и ком па ра тив ним 

пред но сти ма, Бе о град пред ста вља оп ци ју „бр зог до бит ка” 

за наш ту ри зам. Ве ли чи на и зна чај ду нав ског ко ри до ра 

кроз Ср би ју, пак, то ли ки су да мо гу усме ри ти раз вој у све 

де ло ве зе мље. Ни је дан дру ги ту ри стич ки ре сурс у Ср би ји 

ни је исто вре ме но та ко на ци о нал но и гло бал но кон ку рен тан 

као овај. 

Це ли на на шег си сте ма вред но сти је тре ће по ље но вог тури 

стич ког по зи ци о ни ра ња Ср би је. Срп ска кул ту ра, кре а тивност 

љу ди на по љу за ба ве, дар за умет ност и књи жев ност, 



Број 1 • 2007. 

го сто при мљи вост, страст и по нос, ве за из ме ђу тра ди ци о налног 

и мо дер ног, са мо су не ки од чи ни ла ца тог си сте ма вредно 

сти. То мо же би ти ту ри стич ки ко мер ци ја ли зо ва но кроз 

про гра ме кра ћих бо ра ва ка у Бе о гра ду, ту ре кроз Ср би ју, 

кр ста ре ња ре ка ма, при сут ност на хе пе нин зи ма и фе сти вали 

ма, ба ње и до жи вљај аутен тич ног се ла. 

Кре а тив ном ин тер пре та ци јом ових вред но сти, те пој мова 

Бал ка на и Ду на ва, мо же се по ста ви ти од го ва ра ју ћи имиџ 

Ср би је на ме ђу на род ном ту ри стич ком тр жи шту, што би омогу 

ћи ло ве ли ки сред њо роч ни раст ту ри стич ког про ме та. 

Пре ма ин ве сти ци о ним пла но ви ма и про јек ци ја ма раста, 

сма тра се да око 4 ми ли јар де евра тре ба да бу де уло жено 

у сме штај ну по ну ду Ср би је до 2015 (ре струк ту ри са ње и 

уна пре ђе ње ква ли те та по сто је ћих обје ка та, но ва сме штај на 

по ну да, но ви про јек ти). Стра те ги ја ин ве сти ци о них про је ката 

за сни ва се на то ме да др жа ва ин ве сти ра у ин фра структу 

ру, отва ра ју ћи про стор за ква ли тет на ула га ња при ват ног 

сек то ра и по раст про фи та бил них ин ве сти ци ја. 

РЕ А ЛИ СТИ ЧАН ОП ТИ МИ ЗАМ 

У ју лу 2006. Вла да Ср би је је по кре ну ла На ци о нал ни инве 

сти ци о ни план као по чет ни ин ве сти ци о ни им пулс у при о- 

ри тет ним обла сти ма, укљу чу ју ћи и ту ри зам. Ми ни стар ство 

тр го ви не, ту ри зма и услу га је од ре ди ло при о ри тет не про јекте 

за ин ве сти ра ње у ту ри зам и они су пред ста вље ни по области 

ма ула га ња. Реч је ве ћи ном о ин фра струк ту ри нео п ходној 

за ин тен зи ван раз вој ту ри зма, рав но ме ран ре ги о нал ни 

раз вој и за при вла че ње бу ду ћих ин ве сти то ра. 

У 2007. још 31,5 милиона евра биће 

уложено у развој туризма. У зону Дунава 

8,4 милиона евра за осам пројеката, 

у инфраструктуру 20,4 милиона евра 

за 33 пројекта, за жичару Нови Београд 

– Ада Циганлија 1,3 милиона евра, 

као и за повећање конкурентности 

српских туристичких производа 

и маркетиншко позиционирање 

Оче ки ва на сли ка ту ри зма у Ср би ји до 2015. под ра зу мева 

Бе о град као ре ги о нал ни цен тар и при зна ту ту ри стич ку 

де сти на ци ју. Ко па о ник, Зла ти бор, Го ли ја, Ста ра пла ни на 

и Та ра би ће раз ви је ни и по жељ ни пла нин ски ту ри стич ки 

цен три у ре ги о ну ју го и сточ не Евро пе. Се о ски и еко-ту ристич 

ки цен три у ју го за пад ној и ју го и сточ ној Ср би ји би ће на 

за вид ном сте пе ну раз ви је но сти. На овој сли ци на ћи ће се 

са ла ши, као ти пи чан бренд се о ског ту ри зма у Вој во ди ни, 

али и ра зно вр сна по ну да про гра ма „по себ них ин те ре со вања” 

(спла ва ре ње, лов, ри бо лов, са фа ри, ја ха ње...). Тре ба ло 

би тој сли ци до да ти и раз ви јен на у тич ки ту ри зам, са не коли 

ко ве ли ких ма ри на из гра ђе них на не ко ли ко стра те шких 

та ча ка Ду на ва, и не ко ли ко те мат ских пар ко ва у по ну ди Срби 

је, ин спи ри са них при род ним атрак ци ја ма и кул тур ном и 

ду хов ном ба шти ном. 

По нај ма ње оп ти ми стич ним про це на ма, ту ри стич ка 

при вре да у Ср би ји ће до 2015. до сти ћи уку пан при ход од 

око 1,3 ми ли јар де евра, за по сли ти бли зу 100.000 љу ди са 

про сеч ном ме сеч ном за ра дом од 450 евра. Нај оп ти ми стични 

ја, пак, ка же да ће мо до сти ћи при ход од две ми ли јар де 

евра и за по сли ти око 105.000 рад ни ка. • 

(Аутор је ми ни стар тр го ви не, ту ри зма 

и услу га у Вла ди Ре пу бли ке Ср би је)

OKO NA PUTU 

ЉУДИ И ВОДЕ: ДУНАВОМ КРОЗ СРБИЈУ 

Reka 

kao sam ìvot 

Дру га по ве ли чи ни европ ска ре ка у Ср би ју ула зи 

на свом 1433. ки ло ме тру и кроз њу те че на ред них 

588 ки ло ме та ра. „Под Бе о гра дом Ду на ву је већ 

ме сец и по да на, а ка да сво је име из гу би у Цр ном 

мо ру има око два ме се ца.” Овом ре ком мо же се 

на је дан од нај леп ших на чи на пу то ва ти Ср би јом 

и то ли ко то га ви де ти и до жи ве ти 

Пиш е : Лук а Д. Мијатов и ћ 

По зна ва о ци је зи ка сма тра ју да је Ду нав сар мат ска реч Ану 

Ави и да зна чи „ре ка ова ца”. Дру ги, по зи ва ју ћи се на келт ске 

ко ре не, сма тра ју да та реч озна ча ва ре ку, во ду. Са вре ме ни 

ма ђар ски про за ист Пе тер Естер ха зи ис пи сао је: „Ду нав је исто ри ја, 

му дра ре ка, ре ка вре ме на, шта ви ше: жи вот сам.” 

По зна ти фран цу ски ис тра жи вач оке а на и дру гих во да Ив Ку сто у 

До њем Ми ла нов цу је 1991. за пи сао: „За ми сли мо Ду нав као со ли тер 

од осам спра то ва у ком на пр вом не ко сви ра ви о ли н у, на дру гом трубу, 

на тре ћем би хтео да спа ва, и та ко ре дом све до осмог.” 

Ма ђар ски пе сник Ати ла Јо жеф био је оп сед нут же љом да се прева 

зи ђу раз ли ке о ко ји ма го во ри Ку сто и да Ду нав по ста не сим бол 

је дин ства на ци ја ко је уз ње га жи ве. 

Срп ски пи сац Ми ло рад Па вић у сво јој Би о гра фи ји Ду на ва, пи ше: 

„... Ду нав ве о ма бр зо ра сте и рас круп ња ва се. На ро чи то од тренут 

ка ка да пре сто ни це на ње му по чи њу сло вом Б (Беч, Бра ти сла ва, 

Бу дим, Бе о град, Бу ку решт). Под Бе о гра дом ње му је већ ме сец и по 

да на, а ка да сво је име из гу би у Цр ном мо ру има око два ме се ца. 

То ли ко, да кле, тра је ње гов жи вот, ма да, ка жу, и кроз мо ре те че још 

је дан це ли дан, но се ћи сво ју ри бу, али без име на. Орах ба чен на изво 

ру у Ду нав ме ња три пу та пол и про ђе кроз ше зде сет но ћи док га 

не по је ду мр тви не где на не кој од ада ду нав ског ушћа.” 

ОТ КУ ЦА ЈИ СУН ЧЕ ВОГ ЧА СОВ НИ КА 

Градови, обале: Сомбор, Нови Сад, 

Сремски Карловци, Панчево, Смедерево 

Ду на вом, дру гом по ве ли чи ни ре ком у Евро пи, у Ср би ју ула зи те 

на ње го вом 1433. ки ло ме тру. Кроз ову зе мљу ре ка ће вас но си ти 

на ред них 588 ки ло ме та ра, све док и са ма не за ђе у тре ћу хи ља ду 

ки ло ме та ра сво га то ка. 

На и ћи ће те на Апа тин, ушу шкан на све га 86 ме та ра над мор ске 

ви си не, ко ји се ди чи Ба њом Ју на ко вић и ње ним број ним отво ре ним 

ба зе ни ма. Гра ди ћ са тра ди ци јом за нат ства, бро до град ње, тр го ви не, 

а од 1756. го ди не и пи вар ства. По том, до Бо го је ва бро де ћи, про лази 

ће те кроз пра ву при род ну ри зни цу рет ких жи во ти ња и пти ца, а у 

пла вет ни лу ре ке мо ћи ће те да на слу ти те бо га ти ри бљи свет. 



Број 1 • 2007.

За ста ни те на тре ну так у Сом бо ру, гра ду зе ле ни ла, отме 

них го спод ских фа са да, ба ро ка утка ног на тор ње ви ма 

и ку по ла ма из над кро во ва, број них пар ко ва, фи ја ке ра, заво 

дљи вих там бу ра ша и ду хов но сти. Кул ту ре пре све га. Ни 

јед на ва рош ни је као Сом бор у пе сма ма опе ва на. Сло бод ни 

кра љев ски град још из вре ме на Ма ри је Те ре зи је, сло бо ду је 

пла тио 150 хи ља да рајн ских фо рин ти. О то ме по сто ји за пис 

на фа са ди јед не згра де – сун ча ни сат са жи во пи сом ан ђе ла 

и пе тла ко ји на ја вљу је зо ру. Ис под број ча ни ка је за пи са но: 

„Је дан од ових ти је по след њи!” 

За Сом бор је ве зан и Ла за Ко стић, пе сник, чи ја је San ta 

Ma ria del la Sa lu te нај љу бав ни ја пе сма ми ну лог ве ка у Ср бији. 

У сом бор ској ка то лич кој цр кви су ор гу ље дру ге по вели 

чи ни у Евро пи, а у зда њу ста ре Жу па ни је, ко ја је има ла 

ода ја ко ли ко и го ди на да на, чу ва се на ша нај ве ћа уља на 

сли ка на плат ну Бит ка код Сен те 1697, ве ли чи не 28 квадрат 

них ме та ра. 

Preporuke 

Ако пло ви те Ду на вом кроз Ср би ју, не мој те про пу сти ти купа 

ње на ње го вим оба ла ма и пе шча ним ада ма, шет ње 

кроз шу ме и по ља, ру чак или ве че ру у не кој чар ди, уз музи 

ку ду нав ских тамбу ра ша. Иза бе ри те и про бај те неки од 

бројних и на стране језике тешко преводивих изврсних 

спе цијалитета националне кухиње, уз срп ске ра ки је, ви на 

и пи во... Ка да се уси дри те у не ком гра ду, оба ве зно по ђи те 

и до не ке од га ле ри ја, у по зо ри ште или на кон церт. „Као 

што при ро да бе ри ћет но ро ди, та ко се ов де ра ђа ју та лен това 

ни сли ка ри, гра фи ча ри, ва ја ри, глум ци, му зи ча ри.” 

Сом бор су про сла ви ли и Му зеј ли ци дер ских ср ца, слика 

ри Ми лан Ко њо вић, ака де мик, и дво ји ца из по ро ди це 

Стој ков, хор „Ju ven tus can tat” ко ји је по жње о сва при зна ња 

ши ром зем ног ша ра, не рет ко пе ва ју ћи и ис под бо ђо ша, 

ис пред сом бор ског На род ног по зо ри шта, јед ног од нај у спешни 

јих у Ср би ји. 

У Оџа ци ма, у Му зе ју, чу ва ју „Цр ве но ко су бо ги њу” ста ру 

ви ше од 7 хи ља да го ди на, Бач се по ми ње још у вре ме Ри мљана. 

Бач ка Па лан ка је леп рав ни чар ски гра дић на ле вој оба ли 

Ду на ва, ко ји сло ви као је дан од ри бар ских и лов них цен та ра 

не са мо Вој во ди не. У Че ла ре ву је дво рац Дун ђер ских. 

Од мор од пло вид бе, пре по ру чу је мо, мо же те ор га ни зо вати 

у ши ром све та зна ном ло ви шту „Ка ра ђор ђе во”, где живи 

135 вр ста пти ца. Два де сет че ти ри од њих су на ли сти по тенци 

јал но угро же них у Евро пи, док 67 вр ста при па да кру гу 

при род них рет ко сти. 

„ГИБРАЛТАР НА ДУНАВУ” 

Уко ли ко се ис кр ца те и од лу чи те да на пра ви те ма ли екскурс, 

свра ти те у Срем ску Ми тро ви цу, где је ду же од шест 

ве ко ва је по сто јао град Сир ми јум, ве ли ка и мно го људ на варош, 

слав на „Мај ка гра до ва”, ка ко га на зва двор ски исто ричар 

Ами јан Мар це лин. 

Низ вод но са де сне стра не Ду на ва је јед на од нај ве ћих 

уз ви ши ца у Па нон ској ни зи ји, Фру шка го ра, са исто и ме ним 

на ци о нал ним пар ком, а по ред су ма ла на се ља Не штин, Чере 

вић, Бе о чин, Ра ко вац и Срем ска Ка ме ни ца. 

На ле вој оба ли Ду на ва, кре ћу ћи се од Бач ке Па лан ке 

и Че ла ре ва, ви де ће те Гло жан, Бе геч, Фу тог и Ве тер ник. Затим 

сти же те у Но ви Сад, „Срп ску Ати ну”, глав ни град Вој - 

во ди не. 

„Не са мо са сво јих зе мља них ћу при ја и злат них гре да, 

већ и са сво јих ли ма на и под ба ра он до се же зве зде. Ши рок 

N o 1 • 2007 



25

OKO NA PUTU 

Lov 

Ду нав и те ре ни у ње го вим при о ба љи ма у Ср би ји оби лу ју 

и из ван ред ним ло ви шти ма, те пред ста вља ју јед ну од све 

тра же ни јих де сти на ци ја у европ ском лов ном ту ри зму. Лове 

се је лен, ди вља сви ња, му флон, ср не ћа ди вљач, фа зан, 

зец, мо чва ри це, ди вље пат ке... Уко ли ко сте за ин те ре со вани, 

по дроб ни је ин фор ма ци је мо же те про на ћи у број ним 

ви ше је зич ним пу бли ка ци ја ма, као и на сај ту Ту ри стич ке 

ор га ни за ци је Ср би је (www.ser bia-to u rism.org). 

је по ис тој људ ској ме ри – као ру ке у до че ку”, за пи сао је о 

Но вом Са ду Бо шко Ив ков. 

Иако има зна ну сред њо ве ков ну тра ди ци ју, да на шњи Нови 

Сад осно ван је 1694. го ди не, ка да је пре ко пу та Пе тро вара 

дин ске твр ђа ве, на ле вој оба ли Ду на ва, по диг ну то утвр ђење 

Мо сто бран и уз ње га ни кло вој нич ко-за на тлиј ско на се ље 

Ср ба гра ни ча ра. Ис пр ва име му би Рац ко се ло, за тим Рац ки 

град, па Пе тро ва ра дин ски Ша нац. Оно је за крат ко вре ме 

по ста ло при вред ни, вој нич ки, про свет ни, вер ски, а ка сни је 

и кул тур ни цен тар Ср ба у овим кра је ви ма. 

Ца ри ца Ма ри ја Те ре зи ја Но вом Са ду је, за по ве шћу за 

нов ча ну на док на ду, 1. фе бру а ра 1748. го ди не до де ли ла 

ста тус сло бод ног кра љев ског гра да и овим по зи ци ју приви 

ле го ва ног на те ри то ри ји Кра ље ви не Угар ске. Од та да 

је овом ме сту зва ни чан на зив Нео план та, на ла тин ском, 

од но сно на срп ском Но ви Сад, што је до слов но зна чи ло 

„Млад ви но град”. Цар ским де кре том за па тро на гра да одре 

ђен је све ти Ђор ђе, а исто вре ме но са до де ље ном приви 

ле ги јом Но ви Сад је до био и пе чат са гр бом. На ње му 

су при ка за не три кру на сте ку ле по ред ре ке, ко је над ле ће 

Но јев го луб са ма сли но вом гран чи цом, сим бо лом ми ра и 

бла го ста ња. 

Но ви Сад је с раз ло гом про з ван и „Срп ском Ати ном” 

или „Рац ким Па ри зом”, баш као што је ње го ва Пе тро ва радин 

ска твр ђа ва с раз ло гом на зва на „Ги брал тар на Ду на ву”. 

То је град при вре де и кул ту ре, Ма ти це Срп ске, Срп ског 

на род ног по зо ри шта. До ма ћин је „Сте ри ји ном по зор ју”, 

фе сти ва лу до ма ће дра ме, Но во сад ским му зич ким свечано 

сти ма, Филм ском фе сти ва лу „Но во сад ска Аре на”, али и 

„Eгзиту”, нај ве ћем му зич ком фе сти ва лу на отво ре ном просто 

ру у ју го и сточ ној Евро пи. 

ВИ ШЕ СТО ЛЕТ НИ БРУЈ КАР ЛО ВАЧ КИХ ЗВО НА 

За Пе тро ва ра ди ном су Срем ски Кар лов ци, ду хов ни центар 

Ср ба и ди рект ни на след ник Пећ ке па три јар ши је, град у 

ко ме зво на бру је као у Фи рен ци, где се још увек учи ла тински 

је зик, где има још увек не ке го спод стве не дру штве не 

угла ђе но сти, где се љу ди још увек од ма ра ју пред ку ћа ма, 

где вла да ју ср дач ност и го сто прим ство, град фе никс кроз 

исто ри ју, кул тур но се ди ште свих Ср ба у Угар ској, Си он ослобо 

ди лач ке и ује ди ни тељ ске иде је и пр ви мост из ме ђу српског 

пра во сла вља и за пад не ла тин ске про све те. У исто ри ју 

ула зи не са мо као пре двор је го то во два де се так фру шко горских 

ма на сти ра и сре ди ште Ми тро по ли је, већ и као град 

европ ске исто ри је у ко јем је 26. ја ну а ра 1699. пот пи сан мир 

из ме ђу Све те Али јан се (Аустри ја, Пољ ска и Ве не ци ја) и Турске, 

ко јим је окон чан ве ли ки рат. На то нас да нас под се ћа ју 

Ка пе ла ми ра и по вест о Окру глом сто лу за ко јим се до тог 

ми ра, на кон ду гих и те шких пре го во ра, до шло. 

У Срем ским Кар лов ци ма се игра и пр ва по зо ри шна 

пред ста ва у Ср ба, отва ра ју се пр ва срп ска гим на зи ја и Бо госло 

ви ја, нај ста ри ја пра во слав на по сле Ки јев ске, и шко лу ју 

нај сјај ни ји пе сни ци ових про сто ра. 

Ис под Кар ло ва ца су Чор та нов ци, Бе шка, Кр че дин, Стари 

Слан ка мен, Бе ле гиш, Ста ри и Но ви Ба нов ци... Зе мун се 



Број 1 • 2007.

на де сној оба ли ука зу је нај пре сво јим Гар до шем и Ку лом 

Си би ња нин Јан ка на ње му. 

За тим, са свим друк чи је од све га до тад, сти же те до Бе о- 

гра да, глав ног гра да Ср би је. 

ВЕ ЗИ ВА ЊЕ СТО ТИ НА МА НИ ТИ 

Књи жев ник и сли кар Мо мо Ка пор о Бе о гра ду пи ше и 

ова ко: 

„Ни је то Па риз, ко ји уме да се ма зи са сли ка ри ма. Ни Лондон, 

ко ји зна да се уми ља ва фо то гра фи ма. Ни Рим, што се кити 

су ве ни ри ма. Ни Мо сква, ко ја ле по из гле да ка да се сме сти у 

ста кле ну ку глу са сне жним па ху љи ца ма. Ни Бер лин, од ко јег 

мо гу да се на пра ве див ни при ве сци за кљу че ве. Ни Бу дим пешта, 

ко ја во ли да се на сли ка на из ле жа ва на ша ре ним та њи рима 

ис под то плог ри бљег па при ка ша. Ни Ис тан бул, са зу би ма 

од зла та. Ни Ати на, ка ме ни при ти ски вач за ста ре ру ко пи се. 

Удо бан је као до бро по зна та ка фа на на ко ју смо се нави 

кли од ма лих но гу. Град ко ји не ће за стра ши ти пут ни ка 

на мер ни ка сво јом ве ли чи ном, али ће га са сто ти ну не ви дљивих 

ни ти за у век при ве за ти за сво је ср це. 

Бе о гра ђа ни су по но сни на свој град, са свим ње го вим врли 

на ма и ма на ма. Сто га се не љу ти те за не се но шћу Бе о грађа 

на њи хо вим де ло ви ма гра да или бр ди ма, ко јих Бе о град 

има ви ше не го Рим, ре ка ма Са вом и Ду на вом, ње го вим 

остр ви ма и нај ве ћом пла жом на Сав ском је зе ру, где се за 

вре лих да на ле та, ка да тем пе ра ту ра ва зду ха пре ла зи и че трде 

се ти по де ок, оку пи ви ше од 350 хи ља да љу ди.” 

Бе о град је је дан од нај ста ри јих гра до ва у Евро пи, бурне 

исто ри је ко ја тра је пу них се дам хи ља да го ди на. Кроз 

вре ме се же од па ле о ли та до да нас, о че му све до че број не 

археолошке ис ко пи не и налазишта. 

Ње го во да на шње сло вен ско име пр ви пут би за бе ле жено 

16. апри ла 878. го ди не, у јед ном пи сму па пе Јо ва на VI II 

бу гар ском кне зу Бо ри су Ми ха и лу. У сво јој исто ри ји ру шен 

ви ше од пе де сет пу та и увек из но ва об на вљан, из ра стао је, 

и он, као фе никс. 

Име му про но се и бројни вр хун ски спортисти – европски, 

свет ски и олим пиј ски шам пи о ни. Бе о град је до ма ћин 

ме ђу на род ним са јам ским и кул тур ним до га ђа ји ма: БИ ТЕФу, 

ФЕСТ-у, БЕ МУС-у, Бе о град ском џез фе сти ва лу, БРАМС-у, 

БЕ ЛЕФ-у, Ме ђу на род ном сај му књи га и Ин тер на ци о нал ним 

су сре ти ма пре во ди ла ца и пи са ца, те број ним дру гим ма нифе 

ста ци ја ма ко је би смо ов де те шко и по бро ја ти мо гли. 

НИ СКА ВА РО ШИ И НИЗ ВОД НА ИСТО РИ ЈА 

Ка да се из Београда низ Ду нав кре не ка Вин чи, ар хе о лошком 

ло ка ли те ту ста ром се дам хи ља да го ди на, за по чи ње пловид 

ба кроз про стор исто ри је, ми то ва и ле ген ди о рим ским, 

тур ским, аустро у гар ским ца ре ви ма и кра ље ви ма ко ји су на 

оба ла ма Ду на ва гра ди ли сво је твр ђа ве, зам ко ве и гра до ве. 

Спрам Бе о гра да је Пан че во, ко је ле жи на Ду на ву и Та мишу. 

Град у ко јем је ма на стир Вој ло ви ца, град хор ског пе вања, 

Би је на ла ју го сло вен ске скулп ту ре и Бе ле сте не, јед ног 

од нај леп ших остр ва на Ду на ву. 

Ла га ном пло вид бом сти же те по том до Гроц ке, зна не и 

по то ме што су пре го то во се дам де сет го ди на „це не во ћа на 

ње ном па за ру од ре ђи ва ле вред но сти на Њу јор шкој бер зи”. 

Сме де ре во има ве ли ку твр ђа ву де спо та Ђу ра ђа Бран кови 

ћа, са гра ђе ну на са мој оба ли Ду на ва, у ко ју је пре се ље на 

пре сто ни ца Де спо то ви не на кон смр ти Сте фа на Ла за ре ви ћа 

и по врат ка Бе о гра да под упра ву Си ги смун да Лук сем буршког. 

Ту је и лет ња ре зи ден ци ја срп ске кра љев ске ди на сти је 

Обре но ви ћа. Сме де ре во је да нас до ма ћин тра ди ци о нал ној 

Ме ђу на род ној пе снич кој је се ни и бер би гро жђа. 

На тој злат ној ни сци ве ли ке ре ке, ни жу се да ље Ковин, 

Ко сто лац и Ве ли ко Гра ди ште, ко је не жи ви са мо на Ду на ву 

N o 1 • 2007 



27

OKO NA PUTU 

већ и уз Сре бр но је зе ро, али и од успо ме на на Вла сти ми ра 

Па вло ви ћа Ца рев ца, јед ног од на ших нај бо љих му зи ча ра. 

Код Костолца не пропустите да посетите Виминацијум, 

изванредно археолошко налазиште из римског периода, 

које је од недавно по диг нуто на ниво прворазредне туристичке 

понуде. 

Не да ле ко је По жа ре вац са Га ле ри јом Ми ле не Па вловић 

Ба ри ли, сли кар ке умр ле у Њу јор ку, чи ји су се ра до ви 

на ла зи ли три де се тих го ди на про шлог ве ка и на на слов ним 

стра ница ма во де ћих свет ских но ви на и ма га зи на. По жа ревац 

је знан и по ер ге ли „Љу би че во” и Љу би чев ским ко њичким 

игра ма. 

На дру гој стра ни ре ке је Бе ла Цр ква, ко ју због се дам 

прелепих је зе ра на зва ше Ба нат ском Ве не ци јом. Позната је 

и по Кар не ва лу цве ћа и сјај ним во ди чима кроз Де ли блат ску 

пе шча ру, богати специјални резерват природе. 

Не ка ко нај им пре сив ни ји је, ипак, улаз у Го лу бац. Ду нав 

је ов де ши рок не ко ли ко ки ло ме та ра, та ко да се ис пред града 

и ста ре го лу бач ке твр ђа ве, пр ви пут по ме ну те у XIV ве ку, 

ов де го ди на ма на ре га та ма над ме ћу нај бо љи је дри ли ча ри и 

ка ја ка ши Евро пе и све та. 

ПОД ВИ ЗИ СТА РИХ ГРА ДИ ТЕ ЉА 

Ду нав се да ље су жа ва и ула зи у сво је „ка за не” и у нај већу 

реч ну кли су ру у Евро пи – Ђер дап, ко ја је про гла ше на 

за На ци о нал ни парк. Ти ши ну над кли су ром, ко ја је ду бо ка 

и сто ти нак ме та ра на ру ши ће вам је ди но пти це и шум ре ке 

ко ја вас од во ди до Ле пен ског Ви ра. То је нео лит ско на сеље, 

ста ро око осам хи ља да го ди на, са кул тур ним сло јем од 

го то во че ти ри ме тра и 59 от кри ве них ку ћа, на је дин ственој 

тра пе зо ид ној осно ви и мо ну мен тал ним скулп ту ра ма 

од ду нав ских облу та ка. 

Сти же те, по том, до До њег Ми ла нов ца, јед ног од рет ких 

гра до ва ко ји је то ком сво је ду ге исто ри је три пу та пре се љаван. 

У ње му се да нас од ма ра ју ту ри сти из зе мље и све та, а 

спорт ске при пре ме оба вља ју број не на ци о нал не се лек ци је 

из дру гих зе ма ља, на ро чи то фуд бал ске. 

По себ на вред но ст овог про сто ра је и Рај ко ва пе ћи на 

код об лижњег Мај дан пе ка, градића на зла то носној реци на 

којој можете да уче ству је те у ис пи ра њу зла та на ста рин ски, 

али жи во пи сан и ефи ка сан на чин. 

Као на сле ђе од не про це њи ве вред но сти, на под руч ју 

оп шти не Кла до во от кри ве не су и са чу ва не ка ме не пло че 

Ribolov 

Ду нав је це лим то ком кроз Ср би ју бо гат ри бом и пред ставља 

ве ли ки иза зов за сва ког пра вог ри бо лов ца, ну де ћи 

број не мо гућ но сти. Ко виљ ско-гар ди но вач ки рит, за јед но 

са Пе тро ва ра дин ским, пред ста вља пра ви „мај дан ри бе” 

и јед но од нај ве ћих при род них мре сти ли шта на це лом току 

Ду на ва. На Ду на ву, ње го вим ка на ли ма и при то ка ма 

пе ца ју се ба бу шка, бан дар, бо дор ка, цр вен пер ка, де вери 

ка, ка раш, клен, ли њак, ли пљен, мла ди ца, мре на, сом, 

ша ран, смуђ, шту ка. Низ вод но од Бе о гра да за ни мљи ви 

те ре ни за ри бо лов це су ушће ре ке Рам, Сре бр но је зе ро, 

Ве ли ко Гра ди ште, Го лу бац, Ле пен ски Вир, Те ки ја. Је дан од 

ри бо лов но за ни мљи вих де ло ва на Ду на ву је и Ђер дап, дуг 

107 ки ло ме та ра. 

на ко ји ма је укле сан текст по све ћен за вр шет ку ра до ва на 

два ве ли ка гра ди тељ ска по ду хва та – пу та кроз Ђер дап, завр 

шеног 103. го ди не и рим ског ка на ла у бли зи ни да на шње 

Хи дро е лек тра не „Ђер дап”. Пло че су чувене као Тра ја но ве 

та бле (Ta bu la Tra i a na). 

За ђе те ли у коп но, из над Бо ра и Мај дан пе ка, на све га три 

ки ло ме тра од Гам зи град ске Ба ње ви де ће те још један од римских 

цар ских гра до ва у Ср би ји, Fe lix Ro mu li a na, спо ме ник 

рим ске кул ту ре из дру гог и че твр тог ве ка. Цар ски дво рац 

је са гра ђен по за ми сли ца ра Га ја Га ле ри ја Ва ле ри ја Мак сими 

ли ја на, Ди о кле ци ја но вог са вла да ра и је дан је од би се ра 

ту ри стич ке по ну де. 

На из ла ску из Ђер дап ске кли су ре би ће те фа сци ни ра ни 

Хи дро е лек тра ном „Ђер дап”, пе том по ве ли чи ни у све ту, 

пре ко ко је во ди пут за су сед ну Ру му ни ју. 

На пу то ва њу Ду на вом кроз Ср би ју че ка вас, да ље, оближње 

Кла до во, пи то реск ни гра дић ко ји жи ви свој пу ни и лепи 

ду нав ски жи вот. 

Нај зад, као кру на овог пу то ва ња, отва ра ју се још јед но 

бла го род но и уз бу дљи во ви но гор је и Не го тин, леп град пун 

исто ри је и жи во та, са сво јом твр ђа вом, слав ним стра ни цама 

ко је су ис пи са ли хај дук Вељ ко Пе тро вић, ком по зи тор 

Сте ван Сто ја но вић Мо кра њац, фи зи чар и пи о нир елек трифи 

ка ци је Ср би је Ђор ђе Ста но је вић. Чу ве не Ра јач ке пим нице, 

не да ле ко од Не го ти на, мо жда су нај а у тен тич ни ји на чин 

да се осе ти и про жи ви тај на срп ских ви на. • 



Број 1 • 2007.

БАЊА КАЊИЖА: „У ЧУДА НЕ ТРЕБА ВЕРОВАТИ, 

ОВДЕ ЈЕДНОСТАВНО ТРЕБА ДОЋИ” 

Biser 

Potisja 

На бу на ри ма с ле ко ви том во дом ле чи ло се још 1908. Ба ња зва нич но 

по сто ји од 1913. Ве ли ки број љу ди ов де је про на шао ме лем, олак ша ње, сми ре ње. 

До ла зе и здра ви, у не ма њем бро ју, и стал но се из но ва вра ћа ју. Кад бу ду за вр ше ни 

при ста ни ште и ма ри на на Ти си, ов де ће се, из да ле ка, сти за ти и во дом 

Пиш е : 

Мил а н Бр аш а н а ц 

Ту ри стич ки цен три че сто су ори јен ти са ни са мо на лет њу, од но сно зим ску се зо ну. Ме ђу 

њи ма ни је ве ли ки број оних ко ји пру жа ју мо гућ ност ква ли тет ног од мо ра то ком це ле 

го ди не. Упра во та кав слу чај је са Ба њом Ка њи жом, где се за ме сто у не ком од ње них објека 

та че ка у ре ду. 

На ла зи се на се ве ру Ср би је, на де сној оба ли Ти се, уз са му гра ни цу са Ма ђар ском и нај бли жи 

је вој во ђан ски бањ ски цен тар Ко ри до ру 10. То ком ви ше од де вет де це ни ја по сто ја ња, ба ња се 

раз ви ла у је дан од нај са вре ме ни јих За во да за спе ци ја ли зо ва ну ре ха би ли та ци ју, ко ји се сме стио 

у На род ном пар ку, у ле пом ам би јен ту окру же ном ми ром и зе ле ни лом. У Ба њу Ка њи жу до ла зе 

сви они ко ји ма су по треб ни од мор, пре вен тив ни опо ра вак и ре ха би ли та ци ја, као и по год но сти 

ко је пру жа ју ле ко ви те во де и бла то. 

Ка њи шка ми не рал на во да спа да у на три јум хи дро кар бо нат не сул фид не хи по тер ме, чи ја је 

тем пе ра ту ра на из во ри ма од 54 до 78 сте пе ни Цел зи ју са. Осим на три ју ма, хи дро кар бо на та и 

сул фи да, са др жи јод и бром. Ми не рал но бла то (пе ло ид) спе ци фич ног је са ста ва и при ме њу је 

се у те ра пиј ске свр хе. 

За вод за спе ци ја ли зо ва ну ре ха би ли та ци ју „Ба ња Ка њи жа”, опре мљен је нај са вре ме ни јом 

опре мом и уре ђа ји ма за фи зи кал ну ме ди ци ну и ме ди цин ску ре ха би ли та ци ју. У ба њи се ле че ре- 

N o 1 • 2007 



29

ODREDI[TA 

Misliti 

na vreme 

– Вел нес та ко 

кон ци пи ра мо и 

на сто ји мо да 

на вик не мо љу де 

да то бу де пра ви 

пре вен тив ни про грам. 

На ме њен је 

нај ак тив ни јем 

де лу ста нов ни штва, 

од 30-е до 50-е го ди не, 

ко ји ни ка да не ма ју 

вре ме на за се бе, све 

док се не раз бо ле. 

Њи ма тре ба по ну ди ти 

та кав пре вен тив ни 

про грам и про ду же не 

ви кен де. 

Млад ор га ни зам мо же 

ве о ма бр зо да се 

ре ге не ри ше, од но сно 

да „на пу ни ба те ри је”. 

То је пра ви сми сао 

вел нес про гра ма. 

Љу де мо раш да 

на вик неш на здрав 

жи вот, да то по ста не 

по тре ба, а не да 

бу де мо да – ис ти че 

др Аго штон. 

у мат ска обо ље ња, ста ња по сле по вре да ло комо 

тив ног апа ра та и кич ме ног сту ба, обо ље ња 

цен трал ног и пе ри фер ног нер вног си сте ма, 

ор то пед ска по сто пе ра тив на ста ња. Бр зом опорав 

ку нај ви ше по го ду ју ве жбе у те ра пе ут ским 

ба зе ни ма, ми не рал не, хи дро гал ван ске, би серне 

и дру ге куп ке. Осим то га, је ди но се ов де 

ко ри сти под вод на екс тен зи ја кич ме ног сту ба 

у тер мал ној во ди, под стро го од ре ђе ним оп тере 

ће њем, што па ци јен ти зо ву „ве ша ње”. 

МИР БО БИ ЈА ФИ ШЕ РА 

Сло ган Ба ње је: „У чу да не тре ба ве ро ва ти, 

у Ба њу Ка њи жу тре ба до ћи”. Нај бо ље га запам 

те они ко ји у њу до ђу са ра зним бољ ка ма 

и те го ба ма, јер ку ћи оду опо ра вље ни и пре поро 

ђе ни. И при ро да се по бри ну ла да па ци јен ти 

има ју иде ал не усло ве за опо ра вак. Та ко, шетња 

обли жњим пар ком, оба лом Ти се или вожња 

фи ја ке ром мо гу би ти пра ви лек за ду шу. 

О то ме све до че мно ге при че. Јед на од најин 

те ре сант ни јих је да је осам ме се ци у Ба њи 

бо ра вио и Бо би Фи шер, је дан од нај бо љих шахи 

ста све та свих вре ме на, по сле ме ча са Бо рисом 

Спа ским ко ји је од и гран на Све том Сте фану 

1992. го ди не. 

– Ов де је, прак тич но, био у ази лу, та ко 

да то ни смо сме ли да об ја вљу је мо – ка же за 

На ци о нал ну ре ви ју при ма ри јус др Фе ренц Агоштон, 

ди рек тор За во да за ре ха би ли та ци ју. 

– Фи шер је код нас до шао уз по моћ ње го вог вели 

ког при ја те ља Ја но ша Ку ба та, но ви на ра из 

Но вог Са да, ко ји је био и ди рек тор ша хов ске 

Олим пи ја де одр жа не у Но вом Са ду. Је дан од 

раз ло га због ко јих је Фи шер бо ра вио код нас 

ве ро ват но је био и ве ли ка љу бав ко ју је га јио 

пре ма јед ној од сеста 

ра Пол гар, позна 

тих ма ђар ских 

ша хист ки ња. Док 

је бо ра вио код нас, 

оби ла то је ко ри стио услу ге За во да. Код ње га 

је би ла у пи та њу кон вер зи ја вре ме на. Да њу је 

спа вао, а жи вео но ћу. Во лео је да иде у ве о ма 

ду ге шет ње, чак до Хор го ша итд. То ли ко му се 

ов де сви де ло, да је тра жио да ку пи ку ћу. Ка да 

је пре не ко ли ко го ди на пу штен из ја пан ског 

за тво ра, до био је азил на Ислан ду, где се са да 

и на ла зи. Чим је иза шао из за тво ра чуо се са 

Ку ба том и пре ко ње га из ја вио да ће чим му се 

бу де ука за ла при ли ка до ћи у Ба њу Ка њи жу. 

Аго штон ис ти че и да је у Ка њи жи ор га низо 

ван пр ви ша хов ски тур нир по пра ви ли ма 

Бо би ја Фи ше ра, 1996. го ди не. 

Да се у овом мир ном по ти ском гра ди ћу 

озбиљ но раз ми шља о раз во ју ту ри зма, нај боље 

го во ри чи ње ни ца да је пла ни ра на из град ња 

при ста ни шта и ма ри на на Ти си, та ко да ће убуду 

ће ту ри сти мо ћи да до ђу и ре ком. 

ЛЕ ГЕН ДА О ЦИ ГАН КИ 

Пре ма ле ген ди, ба ња је на ста ла ка да је нека 

Ци ган ка сво је бо ле сне згло бо ве из ле чи ла 

ку па ју ћи се у во ди из „чу до твор ног бу на ра”, 

ко ји се на ла зио у Ја ро шу, ме сту шест ки ломе 

та ра уда ље ном од Ка њи же. Ме ђу тим, то је 

био на мен ски ко пан бу нар за на па ја ње сто ке, 

али је во да би ла пре ви ше то пла, има ла је жућка 

сту бо ју, а из це ви је из ла зио за па љи ви гас 

(ме тан). Те ка рак те ри сти ке су би ле до вољ не 

да на ста ну раз не ле ген де о ле ко ви том деј ству 

бу на ра. Скулп ту ра Ци ган ке по ста вље на испред 

оп штин ске згра де, сим бо ли зу је по че так 

раз вит ка ба ње. 

Ина че, ба ња зва нич но по сто ји од 1913. годи 

не, а бу на ри су по че ли да се бу ше још 1908. 

го ди не. Оп шти на је о из град њи ба ње пре го вара 

ла са Хер ма ном Грин фел дом (1864–1926), 

ин ду стри јал цем и ве ле по сед ни ком, вла сником 

та да шње ци гла не, ко ме је би ло по требно 

че ти ри го ди не да убе ди град ске вла сти у 

оправ да ност та квог јед ног по ду хва та. Во да је 

Пагода у парку и чамац на Тиси, али не онај из песме 



Број 1 • 2007.

1909. го ди не по сла та на ис пи ти ва ње у Кра љев ски ин сти тут 

за хе ми ју у Бу дим пе шти, а ана ли зе су би ле за вр ше не 1910. 

го ди не. На осно ву уго во ра из ме ђу оп штин ске вла сти и ак цио 

нар ског дру штва, на чи јем че лу се на ла зио Грин фелд, во да 

је усту пље на на ко ри шће ње ак ци о нар ском дру штву на 30 

го ди на кроз кон це си ју. Је ди ни услов је био да се „чу до творна 

во да” до ве де це ви ма са па шња ка у На род ни парк, где је 

из гра ђе но за то до ба са вре ме но ле чи ли ште. Већ у ју лу 1912, 

за вр ше ни су сви про јек ти за но ву ба њу, а у ав гу сту 1913. је 

отво ре но но во ар те шко ку па ти ло у Ка њи жи. Но ва згра да, 

ко ја је из гра ђе на за го ди ну да на, има ла је 12 со ба и 20 ка да. 

Осим то га, у На род ном пар ку је био отво рен и ба зен са термал 

ном во дом, са 28 ка би на за го сте ку па че. 

Кон це си ја је ис те кла 1943. го ди не, ка да је ба ња вра ћена 

оп штин ским вла сти ма. Од 1960. до 1976. го ди не ба ња је 

ра ди ла у са ста ву До ма здра вља Ка њи жа, ка да се ре фе ренду 

мом из дво ји ла и по че ла да функ ци о ни ше као Цен тар за 

ре ха би ли та ци ју и ре кре а ци ју „Ба ња” у Ка њи жи. 

Пр вог ја ну а ра 1980. го ди не, по чео је да ра ди хо тел 

„Аква ма рин”, ко ји за јед но са објек том „Абе ла” (згра да старе 

ба ње) има 300 ле жа је ва. 

Пре не ко ли ко го ди на из гра ђе на су и два но ва, при ватна 

хо те ла, „Аква Па нон” и „Лу пус”, ко ји укуп но има ју 80 

апарт ма на. Оба хо те ла има ју то плу ве зу са За во дом, та ко да 

го сти, без про бле ма мо гу пре ћи из јед ног у дру ги обје кат. 

Пре ма ре чи ма др Аго што на, на то ме се не ће ста ти, јер је 

у пла ну на до град ња хо те ла „Аква ма рин”. 

– Пре не ко ли ко го ди на је за цр та на ди на ми ка раз во ја 

ове уста но ве. Пла ни ра мо да ура ди мо над град њу хо те ла 

„Аква ма рин”, као и да из гра ди мо кон гре сни цен тар са 300 

ме ста. То ће мо ура ди ти у са рад њи са овим при ват ним хоте 

ли ма, јер ће и њи хо ви ка па ци те ти би ти бо ље по пу ње ни. 

Са мим тим, го сти ће има ти пун ком фор, не ће ни мо ра ти да 

из ла зе на по ље или иду у дру ги део За во да, не го ће ди рект но 

мо ћи да иду у кон гре сни цен тар, ба зен или ре сто ран ко ји 

ће би ти одво јен од бо ле сни ка. Та ко ће се до би ти је дан други 

ква ли тет, јер су то хо те ли са че ти ри зве зди це – на ја вио 

је др Аго штон. 

Из ра ђе на је и про јект на до ку мен та ци ја за про ши ре ње 

сме штај них ка па ци те та за 70 кре ве та, на до град њом тре ћег 

спра та објек та „Аква ма рин”. Пла ни ра на је и из град ња новог 

хо те ла „Ана” са 250 ле жа је ва, кроз за јед нич ко ула га ње 

и кон це си ју. За овај обје кат је ура ђе на и про јект на до ку мента 

ци ја, као и ела бо рат о еко ном ској оправ да но сти ин ве стици 

је. Та ко ђе, пла ни ра се и из град ња аква пар ка, ко ји би био 

по ве зан са ком плек сом хо те ла по мо ћу под во жња ка. 

ВЕЛ НЕС КАО НА ВИ КА 

За вод за спе ци ја ли зо ва ну ре ха би ли та ци ју је др жав на 

здрав стве на уста но ва. Основ на де лат ност јој је ре ха би ли таци 

ја љу ди са ре у мат ским обо ље њи ма, обо ље њи ма ко шта ног 

зглоб ног си сте ма, опе ра ци је на ко сти ма, згло бо ви ма, уградња 

ве штач ких ку ко ва и дру гих згло бо ва. 

По ред то га, ов де се мо гу спро во ди ти и при пре ме спорти 

ста уз ме ди цин ски над зор. Го сти ма су на рас по ла га њу 

два за тво ре на ба зе на, са у на, со ла ри јум, те ре та на, спорт ска 

ха ла са 600 ме ста, два фуд бал ска те ре на, атлет ска ста за, тере 

ни за од бој ку, ко шар ку, те нис и ру ко мет. На рав но, ту је 

вел нес про грам, ко ји је у по след ње вре ме све по пу лар ни ји, 

ка ко у све ту та ко и код нас. 

У по след ње вре ме, по је ди не рад не ор га ни за ци је и удруже 

ња, ша љу сво је рад ни ке у Ба њу Ка њи жу. Са рад ња је постиг 

ну та са „Наф та га сом” и „То пла на ма” из Но вог Са да, 

„Же ле зни ча ром” из Су бо ти це, а Удру же ње пен зи о не ра шаље 

сво је чла но ве са нај ни жим пен зи ја ма. 

– Све ви ше смо окре ну ти тр жи шном по сло ва њу. Ако неко 

не же ли да бу де у бол нич ком де лу, мо же да пла ти раз лику 

и бо ра ви у не ком од на ших хо те ла. Ипак, тре ба ис та ћи 

да сви го сти до би ја ју исту основ ну услу гу. Зна чи, ко јој год 

ка те го ри ји да при па да ју има ју исту те ра пи ју, исте док то ре 

и те ра пе у те, исту во ду и хра ну, раз ли ка је са мо у ква ли те ту 

сме шта ја и сто га у це ни – за кљу чио је на кра ју др Аго штон, 

уз на по ме ну да ће ба ње у Ср би ји мо ра ти да се при ва ти зу ју, 

јер је то нај бо ље ре ше ње за све. 

Све у све му, Ба ња Ка њи жа је је дан од би се ра на шег бањског 

ту ри зма. Из го ди не у го ди ну она по твр ђу је да су чу да, 

ипак, мо гу ћа. • 

N o 1 • 2007 



31

SRBIJA, OD ZLATA JABUKA 



Број 1 • 2007.

„Лепота ће спасити свет, ако ми спасемо њу”: Србија 2007. 

N o 1 • 2007 



33

ZEMQA GOST: GR^KA 

ВИШЕВЕКОВНЕ ГРЧКО-СРПСКЕ ВЕЗЕ ПРЕД МОГУЋНОСТИМА НОВЕ ЕПОХЕ 

Uvek na istoj strani 

Зе мља чи је ан тич ко на сле ђе пред ста вља те мељ европ ске ци ви ли за ци је и кул ту ре, Грч ка је у 

Европ ску еко ном ску за јед ни цу (са да ЕУ) ушла 1981. Да нас је она кон ти нен тал на ту ри стич ка 

си ла и је дан од по тен ци јал них сту бо ва бр жег ин те гри са ња Бал ка на у европ ске струк ту ре 

Пиш е : Бор ив о ј Ерд ељ а н 

У 

ср цу Ати не, пре ко пу та Пар ла мен та и Споме 

ни ка не зна ном ју на ку, са Син таг ме – Тр га 

уста ва – по чи ње Ули ца Ка ра ђор ђа од Ср би је. 

У Бе о гра ду је по но во до био ули цу Елеф те ри ос Ве низе 

лос, хе лен ска по ли тич ка ико на про шлог ве ка. И 

Обре но ви ћи има ју сво ју ули цу у грч кој ме тро по ли. 

Ме ђу сим бо лич ним зна ме њи ма – да се по ме ну још 

са мо два – и да нас су Ку ла Не бој ша у Бе о гра ду, где 

је по гу бљен Ри га од Фе ре, и остр во Ви до, крај Кр фа, 

спо ме ник јед ном од нај те жих ис ку ше ња срп ског наро 

да у XX ве ку. 

Од но си Ср ба и Гр ка су сплет из у зет них осе ћа ња 

бли ско сти, до брим де лом гра ђе ни на за јед нич ком 

пра во сла вљу, на срод но сти пи сма, слич ној суд би ни 

за вре ме осман ске вла сти над оба на ро да, а по себ но 

на се ћа њу на Пр ви свет ски рат, кад је Грч ка би ла уточи 

ште из бе глој срп ској ар ми ји. Отва ра ње и про бој 

Со лун ског фрон та је за Ср бе за у век сим бол по чет ка 

осло бо ђе ња, а чак и осни вач ки до ку мент по сле ра та 

ство ре не др жа ве (та да Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца) носи 

на зив Крф ска де кла ра ци ја. 

Ипак, чи ни се, Ср би и Гр ци не по зна ју се ко ли ко 

би мо гло и тре ба ло. Оту да не пре кид но от кри ва ју једни 

дру ге. 

Но во вре ме, но ве ге не ра ци је и еко ном ска гло ба лиза 

ци ја до не ли су про ши ре ње са рад ње и но ве об ли ке 

бли ско сти. До вољ ни су и нај ма њи при ме ри. Број не 

грч ке бан ке су, на при мер, да нас део ко ло ри та Бе о града 

и дру гих на ших гра до ва, као и „Ве ро” и ла нац „ЕКО 

– He le nic pe tro le um”, ко ји се одо ма ћу ју, што је тек део 

би зни са ко ји се уве ли ко раз ви ја.

Атина, олимпијски спортски центар, 2005. 

Грч ка ко шар ка, ре ци мо, не мо же ни да се за ми сли без 

срп ских тре не ра, а у фуд ба лу се Ду шан Ба је вић под Акропо 

љом јед на ко пам ти као „краљ” ко ли ко је ра ни је ов де био 

„прин ц са Не ре тве”. 

Ка ро лас Па пу љас, пред сед ник Грч ке, ве те ран по ли тичке 

и ди пло мат ске Ати не, у јед ном ин тер вјуу, ова ко ми је 

об ја снио те ме ље од но са, ука зу ју ћи од мах и на из гле де да 

бу дућ ност што пре до не се ви ше: „По сле за јед нич ког историј 

ског пу та кроз ве ко ве, ве зе на ших зе ма ља по ста ле су 

при сни је и не рас ки ди ве: на по ли тич ком пла ну кон так ти 

су че сти и ста во ви кон вер гент ни. На ши при вред ни од носи 

бе ле же зна ча јан успон, а оче ку је се да ће и по бољ ша ње 

ин ве сти ци о ног ам би јен та у Ср би ји да ти још ве ћи до принос 

у том прав цу.” 

СТА РА БЛИ СКОСТ И МО ДЕР НЕ ФОР МЕ 

Прав ник из Ја ни не, уз док то рат из ме ђу на род ног при ватног 

пра ва уни вер зи те та у Кел ну, у мла до сти од бој каш (ко га 

је пре ско ро по ла ве ка тре ни рао Бе о гра ђа нин Са ва Гро зда новић), 

сво је вре ме но и пр вак Грч ке у ско ку мот ком, у ду гом 

по ли тич ком ве ку је дан од осни ва ча Па со ка са Ан дре а сом 

Па пан дре у ом, пе то го ди шњи пред сед нич ки ман дат 2005. је 

пре у зео уве рен у успех упо шља ва ња но ве фор ме ди пло мати 

је – еко ном ске и раз вој не са рад ње. Пред сед ник Па пу љас 

про ме ну је ова ко пред ста вио: 

„У да на шњем ам би јен ту гло ба ли за ци је, при вре да до бија 

све ве ћи зна чај и те жи ну. Све сна зна ча ја ко ји има раз вој 

при вред них од но са за по ли тич ку ста бил ност и афир ма ци ју 

це лог Бал ка на, Грч ка – као што је по зна то – ре а ли зу је про јекат 

раз вој не по мо ћи у из но су од 550 ми ли о на евра, по знат 

као ЕСО АВ про грам (ско ро по ло ви на тог фон да пред ви ђе на 

је за Ср би ју). Ве ру је мо да ће то сва ка ко до при не ти збли жава 

њу на ро да Бал ка на са ЕУ. Спрем ни смо, у том ци љу, да 

убр за мо ак тив но сти и да ре ши мо про пу сте и ка шње ња.” 

Вра ћа ју ћи се исто ри ји и ра ни јим бал кан ским осо би нама, 

Па пу ља сов прет ход ник на ду жно сти ше фа др жа ве Констан 

ти нос Сте фа но пу лос ме је 2004, у раз го во ру пред пр ву 

по се ту јед ног грч ког пред сед ни ка Бе о гра ду по сле че тврт 

ве ка, под се тио: „Сма трам вр ло зна чај ним што Гр ци ни кад 

ни су ра то ва ли про тив Ср ба. Увек смо се бо ри ли у истом табо 

ру, док су се го ми ла ли без број ни ра то ви и обич но су се 

су се ди ту кли јед ни про тив дру гих.” 

Исто ри ча ри по ми њу да су Грч ка и Ср би ја од 1867. имале 

Уго вор о са ве зу. Пре 139 го ди на у Бе о град је ко чи ја ма 

до пу то вао Алек сан дрос До скос, пр ви кон зул Грч ке у Ср бији. 

Пре 124 го ди не отво ре но је и по слан ство Кра ље ви не Срби 

је у Ати ни. 

Ка лен дар ски, ово је тре ћи век др жав них ве за, увек за снива 

них на „бли ско сти на ших на ро да и нај че шће за јед нич кој 

Novo srpsko po~iwawe 

От кад је по чет ком 1916, у Пр вом свет ском ра ту, 

Крф по стао лу ка спа са за 150.000 вој ни ка и из бе гли ца, 

а и чи та ву вла ду Ср би је, ово јон ско остр во и град истог 

име на оста ју у веч ном срп ском се ћа њу. 

„Ни кад ни је, а мо жда ни кад и не ће би ти за бе ле же но”, 

пи сао је књи жев ник Дра ги ша Ва сић, „да је на јед ном 

та ко ма лом про сто ру би ло ску пље но то ли ко мно го бо ла, 

као кад је ту сти гла срп ска вој ска.” 

У том уто чи шту из ну ре ни љу ди и др жа ва су ожи ве ли. 

Ве дри ја се ћа ња ка зу ју да је бр зо „по че ло ства ра ње 

те сне ве зе из ме ђу Ср ба и Кр фља на, по чев од тр го ви не 

до по ро ди ца”. У књи зи Васкрс Срба на Крфу Ђор ђа 

По по ви ћа по ми њу се и ти по че ци бо љих вре ме на: 

„Атин ске но ви не ја ви ле су да је оба вље но пр во вен ча ње 

за вре ме ра та јед не Срп ки ње у Грч кој. Вест је би ла да 

се го спо ђи ца Ра дој ка, кћер ка Ми це и др Све то ли ка 

Ра до ва но ви ћа, пре ђа шњег ми ни стра, вен ча ла са 

го спо ди ном Јо а ни сом Ка по ди стри јом, си ном по кој ног 

ми ни стра пред сед ни ка но во сло бод не Грч ке. 

Ло кал на штам па је, та ко ђе, пи са ла: Пре сто ло на след ник 

Алек сан дар при ли ком оби ла ска Ен гле ске ми си је 

по да рио је 200 ди на ра пр вом Срп че ту ро ђе ном 

на Кр фу – Је ле ни Ми ло са вље вић. 

У то вре ме у Кр фу во де ћи хо те ли јер био је Ја нис Га зис. 

Др жао је ‘Ле пу Ве не ци ју’. Ту се усе ли ла Срп ска вр хов на 

ко ман да. Ја нис је са же ном Кла ром, по ре клом Не ми цом, 

имао пе то ро де це. Од њих, три кће ри: Јо а ну, Са фо и 

Аугу сту. Обра зо ва не, зна ле су стра не је зи ке, сви ра ле 

кла вир, а уз то, што је још и нај ва жни је, би ле су ле пе као 

бо ги ње! Срп ски офи ци ри об ле та ли су око њих. Тро ји ца 

Ср ба има ла су ви ше сре ће од оста лих. Вре ме ра та ни је 

би ло вре ме вен ча ња. Тек по сле осло бо ђе ња Ср би је 

ста ле су пред ол тар у Бе о гра ду и Са ра је ву. Јо а на се 

уда ла за Ми ли во ја Чо лак Ан ти ћа, по то њег ко њич ког 

пу ков ни ка, Са фо та ко ђе за офи ци ра Вла ди ми ра 

Ка зи ми ро ви ћа. Аугу ста за Ми ла на Сто ја ди но ви ћа, 

ка сни је пред сед ни ка вла де.” 

N o 1 • 2007 


national review 35

ZEMQA GOST: GR^KA 

суд би ни на Бал ка ну”, ма ко ли ко пу та да је на ша зе мља за то 

вре ме про ме ни ла име. 

Два бал кан ска и два свет ска ра та у про шлом сто ле ћу 

би ли су по себ ни тре ну ци за јед нич ких пат њи и успе ха оба 

на ро да. У по след њих пе де се так го ди на, слу жбе ни по сло ви 

ишли су сво јим то ком: про ла зи ли су кроз ис ку ше ња и враћа 

ли се из вор ној бли ско сти и по тре ба ма. 

Од мах по сле Дру гог свет ског ра та Ти то ва Ју го сла ви ја је 

би ла ан га жо ва на свим сред стви ма – од то по ва до за во ја и 

уто чи шта на сво јој стра ни гра ни це – у по мо ћи грч ким ко муни 

сти ма, ко ји су у гра ђан ском ра ту до 1949. по ку ша ва ли да 

Ати ну оруж јем при ве ду у со вјет ску ор би ту. Из ла ском Јо сипа 

Бро за из Ста љи но ве по ро ди це, све по чи ње да се вра ћа у 

при ро дан склад. Та ко де цем бра 1950. до ла зи до на и ме но вања 

ди пло мат ских пред став ни ка у Бе о гра ду и Ати ни, у пр во 

вре ме са мо из ван ред них по сла ни ка и опу но мо ће них ми ниста 

ра. Две го ди не ка сни је ми си је су по диг ну те у ранг ам баса 

да. До тле су за кљу че ни и пр ви ме ђу др жав ни спо ра зу ми, 

по чев од об но ве по штан ског са о бра ћа ја. 

Ко нач но су 1954. по че ле зва нич не по се те ше фо ва др жава, 

та да кра љев ско–пред сед нич ке. Ти то је пр ви пут оти шао 

у Ати ну, го ди ну да на ка сни је био је до ма ћин кра љу Па влу. 

До по ло ви не пе де се тих, Ју го сла ви ја, Грч ка и Тур ска 

скла па ле су и трој ни пакт. У Ан ка ри је 1953. за кљу чен Уговор 

о са рад њи и при ја тељ ству, а 1954. на Бле ду је пот пи сан 

Уго вор о са ве зу, по ли тич кој са рад њи и уза јам ној по мо ћи. 

Бал кан ски пакт ни кад ни је фор мал но от ка зан, иако је бр зо 

по стао без вре дан, а ста ри је ди пло ма те га у жар го ну до данас 

на зи ва ју „успа ва ним”. 

У вре ме вој не хун те у Грч кој, од 1967. до 1974, су сед ско 

и тра ди ци о нал но парт нер ство Грч ке и та да шње Ју го сла ви је 

па ло је на до зи ра ни сте пен под но шљи вих ве за, да би се касни 

је опет об но ви ло пу ни јим за ма хом. Мо жда су нај бо ља 

ме ри ла ср дач но сти, од по чет ка се дам де се тих, све ма сов нији 

та лас обич них Ју го сло ве на ко ји по се ћу ју Грч ку и све живљи 

раз вој еко ном ских ве за. 

За Ср бе ве о ма те шка по след ња де це ни ја XX ве ка до не ла 

је но ва осве до че ња грч ко-срп ског при ја тељ ства и ду бо ких 

ве за. У том пе ри о ду су се у не ко ли ко на вра та мо гли чу ти 

пред ло зи за ства ра ње „ју го сло вен ско-грч ке кон фе де ра ције”, 

као и „Фе де ра ци је бал кан ских зе ма ља, с пре сто ни цом 

у Ати ни”, што је, ако ис кљу чи мо еле мент по ли тич ких ма нипу 

ла ци ја, у нај ма њу ру ку би ло не ре ал но. 

По ли тич ке про ме не у Ср би ји 2000. отво ри ле су про стор 

за но ви ква ли тет ме ђу соб них од но са, за сно ва них на прин ципи 

ма при ме ре ним епо хи у ко јој жи ви мо. 

СТА СА ВА ЊЕ НО ВЕ ГРЧ КЕ 

Од 1821, кад су 25. мар та у Ка ла ври ти на Пе ло по не зу 

по ве ли бор бу за осло бо ђе ње од ви ше сто лет не осман лиј ске 

оку па ци је, што је би ла суд би на и дру гих на ро да Бал ка на, 

Гр ци су на из ме нич но ко ра ча ли ка Евро пи и по вре ме но били 

уз др жа ни пре ма та квом пу ту. Ме ђу тим, од ја ну а ра 1981, 

кад је по ста ла чла ни ца Европ ске уни је (про цес ин те гра ције 

фор мал но је по чео још 1961, по што је Ати на пот пи са ла 

Спо ра зум о при дру жи ва њу, ко ји је пред ви ђао два де сет двого 

ди шњи пе ри од хар мо ни за ци је, по сле ко јег сти че пра во да 

уђе у та да још Европ ску еко ном ску за јед ни цу), Ати на не ма 

ни ка квих сум њи с тим у ве зи. Ни сме не вла да не до но се недо 

у ми це у европ ском опре де ље њу Грч ке. 

Ста са ва ње мо дер не Грч ке ни ка ко ни је био лак про цес. 

Ма ла не за ви сна др жа ва ство ре на је до 1830, са са мо 800.000 

ста нов ни ка на скром ном про сто ру Пе ло по не за, цен трал ног 

коп на и спле та остр ва Ки кла да и Спо ра да. На ци о нал на 

скуп шти на у Тре зи ну иза бра ла је за пр вог гу вер не ра Ре публи 

ке Ја ни са Ка по ди стри ја са, ха ри зма тич ног и ме ђу на родно 

ува же ног крф ског пле ми ћа, за ко га се ве ро ва ло да мо же 

да ус по ста ви кон тро лу над не сло жним ре ги о нал ним ли дери 

ма. Ка по ди стри јас је уби јен 1831, пре не го што је мо гао 

да оства ри сво је на ме ре. Европ ске си ле за штит ни це – Брита 

ни ја, Фран цу ска и Ру си ја – на мет ну ле су 1832. на след ну 



Број 1 • 2007.

Melodije helenske sete 

Ребетика је тра ди ци о нал на грч ка му зи ка и пе сма о људ ским тего 

ба ма, не ма шти ни, пат ња ма и бо лу. Да на шња, ко ја се по Атини 

ну ди ту ри сти ма, уз зву ке бу зу ки ја са два на ест жи ца, са свим 

је рет ко она пра ва, из вор на хе лен ска се та ис ка за на сти хо ви ма 

и му зи ком ко јом се не кад на ла зи ло по ми ре ње са суд би ном. 

Леф те рис Ке си нис, ува же ни атин ски ди зај нер на ки та по профе 

си ји, је дан је од нај у пу ће ни јих по зна ва ла ца ре бе ти ке и њен 

не по пра вљи ви за ро бље ник. Ве ру је да је реч у ко ре ну тур ска, 

ко ва ни ца ко ја сва ка ко са др жи по јам по бу не и про те ста. Ту мачи 

исто ри ју сво је вр сног сев да ха: „Љу ди у оску ди ци по че ли су да из ра жа ва ју бол и пат њу на ро читом 

му зи ком. Та ко је на ста ла ре бет ска му зи ка, по те кла у ни жим и си ро ма шни јим сло је ви ма, у 

ко ји ма је до сти гла и вр хун це. Мно ги је до во де у ве зу са џе зом аме рич ких цр на ца: под ло га је иста. 

Гр ци дуж ма ло а зиј ске оба ле Цр ног мо ра, као и Тур ци, има ли су кра јем XIX ве ка та кве усло ве живо 

та, па се дав ни пу ни про цват ре бе ти ке, „џе за” бал кан ско-ме ди те ран ског под не бља, за пра во 

до го дио у Смир ни. Гр ци ка сни је из бе гли у Аме ри ку по не ли су је са со бом у „но ви свет”, али мно ги 

ни су та мо на шли обе ћа ну зе мљу, па су је по том пре ко САД вра ти ли у Грч ку. Се ле ћи се из јед не 

бе де у дру гу ре бе ти ка је цве та ла.” 

Ре бе ти ка је пре, из ме ђу и за вре ме свет ских ра то ва би ла за бра њи ва на у Грч кој. Ду го је бу зу ки свиран 

у огра ни че ном бро ју та вер ни, „ис пред ко јих су чу ва ри мо три ли да по диг ну уз бу ну ако за тре ба”. 

У Ати ни је тек 1953, мо жда и 1954, пр ви пут бу зу ки за сви рао у са ло ни ма от ме ног Ко ло на ки ја. 

мо нар хи ју, до во де ћи прин ца Ота, си на кра ља Ба вар ске Ле о- 

пол да, као пр вог вла да ра. Пред ма сов ним при ти ском, Ото 

је 1843. при хва тио кон зер ва тив ни устав, 1846. био при нуђен 

да аб ди ци ра, а 1862. да на пу сти зе мљу. Ус по ста вље на је 

устав на мо нар хи ја. На пре сто је до шао Ђор ђе Пр ви, из данске 

кра љев ске ку ће Глик сбур га. Сме не по ли тич ког си сте ма 

отад, пре да на шње Тре ће ре пу бли ке, пар ла мен тар не де мокра 

ти је уте ме ље не Уста вом 1975, ви ше пу та су обе ле жа ва ле 

хе лен ску исто ри ју но ви јег до ба. 

Био је по тре бан чи тав век да се це ла зе мља осло бо ди. 

Јон ска остр ва до да та су мла дој др жа ви 1864, де ло ви Епи ра 

и Те са ли је 1881, Крит, Ма ке до ни ја и остр ва ис точ ног Еге ја 

1913, за пад на Тра ки ја 1919. Али, До де ка ни су по ста ли део 

Грч ке тек 1947, кад је са Ита ли јом за кљу чен ми ров ни уговор 

по сле Дру гог свет ског ра та. 

О РАЗ ВО ЈУ И ДУ ШИ 

За ви ше од се дам хи ља да го ди на, ко ли ко је не пре кид но 

на се ље на, Ати на је мно го пу та ме ња ла лик, али је увек чу вала 

ду шу. Ме сто где је твр ђа ва на уз ви ши ци – акро по лис – са 

по гле дом на мо ре, окру же но бр ди ма ко ја су шти ти ла пре ма 

уну тра шњо сти коп на и из во ри ма во де, би ло је при род но стани 

ште још од пра и сто риј ског до ба. Ка сни је је на ста ла па лата 

Ми ке ња на на сте ни. 

Спо ме ни ци ан тич ке ста ри не и по то ња обе леж ја – ви зантиј 

ска, пе ча ти осман ске вла сти, ба вар ског нео кла си ци зма и 

ка сни јег раз во ја – оста ју те мељ око ко јег се об ли ку је јед на 

но ва Ати на. 

Ско ро шест ми ли о на да на шњих ста нов ни ка Ати ке, ко ја 

се прак тич но сва сто пи ла у ве ли ку Ати ну, чи ни ви ше од поло 

ви не гра ђан ства чи та ве зе мље. Ср це гра да је слу жбе на општи 

на Ати не, а оста ло су ше зде се так са мо ад ми ни стра тивно 

одво је них на се ља, ме ђу ко ји ма не ма гра ни ца, али има 

по себ них над ле жно сти, та ко да град ски са о бра ћај мо ра да 

бу де под упра вом др жа ве. 

Нај мо дер ни ји европ ски аеро дром, и по ка па ци те ту један 

од три нај ве ћа на кон ти нен ту, „Елеф те ри ос Ве ни зе лос” 

у Спа ти, и ме тро си стем, ко ји се уве ћа ва, сим бо лич ни су 

зна ци „на пу шта ња Бал ка на”. 

За упу ће ни је је де ли кат ни ја, го то во ла бо ра то риј ска слика 

Ке са ри а ни, кварт ско ро у цен тру, ду го по знат по сво јим 

скром ним и си ро ма шким ку ћи ца ма, успо ме на на Ве ли ку ката 

стро фу, из бе глич ки та лас Гр ка из Смир не и дру гих ме ста 

Ма ле Ази је ко ји су 1923. на шли уто чи ште у ма ти ци. Бр зи на 

ко јом се тај део гра да да нас пре тва ра у на се ље мо дер них 

ви ше спрат ни ца, низ ба на ка и рад њи звуч них име на, а по најви 

ше ви со ке ки ри је, нај по у зда ни ји су ба ро ме тар про ме на. 

Исто вре ме но, ту се осе ћа и де ли кат на ли ни ја од бра не 

грч ке ду ше. Још је Пла тиа – глав ни трг Ке са ри а ни ја – нетак 

ну та, са без број та вер ни и па ро хиј ском цр квом, а у околним 

ули чи ца ма при те шње ни згра да ма-го ро ста си ма др же 

се и оста ли тра ди ци о нал ни ба сти о ни. „Код мач ка” – на пример 

– не кад ла ко ви дљи вом сте ци шту ком ши лу ка и рет ких 

стра на ца, из ме ђу две ча тр ље, са да је уве де на бље шта ва рекла 

ма, ка ко би се од за кло на но вих гра ђе ви на са чу вао пут 

до уто чи шта зна ла ца ме ди те ран ске ку хи ње и ме ра ка. 

Стран ци тра же „пра ву ат мос фе ру”, до ма ћи уте ху од не у- 

ме ре не евро пе и за ци је. 

Је дан хро ни чар бе ле жи да је „ме ђу нај ста ри јим кли ше и- 

ма о Грч кој и Ме ди те ра ну онај да та мо жи вот те че спо ри је 

не го игде дру где”, а сам за кљу чу је да су Ати ња ни за пра во 

„веч но не у мор ни и фре не тич но ак тив ни”: „Ле њо, успа ва но 

ме сто? Не ве руј те ни у сло во од то га!” 

У ви ше сто ти на го ди на тур ске сред њо ве ков не вла сти, 

Ати на ни је би ла не што ви ше од учма ле гар ни зон ске ка сабе, 

„за пу ште не од оно ма ло до ма ћих ста нов ни ка, за тр па не 

ар хе о ло шким ло ка ли те ти ма по ко ји ма се мо та ју зна ти жељни 

Евро пља ни са Па у за ни је вом књи гом у ру ка ма, као во дичем”. 

Кад је краљ Ото 1834. пре сто ни цу из На фплиа пре нео 

у Ати ну, град је бр зо од че ти ри хи ља де ста нов ни ка ра стао до 

да на шње вр то гла ве број ке. 

Пр ва кра ље ва бри га је би ла да у за пу ште ном се лу око 

Акро по ља пла ни ра и уре ди ули це и по диг не двор (да нас 

згра да пар ла мен та). Већ 1834. не ке згра де су при кљу че не 

на во до вод, ко ји се осла њао на си стем оста вљен од Ха дрија 

на. Уз гред, гра ђа ни су ра чу не за по тро шњу пла ћа ли го дишње. 

Че ти ри го ди не ка сни је отво ре но је и Пр во атин ско гробље, 

на пра вље на је ка на ли за ци ја. За тим су од 1846. до шли 

на ред бол ни ца и уни вер зи тет, град ско по зо ри ште, за тво ри 

и оста ло. 

Ни су – за и ста – нео д го вор ни они ста ти сти ча ри, ко ји 

пред ви ђа ју да ће јед ног да на сви Гр ци жи ве ти у Ати ни, сем 

оног скром ног ми ли о на, ко ји се од лу чио за Со лун. • 

N o 1 • 2007 



37

OSLU[KIVAWE 

УЗ ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ: ИВО АНДРИЋ У ГРЧКОЈ, 1962. 

Vidici sa 

Akropoqa 

Пиш е : 

Срђ а н В. Ст ој а нч е в 

„Бо го ви и бо ги ње, ко ји ни кад ни сте по сто ја ли, ја ви ше не мо гу да хо дам, 

те шко гле дам и спо ро ми слим, а знам да ми по мо ћи не мо же ни ко. 

Пу сти те ме да сед нем на без и мен ка мен и за кло ни те ме ва шим 

све ште ним обла ком не ви дљи во сти и ћу та ња!” за пи сао је у сво јој бе ле жни ци 

наш је ди ни но бе ло вац Иво Ан дрић на оста ци ма Апо ло но вог хра ма у Дел фи ма, 

6. мар та 1962, са мо пар ме се ци на кон при ма ња ви со ке на гра де у Сток хол му. 

„На ци о нал на ре ви ја” у при ли ци је да, че ти ри и по де це ни је ка сни је, 

по пр ви пут об ја ви фо то гра фи је са тог Ан дри ће вог пу то ва ња 



Број 1 • 2007.

Суреп и Андрић на Акропољу, 

7. марта 1962. 

Пред Агамемноновом гробницом 

у Микени, 5. марта 1962. 

Је ди ни срп ски но бе ло вац Иво Ан дрић је био ве ли ки путник. 

По се тио је мно га ме ста и кра је ве та да шње Ју го слави 

је, као и стра не гра до ве и др жа ве. Би ла су то, у ве ћем 

бро ју слу ча је ва, слу жбе на пу то ва ња ко ја је зах те ва ла ње го ва 

ди пло мат ска слу жба, а по сле до би ја ња Но бе ло ве на гра де за 

књи жев ност, 1961, оба ве за ко ју му је на мет ну ла јав ност. На 

пр сте се мо гу из бро ја ти пу то ва ња на ко ја је Ан дрић ишао 

ра ди од мо ра или ле че ња. 

По сле Дру гог свет ског ра та на пут је, обич но, ишао као 

члан ра зних др жав них де ле га ци ја, сам или у прат њи су пруге 

Ми ли це. Као по зна ти пи сац, мо рао је да др жи го во ре, преда 

ва ња, да да је ин тер вјуе, да при су ству је број ним све ча ним 

при је ми ма, да има стр пље ња са ко ле га ма књи жев ни ци ма, 

пре во ди о ци ма, по што ва о ци ма и број ним при ја те љи ма. То 

стал но ин те ре со ва ње јав но сти, за раз ли ку од Бра ни сла ва 

Ну ши ћа ко ји је то во лео, Ан дрић је те шко под но сио. Тај 

„ход под му ка ма”, ка ко је то де фи ни сао је дан ње гов при јатељ, 

он је хра бро из др жа вао, све док га је здра вље слу жи ло. 

БРЕ МЕ СЛА ВЕ 

Илу стра ти ван при мер Ан дри ће вог не се бич ног оду жи вања 

ду га јав но сти је ње гов пут у Грч ку и Еги пат, мар та 1962. 

Али, на овај пут срп ски но бе ло вац ни је кре нуо са мо због 

кул тур не са рад ње, већ је, ка да је реч о Ка и ру, био не зва нична 

прет ход ни ца ко ја је при пре ми ла те рен на шој ди пло мати 

ји. Ве ро ват но је из тог раз ло га овај ње гов пут остао непо 

знат ши рој јав но сти у Ју го сла ви ји, а у днев ној штам пи 

је два био и за бе ле жен, иако је Иво Ан дрић са мо пар ме се ци 

ра ни је до био Но бе ло ву на гра ду за књи жев ност и до спео у 

жи жу ин те ре со ва ња. 

До шав ши на по зив атин ске Ака де ми је на у ка, пи сац се 

у глав ном гра ду Грч ке за др жао пу них шест да на. И о том 

бо рав ку ма ло зна мо. У до сад об ја вље ној ли те ра ту ри и илустро 

ва ним мо но гра фи ја ма, то пу то ва ње по ми ње се са мо у 

фраг мен ти ма. Па жљи вим пре гле дом бе о град ских днев них 

но ви на про на шли смо са мо две крат ке ин фор ма ци је др жавне 

аген ци је ТАН ЈУГ. Пр ву у ли сту Бор ба, са јед ном сла бо 

ви дљи вом фо то гра фи јом, и дру гу, не што ду жу али без илустра 

ци је, у ли сту По ли ти ка од 3. мар та 1962. 

Та ин фор ма ци ја, под на сло вом „Иво Ан дрић и Ми ло рад 

Па нић - Су реп до пу то ва ли у Ати ну”, гла си: 

„Ју го сло вен ски но бе ло вац Иво Ан дрић до пу то вао је ве черас 

(2. март – прим. аут.) у пе то днев ну по се ту Грч кој. Пре ма 

про гра му бо рав ка, Ан дри ћа ће при ми ти ми ни стар ино страних 

по сло ва Аве роф и ми ни стар про све те Ка си ма тис. Предви 

ђен је, та ко ђе, све ча ни при јем у атин ској Ака де ми ји на у ка 

у част ју го сло вен ског књи жев ни ка, као и Ан дри ћев са ста нак 

с чла но ви ма ов да шњег удру же ња књи жев ни ка и умет ни ка.” 

И то би би ло све. До 10. мар та ни смо про на шли ни је дан 

на пис у бе о град ским днев ним но ви на ма ко ји би се од но сио 

на Ан дри ћев бо ра вак у Ати ни и о ср дач ном до че ку ко ји су 

му до ма ћи ни при ре ди ли. Али, за то смо по сле че ти ри и по 

де це ни је у при ли ци да об ја ви мо, пр ви пут, не ко ли ко фо тогра 

фи ја ко је нам сли ко ви то илу стру ју ову по се ту. По мо ћу 

њих мо же мо и да тач но ре кон стру и ше мо ко ли ко је и од ког 

да на наш књи жев ник бо ра вио у грч кој пре сто ни ци, што је досад 

би ло не по зна то. На и ме, на по ле ђи ни сва ке од је да на ест 

фо то гра фи ја ко је имам, та да шњи управ ник На род не би блио 

те ке Ср би је пе сник Ми ло рад Па нић – Су реп, Ан дри ћев сапут 

ник, пе дант но је на пи сао да тум ка да је и где сни мље на. 

ВРА ЋА ЊЕ НА БЕЗ И МЕ НИ КА МЕН 

Да кле, на по зив атин ске Ака де ми је на у ка Иво Ан дрић, 

2. мар та 1962. го ди не, ве ро ват но пред ве че, сле ће на атински 

аеро дром, да би на ред ног да на, 3. мар та, на пи сао и 

по слао раз глед ни цу су пру зи Ми ли ци: „... до бро пу то вао и 

здра во сти гао. По ла зи мо за Олим пи ју. До бро сам. Ми слим 

на вас и ср дач но по здра вљам све...” А Су реп на кра ју до да је: 

„За са да све у ре ду, на ро чи то вре ме”. 

Ме ђу тим, ту се не што не сла же, јер на не дав но про на ђеној 

фо то гра фи ји, на ко јој је Иво Ан дрић на Олим пи ји, сто ји 

Су ре пов за пис: 4. март. За тим, на оста лим фо то гра фи ја ма 

пи ше да је Иво Ан дрић по се тио 5. мар та Ми ке ну и Ста ри 

Ко ринт, а 6. је у Дел фи ма им пре си о ни ран оста ци ма Апо лоно 

вог хра ма. Том при ли ком, пре ма ис тра жи ва њу Ра до ва на 

По по ви ћа об ја вље ним у књи зи Иво Ан дрић – Жи вот, он у 

сво јој бе ле жни ци за пи су је сле де ће: 

„Бо го ви и бо ги ње, ко ји ни кад ни сте по сто ја ли, ја ви ше 

не мо гу да хо дам, те шко гле дам и спо ро ми слим, а знам да 

ми по мо ћи не мо же ни ко. Пу сти те ме да сед нем на без и мен 

ка мен и за кло ни те ме ва шим све ште ним обла ком не ви дљиво 

сти и ћу та ња!” 

За тим, на сле де ће две фо то гра фи је сни мље не на Акропо 

љу, на ко јој се на ла зи у дру штву са Ан дри ћем и на ма непо 

зна том же ном, Су реп за пи су је да тум: 7. март 1962. Ова 

ње го ва тврд ња се не сла же са да ту мом на по след њем пи сму 

на шег но бе лов ца ко је је на пи сао су пру зи из Ати не, да ти рано 

9. мар том. Оно гла си: „Вра тио сам се са по след ње шет ње 

по Аго ри атин ској (оста ци не ка да шњег ад ми ни стра тив ног, 

тр го вач ког и кул тур ног цен тра ста ре Ати не – прим. аут.) и 

да нас по сле под не ле тим за Ка и ро. За вр ши ла се ова за мор на 

шет ња, а по чи ње но ва. Мно го ми слим на те бе. Оче ку јем да 

ми пи шеш у Ка и ро на ам ба са ду. За ви дим Су ре пу ко ји су тра 

ле ти за Бе о град и ко ји ће ти пре да ти ово пи смо, за јед но са 

сит ни ца ма ко је сам ов де мо гао да на ба вим, на бр зи ну. За све 

је би ло ма ло вре ме на. Ипак, ви део сам до ста, раз ми шљао 

мно го, а ра ду јем се ви ше од све га раз го во ру с то бом...” 

На осно ву Су ре по вог за пи са на фо то гра фи ји и овог Андри 

ће вог пи сма Ми ли ци, мо же се са ве ли ком си гур но шћу 

за кљу чи ти да је ве ли ком пи сцу бо ра вак ме ђу оста ци ма вели 

ке хе лен ске ци ви ли за ци је до нео не по зна то на дах ну ће. 

То ком тог свог крат ког бо рав ка у Ати ни (од 2. до 9. мар та 

1962), је ди ни бал кан ски но бе ло вац се, очи глед но, ви ше пута 

вра ћао Акро по љу. Да би, ка ко пи ше у сво јој бе ле жни ци, 

мо гао да сед не на без и ме ни ка мен и за кло ни се „све ште ним 

обла ком не ви дљи во сти и ћу та ња”. • 

N o 1 • 2007 



39

LIDERI 

БЛАГО И ЕНЕРГИЈА: ДРАГАН ТОМИЋ, ДИРЕКТОР РУДАРСКОГ 

БАСЕНА „КОЛУБАРА”, ГОВОРИ ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ” 

Kopa~i 

crnog zlata 

Пиш е : 

Јел иц а Пу тн ик ов и ћ 



Број 1 • 2007. 

Пе ва ју ћи „ру да ри ма, цр ним ра та ри ма, у ко лу бар ским угље но ко пи ма, без ко јих би тама 

би ла мно го ду бља, а сва ка зи ма као се дам зи ма”, пе сник До бри ца Ерић у сво јој 

Ко лу бар ској ру дар ској по е ми кон ста ту је да у тој до ли ни ко ју че сто пла ве Ко лу ба ра и 

Там на ва, сме ште ној у тро у глу из ме ђу Ла за рев ца, Лај ков ца и Уба, „цр ни снег ле ти па да с не ба 

пла вог, ко кри ло го лу ба, и зја пе цр ни угље ни кра те ри, са бла сне до ли не и ду бо до ли не, ко је 

ри ју моћ не ма ши не – ба ге ри”. 

Ру да ри При вред ног дру штва Ру дар ски ба сен (ПДРБ) „Ко лу ба ра” про шле го ди не су ис копа 

ли 29.169.810 то на угља, за чи та вих 55 хи ља да то на ви ше не го ре корд не 1990. 

– На ко по ви ма „Ко лу ба ре” го ди шње от ко па мо и од ло жи мо око 60 ми ли о на куб них ме та ра 

ја ло ви не и про из ве де мо 27,5 ми ли о на то на лиг ни та. Про шле го ди не смо ус пе ли да план про извод 

ње „цр ног зла та” пре ба ци мо за 8 од сто, а по себ но до бре ре зул та те има ли смо то ком по следњег 

тро ме сеч ја, ка да је, ина че, су ша огра ни ча ва ла учи нак хи дро е лек тра на, та ко да је про из водња 

стру је умно го ме за ви си ла од ра да тер мо е лек тра на. До бро смо ра ди ли на сва че ти ри ко па, а 

нај ве ћи до при нос ре кор ду да ли су ко па чи са „По ља Д”, где је от ко па но 14,4 ми ли о на то на угља 

– ка же у раз го во ру за На ци о нал ну ре ви ју Дра ган То мић, ди рек тор ПДРБ „Ко лу ба ра”. 

Ве ли ка про из вод ња угља ни је до ве ла до бит ни јег сма ње ња ре зер ви от кри ве ног угља. Појам 

„от кри ве ни угаљ”, од но сно „от крив ка”, струч ни је на зив за про цес у ко јем се са на сла га 

угља укла ња по вр шин ски слој тла. Кад се он укло ни и ис цр пи угаљ, су мор ни пре део, чи ни се, 

ни пти це не над ле ћу. За то је нео п ход но ове ра не на обра зи ма пла не те за ле чи ти.

Ко лу бар ски ру да ри су 2006. ис ко па ли бли зу 30 ми ли о на 

то на угља, уве ли ко над ма шив ши и соп стве ни до та да шњи 

ре корд из 1990. Та ко је Елек тро при вре да Ср би је про из ве ла 

сва ки дру ги ки ло ват сат ис по ру чен по тро ша чи ма, 

а Ср би ја под ми ри ла пре ко 70 од сто сво јих по тре ба за 

угљем. Не из ве сно сти око ко ри шће ња ко сов ско- ме то хиј ског 

ба се на, нај ве ћег ле жи шта угља у Ср би ји, са мо до дат но 

потцртавају стра те шку ва жност „Ко лу ба ре” 

и ве ли ких ин ве сти ци о них за хва та ко ји су то ку 

– То угрожава би ос фе ру и ње не еко-си сте ме. Де гра ди ране 

по вр ши не нео п ход но је вра ти ти у при род но ста ње. Проце 

си ре кул ти ва ци је и ре ви та ли за ци је тла под ра зу ме ва ју да 

се те ре ни где ви ше не ма угља по но во опле ме не, ка ко би се 

то зе мљи ште мо гло за са ди ти шу ма ма, ко ри сти ти за по љопри 

вред ну про из вод њу или на њи ма из гра ди ти аква си стеме, 

ко ји би се ко ри сти ли за спорт, ре кре а ци ју, ту ри зам, лов 

– каже Томић. – Јер, Ко лу бар ски угље ни ба сен, с екс пло а таци 

о ним ре зер ва ма лиг ни та од 2,2 ми ли јар де то на на са мо 

60 ки ло ме та ра ју го за пад но од Бе о гра да, за у зи ма по вр ши ну 

од 600 ки ло ме та ра ква драт них. 

ДУ ГО РОЧ НО ПРО МИ ШЉА ЊЕ 

И ПЛАН СКО ШИ РЕ ЊЕ 

ПДРБ „Ко лу ба ра” нај ве ћи је угље но коп у Ср би ји (70 одсто), 

а ти ме и нај ве ћи про из во ђач угља за Елек тро при вре ду 

Ср би је. Са го ре ва њем 92 од сто лиг ни та са че ти ри ко лу барска 

по вр шин ска ко па ЕПС про из ве де свој сва ки дру ги ки ловатсат 

елек трич не енер ги је. Из ко лу бар ског угља го ди шње 

се у тер мо е лек тра на ма „Ни ко ла Те сла” А и Б у Обре нов цу, 

„Ко лу ба ри” у Ве ли ким Цр ље ни ма и у ТЕ „Мо ра ва” у Свилајн 

цу про из ве де 17 ми ли јар ди ки ло ватса ти стру је. У по гони 

ма Ру дар ског ба се на „Ко лу ба ра” го ди шње се про из ве де и 

око 750.000 то на си ро вог ко мад ног угља и око 700.000 то на 

су ше ног угља за ин ду стри ју и ши ро ку по тро шњу. 

На че ти ри ко па Ру дар ског ба се на Ко лу ба ра („По ље Б”, 

„По ље Д”, „Там на ва – За пад” и „Там на ва – Ис ток”) ин ста лиса 

ни су нај са вре ме ни ји си сте ми са кон ти ну и ра ним ра дом 

за от ко па ва ње от крив ке. Про шлог ав гу ста за вр ше на је експло 

а та ци ја угља на ко пу „Там на ва – Ис точ но по ље”, где су 

ис ко па ва ња за по че ла још дав не 1978. За тих 28 го ди на рада 

с овог ко па је из ва ђе но ви ше од 220 ми ли о на то на угља. 

Рад ни ци и ру дар ска опре ма са „Там на ве – Ис точ ног по ља” 

на ста ви ће свој рад на ко пу „Велики Црљени”. 

– Ипак, уко ли ко не от поч не мо ко па ње лиг ни та на но вим 

на ла зи шти ма, при са да шњој ди на ми ци екс пло а та ци је, угља 

ће у Ср би ји би ти у оп ти мал ни јој ва ри јан ти са мо до 2060. 

го ди не – ка же То мић, на во де ћи да су нај ва жни ја ула га ња 

про шле го ди не би ла у на бав ку но вих ру дар ских ма ши на и 

из ме шта ње то ко ва ре ка, ка ко би се на том про сто ру отво рили 

но ви ко по ви. 

За коп „Там на ва – За пад но по ље” из кре ди та ЕБРД, а 

сред стви ма не мач ке KfW бан ке, од фир ми ФАМ, „Круп”, 

„Такраф” и АББ је на ба вљен но ви ру дар ски БТО си стем у 

вред но сти 75 ми ли о на евра. 

– Ову ин ве сти ци ју ре а ли зо ва ће мо то ком на ред не три годи 

не, ка ко би про из вод њу угља на том ко пу са са да шњих 

де вет по ве ћа ли на 12 ми ли о на то на го ди шње. Од не мач ке 

фир ме „Ва тен фал” смо за 500 хиљада евра ку пи ли ба гер 

„СРС 1.300”, ко ји ће ра ди ти као за мен ски на „По љу Д”, када 

сре ди ном ове го ди не бу де започет ре мон т ма ши не „3” 

– при ча То мић. 

Пла ни ра но ши ре ње и отва ра ње но вих угље но ко па „црта” 

и но ве тра се пу те ва, па ће та ко ибар ска ма ги стра ла, уместо 

пре ко Ла за рев ца, убу ду ће ма ло скре та ти ка Убу, заједно 

са пругом Београд–Бар и реком Колубаром. 

– Не из ве сно сти око ко ри шће ња ко сов ско-ме то хиј ског 

угље ног ба се на (нај ве ћег ле жи шта угља у Ср би ји са про цење 

ним ре зер ва ма од 11 до 15 ми ли јар ди то на) отва ра ју но ву 

стра ни цу стра те ги је раз во ја ко лу бар ског ба се на. У „Ко лу бари” 

се раз ма тра мо гућ ност екс пло а та ци је угља у цен тралном 

де лу ле жи шта, на ло ка ци ји ме сне за јед ни це Вре о ци. Ту 

су, по ред на се ља, и мно го број ни ин ду стриј ски објек ти, пруга 

Бе о град–Бар, ибар ска ма ги стра ла и ре ка Ко лу ба ра. Да 

би се про це ни ла оправ да ност ова ко озбиљ ног за хва та, у про- 

N o 1 • 2007 



41

LIDERI 

Istorija 

Дав не 1896. го ди не отво рен је пр ви под зем ни от коп, 

„Зви здар”, у Ру дар ском ба се ну „Ко лу ба ра”. До 1974. го дине 

лиг нит је ва ђен из 12 ја ма: Соколова, Шопић, Вреоци, 

Барошевац, Пркосава, Радљево, Скобаљ, Велики Црљени, 

Космај, Колубара и Јунковац. 

Пр ви по вр шин ски коп, „По ље А”, отво рен је 1952. го ди не, 

а за тим ре дом. То ком на ред них по ла ве ка ра да на ко лубар 

ским ко по ви ма је пре ра ђе но око 476 ми ли о на то на 

угља. „Пра ли ште”, пр во по стро је ње за пре ра ду ко лу барског 

угља, по че ло је да ра ди 23. сеп тем бра 1956. Ме ђу 

по стро је њи ма у ко ји ма се пре ра ђу је лиг нит по себ но је 

ин те ре сант на „Су ша ра”, ко ја је стар то ва ла 15. сеп тем бра 

1957. и би ла дру га та кве вр сте на све ту. Пр ве то не дро бљеног 

угља ис по ру чи ва не су тер мо е лек тра ни „Ко лу ба ра” у 

Ве ли ким Цр ље ни ма, ко ја је по че ла рад сеп тем бра 1956. 

го ди не. Већ 1958. го ди не ко лу бар ски ру да ри ис по ру чу ју 

1,5 ми ли он то на угља. 

те клој го ди ни ин сти ту ти „Ја ро слав Чер ни”, ЦИП и ТЕ КОН 

ура ди ли су сту ди ју „Оправ да ност дис ло ка ци је ка пи тал них 

ин фра струк тур них обје ка та и реч них то ко ва”, са не ко ли ко 

ва ри ја на та измештања тих са о бра ћај ни ца – ка же То мић, дода 

ју ћи да се мо ра бр зо ра ди ти јер ЕПС пла ни ра из град њу 

две тер мо е лек тра не сна ге од по 700 ме га ва та. 

Јед на од ове две елек тра не за пра во је фи на ле при че о 

из град њи ТЕ „Ко лу ба ра Б” у Ка ле ни ћу. Ова елек тра на за поче 

та је кра јем про шлог ве ка, али, због рас па да Ју го сла ви је, 

санк ци ја и бес па ри це, ни је до вр ше на. Са да ЕПС уз по др шку 

Вла де Ср би је тра жи ино парт не ра, ка ко би из гра дио не само 

ову већ још јед ну тер мо е лек тра ну. То је нео п ход но, јер 

по тро шња стру је све ви ше ра сте, а по сто је ће елек тра не прими 

чу се кра ју свог рад ног ве ка. Иако још ни су де фи ни са не 

ло ка ци је за из град њу бу ду ћих елек тра на, ја сно је да ће у 

њи ма са го ре ва ти ко лу бар ски лиг нит. 

НО ВИ КО ПО ВИ, ВЕ ЛИ КА ИЗ МЕ ШТА ЊА 

Без об зи ра ко ју ће од три мо гу ће ва ри јан те за отва ра ње 

но вих ко по ва при ме ни ти, у „Ко лу ба ри” ка жу да ће се из мешта 

њем Вре о ца осло бо ди ти ле жи ште за екс пло а та ци ју нових 

570.000.000 то на угља. То мић ис ти че да је реч о угљу 

бо љег ква ли те та. Уз то, овим про јек ти ма екс пло а та ци о ни 

век ко лу бар ског ба се на би ће про ду жен за 20 го ди на. 

– Иако ре ка Ко лу ба ра ни је кри ва као Дри на, но ви ко пови 

диктирају њено измештање из постојећег корита. Упра во 

се спро во ди пр ва фа за, чи ји је циљ да 2008. поч не ис ко па вање 

угља на бу ду ћем по вр шин ском ко пу „Ве ли ки Цр ље ни”. 

Две на ред не фа зе, ко је су у пла ну, омо гу ћи ће екс пло а таци 

ју угља на за мен ском по вр шин ском ко пу „Ју жно по ље”. 

План је да се у на ред ном пе ри о ду отво ре и „По ље Е” (као 

за мен ски ка па ци тет за „По ље Д”) и коп „Ра дље во”. Све скупа, 

про из вод ња угља на ко лу бар ским ко по ви ма, пла ни ра се, 

би ће по ве ћа на до око 35 ми ли о на то на го ди шње – истиче 

То мић, додајући да не сум ња у ове пла но ве, јер се на ре ченом 

по те су на ла зи ле жи ште угља са ре зер ва ма од око 570 

ми ли о на то на. 

Сам про је кат пре се ље ња око 3.300 жи те ља Вре о ца, иначе, 

укуп но ко шта 160 милиона евра. Исе ља ва ње око 1.170 

до ма ћин ста ва Вре о ца већ је за по че то. У то ку је на ла же ње 

и уре ђе ње ло ка ци ја на ко ји ма ће љу ди по но во са гра ди ти 

сво је ку ће. 

– Тај по сао ни смо при ве ли кра ју јер тре ба да обез бе димо 

по треб ну до ку мен та ци ју и да про на ђе мо од го ва ра ју ће 

пла це ве. Ме шта ни Вре о ца тре ба да од лу че да ли су за ко лектив 

ни или ин ди ви ду ал ни вид ста но ва ња убу ду ће. Тре ба, уз 

то, да од лу че же ле ли да жи ве у Ла за рев цу или на не кој другој 

ло ка ци ји. Већ смо за вр ши ли око 80 од сто по сла а пре о- 

ста ло је да др жа ва Вре о це про гла си под руч јем од др жав ног 

ин те ре са. То је пред у слов да би смо мо гли да за поч не мо 

екс про при ја ци ју. 

Да би наставила узлазне трендове, наглашава Томић, 

„Колубара” има сталну потребу за новим стручњацима и 

обученим радницима. • 

Briga o 

zajednici 

Дра ган То мић, ге не рал ни ди рек тор Ко лу баре, 

је дан од пре вод ни ка ве ли ког про те ста 

рад ни ка 2000. го ди не, по знат је као по кре тач 

и ор га ни за тор мно го број них ху ма ни тар них акци 

ја, чо век са слу хом за пре по зна ва ње пра вих 

вред но сти и за по тре бе дру штве не за јед ни це у 

ко јој де лу је. 

Мно го број не су ак ци је у ко јој су „Ко лу бара” 

и њен ге не рал ни ди рек тор уче ство ва ли. 

По моћ Со по ћа ни ма, об но ва Ђур ђе вих сту пова, 

уче шће у об но ви Хи лан да ра, до на тор ство 

за об но ву ис по сни це Све тог Са ве у Ка ре ји... 

Че ста је и зна чај на по моћ пра во слав ним епархи 

ја ма Шу ма диј ској, Жич кој, Ми ле шев ској, 

Бу ди мљан ско-ник шић кој и Ми тро по ли ји цр ногор 

ско-при мор ској. 

„Ко лу ба ра” је уче ство ва ла сво јим сред ствима 

у из град њи ин фра струк ту ре и пу те ва у Ла зарев 

цу, Лај ков цу и Убу, а за не пу них пет ме се ци 

из гра ди ла је ма ги страл ни то пло вод за гре ја ње 

Ла за рев ца, у ду жи ни од пет ки ло ме та ра. 

За лич ни до при нос у свим ак ци ја ма ко је су 

на и шле на по др шку Ко лу ба ре и за бри гу о конкрет 

ној ре а ли за ци ји сва ке од њих, Дра ган Томић 

је од ли ко ван Ор де ном Све тог Са ве, Ор деном 

Све тог Си ме о на Ми ро то чи вог и Ор де ном 

во жда Ка ра ђор ђа. 



Број 1 • 2007.

ZNAKOVI, CIVILIZACIJE 

СРБИЈА, ЗЕМЉА НАЈСТАРИЈЕГ ПИСМА НА СВЕТУ? 

Ve~ne zagonetke 

Prve Evrope 

Пиш е : Јов о Бај и ћ 

На елит ном ме ђу на род ном на уч ном ску пу у Но вом Са ду, ко ји су 2004. ор га ни зо ва ли 

аме рич ки Ин сти тут за ар хе о ми то ло ги ју и вој во ђан ски огра нак СА НУ, 

не дво сми сле но је за кљу че но: нео лит ско на се ље Вин ча код Бе о гра да, од но сно (још кон крет ни је) 

за пи си на вин чан ској грн ча ри ји, пред ста вља ће за Ср би ју исто што су пи ра ми де за Еги пат, 

Акро пољ за Грч ку, раз ва ли не Ва ви ло на за Ирак. Упра во ови за пи си на ке ра ми ци 

су нај дра го це ни ји до ка зи да је европ ска ци ви ли за ци ја ро ђе на у По ду на вљу 



Број 1 • 2007.

На ар хе о ло шком на ла зи шту Вин ча, на до мак Бе о гра да, где се жи ве ло 

ми ле ни ју ми ма пре но ве ере, ар хе о ло зи су у раз ли чи тим сло је вима 

зе мље про на шли на хи ља де пред ме та ко је су из ра ђи ва ли на рашта 

ји ста ро ве ков них Вин ча на ца. На не ким од тих пред ме та, по себ но на 

ке ра ми ци, уоче ни су древ ни слов ни зна ци, пра ста ри за пи си. Још Ми ло је 

Ва сић, чу ве ни ар хе о лог ко ји је от крио Вин чу, сма трао је да ти за пи си предста 

вља ју пи смо. Ме ђу срп ским на уч ни ци ма на ста ло је спо ре ње: јед ни су 

би ли уве ре ни да су чуд но ва те вин чан ске „чер те и ре зе” истин ско пи смо, 

док су дру ги то оспо ра ва ли. 

Ди ле ма је на по кон ре ше на на на уч ном ску пу одр жа ном у ма ју 2004. го ди не, сто 

го ди на по што је Вин ча от ко па на. Скуп под на зи вом „Зна ко ви ци ви ли за ци је” ор гани 

зо ва ли су вој во ђан ски огра нак Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти и Ин сти тут 

за археoмитологију САД. Та да су свет ски по зна ти струч ња ци за па ле о пи смо не двосми 

сле но из не ли свој став да за пи си уре за ни на вин чан ској ке ра ми ци пред ста вљају 

нај ста ри је европ ско пи смо, а овај ар хе о ло шки ло ка ли тет на зва ли су ко лев ком 

европ ске пи сме но сти. 

Ар хе о ло шко на ла зи ште Вин ча уз ди же се на де сној оба ли Ду на ва, на ви су Бе ло 

бр до, че тр на ест ки ло ме та ра низ вод но од Бе о гра да. За хва та по вр ши ну од де се так 

хек та ра. Ар хе о лог Ми ло је Ва сић је на овом ме сту за по чео ис тра жи ва ња 1908. го дине 

и она су тра ја ла до пред Пр ви свет ски рат. Об но вље на су 1924. го ди не и с ма њим 

или ве ћим пре ки ди ма тра ја ла су до Дру гог свет ског ра та. На ла зи вин чан ске неолит 

ске ци ви ли за ци је до ко јих је Ва сић до шао то ком 1929. и 1931. би ли су пред мет 

ин те ре со ва ња та да шње европ ске штам пе. Дру ги свет ски рат по но во је 

пре ки нуо ис тра жи ва ња у Вин чи и она су на ста вље на тек 1978. го дине 

и од та да тра ју до да нас. По ред вин чан ског Бе лог бр да, на тлу дана 

шње Ср би је и срп ског де ла По ду на вља от кри ве но је још пе де се так 

дру гих на ла зи шта вин чан ске ци ви ли за ци је, где је укуп но про на ђе но 

око 1200 за пи са, на ста лих пре се дам хи ља да го ди на. 

РА ШАН СКИ КЉУЧ 

Ва ља под се ти ти на то да је ака де мик Ми ло је Ва сић не коли 

ко пу та у сво јим ра до ви ма по ми њао за пи се на вин чан ској кера 

ми ци, о че му се 1933. го ди не нај ди рект ни је из ја снио: „На већ 

при лич ном бро ју ке ра мич ких про из во да из Вин че на ђе ни су 

чи та ви ре до ви пи сме них зна ко ва, ко је још не мо же мо чи та ти. 

Са ми по се би ти зна ци до ка зу ју да осни ва ње Вин че па да у до ба 

са пи сме но шћу и да ће ре до ви пи сме них зна ко ва, кад бу ду про чита 

ни и об ја шње ни, пре тво ри ти ово до ба, за са да ‘пре и сто риј ско’, у 

до ба исто риј ско, што ће знат но по ме ри ти гра ни це исто ри је у на шој 

обла сти у да љу про шлост.” 

И М. А. Ге ор ги јев ски, ру ски бе ли еми грант, ба вио се пред Дру ги 

свет ски рат вин чан ским пи смом, па је у ча со пи су Збор ник ру ског архе 

о ло шког дру штва у Кра ље ви ни Ју го сла ви ји (број 3, 1940), ко ји је у 

Бе о гра ду из ла зио на ру ском је зи ку, об ја вио рад под на сло вом „Пи сме ни зна ци и 

нат пи си из Вин че”. Из нео је уве ре ње да се ра ди о пра вом пи сму. По чет ком се дамде 

се тих го ди на XX ве ка срп ски ар хе о лог Јо ван То до ро вић об ја вио је рад о пи сму 

нео лит ске кул ту ре у ју го и сточ ној Евро пи, где је Вин ча би ла у пр вом пла ну. И он је 

из нео ми шље ње да вин чан ски зна ци пред ста вља ју пи смо. 

Осно ву за ту ма че ње и раз у ме ва ње вин чан ског пи сма при пре мио је Све ти слав 

С. Бил би ја, ко ји је у Чи ка гу, САД, осно вао Ин сти тут за етрур ске сту ди је. Он је по нудио 

но во ре ше ње за чи та ње ста рих етрур ских тек сто ва про на ђе них на тлу да на шње 

Ита ли је. Ре зул та те сво јих ис тра жи ва ња из нео је у књи зи Ста ро е вроп ски је зик и писмо 

Етру ра ца (1984). До бро је по зна та и оп ште при хва ће на чи ње ни ца да су ста ри 

Етрур ци се бе на зи ва ли Ра ша ни. Као кључ за чи та ње етрур ских тек сто ва и раз у ме ва- 

N o 1 • 2007 

Мапа археолошких налазишта 

неолитске винчанске културе 

на подручју данашње Србије 

Pomerawe granice 

„Са ми по се би, зна ци на 

вин чан ској ке ра ми ци до ка зу ју да 

осни ва ње Вин че па да у до ба са 

пи сме но шћу и да ће ре до ви писме 

них зна ко ва, кад бу ду про чи тани 

и об ја шње ни, пре тво ри ти ово 

до ба, за са да ‘пре и сто риј ско’, 

у до ба исто риј ско, што ће знат но 

по ме ри ти гра ни це исто ри је 

у на шој обла сти у да љу про шлост.” 

(Ака де мик Ми ло је Ва сић, 1933) 

Kqu~ 

„Оп ште при хва ће на је чи ње ни ца 

да су ста ри Етрур ци се бе 

на зи ва ли Ра ша ни. Као кључ 

за чи та ње етрур ских тек сто ва 

и раз у ме ва ње је зи ка ста рих 

Етру ра ца Све ти сла ву С. Бил би ји, 

осни ва чу Ин сти ту та за етрур ске 

сту ди је у Чи ка гу, САД, по слу жи ли 

су са вре ме ни срп ски је зик 

и срп ска ћи ри ли ца.” 



45

ZNAKOVI, CIVILIZACIJE 

Mladost sveta 

Вин чан ско пи смо, пре ма 

ми шље њу проф. др Ра ди во ја 

Пе ши ћа, раз ви ло се у вре ме ну 

од 5300. до 3200. го ди не 

пре но ве ере и пред ста вља 

не са мо нај ста ри је европ ско, 

не го и нај ста ри је од свих 

пи са ма на све ту. 

ње је зи ка ста рих Етру ра ца Бил би ји су по слу жи ли са вре ме ни срп ски је зик и срп ска 

ћи ри ли ца. Чи та ју ћи етрур ске тек сто ве са ле ва на де сно, ње му су се ука за ле ре чи 

ко је је раз у мео за хва љу ју ћи ње го вом ма тер њем срп ском је зи ку. По сле то га ни је му 

би ло те шко да ус по ста ви си стем по ко ме је ре кон стру и сао етрур ску азбу ку. 

Овај по сту пак на вин чан ским за пи си ма при ме нио је и срп ски на уч ник др Ра ди воје 

Пе шић, струч њак за па ле о лин гви сти ку ко ји је сво ја на уч на зва ња сте као у Ита ли ји. 

Он је уочио да су вин чан ски за пи си у не ку ру ку слич ни етрур ским, са мо су знат но 

ста ри ји, што га је на ве ло на за кљу чак да „вин чан ско пи смо ни је мо гло би ти ло кал на 

по ја ва, већ жа ри ште пи сме но сти ко ја се пре но си ла са ко ле на на ко ле но и ши ри ла 

кроз про стор и вре ме. Ве не ти и Етрур ци у пр вом ре ду, као и дру га пле ме на и на ро ди, 

одр жа ва ли су је, не го ва ли и уса вр ша ва ли.” Вин чан ско пи смо, пре ма ми шље њу Ра диво 

ја Пе ши ћа, има ло је 26 сло ва ко је је сва ко за се бе има ло сво ју гла сов ну вред ност. 

Раз ви ло се у вре ме ну од 5300. до 3200. го ди не пре но ве ере и пред ста вља не са мо најста 

ри је европ ско, не го и нај ста ри је од свих пи са ма на све ту. Пе ши ће ва ис тра жи ва ња 

обе ло да ње на су по сле ње го ве смр ти у књи зи Вин чан ско пи смо (1995). 

На ове ра до ве, за па жа ња и упо зо ре ња срп ска „зва нич на” на у ка ни је обра ти ла дужну 

па жњу, скре ћу ћи на сво је вр сну стран пу ти цу. Срп ски на уч ни ци ко ји су прет ходних 

де це ни ја пи са ли о вин чан ском па ле о пи сму су скрај ну ти, а за пи си са вин чанске 

ке ра ми ке у срп ској зва нич ној на у ци узи ма ни су као не му ште ма гиј ске ша ре. 

У ме ђу вре ме ну, за Вин чу и вин чан ско пи смо ин те ре со ва ли су се стра ни на уч ни ци 

ко ји су у бе о град ским ета бли ра ним на уч ним кру го ви ма про те клих де це ни ја до чеки 

ва ни са под сме хом. Упо ре до, ми ну лих де це ни ја у све ту су се раз ви ја ле на уч не 

ди сци пли не па ле о гра фи ја и па ле о лин гви сти ка ко је су за о би шле срп ске ин сти ту те. 

Иако су се на ла зи ли на са мом из во ри шту европ ске пи сме но сти, срп ски на уч ни ци 

су „пре спа ва ли цео је дан век, остав ши сле пи за вин чан ско пи смо”. 

КО ЛЕВ КА ЕВРОП СКЕ ПИ СМЕ НО СТИ 

Sakralno pismo 

„От ка ко сам 1971. го ди не 

до шао у до дир са на ла зи ма 

пра и сто риј ског ар хе о ло шког 

на ла зи шта Вин ча код Бе о гра да 

и са за пи си ма ко је су не ка да шњи 

ста нов ни ци Вин че оста ви ли 

на ке ра ми ци, ни сам сум њао 

у то да се ра ди о пи сму ко је је 

ко ри шће но у ре ли ги о зне свр хе.” 

(Др Шан Вин, САД) 

Тач но сто го ди на по што је срп ски ар хе о лог Ми ло је Ва сић от крио Вин чу, ово 

ар хе о ло шко на ла зи ште по ста је свет ски по зна то, али не то ли ко по број ним ар хе о лошким 

на ла зи ма – по от кри ве ним на се љи ма ко ја су ов де по сто ја ла од 5500. до 4000. 

го ди не пре Хри ста – не го пре све га по нео бич ним зна ци ма и по ру ка ма за ко је је 

утвр ђе но да пред ста вља ју пи смо. То је на нај бо љи на чин по твр дио спо ме ну ти троднев 

ни ме ђу на род ни на уч ни скуп у Но вом Са ду, од 24. до 29. ма ја 2004. го ди не, 

по све ћен вин чан ском пи сму (или, ка ко то по чи њу да го во ре не ки стра ни на уч ни ци, 

„ду нав ском пи сму”, или „нео лит ском си сте му сим бо ла ју го и сточ не Евро пе”). 

У Га ле ри ји но во сад ског огран ка СА НУ том при ли ком је при ре ђе на из ло жба на 

ко јој су би ли из ло же ни при мер ци вин чан ске ке ра ми ке са уре за ним за пи си ма. Ово 

је ина че пр ва из ло жба по све ће на том древ ном пи сму ко ја је ика да одр жа на у све ту. 

На на уч ни скуп су до шли по зна ти аме рич ки па ле о граф Шан Вин и Џо а на Марлер, 

ди рек тор Ин сти ту та за ар хе о ми то ло ги ју из САД, за тим Ха ралд Хар ман, из Финске, 

је дан од нај по зна ти јих свет ских па ле о гра фа. Уче ство ва ли су и Герт Овенс из 

Ве ли ке Бри та ни је, Мар ко Мер ли ни из Ита ли је, Јо а нис Ли ри цис Ро дес и Ада ма ти ос 

Самп сон из Грч ке, Та рас Тка чук и Ми хај ло Ви деј ко из Укра ји не, Фло рин Дра шове 

ан, Ђор ђе Ла за ро вић, Кор не ли ја Маг да - Ла за ро вић и Ју ли ју Па ул из Ру му ни је, 

Сте фан Чо ха џи јев и Та ња Џан фе зо ва из Бу гар ске, Ви та у тас Ту ме нас из Ли тва ни је, 

Ду шко Алек сов ски из Ма ке до ни је и Бог дан Брук нер, Бо ри слав Јо ва но вић и Ан дреј 

Ста ро вић из Ср би је. 

Из са оп ште ња и ди ску си ја на уч ни ка про ис ти че не дво сми слен за кљу чак: нео литско 

на се ље Вин ча, од но сно (још кон крет ни је) пи са ни за пи си на вин чан ској грн чари 

ји, пред ста вља ће за Ср би ју исто што су пи ра ми де за Еги пат, Акро пољ за Грч ку, 

раз ва ли не Ва ви ло на за Ирак. Упра во ови за пи си на ке ра ми ци су нај дра го це ни ји 

до ка зи да је европ ска ци ви ли за ци ја ро ђе на у По ду на вљу. 

И по ред то га што је овај на уч ни скуп ор га ни зо ван под ка пом нај ви ше срп ске науч 

не ин сти ту ци је, пре суд ну уло гу што се све ово у Но вом Са ду ипак зби ло од и гра ли 



Број 1 • 2007.

су стран ци. Они су не са мо обез бе ди ли но вац ко ји је омо гућио 

да се ис тра жи ва чи у ово ли ком бро ју оку пе, не го су били 

и глав ни ор га ни за то ри. Нај ве ћа за слу га при па да Џо а ни 

Мар лер, ди рек то ру Ин сти ту та за ар хе о ми то ло ги ју из САД, и 

Фин цу Ха рал ду Хар ма ну. 

ЋИ РИ ЛИ ЦА ЗА БУ ДУЋ НОСТ 

Бу ду ћи да је скуп одр жан у Ср би ји, би ло је упа дљи во одсу 

ство срп ских на уч ни ка. Ако се из у зме увод на реч др Богда 

на Брук не ра, при ли ком отва ра ња из ло жбе о вин чан ским 

зна ко ви ма, он да су о древ ним по ру ка ма го во ри ла са мо двоји 

ца Ср ба. Ку стос На род ног му зе ја Ан дреј Ста ро вић, ко ји 

је са Бог да ном Брук не ром при пре мио ову из ло жбу, под нео 

је на уч но са оп ште ње под на зи вом Кон тек сту ал на ана ли за 

вин чан ских зна ко ва у Ср би ји: сим бо ли нео лит ског го вор ног јези 

ка, а Бо ри слав Јо ва но вић је го во рио о не дав но обе ло да њеном 

на ла зу из Вла сца код Ле пен ског Ви ра: Сим бо лич ки знак 

на ка ме ном жр тве ни ку са Вла сца - пре лаз из ка сног ме зо лита 

у ра ни нео лит (по че так кул ту ре Ле пен ски Вир). 

До го ди ло се то да стран ци на шим на уч ни цима 

от кри ју оно што су они де це ни ја ма упор но 

за о би ла зи ли и пре ћут ки ва ли. Учи нио је то без 

око ли ше ња аме рич ки на уч ник Шан Вин. Већ 

пр вог да на на уч ног ску па у Но вом Са ду ње му 

је при па ла част да сво јим са оп ште њем под насло 

вом Иза ака дем ског скеп ти ци зма: ри ту ал на 

упо тре ба по ду нав ског пи сма упо зо ри скеп ти ке да 

су нео лит ски Вин чан ци ипак би ли пи сме ни. 

„От ка ко сам 1971. го ди не до шао у до дир са на лази 

ма пра и сто риј ског ар хе о ло шког на ла зи шта Винча 

код Бе о гра да и са за пи си ма ко је су не ка да шњи 

ста нов ни ци Вин че оста ви ли на ке ра ми ци, ни сам 

сум њао у то да се ра ди о пи сму ко је је ко ри шћено 

у ре ли ги о зне свр хе”, ре као је др Шан Вин. 

Из ла га ње аме рич ког на уч ни ка Ша на Ви на, 

ко ји је ина че вел шког по ре кла, иза зва ло је најве 

ћу па жњу. Пре шав ши гра ни цу уоби ча је ног 

на уч нич ког опре за, бар ка да је о Вин чи реч, он 

је твр дио да се без сум ње ра ди о пи сму, ко је се 

мо же до ве сти у ве зу са срод ним зна ци ма от криве 

ним на ви ше ло ка ли те та ши ром Ју го и сточ не 

Евро пе, Бли ског Ис то ка, па чак и Ира на. У опшир 

ном из ла га њу др Шан Вин је ис при чао ка ко 

је ше зде се тих го ди на као мла ди Аме ри ка нац 

кре нуо у Евро пу та да нај јев ти ни јим пре во зом, јед ним ју госло 

вен ским бро дом. Кра ће вре ме про вео је на бо сан ским 

пла ни на ма, а он да у Ср би ји, ка да се већ на пр ви по глед заљу 

био у ову зе мљу. Сто га ни је ни чу до што се као млад на учник 

ко ји се ба вио про то пи смом за др жао на Вин чи. 

У ди рек тан до дир са за го нет ним по ру ка ма са вин чан ске 

ке ра ми ке ко ја је на ста ла у вре ме ну од 5500. до 4.000. го ди не 

ста ре ере до шао је 1971, спре ма ју ћи док тор ску ди сер та ци ју. 

На ли ци ма љу ди са ко ји ма је та да у Ср би ји до шао у до дир 

при ме тио је чу ђе ње што се ин те ре су је баш за ту ке ра ми ку. 

Док то рат је од бра нио на Уни вер зите 

ту у Лос Ан ђе ле су. Ди сер та ци ја 

је об ја вље на 1973. го ди не. 

„Али и са мо јим мен то ри ма 

у Аме ри ци имао сам про бле ма”, 

ре као је др Шан Вин. „Где год сам 

на пи сао ‘вин чан ско пи смо’, они су 

то пре пра вља ли у ‘вин чан ски знаци’. 

Упр кос то ме у мо јој ди сер та ци ји 

оста ло је мно го ре че ни ца ко је су укази 

ва ле на то да вин чан ски зна ци ипак 

пред ста вља ју пи смо. Ди сер та ци ју сам 

по но во штам пао 1981, ис пра вив ши и 

на дру га чи ји на чин фор му ли шу ћи по једи 

не тврд ње. Али и но ви из да вач сум њича 

во је при мио не ке мо је ста во ве.” 

У свом из ла га њу Шан Вин је уме сто 

„вин чан ско пи смо” ко ри стио по јам „ду нав ско пи смо”, а своје 

пре да ва ње пот кре пио ни зом гра фич ких при ло га при премље 

них за ову при ли ку. 

И фин ски на уч ник, у све ту по зна ти па ле о граф Харалд 

Хар ман, ина че опре зни ји од Шан Ви на, из нео 

је пр во га да на на уч ног ску па тврд њу да у вин чанским 

за пи си ма, ко је он из у ча ва пет на е стак годи 

на, има еле ме на та пи сма, да су пи са не по ру ке 

ре ли ги о зне при ро де и – што је мо жда нај ва жни је 

– да су Вин ча и овај део По ду на вља ко лев ка европске 

пи сме но сти. 

На кра ју ску па, др Џо а на Мар лер, ди рек тор Ин ститу 

та са ар хе о ми то ло ги ју из САД, из ре кла је оп шти 

за кљу чак са овог ску па: зна ци са вин чан ске ке рами 

ке су ипак пи смо, а По ду на вље, са Вин чом, може 

се сма тра ти род ним ме стом европ ске пи смено 

сти, па са мим тим и кул ту ре. 

Сви на уч ни ци при сти гли из ино стран ства из јављи 

ва ли су на овом ску пу да су зна ли за ра до ве 

др Ра ди во ја Пе ши ћа, ко ји је пр ви си сте ма ти зо вао 

вин чан ску азбу ку, до во де ћи је у ве зу са са вре меном 

срп ском ћи ри ли цом. Сти че се ути сак да би 

ме ђу свет ским па ле о гра фи ма Пе шић био нај ци тира 

ни ји на уч ник да се за у ста вио са мо на си сте ма тиза 

ци ји вин чан ског пи сма, не до во де ћи га у ве зу са 

са вре ме ном срп ском ћи ри ли цом. Ва ља под се ти ти и 

на чи ње ни цу да за при хва та ње Пе ши ће вих тврд њи 

по сто ји и је зич ка ба ри је ра: ни је дан од стра них па лео 

лин гви ста не зна срп ски је зик. Али, по што по ли ти ка има 

по не кад уде ла и у ту ма че њу пре и сто ри је, у са да шњем тренут 

ку свет ска на у ка ни је би ла спрем на да срп ској ћи ри лици 

при зна то ли ки зна чај. То ће се, уве ре ни смо, до го ди ти у 

бу дућ но сти, на слич ном на уч ном ску пу. 

За др Ха рал да Хар ма на из Фин ске Пе ши ће ве тврд ње да 

је у Вин чи пре се дам хи ља да го ди на по сто ја ла азбу ка ко ја 

има слич но сти са са вре ме ним срп ским пи смом су ви ше су 

сме ле. Он сма тра да по сто ји ве ли ки вре мен ски јаз из ме ђу 

вин чан ског пи сма и срп ске азбу ке. • 

N o 1 • 2007 



47

KRUNE 

ТЛО СРБИЈЕ – ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: Деције Трајан (249–251) 

Sremac 

pod rimskim 

lovorikama 

Низ римских царева пореклом из балканских провинција ступа на 

престо од средине III века, у околностима „када је криза Империје ушла 

у тамни неповратни апогеј”. Било их је осамнаест (ако рачунамо и ону 

двојицу рановизантијских). Рођени су на просторима Доње Паноније, Горње Мезије, 

касноантичких провинција Приобалне Дакије и Унутрашње Дакије, које су данас у границама Србије. 

Управо беше затворен први миленијумски круг Рима, кохезионе силе ослабиле, темељне вредности пољуљане. 

„Једноставни, очврсли у немаштини, храбри, расли с елементарним осећањем части и вере, доносећи изворни 

genius loci овог тла, баштеник великог сећања, градили су, сви одреда, своје војничке каријере на римским 

основним етичким начелима: pietas, devotio, fides. Препознат је у њима идеал, она животна снага и чврстина 

које је Римско Царство нетрагом губило.” Верно служивши Империји – вели Милан Будимир – заслужили 

су да од поданика постану господари и да труд, тегобу, марљивост и жртву генерација предака одену 

у царски гримиз и пурпур, као божански намирену награду. Управо та везаност за корене из којих су 

поникли враћала их је, на један антејски начин, ка родном тлу и ту су тражили вечни смирај и успомену. 

„Национална ревија” ће из броја у број, хронолошким редом, доносити приче о свим римским царевима 

пореклом са простора данашње Србије, из пера професора Александра Јовановића („Тло Србије - завичај римских 

царева”, „Принцип Бонарт Прес”, Београд, 2006) 

Пи ш е : п р о ф. д р Ал е к с а н д а р Јо в а н о в и ћ 



Број 1 • 2007. 

Ча сну суд би ну Де ци ју, чи је пу но име бе ше све ча но ду го Ca i us Mes si us Qu in tus De ci us 

и при зи ва ше па нон ско по ре кло, од ре дио је Марс већ са мим ме стом ро ђе ња. Де ци је је 

ро ђен у се лу Будалиjа (Bu da lia), ста ни ци на осам ми ља уда ље ној од Сир ми ју ма у правцу 

за пад ног сми ра ја. На зив Бу да ли ја про ис ти че из епи те та Мар су, по све до че ног у келт ском 

култ ном ми љеу. Да је овај чи тав про стор овен чан Мар со вим име ном све до чи још не ко ли ко 

спо ме ни ка. На јед ном нат пи су из Ри ма по ми ње се Ауре ли је Вер, вој ник пре то ри јан ске гар де, 

по ре клом из Па но ни је, ре ги је Сир ми ју ма, се ла Мар ти ја и за се о ка Бу да ли ја. Сли чан са др жај 

има и нат пис са над гроб ног спо ме ни ка ко ји свом бра ту по ди же Ауре ли је Мак сим, ле гат ле гије 

I Adi u trix, ро дом из До ње Па но ни је, се ла Мар ти ја и за се о ка од чи јег име на се са чу вао са мо 

крај ...di a no, мо жда од (Can di)di a no, што се, та ко ђе, мо же по ве за ти са епи те том Мар са. Из гледа 

да је на овом про сто ру по сто ја ло не ко ве ће се ло (pa gus), ве ро ват но пре ра сло у ци ви тас, 

по све ће но Мар су – Mar ti us, ко је је об је ди ња ва ло не ко ли ко за се ла ка (vi cus) чи ји су на зи ви изве 

де ни из Мар со вих епи те та (Bu da lia, /Can di/di na). Бу да ли ја се ло ци ра код да на шњег се ла Кузмин, 

а мо жда се ста ри на зив па гу са Mar ti us да нас ви је у име ну обли жњег се ла Мар тин ци. 

Да кле, у овом Мар со вом култ ном пе ри во ју, на раз ме ђу из ме ђу II и III ве ка ро дио се Деци 

је, у по ро ди ци, та ко ђе, Мар со вог по да ни ка. Ње гов отац, ина че ло кал ног по ре кла, био је 

офи цир, мо жда за по вед ник ад ми ни стра тив но-вој ног пунк та на ва жном пу ту ка Сир ми ју му. 

Мај ка Хе ре ни ја (He ren nia Cu pres se nia Etru scil la) би ла је из ста рог итал ског ро да, ко ји је до-

се зао до етрур ских ста ри на. Мар со вим пу тем 

кре нуо је и сам Де ци је. По че ци ње го ве ка ри јере 

ни су по зна ти; из гле да да је вр ли ном и ве штином 

кр чио пут сла ве, а у пе ри о ду из ме ђу 234. и 

238. го ди не по ми ње се као гу вер нер про вин ције 

До ње Ме зи је, што је ви со ко зва ње, за слу же но 

сва ком кре по шћу, хра бро шћу и ча шћу. Био је 

ува жа ва ни ге не рал, по себ но од вој ни ка ко ји су 

увек це ни ли по све ће ност и ода ност, ис ка зан у 

мно гим вој на ма под ца ре ви ма Гор ди ја ном III 

и Фи ли пом Ара бља ни ном. У гра ђан ском ра ту 

249. го ди не, као пре фект гра да Ри ма, по бе дио 

је Фи ли па у би ци код Ве ро не, ме сту-су ди ли шту 

у бор ба ма овог ка рак те ра, и би из ви кан од ле гија 

за ца ра. Се нат, на мах, при хва ти ову акла ма цију 

и по твр ди из бор но вог ца ра. Пре по зна ли су у 

ње му ца ра ко ји ће об је ди ни ти ин те рес се на та 

и вој ске, чи ја сло га је увек пред ста вља ла за лог 

на прет ка и бла го ста ња. До че ка ли су но вог Траја 

на, нај бо љег ме ђу прин цеп си ма, и све ча но му 

до де ли ли ње го во име. 

ЗОВ ДУ НАВ СКЕ ГРА НИ ЦЕ 

Но ви цар, Де ци је Тра јан, од го вор но се прихва 

тио ду жно сти, по бољ шао је еко ном ско ста ње 

у Цар ству, збри нуо ве те ра не, по де лио ван ред на 

сле до ва ња на ро ду, по пра вио пут ну ин фра структу 

ру у про вин ци ја ма. Ме ђу тим, Мар со ва коб га 

је при зва ла на ду нав ску гра ни цу, где је не при јатељ 

олуј но пре тио. По зна ва ју ћи овај крај за хваљу 

ју ћи и по ре клу и ду гом слу жбо ва њу, при премао 

се за бој. Опа сну до ко ли цу вој ни ка за у здао 

је ан га жо ва њем на пре прав ци пу те ва и мо сто ва 

Primer 

Од го вор но се при хва тио ду жно сти, по бољшао 

је еко ном ско ста ње у Цар ству, збри нуо 

ве те ра не, по де лио ван ред на сле до ва ња 

на ро ду, по пра вио пут ну ин фра струк ту ру у 

про вин ци ја ма. Опа сну до ко ли цу вој ни ка за у 

здао је ан га жо ва њем на пре прав ци пу те ва и 

мо сто ва на на шим про сто ри ма, а ди сци плину 

у вој сци је по пра вио лич ним при ме ром 

по жр тво ва ња и бде ња. 

на на шим про сто ри ма, а 

ди сци пли ну у вој сци је 

по пра вио лич ним при мером 

по жр тво ва ња и бдења. 

На јед ном нат пи су 

из обли жњег ме зиј ског 

Oescus-a (се ло Гли ген 

у се ве ро за пад ној Бу гарској) 

по ми ње се као re para 

tor di sci pli nae mi li ta ris. 

Имао је бес крај но пове 

ре ње у вој ску са про стора 

Или ри ка, ко ју су чини 

ли углав ном вој ни ци 

но ва че ни са на ших просто 

ра, и то је че сто ис кази 

вао на нов цу са ре версном 

ле ген дом g e n i u s e x e r c i t u s illyri c i a n i. Су збио 

је не при ја те ља на гра ни ци ма Да ки је и об но вио 

про вин ци ју, ко ју је осво јио ње гов ве ли ки имењак 

Тра јан, до бив ши ти ту лу re sti tu tor Da ci a rum. 

Отуд ко ва ње нов ца са при ка зом пер со ни фи каци 

је про вин ци је Да ки је на ре вер су. Ко вао је и 

нов це са при ка зом пер со ни фи ка ци је сво је родне 

Па но ни је, где су ис ка за ни хар мо ни ја, бе рићет 

и, кроз гир лан де у ру ка ма, иде ја aeter ni tas. 

Но ва опа сност се по чет ком 251. над ви ла на 

до њо ду нав ској гра ни ци Цар ства. Го ти су, под 

вођ ством Кни ве, пре шли Ду нав и пу сто ши ли, 

ка ко то чи ни ше и прет ход не де це ни је, Гор њу 

и, по себ но, До њу Ме зи ју и Тра ки ју. Ишли су у 

две ве ли ке гру пе са крај њим ци љем да осво је 

и опљач ка ју гра до ве Ни ко по лис (Ni co po lis), данас 

Ни кјуп, и Фи ли по по лис (Pho lip po po lis), савре 

ме ни Плов див. Оком и зеб њом вој ни ка, осетио 

је Де ци је Тра јан на до ла зе ћу опа сност; свог 

ста ри јег си на Хе ре ни ја Етру ска, за по вед ни ка 

вој ске Или ри ка, ина че је два до ра слог до ко пља 

и шти та, од мах по сла на бо ји ште, а сам, убр зо, 

кре ну за њим. Го ти су, у ме ђу вре ме ну, оп се ли 

Ни ко по лис и опљач ка ли Фи ли по по лис на чинив 

ши не ви ђе ни по мор ме ђу ста нов ни штвом 

и за ро бље ни ци ма. Де ци је Тра јан, по бе див ши 

вој ску Го та код Ни ко по ли са, са че ка ове ко ји се 

вра ћа ху са пле ном из Фи ли по по ли са. До бит ке 

је до шло код Абри та (Abrit tus), Раз град у До њој 

Ме зи ји. Но шен пре по зна тим ве тром про ме њене 

рат не сре ће и по кли ком Мар са Освет ни ка 

Смедерево: 

оловни саркофаг са 

представом крста 


N o 1 • 2007 49 

national review

KRUNE 

Новчић са ликом Хостилијана, млађег сина Деција Трајана 

(Mars Ul tor), Де ци је Тра јан сло ми два еша ло на гот ске војске, 

а на кон тре ћег за па де с вој ском у жи во бла то, смрт но 

за гли бљен и бес по мо ћан. Те ла Хе ре ни ја Етру ска и Де ци ја 

Тра ја на ни су про на ђе на; и та ко без гроб ним, сла ва им је била 

не бе ски ве ли ка: оства ри ли су нај ви ши рим ски иде ал – поги 

ну ли у би ци про тив не при ја те ља. 

СЛА ВО ЛУ ЦИ И АПО ТЕ О ЗЕ 

Ме ђу тим, веч на суд би на и трај но се ћа ње су на ми ре ни. 

На су прот Абри ту са, на ле вој оба ли Ду на ва на ла зио се по знати 

ме мо ри јал ни ком плекс Tro pa e um Tra i a ni (да нас Адамкли 

си у ру мун ском де лу До бру џе), ко ји је по ди гао Тра јан 

у част сво јих по ги ну лих и без гроб них вој ни ка, стра да лих у 

ду нав ским ви ро ви ма и бес пу ћи ма то ком дач ких ра то ва у 

пе ри о ду 101-106. У ве ли ком пра зном ту му лу, огром ном кено 

та фу, на ме ње ном да се сви ју ду ше свих оних ко ји су остали 

без вој нич ког по гре ба и гро ба, на ћи ће ме ста и ар ма да 

дру гог Тра ја на – Де ци ја. Уоп ште но, Tro pa e um Tra i a ni је дожи 

вља ван и као ме сто апо те о зе Де ци ја Тра ја на; де ко ра ци ја 

са мог тро па јо на је бли жа умет нич ком из ра зу ка сне ан ти ке 

не го Тра ја но вог кла си ци зма, а цар Ли ци ни је, ко ји је сво јатао 

Де ци ја Тра ја на, због ње го ве вр ли не и ча сне смр ти, као 

свог пре тка, по ди гао је у утвр ђе њу Tro pa e um Tra i a ni је дан 

сла во лук – те тра пи лон, ве ро ват но, у част овог ца ра. 

Lik 

На нов цу ко ва ном у Ри му цар је представљен у зре лим 

го ди на ма, у ре а ли стич ком сти лу ди на мич ног екс пре си о 

ни зма ка рак те ри стич ном за епо ху вој нич ких ца ре ва. Нагла 

ше не ја го ди це ис ти чу упа лост обра за, што све до чи о 

вој нич кој аске зи ца ра. 

Ни су про на ђе не скулп ту ре са пред ста ва ма Де ци ја Тра јана 

на на шем про сто ру. О ње го вом ли ку мо же мо су ди ти на 

осно ву не ко ли ко би сти са дру гих ме ри ди ја на Цар ства и на 

осно ву при ка за на нов цу. У окви ру овог по то њег, не до гледног 

фон да, мо гу се из дво ји ти два основ на ти па пор тре та Деци 

ја Тра ја на. 

Пр ви је по ве зан са пред ста ва ма на нов цу ко ва ном у Риму. 

Пред ста вљен је цар у зре лим го ди на ма, у ре а ли стич ком 

сти лу ди на мич ног екс пре си о ни зма ка рак те ри стич ном за 

епо ху вој нич ких ца ре ва. Гла ва по чи ва на из ду же ном вра ту 

ко јим се ис ти чу из ве стан но би ли тет и до сто јан ство у из разу. 

Ко са вој нич ки крат ка, че ло ви со ко, из бо ра но бо ра ма 

бри ге и не спо ко ја, нос сна жан, грч ки пре ло мљен при коре 

ну, очи с ту гом у по гле ду, као и код ве ћи не ца ре ва ове 

епо хе, али и ми ло ср ђем и пра шта њем. На гла ше не ја го ди це 

ис ти чу упа лост обра за, што све до чи о вој нич кој аске зи цара. 

Бра да не го ва на, ду жа не го код прет ход ног ца ра Фи ли па, 

по ве зу је Де ци ја Тра ја на са про ви ден ци јом му дрих ца ре ва 

из ди на сти ја Ан то ни на и Се ве ра. 



Број 1 • 2007. 

ЗА ТОЧ НИК ИМ ПЕ РИ ЈАЛ НЕ ИДЕ ЈЕ 

Дру ги пор трет је по ве зан са при ка зи ма на нов ци ма ковни 

це у Ме ди о ла ну му или, пре, Ви ми на ци ју му. Пор трет је 

сна жан, али за тво рен, уми рен и сти сну тим усна ма у ге сту 

не пра шта ња и од ма зде; крат ка бра да отва ра на прег ну ти 

врат и спрем ност за ак ци ју. Овај дру ги пор трет бли жи је ставу 

ка кав су о Де ци ју Тра ја ну има ли ра но хри шћан ски пи сци 

и апо ло ге те. Овај цар се сма тра про го ни те љем хри шћа на; 

на ру шио је pax chri sti a na ус по ста вљен на кон До ми ци ја нових 

про го на кра јем I ве ка. Лак тан ци је у де лу о про го ни тељи 

ма хри шћан ства је из ри чит: „Ex ti tit post an nos plu ri mos 

exec ra bi le ani mal, De ci us, qui ve xe rat Ec cle si am.” Де ци је Трајан 

је из јед на чен са мр ском жи во ти њом ко ја је, по сле го дина 

оби ља и на прет ка, опљач ка ла хри шћан ску цр кву. 

Про го на је не сум њи во би ло. Они су би ли по сле ди ца става 

Де ци ја Тра ја на, за ло жни ка ста ре па ган ске тра ди ци је још 

од сво је па нон ске мла до сти, да је рим ска др жав на ре ли ги ја 

би ла у осно ви по ли тич ки сто жер; со ли дар ност на тој осно ви 

би ла је осве до че ни из раз је дин ства и сна ге Цар ства. Су протно, 

сва ка ду хов на ин ди фе рен ци ја и не је дин ство мо гли су изазва 

ти су ко бе, од ма зде, уну тра шње не ми ре и пред ста вља ти 

по зив спољ ном не при ја те љу да уда ри. У прет ход ном пе ри о- 

ду број хри шћа на ни је био ве ли ки и то ле ри сан је њи хов став 

одва ја ња од др жав них ин сти ту ци ја. Ме ђу тим, сре ди ном III 

ве ка њи хов број је на ра стао и пред ста вља ли су зна ча јан со цијал 

но-еко ном ски сег мент Цар ства. Њи хов про зе ли ти зам и 

је ван ђељ ска по ру ка свет ског ми ра би ла је у су прот но сти са 

же љом ца ра Де ци ја Тра ја на да по вра ти им пе ри јал ну ве ли чину 

Ри ма кроз је дин ство свих су бје ка та Цар ства. Сто га је пропи 

сао оба ве зу ода зи ва ња зах те ви ма зва нич не, др жав не ре лиги 

је, од но сно при но ше ња жр та ва о пра зни ци ма, ма да не и 

о да ту ми ма ве за ним за цар ски дом. Хри шћа ни, ко ји су ту 

оба ве зу ра ни је из бе га ва ли ку по ва њем ла жних по твр да (li belli) 

о уче шћу у том чи ну од ко рум пи ра них чи нов ни ка, са да су 

мо ра ли да се опре де ле. Је дан део њих, упор них у сво јој ве ри 

и спрем них на му че ни штво, био је из ло жен про го ни ма. 

На на шим про сто ри ма ни су по све до че ни зна чај ни ји прого 

ни у овом пе ри о ду. Мо жда у (скло ње ној пред опа сно шћу) 

оста ви из До брог До ла – на на ла зи шту Ме зул, код Сме де рева, 

за ко ју се мо же ве за ти из у зет на ра но хри шћан ска лам па 

нео бич не ле по те и бре ме ни те са крал не по ру ке, тре ба на слути 

ти вла сни ка ко ји је био под овом ре пре си јом и стра дао у 

овом про го ну. 

Ан тич ка тра ди ци ја, а и са вре ме на исто ри о гра фи ја, оцењу 

ју крат ку, дво го ди шњу, вла да ви ну Де ци ја Тра ја на као мудру, 

до бру и не срећ но пре ки ну ту. На кон смр ти Де ци ја Тра јана 

вој ска је из ви ка ла ње го вог ге не ра ла Тре бо ни ја на Га ла за 

ца ра, ко ји је вла дао за јед но са Хо сти ли ја ном, мла ђим си ном 

Де ци ја Тра ја на. Овај мла дић је, не ду го за тим, умо рен у за вери 

Тре бо ни ја на Га ла или, пре, умро од ку ге. У но ви јем пе рио 

ду от кри ве ни су у Ви ми на ци ју му оста ци им пе ри јал ног фуну 

са ко ји се, пре ли ми нар но, по ве зу је са Хо сти ли ја ном. • 

(Аутор је ре дов ни про фе сор на Фи ло зоф ском 

фа кул те ту у Бе о гра ду. При ре ђи ва ње и опре ма: НР)

KULT 

КРАЉ ЈОВАН ВЛАДИМИР, 

ПРВИ СРПСКИ СВЕТИТЕЉ 

Bo`ji qudi 

sa dve glave 

Све ти ло овог вла да ра и му че ни ка ду бо ко је утка но у би ће пра во слав ног срп ског, 

грч ког, ал бан ског, бу гар ског и ма ке дон ског на ро да. На ро ди Бал ка на све тог му че ни ка 

и да нас по шту ју као чу до твор ца и ми ро точ ца. Драч и Бар га сла ве као свог за штит ни ка. 

Го ди не 1925. по диг ну та му је цр ква код Ма на сти ра Све тог На у ма, на Охрид ском је зе ру, 

у но ви је вре ме и у Бе о гра ду. У Ба ру упра во по чи ње град ња ве ле леп ног хра ма ње му по све ће ног. 

Ње го во те ло да нас по чи ва у Са бор ној цр кви Ар хи е пи ско пи је ти ран ске и це ле Ал ба ни је, 

а ње го ва по се че на гла ва је нај ве ћа ре ли кви ја у бу гар ском Ма на сти ру Зо граф на Све тој го ри 

Пиш е : ђ ак о н Јов а н Пл ам е н а ц 

Андровићи с крстом 

св. Јована Владимира 

с почетка ХХ века 

Све ти Јо ван Вла ди мир, кнез срп ски, ка ко 

је упи сан у Цр кве ни ка лен дар ко ји из даје 

Срп ска пра во слав на цр ква, про сла вља 

се 4. ју на (22. ма ја по ста ром ка лен да ру). Из растао 

је из пле ме ни тог ко ри је на срп ских вла дара 

ко ји су упра вља ли кне же ви на ма у За ху мљу и 

Пре ва ли (Ди о кли ти ја, Ду кља или Зе та). Кра јем 

X и по чет ком XI ви је ка упра вљао је Ду кљом и 

Под гор јем. Пре сто ни ца му је би ла у Крај ни, поред 

Ска дар ског је зе ра, код Цр кве Пре чи сте Дјеве 

Ма ри је (Пре чи сте Кра јин ске). 

„Чо вјек пра ви чан, ми ро љу бив и пун вр лина”, 

ка ко га је опи сао ви зан тиј ски исто ри чар 

Ке дрин, кнез Вла ди мир је у ра ној мла до сти 

из у чио вој не вје шти не, али и Све то Пи смо. Бого 

у год ним жи во том сте као је на кло ност сво јих 

по да ни ка. 

Древ ни сло вен ски ље то пи сац Поп Ду кљанин, 

у свом Кра љев ству Сло ве на (Reg num Sla vorum), 

на осно ву ње го вог жи ти ја ко је је ка сни је 

не ста ло, опи сао је жи вот кне за Вла ди ми ра. 

Овај „Ље то пис По па Ду кља ни на”, или „Бар ски 

ро до слов”, из вор је са ко јег су се на по ји ли сви 

по зни ји жи во пи сци Све тог Јо ва на Владимира. 

Ка ко пи ше ава Ју стин По по вић у Жи ти ји ма 

све тих, бу гар ски цар Са му и ло оп ко лио је кне за 

Вла ди ми ра и ње го ву вој ску на бр ду Об лик (Косо 

гор, ко са го ра), из ме ђу Ул ци ња и Ска дар ског 

је зе ра, гдје је би ло пу но зми ја ко је су ује да ле 

вој ни ке. Све ти Вла ди мир се та да усрд но по моли 

Бо гу и „зми је пре ста ше на да ље ује да ти, и од 

та да до са да ни ко га не ује да ју, а ако ко га и ује ду 

не бу де му ни шта”. Али, из дао га је не ки ло кални 

кнез и до пао је роп ства. Цар Са му и ло га је 

за то чио у свом пре сто ном гра ду Пре спи, гдје га 

је, као и оста ле су жње, оби ла зи ла ца ре ва кћерка 

Ко са ра (Те о до ра) ко ја га – „рас цве та на младо 

шћу, по ни зна и скром на” – „за во ле ср цем”. 



Број 1 • 2007.

КР СНА СМРТ 

Са му и ло да де Ко са ру Вла ди ми ру за же ну и вра ти му држа 

ву, и још му да де зе мљу Ди ра хиј ску (Драч ку). Њих дво је 

су на ста ви ли да жи ве у Крај ни „све то и це ло му дре но, слични 

Ан ђе ли ма”, чу ва ју ћи сво ја де ви чан ства. 

Ка да је Ва си ли је II Ма ке до нац (Бу га ро у би ца) на Бе ласи 

ци по ту као и осли је пио ње го ву вој ску, Са му и ло је 1014. 

го ди не до жи вио ср ча ни удар. На пре сто лу га је на сли је дио 

син Га ври ло Ра до мир, ко јег је на кон не пу ну го ди ну убио његов 

брат од стри ца Јо ван Вла ди слав, чи јег је оца, сво га бра та 

Аро на, убио Са му и ло. 

„При ми вје ру кр ста и до ђи да те ви дим”, по ру чио је Јо ван 

Вла ди слав Вла ди ми ру ша љу ћи му злат ни крст, пи ше Поп 

Ду кља нин. Али, Вла ди мир је као за лог вје ре тра жио др ве ни 

крст, на ка квом је Исус Хри стос рас пет. Ка да је Вла ди мир 

сти гао у Пре спу, пре ма Сло вен ском Жи ти ју, Вла ди слав га 

је уда рио ма чем, али ни је мо гао да га по сје че. Та да му је 

Вла ди мир дао свој мач, ко јим га је овај обез гла вио. 

Ко са ра је Вла ди ми ро во не тље но ти је ло пре ни је ла у 

Пре чи сту Кра јин ску, гдје је, под но ње го вих ногу, 

про жи вјев ши оста так жи во та као мо на хиња, 

и она са хра ње на. Те ло Вла ди ми ро во ту 

је по чи ва ло до 1215. го ди не, ка да су га Гр ци 

(Епир ци) пре ни је ли у Драч. 

А Јо ва на Вла ди сла ва, док је оп сје дао Драч, 1018. го дине, 

„по ра зи не ви но про ли ве на крв Све тог Вла ди ми ра”. 

„Док је та ко пред Дра чом јед ног да на ве че рао и го стио 

се, по ја ви му се из не на да на о ру жан вој ник у ли ку Свето 

га Вла ди ми ра”, пи ше Ду кља нин. Пре стра шен, за ви као 

је и кре нуо да бје жи, али „од мах га ан ђео уда ри, и он се 

стро по шта на зе мљу”. На кон ње го ве смр ти, Бу гар ска је 

па ла у 168-го ди шње роп ство под Ви зан ти јом. 

Мо шти Све тог Вла ди ми ра су из Дра ча 1381. го ди не 

пре ни је те у Ма на стир Све тог Јо ва на (Шин Ђон) код Елба 

са на, на кон што га је из те ме ља об но вио ал бан ски кнез 

Кар ло То пи ја, што је за пи са но на са мој цр кви (на грч ком, 

ла тин ском и срп ском је зи ку). Од та да је ње го вом име ну 

Вла ди мир до да то и Јо ван, вје ро ват но по Све том Јо ва ну Крсти 

те љу, ко јем је та ко ђе од ру бље на гла ва. 

Све том кне зу му че ни ку убр зо су на пи са ни Жи ти је и 

Слу жба, и то нај при је на срп ском је зи ку, па он да и на грчком. 

О то ме го во ри из да вач грч ке Слу жбе (Ако лу ти је) и Жити 

ја (Си нак са ра) Све ти те ље вог, Јо ван Па па, ро дом из гра да 

Нео ка стра (Ел ба са на), ка да га је у Ве не ци ји штам пао 1690. 

го ди не. Али, по што су срп ска Слу жба и Жи ти је за гу бље ни, 

све то гор ски хи лан дар ски је ро мо на си и про и гу ма ни Лу ка 

и Пар те ни је пре ве ли су их са грч ког опет на срп ски. Уз исправ 

ке и до пу не (осо би то у Жи ти ју) тр шћан ског па ро ха и 

по зна тог аги о гра фа Ви ћен ти ја Ра ки ћа, то је штам пао 1802. 

го ди не у Ве не ци ји Ха џи-Те о дор Мек ша, тр го вац из Тр ста. 

Одав де је Слу жбу и Жи ти је Све тог Јо ва на Вла ди ми ра 1861. 

го ди не унео у Ср бљак ми тро по лит бе о град ски Ми ха и ло. 

НА РОД НЕ ЛЕ ГЕН ДЕ О СВЕ ТОМ КРА ЉУ 

Култ Све тог Јо ва на Вла ди ми ра ду бо ко је уткан у би ће 

пра во слав ног срп ског, грч ког, ал бан ског, бу гар ског и ма кедон 

ског на ро да. Овај на род Све тог Му че ни ка и да нас по штује 

као чу до твор ца и ми ро точ ца. Драч и Бар га сла ве као свог 

за штит ни ка. Го ди не 1925. по диг ну та му је цр ква код Ма насти 

ра Све тог На у ма, на Охрид ском је зе ру; у но ви је ври је ме 

и у Бе о гра ду. У Ба ру упра во по чи ње град ња ве ле леп ног храма 

ње му по све ће ног. 

Све ти Вла ди ка Ни ко лај, ко ји Вла ди ми ра на зи ва кра љем, 

ка ко је ње го ва ти ту ла у на ро ду за жи вје ла, у Чи тан ци о Све томе 

кра љу Јо ва ну Вла ди ми ру, об ја вље ној 1925. го ди не, за би љежио 

је не ко ли ко на род них ка зи ва ња о ње му. Из ме ђу Охри да 

и Ки че ва, из над се ла Пе со ча ни, на ла зе се ру ше ви не Цр кве 

Све тог Ата на си ја за ко ју на род ве ли да је за ду жби на кра ља 

Вла ди ми ра. Ту је 3. ју на ве ли ки са бор. У бли зи ни те че рјечи 

ца ко ја, ка жу, те но ћи уви јек на до ђе и на пу ни се ри бом 

ко ју по кло ни ци, на кон мо ли тве, ло ве. Не да ле ко од Пе со ча на 

на ла зи се мје сто Вла ди ми ро во (Вла ди ми ро), гдје је, по на родном 

вје ро ва њу, ро ђен краљ Вла ди мир и гдје му је био двор. 

На гра ни ци Ма ке до ни је и Ал ба ни је, на пу ту Стру га–Елба 

сан (via Ig na tia), ди же се бр до Ћа фа Сан. Ту, по ред дру ма, 

на ла зи се ста ра, по лу по ру ше на цр ква. На род у Ал ба ни ји 

твр до вjерује да је у тој цр кви посjечен Вла ди мир. Ћа фа Сан 

на ал бан ском зна чи „Све та Гла ва”. 

На род у око ли ни Ма на сти ра Све тог Јо ва на Би гор ског 

вје ру је да је пр ви ње гов кти тор био Све ти Јо ван Вла ди мир. 

Усме но пре да ње твр ди да је и Ма на стир Све тог На у ма 

за ду жби на Све тог Јо ва на Вла ди ми ра. У при пра ти цр кве, на 

ли је вој стра ни, гдје се обич но сли ка ју глав ни кти то ри храма, 

осли ка на је фре ска Све тог Јо ва на Вла ди ми ра. Њего 

ва ико на осли ка на је и на ико но ста су ове цр кве. 

У Па те ри ку Ма на сти ра Шин Ђон за би ље же но је 

ви ше ле ген ди о Све том Јо ва ну Вла ди ми ру. Овај ма настир 

на ла зи се на шест ки ло ме та ра од Ел баса 

на. Ис под ма на сти ра те че ри је ка Куш, 

а ви со ко из над ма на сти ра на ла зи се мало 

хри шћан ско се ло При ми ши о ни („Над 

све тим Јо ва ном”). И пла ни на се та ко зо ве. 

По пре да њу, пр ву цр кву на том мје сту са гра дио је сам 

Све ти Јо ван Вла ди мир у част Пре све те Бо го ро ди це. 

Сре ди ном XIX ви је ка, цр ква ко ју је по ди гао Кар ло 

Крст Светог 

Јована Владимира 

То пи ја по стра да ла је у зе мљо тре су. Об но вље на је 1901. годи 

не. Ова цр ква опет је по ру ше на. Кров на кон струк ци ја 

об ру ши ла се 1978. го ди не. Ни је се зна ло да ли су мо шти 

Све тог Му че ни ка са чу ва не, све до ја ну а ра 1991. го ди не када 

их је но ви нар под го рич ке По бје де про на шао у Цр кви Свете 

Ма ри је у Ел ба са ну. Ту су пре ни је те из Шин Ђо на 1967. 

го ди не, ка да је Ал ба ни ја по ста ла зва нич но пр ва ате и стич ка 

зе мља сви је та. 

По пре да њу, цр ква је са гра ђе на по ред ду ба под ко јим се 

Све ти Вла ди мир мо лио Бо гу у ври је ме ра та са грч ким царем 

Ва си ли јем. Тај дуб је тек на кон че ти ри ви је ка пао по ред 

цр кве. „И та ко про стрт по зе мљи он и дан да нас ле жи”, пи ше 

1925. го ди не Вла ди ка Ни ко лај. „Мно ги по кло ни ци од се цали 

су гра не и но си ли као спо мен из ма на сти ра и као це лебну 

ре ли кви ју. Но, кад су гра не са се че не, ста бло се ви ше ни је 

да ло ни ка ко се ћи... Ви ше пу та по ди за ли су кров над тим стаблом, 

као да га за шти те од не по го да. Но, сва ки кров убр зо је 

N o 1 • 2007 



Црква Св. Тројице 

на Румији 

53

KULT 

па дао и про па дао, а др во је оста ја ло нео ште ће но.” Исто ричар 

умјет но сти Рај ко Ву ји чић, ко ји је 2000. го ди не об и шао 

ма на стир Шин Ђон, свје до чи у ча со пи су Ма ти ца да су се 

„оста ци тог др ве та, по ка зи ва њу мје шта на, до не дав но могли 

ви дје ти у цр кве ној пор ти”. Пред Све тим Вла ди ми ром 

се, док је јед ном ста јао на мо ли тви под тим ду бом, по ја вио 

орао ко ме је на гла ви бли стао крст, што је он до жи вио као 

Бо жи ју по ру ку да ће по би је ди ти. И као што је у IV ви је ку 

цар Кон стан тин си лом Кр ста по би је дио Мак сен ци ја, та ко је 

и он по би је дио да ле ко број ни ју вој ску ца ра Ва си ли ја. 

По ве ро ва њу на ро да у Ал ба ни ји и Ма ке до ни ји, Све ти Јован 

Вла ди мир, ка да је по сје чен на Ћа фа Са ну, узео је сво ју 

гла ву у ру ке, сјео на ко ња и од ју рио пут Ел ба са на. Ту су га 

до че ка ли ми тро по лит и све штен ство са на ро дом. Коњ је клекао 

и пред њих је спу стио Све ти те ље во ти је ло, ко је су они 

од ни је ли до оно га ду ба под ко јим се за жи во та мо лио Бо гу 

и ту су га са хра ни ли. 

Ле ген да ка же да су ло по ви ви ше пу та по ку ша ли да украду 

мо шти Све тог Јо ва на Вла ди ми ра. Сва ки пут, док су га 

но си ли, ков чег би оте жао и мо ра ли су да га оста ве. Је дан пут 

су успје ли да га од не су до ри је ке Шкум бе, с дру ге стра не 

Ел ба са на. Ка ко је опет ве о ма оте жао, ба ци ли су га у ри је ку. 

Он да је во да то ли ко на до шла да је по пла ви ла сав тај крај и 

вра ти ла ки вот бли зу ма на сти ра. 

У Па те ри ку Ма на сти ра Шин Ђон за би ље же на су и нека 

од чу да ко ја су се до го ди ла над мо шти ма Све тог Јо ва на 

Владимира. Фи ли пу Вук че ви ћу из Ска дра из ли је чио је епилеп 

си ју. Јед ном је не ко ли ко ара ми ја (раз бој ни ка) опљач кало 

Ма на стир Све тог Јо ва на. Кад су хтје ли да по ди је ле плијен, 

по сва ђа ли су се и по у би ја ли. Мо ли тва ма Све том Кне зу, 

1910. го ди не про го во ри ла је ни је ма Тур ки ња из Кра ба. Јед на 

без дјет на тур ска по ро ди ца из се ла Су ло ва код Бе ра та до шла 

је код Све ти те ља да из мо ли се би по род. Го ди не 1923. до шли 

су по но во, ово га пу та са дје ча ком ко ји је на ра ме ну унио јагње 

у ма на стир и са њим је три пу та об и шао око цр кве... 

РУ МИЈ СКА ЛИ ТИ ЈА 

Сје ћа ње на Све тог Јо ва на Вла ди ми ра, ре кло би се, нај у- 

пе ча тљи ви је је са чу ва но у око ли ни Ба ра. По ро ди ца Ан дровић 

из по дру миј ског се ла Ми ку ли ћи, са да на ста ње на у Бару, 

вје ко ви ма чу ва онај др ве ни крст, ка сни је око ван, ко ји је 

Све ти Јо ван Вла ди мир имао у ру ка ма ка да је у Пре спи посје 

чен. На кон што је ти је ло Све тог Кне за пре ни је то у Пре чисту 

Кра јин ску, овај крст чу ва ли су Крај ња ни. Ка да су се они 

„по тур чи ли”, об рео се у Ми ку ли ћи ма, са дру ге, при мор ске 

стра не Ру ми је. Иван Ја стре бов пи ше да су га Ми ку ли ћа ни 

Врх Румије, 31. јула 2005, 

кад је освећена Црква Св. Тројице 

оте ли Крај ња ни ма, а у Ми ку ли ћи ма је са чу ва но пре да ње да 

су га до би ли у на сље ђе, по жен ској ли ни ји, и да су Крај ња ни 

на сва ки на чин на сто ја ли да га по вра те јер су им, ка да су 

оста ли без кр ста, пре са хли из во ри. (У Остро су, на се љу ко је 

је из ни кло по ред ма на сти ра Пре чи ста Кра јин ска, у ко јем 

да нас жи ве са мо Ал бан ци му сли ма ни, по сто ји бу нар Све тог 

Јо ва на Вла ди ми ра. Ту је са чу ва но пре да ње да је Вла ди мир 

до ле тио на ко њу ко ји је за ко пао ко пи та ма... У пот пу но безвод 

ном кра ју, овај бу нар је да нас би сер жи ве во де.) 

Би ло ка ко би ло, Ми ку ли ћа ни су у ли ти ју од Цр кве Светог 

Ни ко ле у свом се лу до вр ха Ру ми је уви јек ишли до зу ба 

на о ру жа ни. Ан дро ви ћи и да нас кри ју крст Све тог Јо ва на 

Вла ди ми ра, да л’ у ку ћи, да л’ не гдје око ло, у ка квој шкра пи 

или па њу, и гдје је зна ју са мо два нај ста ри ја чла на по ро ди це 

(ако је дан умре из не над но). 

Не зна се тач но ка да је на род от по чео да у ли ти ји из носи 

крст Све тог Јо ва на Вла ди ми ра на врх Ру ми је. До 1571. 

го ди не, ка да су је Тур ци сру ши ли, на са мом вр ху Ру ми је 

по сто ја ла је цр ква. Сва ке го ди не на Трој чин дан (Ду хо ве, Педе 

сет ни цу), све до ко му ни стич ке за бра не пе де се тих го ди на 

про шлог ви је ка, на род Ба ра и ши ре око ли не, све три вје ре, 

из но сио је овај крст пје ва ју ћи: „Крст се ди же, Бог се мо ли, 

Го спо ди по ми луј”. Сви су из но си ли по је дан ка мен, вје рују 

ћи про ро чан ству да ће цр ква по но во „до ле тје ти” на врх 

Ру ми је ка да се ту за њу са бе ре до вољ но ка ме ња. Дир љи ви 

су опи си трој чин дан ских до га ђа ња на Ру ми ји у Гла су Цр ногор 

ца с кра ја XIX ви је ка. 

Ру миј ску ли ти ју об но вио је осам де се тих го ди на та дашњи 

па рох бар ски про то је реј Бо гић Фе мић. Од ље та претпро 

шле го ди не на вр ху Ру ми је бли ста но ва Цр ква Све те 

Тро ји це. Уисти ну је до ле тје ла – ме тал ну цр кву, кон стру и сану 

у Ба ру, из нио је хе ли коп тер. По сљед њих го ди на, украс 

Ба ра је ли ти ја ње го вим ули ца ма на дан Све тог Јо ва на Влади 

ми ра, 4. ју на. 

ЛИТЕРАРНО НА ДАХ НУ ЋЕ И 

БАЛ КАН СКЕ ФРУ СТРА ЦИ ЈЕ 

Не ви на, хри шћан ска љу бав Вла ди ми ра и Ко са ре, ко ју 

су мно ги до жи вје ли као ро ман тич ну, и Вла ди ми ро ва му ченич 

ка смрт на дах ну ли су мно ге пи сце, углав ном срп ске и 

бу гар ске. По ред По па Ду кља ни на у дру гој по ло ви ни XII, те 

ду бро вач ког опа та Ма вра Ор би не на са мом по чет ку XVII вије 

ка, о овом див ном му че ни ку пи са ли су Ава Ју стин, Све ти 

Вла ди ка Ни ко лај, Сте ван Сре мац је на пи сао при по вјет ку, 

Ла за Ла за ре вић исто риј ску дра му, Пе тар Пре ра до вић опе ру. 

Јо ван Сте ри ја По по вић је на пи сао жа ло сну игру Смрт краља 

Вла ди сла ва, фра Ан дри ја Ка чић-Ми о шић Пе сму о кра љу 

Вла ди ми ру, Књаз Ни ко ла га ве ли ча у Бал кан ској ца ри ци... 

У но ви је ври је ме о ње му пи шу: Мо мир Вој во дић, Алек сандар 

По по вић, Ми ло ван Ви те зо вић, Мо мир М. Мар ко вић, Јеврем 

Бр ко вић, Мла ден Лом пар, Не вен Ми ла ко вић... 

У Бу гар ској је Ки рил Хри стов 1903. го ди не об ја вио леген 

ду Вла ди мир и Ко са ра, Људ мил Сто янов је у збир ци 



Број 1 • 2007.

Меч и сло во (Мач и реч) об ја вио пје сму Йоан Вла димир, 

Ве лич ко То до ров сту ди ју Вла ди мир и Ко са ра, 

„Йоан-Вла ди мир” је псе у до ним бу гар ске књи жевни 

це Ан ге ли не Или е ве... 

Др Пла мен Па влов и Хри сто Те мел ски у Българ 

ски те свет ци Све тог Јо ва на Вла ди ми ра на зива 

ју „свети великомъченик княз Йоан-Владимир 

Български, Чудотворец”, док је у званични календар 

Бугарске православне цркве уписан као „принц 

бугарски, великомученик и чудотворац”. 

У Википедији на бугарском језику Йоан Вла димир 

је „сръбски княз и християнски светец”, а за 

Бугарина Косту Църнушанова „сръбско-български 

светец”. За садашње Македонце је „црногорскиот 

кнез Владимир”, а за поратне националне Црногорце 

„Sveti mučenik Vladimir Dukljanski”, „први црногорски 

светац”. Умјетнички директор подгоричког 

Градског позоришта Никола Вукчевић, најављујући 

премијеру представе Владимир и Косара, 

крајем прошле године, казао је: „Владимир јесте 

био Дукљанин, Косара јесте била Македонка, и то су 

историјске чињенице.” У календару Грчке православне 

цркве он је „Свети Јован Владимир Српски”. 

Актуелни црногорски идеолошки наци она ли зам 

учи нио је да споменик Светом Јовану Владимиру у 

центру Ба ра – нема назива. Једни су се залагали да 

на њему пи ше „Свети Владимир Дукљански”, други 

само „Краљ Јо ван Владимир”, јер у Православној 

цркви нема кипова све ти те ља, па на њима не може да 

пише „свети”... Невладина ор ганизација „Дукљанска 

академија наука и умјетности” ус тановила је новчану 

награду и повељу „Свети Владимир Дукљански” за 

животно дјело својих чланова, у Бару је основано 

Удружење за очување дукљанских вриједности и 

традиција са истим именом. 

Римокатоличка црква Светог Јована Владимира 

сматра блаженим („Блажени кнез Владимир”), 

што је први степен до канонизације. Иако је овај 

светитељ свим својим бићем припадао Источној 

цркви, Западна га сматра својим блаженим јер је 

живио и пострадао прије формалног цијепања 

Хришћанске цркве. 

„Један наш Свети владар пребива у срцу са време 

не Албаније, и то је показатељ да заиста пред 

Богом нема Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака”, 

бесједио је Митрополит црногорско-приморски г. 

Амфилохије о Светом Јовану Владимиру 4. јуна 

2005. године на Литургији у Пречистој Крајинској. 

Уистину, Свети Јован Владимир већ хиљаду година 

свједочи колико смо једно у Христу. Али свједочи и 

– фрустрацију доброг дијела данашњег Балкана. 

ПОЛИТИЧКА УПОТРЕБА И 

НАДВРЕМЕНОСТ СВЕТИТЕЉЕВА 

Mошти Светог Јована Владимира сада су похра 

њене испод Часне трпезе у Саборној цркви 

Архиепископије тиранске и цијеле Албаније у Тирани. 

Његова глава чува се, као једна од највећих 

реликвија, у цркви бугарског манастира Зограф на 

Светој гори (могуће да је она остала код Бугара још 

од времена када су, у Преспи, посјекли Владимира). 

Сваке године уочи дана посвећеног овом светитељу 

из Тиране иде литија до Елбасана, до Цркве Свете 

Марије, гдје су његове мошти биле до недавно. Ту 

се служи свеноћно бденије и литија се наредног 

дана враћа у албанску престоницу. Земни остаци 

Владимирове супруге Косаре чувају се у Манастиру 

Пресвете Богородице на острву Бешка на Ска дарском 

језеру, чекајући боље вријеме у којем ће бити 

обновљен манастир Пречиста Крајинска. 

Историјска наука, због недостатка изворâ, не 

даје јасну слику живота кнеза Владимира. Не зна 

се гдје је убијен: да ли у Преспи, Драчу, код Ел баса 

на...? Не зна се ни зашто је убијен: да ли га је 

Јован Владислав убио да би уклонио претендента 

на бугарски престо након што је убио Самуиловог 

сина, да би заузео његове земље, или зато што је 

био јеретик? Не зна се ни да ли га је баш он убио. 

Историјска смутња иде дотле да се и Владимирова 

женидба са кћерком бугарског цара Самуила ставља 

под знак питања. Епископ деволски Михаило 

записао је почетком XII вијека у својим исправкама 

Кратке историје Јована Скилице да је Владимирова 

жена била Гркиња, кћерка Теодорита (Теодора), 

сина драчког великаша Јована Хрисилија. Кћерка 

Јована Хрисилија била је удата за цара Самуила. 

Наводно, Владимирови шурак и жена били су 

јеретици новатиани, па су га зато и убили. 

Међутим – било гдје да је убијен, било ко и из 

би ло којег разлога да га је убио, било који јеретици 

да су му радили о глави (новатиани и Јермени, или 

масалијани и богомили) – Свети Јован Владимир је 

постао свјетило Православне цркве и укрјепљење 

православног народа на Балкану, али и многих 

римокатолика и мухамеданаца. Историчарска детаљисања, 

као и натурање му својства политичке 

употребне вриједности, изгледају прилично јадно 

спрам надвремености и универзалне вриједности 

личности Светог Јована Владимира. • 

N o 1 • 2007 



Литија у Бару, 

4. јуна 2005, 

на дан 

Св. Јована 

Владимира 

55

ISTORIJA I LEGENDA 

„ЈА, КАРАЂОРЂЕ”: ЈЕДНА КЊИЖЕВНА ИСПОВЕСТ 

Predskazawe 

Svetog Kraqa 

Споменици вожду 

Карађорђу на 

Светосавском платоу 

у Београду и испред 

спомен-школе 

у Орашцу 

56

„А где год би смо са Све тим Кра љем Сте фа ном Пр во вен ча ним 

за но ћи ли под ве дрим ав гу стов ским не бом Ср би је, ро је ви 

сви та ца леб де ли су из над са мог ње го вог сар ко фа га да се 

ви де ло као по да ну и на да ле ко. О, Го спо де, зар у Ср би ји 

це лој то ли ко сви та ца има? Сад ка ко ја ту ма чим ова 

пред ска за ња, Све ти Краљ и во ђа наш ра до вао се што се 

сло бо ди мо и што се ди же мо, а љу тио се што се ра ти мо 

за дру ге, за њи не др жа ве и цар ства, а што не об на вља мо 

сво ју др жа ву. Сви ци су нам по ка зи ва ли да ће мо сво ју 

све тлост ви де ти ако се око сво га во ђе оку пи мо, ко је ку де” 

Пиш е : 

Мил ов а н Витезов и ћ 

Ка ко се по Ср би ји ра ши ри ше гла си не 

о ско ром ра ту Ту ра ка и Аустри ја наца, 

та ко се по Ср би ји раз ми ле ше злице 

и га гри це, зу лум ћа ри и кр во пил ци. Због 

сил ног зу лу ма и они нај по кор ни ји су мо рали 

их уби ја ти и из стра ха од осве те бе жа ти 

под не мач ку упра ву пре ко Са ве и Ду на ва. 

Уте ко ше мно ги: уте че Ко ча из Па њев ца, 

па кнез Ста но је из Жа ба ра, па поп Ни ко ла, 

па Мар ко из То по ле!... Љу ди су се по здравља 

ли гла со ви ма ко је све уте као. 

У то срп ско не вре ме, ме не до шло вре ме 

за же нид бу, ко је ку де, кад кри вак поч не стално 

да се ди же, не ми сли се на то ка кве су 

при ли ке око ло. Не бе жи ми се нео же њен. 

Та да се по знам са де вој ком Је ле ном 

из се ла Ма сло ше ва. До шла ње на тет ка да 

је про во да џи ја мо јој мај ци. Ђа во ла би је 

упро во да џи ја ла да Је ле на не би та ко ле па. 

Ви део сам је ви ше пу та, али са њом ни сам 

при чао. Ње ни су је чу ва ли од тур ских по гледа 

и од при ча о ње ној ве ли кој ле по ти, јер и 

при ча ма ми Тур ке. От кад сам је по знао сви 

пу те ви су ми, ма куд на у мио, ишли пре ко 

Ма сло ше ва, са мо да бих је ви део и да бих 

ика ко на са мо с њом реч про збо рио. Це лу 

зи му сам пр тио пу те ве и оста вљао тра го ве 

пре ко Ма сло ше ва. 

Јед но га да на, уз Ме со је ђе, пред Бе лу 

не де љу, на ђем је код из во ра. До шла са судо 

ви ма и за хва та во ду. На зо вем јој Бо га и 

за и штем јој во де. Ко је ку де, шта дру го да 

тра жим од де вој ке на из во ру. Она ми, ре кло 

Jelena 

„От кад сам је по знао сви пу те ви су ми, ма куд на у мио, ишли пре ко Ма слоше 

ва, са мо да бих је ви део и да бих ика ко на са мо с њом реч про збо рио. 

Це лу зи му сам пр тио пу те ве и оста вљао тра го ве пре ко Ма сло ше ва. Јед нога 

да на, уз Ме со је ђе, пред Бе лу не де љу, на ђем је код из во ра. До шла са 

су до ви ма и за хва та во ду. На зо вем јој Бо га и за и штем јој во де. Ко је ку де, 

шта дру го да тра жим од де вој ке на из во ру. Она ми, ре кло би се, ра до сно 

пру жи врч. Узмем јед ном ру ком врч, а дру гом њу за ру ку. Ис пи јам врч, 

ма да же дан ни сам био, а пре кла пам очи и гле дам је. Она се не оти ма. 

Вра тим јој врч, али јој дру гу ру ку не ис пу штам.” 

би се, ра до сно пру жи врч. Узмем јед ном руком 

врч, а дру гом њу за ру ку. Ис пи јам врч, 

ма да же дан ни сам био, а пре кла пам очи и 

гле дам је. Она се не оти ма. Вра тим јој врч, 

али јој дру гу ру ку не ис пу штам. 

„Је ле на, хо ћеш ли ти по ћи за ме не?” 

– нај зад пре ва лим реч те жу од ка ме на. 

„Бог с то бом, Ђор ђе, што то пи таш ме не” 

– од го во ри она, она ко ка ко срп ска де вој ка 

мо же да од го во ри: „Ено, за пи тај мо је ста рије, 

мо га оца Јо ва на и мо ју ма тер По лек си ју, 

ка ко је сте ред, па ако они рек ну: ја хо ћу.” 

Ко ће сад пи та ти, ко је ку де, кад она хо ће. 

И шта ако се ста ри ји не сло же? Ако ка жу да 

сам прек и да сам се ско ро по хај ду чио? 

Је ле на упр ти су до ве и по ђе да иде, али је 

ја не пу стих. До ста ми је што сам од ње чуо 

да хо ће за ме. По но во је ухва тих за ру ку: 

„Кад ти хо ћеш, а ти сме ста хај де са 

мном” – по лу пам јој су до ве са ко ји ма је дошла 

на во ду и од ве дем је ку ћи. 

Кад сам Је ле ну до вео ку ћи, по тег нем кубу 

ре и огла сим да сам до вео де вој ку. У истом 

да ну оку пим сва то ве и на пра вим свад бу. Међу 

сва то ви ма из бе рем ко га да оку мим, ко га 

да оде ве рим и ко га да оста ро сва тим. Ко је куде, 

ни је би ло вре ме на за че ка ње да се и сва 

род би на и свој те из да љи не оку пе. 

Са то по до ста ску пље них сва то ва, све 

на о ру жа них, да не до ђе до пре о ти ма ња младе, 

оде мо у го ро вич ку цр кву и ту ме са Је леном 

вен ча поп Алек си је, син по па Ми ја та 

из Жа ба ра. 

Тек ме ђу мно гим сва то ви ма ви де ло се, 

ко је ку де, да сам од свих из ра стао ви ши, па 

и да сам од нај ви ших ви ши за ви ше од главе. 

То ни је до бро, го во ри ли су стар ци, ако 

би Тур ци пу ца ли у на род, не дај Бо же, сви 

би у ме не ни ша ни ли! 

На сво јој свад би сам во дио ко ло и по казао 

да сам играч за при чу. 

На сво јој свад би по хр вао сам се са свим 

од мла ђих сва то ва и ни ко ме не мо га ше ни 

омах ну ти, а ка мо ли обо ри ти. С ки ме сам 

се год у ко сти ухва тио, обр тао сам га два 

пу та, као сноп кад се ве же, па на пле ћа пола 

гао, а да и не клек нем. 

N o 1 • 2007 



57

ISTORIJA I LEGENDA 

Опленац: Црква светог Ђорђа из 1912. и Карађорђев гроб у њој 

У свад бар ско пред ве че до ђе онај зад њи час за бе жа ње. 

Ре че ме ни мо ја ма тер Ма ри ца, зва на Ка та на: 

„Си не Ђор ђи је, ти си се оже нио. А до ћи ће Тур чин Му ла 

Ху се јин, па ће нас опра ви ти куд ко је. А он ће хте ти да са 

мла дом чи ни што му је во ља. А ти, си не, ко ји си до ра стао до 

сво је сна ге и до сво га ју на штва, не мо жеш то тр пи ти, зна ти 

мај ка на рав, јер ни ма ње зло ни си мо гао да тр пиш, не го ћеш 

га уби ти. А ње го ва ле ши на се не мо же са кри ти, јер ни је ја банац 

и јер ће се зна ти куд је и по шта кре нуо. Та ко ће нас све 

по ро би ти и сви ће мо про па сти у ве ли кој не сре ћи. Но, ку нем 

те мај чи ним мле ком, бе жи од зла. Да бе га мо у Не мач ку.” 

Ка ко ме је за кле ла, та ко сам је и по слу шао. И ја и сви 

уку ћа ни. Ма да оцу Пе тру не бе ше пра во. Спре ми мо се за вече 

ри. По то ва ри мо по кућ ство и све што смо мо гли по не ти. 

По те ра мо сто ке што смо има ли. Мај ка је во ди ла кра ве, отац 

во ло ве, бра ћа Мар ко и Ма рин ко те ра ли су че тр на ест ко за. 

По ла сва то ва на исти на чин кре не са на ма у бе жањ. 

Ишли смо це лу ноћ и це ли дан, и омр кли смо ви ше Стојни 

ка, у окруж ју Бе о град ском. 

Ка да је Му ла Ху се јин чуо да смо по бе гли, ко је ку де, он 

на ре ди че ти ри по те ре за на ма на че ти ри стра не. За по ве дио 

је да нас вра те, а ако бу де ну жде да одво је на стра ну мог 

оца, мо ју ма тер, мла ду и де цу, а ме не да уби ју. 

Јед на од тих по те ра ухва ти нам се на траг и је два смо га нешто 

за ва ра ли скло нив ши се у сил ну ко лу бар ску тр сти ку око 

ушћа. У тој вла ги и но ћи смо да нам се и ко сти на хва та ла. 

Ују тру, ко је ку де, да кре не мо. Ра чу на мо да смо пред скелом, 

кад мој отац Пе тар не ће да ље, до хва тио во ло ве и хо ће 

на траг. Са вла да ла га ње го ва ку ка вич ка на рав. 

„Хај де мо ми на траг от куд смо и до шли. Наш ће нам ага 

опро сти ти, куд ће мо у Не мач ку кад не ма мо па ра, а у Не мачкој 

тре ба има ти па ра, но да се вра ти мо.” 

„Хај де, до бар чо ве че, да иде мо куд смо по шли, ти не мај 

бри ге, ја ћу те сво јом пре сли цом хра ни ти” – мо ли га ма тер 

Ма ри ца: ”Ето Ђор ђи ја, од ра стао је и оже нио се, ето Мар ка и 

Ма рин ка, ве ли ки, мо гу ра ди ти и за слу жи ти што, ето Ми лице 

и Ми ло ва на, од да нас до су тра сви ће до ћи на сна гу, та ко 

сит не де це не ма мо. Но хај де да иде мо да ље да не стра да мо.” 

„Стра да ће мо ако се не вра ти мо. Ни куд ја да ље до на траг 

не ћу.” 

„Куд ћеш без нас?” 

„Ако ви не ће те са мном, ја ћу вас тур ској по те ри при јави 

ти и про ка за ти.” 

Ја се дим и ћу тим, ко је ку де, ни реч не мо гу да пре гр цам. 

„Зар ћеш сву ову не јач Тур ци ма про ка за ти?” – пи та матер 

Ма ри ца. 

„Хо ћу, бо га ми, ако не ће те са мном” – ве ли отац и иде. 

„Зар хо ћеш да си про клет?” – са ле ће ма тер оца. 

„Што ја да сам про клет? Про кле ти ће те би ти сви ко ји 

не ће те са мном. Ле по сам вас по звао.” 

„Не мо жеш ти је дан ми мо нас свих” – ви че она. 

„Гле дај” – ка же он, па оти де и баш оти де. 

Мо ја ма тер Ма ри ца из ва ди ње дра и при ђе ме ни: 

„Бо ље он мр тав, не го сва ми де ца. Си не Ђор ђи је, са тре ла 

те мо ја ра на, ако га не уби јеш” – ре че са мо то и ста де та ко 

ска ме ње на и уко па на. 

По гле дам у по бра ти ма Или ју: 

„Удри га, по бра ти ме” – ка жем му. 

„Отац ти је” – ве ли он. 

„Да ми је сто пу та отац, ако ће нас из да ти” – ка жем ја: 

„Удри.” 

Или ја нај зад по тег не пи штољ и уби је га. 

Одав де по хи та мо у Остру жни цу, па се ске лом сви пре ве зу 

пре ко Са ве и по ђу ка Кру ше до лу. А ја се об ноћ по вра тим. Изву 

чем мр твог оца из тр сти ке и са хра ним у Цр ве ној ја ру зи. 

У ма на сти ру Кру ше до лу, ко је ку де, при ме се ма тер мо ја 

Ма ри ца и же на мо ја Је ле на за ста на ре да сто ку му зу, а ја се пого 

дих за шу ма ра, да од се че чу вам грд ну ма на стир ску шу му. 

За мак нем у фру шку шу му, ко је ку де, па ме ни ко не ви ди 

и по де сет-пет на ест да на. Док сви ми сле ка ко со вје сно шуму 

чу вам, ја сам са Мар ком и Или јом ви ше пу та у Ср би ју 

до ла зио. Пр во на оче вом гро бу све по ме не оба вим, а он да 

про ве ри мо слу жи ли нас ста ра сре ћа. Про ђе мо Ср би ју до 

За го ри це, уби је мо ког Тур чи на, уз бу ни мо Тур ке: да је Шума 

ди ја пу на хај ду ка. Па кад на нас диг ну по те ру – ниг де нас 

не ма. Ми – уда ри мо на траг. Ни две го ди не ни сам са ста вио 



Број 1 • 2007.

спа ја ју ћи Фру шку го ру и Шу ма ди ју, кад се вр бу јем у цар ску вој ску зва ну 

фрај кор. У фрај ко ру сам не ко вре ме чи нио ег зи цир у Сом бо ру све јед на ко 

ми сле ћи са мо јед ну је ди ну ми сао: што бих ја ишао да ги нем на дру гој страни 

ту ђег цар ства кад мо же вре ме до ћи да ја и у Ср би ји во је ва ти мо гу. 

Са том ми шљу, ко је ку де, на пу стим фрај кор и Аустриј ско цар ство. У Шу мади 

ји се пр во на ђем са хај дуч ком дру жи ном Ста но ја Гла ва ша, са њим сам се већ 

био по бра ти мио. Ви дим да ми са њим, ко је ку де, ду гог че то ва ња не ма. Ни он мени 

мо же би ти ха рам ба ша, ни ја ње му. Поч нем пра ви ти сво ју дру жи ну од оних: 

што ви диш, не ви део, што чу јеш, не чуо. Гле дам да ме ђу на ма не ма ло ми ве ре. 

Та ман сам за клео че ту на ве ру у Бо га, кад се отво ри рат ме ђу Аустри јом и 

Пор том. У пр ви мах аустриј ској вој сци ми хај ду ци смо до бро до шли, али кад 

не хте до смо под њи хо ве ко ман де, они се, ко је ку де, про ме ни ше. Сад Аустри јанци 

тра же да им се сви хај ду ци пре да ју, па и они по че ше на нас по те ре. Ума ло 

да сви гла ва ма пла ти мо. Спа сих се за хва љу ју ћи срп ском нат ка пе та ну аустријског 

фрај ко ра, Ра ди чу Пе тро ви ћу, ко га и по о чи мим. Ја ње га за Бо гом оца, он 

ме не за че то во ђу фрај кор ског. Са Ра ди чем сам во дио вој ску на По же гу, на 

Ужи це, на Ча чак и на Ка ра но вац. Ка да сам с че том сти гао у ма на стир Сту де ницу, 

ов де нам као осло бо ди о ци ма при ре де ве ли ко бде ни је и ја пре кле чим ноћ у 

мо ли тви за мој на род срп ски над мо шти ма Све тог Кра ља Сту де нич ког. 

Ка ко је на нас ишла ве ли ка тур ска си ла, у Сту де ни ци до би јем на ре ђе ње 

да диг нем ма на стир ско брат ство и да мо шти Све тог Кра ља и све дру ге све тиње 

по не сем у Бе о град, што сам, ко је ку де, све мо ле ћи се и учи нио. 

И опет се де си ве ли ко пред ска за ње ко је не зна до смо про ту ма чи ти. По че 

да си ја ћи вот Све тог Кра ља Сту де нич ког. На шта ли нас то опо ми ње наш 

пр ви краљ и наш ве чи ти во ђа, ко ји је и ве ко ви ма мр тав ево жи вљи од нас 

жи вих? Ја ри ли се он то на нас, или се не чем ра ду је, што је на ма смерт ним 

не до ку чи во? 

А где год би смо са Све тим Кра љем Сте фа ном Пр во вен ча ним за но ћи ли 

под ве дрим ав гу стов ским не бом Ср би је, ро је ви сви та ца леб де ли су из над самог 

ње го вог сар ко фа га да се ви де ло као по да ну и на да ле ко. О, Го спо де, зар 

у Ср би ји це лој то ли ко сви та ца има? 

Сад ка ко ја ту ма чим ова пред ска за ња, Све ти Краљ и во ђа наш ра до вао се 

што се сло бо ди мо и што се ди же мо, а љу тио се што се ра ти мо за дру ге, за њине 

др жа ве и цар ства, а што не об на вља мо сво ју др жа ву. Сви ци су нам по ка зива 

ли да ће мо сво ју све тлост ви де ти ако се око сво га во ђе оку пи мо, ко је ку де. 

Та ко се ус пут за ве ту јем пред ска за њу Све тог Кра ља Сте фа на Сту де ничког 

и за ку нем се да ћу му жи вот жи во том сво јим чу ва ти и од сва ког зла 

бра ни ти. 

У том се учи ни мир ме ђу Пор том тур ском и Аустри јом. И ми уви де смо 

да смо за здра вље мр тве ба бе ра то ва ли, а не на сво ју пол зу. 

На ста вар љив мир, ко је ку де. Нем ци нас, ко зна по ко ји пут, од Ко со ва до 

са да, по ду ши их, оста ви ше Тур ци ма на ми лост. Уго во ре ми лост, упи шу је и 

ми сле би ће је. Та ко нас и сад пре по ру чи ше. Тур ски сул тан је увек у ми ло сти 

да ре жљив на књи зи ко јом опрост Ср би ма за по бу ну да је. Та ко док нас не 

сми ре, а кад нас сми ре зна ће шта ће са на ма, ко је ку де. 

Огла си се да је опро ште но. Сва ком Ср би ну из овог ра та, ма кар да је царског 

си на убио. И до ђе у Бе о град за ве зи ра бе о град ског Му стај-па ша, ко ји 

ће нас за јед но са на ма и сво јом цар ском вој ском од ја ни ча ра бра ни ти. Па се 

за бра ни, за сад, по вра так ја ни ча ра у Ср би ју. 

Оча јан што нас Нем ци Тур ци ма опет оста ви ше, по ђе ва љев ски кнез Алекса 

Не на до вић да по срп ским ма на сти ри ма пи ше у мо ли тве ни ке и дру ге свете 

књи ге да ви ше ни ко од Ср ба Нем цу не ве ру је. 

„Ја им и ни сам ве ро вао”, ка жем му, „та ко ми Све тог Кра ља Сте фа на Студе 

нич ког.” 

Са Све тим Кра љем сам био сти гао до ма на сти ра Ко ви ља, где и Алек су 

на ђох и где нас вар љив мир за те че. 

„Што он да ра то ва, по бо гу? Што чи ни она ју на штва? Што и ра њен у ру ку 

бе ше?” чу ди ми се кнез Алек са. 

„Не мо гу ми мо мо га на ро да”, ве лим му: „Бо ље у ру ку, не го у ду шу, које 

ку де.” 

Ну де нам Нем ци и пен зи је ако оста не мо у пре ку, у фрај ко ру, да им, ко јеку 

де, гра ни цу од Ту ра ка чу ва мо на Са ви и Ду на ву. 

Зар да коп ни мо са по гле дом на Ср би ју? Ара тост ти пен зи ја, ко је ку де! Поку 

пим све мо је, је ди но оста ви мо гроб ма лог ми бра та Ми ло ва на у Кру ше долу, 

да ни је уз ма на стир и ње га би по не ли у Ср би ју, па ка жем кне зу Алек си: 

„Идем у Ср би ју. Хо ћу да ми се де те, ко је ку де у Ср би ји ро ди. Бра те Алекса, 

бу де ли ми син, да ћу му тво је име.” 

Та ко и би! • 

(Из новог рукописа „Ја, Ка ра ђор ђе”) 

N o 1 • 2007 



Petar 

„Бо ље он мр тав, не го сва ми де ца. 

Си не Ђор ђи је, са тре ла те мо ја ра на, 

ако га не уби јеш” – ре че са мо то и 

ста де та ко ска ме ње на и уко па на. 

По гле дам у по бра ти ма Или ју: 

„Удри га, по бра ти ме” – ка жем му. 

„Отац ти је” – ве ли он. 

„Да ми је сто пу та отац, ако ће нас 

из да ти” – ка жем ја: „Удри.” 

Споменик Карађорђу у Тополи, 

рад Петра Палавичинија, 1938. 

Povratak 

„Ну де нам Нем ци и пен зи је ако 

оста не мо у пре ку, у фрај ко ру, да им, 

ко је ку де, гра ни цу од Ту ра ка чу ва мо 

на Са ви и Ду на ву. Зар да коп ни мо 

са по гле дом на Ср би ју? Ара тост 

ти пен зи ја, ко је ку де! По ку пим све 

мо је, је ди но оста ви мо гроб ма лог 

ми бра та Ми ло ва на у Кру ше до лу, 

да ни је уз ма на стир и ње га би 

по не ли у Ср би ју, па ка жем кне зу 

Алек си: ‘Идем у Ср би ју. Хо ћу да 

ми се де те, ко је ку де, у Ср би ји ро ди. 

Бра те Алек са, бу де ли ми син, 

да ћу му тво је име.’” 

59

SLAVNE QUBAVI 

КНЕЗ МИЛОШ (1780-1860) И КНЕГИЊА ЉУБИЦА (1785-1843) 

Laku no}, 

Mala Gospo|o 

Пиш е : Мил ен а З. Богав а ц 

Го спо дар све ово гле да са стра не. У Пе три ју, 

па у Љу би цу. Да ли га ово за и ста за ба вља? 

„Шта мо гу, Љу би це, кад ти Бог ни је дао?...” 

„Та ко?” Ру ка јој са ма кре ће ка оном кли ну, 

о ко јем ви си Ми ло шев пи штољ. 

Крај пред ста ве, го спо да ру! За ве са па да. 

„Пи штољ Ми ло шев, ру ка Љу би чи на. Да ви ди мо: 

хо ће ли сла га ти?” Би ла је на са хра ни. Све је 

гле да ла, скри ве на, до гу ше у бла ту. Осам ме се ци 

ка сни је, ро ди ла је си на. Ми ха и ло. Ле по име. 

Зна чи: Бо гу сли чан. А на но га ма Пе три ји ним, 

кад су је са хра ни ли, би ле су па пу че. Жу те 

Прет ход не но ћи је са ња ла Ку ма. До шао јој је у сан, 

но се ћи сво ју гла ву у ру ка ма. Ре као је: „По здра ви 

му жа.” Про бу ди ла се од соп стве ног ври ска, пре свита 

ња. Ми ло ше ва стра на по сте ље је пра зна. До ди ру је бе ле, 

ве зе не плах те. Хлад не су, го спо дар ни је спа вао ов де. Уста је. 

Обу ва жу те па пу че уред но сло же не по ред по сте ље. Уплиће 

ко су у пун ђу, уми ва ли це мла ком во дом из бо ка ла. А 

он да, чу је ко ра ке. Жен ски ки кот, удах-из дах, ша пат, пред 

вра ти ма. Ослу шку је. Опре зно при ла зи. Су да ра се са сво јим 

му жем. Он ста је, пре пре чи јој пут, и она оста не та ко, ту, 

ис пред ње га. Не ми че се. Кра јич ком ока, пре ко ње го вог раме 

на, угле да бе ло-пла ву ха љи ну. Угле да бо со жен ско сто пало, 

ка ко за ми че у мрак. 

Љу би ца сте же усне. Ми лош је гле да. Она ћу ти. 

„Шта је?” пи та је. „За што ћу тиш?” 

„Не ћу тим”, про мр мља се би у бра ду, кре не на пред, али 

он је за др жи. 

„За што ћу тиш?” 

„Ако про го во рим, го спо да ру, ако сад про го во рим...” поми 

сли. Али не ка же ни шта. Оста вља ту ми сао не до вр ше ну, 

у гла ви. И док из ла зи из со бе, у ко јој њен муж ни је спа вао, 

сти же је као пре кор ње го во: 

„Са мо ти ћу ти!” 

Иза ло шег сна, дан је по чео го ре. По ку ша ва да ску пи 

ра су те ми сли, по ку ша ва да ми сли на обич не ства ри, на платно 

у сво јим ру ка ма, на при мер, ши је па па ра, и та ко у круг. 

Ни шта јој не иде. А и не осе ћа се до бро. Ју трос јој је, по сле 

оне сце не, при па ла му ка. Му ка јој је и са да. 

По ку ћи се мо та ју де вој ке, по слу ју, при ча ју, пе ву ше, месе 

хлеб... Јед на је при ме ти ка ко са плат ном у ру ци од сут но 

се ди и гле да у не бо: већ је под не. Де вој ка ста је пред њу уз 

на клон: „Тре ба ли по моћ, го спо?” Ли це јој не ви ди до бро, 

јер је гле да ла у Сун це. 

За то је пи та: „Ко ја си ти?” 

„Ан ка”, од го во ри де вој ка. Кнегиња по сма тра ње ну хаљи 

ну, бе лу, цр ве ним из ве зе ну... То ни је та. „Ан ка. А где је 

Пе три ја?” 

„Пе три ја још ни је иза шла, го спо да ри це”, де вој ка не 

скри ва осмех. И пре не го што стиг не да на ре ди да је по зо ву, 

иза сво јих ле ђа чу је по зна ти глас. 

„Ево ме”, ка же Пе три ја. Ка же се: „Eво ме, го спо да рице”, 

по ми сли, али не ка же ни шта. Ћу ти, а он да се пи та ко лико 

још мо же да ћу ти. 

„Пе три ја, иди на’ра ни сви ње!” 

Де вој ка ши ри сво је пла ве очи: „Ја?” 

Љу би ца уста је: „А за што не ти, Пе три ја?” 

Ова се др ско на сме ши. По ку пи сво ју бе ло-пла ву ха љи ну, 

клим не гла вом уме сто на кло на, а за тим оде у зад ње дво риште. 

Кнегиња је ис пра ти по гле дом... Ка ко је са мо по ста ла 

др ска, та ма ла. Зо ву је Ма ла Го спо ђа. Зво ни јој још у уши ма 



Број 1 • 2007.

оно ње но за чу ђе но: „Ја?” Ти, на рав но, у ко га 

гле дам! Ко да је она бо ља од дру гих, Бо же са чувај. 

До ду ше, ле по пе ва... Па шта?! А и уме да чита 

и пи ше. До бро, за то јој сва ка част... Се ћа се 

Љу би ца ка ко је про шлог ме се ца при ча ла с Ка раџи 

ћем, ка да је до шао да мо ли за но вац, што му 

не до ста је да до вр ши пре вод Све тог Пи сма. 

„Не мам ви ше и не мо гу ти да ти. На род нема 

шта да је де, Ву че!” 

А Пе три ја? Мо та се ту да, слу жи, ни ти је 

ико гле да, нит’ је ко шта пи та, ста не од јед ном 

са стра не, па ка же: 

„Ве ра је за ду шу на ро да ‘ра на. Све то Пи смо 

пре ве сти, зна чи ду шу глад ном на ро ду нар’анити...” 

Му дри ца! 

И шта је дру го мо гла Љу би ца, по сле то га? 

Да ла му је но вац. На. Ево, узми. Кад је од ла зио, 

ви де ла је ка ко љу би Пе три ју у ру ку. Слу шки њу 

у ру ку, као вла ди ку, Бо же опро сти! О, чу да! И 

шта ће же ни да чи та бу кве? А њен муж, Књаз 

Ми лош, ко ји се тој ве шти ни Пе три ји ној то ли ко 

ди ви, ни сам је ни кад ни је из у чио. Ми сли на нешто 

дру го, мо лим те ми сли на не што дру го... 

ПА ПУ ЧЕ ЗА ДРУ ГИ СВЕТ 

Ју че је ов де би ла Кру на, је тр ва Љу би чи на, 

же на Је вре мо ва, да ка же ка ко ни же Руд ни ка 

има Ци ган ка што сва ку трав ку зна. Чуд на је, 

ка жу да је ве шти ца. Не ће са сва ким да го во ри, 

али... „Ко га је од ва тре ле чи ла, то га се ва тра 

као од во де кло ни.” До шла је да пред ло жи Љуби 

ци да не ког по ша љу по ту же ну, не би ли 

ма лом Ми ла ну про на шла лек. Јад но де те! Тек 

што пре здра ви, опет се сру чи у по сте љу... „Посла 

ћу не ког, још да нас, Кру но.” Та ко је ре кла. 

Док ју је ис пра ћа ла до ка пи је, Кру на је сте гла 

под ру ку: „Сва шта се при ча по на ро ду, Љу бо. 

Сми ри ту ма лу, ако Бо га знаш. Син ти је не јак, 

бо ле шљив, је ди нац, а муж ти од те бе чи ни спрдњу.” 

И чим се ово га се ти, опет јој бу де му ка. 

Ни је по сла ла ни ког. Је тр ви је ре кла да су тра 

до ђе опет. Руд ник ни је да ле ко. „Што не би ти 

и ја, Кру но, по шле са ме? Че ка ћу те, кад пад не 

Сун це.” А Сун це ни ка ко да пад не. 

По ку ша ва да ми сли на обич не ства ри, на 

би ло шта, ни шта, ни на шта, на не што дру го, 

би ло шта дру го. На плат но у сво јим ру ка ма, 

на при мер. Не што ни је у ре ду? Ни шта ни је у 

ре ду. Ни је њој, Љу би ци, муж ни ра ни је био веран. 

Иза шла је она на крај и са Ра дој ком, и са 

Ста ном, и с ко је ка квим цу ра ма што их је код 

ње слао, „да им на ђе ка кав по сао”, па „да јој помог 

ну у ку ћи док се ра бо та на су ду не свр ши”. 

Све то она зна. Али, ово... Ово је не што дру го. 

„Ма ла Го спо ђа”. Да ти се сму чи. 

То тамно, као облак, та флека на њеним леђима, 

према некаквом предсказању значило је како ће 

једном знати за великог господара. Није могла да бира 

Вр ти јој се у гла ви... Ово, ово је не што друго. 

По ку ша ва да сми сли шта ни је би ло у ре ду. 

Од про шле Ву ко ве по се те, до да нас, не што је 

из о ста ло. Не што, не што, не што... Не што ни је у 

ре ду. Не што је пре ви де ла. Ка ко и не би ка да је 

сва... сва је ра се ја на, све јој је, баш све, у гла ви 

мут но. По ку ша ва да ми сли на обич не ства ри. 

На плат но у сво јим ру ка ма, на при мер... Нешто 

је из о ста ло... Убо де се на иглу и цик не... 

Ово је не што дру го. По гле да свој прст. Ви ди 

крв. Оста је та ко и гле да ка пљи цу кр ви. Цр ве на 

фле ка на бе лом плат ну. Од јед ном, по ми сли да 

зна. Ми сли, ми сли, ми сли, ра чу на... То је! 

Тре ба ло би да од мо ри. Оти ћи ће у сво ју собу, 

ле ћи и та мо са че ка ти Кру ну. И он да, од ла зи 

у сво ју со бу. Ле же у по сте љу, и по глед јој па да 

на пи штољ Ми ло шев, ока чен о клин. 

Кад су се во ле ли, по след њи пут, рек’о је: 

„Љу би це, ро ди ми си на.” Би ло је не што чуд но 

у ње му, у том ње го вом: „Ро ди ми си на.” Би ло је 

не што са бла сно, и упла ши ла се, ствар но је сте. 

„Мој син ни је мр тав, Кр њо.” Та ко је ре кла: Крњо. 

Баш на мер но. Баш та ко. Од тад је ни је ни 

N o 1 • 2007 



61

SLAVNE QUBAVI 

пип нуо... Са да ле жи исто, као и та да. Гле да у његов 

пи штољ, ко ји ви си о кли ну. Опет јој је зло... 

Му ти јој се у гла ви, уста је и ис тр ча ва из ку ће. 

Жу те па пу че оста ју уред но сло же не на по ду. 

По вра ћа. Уми ва се. И опет по вра ћа. Опет се 

уми ва, а за тим кре ће на зад у со бу. На вра ти ма 

ста је, уко па на. Пе три ја се ди на ру бу ње не посте 

ље. За вла чи сво је сто па ло, у Љу би чи ну па пучу. 

Раз гле да ка ко јој па пу ча сто ји, сме шка се, 

па обу ва и дру гу. 

Удала се за Милоша кад није имао нигде ништа, 

кад су га звали Крњо, кад ни једна друга не би за њега 

пошла. Није се удала за Кнеза. Она је њега направила! 

Кнегиња Љубица 

са сином, 

кнезом Миланом 

„Шта то ра диш, Пе три ја?” 

Ре че ни ца па ра ти ши ну, као пу цањ, као 

гром. Из ве дра не ба. 

„Опро сти”, ка же де вој ка. Бр зо се изу ва, спушта 

по глед, сва ру ме на у ли цу. Ка ква муч на 

си ту а ци ја. 

„Опро сти”, по на вља по сти ђе но. „Не знам 

шта ми је би ло.” 

Кре не на вра та, али Кнегиња ста не ис пред ње. 

„Че кај, де вој ко. У очи ме гле дај. Та ко.” Стоји 

пред њом. Очи у очи. Са ме. Ниг де све до ка. 

Ни кад до са да ни су се на шле ова ко бли зу, и Петри 

ја на јед ном по ми сли ка ко је не што у Љу бичи 

ним очи ма под се ћа на мај ку. Глу па по ми сао. 

Зна да је глу па, па је скло ни са стра не. 

„Је су ли ти та ман, Пе три ја?” Де вој ка ћу ти. 

„Је су ли ти та ман мо је па пу че, чу јеш?” 

„Је су”, про шап ће. 

ВР ТЛО ЗИ И КРИ ВИ ЦЕ 

Кри ва је. Ни је кри ва што их је обула, 

кри ва је што су јој та ман. Љу би ца се 

сме ши, а он да, од јед ном, пи та ње: „Какав 

је чо’ек био твој муж, Пе три ја?” 

„Мој муж?” Хте ла би да је сла же, то ли ко би 

хте ла да је сла же, али... не што у Љу би чи ном 

по гле ду, не што стро го, гор до, а опет то пло, нешто 

што под се ћа на ње ну мај ку, ма да то не уме 

да об ја сни, то не што, шта и за што... Хте ла би, 

та ко би хте ла да сла же, па, ипак, из го ва ра истину: 

„Ни ка кав.” И већ се ка је. Про ба да убла жи: 

„Не јак. Ко де чак.” Пи та се за што је ово ре кла. 

Мо гла је да ка же би ло шта дру го, мо гла је да 

ћу ти, та ко је, Пе три ја, са мо ти ћу ти! И хо ће. 

Ћу та ће. То је од лу чи ла. 

„Као твој син. Бо ле шљив. Мр шав.” Умук ни, 

Пе три ја! „Ни смо ни две го ди не жи ве ли, кад се 

из вр нуо. Јад ни чак.” 

„Бог да му ду шу про сти”, ка же Љу би ца. „Ниси 

га во ле ла.” 

То ни је пи та ње, то је за кљу чак. Ни ко је, дакле, 

ни шта не пи та. Не мо ра ни шта да од го вори, 

па опет... Пе три ја до са да ни је при ме ћи вала 

ово код Кнегиње. Тон, на чин на ко ји гле да, 

ду бо ко, озбиљ но, као ико на. Же ли да сла же, 

то ли ко же ли, и не ма раз ло га да јој се прав да. 

Же ли да ћу ти, па ипак го во ри: „Мо ји су би ли 

си ро ти љу ди. Ни ко ме ни је ни пи тао. Ни сам могла 

да би рам.” Љу би ца ово раз у ме. 

Са о се ћа, ма да ње ни ни су би ли си ро ти људи, 

и ма да ова де вој ка ов де ни је ње на при јате 

љи ца. „Зми јо”, по ми сли. „Је л’ тре ба за то 

да те жа лим? Да ти опро стим што спа ваш с 

мо јом му жем, јер ни си мо гла да би раш.” Која 

уоп ште мо же да би ра? То не по сто ји. Ни је 

мо гла ни она. На ле ђи ма има бе лег. Обе ле жена 

тур ским про ро чан ством. Ни је јој би ло ни 

пет на ест го ди на, ка да су до шли да је од ве ду. 

Код па ше. У ха рем. Да је уда ју, да је по тур че. 

То там но, као облак, та фле ка на ње ним леђи 

ма, пре ма не ка квом пред ска за њу зна чи ло 

је ка ко ће јед ном зна ти за ве ли ког го спо да ра. 

Ни је мо гла да би ра. У ха рем, или за Кр ња. 

Сум њив из бор. Ни ка кав из бор. Пи та се шта 

би од лу чи ла Пе три ја. Шта би Пе три ја, на њеном 

ме сту? 

Конак кнегиње Љубице у Београду, из 1829. године 

SRBIJA Број 1 • 2007. 

62 СРБИЈА 

nacionalna revija Број 1 • 2007. 

NACIONALNA REVIJA

Ни је се она, Љу би ца Ву ко са но вић, од оца Ра до са ва и мајке 

Ма ре, уда ла за Кне за. Он је њен бе лег, крст на ње ним 

ле ђи ма, ње на сре ћа и ње на не сре ћа. Ни је га би ра ла. Он јој 

је до шао, не из бе жан. Као суд би на. Ка ко то об ја сни ти овој 

де вој ци ов де? Кад би се ствар но по тру ди ла, иза бра ла нај теже 

ре чи, са му би се бе по вре ди ла мно го ви ше не го њу. За то 

ћу ти. За гле да Пе три ју. За ми шља ру ке свог му жа на ње ним 

ра ме ни ма и ту сли ку, за чу до, при хва та ве о ма ла ко. Рав ноду 

шно. Муж јој ни ра ни је ни је био ве ран, али ово, ово је 

не што дру го. 

„Ко ли ко ти је го ди на, Пе три ја?” „Два де сет. И јед на”, каже. 

Љу би ца по ми сли: „Шта то ра диш, де те? Бе жи, сад, док 

мо жеш, шта ће ти то?” 

„Мла да си”, ка же јој. „Ле па. Тре ба ло би уре ди ти да се поно 

во удаш. Не бри ни, ја ћу се за то за ло жи ти код Го спо да ра.” 

Ово је ствар но пре ви ше. Чак и за Пе три ју. За што се пра ви да 

не зна? Па, цео град је зо ве Ма лом Го спо ђом. Чак је и у цр кву 

од ла зи ла са Кне зом. Уоста лом, зар она ни је мла ђа и леп ша и 

па мет ни ја од ове же не ов де, па нек’ му је и сто пут вен ча на? И 

баш кад удах не ва здух да јој све то са спе у ли це, ула зи Ан ка: 

„Го спо да ри це, до шла је ва ша је тр ва. Ка же да вас по зо вем.” 

Пе три ја с тре ма по сма тра Кру ну и Љу би цу, ка ко се пењу 

на ко ла. Љу та је. Љу та? Сла ба реч... Чим скре ну за пр ву 

кри ви ну, она ће пра во код го спо да ра. Та ко је! Иде пра во код 

Кне за. Ка кве год по сло ве има, не ка их од ло жи, с овим се не 

мо же че ка ти. Све ће му ре ћи, све у ли це, све, све, од ре чи до 

ре чи та ко. У гла ви сми шља го вор, до ра ђу је, тру ди се, би ра 

нај те же ре чи. Све ће му ре ћи, па нек’ је оте ра. Не ка је уда 

за дру гог, не ка је уби је – ви ше не ће да ћу ти. Не ће дру га да 

му бу де, хо ће све. СВЕ! За ни ма је, ја ко је за ни ма из раз на 

ње го вом ли цу. Ре ћи ће: ра ди са мном шта ти је во ља, ал’ њу 

да зо вем „го спо да ри це” не ћу! Ни је ти му шко ро ди ла здраво! 

Твој брат и она ње го ва же на већ ви де свог си на, у тво јој 

сто ли ци. Же на ти све про тив те бе ра ди, оте рај је, још да нас, 

а ја се ку нем да ћу ње ну де цу па зи ти као сво ју! Ни је је брига 

шта ће с њом би ти, она га во ли. Во-ли. Да, та ко ће ре ћи. 

Ре ћи ће: „Во лим те, ви ше од се бе, ни ка да ти се ни сам про тиви 

ла, али ова ко да ље не мо гу! Оте рај је!” Ви че. ... „По ла ко, 

Пе три ја. Успо ри. Та ко. ‘Оди. Ле па си ка да се љу тиш...” 

ТО МА ЛО СУД БИ НЕ НА ДЛА НУ 

Ци ган ка узи ма Љу би чин длан, Љу би ца из ву че ру ку. Жена 

се гла сно на сме је. Пра ва ве шти ца. Ле па је. Као грех. „Нисмо 

због то га до шле”, ка же јој Кру на, „не го да пи та мо знаш 

ли ка ко да из ле чи мо де ча ка. Већ по ла го ди не има ва тру. Коли 

ко тра жиш? Са мо ре ци. Да ће мо ти све!” 

Ци ган ка гле да у Љу би цу, па у Кру ну. Пи та: „Је л’ ти то 

син?” 

„Ни је мој син”, од го во ри Кру на. Љу би ца ћу ти. Ли це је 

са кри ла ма ра мом, али је Ци ган ка из гле да зна. „Твој син, 

го спо ђо”, ка же, „би ће ве ли ки. Бо гу сли чан.” Љу би ца за бо равља 

на сво ју ма ра му, по гле да Ци ган ку, от крив ши ли це: „Хоће 

ли оздра ви ти?” Ци ган ка је до бро по гле да, а за тим спу сти 

по глед у пра ши ну. Не го во ри ни шта. „Хо ће ли оздра ви ти?!” 

Тре ну так тра је бес крај но ду го. „Ја ти не мо гу по мо ћи.” 

Кнегиња оста је сле ђе на. Ци ган ка узи ма ње ну ру ку, она 

сто ји, не моћ на, не по мич на, не по ку ша ва да се бра ни. На 

крат ко по гле да Љу би чин длан, за тим јој спу сти ру ку на трбух. 

Гле да ју се у очи. „Твој син”, ка же јој. Очи јој цр не. Као 

по ноћ. Чу је се гром. 

„Про бу ди се!” Ни шта. Кру на је хва та за ра ме. „Љу бо, буди 

се! Ско ро смо та мо. Хај де, ду шо. Шта си то са ња ла?” 

Отва ра очи. Ср це јој уда ра та ко, да јој се чи ни ка ко чи тава 

ко ла од ска ку ју, у рит му ње ног пул са. „Не ћу да идем код 

те же не!” ка же. „Не ћу!” ви че. 

„Шта ти је, Љу бо?” 

Она зна шта јој је. Зна шта је би ло, и шта ће би ти. 

„Окре ћи ко ла, иде мо на зад!” на ре ди. 

„Не бу ди лу да”, ви че јој Кру на. 

„Ни сам лу да, иде мо на зад. По че ће олу ја!” 

Кру на се за гле да у не бо. Ка ква олу ја? „Бог с то бом, Љуби 

це. Не ма ни об лач ка. По гле дај!” „Не ћу. Окре ћи. На зад!” 

Ни кад је ни је ви де ла ова кву. За све ове го ди не, ни ка да 

ни је ви де ла је тр ву у овом ста њу. Бри не је. Све је то бри не. 

Ко чи јаш окре ће ко ла... Љу би ца ћу ти. И Кру на ћу ти. Сва ка у 

сво јим ми сли ма... На по кон сти жу. Кнегиња тр чи до ку ће. 

„Шта је то, Пе три ја?” пи та ула зе ћи у со бу. 

„Спре мам по сте љу”, ка же Ма ла Го спо ђа. 

„За ко га спре маш по сте љу?” 

Кад су се волели, последњи пут, 

рек’о је: „Љубице, роди ми сина.” 

Било је нешто чудно у њему, нешто 

сабласно, и уплашила се, стварно јесте. 

„Мој син није мртав, Крњо!” 

Го спо дар све ово гле да са стра не. Као да се не до га ђа 

ствар но. Као у по зо ри шту код Јо а ки ма Ву ји ћа. Сце на на бије 

на, да све пр шти. Лу де же не! 

Пе три ја се не по вла чи. 

„За се бе, и го спо да ра.” 

„Где ћу ја спа ва ти?” 

Пе три ја слег не ра ме ни ма: „Фа ла Бо гу, ве ли ка је ку ћа.” 

Го спо дар све ово гле да са стра не. У Пе три ју, па у Љу бицу. 

Да ли га ово за и ста за ба вља? 

„Шта мо гу, Љу би це, кад ти Бог ни је дао...” 

„Та ко?” Ру ка јој са ма кре ће ка оном кли ну, о ко јем ви си 

Ми ло шев пи штољ. Крај пред ста ве, го спо да ру! За ве са па да. 

„Пи штољ Ми ло шев, ру ка Љу би чи на. Да ви ди мо, хо ће ли 

сла га ти?” 

БУМ! Ве ли ко бум. Он да ти ши на. 

„Ла ку ноћ, Ма ла Го спо ђо.” (Пра ви на слов за дра му код 

Јо а ки ма.) 

Тр чи низ дво ри ште, ка ка пи ји. Од јед ном - по чи ње ки ша. 

Би ла је на са хра ни. Све је гле да ла, скри ве на, до гу ше у 

бла ту. Па да ло је, и па да ло, и то је до бро, по ми сли ла је... Киша 

са кри ва су зе. Па те тич но? О то ме ни је раз ми шља ла. Ако 

и је сте, ни је ни зна ла ту реч. 

„Знам шта сам ура ди ла. Искре но се ка јем. Но, ако би мојем 

го спо да ру у ко јем слу ча ју тре ба ла крв, хо ћу је за ње га 

до бро вољ но да ти. Не сре ћа је мо ја што сам жен ског ро да и 

сла бог ра су ђе ни ја, па сам та ко увре ди ла сво га го спо да ра.” 

Осам ме се ци ка сни је, ро ди ла је си на. Ми ха и ло. Ле по 

име. Зна чи: Бо гу сли чан. 

А на но га ма Пе три ји ним, кад су је са хра ни ли, би ле су 

па пу че. Жу те. • 

N o 1 • 2007 



63

SUDBINA I KOMENTARI 

ПОНОВО ПРОЧИТАТИ: 

ХОЛАНЂАНКА ЖАНА МЕРКУС, УСТАНИК 

Srpska 

Jovanka 

Orleanka 

Цео Бе о град је лу до вао за тим жен ским уско ком, се ћа се Сло бо дан Јо ва но вић. Про фе сор Абер дар 

др жао је по здрав ни го вор под ње ним бе о град ским про зо ром. Ђу ра Јак шић ју је звао „срп ским 

Бај ро ном” и по све тио јој пе сму до бро до шли це. Ср би су с њом на че лу чи ни ли чу да од ју на штва, 

бе ле же уста нич ке хро ни ке из Хер це го ви не и рат не са Дрин ског фрон та. Хо ланд ски исто ри чар 

и ан тро по лог Ре не Гре мо ду го је у Бе о гра ду ис тра жи вао и о њој на пи сао мо но гра фи ју 

„Фа тал на рат на му за”. А ко ли ко нас, да на шњих, о њој ишта зна? 

Јо ван ко на ша, не ор ле ан ска, 

Ал’ она иста... Ан ђео чист!... 

За бо ра ви им зле ди на не те. 

Име на тво га по ве сти на ше 

Сла ву ће но сит нај сјај ни ји лист. 

(Ђура Јакшић) 

Спо ми њу је мо но гра фи је, пу то пи си, ме мо а ри, ре пор та же, пе сме, рат ни и шпи јунски 

из ве шта ји, а ве ћи ни го то во да је са свим не по зна та. Њен лик ожи вљен је у два 

фил ма, че ка на ре а ли за ци ју сце на рио тре ћег, нај ам би ци о зни јег, али ми ре ци те 

ко ји су то фил мо ви. На пра вљен је њен пор трет у при род ној ве ли чи ни за збир ку На родног 

му зе ја у Бе о гра ду, али се о ње му ви ше ни шта не зна. 

Хо лан ђан ка Жа на Мер кус (Je an ne Mer kus) нео би чан је лик, жи во пи сан и уз бу дљив, 

те шко ухва тљив емо ци о нал ном скло пу и вред но сној ска ли мо дер них ста нов ни ка ње ног 

европ ског за ви ча ја. Још је чуд но ва ти ји на чин на ко ји се њен жи вот и суд би на пре пли ћу 

са срп ском исто ри јом и суд би ном. О њој нам је на срп ском је зи ку оп чи њу ју ће ка зи вао 

хо ланд ски исто ри чар и ан тро по лог Ре не Гре мо (René Gréma ux), у хла ду чу бур ских ли па, 

ју на на уч но фан та стич не 2001. 



Број 1 • 2007. 

ДЕВ СТВЕ НО И ХЕ РОЈ СКО 

Ро ђе на је у ок то бру 1839. на остр ву Ја ви, у да на шњој Ин до не зи ји, та да хо ланд ској 

ко ло ни ји Ис точ ној Ин ди ји, где ће њен отац Пи тер убр зо по ста ти ге не рал ни гу вер нер. 

Има ла је пет го ди на кад јој отац из не на да уми ре. По ро ди ца се те 1844. вра ћа у Хо лан дију. 

Са мо че ти ри го ди не ка сни је уми ре јој и мај ка, „пре бо га та Вил хел ми на Кран сен”. Жана 

Мер кус са бра ћом и се стра ма пре ла зи да жи ви код стри ца, Шар ла Ги јо ма Мер ку са, 

све ште ни ка про те стант ске (ва лон ске) цр кве. Ис по ста ви ће се да ће то мо жда пре суд но 

усме ри ти њен жи вот и суд би ну.

– У ку ћи свог стри ца, рев но сног про по вед ни ка ре чи Божи 

је, Жа на је нај ду же оста ла. Би ла је ду бо ко хри шћан ски 

вас пи та ва на. Сте кла је чвр сту ве ру, осе ћа ње за прав ду и духов 

не вред но сти жи во та – при ча Ре не Гре мо. – За во ле ла је 

Бо га и сми сао жи во та ви де ла је у те жњи ка Бо гу. Узор јој је 

већ та да Јо ван ка Ор ле ан ска. Од лу чи ла је да и са ма оста не 

не у да та. Сте кав ши пу но лет ство, Жа на је до би ла пра во распо 

ла га ња сво јим огром ним на след ством. 

Кра јем ше зде се тих, рас про да је имо ви ну и кре ће на пут. 

Ита ли ја, по том Фран цу ска. У Па ри зу је за ти че фран цу скопру 

ски рат, у ко јем ће би ти ро ђе но Не мач ко Цар ство. Прежи 

вља ва „стра шну пру ску оп са ду гра да”. До бро вољ но ра ди 

у ам бу лан ти „Цр ве ног кр ста”, по ма же ра ње ни ци ма, др жи 

се „хра бро, као ста ри ис ку сни вој ник”. 

У том дра ма тич ном раз до бљу за Па риз и Фран цу ску, међу 

оп ко ље ним Па ри жа ни ма по но во свом сво јом над ра зумном 

сна гом ожи вља ва култ Де ви це Ор ле ан ске. Жа на Меркус 

је то укр шта ње пу те ва-све то ва сва ка ко сма тра ла зна ком 

и при зи вом. У ср цу три де се тјед но го ди шње Хо лан ђан ке та да 

је по но во и за у век уса ђен тај спој дев стве ног и хе рој ског, 

мо ли тве ни ка и ма ча, то над моћ но опо вр га ва ње при зем не 

ло ги ке и „бле ди ла све та”. 

У Па ри зу Жа на Мер кус до жи вља ва и крај ра та и ус по ставља 

ње Па ри ске ко му не. То ком 1871, са свим ис цр пље на, по 

са ве ту ле ка ра, опет кре ће ка ју гу. Сти же у нај зад осло бо ђену 

и ује ди ње ну Ита ли ју. 

УСТА НИЧ КА БОР БЕ НА МУ ЗА 

У ле то 1875. чу ла је за уста нак у Хер це го ви ни. По мисли 

ла је да је „куц нуо час”, да је то она „ду го оче ки ва на 

при ли ка да по мог не хри шћа ни ма у осло бо ђе њу од не вер ника”. 

Сма тра ла je то пр вим ко ра ком за оства ре ње свог сна, 

осло бо ђе ња Све те зе мље, и пред у сло вом за Хри стов дру ги 

до ла зак. Би ла је си гур на да тај по ду хват мо ра по че ти управо 

ода тле, из по ро бље ног де ла Евро пе. Са зна чај ним бро јем 

дру гих оно вре ме них Евро пља на, на ро чи то га ри бал ди на ца, 

тог ле та или те је се ни за пу ти ла се пре ко 

Ја дра на и Ду бров ни ка у Хер це го ви ну. 

Не мац Ал бин Куч бах, по јед ни ма са мо 

„рат ни из ве штач”, по дру ги ма за пра во шпи јун 

у ре до ви ма хер це го вач ких уста ни ка, ова ко у сво јим 

успо ме на ма опи су је до ла зак Жа не Мер кус у 

уста нич ки та бор у за ле ђу Ду бров ни ка: 

„... Око Бо жи ћа до шла је код Ми ће Љу бибра 

ти ћа, јед ног од во ђа устан ка, јед на бо гата 

да ма, пре зи ме ном Мер кус. Из да ва ла се 

за вр ло по бо жну и же ле ла да за Бо сну и Херце 

го ви ну од и гра уло гу Јо ван ке Ор ле ан ске, 

ста вља ју ћи уста ни ци ма на рас по ла га ње и вели 

ку су му нов ца.” 

До ла зак чуд не „ама зон ке” не што ка сни је 

за бе ле жи ло је не ко ли ко европ ских и ско ро све 

срп ске но ви не. Зе мун ски Гра ни чар у бро ју од 

16. ја ну а ра 1876. ја вља: 

„Ових да на до шла је у Ду бров ник јед на бо гата 

го спа хо ланд ска, до не ла је знат ну пот по ру за 

уста ни ке хер це го вач ке. Она од ла зи одав де у та бор 

уста нич ки.” 

Го то во исто вет но тих да на из ве шта ва ју и бе о градски 

ли сто ви Ис ток, Ви дов дан, Шу ма дија. 

Убр зо, ме ђу тим, уме сто у тим 

шту рим но вин ским за бе ле шкама, 

име Жа не Мер кус на ла зи мо 

у жи во пи сни јим хро ни ка ма устанич 

ких бор би. 

„... У бој је ишла уз бар јак та ра, ко ји је био оми ље на 

ме та Ту ра ка. Ју ри ша ла је без стра ха на Тур ке, иако су је 

до че ки ва ли уз за глу шу ју ће псов ке. Го во ри ло се, чак, да 

Odluka 

Мо гла је да бу де „углед ни гра ђа нин” и жи ви ла год ним и 

пра зним „гра ђан ским жи во том”. Мо гла је да бу де ју на киња 

на ми ри са них са ло на и трач ру бри ка. Мо гла је и да не 

мо же. Хте ла је, ме ђу тим, да без у слов но ис пу ни сво ју судби 

ну, ко ју је пре по зна ла. 

је Жа на на кон зна чај не бит ке код Љу би ња про гла ше на за 

нај хра бри јег бор ца”, сто ји у за пи су ко ји по свој при ли ци 

по ти че од срп ског исто ри ча ра књи жев но сти Ду ша на Кова 

че ви ћа. 

„У јед ној би ци Јо ха на Мер кус се про би ла у пр ве ре дове, 

спрем на за бој”, пи ше Мо рис Ци мер ман, са вре ме ник 

устан ка. „Пре ка ље ни срп ски бор ци ди ви ли су се хра бро сти 

и хлад но крв но сти ове де вој ке ко ја је же ле ла да сво јом по јавом 

под стак не уста ни ке на ју нач ка де ла.” 

„У ње ном при су ству Ср би чи не чу да од ју на штва”, из вешта 

ва ју европ ски рат ни ре пор те ри. 

„Да ли сте ви ов де да као при пад ник ‘Цр ве ног кр ста’ пома 

же те ра ње ни ма?” пи та ли су је. 

„Не, ме ни су жи ви и здра ви Ср би мно го дра жи од болних 

и ра ње них.” 

Збу ње ни од го во ром, про ту ма чи ли су га као ду хо ви тост. 

Жа на Мер кус се, ме ђу тим, ни је ша ли ла. 

„До кле ће те оста ти ме ђу уста ни ци ма?” пи тао је до писник 

не ких за пад них но ви на. 

„Све док и по след њи хри шћа нин не бу де осло бо ђен од 

тур ског угње та ва ња”, ре кла је. 

У шта бу вој во де Ми ће Љу би бра ти ћа, за ко јег се твр дило 

да је при сан Га ри бал ди јев при ја тељ, ин си сти ра ла је да 

се хит но на ба ве то по ви, ко ји ма би убо ји ти је мо гла да бу ду 

на пад ну та тур ска утвр ђе ња и за да ти од лу чу ју ћи удар ци. Одмах 

је при ло жи ла ве ли ку сво ту нов ца за ту ис по ру ку, ко ја 

на жа лост ни ка да ни је сти гла. 

ПРИ ЈА ТЕ ЉИ ЦА СЛО БО ДЕ 

Не ко ли ко ме се ци ка сни је, при ли ком уоби ча је ног пре ласка 

аустриј ске гра ни це из ме ђу Хер це го ви не и Дал ма ци је, 

Жа на Мер кус је „на пре ва ру ухап ше на са гру пом уста ника”. 

Ухап си ли су их Аустри јан ци, на тур ској те ри то ри ји. 

Бе о град ски лист Ви дов дан из ве стио је о то ме у бро ју од 

16. мар та 1876: 

„Осим Љу би бра ти ћа још је у Имоч ку ухва ће но не коли 

ко чла но ва устан ка, кад су пре шли би ли пре ко гра нице. 

Ме ђу ти ма је не ка Хо лан де ски ња Мaркусовица.” 

Та ко је на уда ље ним гра ни ца ма из гле да ла „про ме на 

беч ке по ли ти ке”. 

Љу би бра тић је из Тр ста ин тер ни ран у Линц. Жа на, 

ко ја је ме ђу вре ме ну до би ла сло бо ду и на лог да на пу сти 

Двој ну Мо нар хи ју, за пу ћу је се у Бе о град. У ши ро ком 

лу ку, из гле да кри шом. Још увек об у че на у му шку хер це говач 

ку оде жду, с цр но гор ском ка пом на гла ви, сти же на 

сав ско при ста ни ште кра јем мар та 1876. го ди не. До чеку 

ју је при пад ни ци Ује ди ње не омла ди не срп ске. 

„По зна та Хо лан де ски ња Г-ца Мер кус, ко ја је 

она ко ште дро при тр ча ла у по моћ на шој бо ре ћој браћи 

у Хер це го ви ни, при спе ла је у Бе о град и 

ле жи бол на”, пи ше лист Шу ма ди ја, 26. 

мар та те 1876. 

Не ко ли ко да на по том Ђу ра Јак шић 

у Ис то ку и Шу ма ди ји, без пот пи са, об ја вљу је 

До бро до шли цу Јо ван ци Мер ку со вој, називајући 

је „девојком дичном” и „нашим Бајроном”. 

Због ње ног ло шег здра вља, све ча на до бродо 

шли ца при ре ђе на је тек за Вас крс те го ди не. 

N o 1 • 2007 



65

SUDBINA I KOMENTARI 

Ве ли ка по вор ка кре ну ла је од да на шњег „Лон до на” и сти гла 

ис пред хо те ла „Ста ро зда ње” (на ла зио се пре ко пу та Са борне 

цр кве, из ме ђу згра де На род не бан ке и ка фа не „?”), где је 

од се ла и опо ра вља ла се Жа на Мер кус. Јо ван ка Мар ку шо ва, 

ка ко су је зва ли Хер це гов ци, бле да и на сме ја на по ја ви ла се 

на бал ко ну. 

Про фе сор фи ло со фи је на Ве ли кој шко ли Ми лан Ку јунџић 

Абер дар, ка ко је пре нео лист За ста ва, обра тио се Жа ни 

Мер кус ре чи ма: 

„... Бе о град је с љу ба вљу и по што ва њем бе ле жио сва ко 

име и пра тио сва ки ко рак сјај них бо ра ца за сло бо ду и сваки 

пле ме ни ти од зив обра зо ва ног све та стра ног по је зи ку, 

а срод ног по чо ве чан ским осе ћа ји ма сво јим. У ре до ви ма 

и јед них и дру гих ми смо опа зи ли тво је сјај но име... Знај, 

при ја те љи це сло бо де, да си до шла ме ђу на род у ко ме су 

нај не у де сни је при ли ке по ко ле ба ле одав но по ве ре ње у племе 

ни тост и чо веч ност на зо ви ци ви ли зо ва ног све та, знај да 

си до шла ме ђу на род ко га су це па ли и це па ју то ли ки ви хоро 

ви, али ујед но знај да си до шла ме ђу на род ко ји при свем 

том ни је из гу био ве ру у сво је пра во, у сво ју ју нач ку ми ши цу 

и у по бе ду прав де, да си до шла ме ђу на род ко ји је при свем 

том на де лу по ка зи вао и ко ји ће по ка за ти да уме до стој но 

за хва лан би ти при ја те љи ма сво јим. Сла ва те би, ју на чи це!” 

Smrti heroja 

Бе смрт ни хе ро ји мо гу да бу ду уби је ни три пу та, на три начи 

на. Или у бор би, или с ле ђа, по за дин ским сми ца ли ца ма 

и „по ли ти ком” са вре ме ни ка, или за бо ра вом по то ма ка. 

Или на сва та три на чи на ујед но. Жа ну Мер кус кур шум није 

хтео, ма че ви и ко њи су јој се по ко ра ва ли. Али до кра ја 

жи во та упо зна ће оба пре о ста ла об ли ка смр ти хе ро ја. 

На ци о нал на омла ди на на пра ви ла је ве ли ку ба кља ду. 

Оно вре ме ни из во ри ве ле да је при зор био „дир љив, си лан, 

го то во по тре сан”. Из у зев кне ги ње На та ли је, те шко да је Бе о- 

град још не ку стран ки њу до че као та ко ве ли чан стве но. Град 

је та да имао око три де сет хи ља да ста нов ни ка, а у ба кља ди 

је уче ство ва ло њих шест хи ља да. За хва љу ју ћи се, са бал ко на 

„Ста рог зда ња”, Жа на је ре кла: 

„... Из ја вљу јем Вам жи ву ра дост ко ју осе ћам пре ма ратнич 

ком ду ху и рас по ло же њу срп ског на ро да, и на дам се да 

ћу вр ло бр зо има ти част да са ва ма за јед но во ју јем за ослобо 

ђе ње на ро да ко ји сте њу под игом...” 

АМА НЕТ 

До ла зак Жа не Мер кус у Бе о град по кло пио се са срп ским 

осло бо ди лач ко-бор бе ним кри ста ли за ци ја ма у ма ти ци. Чудна 

Хо лан ђан ка ис кр ца ла се са реч не ла ђе пра во у јед но од 

оних суд бин ских срп ских убр за ња исто ри је, у вр тлог. Јавност 

је тра жи ла од дво ра и вла де да Ср би ја ак тив но по др жи 

бор бу уста ни ка. О Ђур ђев да ну, па ла је опре зна и уме ре на 

вла да Љу бо ми ра Ка ле зи ћа, ман дат је по но во до био Јо ван 

Ри стић. Сло бо дан Јо ва но вић, та да још де чак, за бе ле жио је 

доц ни је у сво јим се ћа њи ма: 

„На Цве ти при ре ђе на је де мон стра ци ја пред аустријским 

кон зу ла том... Дру га јед на де мон стра ци ја ти ца ла се 

Мар ку со ве... То је јед на мла да, бо га та... Хо лан ђан ка... Прочу 

ла се као Ама зон ка Хер це го вач ког устан ка. Бе о град је лудо 

вао за тим жен ским уско ком. Па три от ског уз бу ђе ња би ло 

је су ви ше; ово је мо ра ло на ћи се би оду шка.” 

– У про ле ће 1876. у Шап цу је от по че ло фор ми ра ње брига 

де, ко ја ће уско ро бро ја ти не ко ли ко хи ља да до бро во љаца, 

углав ном Ср ба из Аустро-Угар ске и Тур ске. Од пра вих 

стра на ца би ло је нај ви ше Ита ли ја на и Фран цу за (га ри балди 

на ца), и по не ки Рус, По љак, Лу жич ки Ср бин – под се ћа 

Ре не Гре мо. У апри лу у Бе о град сти же и гру па бо ра ца из нека 

да шње че те Ми ће Љу би бра ти ћа, ме ђу њи ма и ита ли јански 

гроф и га ри бал ди нац Фа е ла. У то ку ју на Жа на по кла ња 

Ср би ји 2.000 ди на ра за рат не ци ље ве, „Цр ве ном кр сту” 500 

ди на ра, ми ни стру вој ном при ла же 500 ди на ра да се по дели 

де ци и по ро ди ца ма срп ских бо ра ца ко ји бу ду по ги ну ли 

у ра ту. Био је то да ле ко нај ве ћи при лог. По ре ђе ња ра ди, 

нај ве ћа до на ци ја по сле те би ла је она бра ће Кр сма но вић 

и из но си ла је 1.000 ди на ра, ру ски ге не рал Чер ња јев дао је 

600 гро ша (60 ди на ра). 

Ср би ја и Цр на Го ра ушле су у рат 30. ју на 1876. го ди не. 

Жа на Мер кус ја ви ла се као до бро во љац из гле да већ сутра 

дан. Убр зо се об ре ла на Дрин ском фрон ту, по сла та од 

ми ни стра вој ног Ти хо ми ра Ни ко ли ћа за по ча сног ађу тан та 

ге не ра лу Ран ку Алим пи ћу (јед ном од тро ји це ге не ра ла у 

Срп ској вој сци и је ди ном Ср би ну, уз Че ха За ха и Ру са Черња 

је ва). Ге не рал Алим пић по ку шао је све да га ми ни стар 

„по ште ди од та кве по ча сти”. „До бро се зна да на ша вој ска 

не би то ни за ка кву сре ћу сма тра ла, има ти у сво јој сре ди ни 

же не ‘ри те ре’. То би би ло про тив но ду ху и на ви ка ма на ше 

вој ске и на шег на ро да”, пи сао је Алим пић. 

„Сад се то не мо же про ме ни ти; ја сам дао сво ју реч дами. 

Мер кус је до бро во љац. Ако не ће не мо ра је узе ти у сво ју 

сви ту. Не ка је упу ти у до бро во љач ку бри га ду”, од го во рио је 

срп ски ми ни стар вој ни. 

По ла зе ћи на фронт, оста ви ла је ама нет: „Уколико у борбама 

погинем, сав остатак свог иметка завештавам српском 

народу.” 

Хра бри рат ник, „срп ска Јо ван ка Ор ле ан ска”, Жа на Меркус 

сти же на Дри ну, „срп ски Јор дан”, по чет ком ју ла 1876. 

„У оде лу цр но гор ском, му шком, пла ве чак ши ре и зе лена 

до ла ма, ја ха ла је ко ња ус прав на и од луч на... При кљу чена 

је до бро во љач кој бри га ди”, опи су је лист За ста ва. 

По че ле су бор бе на Би је љи ни. Рат ни из ве штач беч ког 

Die Pres se ја вља из ма чван ског се ла Ба до вин ци (пре ма на воду 

За ста ве, број од 6. ав гу ста 1876): 

„Ка пе тан Па јо Пут ник (тре ћи чо век До бро во љач ке брига 

де, прим. Ре не Гре мо), за ко га се би ло про не ло да је по гинуо, 

ко ман ду је са да де сним кри лом и до бро вољ ци ма. Код 

ње га је и го спо ђи ца Мер ку со ва...” 

Из вр стан ко ња ник, за чу ђу ју ће вич на оруж ју, „с по гледом 

оно га ко је рат упо знао има ју ћи на спрам се бе Пру се”, 

зра че ћи ду хов ном сна гом, Јо ван ка Мар ку шо ва опет је фасци 

ни ра ла и срп ске рат ни ке и га ри бал дин це и све дру ге сабор 

це. Ви дев ши је у би ци на дрин ској ото ци Ста ра чи, 20. 

ју ла, до бро во љач ки ко ман дант пот пу ков ник Гру јо Ми шковић, 

до тад скеп ти чан, уз ди же је до узо ра сво јим бор ци ма. 

Од та да у ње го вом при су ству ни је сме ла би ти из го во ре на 

дво сми сле на реч о рат ни ку Жа ни Мер кус. 

ПО СЛЕД ЊА ШЕТ ЊА ЂУ РЕ ЈАК ШИ ЋА 

До бро во љач ке је ди ни це по чет ком ју ла бе ле же пр ве ве ће 

успе хе и про ди ру у ду би ну Сем бе ри је. Из во ри ука зу ју да 

се Жа на Мер кус ви ше пу та не по сред но и же сто ко су ко била 

са ге не ра лом Алим пи ћем, због нео д луч но сти ко ман де и 

так ти ке „кре ни-ста ни-вра ти-се”. Зна ла је: бо је ви се не би ју 

де пе ша ма. 

„Ама, го спо до, шта хо ће те с том пер со ном? Го во ри се о 

њој као о ка квој ју на ки њи, а она дру го ни шта не ра ди, са мо 

што се у ша ре ном ру ву ше та, но си пу шку и ре вол вер, не пали, 

али по ма же - гле да ти”, пре но си За ста ва 9. ав гу ста ре чи 

ге не ра ла Алим пи ћа. 

Жа на се ни је мно го оба зи ра ла на при че. Још је жи ве ла 

у на ди да ће нај зад би ти ис по ру че ни то по ви ко је је пла тила 

још у Хер це го ви ни и ко ји ма би мо гло би ти над ја ча но 

„Кру по во” оруж је, ка квим су би ли снаб де ве ни Тур ци. Још 

је че ка ла на ред бу за од лу чу ју ћи осло бо ди лач ки удар на 

Би је љи ну. 



Број 1 • 2007.

Го ди ну да на ка сни је Ђу ра Јак шић ће за вој во ђан ски 

Орао на пи са ти рат ну при по вет ку Ра ње ник. Је дан ита ли јански 

до бро во љац у срп ским ре до ви ма, ра ње ник са Би је љи не 

сме штен у бол ни цу Жен ског дру штва у Бе о гра ду, опи су је 

тре ну так кад су до бро вољ ци и дру ге је ди ни це срп ске вој ске, 

по сле пр ве срп ске по бе де пред Би је љи ном, чу ли тру бу за повла 

че ње. Не ве ри ца и гнев. И псов ке у ко ји ма је спо ми ња но 

име ге не ра ла Алим пи ћа. Жа на Мер кус се, при ча Ита ли јан 

Ђу ри Јак ши ћу, са мо су мор но осмех ну ла: 

„Ах, сад ви дим да, и осим ме не, у срп ској вој сци још 

же на има.” 

Кад су при мер ци Ор ла за 1878. сти гли до Бе о гра да, један 

Алим пи ћев при вр же ник ту жио је Ђу ру Јак ши ћа пре ком 

су ду због те и дру гих увре да на не тих на вод но це лој срп ској 

вој сци и др жа ви. Тог ле та Ђу ра је ви део ге не ра ла Алим пи ћа 

ка ко се ди са сво јим офи ци ри ма у ба шти бе о град ског хо те ла 

„Па риз”. Упра во је ули цом до ла зио и се љак с во ло ви ма. Песник 

га за у ста ви и за мо ли за услу гу: 

– Хај де, на и ђи по ла ко по ред Алим пи ћа и кад бу деш сасвим 

бли зу уда ри во ла би чем, па му под вик ни: „Ајд’, шта се 

нећ каш к’о Ран ко Алим пић на Дри ни.” 

За је дан ди нар, се љак при стао. И ура дио. Јед не ско ре 

но ћи, вра ћа ју ћи се ку ћи, Ђу ра Јак шић је те шко пре ту чен од 

ге не ра ло вих мо ма ка код Ска дар ли је. 

– Ве о ма ма ло је по зна то да је Жа на Мер кус та ко, по средно, 

има ла „ути цај” на пре ра ну смрт ва шег ве ли ког пе сни ка 

– осве тља ва Ре не Гре мо. – Пре ту че ни Ђу ра Јак шић је два је 

до шао до пра га сво је ку ће. Од мах је пао у по сте љу, раз бо лео 

се, не ду го по том, кра јем те исте 1878, и умро. 

Жа на Мер кус је до би ла на ред бу да од мах и без у слов но 

мо ра да на пу сти Дрин ски фронт и вра ти се у Бе о град. На водно, 

по сто ја ле су до ја ве не ког ди пло мат ског пред став ни ка у 

Ца ри гра ду ми ни стру ино стра них де ла да је „фрај ла Меркус... 

про сто је дан шпи јун Чи ву тин аустриј ски”. Из вор је била, 

опет на вод но, ру ска тај на слу жба. 

Упр кос ње ном же сто ком про ти вље њу, 

при сил но је спро ве де на до Шап ца, а онда 

ла ђом, Са вом, до Бе о гра да. Срп ска 

штам па тих да на би ла је за о ку пље на 

ро ђе њем пре сто ло на след ни ка Алексан 

дра и пот пу но је пре ћу та ла 

зби ва ња у ве зи са Жа ном Мер кус, 

сво јом до ју че ра шњом хе ро и ном. 

И рат на цен зу ра је, да бо ме, до прине 

ла тој не ве се лој чи ње ни ци. Ло ше 

при пре мље на Ср би ја, опет из и гра на од 

аустриј ске и ру ске ди пло ма ти је, би ла је пред 

рат ним по ра зом. Др жав ни раз лог на ла гао је 

хит но скла па ње ми ра. 

Ми ни стар ство спољ них по сло ва ус по ста ви ло је ве зу са холанд 

ским. Хо ланд ски ми ни стар спољ них по сло ва се за у зео 

за Жа ну Мер кус, оба ве стио ње ног бра та у Утрех ту. Ни је сасвим 

ја сно ка ко, углав ном, по сле те пре пи ске Жа на је до веде 

на из Па ри за у Утрехт. Уме сто да бу де сме ште на у бо гатој 

ку ћи свог бра та, чи ја је же на би ла ба ро ни ца, уто чи ште 

је до би ла у јед ној про те стант ској до бро твор ној уста но ви у 

Утрех ту. Збри ну ле су је ди о ко не се, про те стант ска вер зи ја 

ча сних се ста ра, ко је су се још се ћа ле по бо жно сти и до брочин 

ста ва „срп ског Бај ро на”. Ту је бо ра ви ла не ких го ди ну и 

по да на. По чет ком фе бру а ра 1897. го ди не је умр ла. Њен 

брат и ње го ва су пру га су та да да ли је дан гра ђан ски уре дан 

оглас од не ко ли ко ре да ка, у ко јем оба ве шта ва ју о смр ти Жане 

Мер кус и о то ме да тим по во дом не ће при ма ти по се те и 

са у че шће у сво јој ку ћи. 

На јав ном гро бљу у Утрех ту, не да ле ко од пру ге, ви дљив 

кроз про зо ре во зо ва ко ји сва ко днев но ју ре јед ном са свим 

друк чи јом Евро пом, и да нас сто ји гроб Жа не Мер кус. Триде 

се тих го ди на XX ве ка, ге не рал ни кон зул Кра ље ви не Ју госла 

ви је у Ро тер да му Си бе Ми ли чић, пе сник и сли кар, прево 

ди лац Ле о пар ди ја и при ја тељ Ти на Ује ви ћа, уре дио је код 

град ских вла сти у Утрех- ту да гроб Жа не Мер кус бу де реста 

у ри сан и ре дов но одр жа ван. Од та да до да нас, не ко 

увек пла ти уре ђи- ва ње и чу ва ње. Не зна се ко. Зна 

се са мо да на гросру 

шен и да мо ра 

бу сто ји озна ка да не сме да бу де 

би ти ре дов но одр жа ван. • 

(За бе ле жио: Б. М.) 

Жана Меркус, 

цртеж непознатог 

аутора из 1876. 

НА ГРО БЉУ У УТРЕХ ТУ 

– Сре ди ном ав гу ста, од мах по по вратку 

са Дри не, Жа на је би ла бу квал но про тера 

на пре ко гра ни це – при ча Гре мо. – По 

свој при ли ци, до шла је до Па ри за, 

го ди не 1895. Ни је ви ше има ла 

нов ца ни да се пре хра њу је. Посто 

је ин ди ци је да је чак жи ве ла 

и као кло шар под мо сто ви ма 

на Се ни. Већ уве ли ко бо лесна, 

ус пе ла је не ка ко да 

до ђе до јед не па ри ске болни 

це. Та мо су са зна ли о 

ко ме је реч. С об зи ром на 

то да је њен отац био ге не рални 

гу вер нер и из по зна те, бо га те 

хо ланд ске по ро ди це, фран цу ско 

N o 1 • 2007 



67

NEBO NAD SRBIJOM 

ДАЈ МИ КРИЛА ЈЕДАН КРУГ: КРАТКА (РОМАНТИЧНА) ИСТОРИЈА ЛЕТЕЊА 

O~ijukawe sa 

zvezdama 

Пи ш е : Пе т а р Ми л а т о в и ћ 

Идеја летења, или сан о летењу, има дугу историју и везу са неким исконским импулсима, 

или са прасећањем човечанства. Срби у томе, разуме се, нису изузетак. Још новембра 1841. 

извесни калфа Манојло покушао је у Београду да полети помоћу једне справе са крилима, 

али је пао у снег. Турци су га, уместо у болницу, одвели у полицију. У каснијој повесници летења, 

срећом, све мање се радило о главама, а све више над главама. Репортери на првим редовним 

ваздушним линијама између Београда и Загреба били су најбољи млади писци тог доба. 

Крклец је писао за „Политику”, Раде Драинац за „Правду”, а Милош Црњански за „Време” 



Број 1 • 2007.

Не ма ни ка кве сум ње да је чо век, чим је пр ви пут видео 

пти цу, по же лео да и он окри ла ти, да на свет гледа 

с ви си не и да бр же са вла ђу је ду жи не. Са чу ва на је 

та ко и ле ген да јед ног ин ди јан ског пле ме на по ко јој се чо век 

оже нио пти цом да би му она, у знак љу ба ви, по кло ни ла перја 

но оде ло с кри ли ма. Он да су отац и син, Де дал и Икар, 

по ку ша ли да опо на ша ју ле та че а син, не стр пљив, кре нуо 

пре ма Сун цу и стр мо гла вио се у мо ре и ле ген ду. 

По пут ор ла у бри шу ћем ле ту, у исто ри ју ави ја ти ке улетео 

је и Ле о нар до да Вин чи (1452-1519), све стра ни ге ни је 

ре не сан се. По сма тра ју ћи лет пти ца, ус пео је да „на слу ти 

из ве сне за ко ни то сти ле та и из ра ди ви ше про је ка та ле те ћих 

спра ва ко је би ле те ле ма ха њем кри ла (ма хо крил ци)”. 

На рав но, чо век је и да ље, кроз ко пре ну ве ко ва, по ку шавао 

да ко нач но по ста не ’ти ца. И то се до го ди ло 17. де цембра 

1903. го ди не у Ки ти Хо у ку, у Се вер ној Ка ро ли ни, на 

оба ли Атлан ти ка. Мла ђи од бра ће Рајт, Ор вил, ус пео је да 

пре ле ти раз да љи ну од 37 ме та ра за 12 се кун ди. Истог да на, 

с Вил бу ром Рај том за ко ман да ма, „фла јер 1” је за 59 се кунди, 

на ви си ни од три ме тра, пре ле тео 250 ме та ра. То је постао 

пр ви лет ави о ном ко ји је зва нич но при знат у исто ри ји 

ва зду хо плов ства. 

ДРЖАЊЕ ЗА РЕП 

И ми смо ов де, он да, би ли део све та, а на ши пре ци дрчно 

очи ју ка ли са зве зда ма. Та ко је са чу ва на при ча да је, новем 

бра 1841. го ди не, из ве сни кал фа Ма ној ло по ку шао да 

по ле ти нео бич ном на пра вом с кри ли ма и не ком вр стом падо 

бра на. Зби ло се то код Ђу мру ка не (ца ри нар ни це) у бли зини 

да на шњег бе о град ског хо те ла „Бри стол”. Лет је за вр шио 

па дом у снег (са све зве зда ма пред очи ма), а не срећ ног Маној 

ла Тур ци су од ве ли у по ли ци ју. 

Мно го ви ше по да та ка, оних из пр ве ру ке, о пр вим „јеро 

пла ни ма над Бе о гра дом” оста вио је Алек сан дар Де ро ко, 

ар хи тек та, исто ри чар умет но сти, пи сац и сли кар. И пи лот. 

У књи зи се ћа ња А он дак је ле ти јо је ро план над Бе о гра дом 

за пи сао је и ово: 

„У пр вој де це ни ји ХХ ве ка Бе о град се бр зо при ла го ђа вао 

све му што се зби ва ло у на пред ни јем све ту. Та да је про бу ђено, 

на ро чи то ме ђу омла ди ном, и ве ли ко ин те ре со ва ње за 

ва зду хо плов ство. Чи та ло се по но ви на ма о аеро ми тин зи ма 

у све ту, где су љу ди до ла зи ли да ви де то но во чу до, чо ве ка 

ко ји ле ти. До ла зи ли су у Бе о град ави ја ти ча ри из ра зних зема 

ља, пр во Аустри ја нац Си мон, за тим Рус Ма сље ни ков, па 

Чех Чер мак. Они су ле туц ка ли, јер су све то би ли са мо краћи 

ле то ви, на Ба њи ци. Њи хо ве ма ши не су би ле крх ке, од лета 

ва, плат на и мно го жи ца. Је два су мо гле по ди ћи у ва здух 

јед ног је ди ног чо ве ка, ре ђе још јед ног са пут ни ка. Има ле су 

ве о ма сла бе мо то ре, ко ји су ка шљу ца ли и че сто се за у ставља 

ли. На по ла ску су их ду го за гре ва ли док су аеро пла не 

(је ди но та ко су се до тад на зи ва ле те спра ве, а на зив „ави он” 

уве ден је тек за вре ме Пр вог свет ског ра та) др жа ли за реп 

са мо не ки на ро чи то ода бра ни, ме ђу ко ји ма је би ло и мо је 

дру штво, а то се сма тра ло осо би том ча шћу. Кад се мо тор 

до бро за гре јао, пи лот је ди зао ру ку, сви су пу шта ли реп, а затим 

је др ве на пти ца ду го још по ска ки ва ла док не би ус пе ла 

да се од ле пи од тра ве...” 

НИ СТЕ ЧО ВЕК НЕ ГО АН ЂЕО 

И три де се тих го ди на ве ка за на ма, кад год се пи са ло о 

ави о ни ма, чи та ла штво мно гих на ших ли сто ва као да је све 

то сри ца ло у не ве ри ци. То што су чи та ли ни је се де ша ва ло 

ко зна где, ни ко зна ко ме. Ни је им се ра ди ло ни о гла ви, 

већ над гла ва ма. Ho mo sa pi ens је, и зва нич но, по стао Ho mo 

vo lans (Ле те ћи чо век). Упут ство за упо тре бу ис пи сао је г. Ружић, 

но ви нар пре сто нич ког ли ста Вре ме. Ова ко: 

„Ви мо же те да се крећете и за вре ме во ж ње (ле та), али 

да ни нај ма ње не по ср ће те или па да те. Ави јон кли зи ла ко, 

у пра вој ли ни ји од оног ча са кад је иза брао ви си ну. А ка да 

ави јон до стиг не ви си ну 500 ме та ра – та да нас, као по чет ника 

на овој ста зи, ухва ти ма ли грч у сто ма ку, не мор ска но 

ва зду шна бо лест. Али, кад сти сне те зу бе и нап не те ми ши ће 

на но га ма и ру ка ма, ви осе ћа те ка ко вас бо лест про ла зи. 

Ста ви те ма ло ете ра на нос, по пи је те мо жда и ча шу во де, 

на ме сти те се за до вољ но у сво ју фо те љу и уз вик не те, ски нувши 

бла го дар но ше шир над Са бор ном цр квом: Ко ло сал но! 

Под ва ма кли зи рав ни ца. Ви кли зи те над њом као леп тир. 

Ви ни сте чо век не го ан ђео...” 

Ни ма ло ан ђе о ски, ме ђу тим, ни је из гле дао старт пр ве 

ли ни је до ма ћег ци вил ног ва зду хо плов ства, 15. фе бру а ра 

1928. го ди не. 

Но ви на ри су, раз у ме се, за пи са ли и то. Мно ги, с пра вом, 

ве ру ју ћи да ис пи су ју сло ва за исто ри ју и да ће их, та мо некад 

не ко, ци ти ра ти као „спе ци јал не до пи сни ке из исто ри- 

Pioniri 

„Мла ди Бе о гра ђа ни су се у по чет ку мо ра ли за дово 

љи ти пра вље њем аеро план чи ћа од шта пи ћа и флиспа 

пи ра ко ји су ле те ли по мо ћу увр ну тог ела сти ша, а 

две ма ње гру пе су чак по ку ша ле да на пра ве и ве лике 

‘пла не ре’, је дри ли це без мо то ра али већ за пра ве 

ле то ве са чо ве ком, на по вољ ном ве тру. Та ко је Бан 

Ну шић, син Бра ни сла ва Ну ши ћа, са Ср бо бра ном Стано 

је ви ћем (обо ји ца су по ги ну ли, по сле, у Пр вом светском 

ра ту) про бао сре ћу ска чу ћи са јед ног бре жуљ ка у 

Ко шут ња ку, а мо ја ма лен кост је са мла ђим бра том то 

хте ла да про ба на Топ чи дер ском бр ду...” 

(Алек сан дар Де ро ко) 

N o 1 • 2007 



69

NEBO NAD SRBIJOM 

Авион „олуј”, у саставу српске 

авијације у време Првог светског рата 

је”. Ми ов де бе ле жи мо ре чи жи вог чо ве ка, све до ка тог, са да 

зна мо, исто риј ског ле та на пут нич кој ли ни ји Бе о град-Загреб. 

И на траг. 

Ми лан Па у но вић је овом но ви на ру пре два де се так го дина, 

као пен зи о нер у пу ној сна зи, о то ме ова ко го во рио: 

„То га да на ме је, два на е сто го ди шњег де чар ца, отац Мио 

драг, ина че члан Управ ног дру штва за ва зду шни са о бра ћај 

‘Аеро пут’, од вео на аеро дром, пре ко Са ве. Ишли смо пр во 

ко ли ма, ско ро два са та. Да нас се та мо сти же трам ва јем, отпри 

ли ке где је Ин ду стри ја мо то ра и трак то ра у Но вом Бе о- 

гра ду. Па да ло је као из ка бла. Бла то до ко ле на. Мно ги ни су 

мо гли од ки шо бра на да ви де бог-зна-шта. Ја сам са оцем 

био од мах до ави о на. Ту су би ли и но ви на ри, пр ви пут ни ци 

за За греб. Ви део сам и пи ло те Та ди ју Со дер ма је ра и Вла дими 

ра Стри жев ског Стри жа. 

Opis leta 

Пре укр ца ва ња у ле те ли цу Дра и нац се од стра ха то ли ко 

на пио да је пре спа вао цео лет. Да би ипак не ка ко на писао 

из ве штај, ко ле ге су му у За гре бу, на зе мљи, опи са ле 

лет. До ђе Кр клец по сле то га у Политику, а Риб ни кар, дирек 

тор, ка же му: „Е, све вас је Дра и нац ту као у ре пор тажи! 

Нај бо ља је!” 

По ре ду ле те ња ави он је тре ба ло да кре не у 8 са ти. Сви 

су се сме сти ли, а Стри жев ски је из ка би не до вик нуо ме ха нича 

ри ма: ‘Кон такт!’ Да би они за вр те ли ели су и по кре ну ли 

мо тор. Као што се ауто па лио на кур блу. Је дан ме ха ни чар 

је ухва тио ели су, дру ги се ухва тио за пр вог, тре ћи за дру гог. 

К’о де да и ре па. Али, обр ни, окре ни, он са мо пр ррп...пр ррп. 

Та ко не ко ли ко пу та. Ави он ни да кмек не. Био је то дво крилац 

‘по тез-29’, са мо то ром од 450 коњ ских сна га, бр зи ном 

од 175 ки ло ме та ра на сат и до ле том до 500 км. 

Пам тим љу ти та ли ца чла но ва Управ ног од бо ра: да им се 

то де си пред но ви на ри ма?! Он да су из хан га ра из ве зли други 

ави он, исто ‘по тез-29’, и он је од мах упа лио. Уз кли ца ње 

при сут них, ко је је ис пр скао бла том, за ру лао је ле ди ном и 

од ле тео у - исто ри ју. У 9.05.” 

РЕПОРТАЖА СА НАЛИЧЈА МЕСТА 

На рав но, те да нас за на шу ави ја ти ку по ве сне до га ђа је 

те шко је за ми сли ти без све до че ња пред став ни ка „сед ме силе”. 

Јед но од њих, оно г. Ру жи ћа, већ смо иш чи та ли. Оно 

кад је сти скао зу бе, на пи њао ми ши ће но гу и ру ку и, ка сни је, 

смо гао хра бро сти да то обе ло да ни чи та тељ ству свог ли ста. 

Сви, пак, ни су би ли у „том фил му”. 

Овде можете прочитати и анег до ту коју је, у сво је време, 

ис при чао Гу став Кр клец. У вези је са промотивним 

летом на линији Београд–Загреб, када су ли сто ви ан га жова 

ли мла де пи сце за ре пор те ре ко ји ће, је л’ те, то уме ти 

нај леп ше да опи шу, то кад чо’ек по ста не ‘ти ца (Кр клец је 

пи сао за По ли ти ку, Ра де Дра и нац за Прав ду, а Ми лош Црњан 

ски за Вре ме). 

Из тих пр вих да на кад се не бом та љи га ло Ми лан Па у новић 

пам ти и свој пр ви лет. По сле му у но ви на ма из и шла и 

сли ка, а у пот пи су „нај мла ђи пут ник Аеро пу та”. 

„Би ло је то у ма ју исте го ди не”, све до чио је сво је вре мено 

пот пи сни ку ових ре до ва. „Ави он се вра тио са сер ви си рања 

и отац ме по ве де на онај оба ве зни проб ни лет пре сла ња 

ави о на у ре до ван са о бра ћај. Уђем ја по ла ко, пре ко не ких 

сте пе ни ца, и пра во ис пред се бе ви дим ка би ну то а ле та. На 

ње му, ле по чи там не ко ли ко пу та, пи ше ‘Ва та за уши’. Јао, 

страх. То не ко ве ро ват но ‘ва та за уши ако не што у ави о ну 

по гре шиш. Осе ћам да ми уши го ре, те их ја бр же-бо ље покри 

јем дла но ви ма и, освр ћу ћи се на све стра не, не ка ко се 

до ко пам се ди шта... По сле сам, на рав но, са знао да у сва ком 

ави о ну по сто ји та ва та за уши да би пут ни ци не ка ко пре живе 

ли ве ли ку бу ку мо то ра...” 



Број 1 • 2007.

РЕ ФЛЕК ТО РИ КАО ПУ ТО КА ЗИ 

Пре отва ра ња ре дов не ва зду шне ци вил не ли ни је Бе о- 

град-За греб ле те ло се, не ре дов но, до Па ри за и Бу ку ре шта, 

и то с аеро дро ма у Пан че ву. Пут ни ци из Бе о гра да су до ње га 

ду же пу то ва ли не го што је тра јао лет до Бу ку ре шта: бро дом 

би пло ви ли Ду на вом и Та ми шом, а он да ко чи јом до аеродро 

ма, ко ји је 9. сеп тем бра 1923. ушао у исто ри ју ва зду хоплов 

ства. Са ње га је тро мо то рац „ко дрон С-61” од ле тео на 

пр ву ре дов ну ноћ ну ли ни ју у све ту. Да би се пи лот сна шао у 

по мр чи ни до Бу ку ре шта, од ре ди шта, на зе мљи је на сва ких 

два де сет ки ло ме та ра по ста вљен ре флек тор. Био је то је дини 

на чин да ави он, та да, бу де бр жи од во за ко ји је, раз у ме 

се, пу то вао и но ћу. 

А да би смо до ча ра ли ка ко је из гле да ло то пу то ва ње, по ново 

за све до ка по зи ва мо „спе ци јал ног до пи сни ка из исто ри је”. 

У ра но ју тро 16. апри ла 1923. го ди не уред ник По ли ти ке 

А. Ми ло са вље вић кре нуо је пр вом зва нич ном ли ни јом Бе о- 

град-Па риз у на ди да ће су тра дан око под не, по сле 31 ча са 

ле та, би ти у „гра ду све тло сти”. Мрак је, ме ђу тим, по чео да 

му се на вла чи на очи већ у Пан че ву: ка ко је по ле та ње по ре ду 

во жње би ло ра ни је не го што је по чи ња ло рад но вре ме ца рине 

и по ли ци је, ави он се, са че ти ри пут ни ка и по штом, ви нуо 

у ва здух с при лич ним за ка шње њем. До Бу дим пе ште лет је 

тра јао тач но два са та, али је у Беч сти гао тек око под не, због 

из не над не олу је ко ја је при мо ра ла пи лота да се у овом гра ду 

за др жи до сле де ћег да на. 

Од Бе ча до Пра га ави он је пу то вао у нор мал ним усло вима, 

али је у Пра гу, због ло шег вре ме на, мо рао да се за др жи 

још два да на. За Стра збур су пут ни ци по ле те ли тек 20. априла, 

а из Стра збу ра за Па риз су тра дан, где су сти гли по сле 

пет да на пу то ва ња. У ва зду ху су про ве ли са мо 12 са ти и 30 

ми ну та. Воз Сим плон-Ори јент, с ко јим је тре ба ло да се авион 

тр ка, сти гао је у Па риз два да на ра ни је. 

СПИСКОВИ ИСПАЛИХ ИЗ АВИОНА 

Де ша ва ло се, исти на мно го ра ни је, и да пи лот, ако се 

прет ход но ни је ве зао, на кон не ког из не над ног за о кре та испад 

не из ави о на. На рав но, реч је о ави о ни ма с отво ре ним 

ка би на ма. Та ко је, још 21. мар та 1913. го ди не, у то ку Пр вог 

бал кан ског ра та, на бор бе ном ле ту код Ска дра, ис пао из 

ави о на на ред ник Ми хај ло Пе тро вић, по став ши пр ва жр тва 

срп ског вој ног ва зду хо плов ства и је дан од пр вих пи ло та у 

све ту ко ји је по ги нуо на бор бе ном за дат ку. 

Та да су ави ја ти ча ри би ли љу ди по себ ног ко ва. (И не само 

они, на рав но!) У њи хо вом ле тач ком ком би не зо ну ни је 

би ло ме ста за реч не мо гу ће. И то су, на жа лост, че сто и главом 

пла ћа ли. Јед ну од мно гих при ча за бе ле жио је Мом чи ло 

Јо си по вић, пи лот, а до га ђај се збио 12. сеп тем бра 1933. го дине 

у Љу бља ни. Њен глав ни (тра гич ни) ју нак био је Вик тор 

Ни ки тин. Ова ко: 

Наредник Михајло Петровић, први човек у историји 

ваздухопловства који је изгубио живот на ратном задатку 

„Аеро дром је оба ви јен ма глом. Ме ха ни ча ри за вр ша ва ју 

свој део по сла пред по ле та ње ‘фар ма на’, за ово вре ме модер 

ног тро мо тор ца. Ка пе тан Ни ки тин са ме ха ни ча ром Тр куљом 

за бри ну то гле да у гу сте та ла се је се ње ма гле. Ви дљи вост 

је ма ла: је два 50-100 ме та ра. Ави он већ ка сни 15 ми ну та на 

ле ту за Су шак. Кад је сти гао по след њи за ка сне ли пут ник, капе 

тан Ни ки тин од лу чу је да по ле ти у ма глу. Ле те ли ште не ма 

бе тон ску по лет ну пи сту, ни ти све тло сну сиг на ли за ци ју. „Фарман” 

уз за глу шу ју ћу бу ку мо то ра не ста је у ма гли. Не пу на 

два ми ну та од стар та чу је се пра сак екс пло зи ја и... гроб на 

ти ши на. Оба чла на по са де и шест пут ни ка пр ве су жр тве 

на шег пут нич ког ва зду шног са о бра ћа ја... За што се ка пе тан 

Ни ки тин од лу чио да са тро мо тор ном ле те ли цом стар ту је у 

не про бој ни зид ма гле? Ни ки тин је по ле тео јер се од ње га то 

оче ки ва ло – био је хе рој свог вре ме на. За хва љу ју ћи ис ку ству 

ко је је Ни ки тин пла тио гла вом, са вре ме ни ави о ни и да нас 

са бе тон ских по лет них ста за, ко је има ју про пи са ну сиг на лиза 

ци ју, по ле ћу тек кад је хо ри зон тал на ви дљи вост нај ма ње 

300 ме та ра...” 

Мно го ка сни је унук Вик то ра Ни ки ти на, Алек сан дар, постао 

је је дан од нај це ње ни јих пи ло та ЈАТ-а... • 

N o 1 • 2007 



71

SNOVI 

ОД ДУНАВА ДО ТОПЛИХ МОРА: ЈЕДНОМ КАД СНОВИ, 

ПО КО ЗНА КОЈИ ПУТ, ПОСТАНУ СТВАРНОСТ 

Пиш е : 

Бр ан им и р Стан ојев и ћ 

Nagrnuli brodovi 

dolinom Morave 

Да ли је мо гу ће са вла да ти над мор ску 

ви си ну од 325 ме та ра код Бу ја нов ца, 

ка на лом од Со лу на до Ду на ва? 

Да ли ће та да Ниш би ти ве ли ка 

мор ска лу ка? Сно ви по сто је да би 

би ли сне ва ни, да би се те жи ло 

њи хо вом оства ре њу, да би, нај зад, 

и би ли оства ре ни. Јед на ле ген да ве ли 

да ни че га не ма у ствар но сти че га 

прет ход но ни је би ло у сну. Бор хес: 

„Ако пре ста нем да са њам свет, 

он ће пре ста ти да по сто ји” 

Про ла зни ци су бо го бо ја жљи во гле да ли гим на зиј ског про фе сора 

Јо ва на Пу ље ви ћа док би се она ко огро ман и јед но ок, и увек 

за ми шљен, спо ро кре тао кал др ми са ним врањ ским ули ца ма. 

Не знам от куд он ту, то ни та да ни сам знао, али за пам тио сам све чану 

ти ши ну ко ја га је окру жи ва ла док је ко ра чао и тек по ко ји ти хи и 

не си гур ни по здрав, бо ја жљив са свим, опре зан и мек, ис пу њен страхо 

ва њем да се не ким на сил ним по кре том или пре гла сном реч ју не 

упле ту у про фе со ро ве ми сли, да му не за мр се та јан стве не про ра чу не 

и та ко се и са ми упе тља ју у свет чу да из ко га мо жда не ма ни по вратка 

ни из ла ска. 

Би ло је то у вре ме ка да још ни је би ло ни јед ног ве ћег ин ду стријског 

по го на у Вра њу, бе ху са мо ра ди о ни це и за дру ге, још се сет но 

при ча ло о ле по ти ци Ко шта ни, уз ди са ло се за не ким јед но став ни јим 

жи во том и гра дом ко ји су пам ти ли тр гов ци, за на тли је, сви ра чи. 

Пу то ва ло се кроз се ћа ња на се вер и на југ, до ле до Со лу на, а го ре 

до Бе о гра да и да ље, пра ви ли се до бри по сло ви и опет се вра ћа ло у 

спо кој ство гра да. Је ди но је згра да Мо но по ла над ви си ва ла те са њи ве 

ве ко ве, пре те ћа и не ма, до но си ла је про фит, на ја вљи ва ла но ва вре мена 

ин ду стриј ског раз во ја. 

Ули це су се учас пре тва ра ле у ма ле фа бри ке ужа ди, из но ше на су 

ви тла, че кр ци и тра пе зи, пра вље на она са свим тан ка, али и она нај дебља, 

брод ска ужад, она иста ко ја су та ко до бро про да ва на у Бе о гра ду 



Број 1 • 2007.

и Со лу ну кроз чи та ви XIX век. Ис пред ку ћа су већ би ли изне 

се ни окви ри ис пу ње ни ни ска ма ду ва на већ злат не бо је, 

ко ји су ту на ста вља ли да су ше од га ји ва чи, по но сни на оно 

што је би ло до ступ но зра ку сун ца и оку сва ког про ла зни ка. 

ПО ЗА ПИ СА НОЈ МУ ЗИ ЦИ 

За то вре ме, про фе сор би по при лич но од ма као од задњих 

ку ћа до њег Вра ња, пре ма ре ци Ју жној Мо ра ви, та да удаље 

ној не ко ли ко ки ло ме та ра од гра да и чи стој са свим. Ишао 

би та ко до увек истог ме ста ко је се са да те шко мо же препо 

зна ти, али, се ћам се, би ло је не да ле ко од пру ге и бли зу 

не ких ка над ских то по ла чи је је ли шће, као по не где дав но 

за пи са ној му зи ци, ла га но па да ло у на том ме сту бр зу во ду 

и не ста ја ло низ ре ку. Про фе сор би сео, из ва дио из џе по ва 

хр пу па пи ра, па жљи во за ши ље не олов ке ра зних бо ја и за почео 

да ис пи су је сим бо ле и бро је ве бес крај них фор му ла и 

гра фи ко на. Тај по сао би тек по не кад на крат ко пре ки дао воз 

ко ји је тут њао чи та вих че тр де се так ки ло ме та ра на час кроз 

њи ве ду ва на и ку ку ру за, оста вља ју ћи за со бом обла ке ди ма 

и ми рис ко ји би се за ду го раз вла чио дуж ре ке. Про фе сор би 

од сут но, ско ро по спа но, от пра тио по гле дом то чу до од парња 

че и за тим би се вра тио свом по слу. На кра ју би од ло жио 

олов ке, па жљи во по ре ђао ли сто ве бе лог па пи ра на ко јем су 

сад би ли цр те жи и про ра чу ни за уста ве и пре вод ни це, од 

Со лу на Вар да ром, до Ду на ва Ју жном и Ве ли ком Мо ра вом, 

ка на лом ко јим пло ве бро до ви. За тим би од сва ког ли ста папи 

ра на пра вио ма ли брод ко ји би пу штао низ ре ку. Чи та ва 

фло та тих бе лих бро ди ћа, иша ра них сно ви ма, бо ри ла би се 

са та ла си ма од ла зе ћи пре ма Ду на ву. 

Једнога ће се дана остварити и овај 

људски сан, у то нема никакве сумње. 

Онај ко се одважи и успе уписаће се 

златним словима у људско памћење 

Про фе сор би остао ду го, до су мра ка, за ми шљен, у пози 

стр пљи вог по сма тра ча ко ји до че ку је и ис пра ћа ве ли ке 

бро до ве што још ми ри шу на мор ску со, но се ћи за го нет не 

те ре те и не и спа ва не мор на ре, бро до ве ко је упор но пра те гале 

бо ви као да су не где на пу чи ни, не где да ле ко од врањ ске 

до ли не. У ње го вим сно ви ма, они бро ди ћи од па пи ра што се 

ви ше не ви де са да су ве ли ки и озбиљ ни бро до ви ко ји проми 

чу кроз об ра ђе на по ља По мо ра вља, ка на лом за шти ће на 

од че стих по пла ва, на вод ња ва на уред но и до бро. При сти жу 

јед не ла ђе, дру ге на пу шта ју лу ке; Ле ско вац, а тек Ниш, права 

ве ли ка лу ка, па Ста лаћ, Па ра ћин, Сме де ре во, ех хе ејјј… 

та мо до Ду на ва и да ље. 

ОБЛА ЦИ КАО ЗА СТА ВЕ 

Ви јо ре се из над ње го ве гла ве кр пе ни ских обла ка, као да 

су за ста ве на бро до ви ма мно гих зе ма ља Ме ди те ра на и Средње 

Евро пе, у ва зду ху се осе ћа ми рис да ле ких кра је ва и већ 

се из да ле ка чу ју по тму ла до ви ки ва ња брод ских си ре на. 

Про фе со ра Пу ље ви ћа ви ше не ма. Та ко за не сен, по пео 

се на је дан од тих бро до ва, или на не ки од тих кр пе них облака 

из над ње го ве гла ве, то ни ка да ни је утвр ђе но по у зда но, и 

ви ше га не ма. Остао је ње гов сан. Па да ви ди мо да ли је то 

са мо сан. 

Не знам да ли је не ко низ ре ку за ро бља вао про фе со ро ве 

бро ди ће, али већ 1966. го ди не усво јен је про грам ра до ва 

дуж Ве ли ке Мо ра ве. Пред ви ђе но је пре се ца ње реч них меан 

да ра, ису ши ва ње мо ра ви шта, што ни је ни шта дру го до 

на зив за мо чва ре, из град ња ве ћег бро ја уста ва, ка ко би се 

омо гу ћи ла што бо ља ис ко ри шће ност во да ре ке и, гле чу да, 

пло вид ба и при ни жем во до ста ју бро до ва од ше зде сет, а потом 

и сто два де сет то на но си во сти, пр во до Ћу при је, а потом 

до Ста ла ћа. 

У исто вре ме за по че то је про јек то ва ње ка на ла и нафто 

во да од Со лу на до Ско пља у ду жи ни од 320 ки ло ме та ра, 

што је сан про фе со ра Пу ље ви ћа све ло на 250 ки ло ме та ра, 

од Ско пља до Ста ла ћа, кроз ку ма нов ску до ли ну и дуж то ка 

Ју жне Мо ра ве. 

Пре се ца њем 23 од укуп но 66 ме ан да ра на Ве ли кој Мора 

ви, у вре ме ра до ва ко ји су усле ди ли од 1966. го ди не, ток 

ре ке је скра ћен за чи та вих 60 ки ло ме та ра. И ту се ста ло. 

Про ти ца ле су де це ни је. 

ЧИ ЈА ЋЕ БИ ТИ ЗЛАТ НА СЛО ВА 

Дав не 1867, а по том и 1869. го ди не, ка да је у Ср би ји лага 

но ус по ста вљан па ро брод ски са о бра ћај, Са вом, Ду на вом 

и Дри ном, јед на је ла ђа, бе ла као пти ца и вит ка као срн даћ, 

под име ном „Мо ра ва”, упло ви ла хра бро у Ве ли ку Мо ра ву 

и пло ви ла по ла ко, као на пи па ва ју ћи пут из ме ђу пли ћа ка, 

по то ну лих ста ба ла и ко ре ња, све до Па ра ћи на, а ка сни је и 

до Ста ла ћа, чи та вих 245 ки ло ме та ра. Ве ро ват но би још та да 

за по че ло чи шће ње и ре гу ла ци ја ре ке да се ње ном до ли ном 

ни је про ву кла, по пут зми је, же ле знич ка пру га, ба цив ши тако 

за ду го у за пе ћак овај мор нар ски по ку шај. 

Ин же њер Ко ста Бо бров дав но је на пра вио про јект уређе 

ња ко ри та Ве ли ке Мо ра ве по ко јем би се 70 ме та ра висин 

ске раз ли ке, од ушћа до Ста ла ћа, пре бро ди ло по мо ћу 

осам ни жих уста ва са брод ским пре вод ни ца ма, што би омогу 

ћи ло пло вид бу бро до ви ма но си во сти до 1.500 то на. Ово 

би би ло мо гу ће из ве сти у скло пу про јек та из град ње ка на ла 

Ду нав – Мо ра ва – Вар дар – Со лун ски за лив, у ду жи ни од 

612 ки ло ме та ра. До са да су ура ђе на три про јек та и сви негде 

спа ва ју. 

Ин же њер Не гре ли упи сао се у исто ри ју ове ци ви ли заци 

је гра де ћи Су ец ки ка нал у ду жи ни од 160 ки ло ме та ра и 

скра тив ши пут од Евро пе до Ин ди је за чи та вих 8.000 ки ломе 

та ра. Љу ди су о том ка на лу, пре ма исто риј ским за пи сима, 

са ња ли не што ви ше од две хи ља де го ди на. 

Ле сепс је 1882. за по чео из град њу Па нам ског ка на ла дугог 

78 ки ло ме та ра. Ко ли ко је овај ка нал скра тио по мор ске 

пу те ве те шко је и за ми сли ти, а ко ли ко му је сла ве при па ло 

то је већ лак ше прет по ста ви ти. 

Ста ри сан о из град њи Ко ринт ског ка на ла за вр шио се 

1893. го ди не. 

Не та ко дуг, не што ви ше од шест ки ло ме та ра, про се ца 

ка ме но бр до ви со ко 79 ме та ра и спа ја два мо ра, Јон ско и 

Егеј ско. 

Кад једном осване и тај дан, 

ваљда ће се негде, на некој малој табли, 

наћи и име професора Пуљевића, 

тог необично умног сањара 

Је дан од нај ду же гра ђе них си сте ма ка на ла, већ за вршен, 

Ду нав–Мај на–Рај на омо гу ћа ва бро до ви ма пло вид бу 

од Се вер ног до Цр ног мо ра, у ду жи ни од 3.500 ки ло ме тара, 

по ве зу ју ћи у не раз мр си ви чвор ин те ре са и са рад ње и 

зе мље и ре ги о не и гра до ве дуж то ко ва ових ре ка, ско ро чита 

ви кон ти нент. 

За ми сли те, јед ног да на, не ки ће ка пе тан стро гим гласом 

на ре ди ти кор ми ла ру да са Ду на ва, ту не где ис под Бе о- 

гра да, усме ри ла ђу пра во на југ, јер не што тре ба ис то ва рити 

у Ћу при ји, не што ис кр ца ти и укр ца ти у Ни шу, не ка но ва 

ужад на ба ви ти у Вра њу и пло ви ти по том и да ље на југ до 

то плих мо ра. • 

N o 1 • 2007 



73

VE[TINA I VRLINA 

СРЕДЊОВЕКОВНО СОКОЛАРСТВО: ОД УМЕТНОСТИ ЛОВА, 

ПРЕКО КРАЉЕВСКОГ ДОСТОЈАНСТВА, ДО НЕБЕСКОГ ГЛАСНИКА 

Ptica vida 

i visine 

Пиш е : Војис л а в Фил ип ов и ћ 



Број 1 • 2007.

У свим тра ди ци ја ма, со ко је ве ли ки и ва жан 

сим бол, увек со лар ни, уран ски, му шки, днев ни, 

ус пењ ски. Озна ча ва оштро ви дост и ду хов ну 

буд ност, ан ђе ла чу ва ра, не бе ско по че ло, над моћ 

и по бе ду, на ду у све тлост. Кад у гла ву кљу је зе ца, 

по не ким ту ма че њи ма сим бол блу ди, он да зна чи 

са вла да ва ње си ла пу те но сти. Кад је са пет, 

као из над да ме с јед но ро гом, он да отва ра 

друк чи ја про стран ства. Због све га то га, 

со ко лар ство, то древ но уме ће, од у век је би ло 

мно го ви ше од ло ва. Под ра зу ме ва ло је ве о ма 

ду бок од нос из ме ђу чо ве ка и ве ле леп не пти це, 

са чу вав ши до дан-да нас сво је нај ве ће тај не 

Лов со ко лом пред ста вља не са мо по се бан вид ло ва већ 

и спе ци фи чан од нос, су жи вот, из ме ђу ових пти ца грабљи 

ви ца и чо ве ка. Со ко, ни кад при пи то мљен, за хва лан 

је го спо да ру на хра ни ко ју му да је, али и да ље оста је свој и на 

тре нут ке сло бо дан, док чо век искон ски има уро ђен страх и 

по што ва ње пре ма овој ве ле леп ној пти ци. 

Увре же но је ми шље ње да је со ко лар ство сред њо ве ков на ди сци пли на с об зи ром на 

чи ње ни цу да је то ли ко при сут но у умет но сти и исто риј ским из во ри ма. До ду ше, ни је 

јед но став но да ти од го вор на пи та ње ко ли ко је стар оби чај ло ва со ко лом, по што њи хов 

по мен у исто риј ским спи си ма се же са мо до V сто ле ћа пре Хри ста. Ар хе о ло шки по да ци 

да ју дру га чи ју сли ку, те се зна да нај ста ри је пред ста ве по ти чу са Сред њег и Да ле ког 

ис то ка, још из II ми ле ни ју ма пре Хри ста. Исто та ко, у Евро пи су от кри ве не са хра не са 

со ко ло ви ма из вре ме на ста ри јег гво зде ног до ба (око 1000. год. п.н.е.), а не што доц ни је 

лов со ко ло ви ма по ми ње се и код Тра ча на, сил ног па ле о бал кан ског пле ме на. Ри мља ни 

та ко ђе ко ри сте со ко ло ве за лов, кат кад и за пре сре та ње го лу бо ва пи смо но ша про тив ничких 

пле ме на, што је по све до че но још код Га ја Ју ли ја Це за ра. 

Али, со ко ни је по сма тран са мо као жи во ти ња за лов не го је код мно гих на ро да предста 

вљао бо жан ску пти цу, гла сни ка бо го ва, про роч ку жи во ти њу, те сим бол до сто јан ства 

кне же ва и кра ље ва, као и нај у глед ни јих ју на ка. Као леп при мер на ре че не сим бо ли ке 

мо же мо на ве сти ар хе о ло шки на лаз злат не гла ве со ко ла у кне жев ском гро бу авар ског 

ка га на, из Кун ба бо ња у Ма ђар ској. 

Сред њи век ши ром Евро пе до но си пра во бо гат ство исто риј ских и умет нич ких оства рења 

у ве зи са со ко ло ви ма. Јед но од нај и сцрп ни јих де ла по све ће них со ко ла ре њу је сте De ar te 

ve nan di cum avi bus, ко је је из не дрио не мач ки цар и ве ли ки по кло ник ло ва са пти ца ма, Фридрих 

II Хо ен шта у фо вац (XI II век). Умет ност ло ва до но си пра ви ла, ин фор ма ци је о опре ми, 

те тех ни ке ло ва са пти ца ма, а уз све по дат ке бо га то је илу стро ва на ми ни ја ту ра ма. У то вре ме 

у за пад ној Евро пи, лов со ко лом је за ба ва, де ли мич но ре ше ње до ко ли це пле ми ћа и плем киња. 

Да су и же не ишле у лов са со ко лом по ка зу ју бо га то укра ше не та пи се ри је, као и на ла зи 

оста та ка со ко ло ва у гро бо ви ма же на из ви шег ста ле жа на тлу за пад не и цен трал не Евро пе. 

Са дру ге стра не, ис точ ни на ро ди има ли су не што дру га чи је ви ђе ње са мог чи на ло ва са пти цама 

и по себ на пра ви ла о то ме ко уоп ште мо же по се до ва ти ова кву пти цу, али је раз ли чи то било 

и по и ма ње со ко ло ве вред но сти. По сле бит ке код Ни ко по ља 1396. го ди не, ка да је сул тан 

Ба ја зит за ро био вој во ду од Не ве ра и зна тан број пле ми ћа, не ко ли ко пу та од би јао је из у зет но 

ви со ки от куп у зла ту за њи хо ву сло бо ду. Но, ка да је вој во да од Бур гун ди је уме сто нов ца послао 

12 бе лих со ко ло ва, Ба ја зит је од мах пу стио и вој во ду и пле ми ће, а у част њи хо вог ослобо 

ђе ња ор га ни зо вао не са гле ди во ве ли ки лов, у ко ме је уче шће узе ло чак 7000 со ко ла ра. 

ВЕ ЖБЕ ДУ ХА И ТЕ ЛА 

На пр ви по мен со ко ло ва у Ср ба на ла зи мо код ви зан тиј ског ца ра Кон стан ти на Пор фиро 

ге ни та, у Спи су о на ро ди ма, где се ка же: „Же ле ћи да се вра ти у Бу гар ску и пла ше ћи се 

да га Ср би не где на пу ту не пре срет ну из за се де, за тра жи за сво је обез бе ђе ње де цу ар хон- 

N o 1 • 2007 

Ми ро сла вље во је ван ђе ље, 

при каз зе ца и со ко ла 

Соко није посматран 

само као животиња за 

лов него је код многих 

народа представљао 

божанску птицу, 

гласника богова, 

пророчку животињу, 

те симбол достојанства 

кнежева и краљева, 

као и најугледнијих 

јунака 



75

VE[TINA I VRLINA 

Још од зачетака српске државе, 

приватну послугу на дворовима 

владара, али и ниже властеле, 

сачињавали су и коњушари, 

стараоци о псима и соколари. 

На први писани помен соколара 

наилазимо код великог жупана 

Уроша II, а доцније се и 

псетари и соколари помињу 

у Душановом законику 

У Мирослављевом 

јеванђељу, нашој 

најстаријој илуминираној 

књизи (крај XII столећа), 

посебно је занимљива 

надалеко позната 

минијатура на којој јасно 

насликани сиви соко држи 

зеца и спрема се да зада 

смртоносни ударац у 

главу, а ту је и заједничка 

минијатура пса и сокола 

та Му ти ми ра, Бо ре на и Сте фа на, ко ји га спро ве до ше чи та вог до гра ни це, до 

Ра са. За ову љу ба зност Ми хај ло Бо рис их об да ри ве ли ким да ро ви ма, а ови њему 

уз вра ти ше као го стин ски дар два ро ба, два со ко ла, два пса и осам де сет крзне 

них ха ље та ка, што Бу га ри сма тра ју да пред ста вља скло пље но при ја тељ ство...” 

Овај шту ри по да так ка зу је нам да су со ко ло ви би ли на ве ли кој це ни код плем ства 

и пре фор ми ра ња срп ске др жа ве и мно го број них на кнад них пре у зи ма ња кра љевских 

про то ко ла, ико но гра фи је и ин сиг ни ја са ис то ка или са за па да. 

Још од за че та ка срп ске др жа ве, при ват ну по слу гу на дво ро ви ма вла да ра, али 

и ни же вла сте ле, са чи ња ва ли су и ко њу ша ри, пса ри и со ко ла ри. На пр ви пи са ни 

по мен со ко ла ра на и ла зи мо код ве ли ког жу па на Уро ша II, а доц ни је се и пса ри 

и со ко ла ри по ми њу у Ду ша но ву за ко ни ку. У Ми ро сла вље вом је ван ђе љу, на шој најста 

ри јој илу ми ни ра ној књи зи (крај XII сто ле ћа), на не ко ли ко ме ста при ме ћу ју 

се ми ни ја ту ре са пред ста ва ма ло ва, где-где и пти ца гра бљи ви ца. По себ но је за нимљи 

ва на да ле ко по зна та ми ни ја ту ра, на ко јој ја сно на сли ка ни си ви со ко др жи зеца 

у пан џа ма и спре ма се да за да смр то но сни уда рац у гла ву, а ту је и за јед нич ка 

ми ни ја ту ра пса и со ко ла, жи во ти ња без ко јих се че стит лов у сред њем ве ку ни је 

мо гао ни за ми сли ти. Нај бо љу илу стра ци ју ова квог за јед ни чар ског ло ва мо жда 

но си пред ста ва са стећ ка у Че ри ну (БиХ), где со ко и пас на го не је ле на ка лов цу 

ко ји чу чи, у ства ри је са кри вен и га ђа ло ви ну стре лом. То је ујед но и нај те жи 

об лик ло ва, с об зи ром на то да су са мо вич ни лов ци успе ва ли ду гим ве жба њем 

да до ве ду до пер фек ци је уигра ност, до пу ња ва ње и ко ор ди на ци ју пса и со ко ла. 

Ина че, тре ба по ме ну ти да су пти це гра бљи ви це рет ко пу шта не на ро га ту ди вљач 

јер се пти ца на у че на да на па да очи ла ко на бо де на ро го ве. 

Ве ли ки број пред ста ва ло ва са со ко лом от кри вен је на стећ ци ма, над гроб ним 

спо ме ни ци ма из XIV и XV сто ле ћа на те ри то ри ји Бо сне и Хер це го ви не. Со кола 

ра је би ло и на дво ро ви ма ни же вла сте ле, као што су Дра гош и Кон стан тин 

у обла сти Же ли го ва, а зна се да их је би ло и код кне за Ла за ра, ње го вог си на 

Сте фа на Ла за ре ви ћа и, на кра ју, код по ро ди це Бран ко вић. Нај от ме ни јим ло вом 

сма трао се лов со ко ло ви ма на пти це сред ње ве ли чи не, и то из вр ло прак тич ног 

раз ло га: та ква вр ста ло ва пру жа ши ре мо гућ но сти ко му ни ка ци је са го сти ма, јер 

не ма јур ња ве по ши ка ра ма и шу ма ма, као за бр зом ди вља чи. Исто та ко, на за падно 

е вроп ским ми ни ја ту ра ма при ме ћу је се још је дан по тен ци јал ни раз лог та квог 

ле жер ног и от ме ног ло ва, а то је дру же ње са мла дим да ма ма и ужи ва ње у њи ховом 

дру штву, у ло ви шти ма ко ја су, ина че, за бра ње на за ве ћи ну дру гих љу ди. У 

сред њо ве ков ној умет но сти пред ста ва со ко ла че сто се ко ри сти као сим бол љу бави 

или пле ме ни те че жње за во ље ном осо бом, као што пред ста вља ју илу стра ци је 

из ци ри шког Co dex Ma nes se (1310-1340). 

ПРИ ВИ ЛЕ ГИ ЈА ПЛЕ МЕ НИ ТИХ, ПРИ ЈА ТЕЉ ЈУ НА КА 

Ге не рал но по сма тра но, оби ље шу ма и во да у не при сту пач ним бал кан ским 

про стран стви ма, омо гу ћи ли су ве ли ки број ра зно вр сне лов не ди вља чи. На за па ду, 

то ком сред њег ве ка, лов са пти ца ма био је при ви ле ги ја вла сте ле, а шу мом бо га те 



Број 1 • 2007.

обла сти про гла ше не су цар ским ло ви шти ма. Ве ћи ни не сло бодног 

ста нов ни штва био је за бра њен лов са ор ло ви ма, со ко ло ви ма 

и ја стре бо ви ма, а смр ћу или ба ти на ма ка жња ва на је кра ђа ових 

пти ца, те уби ја ње или ха ра ње њи хо вих гне зда. Чак су и све ште ници, 

упр кос зва нич ним за бра на ма, че сто др жа ли хр то ве и со ко лове, 

те ра до ишли у лов. 

У исто вре ме, на Бал ка ну мо же мо прет по ста ви ти исте же ље 

вла сте ле, али се чи ни ма ло ве ро ват ним да је обич ном на ро ду 

успе шно за бра ње на ова ква „при ви ле ги ја”. Из Ду бро вач ког ар хи ва 

по зна то је да су кр зна ди вљих жи во ти ња ку по ва на и од обич ног 

на ро да, то јест да је пре те жно се о ско ста нов ни штво ишло у пла нине 

и ло ви ло ди вље жи во ти ње због кр зна, од но сно до пун ског при хода 

и ис хра не. Са дру ге стра не, вла сте ла је ишла у лов из пот пу но 

дру га чи јих раз ло га: ве жбе ду ха и те ла, оста ја ње у кон ди ци ји ка ко 

лов ца, та ко па са и со ко ло ва, као и због ме ђу соб ног над ме та ња и 

лич ног при ка зи ва ња и угле да у од но су на стран це или „го сте”. 

Бер тран дон де ла Бро ки јер, пу то пи сац из XV ве ка, ова ко опису 

је су срет са срп ским де спо том Ђу ра ђем Бран ко ви ћем: „И бо рави 

ре че ни де спот Ра си је у тој ре че ној ва ро ши сто га што се она 

на ла зи у вр ло ле пим шу мар ци ма и ре ка ма по год ним за сва ки 

лов на ди вљач и за лов са со ко ли ма. И за те ко смо у по љу ре че нога 

го спо да ра, ко ји је по шао да ло ви са со ко ли ма на ре ци, а са њим су би ла и ње го ва 

три си на и око пе де сет ко ња ни ка...” Три си на, ко ја Бро ки јер ов де по ми ње, је су Гргур, 

Сте фан и Ла зар, на сли ка ни са це лом по ро ди цом као мом чи ћи на Ес фиг мен ској 

по ве љи, на ко јој сва ки принц има по јед ног со ко ла на ру ци. Овај до ку мент де спо та 

Ђур ђа ујед но је и је ди на срп ска пред ста ва не ког ве ли ка ша са со ко лом. По ве ља се 

са сто ји од два на сли ка на фри за, ис под ко јих је текст. У пр вом фри зу су Ђу рађ, же на 

му Је ри на, кћи Ма ра и на след ник пре сто ла, нај ста ри ји син Гр гур, у све ча ној оде ћи, 

са ма чем о па су, ко ји на де сној ру ци др жи со ко ла и „при др жа ва” га ле вом ру ком. У 

до њем ре ду при ка за ни су кћер Кан та ку зи на и си но ви Сте фан и Ла зар. На ле вој ру ци 

Сте фан про пи сно др жи со ко ла, док се у дру гој ру ци на ла зи ма ња пти ца или ка ква 

дру га ва би ли ца, ко ју пер на ти ло вац ја сно фик си ра по гле дом, али и по ло жа јем те ла. 

Нај мла ђи син Ла зар со ко ла са ко жном ка пи цом др жи да ле ко од гла ве, док му је десна 

ру ка по ло же на на мач око па са. Ово је, за са да, је ди на по зна та пред ста ва со ко лова 

на не кој срп ској сред њо ве ков ној по ве љи, уз осо бу ви со ког др жав ног ран га. 

Ге о граф ски, нај бли же илу стра тив не слич но сти ова квим пред ста ва ма може 

мо на слу ти ти на стећ ци ма у Бо сни и Хер це го ви ни, где је ве ћи број 

му шких осо ба, на ко њу или са ма чем, при ка зан и са со ко лом на 

ру ци. Ар хе о ло шки на лаз из гро ба 3 у ма на сти ру Да ви до ви ца са мо 

по твр ђу је ове пред ста ве са ми ни ја ту ре и сте ћа ка. На и ме, гроб 

мла ђе му шке осо бе, от кри вен уну тар цр кве, имао је над гроб ну 

пло чу са укле са ним гр бом вла сте лин ске по ро ди це, а уз ле ву 

ру ку по кој ни ка на ла зио се по ло жен со ко. Мо же се претпо 

ста ви ти да је код нас ова квих са хра на са со ко ло ви ма 

би ло и ви ше, као што је то слу чај у за пад ној Евро пи, 

али су на ше цр кве че сто ру ше не, гро бо ви пљач ка ни и 

пре ме шта ни по ви ше пу та. 

Ко ли ка је оп се си ја лов био, ви ди мо и по то ме што 

су мно ги ца ре ви и кра ље ви из гу би ли свој жи вот у лову, 

не ки због ста ро сти, не ки не срећ ним слу ча јем, а на по је ди не су 

из вр ше ни и атен та ти. На ше га де спо та Сте фа на Ла за ре- ви ћа мо жда на 

кап за де си ла је у ло ву са со ко лом, што украт ко пре но си ње гов жи во то пи сац 

Кон стан тин Фи ло зоф: „... Ка да је био у ме сту зва ном Гла ви ца, обе до вав ши, иза ђе 

да ло ви; и док је још ло вио, узео је кра гуј ца на ру ку сво ју...” 

На по ме ни мо, на кра ју, да је на Бал ка ну со ко сма тран по зи тив ном пти цом и 

при ја те љем ју на ка. Ње го во по ја вљи ва ње у на род ној по е зи ји са мо по ја ча ва до стојан 

ство и ју на штво ви те зо ва и, по себ но, на шим пе сма ма да је сво је вр стан пе чат 

и не ку искон ску драж. На по слет ку, за вр ша ва мо ову са же ту при чу о со ко ло ви ма 

и со ко лар ству сти хо ви ма из пе сме Ди јо ба Јак ши ћа, ко ји ка зу ју ко ли ко је по ве зано 

сти и емо ци ја би ло из ме ђу чо ве ка и со ко ла: 

Пу сти Ми тар си во га со ко ла 

Да ухва ти утву зла то кри лу, 

Она му се не да ни гле да ти, 

Не го шче па си во га со ко ла, 

И сло ми му оно де сно кри ло. 

Кад то ви ђе Јак шић Ди ми три је, 

Бр же свла чи го спод ско од’је ло, 

Пак за пли ва у ти хо је зе ро, 

Те из ва ди си во га со ко ла. • 

N o 1 • 2007 



77

Милован Видак, „Пред Почетак Великог Суђења”, уље на платну, 120х105, 1962-1965. 

Mo} 

ВИШЕ ОД УМЕТНОСТИ: МЕДИАЛА, 

ОД ПОКРЕТА ЕЛИТЕ ДО ИСТОРИЈЕ СПАСЕЊА 

epohalnih 

ideja 



Број 1 • 2007.

Шта је за пра во Ме ди а ла? Гру па не бу ло зних аван гар ди ста, 

ка ко су зло на мер но пи са ли о њој, ду хов ни по крет или скуп из у зет них 

лич но сти, од ко јих су не ке сте кле ве ли ку на кло ност европ ске пу бли ке и 

кри ти ке? Ка ко вред но ва ти Ме ди а лу ка да се у њој су сре ћу тра ди ци о нал но 

и екс пе ри мен тал но у екс трем ном об ли ку? Да ли је и она са мо је дан 

од број них ви до ва пост на дре а ли зма, ана хро ни зам или ве ли ко от кри ће? 

Пиш е : Деј а н Ђор и ћ 

Прет ход на го ди на, 2006, про те кла је у зна ку Ме ди а ле. 

Ка ко је јед ном Ла зар Три фу но вић ре као, би ли смо 

оба сја ни ча роб ним сја јем ко ме те Ме ди а ле. Ко ста 

Бра дић је при ре дио две са мо стал не из ло жбе, а Си ни ша Вуко 

вић са мо стал но по ка зао сво је нај бо ље ста ре ра до ве. Бе о- 

град ска пу бли ка је, за хва љу ју ћи Ни ко ли Мир ко ву, пр ви пут 

мо гла да ви ди ве ћу из ло жбу про бра них уља них тем пе ра Свето 

за ра Са му ро ви ћа, а Оља Ива њиц ки је при ре ди ла ве ли ку 

са мо стал ну из ло жбу ко ју пра те ка та лог и мо но гра фи ја. Након 

ви ше де це ни ја, при ре ђе на је у кра гу је вач ком На род ном 

му зе ју ре тро спек ти ва Вла да на Ра до ва но ви ћа, јед ног од оснива 

ча Ме ди а ле, ро до на чел ни ка срп ске аван гар де, за нас значај 

ног као што је за свет ску умет ност Мар сел Ди шан и Џон 

Кејџ. Ре тро спек ти ву пра ти јед на од на ших нај о збиљ ни јих 

мо но гра фи ја, на срп ском и ен гле ском је зи ку, ко ја је овом 

умет ни ку до не ла ти ту лу по ча сног док то ра уни вер зи те та у 

Оха ју. Пу бли ко ва на је мо но гра фи ја Вла ди ми ра Ве лич ко вића, 

а у две књи ге, на срп ском и фран цу ском, иза шла је мо ногра 

фи ја Љу ба. Ве ли ки фор мат. Штам па но је тре ће из да ње 

књи ге Ан то ло ги ја срп ског сли кар ства дру ге по ло ви не XX ве ка 

у из да њу мр Жи во ји на Ива ни ше ви ћа, у ко ме су на ши нај бољи 

ли ков ни кри ти ча ри пи са ли о ве ћи ни сли ка ра Ме ди а ле и 

не ким њи хо вим след бе ни ци ма. У при пре ми је че твр то из дање 

ове дво је зич не књи ге. Др Ста ни слав Жив ко вић, нај зна чајни 

ји жи ви по зна ва лац срп ске мо дер не, у књи зи Срп ско сликар 

ство XX ве ка, об ја вље ној код Ма ти це срп ске, Ме ди а ли и 

ње ним на след ни ци ма по све тио је по себ на по гла вља. 

МА ГИ ЈА ЕКС ТРЕ МА И ЈЕ ДИН СТВО СУ ПРОТ НО СТИ 

Мо же мо се упи та ти: за што је то ли ка струч на и ме диј ска 

па жња по све ће на Ме ди а ли, чи ме она већ по ла ве ка иза зи ва 

нај ве ће ин те ре со ва ње у зе мљи и све ту? По тра жи мо не ке одго 

во ре на ова пи та ња. 

Шта је Ме ди а ла? Гру па не бу ло зних аван гар ди ста, ка ко 

су зло на мер но пи са ли о њој, ду хов ни по крет или скуп из у- 

зет них лич но сти, од ко јих су не ке сте кле на кло ност фран цуске 

пу бли ке и кри ти ке? Ка ко вред но ва ти Ме ди а лу ка да се 

у њој су сре ћу тра ди ци о нал но и екс пе ри мен тал но у екс тремном 

об ли ку? Да ли је и она са мо је дан од број них ви до ва 

пост на дре а ли зма, ана хро ни зам или ве ли ко от кри ће? По куша 

ћу да дам не ке од го во ре. 

Са мо ње но име је естет ски про грам, он то ло шка син тагма, 

рас кр шће све то ва и ви зи ја. Са сто ји се од две ре чи, мед 

(miel, ho ney) и ала, ста рог срп ског из ра за за чу до ви ште или 

зма ја. Спој ових зна че ња ства ра но ва се ман тич ка по ља и 

дру га чи ја раз у ме ва ња. Уз Ле о ни да Шеј ку глав ни те о ре тичар 

гру пе, Ми ро Гла вур тић, ка же: „Иза јед не ди ја лек ти ке, 

Медиала је сјединила Север и Медитеран, 

гностике и патријархе, славуја и змију, 

алхемију и психологију, сликарство и 

краљевство. Медиалина естетика је 

есхатолошка, са њених зидова, 

тераса, кула и замкова назиру се 

рајски предели, царства духа у којима 

светлост обасјава молитву 

Кру на ме ди а ли стич ких сту ди ја је мо но гра фи ја гру пе 

ауто ра Ме ди а ла. Об у хва та три књи ге, на срп ском, фран цуском 

и ен гле ском је зи ку, са пра те ћим ди-ви-ди-јем на ко ме 

је филм о ства ра ла штву Ме ди а ле из ме ђу 1959. и 1969. го дине. 

Мо но гра фи ја Ме ди а ла је до би ла Злат ни пе чат за ди зајн 

на сај му књи га 2006. го ди не и „Слу жбе ном гла сни ку” до не ла 

на гра ду „Из да вач го ди не”. Из да ње је у штам пар ском сми слу 

на ни воу за пад них. Мо жда ће то, уз по моћ Гра ди ми ра Ма џаре 

ви ћа, глав ног уред ни ка и у име Срп ског кул тур ног клу ба 

су и зда ва ча мо но гра фи је, би ти пр ва књи га у еди ци ји по свеће 

ној ме ди ал ној умет но сти. Ова књи га и Ми ни стар ство култу 

ре су нај ви ше до при не ли да се у бе о град ском Му зе ју Ју госла 

ви је кра јем 2006. ус по ста ви не ка вр ста му зе ја Ме ди а ле. 

Оља Ивањицки, „Аутопортрет”, уље на платну, 108х78, 1982. 

N o 1 • 2007 



79

VRHOVI 

по сто ја ла је јед на три ја лек ти ка. Ди ја лек ти ка ме да и але, 

про гре сив но рас ту ће ен тро пи је, анар хи је, але хи ља ду го дишњих 

ми то ва и езо те ри је, за вр ша ва ла се у тре ћу тач ку, тачку 

син те зе, веч них три ја да, у Ме ди а лу, ко ја је син те тич ки 

об лик те зе ме да и ан ти те зе але. У на шим ме ди ја ли стич ким 

те о ри ја ма по сто ја ла је син те за и тач ка кон вер ген ци је.” Меди 

а лу про жи ма ми сти ци зам, ми са о ност и ле по та у над нарав 

ном сми слу. Она је до не ла ве ли ку умет ност јер су ње не 

иде је епо хал не. Мно ги ми сле да је Ме ди а ла нај зна чај ни ја 

по ја ва у це ло куп ној исто ри ји срп ске умет но сти и наш нај већи 

до при нос свет ској кул ту ри. 

Обе ле же на је бор бом су прот но сти, ма ги јом екс тре ма, 

ко ја се кул ти ви са ла на по ло ви ма сли кар ства као есте тич ког 

и умет нич ког еха би нар не струк ту ре све та. Ме ди а ла има 

сво је прет ке и след бе ни ке, сво ју по ро ди цу фи ло зо фа, ал хеми 

ча ра, ма го ва и ду хов них ре во лу ци о на ра. Чарлс Форт каже: 

„Ја ни сам ре а ли ста. Ја ни сам иде а ли ста. Ја сам ин тер меди 

а ли ста.” „Ја ха ли смо на ти гро ви ма; ако пад не мо ти гро ви 

ће нас по је сти”, до да је Гла вур тић. 

У Бе о гра ду се око Ме ди а ле ве о ма бр зо сплео круг пе сника, 

те о ре ти ча ра, пи са ца, ко лек ци о на ра, си не а ста и мла ђих 

по кло ни ка. Ме ди а ла је по кре ну ла нај вред ни је у срп ској култу 

ри, фор ми ра ла је ели ту, као што су у Па ри зу и Ри му Да ду 

Ђу ри ћу, Љу би По по ви ћу и Вла ди ми ру Ве лич ко ви ћу при шли 

нај зна чај ни ји пе сни ци, кри ти ча ри, фи ло зо фи и ака де ми ци. 

ВИ ШИ ВИД ФАН ТА СТИ КЕ 

Уз Ме ди а лу су Гу став Ре не Хо ке, Ђор ђо ди Ђе но ва, Енри 

ко Кри спол ти, Јур гис Бал тру ша и тис, Ети амбл, Га е тан Пикон, 

Ре не де Со ли је, Са ран Алек сан дри ан, Ро ланд Вил нев, 

Па трик Валд берг, Марк ле Бот, Ми шел Ран дом, Ре не Па срон, 

Ан дре Пјер де Ман ди јарг, Ален Бо ске, Деј вид Лар кин, Сем 

Хан тер, Да ни ло Киш, Ду шан Ма ка ве јев и број ни дру ги. О 

Да ду Ђу ри ћу са ува жа ва њем је пи сао нај ве ћи жи ви сли кар, 

Ернст Фукс, док су Макс Ернст, Ханс Бел мер, Жан Ди би фе и 

Ан ри Ми шо од мах пре по зна ли вред ност ње го вог де ла. 

То је Дра го ша Ка ла ји ћа, ве ли ког по зна ва о ца Ме ди а ле, 

на ве ло да на пи ше: „Ме ди а ла је је дин стве на, аутен тич на 

по ја ва чу де сне кри ста ли за ци је вред но сти у исто ри ји европске 

кул ту ре ХХ ве ка. Ме та фо ра ‘кри ста ли за ци је’ ни је тек 

пу ки из раз ре то рич ке до ми шља то сти не го по ку шај из ра жава 

ња јед ног по себ ног об ли ка за јед ни це ду хов них тен зи ја. 

По себ на свој ства за јед ни це ‘Ме ди а ла’ су бит но раз ли чи та 

од оних ко је сре ће мо код уоби ча је них кон фи гу ра ци ја модер 

не умет но сти као што су ‘гру пе’, ‘по кре ти’, ‘прав ци’ 

или ‘тен ден ци је’. Сви ти об ли ци ор га ни за ци је им пли цит но 

или екс пли цит но при хва та ју или из ра жа ва ју кон цеп ци ју 

‘ли не ар не’ исто ри је на ста ја ња и не ста ја ња, док је ‘Ме ди а- 

ла’ сво јим нај ви шим уз ле ти ма упу ће на сфе ра ма над и стори 

је и ап со лу ту.” 

У Београду се око Медиале веома брзо 

сплео круг песника, теоретичара, писаца, 

колекционара, синеаста и млађих поклоника. 

Она је покренула највредније у српској 

култури, формирала једну друкчију елиту 

Сли кар ство Ме ди а ле је срод но над ре ал ном, али као виши 

об лик или вид фан та сти ке ко ја по сто ји пре или по сле 

над ре а ли зма. По те о риј ским по став ка ма, она на сто ји да 

спо ји вред но сне еле мен те ра зних кул ту ра, не од ба цу ју ћи 

мо дер ну умет ност. Не за сту па марк си стич ку по бу ну про тив 

бур жо а ске умет но сти и ре ал но сти, ма да мр зи ме ди о кри тете, 

да кле ни је над ре ал на не го све у куп на. Шеј ка је пред ложио 

тер ми не пан ре а ли зам и ре ла ци о ни зам као си но ни ме 

за Ме ди а лу. Њен ка рак тер је пре кон тра ре во лу ци о на ран, 

јер спа ја кла си ци зам и аван гар ди зам, гот ско и фу ту ри стичко, 

ан тич ко и кон цеп ту ал но, на сто је ћи да пре ва зи ђе сва 

огра ни че ња и до пре до Цен тра, у ин диј ској ми сти ци на званог 

ака ша, до Бор хе со ве тач ке Алеф. 

УМЕТ НОСТ КАО МО ЛИ ТВА 

За то Ме ди а лу, уме сто по де ла, ато ми за ци је сти ло ва, анали 

тич ких про це са и свих об ли ка по зи ти ви зма, про жи ма ју 

ин ту и ци ја и ма ги ја. Она има сво ја цар ства ме да и злат них 

све тло сти, свој умет нич ки кон ти нент чи је оба ле за пљу ску ју 

цр на мо ра ме лан хо ли је и окул ти зма. Ме ди а ла је про ро штво 

и за не се ност, пре ступ, тран сцен ден ци ја свих он то ло шких 

сло је ва све сти, моћ да се до пре до хра мов ног и чу де сног. 

Ње ни ак те ри су сом на бу ли, али и на уч ни ци, за не се ни поја 

вом лу та ли це Бал та за ра, бе о град ског Ахас фе ра ко га прогла 

ша ва ју сло бод ним чо ве ком. Ми ло ван Ви дак и дру ги страсно 

и ум но су ис тра жи ва ли са крал не осно ве гра ди тељ ства, 

на о ме три ју, по пут сер Иса ка Њут на. 

Ме ди а лу с јед не стра не чи не ар хи тек ти, ге о де ти и слика 

ри обра зо ва ни на Ар хи тек тон ском фа кул те ту, а на другој 

стра ни су пре ступ ни ци, вол шеб ни ци и мрач ни ма го ви 

до шли из мит ске Цр не Го ре, из по дру ма и ку ла. Уз по моћ 

ме да и але, стра ве и ху мо ра, со лар ног и ма ка брич ког, је зе и 

еро ти ке, уран ског и хтон ског, осми сли ли су но ву умет ност, 

рас цве та ли су се сим бо ли као цр на сун ца и ге ни та ли је. Укршта 

њем не спо ји вог, при зва ли су си ле, ча роб не иде је, рас кошне 

сли ке би зар них на дах ну ћа, ко је пра ти њи хо ва по е зи ја, 

есе ји сти ка и те о ри ја. 

Ле о нид Шеј ка, пр ви ме ђу јед на ки ма, још пе де се тих је 

про ре као пла не тар но и ин тер пла не тар но ђу бри ште, а сво- 

Синиша Вуковић, „Долазак Вермерове млекарице”, 

уље на платну, 60х88, 1976. 

80 СРБИЈА 

nacionalna revijaБрој 1 • 2007.

Коста Брадић, „Пауза”, уље на дрвету, 46х38, 1981. 

Милић Станковић, „Уклети сликар”, 

комбинована техника на дасци, 81х56, 1976. 

ју фи ло зо фи ју и умет ност за сно вао као те о лог, у ду ху ве ли ких 

под ви жни ка. Град је за ње га био па као, а Ђу бри ште ла ви ринт 

ис ку ше ња над чи јим је ру и на ма угле дао За мак и бо жан ски предео 

ис ку пље ња. Као Дан те, кре тао се од па кла пре ко чи сти лишта 

ка ра ју, да би, пре ра но оти шав ши, оста вио за о кру жен опус 

и по след њу по ру ку ис пи са ну не ко ли ко са ти пре смр ти: „Сликар 

ство је об лик мо ли тве.” 

Он и ње го ви са бор ци по ста ви ли су иде ал ин те грал не слике, 

не по знат у умет но сти два де се тог ве ка. Из по ла ри за ци ја, 

ма ги је екс тре ма и прин ци па је дин ства су прот но сти (ко ји су 

пре у зе ли од Ни ко ле Ку зан ског), фор ми ра ли су прет по став ке 

ап со лут не, ме ди ал не умет но сти, ко ја би тре ба ло да пре вла да 

огра ни че ња и су прот но сти по ја ва XX ве ка. На осно ву иде ја 

Ни ко ла ја Бер ђа је ва о ра сту ћем нео вар вар ству и пред сто је ћем 

сред њем ве ку, Ме ди а ла је про ре кла но ву ре не сан су и об но ву 

сли ке, а Вла дан Ра до ва но вић је оти шао да ље, на сто је ћи да извр 

ши син те зу свих по сто је ћих умет но сти. 

Ме ди а ла је сје ди ни ла Се вер и Ме ди те ран, гно сти ке и патри 

јар хе, сла ву ја и зми ју, ал хе ми ју и пси хо ло ги ју, сли кар ство 

и кра љев ство. У пр ља вом, си вом, со ци ја ли стич ком Бе о гра ду 

пе де се тих, у па клу мо дер не, на Ђу бри шту и стра ти шту јед ног 

ве ка, услед и усред рас па да свих вред но сти, озло гла ше но и прога 

ња но, окру же но хлад но ћом, гла ђу и не ма шти ном, из ни кло 

је стра шно, али и ве дро, со те ри о ло шко сли кар ство, окре ну то 

при ро ди и спа се њу. Ме ди а ли на есте ти ка је ес ха то ло шка, са њених 

зи до ва, те ра са, ку ла и зам ко ва на зи ру се рај ски пре де ли, 

цар ства ду ха у ко ји ма све тлост оба сја ва мо ли тву. • 

Медиалу с једне стране чине архитекти, 

геодети и сликари образовани 

на Архитектонском факултету, 

а на другој страни су преступници, 

волшебници и магови дошли из 

митске Црне Горе. Уз помоћ меда и але, 

страве и хумора, соларног и макабричког, 

језе и еротике, уранског и хтонског, 

осмислили су нову уметност 

N o 1 • 2007 



81

DVERI I GRANICA 



Број 1 • 2007.

ПОВОДОМ НЕОБИЧНЕ ИЗЛОЖБЕ ПОСВЕЋЕНЕ ВРАТИМА 

Kapije svetova 

Она су про лаз и пре пре ка, уво ђе ње и гра ни ца, у функ ци ји су за шти те и ко му ни ка ци је. 

У кључ ним „об ре ди ма пре ла за” (ро ђе ње, кр ште ње, свад ба, смрт), вра та има ју сво је 

не из о став но ме сто. Че сто спо ми ње мо вра та зе мље, вра та вре ме на, вра та на ро да, вра та хра ма, 

до ма, суд би не, вра та Не ба и Па кла. Отво ре на и за тво ре на вра та. Хри стос ве ли: „Ја сам вра та.” 

И Пре све ту Бо го ро ди цу је ван ђе о ски спи си зо ву „врат ни ца ма Не ба”. Тро ја вра та хри шћан ских 

хра мо ва озна ча ва ју Ве ру, Љу бав и На ду. Сун це-хе рој има сво ја вра та ус пе ња и вра та па да. 

Шта се све још мо гло са зна ти о то ме на недавној из ло жби у Ет но граф ском му зе ју у Бе о гра ду? 

Пиш е : Љиљ а н а Бо гд ан ов и ћ 

Вра та има ју ми стич ну моћ. Она су ви дљи ва и чвр ста 

гра ни ца два уни вер зу ма, су прот ста вље на и ка да из гледа 

да се про жи ма ју. Ме ђа су ко ју је по жељ но, ко ли ко 

по не кад и опа сно пре ћи, упра во за то што ис ко рак у про стор 

‘с дру ге стра не’ не по врат но пре о бра жа ва оног ко га учи ни. 

Ове тврд ње, на лик ко пи ји му стре за при чу на уч не фанта 

сти ке, у тра ди ци о нал ној на род ној кул ту ри, жи во ту и ве рова 

њи ма Ср ба, а без ма ло и свих на ро да Бал ка на, ве ко ви ма 

су има ле сна гу исти на у чи ју уте ме ље ност, у име здра вог разу 

ма, ни су сум ња ли ни по је ди нац ни дру штве на за јед ни ца. 

Би ло би, на рав но, по гре шно ово ту ма чи ти као ука зи ва ње 

на то да се у ми ну ло до ба, у сва ко дне ви ци, пред вра ти ма 

тек бес крај но „ман тра ло” и „ба ја ло” по дик та ту утвр ђе них 

пра ви ла ри ту ал ног пре ла ска пра га. И за на ше прет ке, разу 

ме се, вра та су од у век има ла пре вас ход но за штит ну и кому 

ни ка циј ску функ ци ју у струк ту ри и ор га ни за ци ји жи во та 

у ста ни шту, од но сно ку ћи. Ипак, ду гим тка њем вре ме на, 

ла га ним зби ја њем пред ста ва и ве ро ва ња, бо га те на сла ге 

сим бо ла, по пут сло је ви те ко же, сра ста ју уз пред ста ву о непо 

но вљи вој ма гиј ској енер ги ји ко ја зра чи из кућ них, по себно 

ула зних вра та. 

Као ма те ри ја ли зо ва ни тре зор ме та фи зич ких пред ста ва 

о ствар но сти чи је је схва та ње про же то ду бо ком ира ци о нално 

шћу и су је вер јем, вра та у све сти тра ди ци о нал не, ма њеви 

ше се о ске за јед ни це у Ср ба по ста ју „нат при род но мо ћан 

ен ти тет, спре ман да за у ста ви не са мо не ког зло на мер ни ка, 

не го и не пред ви ди ве оно стра не си ле и мит ска би ћа”. У го тово 

мит ском до бу ве ли ких стра хо ва и стреп њи, вра та - „огледа 

ло ку ће” – без ре зер вно се озна ча ва ју као гра нич ник из међу 

два про сто ра: свог и ту ђег, уре ђе ног и ха о тич ног, све тлог 

и там ног, за шти ће ног и опа сног... 

Са др жај ном при по ве да њу, пот кре пље ном на уч но, практич 

но, ко ли ко и ли те рар но, о кућ ним вра ти ма из пе ри о да када 

су она би ла ма гиј ски „ре пер за ори јен та ци ју у вре ме ну и 

про сто ру” и ка да је на Бал ка ну тра ди ци о нал на ар хи тек ту ра 

би ла на вр хун цу, да кле пре не го што је „пот па ла” под ути цај 

ауто ри зо ва них ар хи тек тон ских иде ја, била је по све ће на из ложба 

„Вра та – ка пи ја два све та” у Ет но граф ском му зе ју у Бе о- 

гра ду (25. ја ну а ра – 25. мар та 2007). Аутор овог про јек та је 

Ми лош Ма тић, ан тро по лог и ку стос у Му зе ју. Ма тић је та ко ђе 

и пи сац се ри о зне и ре пре зен та тив не мо но гра фи је ко ја пра ти 

му зеј ску пре зен та ци ју (на во ди ко ји сле де у на шим до да ци ма 

су упра во из те књи ге, у из да њу Ет но граф ског му зе ја). 

РАЗ ЛИ КЕ, СРЕ ЋОМ, ПО СТО ЈЕ 

Из ван ред но очу ва ни при мер ци кућ них вра та је дин ствене 

за нат ске из ра де пред ста вље ни су на из ло жби ко ја бе лежи 

под јед на ко ве ли ко ин те ре со ва ње по се ти ла ца и струч не 

пу бли ке. Уз кри ла, из ло же не су и кљу ча о ни це, ре зе, бра ве, 

ру ко хва ти — „до да так” ко ји под се ћа на чи ње ни цу да у тради 

ци о нал ном на род ном гра ди тељ ству ком плек сни са др жај 

пој ма вра та, и ула за уоп ште, под ра зу ме ва по ме ну те пред мете, 

али и праг, до вра так, над вра так... Би ло да су рас ко шно 

ре зба ре ни или пак от ме но, го то во „мо но лит но” јед но став- 

Ruè, qiqani i an|eo 

Нај са вр ше ни ји об лик есте ти за ци је је на оним вра ти ма чија 

је чи та ва пред ња, а по не кад и зад ња стра на пре кри ве на 

ду бо ре зом, од но сно ду бо ре зним апли ка ци ја ма. У тра ди цио 

нал ној ру рал ној ар хи тек ту ри ју жно од Са ве и Ду на ва, дубо 

ре зна вра та пред ста вља ју ком би на ци ју ло кал них естетских 

схва та ња и ја ких ори јен тал них ути ца ја. Не ки ауто ри, 

по пут Де ро ка, та ква вра та по ре де са ћи ли ми ма. 

Вр ху нац за нат ског уме ћа је на оним кри ли ма вра та ко ја 

су у пот пу но сти де ко ри са на из у зет но бо га том фло рал ном 

ор на мен ти ком, из ве де ном та ко ми ну ци о зно да је ла ко 

пре по зна ти мо ти ве као што су ру же или, пак, љи ља ни. 

Мо ти ви мо гу би ти и ло зи це, по ста вље не као об ру би централ 

не ком по зи ци је, за тим фло рал ни пре пле ти, ва зе са 

цве ћем... На гла ша ва ју ћи да у ве ли ком бро ју мо ти ва ко ји 

се мо гу за па зи ти на вра ти ма го то во ни ка да не ма зо о 

морф них или ан тро по морф них пред ста ва, Ми лош Ма тић 

на во ди и је дан за ни мљив из у зе так – ду бо ре зни ор на мент 

на кри лу вра та ста ре срп ске ку ће у Пи ро ту, из 1848, где 

се ја сно мо же уочи ти пред ста ва ан ђе ла. 

N o 1 • 2007 



83

DVERI I GRANICA 

Med, poga~e i vino 

У ри ту а ли зо ва ном пре ла зу из јед ног у дру ги сег мент живо 

та по је дин ца и за јед ни це, функ ци ја вра та је та ко ђе 

ве о ма зна чај на. У сце на ри ју свад бе ног це ре мо ни ја ла 

вра та има ју уло гу у чи ну уво ђе ња мла де на ца у дру штвену 

за јед ни цу, пре све га уво ђе ња же не у но ви дру штве ни 

ста тус. На ула зним вра ти ма мла до же њи не ку ће од ви ја се 

су штин ски део оног сег мен та свад бе ног це ре мо ни ја ла 

ко ји је за пра во уво ђе ње не ве сте у ми сте ри ју но вог до ма. 

У Лу жни ци и Ни ша ви не ве сти пред кућ ним вра ти ма да ју 

хлеб да га на де сном ра ме ну уне се у ку ћу. Она та ко ђе 

тре ба да умо чи ка жи прст у ме ша ви ну ма сла и ме да и да 

он да на ма же вра та уна крст... Ве о ма је ра ши рен и оби чај 

да се не ве сти за бра ни да ста не на праг. Мо ра да га преско 

чи, а че сто не сме ни по глед да спу сти на праг. 

У об ре ди ма пре ла за, гра нич на функ ци ја вра та зна чај на је 

и при ли ком кр ште ња. У Ле ско вач кој Мо ра ви, на при мер, 

мај ка, ко ја не иде на кр ште ње, де те до че ку је на кућ ном 

пра гу и том при ли ком по гле да у до вра так, за тим ви ном 

по ма же де те по ли цу – да би би ло ру ме но, док из над вра та 

по том за бо де јед ну слам чи цу, да би де те би ло ви со ко. 



Број 1 • 2007. 

ни, ови вре ме шни пред ме ти ма те ри јал не кул ту ре ла ко увлаче 

по сма тра ча, чак и оног не скло ног ма шта њу, у при чу о 

је дин стве ној тај ни „за ро бље ној” у кућ ним вра ти ма. 

– По е тич ни под на слов из ло жбе ко но ти ра струк тур ну 

иде ју о по дво је но сти про сто ра, од но сно о еле мен тар ним 

прин ци пи ма чо ве ко вог раз вр ста ва ња ре ал но сти ко ја га 

окру жу је – ка же за На ци о нал ну ре ви ју Ми лош Ма тић, аутор 

про јек та „Вра та – ка пи ја два све та”. – Сам тер мин „ка пи ја” 

упо тре бљен је уме сто тер ми на „гра ни ца”, ко ји ми се учи нио 

не при клад ним за под на слов из ло жбе. У тра ди ци о нал ној култу 

ри, за раз ли ку од са вре ме не, по и ма ње вра та у ве ли кој мери 

укљу чу је ира ци о нал но схва та ње све та (па са мим тим и 

про сто ра), то јест ре ли гиј ски на чин ми шље ња за сно ван на 

иде ји о по сто ја њу нат при род них си ла. 

Ма тић твр ди да је „је дан од кључ них про бле ма ет но ло ги је 

про ис те као из огра ни ча ва ња ње ног пред ме та про у ча ва ња на 

по је ди нач не на ро де и њи хо ве гра ни це”. Тај про блем се пре вази 

ла зи, ка же, пре ла ском са пој ма на ро да на по јам кул ту ре, 

што је на овој из ло жби и учи ње но. Ме ђу екс по на ти ма се на лазе 

и они ко ји по ти чу из Цр не Го ре, Хр ват ске, Ма ке до ни је. 

– Уко ли ко у окви ру пој ма кул ту ре раз ли ку је мо по је ди начне 

стра ту ме и суб стра ту ме, од но сно ин тер и ин тра кул тур не 

ути ца је, мо гу се уочи ти из ве сне раз ли ке ме ђу вра ти ма ко ја 

сре ће мо код на ро да Бал ка на, – до да је. – Та ко се, на при мер, 

на вра ти ма у обла сти ма ко је су би ле под из ра зи тим кул турним 

ути ца јем из цен трал не и за пад не Евро пе че шће сре ће 

ге о ме триј ска ор на мен ти ка од фло рал не, док је у обла сти ма 

ко је су би ле под из ра зи тим ори јен тал ним ути ца јем фло рална 

ор на мен ти ка до ми нант на. Но, мо жда нај о чи глед ни ји 

при мер гре шке при опре де љи ва њу за по сма тра ње уну тар етнич 

ких гра ни ца је сте спе ци фич ни на чин осла ња ња вра та „на 

жу ји це” или „на пе ти це”. Та кав на чин осла ња ња кри ла врата 

ре ги стро ван је у мно гим ло кал ним кул ту ра ма у Афри ци, 

Ази ји, се вер ној Евро пи, Ме ди те ра ну... И што ви ше иде мо уназад 

кроз исто ри ју, уто ли ко ви ше уви ђа мо исто вет ност у конструк 

ци ји и тех ни ка ма из ра де вра та у чи та вој Евро пи, а не 

са мо на Бал ка ну. Осим то га, мо же се ја сно уочи ти да у свим 

европ ским кул ту ра ма вра та пред ста вља ју гра нич но ме сто изме 

ђу две зна чењ ски раз ли чи те сфе ре ре ал но сти (про сто ра). 

За ни мљи во је, ме ђу тим, да вра та ни су у свим европ ским култу 

ра ма де таљ но про у че на, што углав ном за ви си од сте пе на 

раз ви је но сти ет но ло ги је и ан тро по ло ги је у не кој сре ди ни. 

ВРА ТА, КУЛ ТУ РА И МЕ ТА ФИ ЗИ КА 

Аутор ове вред не из ло жбе за се бе ка же да је „ан тропо 

лог ко ји је по ма ло и ет но лог и фи ло зоф”. Да ни је та ко, 

ве ли, ова из ло жба се не би ба ви ла вра ти ма као кул тур ним

фе но ме ном, од но сно вра ти ма као из ра зом ме та физич 

ког и ми са о ног, већ ис кљу чи во вра ти ма као објектом 

ма те ри јал не кул ту ре, без до дат ног сим бо лич ког 

са др жа ја. 

– Упра во је из ло жба „Вра та – ка пи ја два све та” мој 

по ку шај (на дам се ус пео) да у мно го ве ћој ме ри у Ет нограф 

ски му зеј уве дем ан тро по ло шки на чин ми шље ња 

и ујед но до ка жем да је та кав на чин ми шље ња ве о ма 

пло до тво ран при ли ком му зе о ло шке пре зен та ци је култу 

ре или по је ди них ње них сег ме на та. 

Го во ре ћи о по себ ним екс по на ти ма на из ло жби ко је 

би, за ову при ли ку, мо гао из дво ји ти, аутор скре ће пажњу 

„на вра та са ко на ка кне за ја го дин ске на хи је Ми лоја 

То до ро ви ћа и на вра та са ко на ка Сер да ра Ми ћи ћа из 

Ча је ти не. Та два екс по на та ди рект но по твр ђу ју те зу о 

упо тре би вра та у со ци јал но-ем фа тич ке свр хе”. 

– Вра та у Ет но граф ском му зе ју чи не ко лек ци ју у 

окви ру збир ке Де ло ви на род не ар хи тек ту ре. Осим у 

Ет но граф ском му зе ју, не што обим ни ја ко лек ци ја врата 

по сто ји у Му зе ју Вој во ди не, док се у тек по не ком 

ло кал ном му зе ју мо же на ћи по је дан или два при мерка. 

Ве ћи на ло кал них му зе ја у сво јим фон до ви ма не ма 

вра та. За ни мљи во је да је из ло жба Вра та – ка пи ја два 

све та и ту по сти гла је дан за му зе о ло ги ју би тан ре зултат: 

ве ћи на ло кал них му зе ја је у сво ју оба ве зну де латност 

увр сти ла и на бав ку вра та (ма да је њих још увек 

ве о ма те шко на ба ви ти на те рен ским ис тра жи ва њи ма, 

јер су у упо тре би и вла сни ци их се те шко од ри чу). На 

сре ћу, ба шти на тра ди ци о нал ног на род ног не и мар ства 

још увек по сто ји у чи та вој Ср би ји. Ме ђу тим, у не ким 

раз ви је ни јим кра је ви ма (на при мер у По мо ра вљу), 

број за о ста лих при ме ра ка тра ди ци о нал ног гра ди тељства 

је ве о ма сма њен и у тим обла сти ма пре ти пот пуни 

не ста нак. Срећ на окол ност је то што се љу ди не радо 

опре де љу ју да сру ше тра ди ци о нал не згра де, већ им 

пре вас ход но ме ња ју на ме ну и нај че шће их пре тва ра ју 

у раз не оста ве. • 

N o 1 • 2007 



85

VEROVAWA I VI\EWA 

ВРЗИНО КОЛО: „ИГРА ЧУДАЦ СВАКОЈАКО, 

АЛ’ НАЈВИШЕ НАОПАКО” 

Te{ko sili 

dobrota 

kad 

pritisne 

Црт еж и : Пр ед р а г Тод ор ов и ћ 

Ле по ту срп ске усме не књи жев но сти кра се 

и ве ро ва ња у чу да сва ко ја ка. На бра ја ли ца 

чу до но сни ка, тих све моћ них не ви дљи ва ца ко ји 

на ста њу ју не бо и зе мљу, да не и но ћи, ду жа је од 

нај ду жег лан ца. Ослу шни те све те мо леб ни це, 

на да ли це, бро ја ли це, пре ти ли це, про ку ни це... 

Чак и на род но стра хо но сно па ме то ва ње 

оди ше ма што ви то шћу и за слу жу је ди вље ње. 

(Му дра гла ва мо же под сва ку ка пу.) Из не дре на 

у ху дој сре ћи, та по зла ће на ми сао обо га ћу је 

ри зни цу на род ног го во ра и улеп ша ва ле по ре чи вост 

Пиш е : 

Јов а н Ал е кс и ћ 

Влага руши зид, 

а брига човека 



Број 1 • 2007. 

СТРА ХО НО СНИ ЦИ 

Њи хо вој гре шно сти ме ре не ма 

На не ча сти вом ме сту, за ку ку ље не мра ком, 

спо до бе не кр ште не свр зи ко ло за вр зле. 

Сја ти ле се на ка зе и утва ре, гну со бе и акрепи, 

људ ског со ја без бо жни ци. (Од зла оца и од 

го ре мај ке.) 

Ко ло во ди Бо ди ро га, Ђа во ља по се стри ма. 

(Спре да јој пе та, а пр сти од за ди.) До ње је го ропад 

на Ка ра кон џу ла. На по јед ној но зи по цуп кују, 

гро зо мор на На ка за и на ка рад на На ка ра да. 

Ђу ска ју и грок ћу: 

Чар дин, ча врин! 

Че лу дин, ча крк! 

Ве се ле се, као да је умро Бог. (Плит ка памет, 

лу до ко ло во ди.) 

Од ујад не бес по сли це, на го не ве тро пи растог 

Ду ше лов ца, да пре ко глав це пре ска че сво ју 

сен ку. 

Та ко, до зо ре. Он да се ра штр ка ју, ко у Чарну 

Го ру, ко у Мут ну Во ду, ко у Про кле ту Земљу. 

Су тра, у по ноћ, опет Јо во на но во. 

Са чу вај Бо же и са кло ни, да се не ки рсуз из 

Вр зи ног ко ла на ме ри на те бе. Ка да те обр ла ти, 

об ле ће око те бе, као леп ти ри ца око све ће. Враго 

мет но ће ти из лу ђи ва ти кр ште ну ду шу док 

се не из рон ђа на фи ти ље. Бри жна гла ва ће ти 

се на ду ти као ме ри ца. У њој ће је ча ти зво ња ва, 

као ка да ку тла ча би је по пра зном ка за ну. 

Мо раш це ло веч но би ти на опре зу (као му ва 

од па у ка), да не ко ме из Цр не бра ти је не за паднеш 

за око. Ако те до њо зем ни ча ра тан обр лати 

и уте ра у по слу шност, по ста ће цр но пре лац 

тво је не са ни це. Са по мр чи ном у очи ма, окрета 

ћеш се за њим, као сун цо крет за сун цем. Док 

те кр пе тра је, ти ћеш ње му би ти че ка та ло, а он 

те би кле пе та ло. По ста ћеш не вољ ни су кри вац 

ње го вих зло ми сли ца и зло по сли ца. Ја ој, те би, 

док не одеш Бо гу на исти ну. 

Го рак је сви ма го рак, осим се би. Мо раш се 

за тво ри ти као шкољ ка, да не би до спео у гре хоно 

сне ру ке. (Сра мот ни је је са злим би ти, не го 

зло чи ни ти.) 

Во по клек не сна гом, а чо век гла вом. У незго 

ди зго да, у не во љи па мет. У ко ња сна га, у чове 

ка хра брост. Страх сме та хра бро ме а глу пост 

па мет но ме. Страх ни је бре ме, али се нај те же 

но си. Страх је ја чи и од сра мо те. Ако хо ћеш 

да до жи виш да те уну ци љу бе у ру ку, по те рај 

страх из се бе, као ву ка из то ра:

Страх те рам, да ис те рам! 

Страх би јем, да из би јем! 

Страх ју рим, да из ју рим! 

Што ти мо жеш и Бо гу је ми ло. Ко ме Бог, 

оно ме и сви све ци. 

Сва ки играч у Вр зи ном ко лу је хи ља ду го дишњак. 

Ве чи ти је зим зе лен. Ти си, ма ло ве чан, 

ино ко сни смрт ник. Убо ги не моћ ник. Мо жеш 

цр но зло ћу са мо смер но да по љу биш у ла кат. 

Не дај да те стра хо но сни До њо зе мац укошка 

у свој жу ље ви ти ја рам. Те же бре ме ти душа 

не мо же под не ти. Очи ти не ће ви де ти рај. 

Не ће ти се зна ти ни до ба, ни гро ба. 

Да не би био ве чи ти ја у кли ја, па мет у главу. 

Ко са чу ва гла ву, са чу вао је и ду пе. 

ДУХ 

Ако те не бо од ње га не спа се, 

тво ја па мет не мо же 

Не ви дљив је као ва здух. Лак као пе ро. Нечу 

јан као ме се чев зрак. 

Не оста вља траг ни по зе мљи, ни по во ди. 

Беш чу јан и не ви дан, ло ма та се од не ми ла до 

не дра га. Мо ре пре га зи, га ће не оква си. 

Не по су ста ло ра се ја ва цр но се ме стра ха, које 

за ноћ да род, го рак и гре шан, као ја бу чи цамно 

го гре шни ца, због ко је су Адам и Ева прогна 

ни из ра ја. 

Не у ни штив је. Мо же облак да га при ти сне, 

ње му ни штав ном не ће би ти ни шта. Он и Бог, 

ни ком ни шта. 

Од повоја до покрова, 

ништа није скупље од онога 

што се мора купити молбом 

Игра Дух сва ко ја ко ал’ нај ви ше на о па ко. Свашто 

мо жан је. У исто вре ме и сву где, и ниг де. 

Дух се чо ве ку при кра да као гр ба ва ноћ. За 

њим се ву че цр ни ло од гла во бол не слут ње и 

не зна ђа. Ни ско си му под но га ма. Уга си ће ти 

слав ску све ћу, не ћеш га ви де ти. 

Ме теж људ ски. Са здан од ни шта, на те би 

џо џи не осе ћаш ни шта. Те шко сва ко ме до смрти 

на ко га се Дух упр ти. 

Чо век му је ва зда на ни ша ну. Дух не ле ти у 

очи, као зној. Ка да му се нај ма ње на даш, укуцка 

ти се у страх. Ако ти ско ли ду шу, ла год но 

му је у те би, као жи шку у цр вљи вом бра шну. 

Рас кре чи се у твој страх, као рак на бр за ку. Пошто 

те је обез ра зу мио, ми ло му је да ти чу је 

цр во пи сак, као цр ву на жа ру. 

Ка да те обе зна ни, оја ђен њи ме уви јаш се као 

ки шна гли ста на сун цу. У сну се тр заш и ту лиш 

бес по моћ но, као вук у кљу си ма. Ко ли ко во де обдан 

по пи јеш, то ли ко су за об ноћ про ли јеш. Да 

Бо го ро ди ца пла че за то бом, не би те уте ши ла. 

И ако га не мо жеш пре па сти љу том претњом, 

не дај да ти без на ђе за ли је уста. Скре ши 

му у брк: 

Дух па де на та ра бе! 

Та ра бе се по ло ми ше, 

зли ду хо ви од ле те ше! 

Где је ко за при ве за на, ту и бр сти. Ко се ко га 

бо ји, од то га се и чу ва. Ко се чу ва и Бог га чу ва. 

Гор ка је пла чев на суд би на. Не моћан 

чо век, жи во та сит. 

Уз гре шне, стра да ва ју и безгре 

шни. (По ред су вог, го ри и сиро 

во.) 

И до бром чо ве ку, ло ша суд бина 

мо же за па сти. Бла го те би, ако 

те се Дух ока не, па јед но га да на 

Све том Пе тру за ку цаш на рај ска 

вра та. 

Ко се на вре ме не лу пи по челу, 

лу пи ће га не во ља по ле ђи ма. 

Ако ти ко ла кре ну низ бр до, не мој 

да су ти во ло ви кри ви. Му дра глава 

мо же под сва ку ка пу. Му дрој 

гла ви јед но око до ста. 

Куд’ игла, туд’ и ко нац. Ку да 

Дух, ту да и не во ља. Бос не мо же 

да се изу је, гр дан не мо же да се 

про до бри. Не ма ве ћег гре ха не го 

за ва ди ти чо ве ка са Бо гом. (За ва ди, па вла дај.) 

Сме лом чо ве ку сре ћа ру ку пру жа. Ни је човек 

што ми сли, не го што чи ни. Оти мај се, да те 

Дух не об ја ши. Ако те за ја ши, не вре ди се џи лита 

ти. Устра шен чо век бар јак не но си. 

Чо век се у му дро сти, а коњ у бла ту по зна је. 

Ко ме је страх у гла ви, па мет му је у стра жњи ци. 

Мо ли Бо га за здра вље, али не мој за по моћ. 

И Бо гу је жао ка да га ку ка ван мо ли. Ни он не 

мо же сва ко ме уго ди ти, јер ко је то про бао, себе 

је оро био. Од по во ја до по кро ва, ни шта ни је 

ску пље од оно га што се мо ра ку пи ти мол бом. 

Уздај се у се и у сво је кљу се. Ко зна и коњ му 

зна. Дре мљи вом ја ха чу коњ би ра пут. 

Не ка ти узда ње бу де да сва ко зло чу ди ште 

скон ча на Бож је бу њи ште. 

Ка да над вла даш све моћ Ду ха, док те кр пе 

тра је, бу ди на опре зи. Не ве руј оно ме ко га савла 

даш. • 

Не веруј ономе 

кога савладаш 


national review

NOSTALGIJA 



Број 1 • 2007.

БГ: ГЕОГРАФИЈА ЉУБАВИ 

Sobe s pogledom 

na ìvot 

До га ђа се, по не кад, да угле дам и се бе са мог на тим су мор ним ме сти ма. 

И тај не ко, од пре три де сет го ди на, осло вља ва ме да нас са ви и 

уч ти во ми го во ри да му је ве о ма жао, али да ја ту ви ше не ста ну јем 

Пиш е : Мом о Кап о р 

До га ђа се, по не кад, да про ђе мо по крај ку ћа у ко ји ма 

смо дав но жи ве ли. Ево их, сто је оро ну ле, оста ре ле 

као и ми, ко ји смо не ка да иза њи хо вих про зо ра били 

мла ди и срећ ни. Ми, ко ји се ни смо ро ди ли у овом граду, 

ни ти на сле ди ли би ло шта у ње му, сем ко ша ве у гла ви 

и отво ре ног уз бу дљи вог не ба, про ме ни ли смо ов де мно го 

со ба, ста но ва, ку ћа, ули ца и че твр ти; по пи са ти их, то је права 

ге о гра фи ја љу ба ви. 

Но, нај ве ћи број тих ку ћа ви ше не по сто ји. Уме сто њих, 

но ви стам бе ни бло ко ви и не ки не по зна ти љу ди. Ку да су побе 

гла чу бур ска дво ри шта са ни зо ви ма со би ча ка, че смом у 

сре ди ни и кло зе том у дну, од мах по ред го лу бар ни ка, и грана 

том ли пом, ве за ном ко ноп цем за су ше ње ру бља? 

У овом дво ри шном со бич ку на Дор ћо лу, уме сто не пла ћене 

ки ри је не кој ста рој ве шти ци, оста вио сам блок пун ра них 

цр те жа, зим ски ка пут, ће бе и кар тон ски ко фер у ко ме су 

би ле фо то гра фи је јед не мо је ра не љу ба ви. Оста вио сам све 

то, као што мла да зми ја оста вља лањ ску ко жу, и не ми слећи 

шта бих све дао, че тр де сет го ди на ка сни је, за те мут не 

фо то гра фи је, сни мље не слу чај но на ули ци, за те цр те же и 

Ка ми је во Ле то, без ко ри ца. 

ВЕ ЛИ КЕ СЕ О БЕ КРОЗ ГРАД 

Со бе за из да ва ње... со бе, со бе, со бе пу не про ма је или 

уста ја лог, убу ђа лог ва зду ха, со бе не за гре ја не, очај нич ке, 

ле де не со бе у ко ји ма се по кри ва мо тан ким ће бе том и ка путом, 

со бе у ко ји ма са ња мо не ке дру ге, срећ ни је со бе. 

Ка да се се ти мо и свих се лид би са ро ди те љи ма, а до да мо 

то ме се лид бе на ших но вих по ро ди ца, ко је смо тек за сно вали, 

чи ни се да су на ши жи во ти са мо јед на ве ли ка се о ба. 

Не тре ба за бо ра ви ти ни сви ре пе га зда ри це ко је не до звоља 

ва ју ни де цу ни до ма ће жи во ти ње; из најм ље не со бе у који 

ма нам ни је до зво ље но да бо ра ви мо из ме ђу осам ују тру 

и осам уве че, ки ри је ко је се пла ћа ју го ди ну да на уна пред, 

осе ћа ње ва зал ства и ве чи ту удво рич ку љу ба зност пре ма власни 

ци ма та че ти ри зи да ко ја нас ду бо ко по ни жа ва, као та о- 

це, и ко ја оста вља у на ма ду бо ке, не из бри си ве тра го ве. 

До га ђа се, по не кад, да про ђе мо и по ред ку ћа у ко ји ма су 

се на ла зи ли на ши пр ви ста но ви, нај зад са на шим име ни ма 

на та бли ца ма на вра ти ма. По ди же мо по глед пре ма њи ма; 

чи ни нам се да у ви со кој но во град њи та срећ на гне зда ви се 

ока че на о са мо не бо. Сто ји мо пред ка пи јом и на тре ну так 

нам кроз пам ће ње бле сну те сце не из бај ке: уно ше ње оскудног 

по кућ ства, ка че ње по сте ра, деч ја по сте ља са ре шет кастом 

огра ди цом, пр ве за ве се, кроз ко је се, у да љи ни, на зи ре 

ве ли ки град, оскуд на би бли о те ка, са ста вље на од два де се так 

књи га, ме ђу ко ји ма и Хе мин гве је ве При че о Ни ку... Сва ка 

по ли ца за књи ге, шест пор це лан ских та њи ра, ку пље них у пола 

це не на рас про да ји, укра де ни сла ник из ка фа не и сва ка 

сто ли ца, пра ви су пра зник за мла ди брач ни пар. От пла ћу јемо 

кре ди те за фри жи дер и ма ши ну за пра ње не че га, за ово 

или за оно, че ка ју ћи да се из ба ви мо из тог ду гог роп ства. 

До га ђа се, по не кад, да сто ји мо пред ула зи ма у те ку ће, 

али да нас оне ви ше не при ма ју. Уве ли су ин тер фон и на 

та бли ца ма не ма ви ше на шег име на – из ба че ни смо из те 

ра не бај ке. Зу ри мо кроз ста кла у ход ник и до бро по зна та 

вра та лиф та, у сте пе ни ште, што во ди до не ба, али ви ше не 

мо же мо да уђе мо уну тра, баш као што нас мла де го ди не 

за у век ис кљу чу ју из се бе. Сто ји мо као оста ре ли из гна ни ци, 

по врат ни ци из за ро бље ни штва не ког дав ног ра та, и пи љи мо 

у на ша угре ба на име на на зи ду ула за, али по врат ка не ма. 

У ПО СЕ ТИ НАЈ БО ЉЕМ ВРЕ МЕ НУ 

До га ђа се, по не кад, пред спа ва ње, у по лу сну, да про нала 

зи мо та, чи ни се, срећ на гне зда из ко јих смо за у век изба 

че ни. Про ла зе нам кроз ми сли све по сте ље у ко ји ма смо 

не ка да спа ва ли, сва те ла ко ја смо не ка да во ле ли; оста ци 

је ла у фри жи де ру и по лу пра зне бо це са пи ћи ма на по лици, 

не чи ји зу би, ко са кроз ко ју про вла чи мо пр сте, ша пат, 

зној и су зе. 

До га ђа се, по не кад, да се за тек не мо у не ка да пе ри фе ријским 

ули ца ма. Се ћа мо се њи хо ве кал др ме ис под да на шњег 

ас фал та, се ћа мо се Шу ма то вач ке 127 и дво ри шта са пластом 

се на на сре ди ни, то по та ко пи та џи нов ских „шта је раца” 

ко ји су ву кли шпе ди тер ска ко ла са бу ра ди ма пи ва, и 

ро ђа ка се се ћа мо, код ко јих смо, из глад не ли, до ла зи ли да 

по је де мо кром пир са ла ту и за ле чи мо љу бав не ја де; да предах 

не мо уочи но вог окр ша ја са Бе о гра дом. У сред гра да, љуби 

ли смо се на се ну са мла дим ле по ти ца ма, за ми шља ју ћи 

сво је бу ду ће жи во те пу не нов ца и сла ве и не зна ју ћи да је то 

би ло на ше нај бо ље вре ме. 

Оби ла зим со бе и ста но ве у Бе о гра ду у ко ји ма сам не када 

ста но вао. Да ли би се вра тио у то вре ме? Ни мр тав! Па, 

ипак, иза тих ста рих ка пи ја, зи до ва опа лог мал те ра про жетих 

во њем за пр шки, ки се лог ку пу са и ме мле из по дру ма, са 

из ло мље ним пре ки да чи ма за све тло, од ко јих су пре о ста ле 

са мо там не ру пе са огло да ним жи ца ма, све то пре кри ве но 

си вом пле сњи вом скра мом; иза све га то га, чи ни ми се да 

ви дим соп стве ни из гу бље ни сјај у очи ма и на ду дра го це ни ју 

од свих ста но ва и ку ћа ко је сам осва јао. 

До га ђа се, по не кад, да угле дам и се бе са мог на тим сумор 

ним ме сти ма. И тај не ко, од пре три де сет го ди на, ословља 

ва ме да нас са ви и уч ти во ми го во ри да му је ве о ма жао, 

али, да ја ту ви ше не ста ну јем. • 

(Из књи ге Пу то пис кроз би о гра фи ју, 

„Књи га ко мерц”, Бе о град, 2006) 

N o 1 • 2007 



89

NOSTALGIJA 

Ку ла Не бој ша, оште ће на 

у Пр вом свет ском ра ту 

(сни мио Бла го је Јо ви чић 

1919. го ди не) 

био једном један београд 

Grad na 

~vori{tu 

vremena 

Sin gi du num, Sin gi don, Al ba Gra e ca, Al ba Bul ga ri ca, Bel lo Gra do, Nan dor Al ba, Gri ec hisch We is sen burg, 

Ca stel bi an co… Или, још бли же, ку ћа ра то ва. Све су то на зи ви са мо јед ног, веч ног гра да 

Пи ш е : 

Др аг а н Пер и ћ 

Жр нов, град на Ава ли: 

Уну тра шњост твр ђа ве 

(сни мио Бла го је Јо ви чић 

1933. го ди не) 



Број 1 • 2007. 

Ка да је пр ви пут ту на ста ло на се ље, пре не ких 

7.000 го ди на, а има то ли ко, би ла је то тек ма лешна 

гру па кoлиба не ког од но мад ских пле ме на 

ко ја су ту за ста ја ла да пре дах ну на ду гом по хо ду не где 

где је, ми сли ли су, би ло бо ље. 

За ста ли и оста ли. 

Ко зна чи ме их за ма ђи ја ла стр ми на под но Ка ле мегда 

на са по гле дом на ба ру шти ну пре пу ну ко ма ра ца и на 

ушће Са ве у Ду нав. 

Пр ви на зив ко ји је то на се ље по не ло је био Син гиду 

нум, или, на келт ском је зи ку, на се ље Син га, ко ји су 

би ли и пр ви ста нов ни ци. 

Ка сни је су се сме њи ва ли на зи ви у за ви сно сти ко је 

про шао и ко је ве ћом си лом по ко рио ма њу. 

За хва љу ју ћи свим тим сме на ма, Бе о град је и град 

на гро бљу. За ових 7.000 го ди на у бит ка ма за Бе о град 

и око Бе о гра да по ги ну ло је пре ко 6.000.000 љу ди, или 

ско ро три пу та ви ше не го што Бе о град данас 

има ста нов ни ка. 

По ми њу се Бе о град и Ава ла чак и у Фак си мил пи сма од 16. апри ла 878. у ко јем 

ан тич кој Грч кој. Се ти мо се са мо Ар го нау 

та и по тра ге за злат ним ру ном. Пре ма 

се пр ви пут по ми ње сло вен ско име Бе о град 

јед ној од вер зи ја, они су, на пу ту за Кав каз, по се ти ли Ан гу ри он (ан тич ко име за Авалу) 

и Ишта ром (он да шњим Ду на вом), пре ко Ти се, оти шли та мо где су на у ми ли. 

Био је Бе о град и он да рас кр сни ца пу те ва, а у руд ни ци ма на Ава ли се ва дио цина 

ба рит од ко га се про из во дио ци но бер. И баш тај, авал ски, био је из у зет но це њен 

у он да шњем ан тич ком све ту. 

Кел ти су др жа ли Бе о град до по чет ка ове ере. На ме сту да на шње ку ле Не бој ша 

чак су има ли слич ну ку лу, од но сно две, дру га је би ла пре ко пу та, на Рат ном острву, 

а из ме ђу њих се про те зао дуг и јак ла нац ко ји је за тва рао пут Са вом. Из ме ђу 

Рат ног остр ва и зе мун ске оба ле био је та кав рит да се ни ко не би усу дио ту да прићи 

ичим ве ћим од ма ле ног чам ца, та ко да тим пу тем ни је мо гла ни ка ква вој ска 

да на у ди Бе о гра ду. 

Кел те су сме ни ли Ри мља ни, Ри мља не сло вен ска пле ме на, по том су до шли Буга 

ри, ко је сме њу је Ви зан ти ја. Пр во за бе ле же но и са чу ва но спо ми ња ње сло вен ског 

име на гра да – Бе о град – да ти ра но је 16. апри лом 878. го ди не, у пи сму па пе Јо ва на 

VI II бу гар ском кне зу Бо ри су. 

Бе о град пр ви пут до ла зи под срп ску власт 1284. го ди не под кра љем Дра гу тином, 

а под упра вом де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа до жи вља ва свој про цват. 

Смр ћу де спо та Сте фа на Бе о град пре ла зи под угар ску власт, да би се ка сни је 

сме њи ва ли Тур ци и Аустро у га ри све до 1815, кад пре ла зи опет у срп ске ру ке, а тек 

од 1830. го ди не има и сво ју пот пу ну ауто но ми ју. 

Од тад, па до да нас, Бе о град са ма ње или ви ше успе ха бе ле жи свој ве ли ки 

успон, ко ји је не ко ли ко пу та пре ки дан ра зор ним бом бар до ва њи ма и ра то ви ма, 

чиме је одржао јед но од сво јих мно гих име на – Ку ћа ра то ва. •

Hotel u ruì vetrova 

На об рон ци ма Ава ле, не по сред но уз рас кр сни цу Авал ског и Кру жног пу та, на ла зи се хо тел 

„Су че вић” вла сни ка Ми ла на Су че ви ћа, ко ји мо же да по слу жи као мо дел успе шног хо те лијер 

ства код нас. То је ту ри стич ко-уго сти тељ ски обје кат ко ји је у ста њу да при хва ти и за до во љи 

нај зах тев ни јег го ста. Но во, мо дер но зда ње, са пре кра сним вр том, рас по ла же са два на ест со ба 

(апарт ма ни и дво кре вет не). Са вре ме но уре ђе не и опре мље не, јед но став не су и при сне. 

У два ре сто ра на, од ко јих је је дан ет но, мо же те да по ру чи те све што мо гу за ми сли ти и најве 

ћи сла до ку сци, али се чак и они мо гу из не на ди ти мно гим ве о ма рет ким по ну да ма са та ко зване 

ет но-тр пе зе. Из два ја ју се соп стве ни про из во ди нај ви шег ква ли те та, ме ђу ко ји ма су пр шу та, 

пан це та, ку лен, пе че ни ца и вр хун ски твр ди си ре ви ко је је у том 

при род ном ам би јен ту мо гу ће про из ве сти. У по ну ди хо тела 

„Су че вић” су и вр хун ска пи ћа, та ко ђе соп стве не 

про из вод ње, ме ђу ко ји ма се из два ја ју до ма ће раки 

је од шљи ве, кај си је, ду ње, кру шке и грожђа, 

али и ви на. 

По ло жај хо те ла у сред та ко зва не „руже 

ве тро ва”, ве тро ва ко ји лу та ју из ме ђу 

Ко сма ја, Ава ле и Ду на ва, чи не по се бан угођај, 

по себ но у нај то пли јим да ни ма ко ји су 

у ба шти овог хо те ла, са 150 углав ном 

пу них ме ста, из у зет но при јат ни. 

Хотел „Сучевић” 

Авалски пут 

(раскрсница са Кружним путем) 

/ + 381 11 3908 115, 

+ 381 11 3907 487, 

+ 381 65 20 40 322 

suchevich@eunet.yu 

www. suchevich.com

ТУРИСТИЧКА 

ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ 

ТУРИСТИЧКИ ИНФОРМАТОР СРБИЈЕ 

ПРИНЦИП - БОНАРТ ПРЕС д.о.о. 

11000 Београд, Мајке Јевросиме 9; Тел/факс: +381 11 3222 521, 3222 240 

НАЈБОЉЕ КЊИГЕ О НАЈЛЕПШОЈ ЗЕМЉИ НА СВЕТУ 

„Бо жан ско ни је у оно ме ко је пред мет ди вље ња, не го у оно ме ко се ди ви.” 

Та ко је го во рио му дри Со крат. Књи ге из да вач ке ку ће „Прин цип Бо нарт Прес”, еди ци је Ту ристич 

ки ин фор ма тор Ср би је, уче нас упра во то ме – да се ди ви мо и кроз ди вље ње по ста не мо бо љи. 

От кри ва ју нам по но во ле по ту на ше соп стве не зе мље, на ших гра до ва, ули ца, пре де ла, љу ди, на ше 

исто ри је и кул ту ре. „Са зна ти, да би се мо гло још ви ше во ле ти.” Оне нас бра не та мо где је нај те же 

– у на шим соп стве ним умор ним и апа тич ним очи ма. 

По што су све до ступ не на нај ве ћим свет ским је зи ци ма, књи ге „Прин цип Бо нарт Пре са” су одли 

чан на чин и да стран ци (пут ни ци, ту ри сти, го сти, ин ве сти то ри...) упо зна ју Ср би ју. Пра ве ма ле 

ен ци кло пе ди је Ср би је да те кроз иде ју пу то ва ња, ове књиге 

су не са мо по зив на пу то ва ње не го и по у здан осло нац 

то ком ње га. Опре мље не су и ма па ма, прак тич ним ин форма 

ци ја ма, по у зда ним пре по ру ка ма. 

На пи са не, ди зај ни ра не и од штам па не по нај ви шим 

свет ским стандар ди ма, са вр хун ским фо то гра фи ја ма, 

лук су зне у нај бо љем сми слу те ре чи, ове књи ге су и идеа 

лан дар при ја те љи ма, по слов ним и дру гим парт не рима, 

ди пло мат ским пред став ни ци ма... 

„Ле по та ће спа сти свет, ако ми прет ход но 

спа се мо њу.” 

www.turistinfosrbija.com, ddusrbiju@ptt.yu, princip011@ptt.yu

FILOZOFIJA VINA 

БОЖАНСКИ НЕКТАР, КРАЉЕВСКИ 

СИМБОЛ, САН О СЛОБОДИ 

Damari 

vinske 

Srbije 

Ду бо ка је по ве за ност из ме ђу Ср би је и ње них 

ви на. Кад год је зе мља би ла уисти ну сло бод на, 

кад год је би ла по лет на, у за ма ху, про спе ри тет на, 

кад год је ја ча ла, кра си ла су је, сла ви ла и 

по др жа ва ла вр хун ска ви на. Од са мих по че та ка 

ви нар ство је у Ср би ји цар ска и кра љев ска 

умет ност. Нај бла го род ни ји ме ђу српским 

владарима нај ви ше су и уна пре ди ли ви нар ство 

и ви но гра дар ство. Упр кос сте ре о ти пу да су Ср би 

ра киј ски или пив ски на род, Ср би ја по зна је ду би ну 

и ви ше знач ност ви на, раз у ме га и пра ви и но си 

у се би, и зна ве зу ви на са тај ном вре ме на 

Пиш е : Ур о ш Анђ ел и ћ 

Ста ри му дра ци ка жу да ви но, тај „нек тар бо го ва” или 

„крв Хри сто ва”, и ни је пи ће не го дух. Ма те ри јал ни 

об лик нај бла го род ни јих об но ви тељ ских и ис ку пи тељских 

си ла. Ви но – ро ђе но та мо где и по е зи ја и љу бав и бо гона 

дах ну тост – по ма же чо ве ку да пре жи ви суд би ну, опле мењу 

је жи вот и свет, се ћа на не бе ски за ви чај. 

ВИ НА И НА РО ДИ 

Вр сни про шло ве ков ни пу то пи сац из ло жио је за ни мљи ву 

по де лу на ра киј ске и вин ске на ро де. Не ки су то ме доц ни је 

до да ли и пив ске. На вод но, дух и на рав тих пи ћа, у на ро ди ма 

у ко ји ма не ко од њих од но си ве ли ку пре ва гу, у ду бо кој су 

ве зи са ет ноп си хо ло ги јом и на ци о нал ним ка рак те ром, уграђе 

ни су у мен тал ни склоп, у ко лек тив но све сно и не све сно. 

Про жи ма ју све, из све га ис хо де. 

По вр шни и бр зо пле ти љу ди мно го пу та су већ свр ста вали 

Ср бе у „чи сто ра киј ске на ро де”, из гра див ши не ку вр сту 

сте ре о ти па. Да, тач но је, у Ср би ји се ве ко ви ма пе ку ра ки је 

од из вр сног во ћа ко је су ме ђу нај бо љи ма на све ту, али се на 

Ср би ју, ипак, не мо же при ме ни ти та по де ла на ра киј ске, винске 

и пив ске на ро де. 



Број 1 • 2007.

Ср би ја по зна је тај не сва та три ду бо ка и ви ше знач на пића, 

раз у ме их и пра ви и но си у се би, и зна њи хо ву ве зу са 

тај ном вре ме на. Зна да по сто је, за пра во, вин ско, ра киј ско и 

пив ско вре ме, и за што је по треб но би ти у скла ду са вре меном. 

Ово ни је ме сто да се до кра ја раз и гра ју ана ло ги је ко је 

смо отво ри ли, али склад вре ме на и пи ћа не сме се на ру шава 

ти. Вре ме и пи ће не сме ју се бр ка ти. (У пре да ху бит ке, у 

ро ву, из вој нич ке чу ту ри це, не мо же те пи ти ви но, баш као 

што на ста ди о ну, у на ви јач ком гро тлу, не мо же те пи ти ра кију 

или дру га пи ћа од во ћа. Та ко ђе, „у мла до сти ва ља из бе гава 

ти ра ки ју, јер не тре ба же сти ну на ва тру до да ва ти”.) 

Су прот но од спо ме ну тих ола ких и рас про стра ње них стере 

о ти па, Ср би ја – ње на исто риј ска и ме та и сто риј ска суд бина 

– нај ду бље и нај до след ни је је пре пле те на, у ства ри, са 

ви ном. Не са ра ки јом! 

Ду бо ка је по ве за ност из ме ђу Ср би је и ње них ви на. Кад 

год је зе мља би ла сло бод на, уисти ну сло бод на, кад год је 

би ла по лет на, у за ма ху, про спе ри тет на, кад год је ја ча ла, 

кра си ла су је, сла ви ла и по др жа ва ла вр хун ска ви на. Пам те 

се чу ве не бер бе из срећ них раз до бља ко је су хва ље не на висо 

ким европ ским дво ро ви ма и до пи ра ле до нај зах тев ни јих 

кра љев ских тр пе за. Ви но не тр пи роп ство, осред њост и пучку 

пси хо ло ги ју. Ни је че ме ру ша. Не ће гор чи ну, јад, пре чице, 

ни ска осе ћа ња, иро ни ју, скеп су. Из и ску је ра дост, уз несе 

ност, ра до зна лост, дрх тај пред ле по том, хра брост за игру, 

уз ви ше ну јед но став ност, ве дри ну. И кад је де ли кат но, оно је 

осмех ну то. И кад је усред ис ку ше ња или опа сно сти, оно је 

сми ре но и све тло и од луч но. И под нај ве ћим уда ри ма, у најве 

ћим вр тло зи ма и за бо ра ву, ви но одр жа ва и од ра жа ва ве зу 

људ ског са бо жан ским: чу ва на шу ва тру, на шу рав но те жу са 

са ми ма со бом и са це лом ва се ље ном. 

На рав но, не сва ко ви но и не сва ко ме од нас. Ви но је пробир 

љи во бар ко ли ко и по све ће ни ци у ње га. Не би ра са мо 

чо век ви но, не го и ви но би ра чо ве ка ко јем ће се отво ри ти 

и по ка за ти. 

„У ви ну је сва ко она кав ка кав уисти ну је сте. Бла го родног 

и уз ви ше ног чо ве ка ви но уз но си ка бо жан ском, оног 

дру гог пре тва ра у жи во ти њу.” 

Ви но тра жи лич ност, от кри ва је и не гу је. Лич ност у за једни 

ци, а не ин ди ви дуу или њи хов ме ха нич ки збир. 

Та ко се и пи је. Са љу ди ма, у дру штву, вен ча но са дру гим 

уку си ма, ми ри си ма, есен ци ја ма љу ба ви и све тло сти, са музи 

ком и дру гим „нај са вр ше ни јим об ли ци ма вре ме на”. „Свако 

ви но је дру штве но и пра во сво је свој ство по ка зу је ако се 

пи је за јед но.” 

Ви но је об ред, а об ре ди не успе ва ју у уса мље но сти, у 

се бич но сти. 

Ви но је по зив на пу то ва ње и об лик пу то ва ња. 

КО РЕ НИ 

„По ла жи во та чо ве ку ми не док не за па зи нај ва жни је 

ства ри. Ка ко је то сјај но што жи ви мо у под не бљу ви но родном! 

А што то чо век тек ка сно ви ди, ни је ње го ва гре шка: 

жи ви у та ко бед ном до бу ко је је сро за ло на ра ван ро бе два 

нај ве ћа да ра зе мље: жи то и гро жђе. Хлеб и ви но. И ка жу: 

‘ал ко хол’, исто као што и за во ће ка жу: ‘ви та ми ни’. За хвалан 

сам бо го ви ма ко ји су нам до зво ли ли да се ро ди мо у вино 

род ном кра ју.” 

Та ко је о ви ну пи сао зна ме ни ти Бе ла Хам ваш, тво рац 

Фи ло зо фи је ви на и ве ли ки по све ће ник оних вр ста из По дуна 

вља и По ти сја. 

„Вин ски на ро ди не жи ве у исто ри ји све та не го у ба штини 

злат ног до ба”, твр дио је. „Све вин ске зе мље и вин ски преде 

ли су иди лич ни.” 

Пре ма на ла зи ма из брон за ног (око 200. го ди не пре 

Хри ста) и гво зде ног до ба (око 400. го ди не пре Хри ста), још 

та да су на про сто ри ма да на шње Ср би је по сто ја ле по су де 

у ко ји ма је чу ва но и из ко јих се пи ло ви но. Ве ли ки број 

ам фо ра из Сир ми ју ма, рим ског гра да у Сре му, на ме сту 

да на шње Срем ске Ми тро ви це, као и са дру гих ан тич ких 

ло ка ли те та у Ср би ји, све до че о ре дов ном и ор га ни зо ва ном 

до пре ма њу ви на у ове обла сти. Рим ски цар До мен ци јан 

(вла дао од 69–96. го ди не но вог вре ме на), зна мо, бе ја ше 

за бра нио свим ви но гра да ри ма сем итал ским да са де квали 

тет ну ло зу, та ко да су вр хун ска ви на у то до ба и мо гла 

N o 1 • 2007 



95

FILOZOFIJA VINA 

би ти са мо до пре ма на у на ше кра је ве. Цар Мар ко Ауре ли је 

Проб (276–282), слав ни по бе ди лац над вар ва ри ма и узур пато 

ри ма, ро ђен на се о ском има њу не да ле ко од Сир ми ју ма 

232. го ди не, уки нуо је тај мо но пол. Проб је на па ди на ма 

обли жње Фру шке го ре (Al ma Mon sa) лич но за са дио ви соко 

ква ли тет ну ви но ву ло зу, па се за ње га ве зу је по че так вино 

гра дар ства у Ср би ји. 

КРА ЉЕВ СКА УМЕТ НОСТ 

Од са мих до ку мен то ва них по че та ка, да кле, ви нар ство 

је у Ср би ји цар ска и кра љев ска умет ност. То ком ви ше од 

хи ља ду го ди на мо же мо су сто пи це пра ти ти ту исто ри ју, по гото 

ву од за че та ка оне срп ске др жа ве из VI II и IX ве ка, или у 

не ма њић кој епо хи, од XI до XIV ве ка, злат ном до бу срп ског 

сред њо ве ко вља. Хро ни ке бе ле же да су „сви срп ски вла да ри 

по себ но не го ва ли кул ту ру га је ња ви но ве ло зе”. Нај бла го родни 

ји срп ски вла да ри нај ви ше су и уна пре ди ли ви нар ство и 

ви но гра дар ство. Бри гу о ви ну све до чи и По ве ља Сте фа на 

Пр во вен ча ног, као и за кон из до ба ца ра Ду ша на Сил ног ко ји 

је про пи си вао спра вља ње ви на и ње гов ква ли тет. Нај моћ нији 

вла дар срп ског сред њег ве ка, Ду шан Сил ни, по се до вао је 

не да ле ко од При зре на огром не и вр хун ске ви но гра де, као 

и двор ски вин ски по друм пред ко јим би и да нас за стао дах. 

И да нас спек та ку лар но зву чи по да так да је из Ду ша но вих 

ви но гра да и по дру ма у Ве ли кој Хо чи ви но „ке ра мич ким вино 

во дом ду гим 25 ки ло ме та ра до пре ма но до цар ских по друма 

у пре сто ни ци При зре ну”! 

Су но врат цар ства и из ме шта ње ка се ве ру ли ни ја од бране, 

од но сно чу ва ра пе ча та, зна чи ло је и по ме ра ње сре дишта 

кра љев ске тај не ви на. У до ба кне за Ла за ра, у дру гој 

по ло ви ни XIV ве ка, ви но гра дар ско сре ди ште по ста је Круше 

вац. Ако не од пре, од та да до да на да на шњег суд би на 

срп ских ви на ве за на је у јед но са суд би ном срп ске иде је и 

срп ске др жа ве. 

Ре кли смо већ: ви но не тр пи роп ство, осред њост и пуч ку 

пси хо ло ги ју. И ни је че ме ру ша. Сто га је го то во за ко но мерно 

што је то ком тур ске оку па ци је до шло до „уни шта ва ња 

ве ли ког де ла ви но гра да у Ср би ји”, и то ни је (ка ко се че сто 

ми сли) ре зул тат са мо за бра не му сли ма ни ма да тро ше ал кохол 

на пи ћа. 

Ви но гра дар ство у Ср би ји је у до ба тур ског роп ства зга сло. 

ВАС КРС ВИ НА 

Сло бо да, ско ро три и по ве ка ка сни је, озна чи ла је и повра 

так ви на. Сре ди ном XIX ве ка до ла зи до по нов ног на глог 

раз во ја ви но гра дар ства у Ср би ји, што та да по ста је и нај значај 

ни ја при вред на гра на. На род ни вин ски по друм (На вип) 

са мо ће уста ли ти ор га ни зо ва ну про из вод њу ви на. 

И у тој об но вље ној фе никс Ср би ји, у мо дер ним вре мени 

ма, срп ски вла да ри пред вод ни ци су у раз во ју ви но гра дарства 

и ви нар ства. Пред ња че краљ Пе тар Пр ви Ка ра ђор ђе вић 

и ње гов син Алек сан дар Пр ви, ко ји су по чет ком XX ве ка на 

бр ду Опле нац код То по ле „по ди гли де се ти не хек та ра ви ногра 

да и по друм где су про из во ди ли вр хун ско ви но”. 

Срп ска ви на, оза ре на по но во ро ђе ним сун цем и хе рој ски 

осва ја ном сло бо дом, за не ла су Евро пу XIX ве ка. Хро ни ке беле 

же да је по друм Вен чач ке за дру ге, не да ле ко од кра љев ских 

по дру ма на Оплен цу, по се ћи ва ло 50.000 ту ри ста. Од се дам десе 

тих го ди на XIX ве ка ква ли тет на ви на из Кра ји не, ис точ ног 

де ла Ср би је, из во же на су у Фран цу ску, Аустро у гар ску, Не мачку, 

Ру си ју, Швај цар ску, Ру му ни ју и дру где. „Пре ко при ста ништа 

у Ра ду јев цу, ви но је бро до ви ма из во же но до Бор доа.” 

У Ср би ји се да нас про из во ди пре ко 700 вр ста ви на. Де ле 

се пре ма бо ји (бе ло, ру жи ча сто и цр ве но), пре ма са др жа ју 

ше ће ра (су ва, по лу су ва, по лу слат ка и слат ка), пре ма квали 

те ту (вр хун ска са ге о граф ским по ре клом, ква ли тет на са 

ге о граф ским по ре клом, сто на са ге о граф ским по ре клом и 

сто на ви на). Сва ре гу лар на срп ска ви на су са за шти ће ним ге о- 

граф ским по ре клом. Њи хов ква ли тет по чи ва на ве ли ком броју 

вр хун ских ма лих про из во ђа ча (83 од сто пар це ла под вино 

вом ло зом на ла зи се у при ват ном вла сни штву); они сво је 

огра ни че не се ри је про да ју на ма лом бро ју ме ста. („У те шким 

вре ме ни ма сла бље ња др жа ве и по мра че ња на ци о нал не идеје, 

вр хун ске сор те и тај на ви на са чу ва ни су за хва љу ју ћи благо 

род ним и по све ће ним до мо ви ма и по је дин ци ма.”) Глав нина 

срп ских ви но гра да на ла зи се дуж ре ка (Ти мо ка, Ју жне, 

За пад не и Ве ли ке Мо ра ве у цен трал ној Ср би ји, од но сно Саве, 

Ду на ва и Ти се у Вој во ди ни). Вин ски ре јо ни су Су бо тич кохор 

го шка пе шча ра, Ба нат ски, Срем ски са фру шко гор ским 

ви но гор јем, По цер ски, Шу ма диј ско-ве ли ко мо рав ски, За падно 

мо рав ски, Ти моч ки, Ни шав ско-ју жно мо рав ски. 

На ци о нал на ре ви ја ће сво је чи та о це ре дов но во ди ти на 

хо до ча шћа срп ским пу те ви ма ви на. • 

Vino 

i 

hrana 

Уз све вин ске све ча но сти, ра до сне и пу не жи во та, ва ља под се ти ти да до бро ви но и исти та кав зало 

гај ни ка ко не тре ба раз два ја ти и да тек за јед но они чи не пу но ћу и це ли ну, спре ча ва ју ћи да се 

ма шта у том де ли кат ном скла ду из ви то пе ри и пре тво ри у су прот ност. Сто га још јед ном, по зи ва ју ћи 

вас да на том по љу и са ми ис тра жу је те, под се ћа мо: 

„Уз вој во ђан ску до ма ћу шун ку нај бо ље иду бе ла ви на: сме де рев ка, пле мен ка, зе ле ни сил ва нац, 

ита ли јан ски ри злинг, ро зе или мла ди га ме. Уз кај мак и бе ли сир нај бо ље иду сна жна бе ла ви на попут 

ита ли јан ског ри злин га, жу пљан ке, жи лав ке или бе лог бур гунд ца. Ужич ка пр шу та, ку лен, су џук и 

оста ли ди мље ни су хо ме сна ти про из во ди из Ср би је нај бо ље се сла жу са ро зе ом или не ким лак шим 

цр ве ним ви ни ма; ако уз њих про ба те сир и кај мак, до бар из бор пред ста вља ве о ма хлад но су во 

бе ло ви но. 

Уз срп ски спе ци ја ли тет ги ба ни цу са си ром иде бе ло ви но ко је ни је на гла ше ног ми ри са: сме дерев 

ка, пле мен ка, жу пљан ка или лак ши ри злинг. Уз пи ту са ме сом, ко ја се слу жи као сна жно пред јело, 

тре ба пи ти ис кљу чи во ја ка цр ве на ви на: га ме, мер ло или цр ни бур гун дац. Уз пра се ће пе че ње најбо 

ље се ком би ну је сред ње те шко до бла го бе ло ви но, по пут пле мен ке, сме де рев ке и ита ли јан ског 

ри злин га, али и ла га ни је цр ве но аро ма тич но ви но. Уз јаг ње ће пе че ње се пре по ру чу је бе ло ви но, 

пу ни је по уку су – ита ли јан ски ри злинг, су ви бур гун дац, шар до не, рајн ски ри злинг – али и сна жно 

цр ве но ви но (ка бер не со ви њон).” 

Знал ци на ро чи то са ве ту ју: „Си гур но не ће те по гре ши ти ако ис ко ри сти те при ли ку и уз ло кал ни или 

ре ги о нал ни срп ски спе ци ја ли тет ода бе ре те и ло кал но ви но. Ви но и хра на овог под не бља одав но су 

на шли за јед нич ки склад и го во ре истим је зи ком.” 



Број 1 • 2007.

„Шешир” 

Хасанагиница 46а, 

11000 Београд 

+381 (11) 35 10 671, 

+381 (11) 35 92 765, 

+381 (63) 779 04 45, 

office@kafanasesir.co.yu, 

www.kafanasesir.co.yu 

утен тич ни ет но-ре сто ран „Ше шир”, сме штен у жи во пи сном бе о град ском на се љу 

Ли сич ји по ток, за крат ко вре ме по стао је не за о би ла зно ме сто на нај про бра ни јој 

га стро ном ској ма пи срп ске пре сто ни це. Дух и шарм го сто љу бља ста рих срп ских 

до ма ћи на, ам би јент при сно сти и то пли не, на да све пре по зна тљи ва вр хун ска ку хи ња и иста 

та ква кар та пи ћа, при вла че у „Ше шир” број не до ма ће и ино стра не го сте Бе о гра да, али и 

са ме Бе о гра ђа не свих ге не ра ци ја. У ре сто ра ну мо же удоб но да се сме сти око пе де сет го сти ју 

уну тра и још се дам де сет го сти ју у ба шти. И рас ко шни ентеријер овог углед ног ре сто ра на, са 

мно штвом тра ди ци о нал них ет но де та ља и ру ко тво ри на склад но укло пље них у це ли ну, но си 

у се би део тај не при влач но сти овог ме ста. 

У по ну ди „Ше ши ра” су све вр сте срп ских ме зе тлука, 

сви спе ци ја ли те ти са ро шти ља на ћу мур, пље ваљски 

сир, го ве ђи и свињ ски пр шут, срп ски кај мак и увек 

вру ће ле пи ње, као и пе че ње са ра жња, срп ски кром пир 

на кај ма ку, ра зно вр сна аутен тич на уисти ну на род на кухи 

ња, по се бан спе ци ја ли тет ку ће је и „хлад на ку хи ња” 

по спе ци јал ном ре цеп ту до ма ћи на... Од тре нут ка кад 

се го сти сме сте за сто, кре ће дис крет ни и нео до љи ви 

„срп ски гур ман ски воз”, по сле ко јег мно ги го сти напро 

сто за бо ра вља ју на сво је прет ход но за ми шље не посеб 

не по руџ би не. 

Стуб ове вр хун ске по ну де срп ске ку хи ње у ре сто рану 

„Ше шир” чи ни ње гов вла сник Ђор ђе Зла та нов, 

мај стор ку ли нар ства ко ји је сво је вр хун ско уме ће демон 

стри рао у нај е лит ни јим бе о град ским ре сто ра ни ма, 

укљу чу ју ћи и хо тел „Ин тер кон ти нен тал”. 

Не же ли мо да вас убе ђу је мо. Нај бо ље је: про ве ри те.

Локација 

– у мирном делу града - еколошка зона, 

– 20 минута од Београдског аеродрома, 

– 10 минута од центра града 

– 10 минута од железничке и аутобуске станице 

– 5 минута од спортског центра Бањица, 

стадиона ФК Црвене звезде, ФК Партизана и ФК Рада 

ТП “МЛАДОСТ - ТУРИСТ” а.д. 

11000 Београд, Теразије 3 

Туристичка агенција: 

Тел. +381 (11) 3347 708, 3228 881 

Авио карте: 

Тел. +381 (11) 3222 132 

Факс +381 (11) 3229 179 

office@mladostturist.co.yu 

www.mladostturist.co.yu 

BEST WESTERN Хотел М 

11000 Београд, 

Бул. Ослобођења 56А 

Рецепција: 

Тел. +381 (11) 3090 401, 3090 600 

Служба продаје: 

Тел. +381 (11) 3090 505, 3090 506 

Факс +381 (11) 3095 601, 3090 403 

office@hotel-m.com 

www.hotelm.co.yu

ISSN 1452-6905 

9 771452 690002 0 1

SRBIJA

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?