Konvencija o dijabetesu SreÄni boÅ¾iÄni i novogodiÅ¡nji praznici!9

More documents

Recommendations

Info

grupe osnovnih hranljivih materija Uloga i metabolizam masti Masti ili lipidi pripadaju grupi osnovnih hranljivih materija koje svakodnevno unosimo u naš organizam putem standardne mešovite ishrane. Osim toga, sa izuzetkom nezamenljivih, takozvanih esencijalnih masnih kiselina, masti se mogu stvarati i u našim ćelijama. Ima ih više vrsta, a najznačajnije masti su holesterol, trigliceridi, masne kiseline i složene masti, kao što su fosfolipidi i glikolipidi. Uloge lipida u organizmu su brojne i veoma značajne. Tako, razgradnjom triglicerida i masnih kiselina nastaje energija koja je potrebna za rad svih naših ćelija i organa i, naravno, za rad mišića i fizičku aktivnost. Najveće količine triglicerida i masnih kiselina smeštene su u ćelijama masnog tkiva, kao rezerva energije koja se koristi u slučaju kada su potrebe za energijom veće od unosa energetskih materija hranom, u gladovanju, ili, kako je to slučaj u šećernoj bolesti, kada postoji poremećaj u iskorišćavanju šećera (glukoza). Masno tkivo sa trigliceridima takođe predstavlja važan izolacioni materijal, ne samo za telo, već i za unutrašnje organe. Neke masne kiseline koriste se u pojedinim ćelijama za stvaranje materija kao što su prostaglandini i leukotrieni, koje imaju značajne uloge u odbrambenim reakcijama u organizmu, kao u zapaljenju, zatim, u regulaciji protoka i Prof. dr Mirjana Đerić, Klinički centar Vojvodine, Centar za laboratorijsku medicinu zgrušavanja krvi, te, u odvijanju nekih specifičnih aktivnosti. Holesterol je važna gradivna materija. Prvo, koristi se za sintezu nekih hormona, kao što su hormoni nadbubrežne žlezde i polni hormoni. Zatim, od holesterola se u jetri stvaraju žučne kiseline koje sa žuči dospevaju u creva gde omogućavaju varenje masti. Deo holesterola koji se u jetri ne preradi ili ne iskoristi, takođe su izlučuje putem žuči u creva i gubi se stolicom. Zajedno sa složenim mastima fosfolipidima, holesterol učestvuje u izgradnji membrana svih naših ćelija. I konačno, holesterol u koži ostvaruje zaštitnu ulogu. Kako je već napomenuto, složene masti su uglavnom gradivne materije i u velikoj količini su prisutne u nervnom tkivu. Masti imaju još jednu veoma važnu ulogu. Omogućavaju prenošenje vitamina A, D, E i K iz creva u krv, a zatim i njihov transport putem krvi do različitih ćelija u kojima ovi vitamini ostvaruju svoje specifične funkcije. Metabolizam ili sudbina masti u organizmu čoveka je jedinstvena. 36 Me-dij 34
Me-dij 34 Kako se ne rastvaraju u vodi, njihovo putovanje kroz krv ostvaruje se kroz udruživanje sa specifičnim proteinima (apolipoproteini) u kuglaste formacije koje se zovu lipoproteini. One masti koje unosimo ishranom, vezuju se sa apolipoproteinima u zidu creva, formiraju velike čestice koje se zovu hilomikroni, koji, potom, dospevaju u krv. S druge strane, obrazovanje lipoproteina koji se zovu lipoproteini veoma velike gustine ili VLDL (skraćenica od very low density lipoprotein), događa se i u jetri, od masti koje nastaju u samoj jetri ili koje dospevaju u jetru prvenstveno iz masnog tkiva, kao i preuzimanjem onih lipoproteinskih čestica koje su u krvi obavile svoju ulogu. Masne kiseline i trigliceridi u ćelijama jetre mogu se stvarati i od viška, odnosno neiskorišćenog šećera. Te VLDL čestice takođe se izlučuju u krv, ali neprekidno, a ne samo nakon obroka kao što je to slučaj sa hilomikronima. I hilomikroni i VLDL, putujući putem krvi pored svih ćelija, predstavljaju prvenstveno ponudu energije. Da bi ćelije preuzele tu energiju, potrebno je da se trigliceridi razgrade, što se dešava pomoću enzima koji se zove lipoproteinska lipaza. Interesantno je da njegovu aktivnost povećava sam mišićni rad. Postepenom razgradnjom triglicerida dolazi do promena u ovim lipoproteinima. Od hilomikrona nastaju ostatne čestice, takozvani hilomikronski ostaci, koji se najdalje za 12 časova nakon obroka uklanjaju iz krvi na taj način što prepoznaju posebna mesta na jetri, receptore za hilokronske ostatke, vezuju se za njih i ulaze u unutrašnjost jetrenih ćelija. Od VLDL lipoproteina, međutim, postepenom razgradnjom triglicerida u krvi ovi lipoproteini se transformišu u manje čestice koje, praktično nose samo holesterol i fosfolipide, a zovemo ih lipoproteini niske gustine ili LDL (skraćenica od low density lipoprotein). Jedina mogućnost da različitim ćelijama predaju te masti koje nose jeste da uđu u pojedine ćelije. To se događa na taj način što LDL prepoznaju na tim ćelijama specifična mesta, receptore, vezuju se za njih i nakon toga ulaze u ćelije, pa i u ćelije jetre, i u njima ostavljaju svoj sadržaj. Kada u krvi ima mnogo LDL, iz različitih razloga, ovi lipoproteini mogu da ulaze u zid krvnog suda, što obično dovodi do promena u vidu zadebljanja njegovog zida i suženja lumena krvnog suda. To je bolest koja se zove ateroskleroza, ili zakrečavanje krvnih sudova. Zbog toga LDL lipoproteini, odnosno holesterol koji nose, naziva se loš holesterol. Na svu sreću, postoji i dobar holesterol. To je holesterol koji nose lipoproteini koje zovemo lipoproteini visoke gustine ili HDL (skraćenica od high density lipoprotein). Ove čestice se stvaruju u jetri, izlučuju se u krv i, kako su veoma male, mogu da se uvuku u zid krvnog suda gde obavljaju važnu funkciju preuzimanja holesterola koji nije potreban, a može biti štetan. Nakon što su preuzele višak holesterola, izlaze iz tog subendotelnog prostora ponovo u krv i putem krvi dospevaju do jetre na čijim ćelijama postoje specifični receptori za HDL lipoproteine. Oni ih prepoznaju, vezuju se i ulaze u ćelije jetre ostavljajući u njima holesterol da ga jetra iskoristi, preradi u žučne kiseline, ugradi u VLDL čestice ili izbaci u creva putem žuči. Tako HDL čestice deluju zaštitno u odnosu na razvitak ateroskleroze, degenerativnog oboljenja arterijskih krvnih sudova. U sledećim brojevima MeDi-ja biće nastavljeno pisanje o poremećajima metabolizma masti u šećernoj bolesti, laboratorijskom praćenju poremećaja masnih materija u krvi i lečenju poremećaja masnih materija u krvi što je od izuzetne važnosti za zdravlje dijabetesnih osoba, jer su poremećaji masnih materija u krvi prve i najčešće zdravstvene komplikacije dijabetesa. 37
Page 1 and 2: esplatan primerak IZDAJE SAVEZ DRU
Page 3 and 4: IZ UREDNIŠTVA… Me-Dij, glasilo S
Page 5 and 6: Zajedničko obeležavanje Svetskog
Page 7 and 8: Koktel Me-dij 34 prof. dr Dragan Te
Page 9 and 10: Akcija u policiji Patronažna služ
Page 11 and 12: Aktuelnosti iz Dijabetološkog save
Page 13 and 14: Me-dij 34 edukativnih igara, polazn
Page 15 and 16: Me-dij 34 Dom zdravlja banjaluka Tr
Page 17 and 18: profil glukoze u krvi). Preporučen
Page 19 and 20: Me-dij 34 19
Page 21 and 22: • Nezrelost pluća tzv. respirato
Page 23 and 24: prevedene na ovaj vid terapije. U n
Page 25 and 26: Akutni koronarni sindrom (AKS) i di
Page 27 and 28: Vreme je srčani mišić Poslednjih
Page 29 and 30: Radoslav Ivanović kada smo u zgrad
Page 31 and 32: nivoa šećera u krvi bi moglo sman
Page 33 and 34: Me-dij 34 33
Page 35: Kako je jedna tropska puzavica dosp
Page 39 and 40: Poznati i dijabetes (14) Kim Džong

Konvencija o dijabetesu SreÄni boÅ¾iÄni i novogodiÅ¡nji praznici!9

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Konvencija o dijabetesu SreÄni boÅ¾iÄni i novogodiÅ¡nji praznici!9