Konvencija o dijabetesu SreÄni boÅ¾iÄni i novogodiÅ¡nji praznici!9

esplatan primerak 

IZDAJE SAVEZ DRUŠTAVA VOJVODINE ZA BORBU PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI • GODINA VIII * BROJ 34 * 2010. GODINA 

www.savezme-dij.org.rs 

ČASOPIS ZA OBOLELE OD ŠEĆERNE BOLESTI U REPUBLICI SRBIJI 

M 

Konvencija o dijabetesu 

n 

министарство рада и 

социјалне политике 

републике србије 

ISSN-1451-446X 

h 

Srećni božićni i novogodišnji 

n 

praznici! 9 

F

2 Me-dij 34

IZ UREDNIŠTVA… 

Me-Dij, glasilo Saveza društava 

Vojvodine za borbu protiv šećerne bolesti 

Za izdavača: 

mr Radivoj Mračević 

Glavni i odgovorni urednik: 

Prof. dr Budimka Novaković 

Redakcija (abecednim redom): 

Prof. dr Ljiljana Bajović 

Prof. dr Tatjana Ivković–Lazar 

Prof. dr Dragan Katanić 

Prof. dr Radivoj Kocić 

Prof. dr Teodor Kovač 

Prof. dr Nebojša Lalić 

Docent dr Milena 

Mitrović 

Prof. dr Budimka Novaković, 

predsednik 

Prof. dr Georgina Pudar 

Dr sci. Predrag Radošević 

Dr Dragoljub Vrbaški 

Urednik: 

Vladan Filipčev 

Sekretar redakcije: 

Dragan Nešić 

Priprema: 

Slađana Sladić 

Lektor: 

Kristina Demeter Filipčev 

List izlazi tromesečno i besplatan je. 

Rukopisi i fotografije se ne vraćaju. 

Adresa redakcije: 

Bulevar oslobođenja 6-8, Novi Sad 

Tel/fax: 021/444-235 

http://www.savezme-dij.org.rs, 

e-mail: savezmedij@nadlanu.com 

Štampa: 

„Simbol“ Petrovaradin 

Tiraž: 10.000 

Glasilo je upisano u Registar 

sredstava javnog informisanja 

Ministarstva kulture i informisanja 

Republike Srbije pod br. 3204. 

PIB 101645463, 

Tekući račun: 160-920803-33 

BANKA INTESA 

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka 

Matice srpske, Novi Sad 

061:616.379(497.113) 

ME-Dij: glasilo Saveza društava Vojvodine 

za borbu protiv šećerne bolesti / 

Glavni i odgovorni urednik prof. dr Budimka 

Novaković. - God. 1, br. 1 (2001) 

- Novi Sad: Savez društava Vojvodine za 

borbu protiv šećerne bolesti, 2001 - 

Ilustr.; 29 cm. 

Tromesečno. ISSN 1451-446X 

COBISS.SR-ID 186115335 

Me-dij 34 

POŠTOVANI ČITAOCI, 

Fotografija koju vidite 

šalje poruku da pravilna 

ishrana, redovna i 

dovoljna fizička aktivnost 

uz ostale elemente 

zdravog načina života 

jesu najbolji način očuvanja 

i unapređenja dobrog 

zdravlja. 

Ista fotografija upućuje 

da su pravilna 

ishrana, svakodnevna fizička 

aktivnost uz prestanak 

pušenja, prestanak 

konzumiranja alkohola, 

dovoljno sna i 

ostale činioce zdravog 

načina života najbolji 

način prevencije ali i lečenja 

prediabetesa i diabetes 

mellitusa. Internacionalana 

dijabetesna 

federacija je period 2009. do 2013. godine odredila kao vreme za povećanje 

napora za rano otkrivanje prediabetesa i diabetes mellitusa od strane zdravstvenih 

radnika, ali uz učešće svakog pojedinca i lokalne zajednice. 

Ranim otkrivanjem i lečenjem prediabetesa i diabetes mellitusa samanjio bi 

se rizik za nastajanje dijabetesnog oboljenja oka (dijabetesne retinopatije) za 

76%, dijabetesnog oboljenja bubrega (dijabetesna nefropatija) za 50% i dijabetesnog 

oboljenja perifernih nerava (dijabetesna polineuropatija) za 60%. 

Uz sve najbolje želje za Vaše zdravlje i profesionalni uspeh, prihvatite poruku 

prikazane fotografije! 

Prof. dr Budimka Novaković 

3

SADRŽAJ - „Me-dij“, broj 34 

Strana 5 -7. Zajedničko obeležavanje Svetskog dana borbe protiv 

dijabetesa 

Strana 8. Akcija povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa 

u Novom Sadu i Bečeju 

Strana 9. Akcija povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa 

u Beloj Crkvi 

Strana 10. Akcija povodom Svetskog dana borbe protiv 

dijabetesa u Plandištu 

Strana 11. Srbija je uključena u DEPAC 

Strana 12-14. Projekat prevencije dijabetesa u Zaječaru 

kroz edukaciju 

Strana 15-18. Tretman i edukacija osoba sa dijabetesom u 

Domu zdravlja u Banjaluci 

Strana 21-24. Dijabetes i trudnoća 

Strana 25-27. Akutni koronarni sindrom (AKS) i diabetes 

mellitus 

Strana 28-29. Nastaviti započeto 

Strana 30-31. Dijabetična polineuropatija 

Strana 36-37. Uloga i metabolizam masti 

4 Me-dij 34

Zajedničko obeležavanje Svetskog dana borbe protiv dijabetesa 

Konvencija o dijabetesu 

Nakon pojedinačnog obeležavanja 

14. novembra, Svetskog 

dana borbe protiv dijabetesa u 

svojim sredinama, dvadeset i tri 

vojvođanska udruženja za borbu 

protiv šećerne bolesti, 30. novembra 

u svečanoj sali pokrajinske 

skupštine, u organizaciji Saveza 

društava Vojvodine a pod 

pokroviteljstvom Pokrajinskog 

sekretarijata za zdravstvo i Ministarstva 

zdravlja Republike 

Srbije upriličeno je i zajedničko 

obeležavanje Svetskog dana 

borbe protiv dijabetesa. 

I pored loših vremenskih 

uslova, u Novi Sad su organizovanim 

prevozom došli članovi i 

predstavnici svih vojvođanskih 

društava, tako da je skupštinska 

sala bila puna. 

Posebnom koloritu i autentičnosti 

ambijenta doprineli su aktivisti 

Društva za borbu protiv 

šećerne bolesti grada Novog Sada 

koji su nosili plave kišobrane 

i upaljene plave sveće koje predstavljaju 

simbole borbe protiv 

šećerne bolesti. 

Pored gostiju i donatora, skupu 

su prisustvovali i zamenik 

pokrajinskog sekretara za zdravstvo 

prof. dr Zdravko Kosjerina, 

pomoćnik pokrajinskog sekretara 

za zdravstvo Boris Kopilović 

i Biljana Debeljaković iz Ministarstva 

rada i socijalne politike, 

iz sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom. 

Nakon otvaranja ove svojevrsne 

konvencije o dijabetesu, 

predsednik Saveza društava Vojvodine, 

mr Radivoj Mračević se 

zahvalio predstavnicima republičkih 

i pokrajinskih organa 

Mr Radivoj Mračević 

Puna sala 

Me-dij 34 

5

Boris Kopilović 

na pruženoj podršci i u kratkim 

crtama se osvrnuo na istorijat 

Saveza i Društva za borbu protiv 

šećerne bolesti grada Novog Sada 

čiji je predsednik, da bi potom 

istakao značaj organizovanog 

pristupa u borbi protiv šećerne 

bolesti: 

- Uzimajući u obzir da je dijabetes 

poprimio razmere prave 

epidemije, neophodno je podići 

nivo zdravstvene zaštite kako 

bi se ublažile posledice. U svetu 

od dijabetesa boluje 300.000.000 

osoba, a u Srbiji, nažalost, 

600.000, od tog broja samo u 

Vojvodini više od 200.000. Alarmantan 

je podatak međunarodne 

organizacije da će broj obolelih 

od dijabetesa 2020. godine biti 

gotovo udvostručen. Još alarmantniji 

podatak je da je stopa 

progresije dijabetesa kod mladih 

u porastu dramatičnih 55% u nekim 

zemljama. Zato sa ovog 

skupa upućujemo apel svima 

onima koji odlučuju o sudbini 

dijabetičara. Od lokalnih, pokrajinskih 

i republičkih organa tražimo 

da, daleko više nego do 

sada, učestvuju u podizanju svesti 

o značaju prevencije dijabetesa 

kao i merama neophodnim 

Prof. dr Zdravko Kosjerina 

za rano otkrivanje i kontrolu ove 

bolesti. Takođe upućujemo apel 

da se svim članicama na nivou 

Vojvodine omogući redovno finansiranje 

u cilju nesmetanog 

rada i funkcionisanja - rekao je 

između ostalog mr Radivoj Mračević 

završivši uvodnu reč sloganom 

„Pokrenite se, dijabetes 

je tihi ubica. Usporiti, sprečiti, 

lečiti”. 

Pomoćnik pokrajinskog sekretara 

za zdravstvo Boris Kopilović 

je podržao apel predsednika 

Saveza društava Vojvodine za 

borbu protiv šećerne bolesti. 

- Kao što vam je poznato, Autonomna 

Pokrajina je poslednjih 

godina redovno pratila aktivnosti 

Saveza i pojedinih društava 

na lokalnom nivou kako za aktivnosti, 

tako i za nesmetano 

funkcionisanje. Iznosi se kreću 

od 300 do 350 hiljada dinara na 

godišnjem nivou. Mi smo svesni 

da to nije dovoljno i upravo zbog 

toga smo podržali neke akcije 

kao što je „Letnja škola“ koju 

smo sprovodili u Vrdniku. Podržavam 

vaš apel iako mi se čini 

da kucate na otvorena vrata - rekao 

je Kopilović. 

Zamenik pokrajinskog sekretara 

za zdravstvo prof. dr Zdravko 

Kosjerina je ukazao na značaj 

ranog otkrivanja dijabetesa. 

- Godišnje u Srbiji umre oko 

2.500 ljudi obolelih od dijabetesa. 

Izuzetno je da se dijabetes 

dijagnostikuje još u ranoj fazi, 

jer se na taj način sprečavaju 

komplikacije koje dijabetes izaziva 

- rekao je Kosjerina. - Ministarstvo 

zdravlja Republike Srbije 

uvodi jedan pravilnik po 

kome će svaki pacijent stariji od 

60 godina morati najmanje jednom 

godišnje da bude pregledan 

Biljana Debeljaković 

od strane lekara opšte prakse na 

dijabetes što podrazumeva i uvođenje 

jednog upitnika na osnovu 

6 Me-dij 34

Koktel 

Me-dij 34 

prof. dr Dragan Tešić 

kojeg će se doći do zaključka da 

li postoje neke predispozicije za 

dobijanje dijabetesa. S druge 

strane, u planu je uvođenje i pojma 

krivičnih puteva za dijabetes 

pod kojim se podrazumeva čitav 

niz procedura koje se koriste u 

tretmanu dijabetesa počev od 

ulaska pa do izlaska pacijenta iz 

zdravstvene ustanove. Na ovaj 

način će se smanjiti mogućnost 

da lekar radi na svoju ruku, jer 

će se tačno znati kako mora da 

radi i neće biti improvizacije. 

Ono što je značajno u primarnoj 

zdravstvenoj zaštiti je da se ne 

ide na kurativu kao do sada, nego 

se stavlja akcenat na preventivu. 

Biljana Debeljaković iz Ministarstva 

rada i socijalne politike, 

iz sektora za zaštitu osoba sa 

invaliditetom, istakla je značaj 

aktivnosti u borbi protiv dijabetesa: 

- Već duže vreme uspešno sarađujemo 

i sa Savezom i sa dvadeset 

tri lokalne organizacije koje 

kroz redovne aktivnosti pokušavaju 

da unaprede položaj osoba 

obolelih od dijabetesa i da 

podizanjem svesti u javnosti 

skrenu pažnju na važnost prevencije. 

Ministarstvo je za tu namenu 

u toku 2010. godine izdvojilo 

7,5 miliona dinara što se 

u prvi mah čini dosta, ali kada se 

to podeli na 23 dela, onda je to 

dovoljno za osnovna sredstva 

akcije besplatnog merenja nivoa 

šećera u krvi. Ja se nadam da ćete 

svi vi pomoći da se na lokalu 

pronađu donatori, kako privatnici, 

tako i medicinske institucije 

koje će doprineti daljoj borbi 

protiv dijabetesa - rekla je Biljana 

Debeljaković. 

Potom je prof. dr Dragan 

Tešić održao predavanje o novinama 

u lečenju šećerne bolesti, a 

zatim je u donjem foajeu upriličen 

i prigodan koktel za sve prisutne. 

V.F. 

7

Akcija povodom svetskog dana borbe protiv dijabetesa 

novi sad 

Akcija u 

„Mercatoru“ 

Društvo za borbu protiv šećerne bolesti grada 

Novog Sada je povodm Svetskog dana borbe protiv 

Akcija u „Mercatoru“ 

bečej 

Razumi 

dijabetes 

Povodom 14. novembra, Svetskog dana borbe 

protiv dijabetesa Društvo za borbu protiv šećerne 

bolesti opštine Bečej je organizovalo akciju besplatne 

kontrole nivoa šećera u krvi u holu gradske 

kuće, a potom i šetnju Stazom zdravlja. Akcija je 

bila deo kampanje „Razumeti dijabetes i preuzeti 

kontrolu“, a odazvalo joj se više od 120 građana 

kojima je podeljen i propagandni materijal sa 

osnovnim informacijama o dijabetesu, pravilima i 

načinima ponašanja koji doprinose tome da se bolest 

predupredi i drži pod kontrolom. 

Jedno od osnovnih pravila za sve obolele od dijabetesa 

glasi: „Koliko ste disciplinovani toliko ste 

i uspešni!“. 

Tokom akcije su istaknuti alarmantni podaci da 

je u Srbiji registrovano 630.000 ljudi obolelih od 

dijabetesa, a procenjuje se da će se u narednoj deceniji 

taj broj utrostručiti. Statistički podaci pokazuju 

da u našoj zemlji od šećerne bolesti godišnje 

umre 2.600 osoba i da dijabetes predstavlja peti 

uzročnik smrtnosti u Srbiji. 

LJ.M. 

dijabetesa 14. novembra u tržnom centru „Mercator“ 

organizovalo akciju besplatnog merenja nivoa 

šećera u krvi, merenje telesne mase, visine i izračunavanja 

indeksa telesnih masnoća. Akcija je bila uspešna, 

jer joj se odazvalo oko 5.000 Novosađana. 

- Akcija je bila impozantna, ako se to može reći 

kada je reč o bolesti. Međutim, zabrinjava činjenica 

da je od ukupnog broja onih koji su se odazvali našoj 

akciji čak kod više od polovine merenjem utvrđeno 

da imaju povišen nivo šećera u krvi - rekao je 

mr Radivoj Mračević, predsednik novosadskog 

Društva. 

V.F. 

Akcija u holu SO Bečej 

8 Me-dij 34

Akcija u policiji 

Patronažna služba 


bela crkva 

Provera zdravlja 

U saradnji sa polivalentnom 

patronažnom službom Doma 

zdravlja Bela Crkva, dijabetološko 

društvo i dalje neumorno sprovodi 

svoj preventivni rad sa lokalnim 

stanovništvom uprkos sporadičnim 

problemima. 

Povodom Svetskog dana borbe 

protiv šećerne bolesti održana je 

akcija provere šećera u kapilarnoj 

krvi i merenje pritiska u Domu 

zdravlja Bela Crkva. Pacijentima 

je deljen promotivni materijal i saveti 

o preventivi i pravilnom lečenju 

ove bolesti, a osobe kod kojih 

je otkriven povećan nivo šećera u 

krvi, a da one prethodno nisu znale 

da možda boluju od ove bolesti, 

upućene su nadležnim službama. 

Pored ovog, akcije su održane i 

u naseljenim mestima SO Bela 

Crkva Stara Planina i Nova Planina, 

gde je odziv takođe bio dobar, 

jer su meštani ozbiljno shvatili 

suštinu prevencije. Održano je i 

kratko predavanje o oštećenju vida 

zbog neregulisanog šećera u 

organizmu. Tom prilikom je istaknut 

značaj preventive i data je 

preporuka svim hroničnim bolesnicima 

da se podvrgnu vakcini 

protiv sezonskog gripa kako bi zaštitili 

organizam od ove virusne 

infekcije. 

Slična akcija kontrola ŠUK i 

tenzije je usledila i u policiji Bela 

Crkva gde su zaposleni pozdravili 

ovakav vid provere jer, kako su 

rekli, zbog prirode posla nisu svi 

bili u mogućnosti da posvete dovoljno 

vremena svom zdravlju. 

Me-dij 

Me-dij 34 

9


plandište 

Nova saznanja o dijabetesu 

Društvo za borbu protiv šećerne bolesti opštine 

Plandište je u planu rada za ovu godinu predvidelo 

i obeležavanje Svetskog dana za borbu protiv šećerne 

bolesti, 14. novembra. 

U svojim prostorijama, po rečima predsednice 

Akcija u Plandištu 

Društva Vere Milanov, za svoje članove i zainteresovane 

sugrađane organizovan je okrugli sto sa temom: 

Kako živeti sa dijabetesom (diabetes mellitus) 

i koliko pacijenti znaju o svojoj bolesti? 

„Najveći broj prisutnih su bili oboleli, članovi 

Društva, ali je važno da su okruglom stolu prisustvovali 

i mlade osobe i to može da ide u prilog 

tvrdnji da su ovakve akcije u potpunosti opravdane 

jer postoji interesovanje za prevenciju ove bolesti. 

Za sve prisutne omogućena je kontrola i merenje 

nivoa šećera u krvi. Obolelima je ponovo objašnjen 

značaj čestog merenja nivoa šećera, a bilo je reči i 

o načinu merenja i istaknuto je da je najpravilnije 

merenje ujutro, pre doručka, 2 sata posle jela i tako 

8 do 10 puta u toku 24 sata. Poslednje merenje, po 

mogućstvu, treba da bude u 3 časa ujutro. Oboleli 

bi trebalo da obavljaju i redovne kontrole specijalista, 

oftalmologa, urologa, interniste i laboratorijske 

analize a u saradnji sa svojim odabranim lekarom 

koji vodi obolelog i upoznat je sa njegovom istorijom 

bolesti“, rekla je Vera Milanov, dodavši da pored 

toga, veliki značaj ima način i kvalitet ishrane, 

kao i fizička aktivnost koju oboleli najčešće zapostavljaju. 

Zaključak okruglog stola koji je održan u Plandištu 

povodom Svetskog dana borbe protiv šećerne 

bolesti je bio da je navažnije voditi računa o pravilnoj 

ishrani, redovnoj kotroli šećera i fizičkoj aktivnosti. 

G.R. 

10 Me-dij 34

Aktuelnosti iz Dijabetološkog saveza Srbije 

Srbija je uključena u DEPAC 

Sastanak na Bledu 

DEPAC (Diabetes experts’ panel 

from accessing countries) je 

ekspertska grupa za dijabetes zemalja 

koje se pridružuju Evropskoj 

uniji. Grupa je formirana 

2004. godine i uključivala je zemlje 

bivšeg Istočnog bloka. Prvi 

sastanak održan je u Briselu 2004. 

godine, a zatim su se sastanci redom 

održvali u zemljama članicama 

EU. Rad DEPAC grupe uglavnom 

finansira farmaceutska kompanija 

Novonordisk. 

DEPAC grupa je formirana kako 

bi se pratila briga o dijabetesu 

u zemljama članicama i Grupa je 

organizovala opservacionu studiju 

„DEPAK” kojom je napravljen 

presek kontrole dijabetesa u normalnim 

kliničkim situacijama u 

Me-dij 34 

zemljama članicama (Češkoj, 

Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, 

Poljskoj, Slovačkoj i Sloveniji). 

Ispitivanu grupu činilo je 

oko 10.000 osoba ravnomerno zastupljenih 

u svim zemljama članicama. 

Na Bledu (Republika Slovenija), 

od 28. do 30. oktobra 2010. 

godine je održan 12. sastanak radne 

grupe i na ovom sastanku Grupi 

su pridruženi Srbija i Hrvatska. 

Srbiju će u DEPAC-u zastupati 

Dijabetološki savez Srbije. Sastanku 

je prisustovao prim. dr Miodrag 

Đorđević, predsednik Dijabetološkog 

saveza Srbije i doc. dr 

sc. Teodora Beljić-Živković, predhodni 

predsednik Saveza, kao i 

predstavnik Novonordiska Aleksandar 

Ćirić. 

Sastanak je iskorišćen da se 

predstavi aktuelna situacija u oblasti 

dijabetološke zaštite u Republici 

Sloveniji, a predstavljen je i rad 

Društva za dijabetes Slovenije. 

Najvažniji rezultat sastanka je 

odluka da se organizuje DEPAC 2 

studija kojom će se ponovo, u 

standardnim kliničkim uslovima 

sprovesti opservaciona studija o 

lečenju dijabetesa. Ovog puta studija 

će se izvoditi i u Republici 

Srbiji. Očekuje se učešće oko 50 

slučajno odabranih lekara koji će 

prikazati lečenje oko 1.000 građana 

Srbije sa dijabetesom. 

Naredni sastanak održaće se u 

Krakovu krajem marta 2011. godine. 

M.Đ. 

11

Projekat prevencije dijabetesa u Zaječaru kroz edukaciju 

„Da li naši rođaci i prijatelji 

Radionica „Dijabetes“ 

Zaječar je grad na istoku Srbije, 

blizu bugarske granice koji 

prema popisu iz 2001. godine 

ima 65.969 stanovnika. Organizacija 

brige o dijabetesu dobro je 

oranizovana godinama. Od 1979. 

godine postoji formirana internistička 

ambulanta za dijabetes u 

kojoj od 1988. godine rade dva 

lekara, a 1996. priključen je pedijatar. 

Kartoni osoba koje se kontrolišu 

u ambulanti pedantno su 

vođeni od osnivanja (a i desetak 

godina ranije kada se dijabetesom 

bavila dr Vukica Jeveričić-Tufegdžić). 

Od 2005. godine postoje 

imaju dijabetes?“ 

elektronski kartoni u sDiabNet 

bazi podataka. Reforma koja je 

podrazumevala veće angažovanje 

lekara opšte medicine u Zaječaru 

znatno je unapredila brigu o dijabetesu 

jer se, posle vrlo kratkog 

perioda navikavanja, broj bolesnika 

koji se kontoliše u ambulanti 

za dijabetes znatno povećao, 

a zbog većeg angažovanja lekara 

opšte medicine, kontrole proredile 

uz stabilnu glikoregulaciju. 

Svest o potrebi za redovnom fizičkom 

aktivnošću postoji, i u 

Zaječaru ima nekoliko staza kojima 

Zaječarci redovno šetaju. Jedna 

od njih je i Popova Plaza. Pored 

Zaječara postoji park-šuma 

Kraljevica površine oko 250 hektara 

i osim staza za šetnju, postoje 

staze za jahanje i biciklističke 

staze. 

Udruženje za borbu protiv šećerne 

bolesti (u daljem tekstu 

Udruženje) u Zaječaru od osnivanja 

bavilo se promocijom ranog 

otkrivanja dijabetesa i lečenja dijabetesa, 

ali kada se tim poslom 

počeo baviti Preventivni centar 

Doma zdravlja, aktivnosti Udruženja 

sasvim su se usmerile na 

edukaciju edukatora i podizanje 

svesti o dijabetesu među građanima. 

Sekcija za promociju zdravih 

stilova života u Medicinskoj školi 

u Zaječaru osnovana je školske 

2006/2007. godine i grupa mladih 

ljudi bila je baza za volonterske 

aktivnosti Udruženja. Posle 

učenja o edukaciji osoba sa dijabetesom 

i učenja za vršnjačku 

edukaciju, grupa volontera osposobljena 

je za edukaciju dece nižih 

razreda osnovnih škola. Produkt 

kampa u Gamzigradskoj 

banji 2009. bio je edukativna radionica 

„Dijabetes“. 

Ova radionica krojena je da 

traje jedan školski čas, da ima 

uvodnu i završnu igru i centralnu 

igru kojom se objašnjava dejstvo 

insulina i nastanak tipa 1 i tipa 2 

dijabetesa. Tokom trajanja radionice, 

kroz razgovor, i izvođenjem 

12 Me-dij 34

Me-dij 34 

edukativnih igara, polaznici usvajaju 

informacije o tome da je glukoza 

izvor naše snage, da joj je 

potreban „ključ“ da bi ona ušla u 

svaku ćeliju našeg organizma i da 

je insulin ključ koji to omogućava. 

Nastavkom centralne edukativne 

igre, polaznici shvataju šta 

je dijabetes i kako se tip 2 dijabetesa 

može sprečiti ili odložiti 

zdravim stilom života. Kako je 

uočeno da su učenici veoma motivisani 

da svojim najbližima prenesu 

svoja znanja o značaju zdravog 

stila života, edukacija dece 

dopunjena je projektom prevencije 

dijabetesa koji je nazvan „Da 

li naši rođaci i prijatelji imaju dijabetes?“. 

Ideja je bila da posle 

učešća u radionici đaci kući ponesu 

upitnik za testiranje rizika 

od dijabetesa, takozvani Finski 

upitnik (Findrisc). Navedena aktivnost 

nastavlja đačko razmišljanje 

o radionici koju su odslušali i 

razlog je za razgovor u porodici i 

podizanje porodične pozornosti 

na dijabetes. Osim toga, sa Finskim 

upitnikom najveći je problem 

što ga popunjavaju osobe 

koje su već u kontaktu sa zdravstvenom 

službom, a oni koji su 

zaista ciljna grupa za testiranje 

ovim testom retko bivaju obuhvaćeni. 

Deca su dobri lobisti i 

upitnik popunjavaju i oni koji to, 

inače, ne bi uradili. 

Akcija edukacije đaka trajala 

je od 18. marta do 18. juna 2009. 

godine i radionice su održane u 

svim odeljenjima nižih razreda 

osnovnih škola u samom gradu i 

u oko polovine odeljenja seoskih 

škola. U međuvremenu, Finski 

upitnik Uredbom o nacionalnom 

programu prevencije i rane detekcije 

tipa 2 dijabetesa, objavljene 

u Službenom glasniku RS 

17/2009, predložen je kao metod 

procene rizika za oboljevanje od 

dijabetesa. Volonteri Udruženja 

tokom trajanja projekta održali 

Findrisc poeni 

su 76 edukativnih radionica u 63 

odeljenja osnovnih škola u gradu 

i 12 odeljenja seoskih osnovnih 

škola. Podeljeno je oko 14.000 

upitnika, a oko 500 vraćeno je 

nepopunjeno. Kompletno popunjenih 

bilo je 34% od upotrebljenih, 

a nevažećih oko 2.3% ukupnog 

broja popunjenih upitnika. 

Tokom izvođenja radionica 

učesnicima su obećane nagrade 

za najvrednije i najsrećnije, pa je 

u emisiji televizije Zaječar „Moj 

grad“ direktno izvučen srećni dobitnik, 

a nagrade su dodeljene 

najvrednijem učeniku Žarku Petroviću 

i učiteljici Jasmini Anđelić, 

čije je odeljenje III2 OŠ „Desanka 

Maksimović“ sakupilo najviše 

tačno popunjenih upitnika. 

Đacima je poklonjen bicikl, a 

odeljenju DVD. 

Radionica „Dijabetes“ kasnije 

je prikazana u Bačkoj Palanci na 

Festivalu ekološkog pozorišta za 

decu i tokom 6. Kongresa o šećernoj 

boleseti Srbije u školi „Sutjeska“ 

u Zemunu. Pokušano je 

da se ceo projekat prenese u Negotin 

i urađene su 34 radionice i 

podeljeno je oko 4.000 upitnika, 

ali projekat u Negotinu nije nastavljen 

zbog nesporazuma sa 

odeljenjem Ministarstva prosvete 

Republike Srbije. 

Tokom druge godine trajanja 

projekta upitnici su uneti u elektronsku 

bazu podataka. Određen 

broj građana popunio je upitnik 

više puta, a određen broj upitnika 

popunile su osobe koje nemaju 

prebivalište u Zaječaru, pa su 

isključene iz istraživanja. U bazu 

13

podataka uključeno je 3.648 osoba 

koje nemaju dijabetes i 285 

osoba koje su odgovorile da imaju 

dijabetes. Upoređujući ove 

brojke sa brojem birača u Zaječaru 

na dan završetka ankete, testirano 

je 7,04% populacije. U testiranoj 

grupi 7,25% građana tvrdi 

da ima dijabetes. 

Analizom rezultata, u grupi 

osoba koje nemaju dijabetes, 

7,57% osoba visoko je rizično za 

nastank dijabetesa, 17,65% ima 

umeren rizik za dijabetes, a 48,7% 

ima lako povišen rizik za nastanak 

dijabetesa. Nizak rizik ima 

26% testiranih osoba. 

Kao i u drugim delovima Srbije 

i sveta, tako i u Zaječaru učestalost 

dijabetesa je u porastu i, 

osim zdravstvene službe, u proces 

rešavanja epidemije dijabetesa 

moraju svi da se uključe. U 

Zaječaru je doslovno prihvaćena 

poruka da više nije dovoljno dijabetes 

dobro lečiti i rano otkriti, 

već je potrebno otkriti osobe koje 

su u riziku da dobiju dijabetes, pa 

njih edukovati o zdravim stilovima 

života kako bi se dijabetes 

izbegao ili što duže odložio. Plan 

daljeg rada Udruženja je da se 

osobe koje su u riziku za nastanak 

dijabetesa testiraju, pa ako 

se utvrdi rizik, upute na lečenje, 

a osobama koje nisu u riziku ponudi 

program promene stila života. 

Tokom kampa u Gamzigradskoj 

banji 2010. godine, polaznici 

su edukovani o promeni stila 

života prema „Image projektu“. 

Usvojena je motivaciona radionica 

„Doživeti stotu“ i jedna demonstraciona 

radionica uspešno 

je izvedena pred gostima RH 

centra „Gamzigradska banja“. 

Radionica počinje upoznavanjem 

radioničara sa manjim grupama 

polaznika i njihovim testiranjem 

Findrisc upitnikom. Posle kraćeg 

predavanja o zdravom stilu života 

radioničari nastavljaju razgovor 

sa polaznicima o tome imaju 

li neku štetnu životnu naviku i 

žele li je promeniti. Ako žele, 

pravi se MUDAR plan promena 

stila života koji treba da je merljiv, 

usmeren, dostižan, aktuelan i 

racionalan. 

M.Đ. 

D.O.O. REPRO TRADE NOVI SAD, Bulevar oslobođenja 30A, 21 000 Novi Sad, REPUBLIKA SRBIJA 

TEL. +381.21.477.00.92, FAX +381.21.477.81.40, MOB +381.63.480.616 

www.reprotrade.co.rs 

repro.r@sbb.rs 

Devičansko kokosovo ulje 

Izrađeno je samo od kvalitetnih, ručno obrađenih, svežih i zrelih 

organski uzgojenih filipinskih kokosovih oraha. Hladno je obrađeno i 

hladno presovano, bez holesterola, konzervansa, veštačkih ukusa, boja i 

hemikalija. 

Dokazano je da devičansko kokosovo ulje pomaže ublažiti, olakšati, 

zaštititi pa čak i izlečiti mnoge bolesti, te se stoga koristi u više od 200 

poznatih medicinskih namena. Neke od njih su: podizanje imuniteta, 

bolesti kože, kose, usta, uravnotežuje rad štitne žlezde, uništava bakterije, 

viruse, gljivice, parazite, leči rak itd. 

Devičansko kokosovo ulje smatra se najzdravijim uljem na svetu. 

Kokosovo ulje smatra se najboljim uljem za kuvanje i prženje zbog svoje 

jedinstvene molekularne strukture. 

Ima energetski učinak i pomaže boljem radu, ozdravljenju, 

metabolizmu i zaštiti tela. Ima antivirusno i imunološko dejstvo. Deluje na 

postupak mršavljenja, te se može koristiti u detoksikaciji organizma. 

Gold whole grain 

flakes 

Namenjen za dijabetičare (budući da 

ima mali glikemijski indeks i opterećenje), 

za lica koja imaju povišen krvni pritisak, 

povećan holesterol i za lica koja imaju 

problem sa probavom – za bolju 

peristaltiku creva. Bogat dijetnim 

vlaknima – 100 gr proizvoda sadrži 

minimum 18 % dijetnih vlakana. 

Liquid sun – 

Mlada zelena 

pšenica 

Liquid sun, mlada zelena 

pšenica je 100% prirodni izvor 

kvalitetnih mikronutrijenata bez 

ikakvih dodatnih i skrivenih 

supstanci, aditiva i konzervansa. 

Ona sadrži hlorofil, 18 

amino-kiselina, nekoliko stotina 

različitih enzima koji se ne mogu 

naći niti u jednoj drugoj hrani, 

90 minerala, vitamina i ostale 

važne nutricije uzajamnog 

delovanja. 

Mlada zelena pšenica ima 

dugu tradiciju visokokvalitetne i 

delotvorne hrane. Ona je aktivan 

telesni prečistač koji deluje 

detoksirajuće na limfni sistem, 

krvotok, jetru i gastrointestinalni 

trakt; delotvorno neutralizuje i 

odstranjuje toksine iz organa. 

Deluje osvežavajuće, pročišćava 

i regeneriše ćelije! 

14 Me-dij 34

Me-dij 34 

Dom zdravlja banjaluka 

Tretman i edukacija 

osoba sa dijabetesom 

Procjenjuje se da je 

prevalencija diabetes 

mellitusa u Republici 

Srpskoj 4-6 %, odnosno 

60-80.000 oboljelih. 

Broj oboljelih koje 

se liječe insulinom je 

10.940. 

Istraživanje provedeno 

u Banjaluci 2008. godine 

na reprezentativnom 

uzorku za grad Banajluku, 

pokazalo je da 

je učestalost svih poremećaja 

tolerancije glukoze 

9,69%. Od svih 

poremećaja tolerancije 

glukoze, učestalost dijabetesa 

iznosi 4,15%, a 

predijabetesa (povećana 

glikemija našte i poremećaj 

tolerancije glukoze) 

5,54% . 

Na osnovu korištenog 

upitnika (FIN- 

DRISK upitnik korišten 

u finskoj studiji) od ukupnog 

broja ispitanika 

30,72% spada u grupu 

umjerenog, visokog i 

veoma visokog rizika za 

razvoj dijabetesa tip 2. 

Dijabetes predstavlja 

veliki javnozdravstveni 

problem. Globalno, broj 

osoba sa dijabetesom je 

u poslednje 4 godine porastao 

za čak 27%. Uprkos 

navedenom, istraživanja 

su pokazala da 

veliki broj oboljelih zna 

malo ili gotovo ništa o 

svojoj bolesti (50-80%). 

Dobra kontrola dijabetesa 

od ključne je važnosti 

za sprečavanje i odgađanje 

komplikacija (srčani 

i moždani udar, amputacije, 

sljijepoća, zatajenje 

bubrega). Zbog toga je 

izuzetno važno povećati 

nivo znanja osoba sa dijabetesom, 

te ih naučiti 

kako da stečena znanja i 

vještine primjenjuju u 

svakodnevnom životu 

kako bi razumjeli na koji 

način će sami preuzeti 

kontrolu nad liječenjem 

dijabetesa. 

Prema „Globalnoj 

strategiji za prevenciju i 

kontrolu nezaraznih bolesti“ 

kao prioriteti za 

prevencije i kontrole nezaraznih 

bolesti postavljene 

su kardiovaskularne 

bolesti, maligne bolesti, 

hronične respiratorne 

bolesti i diabetes 

mellitus. 

Prema Programu 

zdravstvene politike i 

strategije za zdravlje u 

Republici Srpskoj do 

2010. godine usvojena 

je „Strategija prevencije 

i kontrole nezaraznih 

bolesti u Republici Srpskoj“ 

(2003. godine). U 

skladu sa navedenom 

strategijom Ministarstvo 

zdravlja i socijalne zaštite 

Republike Srpske, 

Fond zdravstvenog osiguranja 

Republike Srpske 

i Institut za zaštitu 

zdravlja Republike Srpske 

izdali su 2003. godine 

„Stručno uputstvo 

za otkrivanje i redukciju 

rizičnih faktora i rano 

otkrivanje oboljenja iz 

Programa prevencije i 

kontrole nezaraznih bolesti 

u Republici Srpskoj“ 

(u daljem tekstu 

Stručno uputsvo). Strategija 

prevencije i kontrole 

nezaraznih bolesti 

u Republici Srpskoj 

obuhvata kardiovaskularne 

bolesti, maligne 

bolesti i diabetes mellitus, 

te rizične faktore: 

pušenje, neadekvatnu 

ishranu i nedovoljnu fizičku 

aktivnost. 

Otkrivanje i redukcija 

rizičnih faktora, kao i 

rano otkrivanje oboljenja 

u okviru Programa 

prevencije i kontrole nezaraznih 

bolesti u Republici 

Srpskoj je u nadležnosti 

zdravstvenih 

radnika primarnog nivoa 

Mr sc. dr Vesna Rudić 

Grujić, Institut za zaštitu 

zdravlja Republike Srpske, 

Mr sc. dr Suzana Savić, 

JZU Dom zdravlja Banjaluka 

Republika Srpska 

zdravstvene zaštite, prvenstveno 

ljekara porodične 

medicine i konsultativnih 

službi domova 

zdravlja, a primjenjuje 

se kako na pojedinca, tako 

i na cijelu porodicu. 

Prema Stručnom uputstvu 

pomenutog Programa, 

nivo glukoze u 

krvi mjeri se kod osoba 

kod kojih je utvrđen povišen 

krvni pritisak 

(>140/90 mmHg), osoba 

sa indeksom tjelesne 

mase preko 30 kg/m 2 , 

kod osoba sa diabetes 

mellitusom u porodičnoj 

anamnezi. 

Pored Stručnog uputstva 

ljekari porodične 

medicine u svakodnevnom 

radu primjenjuju 

„Nacionalni vodič za 

diabetes mellitus Republike 

Srpske, 2004.“ i 

Klinički vodič za primarnu 

zdravstvenu zaštitu 

„Bolest žlijezda sa 

15

Dom zdravlja u Banjaluci 

unutrašnjim lučenjem – Diabetes mellitus“. Na taj 

način ostvaruje se uniforman (sinhronizovan) pristup 

osobama oboljelim od diabetes mellitusa. Pacijenti 

sa diabetes mellitusom uvode se u Priručni registar, 

što omogućava ljekarima porodične medicine 

kontinuiranu kontrolu glikemije i preduzimanje mjera 

za spečavanje i/ili umanjenje akutnih i hroničnih 

komplikacija dijabetesa. 

Sa porastom broja obolelih od diabetes mellitusa 

realno je očekivati i povećanje broja osoba sa komplikacijama 

osnovne bolesti, te je neophodno da 

oboljeli od diabetes mellitusa budu pod stalnom 

stručnom kontrolom izabranog porodičnog doktora i 

konsultanta-endokrinologa. Neophodna je primjena 

aktivnijeg pristupa u liječenju pacijenata sa diabetes 

mellitusom, u smislu redovnijih kontrola glikemije, 

glikemijskog profila, blagovremenog otkrivanja hroničnih 

komplikacija, uključivanja adekvatne medikamentozne 

terapije i/ili prelaska na terapiju insulinom. 

Pored liječenja oboljelih, stalna kontrola podrazumijeva 

i preventivno delovanje. 

Pokazatelji dobre regulacije diabetes mellitusa 

su: kontrola glukoze u krvi, kontrola masnoća u krvi 

i visina krvnog pritiska. U okviru programa edukacije 

pacijenti su obučeni kako da koriste aparat za merenje 

nivoa glukoze u krvi (glukometar). Porodični 

ljekar savjetovaće pacijentu da je neophodno određivati 

nivo glukoze u krvi ujutru našte, jer pacijenti sa 

dijabetesom često imaju povišen jutarnji nivo glikemije. 

Povremeno treba određiti nivo glikemije i prije 

glavnih obroka i 1,5-2 sata poslije obroka (dnevni 

16 Me-dij 34

profil glukoze u krvi). 

Preporučene, ciljne vrijednosti 

glikemije kod 

pacijenata sa diabetes 

mellitusom tip 1 prije 

doručka, našte su ≤ 6.5 

mmol/l, a 2h nakon 

obroka do 9 mmol/l. 

Preporučene ciljne vrednosti 

nivoa glikemije 

kod pacijenata sa diabetes 

mellitusom tip 2 prije 

doručka, našte su ≤5.5 

mmol/l, a 2h nakon 

obroka do 7.5 mmol/l. 

Pokazano je da je vođenje 

dnevnika sa vrijednostima 

glikemije od 

velike koristi kako za 

pacijenta, tako i za ljekara 

u cilju uspješnije 

kontrole i liječenja bolesti. 

Drugi veoma važan 

pokazatelj kontrole diabetes 

mellitusa je glikozilirani 

hemoglobin 

(HbA1c), parametar koji 

pokazuje prosječnu 

vrijednost glikemije za 

poslednja 3 mjeseca. 

Preporučena ciljna vrijednost 

HbA1c u tipu 1 

dijabetesa je < 7%, a u 

tipu 2 dijabetesa je < 

6,5%. Kontrola HbA1c 

preporučuje se na svaka 

3 mjeseca (na svaka 3 

mjeseca kod DM tip 1, 

na 6 mjeseci kod DM 

tip 2 - Nacionalni vodič 

za diabetes mellitus, 

2004), naročito ako nije 

postignuta zadovoljavajuća 

kontrola dijabetesa 

ili ukoliko je promjenjen 

režim liječenja dijabetesa. 

Kontrola masnoća 

u krvi: često se 

dešava da se pored povišenih 

vrijednosti glikemije 

registruju i povišene 

vrednosti masnoća 

u krvi. 

Važno je da osobe 

oboljele od dijabetesa 

redovno kontrolišu krvni 

pritisak. Održavanje 

preporučene vrijednosti 

krvnog pritiska sprečava 

nastanak mnogih 

komplikacija dijabetesa. 

Preporučena vrijednost 

arterijskog pritiska kod 

osoba oboljelih od dijabetesa 

je < 130/80 

mmHg. 

Komplikacije diabetes 

mellitusa mogu biti 

akutne i hronične. U 

akutne komplikacije se 

ubrajaju: hipoglikemija 

(inzulinska koma), dijabetesna 

ketoacidoza, hiperglikemična 

hiperosmolarna 

ne-ketotična 

koma i laktična acioza. 

Mjere u sprečavanju 

hipoglikemije koje savjetuje 

ljekar porodične 

medicine su nošenje sa 

sobom 3 kocke šećera u 

plastičnoj ambalaži, 

identifikacione kartice 

koja potvrđuje dijagnozu 

diabetes mellitusa, 

upisivanje rizičnog vremena 

za hipoglikemiju i 

davanje kontakt telefona 

tima porodične medicine 

koji vodi pacijenta. 

Dijabetesno stopalo 

je posljedica loše kontrolisanog 

dijabetesa. 

Najvažnije je sprečiti 

nastanak rana i drugih 

početnih oštećenja. 

Savjetuje se svakodnevna 

higijena sa pranjem 

stopala mlakom 

vodom i sapunom, a nakon 

toga potrebno je 

obavezno posušiti prostore 

između prstiju stopala. 

Ne dopuštati da 

nokti suviše porastu, 

sjeći nokte poprečno i 

ne ostavljati oštre ivice 

noktiju. Nikada ne hodati 

bosonog, cipele treba 

obavezno da budu 

dovoljno široke u prednjem 

delu, da ne stežu, 

vrlo je bitan oprez pri 

kupovini cipela. Ne koristiti 

termofore, električno 

ćebe i druga grijna 

tijela za grijanje stopala. 

Ako se pojave promjene 

na stopalima treba 

se obratiti ljekaru. 

Bol u nogama pri hodu 

je najčešće uzrokovan 

lošom cirkulacijom izazvanom 

arteriosklerozom. 

Neophodan je prestanak 

pušenja (pacijenti 

sa dijabetesom koji su 

pušači imaju najmanje 3 

puta veći rizik od nastanka 

infarkta srca ili 

mozga), upražnjavanje 

redovne šetnje i održavanja 

preporučenog nivoa 

glukoze u krvi. 

U službi porodične 

medicine na primarnom 

nivou zdravstvene zaštite 

u Republici Srpskoj, 

specijalisti porodične 

medicine su edukovani 

da rade procjenu kliničkog 

neuropatskog skora 

sa Semmes-Weinsteinov-im 

(10 gramskim) 

monofilamentom za 

procjenu somatosenzornog 

praga i ispitivanja 

praga osjetljivosti na vibracioni 

senzibilitet 

zvučnom viljuškom, te 

se na taj način daje veliki 

doprinos ranom otkrivanju 

i umanjenju komplikacija 

diabetes mellitusa. 

Plan ishrane je individualan 

za svakog pacijenta 

i zavisi od godina 

života, pola, psihičke 

i fizičke sposobnosti, 

načina života, prethodnih 

navika u ishrani pacijenta, 

ali i motivacije 

za uspješnim liječenjem. 

Plan ishrane izrađuje se 

u konsultaciji sa endokrinologom 

i nutricionistom 

ili subspecijalistom 

ishrane. 

Veoma je važno savjetovati 

pacijentu da 

izabere fizičku aktivnost 

koja je odgovarajuća u 

odnosu na dob, pol i težinu 

(komplikacije) bolesti 

(šetnja, trčanje, vožnja 

bicikla, plivanje ili 

timski sportovi), te fizičku 

aktivnost treba 

sprovoditi redovno i /ili 

svakodnevno, najmanje 

tri puta nedeljno. 

Cilj samokontrole i 

Me-dij 34 

17

vođenja dnevnika glikemije 

jeste da pacijent 

ima bolji uvid u kontrolu 

dijabetesa, a time i postizanje 

bolje usklađenosti 

režima ishrane, fizičke 

aktivnosti i primenjenih 

lijekova u liječenju dijabetesa. 

Glikemijski profil 

kod pacijenata koji 

su na terapiji sa tabletama 

određuje se jednom 

mesečno, u međuvremenu 

neophodno 

je određivati nivo glikemije 

našte najmanje još 

jednom nedeljno. Glikemijski 

profil kod pacijenata 

na kombinovanoj 

terapiji tablete + insulin, 

ili samo terapija insulinom 

(2 doze dnevno), 

dnevni profil glikemije 

se određuje jednom nedeljno, 

u međuvremenu 

potrebno je određivati 

nivo glikemije našte najmanje 

još jednom nedeljno. 

Glikemijski profil 

kod pacijenata na intenziviranoj 

insulinskoj 

terapiji (3-4 dnevne doze 

insulina), dnevni profil 

glikemije se kontroliše 

najmanje dva puta nedeljno, 

u međuvremenu 

treba određivati nivo glikemije 

našte najmanje 

još jednom nedeljno. 

Ukoliko je izmjereni nivo 

glukoze izvan preporučenih 

vrijednosti, potrebno 

je analizirati razloge, 

te korigovati ishranu 

ili fizičku aktivnost. 

Lečenje diabetes mellitusa 

u cilju postizanja 

preporučenih vrednosti 

glikemije i HbA1c, 

obuhvata individualno 

prilagođene postupke 

u koje spada: pravilna 

ishrana, fizička aktivnost, 

samokontrola i medikamentozna 

terapija. 

Diabetes mellitus je 

hronična bolest koja zahtjeva 

poseban trud, sa 

kojom oboljeli mora naučiti 

da živi, a naročito 

je važna promjena životnog 

stila kao i podrška 

porodice i okruženja. 

Zadatak zdravstvenih 

radnika je da pomažu, 

prate i ukazuju pa-cijentima 

na neophodnost takvog 

angažovanja. Dobrom 

edukacijom pacijenata 

oboljelih od diabetes 

mellitusa, možemo 

očekivati i veće angažovanje 

samog pacijenta u 

kontroli bolesti, jer bez 

aktivnog učešća osobe 

sa dijabetesom ne mogu 

se ni očekivati dobri rezultati 

prevencije i liječenja. 

Najvažnije u vezi 

sa diabetes mellitusom 

je da dijabetes može biti 

spriječen i može biti 

kontrolisan. 

18 Me-dij 34

Me-dij 34 

19

dijabetesni bolesnik u svakodnevnoj praksi 

Dijabetes i 

trudnoća 

Docent dr Milena Mitrović, Klinika 

za endokrinologiju, dijabetes i bolesti 

metabolizma Kliničkog centra 

Vojvodine, Novi Sad 

Do otkrića i primene insulina 

opisano je svega nekoliko slučajeva 

trudnoće kod dijabetesnih 

žena 80-ih godina prošlog 

veka rizik od komplikacija kod 

dijabetesnih trudnica je bio za 

oko 50% veći nego kod zdravih 

trudnica. Zbog toga je pre 20 

godina doneta tzv. St. Vincent 

deklaracija koja je jasno postavila 

cilj da se u narednih 5-10 

godina rizik od komplikacija 

kod dijabetesnih trudnica, fetalni 

i perinatalni mortalitet i morbiditet 

svede na isti nivo kao i 

kod nedijabetesne populacije. 

Kada se govori o dijabetesu i 

trudnoći potrebno je razlikovati: 

1. dijabetes koji je postojao i 

pre trudnoće, tzv. preegzistentni 

dijabetes i to preegzistentni 

tip 1 dijabetesa (oko 4% dijabetesnih 

trudnica) i preegzistentni 

tip 2 dijabetesa (8%), 

2. gestacijski dijabetes, odnosno 

dijabetes koji se prvi put 

ispoljio tokom trudnoće (88% 

dijabetesnih trudnica ima ovaj 

tip dijabetesa). 

Fiziološke-hormonske 

promene u trudnoći i 

njihov uticaj na 

glikoregulaciju 

Trudnoća kao fiziološko stanje 

karakteriše se brojnim hormonskim 

promenama u organizmu 

žene koje značajno utiču 

na metabolizam ugljenih hidrata, 

masti i belančevina, a time i 

na glikoregulaciju šećerne bolesti. 

Promene se razlikuju u zavisnosti 

od starosti trudnoće, odnosno 

od trimestra trudnoće. 

Tako I trimestar trudnoće - a 

to je period pre formiranja posteljice, 

karakteriše period povećane 

osetljivosti tkiva na insulin, 

što kod dijabetesnih trudnica 

povećava rizik od nastanka 

hipoglikemija. Zbog toga u 

ovom periodu često postoji potreba 

za redukcijom doze insulina. 

II I III trimestar je period u 

kome je formirana posteljica 

koja produkuje brojne hormone 

čija je uloga da obezbede adekvatan 

rast i razvoj ploda, ali s 

druge strane ispoljavaju suprotno 

dejstvo od dejstva insulina. 

Zbog toga ovaj period karakteriše 

povećanje rezistencije tkiva 

na insulin, sa pojavom hiperglikemije 

i potrebom za povećanjem 

doze insulina. Zbog toga 

se u ovom periodu povećava 

i rizik od nastanka dijabetesne 

ketoacidoze. 

Uticaj dijabetesa na 

fetalni i perinatalni 

morbiditet i mortalitet 

• Veća učestalost spontanih 

abortusa - jasno je dokazana 

korelacija između HbAlc pre 

zašeća - koncepcije i rizika 

spontanog abortusa, tako da 

HbAlc veći od 11% nosi rizik i 

do 44% pobačaja; 

• Kongenitalne malformacije 

ploda – najčešće kardiovaskularnog 

sistema, centralnog nervnog 

sistema i dr. - 4-8 puta je 

povećan rizik u odnosu na populaciju 

žena bez dijabetesa (rizik 

korelira sa nivoom HbAlc 6 

meseci pre koncepcije i prva tri 

meseca trudnoće); 

• Restrikcija rasta fetusa - 

češće kod tipa 1 dijabetesa sa 

prisutnim chr. komplikacijama; 

• Makrozomija ploda (krupan 

plod sa porođajnom težinom 

preko 4.000 gr, centralna 

gojaznost ploda) - povećava rizik 

od porođajne traume (iščašenje 

ramena, povreda nerava, 

intrakranijalno krvarenje...); 

• Mrtvorođenost; 

• Prevremeni porođaj 

• Perinatalni morbiditet: 

• Novorođenačka žutica - hiperbilirubinemija 

(29-55%); 

• Pojava hipoglikemija 

(9-29%); 

20 Me-dij 34

• Nezrelost pluća tzv. respiratorni distres sindrom 

(3-8%); 

• Hipokalcemija (1-4%); 

• Policitemija (1-3%). 

Uticaj trudnoće na zdravlje 

dijabetesne trudnice 

• Povećan rizik od nastanka dijabetesne ketoacidoze, 

koja se javlja i pri nižim vrednostima glikemije, 

gde se kao faktori rizika navode novodijagnostikovana 

šećerna bolest, novodijagnostikovana 

trudnoća dijabetesna gastropareza, gladovanje, 

povraćanje u ranoj trudnoći. Kao faktor rizika 

za fetalnu smrt navodi se pojava dijabetesne ketoacidoze 

posle 30 nedelje trudnoće. 

• Trudnoća kod dijabetesne trudnice, posebno 

kod one sa ranije dijagnostikovanom nefropatijom 

(bubrežno oštećenje izazvano dijabetesom) 

nosi rizik od progresije proteinurije usled porasta 

Me-dij 34 

jačine glomerulske filtracije za 30-50%, povećanja 

proteinskog unosa hranom, hipertenzije ili 

ukidanja antihipertenzivne terapije pre trudnoće. 

Dijabetesna nefropatija, pa čak i incipijentna koju 

karakteriše samo prisustvo mikroalbuminurije, 

tokom trudnoće nosi rizik od nastanka preeklampsije. 

Međutim, bitno je istaći da kod najvećeg 

broja dijabetesnih trudnica posle porođaja 

nivo proteinurije regredira na nivo pre trudnoće. 

Dobra kontrola i lečenje krvnog pritiska u trudnoći 

je način da se donekle spreči progresija nefropatije. 

Od lekova koji su dozvoljeni 

u lečenju hipertenzije u 

trudnoći preporučuje se metildopa, 

hidralazin, Ca antagonosti, 

klonidin. Lekovi iz grupe ACE 

inhibitora koji se inače i najčešće 

koriste u terapiji hipertenzije 

i prevenciji progresije nefropatije 

kontraindikovani su posebno 

u II i III trimestru gde njihova 

primena može dovesti do prestanka 

rada fetalnih bubrega, 

smanjene količine plodove vode 

i smanjenog razvoja fetalnih pluća. 

Zbog toga se preporučuje da 

se lekovi iz ove grupe obustave 

još u fazi planiranja trudnoće 

kod dijabetesnih bolesnica. 

• Jasno je dokazana i progresija 

retinopatije posebno kod 

bolesnica sa preproliferativnom 

i proliferativnom retinopatijom. 

Kao mogući faktori progresije 

retinopatije navode se intenziviranje 

glikoregulacije tokom 

trudnoće, povećanje volumena 

krvi za 20-40%, delovanje 

placentalnih faktora rasta, anemija, 

hiperkoagulabilno stanje, hipertenzija. 

Kao i kod nefropatije, moguća je regresija promena 

na fundusu postpartalno. Zbog napred navedenog 

postoje jasne preporuke za postizanje 

adekvatne glikoregulacije pre koncepcije. Laser 

fotokoagulacije je bezbedna tokom trudnoće. 

21

• Postoji veći rizik od infekcija, posebno urinarnog 

trakta. 

• Veći je rizik od nastanka tzv. EPH gestoze 

(pojava otoka, belančevina u urinu, povišenog 

pritiska), preeklampsije i eklampsije nego kod 

zdravih trudnica. 

• Češće završavanje porođaja carskim rezom, 

iako dijabetes sam po sebi ne predstavlja indikaciju 

za to, osim ako postoje akušerske indikacije, 

potom dijabetesna nefropatija sa neregulisanim 

pritiskom, preeklampsija, proliferativne retinopatije, 

itd. 

Prekoncepcijsko savetovanje 

Sa ciljem da se smanji fetalni i perinatalni 

morbiditet i mortalitet, kao i nepovoljan uticaj 

trudnoće na zdravlje dijabetesne bolesnice, neophodno 

je organizovati tim koji će raditi na adekvatnoj 

edukaciji dijabetesne trudnice u periodu 

pre koncepcije (začeća). Taj tim treba da čine: 

endokrinolog, ginekolog, medicinska sestra, nutricionista, 

pp psiholog, a aktivno učešće svakako 

treba da uzme pre svega sama dijabetesna bolesnica 

– buduća majka, kao i njen bračni partner. 

Šta podrazumeva prekoncepcijsko savetovanje? 

• Postizanje optimalne glikemijske kontrole u 

prekoncepcijskom periodu sa vrednostima HbAlc 

ispod 6,5%, glikemija našte do 6,5 mmol/l, a 

posprandijalna glikemija 7,5-9,0 mmol/l; 

• Uvođenje folne kiseline min. 6 meseci pre 

trudnoće; 

• Zamena oralnih hipoglikemika insulinskom 

terapijom kod bolesnica sa tipom 2 dijabetesa; 

• Isključivanje teratogenih medikamenata: 

ACE inhibitora, statina; 

• Kontrola hormona štitaste žlezde: TSH, FT4, 

FT3; 

• Procena prisustva i terapija chr. komplikacija; 

• Zabrana pušenja, alkohola; 

• Adekvatna kontracepcija do postizanja napred 

navedenih preporuka. 

Kontraindikacije za trudnoću kod dijabetesne 

bolesnice su: 

• Klinički manifestna dijabetesna nefropatija 

sa prisutnom i bubrežnom insuficijencijom (porast 

uree, kreatinina); 

• Prethodni kardiovaskularni incident (infarkt 

miokarda, angina pektoris, šlog) ili dijabetesna 

kardiomiopatija; 

• Teška proliferativna retinopatija. 

Preporuka za praćenje dijabetesnih 

bolesnica tokom trudnoće 

• Kontrola HbA1c na 4-6 nedelja; 

• Dnevno-noćni profil glikemije (svakodnevne 

kontrole glikemije pre svakog obroka i pre spavanja, 

a min. 2-3 puta nedeljno i 1,5 do 2h posle 

svakog obroka i tokom noći u 02 i 05h); 

• Kontrola TSH, FT4 (pre koncepcije i u I trimestru); 

• Kontrola: urea, kreatinin, 24 h proteinuriju, 

klirens kreatinina, KKS, urin, urinokultura; 

• Kontrole kod dijabetologa jednom mesečno 

u I trimestru i na 2-3 nedelje u II trimestru; 

• Kontrole krvnog pritiska i kardiovaskularnog 

statusa, praćenje porasta telesne mase; 

• Oftalmološki pregled u svakom trimestru; 

• Akušerske kontrole. 

Terapija dijabetesa u trudnoći i 

optimalne vrednosti parametara 

glikoregulacije tokom trudnoće 

Najnovije preporuke su da se tokom trudnoće 

postigne praktično skoro normoglikemijsko stanje 

kao i kod nedijabetesne populacije. Kao optimalne 

vrednosti glikemije tokom trudnoće prema 

preporukama Američke dijabetološke asocijacije 

- ADE navode se: 

Glikemije našte < 5,3 mmol/l, 

Glikemija 1h posle jela < 7,8 mmol/l, 

Glikemija 2 h posle jela < 6,7 mmol/l, 

sa vrednostima HbA1c 6-6,5%. 

Ovako stroge ciljne vrednosti parametara glikoregulacije 

tokom trudnoće najbolje se mogu 

ostvariti primenom intenzivirane terapije (3 injekcije 

kratkodelujućeg humanog insulina ili brzo 

delujućeg insulinskog analoga kao bolusnog 

insulina pred obroke i 1-3 injekcije humanog insulina 

srednje dugog delovanja kao bazalnog insulina). 

Intenzivirana insulinska terapija primenom 

spoljne portabilne insulinske pumpe predstavlja 

najbolji način imitiranja fiziološke bazalno-bolusne 

sekrecije insulina i obezbeđuje najbolje 

rezultate kod bolesnica koje su pre trudnoće 

22 Me-dij 34

prevedene na ovaj vid terapije. U našoj zemlji 

ovaj vid terapije omogućen je dijabetesnim bolesnicama 

koje se nalaze u fazi prekoncepcije ili 

trudnicama koje imaju nezadovoljavajuću glikoregulaciju 

sa vrednostima HbA1c preko 7,5 % u 

poslednjih 6 meseci. 

Insulinski analozi i trudnoća 

Brzo delujući insulinski analozi (insulin lispro 

i insulin aspart - Novorapid) su odobreni i 

preporučeni za primenu tokom trudnoće. Njihova 

prednost u odnosu na humane kratkodelujuće insuline 

ogleda se u mogućnosti njihove primene 

tokom i/ili posle jela, što je jako važno kod bolesnica 

u ranoj trudnoći koje imaju pojačanu mučninu 

i povraćanje, te promenljivi unos hrane, čime 

se omogućava doziranje insulina shodno količini 

unete hrane i time izbegava pojava hipoglikemija 

koje su posebno česte u ranoj trudnoći. S 

druge strane, ovi insulini omogućavaju bolju 

kontrolu glikemije posle obroka (posprandijalne 

Me-dij 34 

glikemije), koja je u brojnim ispitivanjima dovedena 

u vezu sa pojavom makrozomije ploda 

(„džinovske bebe”). Insulin aspart (Novorapid) 

se koristi i u terapiji insulinskom pumpom. 

Insulin glargin i detemir se još uvek nalaze u 

fazi ispitivanja i do sada nije dokazana reproduktivna 

toksičnost ili embriotoksičnost. Do objavljivanja 

rezultata velikih studija koje su u toku, 

ova dva insulinska analoga produženog delovanja 

još uvek nisu dobili zvaničnu dozvolu za primenu 

u trudnoći. 

Kada su u pitanju bolesnice sa preegzistentnim 

tipom 2 dijabetesa, savetuje se prevođenje na insulinsku 

terapiju još u prekoncepcijskom periodu 

ili po dijagnozi trudnoće (u slučaju neplanirane 

trudnoće). Od sulfanilurejskih preparata jedino 

glibenklamid ne prolazi posteljicu, dok ostali preparati 

iz iste grupe kao i preparati metformina 

prolaze posteljicu, te se ne preporučuju u periodu 

23

organogeneze, tj. do 12. nedelje trudnoće. Iako 

rezultati brojnih studija nisu pokazali insuficijentnost 

ovih oralnih hipoglikemika u lečenju dijabetesnih 

bolesnica sa tipom 2 dijabetesa u trudnoći 

u odnosu na insulinsku terapiju (bez razlike 

u fetalnom morbiditetu, perinatalnom morbiditetu 

i bez razlike u odnosu na komplikacije kod 

majke) još uvek nema jasnih preporuka za njihovu 

primenu u terapiji tipa 2 dijabetesa tokom 

trudnoće. 

Ishrana dijabetesnih bolesnica u 

trudnoći 

Preporučeni kalorijski unos: 

• U I trimestru je 30-32 kCal/kg idealne TT; 

• U II i III trimestru je 38 kCal/kg idealne TT; 

• Proteini 1,5-2gr /kg ITT; 

• UH 50-55%, do 30 gr dijetskih vlakana; 

• Masti do 30%; 

• Preporučen porast TT 12-14 kg za celu trudnoću. 

Hipoglikemije tokom trudnoće 

Napred navedene vrlo stroge ciljne vrednosti 

glikemije tokom trudnoće koje sve više teže normoglikemijskim 

vrednostima, s druge strane nose 

rizik i od povećanja učestalosti hipoglikemija. 

Dokazana je teratogenost hipoglikemije u toku 

organogeneze posebno između 3. i 10. nedelje. 

Pik javljanja hipoglikemije je između 10. i 15. 

nedelje trudnoće, zbog čega postoji potreba za 

redukcijom doze insulina i do 10-20%. Najveći 

rizik je od noćnih hipoglikemija između ponoći 

i 08 h, zbog čega se savetuje redukcija večernje 

doze bazalnog insulin-insulatarda pomeranjem 

večernje doze insulatarda i/ili uzimanjem UH 

obroka pred spavanje. Veći rizik od hipoglikemije 

je i kod bolesnica sa gastroparezom i emesis 

gravidarum, gde u ovim situacijama primena brzo 

delujućeg insulinskog analoga smanjuje rizik 

od hipoglikemije, uz mogućnost i njihove primene 

posle obroka (od značaja u situacijama upornog 

povraćanja i redukovane ishrane u prvim nedeljama 

graviditeta). Neophodno je da svaka dijabetesna 

trudnica bude snabdevena Glukagonskim 

kitom kako bi ona ili njena porodica mogla 

da reaguje u slučajevima ozbiljnijih hipoglikemija. 

Postpartalno praćenje dijabetesnih 

bolesnica 

U periodu posle porođaja postoji potreba za 

redukcijom doze insulina i do 50%. Veoma je 

važno da se kod dijabetesnih trudnica podstiče 

dojenje, jer je dokazano da dojenje značajno smanjuje 

rizik od nastanka dijabetesa kod deteta. I 

kod žena sa tipom 2 dijabetesa koje doje preporučuje 

se nastavak insulinske terapije, s obzirom 

na to da se oralni hipoglikemici izlučuju i mlekom, 

te ponovno uvođenje ove terapije treba odgoditi 

do prestanka dojenja. Tokom dojenja, zbog 

rizika od hipoglikemije, povećati kalorijski unos 

za 400-500 kCal. Preporučuje se i kontrola hormona 

štitaste žlezde unutar 6 meseci od porođaja 

zbog rizika od pojave postpartalnog tireoiditisa. 

Rizik od pojave dijabetesa 

kod dijabetesnih trudnica 

Rizik od pojave tipa 1 dijabetesa kod deteta 

iznosi oko 2% ukoliko majka ima tip 1 dijabetesa, 

6% ukoliko otac ima tip 1 dijabetesa, a 10- 

20% ukoliko oba roditelja imaju tip 1 dijabetesa. 

Rizik od pojave dijabetesa tokom života veći je i 

kod dece, posebno dece rođene sa velikom porođajnom 

težinom (makrozomija) čije su majke 

imale tip 2 dijabetesa ili gestacijski dijabetes. 

Sada, 20 godina posle donošenja St. Vincent 

deklaracije, postavlja se pitanje da li je na polju 

dijabetesa i trudnoće postignut uspeh ili neuspeh, 

imajući u vidu činjenicu da nisu realizovani ciljevi 

zadati ovom deklaracijom. Međutim, svi mi 

koji se bavimo ovom problematikom i pored toga 

možemo da budemo zadovoljni, s obzirom na to 

da je savremena intenzivirana insulinska terapija 

omogućila poboljšanje kvaliteta lečenja i glikoregulacije, 

što je uz timski rad i intenzivno praćenje 

trudnoće omogućilo da najveći broj dijabetesnih 

bolesnica prođe kroz trudnoću sa minimumom 

komplikacija, te da se, kao i zdrave žene, realizuju 

u majčinstvu. Ono na čemu najviše treba raditi 

je unapređenje prekoncepcijskog savetovanja 

uz aktivno uključivanje dijabetesne bolesnice u 

lečenje svoje bolesti, gde se posebno ističe značaj 

svakodnevnih samokontrola glikemije tokom 

graviditeta uz redovne kontrole endokrinologa i 

ginekologa. 

24 Me-dij 34

Akutni koronarni sindrom (AKS) i diabetes 

mellitus 

Dva lica jednog 

novčića 

Akutni koronarni sindrom 

(AKS) i diabetes 

mellitus su dva lica jednog 

novčića. AKS predstavlja 

posledicu štetnog 

delovanja poremećenog 

metabolizma glukoze i 

diabetes mellitusa na srčanom 

mišiću. Oboleli od 

diabetes mellitusa često 

razvijaju promene na krvnim 

sudovima srca koje 

se u svom najdramatičnijem 

i najtežem obliku ispoljavajau 

kao AKS. Pored 

mera prevencije, kontrole 

i adekvatnog lečenja 

diabetes mellitusa koje su 

najvažnije za sprečavanje 

nastaka promena na krvnim 

sudovima srca, od 

izuzetne važnosti je prepoznavanje 

i inicijalna 

pomoć obolelih od diabetes 

mellitusa u slučaju 

AKS. Ovaj tekst ima za 

cilj da edukuje i naglasi 

preporuke za prepoznavanje 

i inicijalnu pomoć u 

slučaju AKS kod osoba 

obolelih od diabetes mellitusa. 

Akutni koronarni 

sindrom 

Akutni koronarni sindrom 

(AKS) predstavlja 

naglo nastalu ishemiju 

miokarda (nedovoljnu 

obskrbu krvlju) koja može 

biti praćena većom ili 

manjom nekrozom (izumiranjem) 

srčanog mišića. 

AKS obuhvata nestabilnu 

anginu pektoris, infarkt 

miokarda bez ST 

elevacije i infarkt miokarda 

sa ST elevacijom. Kod 

nestabilne angine pektoris 

ne dolazi do izumiranja 

srčanog mišića (nekroze), 

te biohemijski markeri nisu 

povišeni i to je razlikuje 

od infarkta miokarda. 

Infarkt miokarda nastaje 

kada se začepi (okludira) 

srčani krvni sud i time 

prekine dotok kiseonika i 

hranljivih materija u delu 

srca ispod mesta okluzije 

koje je posle 30 minuta 

praćeno odumiranjem srčanog 

mišića. ST elevacija 

je elektrokardiografsko 

obeležje koja diferencira 

ST elevirani infarkt - kod 

začepljenja velikog krvnog 

suda (zahvata celu 

debljinu zida srca) i ne 

ST-elevirani koji nastaje 

kod začepljenja manjeg 

krvnog suda (ne zahvata 

debljinu celog zida). 

Patofiziološki diabetes 

mellitus zbog poremećaja 

metabolizma glukoza 

stvara zadebljanja tzv. 

aterotrombotske plakove 

u svim krvnim sudovima 

i predstavlja veliki faktor 

rizika za nastanak srčanih 

bolesti. Rizik se povećava 

uz prisutnost drugih faktora 

rizika (pušenje, povećan 

krvni pritisak, hiperlipoproteinemije...). 

Stvaranjem aterotrombotskih 

plakova oni sužavaju 

dijametar krvnih sudova 

u srcu, a uz minimalno 

oštećenje oni mogu da 

puknu i da sasvim začepe 

krvni sud posle čega se 

javlja infarkt i odumiranje 

srčanog mišića. Kada postoji 

stabilno suženje, javlja 

se stabilna angina pektoris, 

kada pukne plak a 

ne zatvori krvni sud kompletno 

javlja se nestabilna 

angina pektoris, a kod 

potpunog začepljenja infarkt 

miokarda. Takođe 

infarktne promene se mogu 

javiti u svim drugim 

delovim a organizma: 

mozgu, ekstremitetima, 

stomaku.... 

Lečenje akutnog 

koronarnog 

sindroma 

Lečenje akutnog koronarnog 

sindroma je danas 

standardizovano zahvaljući 

naučnim istraživanjima 

koja su pokazala 

koja terapijska opcija je u 

ovom trenutku najbolja. 

Lečenje akutnog koronarnog 

sindroma se započinje 

sa analgeticima, kiseonikom 

po potrebi, nitratima, 

beta-blokerima, 

ACE inhibitorima, koji su 

simptomatska i potporna 

Prim. dr med. Vasa S. 

Petrović, direktor Doma 

zdravlja Inđija 

terapija koja sprečava nastanak 

komplikacija, i lekovima 

koji deluju na 

tromb u krvnom sudu: antitrombocitna, 

antiagregaciona, 

antikoagulantna i 

hipolipemična terapija. 

Najvažniji deo terapije 

predstavlja reperfuziona 

terapija koja predstavlja 

ponovno otvaranje začepljenog 

krvnog suda koja 

može biti medikamentna 

sa lekovima-fibrinoliticima 

i/ili mehanička - preko 

katetera ubacivanjem 

stentova perkutanom koronarnom 

intervencijom 

(PCI). Pošto je vreme 

osnovni faktor očuvanja 

srčanog mišića, ciljevi 

terapije su da bolesnik 

dobije fibrinolitik u prvih 

60 minuta, odmah na terenu 

ili da u roku od 90 

minuta bude transferisan 

do sale za PCI. Lečenje 

AKS obuhvata i lečenje 

komplikacija AKS. 

Prepoznavanje 

akutnog 

koronarnog 

sindroma 

S obzirom na to da je 

diabetes mellitus bolest u 

Me-dij 34 

25

čijem lečenju aktivno učestvuju 

i sami oboleli, od 

izuzetne važnosti je da 

budu edukovani da prepoznaju 

akutni koronarni 

sindrom, koji se često javlja 

uz diabetes mellitus. 

Klasično, osnovni 

simptom AKS je anginozni 

bol u grudima koji se 

opisuje kao pritisak, težina 

i stezanje i koji može 

da se širi u levu ili desnu 

ruku, ramena, lopatice, trbuh, 

vilicu i stezanje u grlu, 

traje duže od 20 minuta 

ili se pogoršava u poslednjih 

24 sata. Takav 

bol je najčešće praćen 

strahom, bledilom i hladnim 

preznojavanjem. Bol 

može pratiti gušenje, muka, 

povraćanje, nesvestica, 

omaglice, gubitak svesti, 

lupanje srca, preskakanje 

srca, ubrzan ili usporen 

rad. Kod dijabetesnih 

bolesnika dosta često 

se može javiti nelagodnost 

u grudima i/ili gušenje, 

nedostak vazduha u 

naporu, izolovano stezanje 

u grlu, osećaj težine u 

jednoj ruci, podrigivanje 

(starije osobe) i oni mogu 

da predstavljaju ekvivalente 

anginoznog bola. 

Kod bolesnika sa diabetes 

mellitusom često je ispoljavanje 

AKS bez prisutnog 

bola (zbog periferne 

neuropatije) sa ili bez prisutnim 

ekvivalentom anginoznog 

bola (gušenje i 

dr.) uz prisutnost netipičnih 

simptoma, a češće se 

javljaju tzv. infarkti manjih 

krvnih sudova 

(NSTEMI zbog mikrovaskularne 

angiopatije) koji 

će dati oskudne simptome. 

I kod bolesnika koji ne 

boluju od diabetes mellitusa 

poslednjih godina se 

sve više opisuju simptomi 

akutnog koronarnog sindroma 

koji su netipični tj. 

nisu karakteristični, nisu 

praćeni bolom u grudima 

a često se javljaju kod žena 

i starijih. Kod bolesnika 


je atipičnost simptoma još 

više izražena. Od atipičnih 

simptoma AKS su česti 

bolovi i nespecifične 

tegobe u gornjem trbuhu 

(sa mukom ili povraćanjem), 

nedostatak vazduha 

i gušenje, stezanje u 

grlu ili vilici, trnjenje ruku, 

bol u jednom ramenu, 

čak i oštar bol u grudnom 

košu. Od značajnih netipičnih 

simptoma mogu se 

javiti poremećaj stanja 

svesti i gubitak svesti, lupanja 

i preskakanja srca, 

usporen rad srca, opšte loše 

stanje, bledilo, hipo- ili 

hiperglikemija kod bolesnika 

sa šećernom bolesti. 

Klinička slika nekad 

može biti i veoma blaga 

ili čak da izostanu najtipičniji 

simptomi AKS, 

posebno na početku razvoja 

AKS. Kod oko trećine 

do polovine bolesnika 

prva manifestacija 

AKS je iznenadni zastoj 

rada srca koji može da nastane 

iznenada ili u prvih 

nekoliko sati posle nekih 

tegoba AKS. 

Od izuzetnog značaja 

je da bolesnici sa diabetes 

mellitusom poznaju navedene 

simptome a posebno 

atipične simptome i da 

kod pojave atipičnih 

simptoma razmišljaju o 

AKS i na vreme aktiviraju 

sistem urgentne medicine. 

Svaka tegoba u 

grudnom košu kod bolesnika 


se mora istražiti i 

bolje da se dijagnostički 

evaluira nego da se ne 

prepozna AKS i izgubi 

dragoceno vreme. 

Lanac 

preživljavanja 

Lanac preživljavanja 

je skup mera i postupaka 

koji dovodi do najboljih 

rezultata u zbrinjavanju i 

lečenju AKS. On se sastoji 

od niza sukcesivnih koraka 

koji kod AKS obuhvataju: 

rano prepoznavanje, 

aktivaciju sistema urgentne 

medicine, ranu 

kardiopulmanalnu reanimaciju 

i defibrilaciju, ranu 

intenzivnu kardiološku 

potporu sa reperfuzionom 

opcijom, pravoremeni i 

adekvatan transport i bolničko 

lečenje sa reperfuzionom 

opcijom. Najčešće, 

u prva dva koraka 

učestvuju oboleli ili osobe 

koje su se zatekle u njihovoj 

blizini. Kod najtežih 

oblika AKS sa srčanim 

zastojem, nemedicinsko 

osoblje koje se tu zateklo, 

treba u prvih nekoliko minuta 

da radi kardiopulmonalnu 

reanimaciju i tako 

„kupi vreme“ unesrećenom 

dok ne stigne hitna 

medicinska pomoć. Četvrti 

i peti korak isključivo 

rade specijalizovane urgentne 

ekipe na terenu, a 

na kraju bolesnik stiže u 

bolnicu gde se sprovodi 

nastavak bolničkog lečenja. 

26 Me-dij 34

Vreme je srčani 

mišić 

Poslednjih godina je 

standardizovano zbrinjavanje 

i lečenje AKS, na 

osnovu velikih naučnih 

studija, a kroz stručne 

preporuke koje su u svim 

razvijenijim zemljama 

identične. Time je postignuta 

uniformnost u lečenju 

a centralnu tačku u 

lečenju predstavlja reperfuziona 

terapija (ponovno 

otvaranje začepljenog 

krvnog suda). Vreme započinjanja 

lečenja tj. reperfuzione 

terapije je 

označeno kao ključan 

faktor za uspeh lečenja. 

Radi ilustracije, prema 

velikoj GREAT studiji 

svaki minut odlaganja u 

započinjanju lečenja AKS 

je 11 dana života manje, 

a samo 33 minuta odlaganja 

je jedna godina života 

manje. Kod osoba sa diabetes 

mellitusom je odlaganje 

još pogubnije. Značajan 

broj (40-60%) AKS 

koji se u Srbiji dogodi 

stigne u bolnicu posle 6 

sati od početka tegoba jer 

se bolesnici kasno jave, a 

tada su rezultati lečenja 

skromniji, a srčani mišić 

trajno oštećen. Iz tih razloga 

kroz ovakve edukativne 

aktivnosti želimo 

da edukujemo pacijente 

da prepoznaju simptome 

i na vreme aktiviraju sistem 

urgentne medicine. 

Šta da radite? 

U slučaju da primetite 

neki od simptoma ili znakova 

AKS kao što je navedeno 

i da traju duže od 

dva minuta, prvo što treba 

da uradite jeste da odmah 

sednete (poluležeći 

položaj sa uzdignutom 

glavom) i apsolutno mirujete 

jer fizička aktivnost 

pogoršava ishemiju. 

Dozvoljeno je da budete 

aktivni samo u slučaju 

pozivanja pomoći. Zatim 

treba pozvati pomoć i hitnu 

pomoć. Idealno bi bilo 

da je neko od ukućana tu 

i da ih pozove, te da smirenim 

tonom kažete neophodne 

informacije da 

bi dispečer što pre uputio 

ekipu hitne pomoći prema 

vama. Ukoliko ste sami, 

telefonski pozovite 

hitnu pomoć i najbližu 

osobu koja vam je dostupna. 

Zatim uzmite 300 

mg aspirina (uglavnom 

tri tablete od 100 mg) 

ukoliko nema kontraindikacija 

(alergija, aktivni 

krvareći čir i dr.). Posle 

toga probajte da udahnete 

vazduh duboko, zadržite 

ga sekundu-dve i počnite 

da kašljete. Ovaj manevar 

će poboljšati protok 

krvi kroz srce i smanjiti 

simptome. Ponovite koliko 

puta možete, a u slučaju 

da vam je loše, prekinite 

pa nastavite kasnije. 

Oni bolesnici koji 

odranije imaju manifestne 

bolesti srca, ishemijsku 

bolest srca, anginu 

pektoris, treba da izmere 

pritisak i puls i uzmu tabletu 

nitroglicerina pod 

jezik. Ukoliko je nizak 

pritisak, sistolni (gornji) 

ispod 100 mmHg, ne uzimati 

ga. Kao orijentir 

može poslužiti i pipanje 

pulsa na podlaktici, kod 

korena šake, te ako se pipa, 

sistolni pritisak je sigurno 

iznad 90 mmHg. 

Uzeti još dve tablete nitroglicerina. 

Prema preporukama 

Američkog 

udruženja za bolesti srca 

ukoliko bol posle uzimanja 

tri doze nitroglicerina 

ne prestane, posle 10 minuta 

treba pozvati hitnu 

pomoć. U slučaju jakog, 

neizdrživog bola, treba 

pozvati ranije, a bolesnici 


mogu zvati hitnu pomoć i 

u slučaju da bol posle 10 

minuta prestane ukoliko 

nisu sigurni. Kod bolesnika 


bolje je aktivirati 

hitnu pomoć zbog netipične 

simptomatologije 

koju AKS može da da, 

nego izgubiti vreme. 

Kod bolesnika koji 

imaju stentove ili su bili 

na kardiohirurškoj operaciji 

može se odmah dati i 

druga terapija prema dobijenim 

uputstvima, ili 

300 mg Clopidogrela 

ukoliko je već u terapiji. 

U slučaju da dođe do 

srčanog zastoja (prestanak 

disanja i pulsa) od 

izuzetne je važnosti da 

neko od ukućana počne 

sa kardiopulmonalnom 

reanimacijom, makar samo 

masažom srca dok ne 

dođe hitna pomoć, jer će 

ti postupci sačuvati bolesniku 

mozak i omogućiti 

da se lakše povrati srčana 

funkcija kada se pojavi 

urgentna ekipa. 

Bolesnici oboleli od 

diabetes mellitusa trebaju 

da budu edukovani u prepoznavanju 

AKS, jer je 

jedna od najčešćih manifestacija 

aterotrombotskih 

promena diabetes 

mellitusa akutni koronarni 

sindrom. Rano prepoznavanje 

simptoma AKS 

i rana aktivacija sistema 

urgentne medicine su 

ključni u ishodu lečenja 

AKS, jer gubitak vremena 

je i gubitak srčanog 

mišića. U slučaju prepoznavanja 

simptoma AKS 

treba sprovesti navedene 

postupke dok ne dođe 

hitna pomoć, uključujući 

i kardiopulmonalnu reanimaciju 

sa masažom srca 

ako dođe do srčanog 

zastoja. Samo partnerskim 

odnosom obolelih 

od diabetes mellitusa i 

zdravstvenih radnika se 

mogu postići odlični rezultati 

u lečenju AKS, 

povećati kvalitet života i 

smanjiti smrtnost. 

Me-dij 34 

27

Društvo za borbu protiv šećerne bolesti opštine Bečej 

Nastaviti započeto 

Trka osnovaca 

Kraj godine je period kada se sumiraju rezultati i 

kada se vrši rekapitulacija urađenog za proteklih 

dvanaest meseci. Društvo za borbu protiv šećerne 

bolesti opštine Bečej sa 3.500 evidentiranih osoba 

obolelih od dijabetesa, koje je u 2010. godini povećalo 

broj članova za 30, tako da sada broji oko 300 

aktivnih članova, imalo je intezivnu aktivnost čime 

je praktično samo nastavljen započeti trend iz 2009. 

godine. 

- Smatramo da je najvažnije što smo na skupštini 

22. aprila, pored ostalih bitnih stvari koje se razmatraju 

na skupštini kao što je izveštaj o radu za 2009, 

izveštaj Nadzornog odbora o poslovanju, usvojili 

novi Statut koji je usklađen sa Zakonom o udruženjima 

građana - kaže Radoslav Ivanović, predsednik 

Društva. - Saglasno novom aktu, predsedniku, zameniku 

predsednika i sekretaru je produžen mandat, a 

po novom Statutu je smanjen broj članova Izvršnog 

odbora koji je sada u novom sastavu, ali jezgro mu 

čine članovi prethodnog rukovodstva. 

Tokom 2009. godine održano je nekoliko izuzetno 

uspešnih akcija kao što su predavanje dr Dragane 

Balać na temu „Mentalni poremećaji uzimanja hrane“ 

kojem se u sali Gradskog pozorišta odzavalo 350 

učenika Ekonomsko-trgovinske škole, ništa manje 

vredne pomena nisu radionice „Zdrava hrana-zdrav 

život“ organizovane u Osnovnoj školi „Zdravko 

Gložanski“ za niže razrede u okviru kojih je grupa 

nutricionista održala 116 časova edukacije o ishrani 

za 320 mališana uzrasta od 7 do 11 godina. Pored 

toga tu su već prepoznatljive akcije „Zdravlju u susret“ 

u aprilu i „Staza zdravlja“ u septembru mesecu 

kojima se odazivaju brojni Bečejci. 

- Želimo da zadržimo imidž sa tri osnovne i glavne 

akcije u kojima učestvuje više od 500 sugrađana. 

U septembru smo održali „Stazu zdravlja“ na kojoj je 

učešće uzelo oko 700 građana. Ponosni smo što smo 

uspeli da privučemo i četiri osnovne škole koje su 

sa po tridesetoro dece nižih razreda učestovali 

u trkama koje smo priredili sa svim detaljima koji uz 

to idu: medalje, proglašenja... Ovo je bila svojevrsna 

uvertira u ono što smo upriličili 29. novembra kao 

podršku Svetskom danu borbe protiv dijabetesa, 

28 Me-dij 34

Radoslav Ivanović 

kada smo u zgradi Skupštine opštine Bečej, koja je za 

tu priliku bila osvetljena plavom bojom, organizovali 

beplatno merenje nivoa šećera u krvi, pri čemu je za sat 

vremena kontrola izvršena 

za 154 građana. Nakon toga 

usledila je šetnja po skraćenoj 

„Stazi zdravlja“ u kojoj 

je učestvovalo 104 građana. 

Posle šetnje neki su želeli da 

još jednom izvrše kontrolu i 

kod pojedinaca se dogodilo 

da je nakon šetnje nivo šećera 

opao za jedan do dva 

mmola, što je potvrda da se 

šetnjom od pola sata može 

oboriti nivo šećera, što jeste 

dokaz na koji način se treba boriti protiv ove bolesti. 

Kakav je plan za 2011. godinu? 

- Naredna godina će biti obeležena realizacijom projekta 

za koji smo dobili sredstva od Ministarstva rada i 

socijalne politike. Bićemo više zastupljeni u školama, 

pri čemu će se akcenat staviti na ishranu, jer telesna 

masa, odnosno gojaznost je najveći neprijatelj. U planu 

je i izdavanje „Dečjeg kuvara“ sa tridesetak recepata za 

određeni uzrast. Akcija „Zdravlju u susret“ će se sprovesti 

na već uobičajen način u aprilu mesecu, a u jesen 

ćemo organizovati „Stazu zdravlja“ gde će naši aktivisti 

u saradnji sa stručnim medicinskim licima vršiti besplatnu 

kontrolu nivoa šećera, krvnog pritiska i izračunavati 

indeks telesne mase i deliti jabuke kao simbol 

zdravlja. Pored toga, uzećemo učešće u Susretu dijabetičara. 

Kako smo prošle godine organizovali posetu delu 

fruškogorskih manastira a ove godine je izostala planirana 

poseta manastiru Kovilj, namera nam je da to 

učinimo tokom naredne godine, ali kada će to da se 

desi zavisiće od sredstava. Slična situacija je i sa organizovanom 

posetom pozorištu koja nije realizovana. 

Naime, ove godine od planiranih 1.060.000 dobili smo 

oko 300.000 dinara, ali kako ministarstvo finansira isključivo 

materijal za kontrolu nivoa šećera u krvi a sva 

preostala sredstva mi koristimo za nabavku aparata za 

naše članove, nismo bili u prilici da realizujemo neke 

planirane aktivnosti. Međutim, to ne znači da nećemo 

to učiniti u 2011. godini. Normalno, uz organizovanje 

naših velikih i sada već prepoznatljivih a k c i j a . 

V.F. 

Me-dij 34 

29

komplikacija šećerne bolesti 

Dijabetična polineuropatija 

Pojavljuje se u nekoliko kliničkih sindroma (oblika) od kojih je najčešća distalna 

simetrična neuropatija 

Dijabetična polineuropatija je jedna od najčešćih 

komplikacija šećerne bolesti ali i najčešći oblik neuropatije 

u razvijenom svetu. Pojavljuje se u nekoliko 

kliničkih sindroma (oblika) od kojih je najčešća 

distalna simetrična neuropatija, a koja je najznačajniji 

uzrok početka nastanka ulceracija na 

stopalu obolelih od šećerne bolesti i čak 30% od 

ukupno obolelih osoba od dijabetesa razvije ovu vrstu 

neuropatije. Ali, hajde da ovde zaustavimo našu 

priču o polineuropatiji i da se podsetimo prvo šta je 

nervni sistem, kako funkcioniše, kako nastaju oštećenja... 

Nervni sistem 

Nervni sistem našeg organizma kontroliše svaku 

našu aktivnost. Od voljnog pokreta ekstremiteta 

(ruku i nogu) do varenja hrane, disanja, treptanja, 

razmišljanja... Nervi u našem telu se mogu uporediti 

sa električnim kablovima kojima se šalju informacije 

iz svih delova tela do mozga koji ih obrađuje 

i zatim šalje povratne informacije svakoj ćeliji šta 

da radi. Dijabetes obično ne oštećuje mozak i kičmenu 

moždinu koji čine centralni nervni sistem ali 

zato oštećuje ostatak nervnog sistema (periferni 

nervni sistem), odnosno prethodno pomenute „kablove“, 

zbog čega se informacije sa periferije našeg 

organizma ne mogu poslati do mozga ili se šalju u 

pogrešno vreme, presporo ili sam mozak ima poteškoća 

u slanju informacija ka periferiji. Oštećenje 

nerva, odnosno perifernog nervnog sistema koje 

može biti posledica bolesti samih nerava ili posledica 

sistemske bolesti, zove se neuropatija, a ako 

zahvata više nerava dobija prefiks poli. 

Način na koji povišeni nivo šećera u krvi oštećuje 

nerve nije u potpunosti rasvetljen, mada se dva 

uzroka smatraju najviše odgovornim. Prvi uzrok je 

vaskularni, gde promene na krvnim sudovima koji 

ishranjuju nerv vremenom smanjuju dotok krvi, a 

samim tim i kiseonika do nerva koji posledično propada. 

Drugi, metabolički uzrok, podrazumeva hemijske 

supstance koje nastaju pri visokoj koncentraciji 

glukoze u krvi i koje direktno oštećuju nervno 

tkivo. Pušenje, konzumiranje alkohola kao i 

fizička neaktivnost mogu doprineti bržem napredovanju 

neuropatije. 

S obzirom na to da nervi dopiru do svih mesta u 

našem telu, njihovo oštećenje može izazvati čitav 

niz simptoma. Možda imate bol u stopalima ili šakama, 

ili poteškoće sa varenjem, kontrolom mokrenja, 

možda osećate dodir drugačije na nekim mestima 

tela ili imate slabost mišića, poteškoće sa seksualnim 

funkcijama. Svi navedeni simptomi mogu 

ukazivati da imate dijabetičnu neuropatiju i često se 

periodično javljaju sa tendencijom ka progresiji, ali 

ono što je bitno je da mogu biti uzrokovani i drugim 

zdravstvenim problemima zbog čega je potrebno da 

se obavezno obratite lekaru koji će utvrditi uzrok 

Vaših tegoba. 

Neuropatija se obično javlja kod ljudi koji imaju 

dijabetes duži vremenski period i čije vrednosti glikemije 

su u tom periodu bile visoke. Smanjenje 

30 Me-dij 34

nivoa šećera u krvi bi moglo smanjiti izraženost 

ovih tegoba i težinu oštećenja nerava, dok se u nekim 

slučajevima proces može zaustaviti i čak pokrenuti 

u suprotnom smeru. Međutim, ako vrednosti 

šećera u krvi ostanu visoke, oštećenja nerava se 

ne mogu zaustaviti i često dolazi do infekcije stopala 

sa pojavom ulceracija i posledičnom amputacijom, 

komplikacijama koje su mogle biti sprečene. 

Test funkcije nerava 

Način na koji povišeni nivo šećera u krvi 

oštećuje nerve nije u potpunosti rasvetljen, 

mada se dva uzroka smatraju najviše odgovornim. 

Prvi uzrok je vaskularni, gde promene 

na krvnim sudovima koji ishranjuju 

nerv vremenom smanjuju dotok krvi, a samim 

tim i kiseonika do nerva koji posledično 

propada. Drugi, metabolički uzrok, podrazumeva 

hemijske supstance koje nastaju pri 

visokoj koncentraciji glukoze u krvi i koje 

direktno oštećuju nervno tkivo. Pušenje, 

konzumiranje alkohola kao i fizička neaktivnost 

mogu doprineti bržem napredovanju 

neuropatije 

Najčešći tipovi 

neuropatije 

• Distalna simetrična polineuropatija; 

• Asimetrične neuropatije (proksimalna motorna 

neuropatija, kranijalne mononeuropatije, 

trunkalna radikulopatija); 

• Entrapment sindromi (Carpal tunnel sindrom, 

entrapment oštećenje ulnarnog nerva i 

drugih nerava); 

• Autonomna neuropatija. 

I oni će biti pojedinačno opisani u sledećim 

brojevima. 

Me-dij 34 

Lekar može testirati funkciju nerava na više načina 

jer su različita nervna vlakna odgovorna za različite 

vrste osećaja kao što su dodir, vibracija, temperatura. 

Testiranje osećaja za toplotu može se 

izvesti korišćenjem toplih i hladnih predmeta. Gubitkom 

ovog osećaja pacijent je izložen visokom 

riziku od opekotina. Vibracioni test, za čije izvođenje 

se koristi zvučna viljuška, testira debela nervna 

vlakna koja takođe mogu biti oštećena u okviru dijabetične 

neuropatije. Za osećaj dodira koristi se 

vrlo jednostavan i jeftin test, a naziva se 10 gramski 

monofilamenti test, koji je možda i najvažniji, jer 

pokazuje stanje nervnih vlakana koja registruju sve 

što dotiče našu kožu i smatra se pouzdanim u proceni 

rizika za stvaranje neuropatskih ulceracija stopala 

i izvodi se pomoću različito kalibrisanih najlonskih 

vlakana. Debljina vlakna određuje kolika je 

sila potrebna da se vlakno savije da bi se osetilo. 

Evo primera: vlakno koje se savija uz pomoć sile od 

1grama može se osetiti na stopalu zdrave osobe. 

Ako pacijent oseća vlakno koje se savija sa 10 grama 

silom, malo je verovatno da će doživeti značajnija 

oštećenja stopala, ali ako ne oseća postoje rizičan. 

Ako pacijent ne može da oseti vlakno kojem je 

potrebna sila od 75 grama da bi se savilo, u toj regiji 

se može utvrditi gubitak osećaja dodira i konstatovati 

visok rizik od stvaranja neuropatskih oštećenja 

u vidu ulkusa sa posledičnom amputacijom. 

Elektromioneurografija je metoda kojom se takođe 

dijagnostikuje neuropatija ali je značajno kompleksnija, 

skuplja i teže dostupna za pacijente. 

Dr Dragana Jakovljević, specijalista 

fizikalne medicine i rehabilitacije, 

Poliklinika ST medicina, 

Branimira Ćosića 13 

31

Preduzeće za turizam i 

ugostiteljstvo 

Stens-Turs 

Radaljska banja 

Tel.: 015/462-472, 462-473 

Mob.: 065-54-62-472 

e-mail: milinkoan59@ptt.yu 

e-mail: mikian59@nadlanu.com 

www.stens-turs.com 

I s k o r i s t i t e 

p r i l i k u 

Posetite Radaljsku banju, u podnožju planine Boranje udaljenu osam kilometara od 

magistralnog puta Loznica - Mali Zvornik. 

Za obolele od dijabetesa 

Za članove društava za borbu protiv šećerne bolesti i osobe obolele od dijabetesa koje se 

odluče za organizovanu posetu i boravak u Radaljskoj banji važe povlašćene cene: 

- pun pansion (6 obroka) u zimskoj sezoni je 1.100-1.200 dinara, a tokom proleća, leta i 

jeseni cena je 1.500 dinara. 

Sve informacije se mogu dobiti i prijave se mogu dostaviti u Savez društva Vojvodine na 

brojeve telefona 021/444-235 i 060-699-03-50 ili savezmedij@open.telekom.rs gde se u dogovoru 

sa direktorom hotela pravi plan boravka. 

Broj mesta je ograničen. 

32 Me-dij 34

Me-dij 34 

33

NUTRITIVNO OBRAZOVANJE (34) 

Čuo sam da je 

zdravo jesti… 

Poštovani Čitaoci, 

svako od Vas (a svakako i Vaš nutricionista) 

je više puta bio u prilici da 

čuje od prijatelja, rođaka i komišija 

„savet za pravilnu ishranu“ koji je 

proveren i „najbolji“ za Vaše zdravstvene 

tegobe. Svaki „savet za pravilnu 

ishranu’’ daje se sa puno informacija 

kome i kako je pomogao. Vi ste, 

poštovani Čitaoci, pri „dobronamernom 

i prijateljskom savetovanju“ zatečeni 

i zbunjeni. Pitanje je kome verovati, 

svome lekaru li sveznajućem 

komšiji, prijatelju, rođaku…? 

Da pođemo redom, najčešći uzrok 

nastajanja diabetes mellitusa tip 2 je 

gojaznost. Verovatno ste čuli da jabukovo 

sirće, deset semenki lana u jogurtu, 

razne alge, „sagorevači 

masti“ vrlo brzo snižavaju 

telesnu masu, 

a Vi niste gladni. 

Zvuči idealno, ali 

i nemoguće… Višak 

telesne energije 

u vidu telesnog 

masnog tkiva mora 

se potrošiti tako 

što će se unosti 

manje energije, a 

više trošiti redovnom 

fizičkom aktivnošću. 

Prva komplikacija 

dijabetesa jeste poremećaj 

masnih materija u 

krvi. Za poremećaje masnih materija 

u krvi ima različitih narodnih saveta 

ali i komercijalnih proizvoda koji 

se mogu naći na tržištu. Čaj od koprive, 

beli luk, omega-3 masne kiseline, 

semenke bundeve, mekinje. Možda 

u svim savetima ima i zrno stručne 

Prof. dr Budimka Novaković, 

Medicinski fakultet, Univerzitet u 

Novom Sadu 

BUDIMKA@UNS.AC.RS 

istine, ali pre nego što se upustite u 

primenu navednih saveta pitajte svog 

nutricionistu ili lekara koji vodi brigu 

o Vašem zdravlju. Nutricionisti veoma 

često čuju iskaz „za prženje koristim 

isključivo ulje, nikako mast“, ili 

„ne koristim buter već margarin u 

ishrani“, ili „koristim biljne sireve“. 

Nijedan iskaz nije nutritivno i zdravstveno 

opravdan. Koristi se hladno 

ceđeno ulje bez zagrevanja, ne koristi 

se ni buter niti margarin u ishrani osoba 

sa šećernom bolešću. 

Jedna od učestalih zabluda u ishrani 

osoba sa šećernom bolešću jeste da 

mogu da jedu proizvode na kojima piše 

da su „bez šećera“ koliko god hoće…! 

Izraz šećer na deklaraciji proizvoda 

odnosi se isključivo 

na saharozu (konzumni 

šećer, beli šećer), a svi 

ostali „šećeri“ moraju 

na deklaraciji proizvoda 

biti navedeni svojim 

imenom (fruktoza, 

maltoza, laktoza, 

sorbitol). Najčešća 

zabluda jesu slatkiši 

bez šećera koji sadrže 

brašno i neki zaslađivač. 

Slatkiši nisu 

nutritivno neophodni 

ni zdravim osobama, 

a sasvim su nepotrebni 

osobama sa dijabetesom. 

Ukoliko takav proizvod sadrži 

kao zaslađivač fruktozu, zdravstveni 

ishod pri redovnom konzumiranju 

slatkiša sa fruktozom je povećanje 

telesne mase, povećanje glikemije 

i povećanje triglicerida u serumu. Isti 

nutritivni odgovor se daje i osobama 

koje pitaju „zašto ne mogu da koristim 

med kada je med zdrav?“ 

U takozvanim prodavnicama 

„zdrave hrane“ osobama sa dijabetesom 

se nude različita „integralna 

peciva sa obiljem pečenih semenki’’ 

ili sendviči sa sojom, „sir od soje“ 

kao posebno pogodna hrana. Mleko 

od soje je takođe namirnica koja se 

svima preporučuje. U širokom luku 

zaobilazite prodavnice „zdrave hrane“ 

jer u njima najčešće rade osobe bez 

ikakavog stručnog nutritivnog znanja, 

a proizvodi koji se u njima nalaze su 

veoma često bez kontrole kako nutritivnog 

sastava tako i zdravstvene bezbednosti. 

Različiti „light“ napici, naročito 

„kola“ napici nisu preporuka za osobe 

sa šećernom bolešću. Česta nutritivna 

zabluda su i sokovi „100% od 

voća bez dodatog šećera“. Svi navedeni 

sokovi sadrže prirodne šećere i 

nisu pogodni u ishrani osoba sa šećernom 

bolešću. Bezalkoholni veštački 

napici sa „sveobećavajućim porukama“ 

i „vrlo prirodnih boja“ Vas upozoravaju 

da ih ne stavljate u Vašu korpu. 

Slušajte savete Vašeg nutricioniste 

ili lekara koji vodi brigu o Vašem 

zdravlju, čitajte nutritivne činjenice i 

zdravstvene izjave (o njima je već bilo 

govora u prethodnim nutritivnim 

obrazovanjima). 

Vaš Nutricionista 

34 Me-dij 34

Kako je jedna tropska puzavica 

dospela u naše apoteke 

GURMAR 

„razarač“ 

šećera 

Gimnema ili srebrna 

svilenica (Gymnema sylvestre 

R. Br., Asclepiadaceae) 

je puzavica koja raste u šumama 

južne i centralne Indije. 

U Ajurvedskoj medicini 

(tradicionalni indijski 

sistem lečenja) list ove biljke 

(Gymnemae folium) se 

preko 2000 godina koristi 

za lečenje šećerne bolesti. 

Žvakanjem lista gimneme 

uništava se osećaj slatkog 

ukusa, zbog čega je ova 

droga dobila naziv gurmar 

ili „razarač“ šećera. Gurmaru 

se pripisuju i druga 

delovanja, kao što je antialergijsko, 

antivirusno, blagotvorno 

dejstvo kod urinarnih 

infekcija, anemije, 

problema sa varenjem, povoljan 

uticaj na sniženje 

holesterola, triglicerida i telesne 

težine. Pored toga, 

samleveni koren biljke se 

koristio za tretman zmijskih 

ujeda, konstipacije, zadržavanja 

urina i različitih oboljenja 

jetre. 

Me-dij 34 

Docent Biljana Božin, 

Katedra za farmaciju, 

Medicinski fakultet, Univerzitet 

u Novom Sadu 

Međutim, iako se ekstrakt 

gimneme dugo koristi 

u australijskoj, japanskoj, 

vijetnamskoj i indijskoj 

tradicionalnoj medicini 

ona je tek nedavno našla 

svoj put na tržište Evrope i 

Severne Amerike i to zahvaljujući 

brojnim naučnim 

istraživanjima koja su potvrdila 

njeno antidijabetsko 

dejstvo. 

List gimneme kao aktivne 

principe sadrži kompleksnu 

smešu triterpenskih saponina 

i to gimnemične kiseline 

i gimnemasaponine 

iz klase oleana i gimnemazide 

iz klase damarana. Pored 

njih u listu su prisutni 

flavonoidni i antrahinonski 

glikozidi, smola, a u tragovima 

čak i alkaloidi. 

Naučna istraživanja su 

započeta na eksprimentalnim 

životinjama još tridesetih 

godina prošlog veka. 

Utvrđeno je da ekstrakt lista 

gimneme sprečava apsorbciju 

glukoze, stimuliše 

regeneraciju ß-ćelija pankreasa 

i stimuliše sekreciju 

insulina, reguliše nivo šećera 

u krvi, snižava nivo 

glikoziliranog hemoglobina, 

triglicerida i holesterola 

bez uticaja na markere jetrene 

funkcije. Slični rezultati 

dobijeni su i na kulturi 

ćelija. 

Klinička ispitivanja takođe 

su potvrdila uspeh ekstrakta 

gimneme u regulaciji 

nivoa šećera u krvi. 

Kod pacijenata sa tipom 1 

šećerne bolesti potrebna je 

manja doza insulina za efikasnu 

kontrolu bolesti, dok 

je kod pacijenata sa tipom 2 

šećerne bolesti potrebna 

manja doza oralnih antidijabetika, 

pa čak je u nekim 

slučajevima moguć i prekid 

medikamentozne terapije. 

U oba slučaja efikasna je 

regulacija nivoa šečera u 

krvi (našte i postprandijalno), 

smanjen nivo glikoziliranog 

hemoglobina, triglicerida 

i holesterola. 

Važno je napomenuti da 

je, kada govorimo o racionalnoj 

fitoterapiji, definisana 

dnevna doza neophodna 

za uspešno lečenje. U slučaju 

gurmara preporučuje 

se 400-600 mg etanolnog 

ekstrakta standardizovanog 

na 25% gimnemične kiseline 

dnevno, uz obrok. Kvalitetan 

fitopreparat treba da 

sadrži ovaj podatak na deklaraciji. 

Smatra se da su 

preparati na bazi gimneme 

Asistent Neda Lakić, 

Katedra za farmaciju, 

Medicinski fakultet, Univerzitet 

u Novom Sadu 

bezbedni za dugotrajnu 

upotrebu i da je potrebno 

određeno vreme (3 meseca) 

da dođe do potpunog hipoglikemijskog 

efekta. 

Od neželjenih efekata 

najvažnije je voditi računa 

o hipoglikemiji! Poželjno 

je da se biljni lekovi koriste 

po preporuci lekara i farmaceuta 

i da se prati reakcija 

pacijenta. List gimneme 

deluje sinergistički sa 

konvencionalnim lekovima 

i drugim biljnim lekovima 

koji se koriste kao hipoglikemici. 

Takođe, neki lekovi, 

kao što su antidepresivi 

i salicilati, potenciraju hipoglikemijsko 

dejstvo gimneme. 

Vrlo često gimnema se 

kombinuje sa biljkama koje 

deluju vazoprotektivno, 

kao što su borovnica, vinova 

loza ili izolovani tzv. bioflavonoidi 

kore limuna 

koji sa svoje strane usporavaju 

razvoj vaskularnih 

komplikacija povezanih sa 

šećernom bolešću i predstavljaju 

dobru kombinaciju. 

35

grupe osnovnih hranljivih materija 

Uloga i metabolizam 

masti 

Masti ili lipidi pripadaju grupi 

osnovnih hranljivih materija koje 

svakodnevno unosimo u naš organizam 

putem standardne mešovite 

ishrane. Osim toga, sa izuzetkom 

nezamenljivih, takozvanih esencijalnih 

masnih kiselina, masti se 

mogu stvarati i u našim ćelijama. 

Ima ih više vrsta, a najznačajnije 

masti su holesterol, trigliceridi, 

masne kiseline i složene masti, kao 

što su fosfolipidi i glikolipidi. 

Uloge lipida u organizmu su 

brojne i veoma značajne. Tako, 

razgradnjom triglicerida i masnih 

kiselina nastaje energija koja je potrebna 

za rad svih naših ćelija i organa 

i, naravno, za rad mišića i fizičku 

aktivnost. Najveće količine 

triglicerida i masnih kiselina smeštene 

su u ćelijama masnog tkiva, 

kao rezerva energije koja se koristi 

u slučaju kada su potrebe za energijom 

veće od unosa energetskih 

materija hranom, u gladovanju, ili, 

kako je to slučaj u šećernoj bolesti, 

kada postoji poremećaj u iskorišćavanju 

šećera (glukoza). Masno tkivo 

sa trigliceridima takođe predstavlja 

važan izolacioni materijal, 

ne samo za telo, već i za unutrašnje 

organe. Neke masne kiseline koriste 

se u pojedinim ćelijama za stvaranje 

materija kao što su prostaglandini 

i leukotrieni, koje imaju 

značajne uloge u odbrambenim reakcijama 

u organizmu, kao u zapaljenju, 

zatim, u regulaciji protoka i 

Prof. dr Mirjana Đerić, Klinički 

centar Vojvodine, Centar za 

laboratorijsku medicinu 

zgrušavanja krvi, te, u odvijanju 

nekih specifičnih aktivnosti. 

Holesterol je važna gradivna 

materija. Prvo, koristi se za sintezu 

nekih hormona, kao što su hormoni 

nadbubrežne žlezde i polni hormoni. 

Zatim, od holesterola se u jetri 

stvaraju žučne kiseline koje sa žuči 

dospevaju u creva gde omogućavaju 

varenje masti. Deo holesterola 

koji se u jetri ne preradi ili ne iskoristi, 

takođe su izlučuje putem žuči 

u creva i gubi se stolicom. Zajedno 

sa složenim mastima fosfolipidima, 

holesterol učestvuje u izgradnji 

membrana svih naših ćelija. I 

konačno, holesterol u koži ostvaruje 

zaštitnu ulogu. 

Kako je već napomenuto, složene 

masti su uglavnom gradivne 

materije i u velikoj količini su prisutne 

u nervnom tkivu. 

Masti imaju još jednu veoma 

važnu ulogu. Omogućavaju prenošenje 

vitamina A, D, E i K iz creva 

u krv, a zatim i njihov transport putem 

krvi do različitih ćelija u kojima 

ovi vitamini ostvaruju svoje 

specifične funkcije. 

Metabolizam ili sudbina masti u 

organizmu čoveka je jedinstvena. 

36 Me-dij 34

Me-dij 34 

Kako se ne rastvaraju u vodi, njihovo 

putovanje kroz krv ostvaruje 

se kroz udruživanje sa specifičnim 

proteinima (apolipoproteini) u kuglaste 

formacije koje se zovu lipoproteini. 

One masti koje unosimo 

ishranom, vezuju se sa apolipoproteinima 

u zidu creva, formiraju velike 

čestice koje se zovu hilomikroni, 

koji, potom, dospevaju u 

krv. S druge strane, obrazovanje lipoproteina 

koji se zovu lipoproteini 

veoma velike gustine ili VLDL 

(skraćenica od very low density lipoprotein), 

događa se i u jetri, od 

masti koje nastaju u samoj jetri ili 

koje dospevaju u jetru prvenstveno 

iz masnog tkiva, kao i preuzimanjem 

onih lipoproteinskih čestica 

koje su u krvi obavile svoju ulogu. 

Masne kiseline i trigliceridi u ćelijama 

jetre mogu se stvarati i od 

viška, odnosno neiskorišćenog šećera. 

Te VLDL čestice takođe se 

izlučuju u krv, ali neprekidno, a ne 

samo nakon obroka kao što je to 

slučaj sa hilomikronima. 

I hilomikroni i VLDL, putujući 

putem krvi pored svih ćelija, predstavljaju 

prvenstveno ponudu 

energije. Da bi ćelije preuzele tu 

energiju, potrebno je da se trigliceridi 

razgrade, što se dešava pomoću 

enzima koji se zove lipoproteinska 

lipaza. Interesantno je da 

njegovu aktivnost povećava sam 

mišićni rad. Postepenom razgradnjom 

triglicerida dolazi do promena 

u ovim lipoproteinima. Od hilomikrona 

nastaju ostatne čestice, 

takozvani hilomikronski ostaci, 

koji se najdalje za 12 časova nakon 

obroka uklanjaju iz krvi na taj 

način što prepoznaju posebna mesta 

na jetri, receptore za hilokronske 

ostatke, vezuju se za njih i ulaze 

u unutrašnjost jetrenih ćelija. 

Od VLDL lipoproteina, međutim, 

postepenom razgradnjom triglicerida 

u krvi ovi lipoproteini se transformišu 

u manje čestice koje, 

praktično nose samo holesterol i 

fosfolipide, a zovemo ih lipoproteini 

niske gustine ili LDL (skraćenica 

od low density lipoprotein). 

Jedina mogućnost da različitim ćelijama 

predaju te masti koje nose 

jeste da uđu u pojedine ćelije. To 

se događa na taj način što LDL 

prepoznaju na tim ćelijama specifična 

mesta, receptore, vezuju se 

za njih i nakon toga ulaze u ćelije, 

pa i u ćelije jetre, i u njima ostavljaju 

svoj sadržaj. Kada u krvi ima 

mnogo LDL, iz različitih razloga, 

ovi lipoproteini mogu da ulaze u 

zid krvnog suda, što obično dovodi 

do promena u vidu zadebljanja 

njegovog zida i suženja lumena 

krvnog suda. To je bolest koja se 

zove ateroskleroza, ili zakrečavanje 

krvnih sudova. Zbog toga LDL 

lipoproteini, odnosno holesterol 

koji nose, naziva se loš holesterol. 

Na svu sreću, postoji i dobar 

holesterol. To je holesterol koji 

nose lipoproteini koje zovemo lipoproteini 

visoke gustine ili HDL 

(skraćenica od high density lipoprotein). 

Ove čestice se stvaruju u 

jetri, izlučuju se u krv i, kako su 

veoma male, mogu da se uvuku u 

zid krvnog suda gde obavljaju važnu 

funkciju preuzimanja holesterola 

koji nije potreban, a može biti 

štetan. Nakon što su preuzele višak 

holesterola, izlaze iz tog subendotelnog 

prostora ponovo u 

krv i putem krvi dospevaju do jetre 

na čijim ćelijama postoje specifični 

receptori za HDL lipoproteine. 

Oni ih prepoznaju, vezuju se i 

ulaze u ćelije jetre ostavljajući u 

njima holesterol da ga jetra iskoristi, 

preradi u žučne kiseline, ugradi 

u VLDL čestice ili izbaci u creva 

putem žuči. Tako HDL čestice 

deluju zaštitno u odnosu na razvitak 

ateroskleroze, degenerativnog 

oboljenja arterijskih krvnih sudova. 

U sledećim brojevima MeDi-ja 

biće nastavljeno pisanje o poremećajima 

metabolizma masti u šećernoj 

bolesti, laboratorijskom praćenju 

poremećaja masnih materija u 

krvi i lečenju poremećaja masnih 

materija u krvi što je od izuzetne 

važnosti za zdravlje dijabetesnih 

osoba, jer su poremećaji masnih 

materija u krvi prve i najčešće 

zdravstvene komplikacije dijabetesa. 

37

Zanimljivosti (16) 

ČOVEK IMA U SEBI MNOGO TOGA ŠTO I NE ZNA, I O ČEMU NEĆE SAZNATI NIKAD NIŠTA. 

Ante Dukić 

Studije američkih naučnika s 

Djuk univerziteta pokazuju da 

osobe koje su po svojoj prirodi optimisti, 

duže žive nego one koje to 

nisu, a u stručnom časopisu Mayo 

Clinic Proceedins je objavljeno da 

u proseku pesimisti imaju za 42% 

veći rizik od smrti od bilo kojeg 

uzroka. 

Deca do četvrte godine se smeju 

i po 500 puta u toku dana, dok 

se odrastao čovek u proseku smeje 

najviše 15 puta. 

Istraživanja pokazuju da u 

komunikaciji među ljudima reči 

učestvuju samo sa oko sedam 

odsto. Ton i brzina govora sadrže 

38% poruke, a čak 55% ostaje na 

ono neizgovoreno, odnosno na govor 

tela, stav, kontakt očima, izraz 

lica i slično. 

Od ukupne potrošnje energije 

mozak odraslog čoveka troši 

25%, a mozak bebe čak 60%. 

Čak 99,9% ljudi je istog nasleđa, 

i ceo rod potiče od pradavnašnjih 

afričkih kćeri i sinova. 

Godine 1905. ljudi su koristili 

94% svoje mišićne snage za rad, a 

danas samo 1%. 

bio rastegnut po dužini, mogao bi 

da dosegne Mesec čak 6.000 puta. 

Prema ispitivanjima, intelektualni 

razvoj dostiže maksimum 

između 15 i 25 godina. Zatim se 

održava na istom nivou u periodu 

između 45 i 50 godina. Potom stalno 

opada. 

Naučnim istraživanjima je 

utvrđeno da su nastarija i najdublja 

ova tri osećanja kod čoveka: osećanje 

straha, seksualni instinkt i agresivnost. 

Osećajući, verovatno, grižu 

savesti što je prezirao i rugao se 

Ljudsko biće, jedino u živom 

svetu, plačem izražava svoja osećanja. 

Dužina jednog ljudskog molekula 

DNK, kada se rastegne, je 1,7 

metra. 

Kada bi DNK prosečnog čoveka 

Nikolaj Gogolj 

ljudskom rodu - mada je, objektivno, 

za to bila kriva njegova bolest, 

a ne on sam - Gogolj je u svojoj 

predsmrtnoj ispovesti pokušao 

da skine sa sebe taj mizantropski 

teret. Tada je rekao: Smejao sam se 

rodu ljudskom, ali kroz nevidljive 

suze. Te reči su i uklesane na njegovu 

nadgrobnu ploču. 

Pripremio: 

Dr Dragoljub Vrbaški 

38 Me-dij 34

Poznati i dijabetes (14) 

Kim Džong Il 

Pripremili: 

Kim Džong Il (1942- ) 

Severnokorejski lider od 1994. godine. 

Poput oca i Kim Džong Il je centar jakog kulta 

ličnosti unutar Severne Koreje. Konstantno 

je hvaljen i počastvovan kao heroj, govornik i 

veliki čovek bez premca. Većina informacija o 

njemu je nedosledna i protivrečna, uglavnom 

zbog ćutljivosti vlasti u Severnoj Koreji koja 

Dr Saša Petković Dr Dragoljub Vrbaški 

odbija da da bilo kakve podatke o životu Kim Džong Ila. 

Ovih dana se sve više stiče utisak da aktuelni predsednik i sin osnivača Severne Koreje 

Kim Il Sunga, razmišlja da predsedničku palicu zadrži u krugu porodice, i da je izabrani 

naslednik Kim Džong Ila njegov najmlađi sin i potpuni novajlija na političkoj sceni, 

Kim Džong Un. 

Džeri Luis (1926-1984) 

Američki glumac, komičar, pevač, režiser i filmski producent 

Džeri Luis 

Radeći zajedno sa Dikom i Mekom Mekdonaldom, svojom vizijom je doprineo značajnom 

širenju lanca McDonald restorana i jačanju korporacije i time izazvao svojevrsnu 

revoluciju u servisu i industriji hrane. 

Uprkos zdravstvenim problemima, neumorno je radio i imao jasan cilj, koji se neumitno 

ostvarivao. 

Umro je 1984. godine u trenutku kada je McDonalld’s prodao svoj pedesetbilioniti 

hamburger. 

Ismet Ineni (1884-1973) 

Državnik, premijer, predsednik Turske Republike 

Turski vojskovođa i političar, završio je vojno-artiljerijsku školu. Još u doba mladoturske 

revolucije blizak saradnik i saborac Ataturka. 

Tokom grčko-turskog rata proslavio se u velikoj pobedi turske vojske u bici kod Inenija, 

nakon čega ovu odrednicu uzima za svoje prezime. (Sve do osnivanja Republike, 

Turci nisu nosili prezimena poput drugih naroda.) Od strane vlasti biva nagrađen činom 

paše. 

Po osnivanju republike bio je prvi predsednik Vlade i na toj funkciji ostaje sve do 1937. 

godine. 

Nakon Ataturkove smrti 1938. godine biva postavljen za predsednika Republike Turske, 

i na tom mestu ostaje sve do 1950. godine. 

Ismet Ineni 

Sa Ataturkom i saradnicima, bio je jedan od osnivača Republikanske partije i kasnije 

njen vođa. 

U politiku se aktivno vraća 1960. godine. Posle državnog udara pod vođstvom jednog broja visokih oficira predvodio 

je koalicione vlade. 

Posle izbornog poraza od Stranke pravde (reformisana Demokratska stranka) u oktobru 1965. godine napušta kabinet. 

Iz političkog života povlači se 1972. godine. 

Me-dij 34 

39

Menjanjem naših životnih navika možemo sprečiti nastanak dijabetesa. Putujući svetom od 

septembra 2006. godine do danas „Menjamo dijabetes“ autobus kompanije Novo Nordisk podiže 

svest o dijabetesu i omogućava lakše prevazilaženje jedne od najvećih pandemija, ikada nastalih. 

„Menjamo dijabetes“ autobus posetio je Srbiju 2009. godine, uz zadržavanje u Beogradu, Novom 

Sadu, Nišu i Kragujevcu. Zatim je nastavio svoje putovanje i posetio i druge gradove, nacionalne 

skupštine, škole, bolnice. Dobrodošli su bili svi, od onih koji o dijabetesu nisu znali ništa, 

do zdravstvenih radnika koji dijabetes leče.

Konvencija o dijabetesu SreÄni boÅ¾iÄni i novogodiÅ¡nji praznici!9

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Konvencija o dijabetesu SreÄni boÅ¾iÄni i novogodiÅ¡nji praznici!9