med - Savez druÅ¡tava Vojvodine za borbu protiv Å¡eÄerne bolesti

More documents

Recommendations

Info

UredniCko cose ZIVOT JE U NASIM RUKAMA Prvi broj naseg prvenca je pred varna. Radili smo ovaj broj s puno ljubavi i entuzijazma pa narn oprostite za po neki propu t i promasaj, Sigurni smo da ce ih u buduce biti bar mnogo manje. Tako cemo biti svi zadovoljni i Vi kojirnaje, "Me- dij" namenjen i zbog kojih izlazii i mi koji srno prihvatili casnog i lepog posla - da Va informisemo 0 svemu sto se zbiva u ovoj bole ti. Ali i odrnah da Vam skrenemo paznju, mi koji cemo najneposrednije raditi na adrzaju i izgledu "Me-dij" -a: 0 dijabetisu cemo pricati amo onoliko koliko je potrebno - ni manje ill vise. Hteli bi say ostali - cak veci deo prostora da po vetimo nama. Zivot je lep. Ziveti je lepo pa zasto najvise ne bi bas pisali 0 tome- Zivotu i lepoti zivljenja.l?l. Imali pravo jedna bolest bez obzira kolika ona bila te ka, neizleciva ovakvim posledicama da narn uzme i oduzme lepotu zivota? Ne! nema niko pa ni dijabetes prava da nam uzrne lepo. A to nameravarno da osujetimo kroz "Me-dij". Zato yam e obracamo vojim pricama 0 zivotu i iz zivota u koji ce te nam pricati kako zivite, borite e i ne predajete se bolesti. Cinite zivot kvalitetnijim, bogatijirn i lepim. asi istaknuti trucnjaci iz svih obla ti medicine ce Vas svojim savetima uputiti kako to, taj Iepsi zivot - da ostvarimo. Sve drugo zavisi sarno od nas. Uradirno tako, u nasem je intere u siguran sam u pecemol. Vas Dragoljub Blaiic PR VI BROJ U trenutku izlazenja prvog broja casopisa "Me-Dij", ili bilo kojeg drugog Ii ta,opravdano e postavlja pitanje koji u razlozi i koji su ciljevi njegovog pokretanja. Inicijatori izdavanja casopisa uvereni su da veliki broj obolelih od secerne bolesti, clanovi njihovih porodica i vi drugi zainteresovani za ovaj problem imaju potrebu za jednim glasilom, u kojem ce moci da nadu lekarske savete i ve neophodne informacije 0 ovoj boJesti, ali i citav niz najrazlicitijih, krajnje prakticnih upustava i obavestenja od koristi u svakodnevnom zivotu. Cinjenica je da u Vojvodini, pa i u celoj Srbiji, danas ne po toji takav casopi ,a jedini postojeci casopis jugoslovenskog karaktera populamo obraduje, zapravo, znatno ~iru zdrav tvenu problematiku i nije fokusiran sarno na secemu bolest. Razumljivo da u njemu nedo taje icitav niz informacija, obavestenja i ve ti od interesa za bolesnike, i njihove porodice, iz vojvodan ke redine. Treba, medutim, naglasiti da ce "Me-Dij" od pocetka nastojati da J izbegne usko lokalne okvire i teziti da se obraca svim dijabetisnim bole nicima u nasoj zemlji. To je, ujedno, i razJog da pozoverno ve zdravstvene radnike i bolesnike sirom Jugoslavije na saradnju, s uverenjem da ce svojim dopisima, prilozima i dobronamernim primed barna doprinositi boljem kvalitetu casopisa. Kroz cetiri broja godisnje i na 24 bogata ilustrovane stranice, "Me- Dij"nastoji da svojim citaocima pruzi savete najkompetentnijih strucnjaka, da poduci i informise, ali i da zabavi i razonodi. To ce pokusati da ostvari preko svojih brojnih rubrika. Da pornenemo sarno neke: populamo pisani strucni cianci, brojne reportaze, odgovori dijabetologa na dostavljena pitanja citalaca, dijabeticarski kuvar, saveti pravnika i ocijalnog radnika (ostvarivanje prava iz zdravstvenog i invalid ko-penzionog osiguranja, pitanja vezana za zaposljavanje, skolovanje i dr.), vesti iz rada opstin kih drustava. Na tojacemo da sa stranica casopisa stalno provejava dub optimizma, toliko potreban svakom bole niku, a koj ije utoliko opravdaniji jer se bazira na realnim cinjenicama koje s pravom dopustaju da se zakljuci da je dijabete ni bolesnik uslovno zdrava osoba. Nasa zelja je da to doista tako i bude. Narodna mudrost kaze da je svaki pocetak tezak. Odlucni smo u nameri da buducim citaocima pruzimo stivo koje ce biti i poucno i zanirnljivo, svima pristupacno i uvek aktueLno, koje ce obolelima pomoci da se bolje lece i da lakse savladaju sve prepreke i poteskoce koje im njihova bolest stvara u svakodnevnorn zivotu. Nerninovni pocetni propu ti i lutanja u 0 tvarivanju postavljenih ciljeva, nece nas obeshrabriti. Pomozite narn da u tome u perno na obo trano zadovoljstvo i korist. Prof. dr Lazar Lepsanovic predsednik Redakcionog odbora REDAKCIJA Predsednik Prof. dr sci. Lazar Lepsanovic Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic Clanovi: ing. Petar Rancinger, Prof. dr sei. Pavle Pantelinac, Doc. dr sei Budimka Novakovic, Doc. dr ci Jovan Vlaski, Dr Dragoljub Vrbaski, Dip!. ing. Loboda Tibor, lng. Milan Kolaric, Dusan Raicevic "Me-Dij" - glasilo za obolele od seceme bolesti. Izdaje Savez drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bole ti. Za izdav.ac3a:i~g..Peta~ Rancinger. Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic. Predsednik Redakcij kog odbora prof. dr sci. Lazar LepSanovlc. ~lst izlazi tromesecno i be platan je. Rukopisi i fotografije se ne vracaju. Redakcija: 21000 Novi Sad Bulevar Oslobodenja 6-8. Telefon I telefaks (021) 444-235, ~iro racun broj 45700-678-4-17629. Tehnicko uredivanje i kompjuterska obrada Dragan Rogacevic, starnpa: "Grafoprodukt", 21000 ovi Sad, De anke Mak imovic 54, telefon: (021) 394-108 i 393-189. Fotografije: "Canon M",. Bulevar o lobodenja 4b, telefon: (021) 338-807. Glasilo je upisano u registar sredstava javnog informisanja Ministarstva pravde I lokalne samouprave Republike Srbije pod brojem 3204 . a lovna strana: "Novi Sad" - - - ~----- - ----- ------=~--- --~--. -~~ - --
Prof dr Teodor Kovac: DIJABETES U VOJVODINI Lecetije, posebno organizovano leeenje obolelih od se6eme bolesti (ono koje se sprovodi uposebaim, za ovu svrhu osnovanim sluibem« kao sto su sevetoveliste, dispanzeri, centri i s1.za ove bolesaike) u Vojvodini nema dugu trediciiu. Do otkrice insulina, krajem 1921, u naSoj Pokrajini niko se nije posebno bevio lecenjem ovib bolesaike. Tek krajem dvadesetih i pocetkorn tridesetih godina proslog veka u Subotiei i u ovom Sadu 0 novane su prve laboratorije za pregled secera u krvi. Kada u citavoj Pokrajini, sem u ta dva spomenuta grada, nema laboratorije 0 posobljene za ovaj pregled, ne moze se naravno, ni sprovesti valjano lecenje. lzuzetak su bile mlade osobe, one koje bez in ulina ne bi prefivele, jer su one u nekim bolnieama i klinikama u zemlji ili u nekoj od susednih zemalja dobijale upustva kako da se lecc, kako i koliko insulina da dobiju i onda je po tom upustvu lecenje nastavljeno kod lekara kod kuce koji im je insulin ubrizgavao svaki dan ili ih naucio da sami to rade odnosno da to radi neko od ukucana obolelog. Tek se posle Oslobodenja, polako doduse, stanje ipak menja. Postepeno, pre svega u bolnieama, otvaraju se laboratorije ospo obljene da odreduju secer u krvi, bolesniei uce da sami kontrolisu secer i aeeton u rnokraci. Vec se javljaju lekari, internisti pre svega, sve vise zainteresovani za lecenjeovih bolesnika u svojirn ordinacijama da bi polako tu delatnost preuzela javna zdravstvena sluzba. Tako u Novom Sadu na tom polju u duzem periodu aktivni su, potonji profesor niskog Medicinskog Iakulteta, dr Milenko Ivic, osnivac Interne klinike u Novom Sadu, prof. dr Dimitrije Stanulovic i dr Franja Fiser, u Subotici, prim. dr Vinko Percle, prim. dr Jozef Kovac-Birkas, prim. dr Emil Libman i prim. dr Mitrek Dirnitrijevic, u Zrenjaninu prim. dr Dorde Bales, prim. dr ada Cvetkov i prim. dr Spasoje Cvejic, u Somboru dr Josip Frenkel, u Pancevu dr Dusan Todorovic a kasnije i moogi lekari u drugim mestima (npr. U Somboru, Backoj Palanei, Kikindi, Senti, Vrscu, Sidu itd). Pocetkorn sezdesetih godina stanje pocinje brze da se menja jer to zahteva situaeija, pre svega einjeniea da je sve vise bolesnika a mogucnosti da se ova bolest brze, lakse i jednostavnije ustanovi, sve su bolje. U sve vise mesta otvaraju se ambulante pri domovima zdravlja i zdravstvenim stanieama, pri bolnicama i drugim zdravst venim ustanovama, namenjene ovim bolesnicima. Organizuju se kursevi za lekare u Zagrebu i Beogradu koji se interesuju za lccenje ovih bolesnika. Na svc vise mesta, manje ili vise uspesno, nastoji se da se bolcsni ne samo valjano lccc nego da se tako i zbrinjavaju, tj. Vodi se racuna i 0 njihovim problemima vezanim za secernu bolest (obezbedenjern lekova, lccenjern drugih bolesti uslovljenih scccmom bolcscu, pregledom u odnosu na ovu bolest krvnih srodnika bolesnika, resavanjern postojecih soeijalnih problema i sl) u eemu pornoc pruzaju udruzenja bolesnika koja se stvaraju u mnogim vojvodanskim mestima. Krajem sezdesetih, pri Zavodu za zdravstvenu zastitu Vojvodine, kasnije profesor dr Miladin Mirilov pocinje, jos i danas u vetu neprevazidenu akciju za rano otkrivanje secerne bolesti sirom Vojvodine u kojoj je tokom desetak godina pregledano vise miliona Ijudi, vecina i vise puta. Time je ornoguceno da se hi- Ijadama bolest rano uoci, jos dok ne osecaju nikakve tegobe i tako im je data mogucnost da na vreme pocnu da se lece. Pri Internoj klinici u ovom Sadu 1971. otvorena je Sluzba za obolele od secernc bolesti, postepeno se razvija u eentralnu sluzbu za tu bolest u Pokrajini. ju vode, odnosno u njoj rade, potpisani, prof. dr Lazar Lepsanovic, kasnije, prim. dr Teodor Kovacev, dr Milivoj Savic i brojni kvalifikovani lekari. Jos je ranije na Kliniei za interne bolesti otvoren Odsek, kasnije se prosirilo u Odeljenje, a od 1985. i Klinika za endokrinologiju za te bolesnike. Slicna odeljenja odnosno odseci otvaraju se i u drugim bolnieama u Vojvodini. Osamdesetih godina minulog veka odrzane su dye jednogodisnje studije za lekare koji su zeleli da se posebno bave lecenjem ovih bolesnika, a pre nekoliko godina odrzane su i po treci put. U meduvremenu su se u leccnjc obolelih od secerne bolesti ukljucili i decji lekari, pre svega na Decjoj klinici u ovom Sadu na Odeljenju prof dr Dusana Vukovica i njegovih saradnika. 0 im toga, sirorn Vojvodine obuceno je niz medicinskih sestara koje su nezaobilazne u obucavanju ovih bolesnika kao i u njihovom zbrinjavanju. Do tada nesluceni razvoj nauke 0 secernoj bolesti u poslednjoj cetvrtini proslog veka imao je ogroman uticaj na napredak u lecenju ove bolesti. Ovde mora da se spomene usavrsavanje aparata za samomerenje secera u krvi i samoodredivanje u rnokraci, uz odredivanje, posebnim trakarna i niza drugih materija koje se izlucuju rnokracorn. Kasnije, uvodenjem u lecenjc potpuno preciscenih insulina kao i insulina stvorenih vcsiacki, oslobodena je zavisnost od zivotinja jer se do tad a insulin mogao dobiti samo iz zivotinjske gusierace. Za bolesnike 0 abita olaksanje predstavljalo je otkrice mogucno ti da se insulin ubrizgava pornocu tzv. "pen" -skih brizgalica ("sprieeva"), onih u obliku nalivpera. Danas postoje aparati za samoodredivanje krvnog secera takode u obliku nalivpera tako da se ta dva "nalivpcra" mogu nositi u dzepu zaista kao nalivpera ili hemijske olovke. Time je izuzetno unapredeno, olaksano i pojednostavljeno lecenje ove bolesti. Postojece tablete takode su velika pornoc mnogim bolesnicirna. Srecorn, ove mogucnosti poznate su i nasirn lekarima i mozerno se nadati da ce u doglednoj buducnosti, onako kao i pre 10-15 godina, one moci u potpuno ti da se koriste i u nasoj sredini. Lekari u Vojvodini podigli su nivo ovog lccenja na zavidnu visinu, na onu koja se nije bit no razlikovala od tog lecenja bilo gde u svetu. Kada se stvore materijalni uslovi, koji ce ornoguciti i bolje organizacione oblike za lecenje, plodovi nauke uz pomoc ovdasnjih lekara, koristice u punoj meri i bolesniei u Vojvodini.
Page 4 and 5: Mala citanka diiabetesa • Se6eroa
Page 6 and 7: Interyju POLA VEKA SA INSULINOM Kad
Page 8 and 9: 1946. godine, a 1952. godine poceo
Page 10 and 11: BAMBUEVA kuhinja zdrave hrane obrad
Page 12 and 13: BRIGA 0 DECI U Vrdniku boravilo dev
Page 14 and 15: Vec duze vreme na trtiiltu je prisu
Page 16 and 17: t DIJABETOLOG Pitanja i odgovori VA
Page 18 and 19: Ishrana NUTRITIVNO OBRAZOV ANJE S o
Page 20 and 21: METFORMIN U LBCBNJU SECERNE BOLBSTI
Page 22 and 23: SNOVI NAJBOUB DBLO MALTRBTIRANJE Du

med - Savez druÅ¡tava Vojvodine za borbu protiv Å¡eÄerne bolesti

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

med - Savez druÅ¡tava Vojvodine za borbu protiv Å¡eÄerne bolesti