iiiizz zz dddd aaaa jjjjee ee ssss aaaa vvvv eeee zzzz dddd rrrr uuuu

BESPLATAN PRIMERAK 

http://www.savezme-dij.org.yu 

e-mail: savezme-dij@neobee.net 

ISSN-1451-446X 

IZDAJE SAVEZ DRU[TAVA VOJVODINE ZA BORBU PROTIV [E]ERNE BOLESTI GODINA VI BROJ 20 2006. GODINA

glasilo Saveza dru{tava Vojvodine 

za borbu protiv {e}erne bolesti 

Za izdava~a 

Ing. Petar Rancinger 

Predsednik Redakcijskog odbora 

Prof. dr Lazar Lep{anovi} 

v. d. glavnog i odgovornog urednika: 

Dr Boàna Noskov Peregi 

Redakcija: 

Prof. dr Slobodan Anti} 

Prof. dr Tatjana Ivkovi}-Lazar 

Doc. dr Dragan Katani} 

Ing. Milan Kolari} 

Prof. dr Teodor Kova~ 

Prof. dr Neboj{a Lali} 

Doc. dr Dragomir Marisavljevi} 

Vi{a medicinska sestra 

An|elija Mijatovi} 

Prof. dr Budimka Novakovi} 

Prof. dr Pavle Pantelinac 

Prof. dr Georgina Pudar 

Dr sci. Predrag Rado{evi} 

Ing. Petar Rancinger 

Prof. dr Dragan Te{i} 

Dr Dragoljub Vrba{ki 

Lektor: Aleksandra Kolari} 

Sekretar redakcije: Marijan Pe{i} 

List izlazi tromese~no i besplatan je. 

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. 

Adresa redakcije: 

Bul. oslobo|enja 6-8 Novi Sad 

Telefon 021/444-235 

[tampa: 

DOO „Dnevnik- [tamparija” 

Tira`: 

15.000 

Fotografije: 

CANON M 

Glasilo je upisano u Registar sredstava 

javnog informisanja Ministarstva kulture i 

informisanja Republike Srbije pod br. 

3204. Prema mi{ljenju Pokrajinskog 

sekretarijata za obrazovanje i kulturu 

"Me-Dij" je proizvod iz ~lana 11, stav l, 

ta~ka 8, Zakona o porezu na promet, 

na koji se ne pla}a porez na promet. 

@iro ra~un: 345-971-90 

PIB 101645463 

http://www.savezme-dij.org.yu 

e-mail: savezme-dij@neobee.net 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 

061:616.379(497.113) 

ME-Dij : glasilo Saveza dru{tava Vojvodine za borbu 

protiv {e}erne bolesti / v. d. glavnog i odgovornog 

urednika Boàna Noskov Peregi. - God. 1, br. 1 (2001)- . 

- Novi Sad : Savez dru{tava Vojvodine za borbu protiv 

{e}erne bolesti, 2001-. - Ilustr. ; 29 cm 

Tromese~no. 

ISSN 1451-446X 

Re~ Urednika 

BEZ PREDAHA 

Na pragu smo jo{ jedne jeseni. Vreme 

kolebljivo: toplo – pa hladno, ki{a – pa 

sunce, nepredvidivo - kao i sve oko nas, kada niko sa 

sigurno{}u ne moè re}i {ta nas ~eka sutra, a moramo 

delovati samosvesno, sigurni u sebe, zbog svih onih 

koji su pored nas... 

Okice plave, one kao bademi, ili – one {arene - koje 

ne biste mogli definisati koje su boje, svejedno, veruju 

nam i o~ekuju da znamo prave odgovore, u svakom 

trenutku, da imamo znanje i da smo podr{ka u 

svim dilemama. „[kola ìvota„ u Vrdniku dala im je 

nadu i pravo na takva o~ekivanja. I kad je te{ko, moramo 

dalje, i kad je obla~no, pri~ajmo o suncu, i kad 

su suze i gr~ u grlu – osmeh ne sme si}i sa lica...Jer, 

na{e znanje, vera u mo} nauke, na{a me|usobna saradnja, 

kao i ona sa svim nadle`nim fondovima i organizacijama 

– njihova su budu}nost! Odmora i predaha 

ne sme da bude... 

Urednica „Me – Dij“-a 

„Me – Dij“ Vas podse}a... 

VAKCINI[ITE SE ! 

Polako ulazimo u vreme ~e{}ih virusnih infekcija, 

naro~ito onih izazvanih virusima influence. Mnogo 

toga ne moèmo izbe}i, jer se, naravno, ne}emo 

izolovati i sedeti stalno u zatvorenim prostorijama, 

usamljeni i tu`ni. 

Ipak, u~inite ne{to za sebe! Spre~ite ili, bar, umanjite 

dejstvo virusa tako {to }ete se vakcinisati, na 

vreme, protiv gripa. Podse}amo vas da je na vama 

inicijativa da to uradite, da odete do svog lekara, posavetujete 

se i u~inite to za sebe. Ako do infekcije i 

do|e – njena }e manifestacija biti mnogo blaà nego 

da to niste u~inili, a i komplikacije }e biti najmanje 

mogu}e. 

COBISS.SR-ID 186115335

"Me-Dij", jesen 2006. 

3. Re~ urednika 

5. „Letnja {kola – [kola ìvota“ 

10. Ambulanta za dijabetes 

Zdravstvenog centra u Zaje~aru 

12. Vitamini i oligoelementi i {e}erna 

bolest; 

Mali medicinski re~nik 

15. Novokamp: Edukacija i druènje 

pomaù obolelima 

16. Gestacijski dijabetes 

19. Nutritivno obrazovanje 

20. Va`no je pove}anje nivoa 

za{titnog holesterola 

22. Dijabetolog vam odgovara 

25. Se}anje na jednu hipoglikemiju; 

Aktivnosti dru{tva za borbu 

protiv {e}erne bolesti u Be~eju 

27. Rad Dru{tva za borbu protiv 

{e}erne bolesti u Sremskoj 

Mitrovici 

28. 18. kongres ma|arskog dru{tva 

dijabetologa: Novine na polju 

dijabetologije; 

Zanimljivosti sa Floride 

31. Pri~e iz lekarske ordinacije: Anica 

33. Zanimljivosti; 

Poznati i dijabetes 

34. Reagovanja: Neodgovorno 

izazivanje straha 

36. Predlog jelovnika za obolele od 

{e}erne bolesti 

37. Pesma o dijabetesu 

38. Nagradna ukr{tenica 

Redakcija "Me-Dij"-a ogra|uje 

se od sadràja oglasnih strana 

10 

12 

15 

19 

27 

28

„LETNJA [KOLA – [KOLA @IVOTA“ 

EDUKACIJA 

UZ LEPU RE^ 

I RAZUMEVANJE 

Iove godine je, tradicionalno, organizovana „Letnja 

{kola“ u vrdni~kom „Termalu“. Polaznici su bili 

deca obolela od dijabetesa, njih stotinak, koju je 

trebalo obu~iti kako da sami sebi daju lek, kako da 

idu sa svojom bole{}u „ruku pod ruku“. Trebalo ih 

je nau~iti kako da sebe ne smatraju manje vrednim, 

kako da od sebe i svojih sposobnosti daju najvi{e 

{to mogu. 

Sasvim je sigurno da „posle rata svi moèmo biti 

generali“, da sve uvek moè biti i bolje, ali tokom 

dve smene od po deset dana, u „Termalu“ nije nedostajalo 

entuzijazma, optimizma i dobre volje da 

svako da najvi{e {to je mogu}e od sebe. Uostalom, 

ovog puta donosimo mi{ljenja o „[koli ìvota“ samih 

u~esnika: dece, vaspita~a, rekreatora, donatora. 

Me-Dij 20 

5

ISKUSTVA REKREATORA “LETNJOJ [KOLI” 

Vrdnik, sremska varo{ica kroz koju 

sam prolazio i katkad imao prilike 

da se druìm s njom. Bio sam siguran 

da mesto ima svoju pri~u, neku re~icu, 

baku koja travkama le~i kurije o~i 

i seoskog dùkca koji po samo njemu 

poznatom redu juri za biciklistima. 

Sve sam to znao, ali nisam znao da 

postoji ne{to stvarno veliko, ne{to {to 

}u pamtiti za ceo ìvot. 

Pre nekoliko godina pozvan sam 

da budem deo jedne pri~e o kojoj nisam 

znao mnogo. Ta pri~a mi se ponovila 

i ove godine, a zove se “Letnja 

{kola ìvota”. 

U “Letnjoj {koli” proveo sam dve 

smene kao i prethodnih godina. Kada 

pomislim {ta se dogodilo u 20 dana, 

setim se bazena, ma|ioni~ara, folklora, 

naj-maske, naj-frizure i malih “velikih” 

ljudi koji su bili u svemu tome. 

Cilj ovoga druènja bio je da se 

deca {to lep{e provedu, da {to 

vi{e nau~e o dijabetesu i da 

upoznaju svoje drugare koji 

imaju isti problem kao i oni. 

Vreme provedeno sa decom, 

saradnja sa stru~nim 

timom, medicinskim osobljem 

i vaspita~ima, zna~ilo 

mi je kako na profesionalnom 

tako i na li~nom 

planu. Meni kao pedagogu 

ovo je bilo neprocenjivo 

iskustvo. Borave}i 

obe smene s decom koja 

boluju od dijabetesa u Vrdniku, imao 

sam prilike da vidim kroz kakve pote- 

{ko}e prolaze i da shvatim da je za 

brigu o njima zaista bitan tim stru~njaka 

i velika podr{ka. Pomagati deci 

koja imaju problem da ga prevazi|u i 

postave se iznad njega je odgovornost, 

ali i velika ~ast i zadovoljstvo kada 

vidite njihovu ogromnu hrabrost 

da se s njom suo~e i u malenim glavama 

jedno zrelo razmi{ljanje, koje 

nisam sretao ni kod mnogo starijih. 

Prisustvuju}i raznim predavanjima 

koja su se odràvala u Letnjoj {koli na 

temu samog dijebetesa, njegove terapije 

i ishrane, dopunio sam svoja znanja 

iz srednje {kole i sa fakulteta. Veoma 

je va`no da se deci dâ ispravna 

informacija o onome {to ih zanima, a 

deca umeju da postavljaju pitanja iz 

raznih oblasti i da vas ponekad stvarno 

iznenade. 

Atmosfera je bila druèljubiva i 

opu{tena, te su deca uìvala u raznim 

radionicama i pored toga {to im je 

dan bio organizovan predavanjima, 

{etnjama i raznim sportskim aktivnostima, 

me|u kojima je bazen bio 

omiljen. Deo mog zaduènja kao rekreatora, 

bio je da koordiniram i doziram 

sportske aktivnosti, naravno 

vode}i ra~una o svakom pojednicu i 

njegovoj psihofizi~koj spremi, a sve u 

cilju njihovog {to boljeg op{teg stanja, 

ali i u cilju razonode, jer sport ima i 

tu svrhu, da na zanimljiv i zabavan 

na~in, proizvede pozitivan efekat i 

pozitivan stav prema zdravom ìvotu. 

Trudio sam sam se da deci budem 

prijatelj i drugar, to nimalo nije naru- 

{ilo moj autoritet kao pedagoga, i kao 

osobe koja je kao deo tima zaduèna 

za njihov boravak u kampu, ve} sam, 

naprotiv, stekao njihovo poverenje i 

prisnost, {to mi je veoma zna~ilo. 

“Letnja {kola”}e za mene biti jedno 

prijatno iskustvo koga }u se rado 

se}ati, prise}aju}i se svih onih radosnih 

malih lica dece koja zasluùju da 

ova [kola opstane i postoji jo{ dugo. 

Treba da zahvalimo sponzorima i dobrim 

ljudima, ~iji entuzijazam i napor 

pospe{uju njen opstanak, a time i 

osmehe “slatke”dece u vrelim julskim 

danima. Druè}i se s vr{njacima sli~nim 

sebi i osmi{ljenim vremenom, na 

jedan na~in sazrevaju i sti~u samopouzdanje 

koje im je potrebno za dalji 

ìvot. 

I, {ta re}i za kraj? Izgleda da je 

Vrdnik stvarno {kola ìvota kako za 

decu tako i za nas koji to valjda vi{e 

nismo. 

Prof. Sr|an Radoni} 

VRDNIK, „2006“ 

- [KOLA @IVOTA 

Vrdnik, leto, 2006. godina, i{li 

smo u „Letnju {kolu – {kolu ìvota“! 

Tamo je bilo zaista lepo i pored 

toga {to moramo da primamo 

svaki dan insulin. Ne vredi „kukati“ 

ve} di}i glavu i i}i dalje, jer svakog dana 

postoji sve ve}a mogu}nost da se 

pojavi neki bolji lek za dijabetes. Ali, da 

zaboravimo na to i da vam ispri~am kako 

je bilo lepo druìti se sa svom tom decom iz raznih gradova kao {to su 

Temerin, Vr{ac, Novi Sad... 

Kad smo do{li u Vrdnik zaista su nas lepo do~ekali i smestili. Prvi dan 

smo podigli zastavu Novo Nordiska i dobili razne poklone... Dane smo 

provodili na bazenu gde je zaista bilo prelepo. Kupali smo se, plivali, ali i 

skakali - iako to nije bilo dozvoljeno. Uve~e, posle ve~ere i{li smo u {etnje, 

igrali fudbal, ko{arku, pravili „nezaboravne“ ùrke. Posetili smo manastir 

Ravanicu, Lazin vir.... 

Zaista je bilo lepo druìti se sa svom tom decom i odraslima koji su imali 

isti problem kao i ja! Deseti dan smo pravili opro{tajnu ùrku. Na toj ùrci 

smo podelili diplome za naj-frizuru, za mis i mistera, za naj-sportistu, a 

bila je i tombola na kojoj smo dobili razne nagrade i poklone... Kada se sve 

to zavr{ilo i kada je do{ao dan da se rastanemo od svojih drugara, a poneki 

i od svojih simpatija, bilo je zaista te{ko, skoro svi smo plakali. 

Zato svi jedva ~ekamo slede}u godinu kada }emo se ponovo videti i 

provesti jo{ bolje.... 

Aleksandra D`mura 

6 Me-Dij 20

“LETNJA [KOLA – [KOLA @IVOTA” 

Kao i svake godine, i ove, zahvaljuju}i Savezu dru{tava Vojvodine za borbu 

protiv {e}erne bolesti, ~ika-Peri i sponzorima, deca {irom Srbije su i 

ovog leta u dve smene boravili u hotelu “Termal” u Vrdniku. 

Nas dve ve} niz godina idemo u ovaj kamp, ta~nije 

u drugu smenu, od 11. do 21. jula. Iz godine 

u godinu sve nam je lep{e i sti~emo sve vi{e iskustva. 

U Vrdniku smo na{le mnoge drugove i drugarice, 

kao i poneke simpatije. Svakog dana i{li smo 

na bazen, u zavisnosti od vremena na otvoreni ili 

zatvoreni. Zahvaljujemo se rekreatoru Sr|anu Radoni}u, 

koji nam je pomogao da nau~imo da plivamo 

i oslobodimo se straha od dubine. Tako|e 

hvala Sanji Treter-Arsenijevi}, koja je vodila radionice 

i pomagala nam da re{imo mnogobrojne probleme. 

Najvi{e nam se svidelo {to smo svake ve~eri 

imali ùrke, maskenbal, izbor za „naj-frizuru“, 

mis, mistera i „naj-par“. Pored ovoga odràni su i turniri u fudbalu, ko{arci i 

stonom tenisu. Za na{u sigurnost brinuli su doktori (Ana Ibrajter-Ki{, Tatjana 

Kubet, Radmila Magura, Borika Ke{elj i Rista Komneni}), medicinske sestre 

(Jelena Jovanovi}, Marija Jagodi}) i vaspita~i (Sofija Korbeli}, Goran Vidai}, 

Natalija Milinkovi}, Stevan Subi}, Zorica Caran i Bojan Mari}). Najve}e hvala 

ing. Petru Rancingeru. 

HVALA! 

Nata{a Valentik, Petrovaradin 

Du{ica Kova~ev, Ravno Selo 

MOJE PRVO ISKUSTVO 

Odlaskom u Vrdnik ove godine, prvi put sam kro~ila na vrata „Letnje 

{kole – {kole ìvota“ za decu obolelu od {e}erne bolesti. 

Dolazak u letnji kamp u svojstvu medicinske sestre i ~lana stru~nog tima, 

u meni je pokrenuo mnogo uzbu|enja. Za mene je ovo veliko iskustvo 

i veliko zadovoljstvo jer sam deset dana provela u dru{tvu divne dece, 

vaspita~a i savesnog stru~nog tima, koji sa~injavaju medicinsko osoblje, 

psiholog, rekreator... 

Svaki dan je bio ispunjen raznim aktivnostima. Deca su svako jutro, 

podne i ve~e imala proveru nivoa {e}era u krvi, odre|ivanje doze insulina 

od strane lekara, i davanje insulina... Sa decom je svaki dan bio ispunjen 

rado{}u, igrom, pesmom...Vremena je bilo i za kupanje na bazenu, 

{etnje do manastira, razne sportske aktivnosti, a ono {to je decu ~inilo veoma 

sre}nim jesu ùrke i druènja, izbor za mis, za naj-frizuru, masku, 

najuredniju sobu... Za decu je veoma va`no da u kampu saznaju {to vi{e 

o svojoj bolesti, da shvate da u le~enju {e}erne bolesti veoma va`nu ulogu 

imaju fizi~ka aktivnost, pravilna ishrana, pridràvanje propisane terapije, 

samokontrola, samopouzdanje... 

Ovih deset dana pro{li su u veoma lepom i korisnom druènju, novim 

iskustvima i poznanstvima, koja za mene mnogo zna~e. Malo je re~i kojima 

bih mogla da iskaèm sve ono {to sam doìvela, pa me iskreno raduje 

{to }e se ovo druènje ponoviti i slede}e godine... 

Marija Jagodi}, medicinska sestra 

SVAKE GODINE 

NOVO ISKUSTVO... 

ama pomisao na to mesto, na ho- 

„Termal“ u meni budi niz Stel nezaboravnih 

trenutaka. Ova godina bila 

je prva godina mog odlaska u svojstvu 

vaspita~a, a ina~e ~etvrta po boravku 

u letnjoj {koli, na{oj {koli ìvota... 

Biti vaspita~ nekoliko dece je velika 

~ast, a pre svega odgovornost, 

jer u svakom momentu moram znati 

gde se dete nalazi i kako se ose}a. 

Meni kao najmla|em vaspita~u u 

kampu bilo je u po~etku te{ko, ali 

zahvaljuju}i savetima i podr{ci, kako 

starijih vaspita~a, tako i na{eg upravnika, 

psihologa i divne dece, uspela 

sam da isplivam na povr{inu i zaplivam 

u divne talase igranja, vaspitavanja 

i druènja sa decom koja su 

mla|a od mene samo nekoliko godina. 

Zahvaljuju}i medicinskom osoblju 

(lekarima i sestrama) deca su se 

ose}ala „super“, bez ikakvih komplikacija, 

kako u toku dana, tako i u kasnim 

no}nim satima. 

@elela bih da se ovim putem zahvalim 

prvenstveno upravniku na{eg 

kampa dragom ~ika Peri Rancingeru 

koji, kao i mi prima injekcije insulina 

ve} mnogo godina. Jer da nije njega 

ovaj kamp ne bi bio ono {to jeste. Ne 

bi bio mesto za edukaciju dece, kao 

i mesto za njihov odmor i druènje. 

Verujte mi, mnogo je divno saznanje 

da nisi jedini, da se sa na{im dijabetesom 

moè zdravo i mirno ìveti, 

a najve}a ~ast je biti deo jedne velike 

porodice, porodice osoba obolelih 

od {e}erne bolesti. Ova na{a porodica 

ima veliko srce koje kuca za 

sve one koji su godinama uz nas. Za 

na{e sponzore koji nam omogu}avaju 

da u ovom kampu imamo sve {to 

nam je potrebno za vo|enje zdravog 

ìvota, {to uklju~uje dobijanje aparata 

za kontrolu nivoa {e}era u krvi, 

mnoge slane i slatke proizvode koji 

su stvarno lepog ukusa... 

Hvala vam {to trajete dugi niz godina 

sa nama... 

Voli vas Va{a 

Natalija Milinkovi}, vaspita~ 

Me-Dij 20 7

POMO] ADOC-a 

L 

etnja {kola i druènje mali{ana sa dijabetesom u Vrdniku 

je postalo tradicija zahvaljuju}i Savezu dru{tava 

Vojvodine za borbu protiv {e}erne bolesti i Instititu za 

zdravstvenu za{titu dece i omladine iz Novog Sada, koji 

se nesebi~no zalaù da ova {kola funkcioni{e i okuplja 

svake godine oko stotinak dece sa ovim problemom. 

Ovih deset dana koje deca provedu u Vrdniku pod budnim 

okom vaspita~a i stru~nog tima je nezaboravno za 

svakog od njih. Tu se razmenjuju iskustva, sti~u nova poznanstva 

I, {to je najva`nije, deca se u~e i osamostaljuju 

kako da idu kroz ìvot sa dijabetesom. 

Kako je savremena terapija dijabetesa nezamisliva bez samokontrole, ADOC D.O.O. iz Beograda se pobrinuo i 

ove godine da mali{ani dobiju za vreme boravka u Letnjoj {koli neophodan pribor za samokontrolu. Donirano je 114 

aparata i 5500 test traka za merenje nivoa {e}era u krvi, kako za u~esnike kampa tako i za rad stru~nog tima i vaspita~e, 

koji }e mo}i i po odlasku iz Vrdnika samostalno da kontroli{u nivio {e}era u krvi na svojim novim aparatima. 

Posebno nam je drago {to smo ove godine uspeli da za potrebe kampa poklonimo Accu-Chek Go, nov aparat iz 

proizvodne palete nema~kog proizvo|a~a Roche Diagnostics, pro{le godine plasiran i na zapadnoevropskom trì- 

{tu. Aparat je po svojim karakteristikama upravo i namenjen mla|oj populaciji, tako da je deci bilo omogu}eno da 

samokontrolu, koja je sastavni deo njihovog ìvota, sprovode na mnogo komforniji na~in. 

POHVALA I POZIV NA SARADNJU 

Sa aktivnostima Saveza dru{tava Vojvodine za borbu protiv {e- 

}erne bolesti upoznali smo se pre nekoliko godina, kada smo 

slu~ajno do{li do prvog broja ~asopisa „Me-Dij“. 

âsopis koji obuhvata razli~ite teme iz oblasti dijabetesa, smatramo 

vrlo zna~ajnim, ne samo za osobe obolele od dijabetesa ve} 

najvi{e za one koji prvi put moraju da se suo~e sa tom bole{}u. 

Od tada do danas, sadràj ~asopisa i aktivnosti Saveza su se 

poja~ali i dostigli veoma visok nivo. Poseban zna~aj treba da se 

stavi na Letnju {kolu u Vrdniku, koju svake godine organizuje 

grupa entuzijasta i stru~njaka koja ulaè sve napore i li~no vreme, 

da bi pruìla nezaboravni provod polaznicima {kole. 

Kao firma koja radi u oblasti dijabetesa, razumeli smo zna~aj 

ovakve aktivnosti i pomagali smo, koliko je u na{oj mogu}nosti, 

sprovo|enje te akcije. 

Primer je ova godina, kad smo hteli da budemo {to vi{e prisutni 

da bismo doprineli uspe{nosti akcije koju ste preduzeli. 

Impresioniran, ne samo organizacijom Letnje {kole u Vrdniku 

nego i op{tom atmosferom ambijenta u kome se odvijala {kola, 

odlu~io sam da zajedno sa Savezom poku{amo da sprovedemo 

vrlo zahtevan zadatak, da organizujemo razmenu polaznika letnjeg 

kampa sa njihovim vr{njacima iz Italije. 

Moram posebno da zahvalim ing. Petru Rancingeru, medicinskom 

osoblju i ostalom prate}em timu koji su uspeli da prenesu 

njihov entuzijazam na mene. 

Uz podse}anje da su stare poslovice zaista ta~ne, navodim 

jednu: „Sve se moè kad se ho}e!“ 

Direktor Beosanus d.o.o. 

Antonio Roccella 

8 Me-Dij 20

«Me – Dij» vam 

predstavlja... 

Ambulantu za dijabetes Zdravstvenog 

centra u Zaje~aru 

Pi{e: mr sci. dr Miodrag \or|evi} Ambulanta za dijabetes, Zaje~ar 

Op{tina Zaje~ar ima oko 

65.000 stanovnika i nalazi se 

na istoku Srbije, pored bugarske 

granice. Zaje~ar je poznat 

po Gitarijadi, koja ve} ~etrdeset 

godina neguje srpski rok, 

ali i po Felix Romuliani, kasnoanti~kom 

lokalitetu, koju 

je na{a zemlja kandidovala za 

listu svetske ba{tine u 2007. 

godini. Polovina gra|ana ìvi 

u urbanoj sredini dok je polovina 

seosko stanovni{tvo koje 

ponekad, zbog lo{eg saobra- 

dijabetolo{ka za{tita. Dijabetolo{ka 

ambulanta definisana 

je kao odvojena celina jo{ pedesetih 

godina i u njoj je radio 

doajen zaje~arske interne medicine 

dr Gruja Milutinovi}, a 

zatim dr Vukica Tufegdì}, pa 

dr Ljubinka Nikoli}. Kada je 

otvoren novi Dom zdravlja, 

po~etkom sedamdesetih godina, 

formirana je nova kartoteka 

i u nju je do sada upisano 

oko 4.500 osoba obolelih od 

{e}erne bolesti. U svakom slu- 

~aju, dijabetologijom su se 

uvek bavili specijalisti interne 

medicine. Od 2002. godine 

ambulanta za dijabetes se fizi~ki 

odvaja od internisti~ke 

ambulante, mada organizaciono 

pripada internisti~koj slu- 

`bi. Tada se u tim uklju~uje i 

pedijatar (do tada su pedijatri 

decu sa dijabetesom le~ili u 

de~jem dispanzeru). 

Dana{nja ambulanta za dijabetes 

ima dvojicu internista, 

prim. mr sc. dr Miodraga \or- 

|evi}a i mr sc. dr Aleksandra 

Aleksi}a, kao i pedijatra i subspecijalistu 

endokrinologa dr 

Bratimirku Jelenkovi}. U ambulanti 

rade dijeteti~ar (Slobodanka 

Aleksi}), sestra edukator 

(Momirka Vaskovi}) i 

administrator (medicinska sestra 

Vesna Vitanovi}). 

Po~etak u ambulanti 

op{te medicine 

Osobe sa dijabetesom obi~no 

se dijagnostikuju u ambulantama 

op{te medicine, ali se 

po pravilu odmah upute dijabetologu. 

Svakoj osobi se 

otvara karton, mere antropometrijski 

parametri i ordinira 

adekvatna terapija. Kada se 

SVEOBUHVATNA PA@NJA 

POSVE]ENA OBOLELIMA 

}aja, ima znatnih problema 

da dospe do zdravstvene slu- 

`be. Zbog negativnog prirodnog 

prira{taja, izme|u dva 

popisa broj stanovnika smanjen 

je za 10 odsto a demografska 

piramida je obrnuta. 

Jedinstvena celina 

Zdravstveni centar u Zaje- 

~aru funkcioni{e kao jedinstvena 

celina. Dom zdravlja je 

u blizini Bolnice i u svim specijalisti~kim 

ambulantama rade 

lekari iz Bolnice (izuzetak 

su samo op{ta medicina, medicina 

rada i fizijatrija). Na sli- 

~an na~in organizovana je i 

uspostavi èljena glikoregulacija, 

zakazuju se redovni kontrolni 

pregledi (najmanje jednom 

godi{nje), dok se terapija 

prepisuje ili u ambulanti za dijabetes 

ili u op{toj medicini 

(osim insulina). Od 1989. godine 

obavezno se radi i postprandijalna 

glikemija, a osobama 

na insulinskoj terapiji i 

glikemijski profili uz posebnu 

pa`nju na no}ne glikemije. 

Glikoregulacija se obi~no pode{ava 

ambulantno, ali se po 

potrebi bolesnik i hospitalizuje 

(kako lekari koji rade u ambulanti 

rade i na Internom 

odeljenju obi~no se prijem 

zakaè i bolesnici primaju bez 

~ekanja). [iroka rasprostranje- 

10 Me-Dij 20

nost glukometara smanjila je 

potrebu za hospitalizacijama 

ali i dalje neki bolesnici vi{e 

vole da zapo~nu insulinsku terapiju 

uz lekarsku kontrolu u 

bolnici. Oko 15 odsto hospitalizovanih 

bolesnika u zaje- 

~arskoj Bolnici ima dijabetes i 

ve}ina se u toku bolni~kog le- 

~enja prevodi na insulinsku 

terapiju (obi~no sa ~etiri doze 

ili infuzijom ako je uzimanje 

hrane oteàno), a ovu terapiju 

tako|e isklju~ivo ordiniraju 

dijabetolozi. Od 1996. godine 

radi se rutinski skrining na gestacijski 

dijabetes i posle petogodi{njeg 

pra}enja broj novoro|en~adi 

teìh od ~etiri kilograma 

smanjen je sa oko 11 

na oko 6 odsto. 

Potpuna kontrola 

u ambulanti 

za dijabetes 

Od 1996. godine, insulin se 

gotovo isklju~ivo prepisuje u 

ambulanti za dijabetes pa postoji 

potpuna kontrola nad 

potro{njom insulina. U 2005. 

godini je skoro 100 odsto bolesnika 

na penskoj terapiji, i to 

tre}ina na intenziviranoj a 

skoro tre}ina na insulinskim 

analozima. Filijala Zavoda za 

zdravstveno osiguranje 

iz Zaje~ara ima 

puno razumevanja 

za potrebe osoba sa 

dijabetesom jer je 

adekvatna terapija 

znatno smanjila u~estalost 

dijabetesnih 

komplikacija. Godinama 

unazad od 

svih bolesnika na 

hemodijalizi samo 

jedan do dva ima dijabetes 

koji le~i insulinom, 

{to 

je znatno 

manje nego 

{to se 

o~ekuje na 

broj od 30 

do 50 osoba 

na hroni~noj 

dijalizi. 

Broj 

dijabetesnih 

amputacija 

upola je 

Konferencija za {tampu o oboljevanju 

od dijabetesa u 2005. godini u Op{tini Zaje~ar. 

manji od 

broja aterosklerotskih, {to tako|e 

ukazuje da je optimalna 

metaboli~ka regulacija pokazala 

dobre rezultate u prevenciji 

ove komplikacije. Naàlost, 

ne postoji registar legalno 

slepih osoba pa se na{ utisak 

da je broj osoba koje zbog retinopatije 

izgube vid nizak, ne 

moè objektivno prikazati. 

Redovne 

specijalisti~ke kontrole 

Planirano je da se svi bolesnici 

jednom godi{nje upu}uju 

kod oftalmologa, da im se radi 

lipidogram, pregled urina i 

meri krvni pritisak, ali naàlost 

ispostavilo se da se tek polovina 

bolesnika obuhvati takvom 

Upravni odbor Dru{tva za borbu protiv 

{e}erne bolesti u Zaje~aru 

akcijom. Zbog toga je od po- 

~etka 2006. godine u tim uvr- 

{tena sestra edukator koja, 

osim {to edukuje osobe sa dijabetesom, 

brine o njihovim 

godi{njim pregledima. Baza 

podadaka DiabNet u koju su 

upisani svi bolesnici, znatno 

pomaè u organizaciji godi- 

{njih pregleda. O~ekuje se da 

u 2006. godini bar 70 odsto 

registrovanih ima potpun godi- 

{nji pregled. 

Krajem 2005. godine registrovano 

je Dru{tvo za borbu 

protiv {e}erne bolesti a 

ubrzo i web site: 

www.diabetes.org.yu na 

kojem se mogu pratiti aktivnosti 

u vezi sa dijabetesom u 

Zaje~aru. Sajt se inovira 

prose~no dva puta 

mese~no. Treba naglasiti 

i dobru saradnju 

sa lokalnim medijima. 

Dijabetolozi nekoliko 

puta godi{nje gostuju 

na televiziji Zaje~ar, 

koja se gleda u celoj 

Timo~koj krajini, i posle 

svake emisije javi 

se desetak novih bolesnika 

vi{e nego {to se 

o~ekuje. 

Me-Dij 20 11

VITAMINI I OLIGOELEMENTI 

I [E]ERNA BOLEST 

Pravilan na~in ishrane, uz odre- 

|enu fizi~ku aktivnost, predstavlja 

osnovu u le~enju {e}erne bolesti. Ishrana 

za obolele od {e}erne bolesti 

treba da bude pode{ena za svakog 

bolesnika ponaosob, pri ~emu se 

uzimaju u obzir uzrast – ìvotna 

dob, pol, stanje uhranjenosti, stepen 

fizi~ke aktivnosti, fiziolo{ko stanje 

(trudno}a, dojenje), prisustvo 

dodatnih bolesti i komplikacija dijabetesa, 

kao i posebne potrebe te 

osobe. Ukoliko je jelovnik za obolelog 

od {e}erne bolesti sastavljen 

prema standardnim dijetetskim na- 

~elima, tada }e uzeta hrana obezbediti 

u dovoljnoj meri sve nutrijente 

(hranljive i za{titne materije). Ina~e, 

hrana koja se preporu~uje u jelovniku 

obolelih od {e}erne bolesti je raznovrsna, 

a pod uslovom da se ovaj 

jelovnik dosledno po{tuje, ona 

obezbe|uje zdrav na~in ishrane. 

Naime, jelovnik za obolele od dijabetesa 

je tako sastavljen da za standardne 

potrebe sadrì dovoljnu koli~inu 

neophodnih hranljivih 

sastojaka (ugljenih 

hidrata, belan~evina, 

masti) kao i 

za{titnih materija 

(vitamina, minerala 

i oligoelemenata), 

~ije su dnevne potrebe 

ina~e veoma male, 

izraàvaju se u miligramima 

ili mikrogramima, 

pa se zato nazivaju jo{ i 

oligoelementi ili mikronutrijenti. 

Me|utim, iz prakse je poznato 

da mali broj bolesnika, pa i 

zdravih ljudi, u svakodnevnoj ishrani 

uzima onoliku koli~inu povr}a, 

salate, vo}a i drugih namirnica koliko 

je navedeno u dijetetskoj listi za 

obolele od dijabetesa (tri «jedinice» 

vo}a, jedna «jedinica» povr}a A, 

jedna «jedinica» povr}a B, dve «jedinice» 

mleka itd.), a ba{ u tim ìvotnim 

namirnicama se i nalazi najvi{e 

pomenutih za{titnih materija. S 

druge strane, neke osobe, ~ak i ako 

se pridràvaju takve ishrane, ne mogu 

da zadovolje svoje dnevne potrebe 

za oligoelementima (npr. kada 

postoje pove}ane potrebe ili pove- 

}ani gubici) pa se pomenuti sastojci 

moraju dodatno uneti u vidu dijetetskih 

sredstava. Isto tako, u odre- 

|enim ìvotnim uslovima, ili periodima 

tokom godine, kada iz bilo kojih 

razloga nije obezbe|en dovoljan 

unos svih sastojaka putem hrane, 

oni se moraju nadoknaditi dodatnim 

unosom. Ovaj dodatni unos dijetetskih 

sredstava (minerala, vitamina 

i oligoelemenata) moè imati 

preventivni, ali i terapijski u~inak u 

odnosu na odre|ene dijabetesne 

komplikacije. O osnovnim na~elimaa 

primene dodatnih dijetetskih 

sredstava u obliku nutritivnih suplemenata 

(proizvoda namenjenih za 

uzimanje 

kao dodatka ishrani) ve} je pisano 

u ovom ~asopisu u rubrici 

“Nutritivno obrazovanje” (“Me-Dij” 

br. 6), a ovom prilikom }e biti u najkra}em 

obimu navedena uloga pojedinih 

vitamina, minerala i oligoelemenata. 

Prilikom upotrebe nutritivnih 

suplemenata treba pre svega 

po{tovati preporu~enu standardnu 

dnevnu dozu, kao i najvi{u tolerantnu 

dnevnu dozu, jer postoji mogu}- 

nost predoziranja izvesnih supstanci, 

kada se mogu pojaviti sporedni i 

razni neèljeni efekti. Zbog toga uzi- 

Pi{e: Prof. dr 

manje ovih preparata 

treba da 

Pavle Pantelinac 

bude pravilno indikova 

no i dozirano. Prilikom kori{}enja 

ovih preparata tako|e treba prvenstveno 

imati u vidu da se oni ubrajaju 

u preventivna i pomo}na terapijska 

sredstva i da nikako ne mogu zameniti 

zvani~ne lekove i osvedo~ene 

oblike terapije dijabetesa i njegovih 

komplikacija, kao i ~injenicu da 

postizanje i odràvanje dobrih vrednosti 

{e}era u krvi predstavljaju najmo}nije 

preventivno i terapijsko 

sredstvo za dijabetes i njegove komplikacije. 

Dejstva vitamina A, C i E 

Poznato je da povi{ena vrednost 

{e}era u krvi, pored ostalog, dovodi 

i do pove}anog oksidativnog stresa, 

pri ~emu se stvaraju {tetni produkti 

(slobodni radikali), koji igraju zna- 

~ajnu ulogu u nastanku ateroskleroze, 

bolesti srca i krvnih sudova i 

drugih hroni~nih komplikacija 

dijabetesa. 

Vitamini A, C i 

E imaju antioksidativni 

efekat i 

na taj na~in smanjuju 

koncentraciju 

i {tetne efekte 

pomenutih materija 

nastalih kao produkt 

oksidativnog stresa. 

Smanjena koncentracija 

vitamina A, C i E, koja 

moè da se na|e kod bolesnika s tipom 

2 dijabetesa, posebno kod 

onih koji ne le~e dobro svoju bolest 

i imaju visoke vrednosti {e}era u krvi, 

pogoduje nastanku pomenutih 

komplikacija. Zbog toga je u ovoj 

kategoriji bolesnika od zna~aja adekvatan 

unos ovih vitamina, pre svega 

s preventivnog, a potom i terapijskog 

aspekta. Vitamini A i C, pored 

pomenutih efekata, uti~u na brè 

Me-Dij 20 13

zarastanje rana, a vitamin E usporava 

nastanak i razvoj dijabetesne retinopatije. 

U dana{nje vreme postoje 

razne studije o uzimanju antioksidantnih 

sredstava u preventivne i terapijske 

svrhe, ali su mi{ljenja o stepenu 

njihovih korisnih efekta razli~ita, 

a skre}e se i pa`nja da, pri uzimanju 

ovih preparata, treba po{tovati 

preporu~enu dozu, jer predoziranje 

moè biti {tetno. 

Vitamini B 1 , B 6 i B 12 

i folna kiselina 

Pomenuti B vitamini i folna kiselina 

mogu imati za{titnu ulogu u odnosu 

na krvne sudove. Oni, pored 

ostalog, ispoljavaju svoje delovanje i 

preko homocisteina, me|uprodukta 

koji nastaje pri razgradnji belan~evina 

u telu. B vitamini i folna kiselina 

omogu}avaju razgradnju homocisteina 

do ne{kodljivih supstanci, a u 

nedostatku B vitamina i folne kiseline, 

razgradnja homocisteina se zaustavlja, 

on se nagomilava u organizmu 

i pri tome dovodi do o{te}enja 

krvnih sudova uz ubrzavanje razvoja 

ateroskleroze, {to je posebno izraèno 

kod obolelih od dijabetesa. 

Dokazano je da kod trudnica uzimanje 

folne kiseline povoljno deluje 

na smanjenje u~estalosti pojave 

anomalija u razvitku ploda. 

Vitamini B grupe i folna kiselina 

su tako|e zna~ajni u prevenciji o{te- 

}enja nerava kod obolelih od dijabetesa, 

jer imaju ulogu u metabolizmu 

nervnih }elija, a prema ranijim 

shvatanjima mogu da se upotrebe i 

u le~enju dijabetesne i drugih vrsta 

neuropatija, mada o ovome ne postoji 

konsenzus svih stru~njaka. 

Hrom 

Hrom ima va`nu ulogu u metabolizmu 

glikoze i lipida. On ima odre|enu 

ulogu u pobolj{avanju biolo- 

{kih u~inaka insulina, te se upotrebljava 

kao pomo}no terapijsko sredstvo 

u le~enju {e}erne bolesti. Nedostatak 

hroma moè doprineti pove}anju 

koncentracije «lo{eg» LDL 

holesterola u organizmu i tako ubrzavati 

razvoj ateroskleroze. 

Selen 

Selen je jedan od antioksidantnih 

sredstava, a pomaè i delovanje 

drugih antioksidanata (vitamina A i 

C). Selen isto spada i u elemente koji 

reguli{u metabolizam {e}era i masno}a 

u organizmu, a povoljno deluje 

i na imunitet. 

Cink 

Cink ima ulogu u rastu }elija, delovanju 

hormona (insulina, hormona 

rasta, polnih hormona), smanjuje 

nivo slobodnih radikala i ja~a odbrambene 

snage organizma. Izlu~ivanje 

cinka iz organizma je kod dijabetesnih 

bolesnika u ve}em stepenu 

nego kod zdravih osoba i zato se 

kod ovih bolesnika moè pojaviti 

nedostatak ovog elementa. Zbog 

ovih razloga i ~injenice da cink ima 

uticaja i na metaboli~ke efekte insulina, 

kao i biolo{ku raspoloìvost vitamina 

B 6 i folne kiseline, od va`nosti 

je njegov dovoljan unos kod dijabetesnih 

bolesnika. 

Kalcijum 

Kalcijum uz dodatak vitamina D, 

pokazao je kod adultnih i starijih 

osoba s dijabetesom korisne efekte, 

naro~ito u odnosu na prevenciju i 

le~enje osteoporoze. 

Biljni preparati 

Postoje brojni i razli~iti biljni 

preparati, a prikazivanje njihovih 

korisnih efekata na vrednosti {e}era 

u krvi prelazi okvire i cilj ovog 

~lanka. Me|u ovim preparatima 

najvi{e je istraìvan ginseng, za koji 

se smatra da pored uticaja na dijabetes 

ima vi{estruke druge korisne 

efekte. 

Mali medicinski re~nik 

Koronarna bolest. Bolest krvnih 

sudova (arterija), koji srce 

snabdevaju potrebnom koli~inom 

krvi. Za~epljenje tih sudova 

dovodi do infrakta srca, poslednjih 

decenija naj~e{}eg 

uzroka smrti bolesnika sa {e- 

}ernom bole{}u. Upornim i redovnim 

le~enjem, koronarna 

bolest moè uspe{no da se suzbije. 

Apopleksija ili mo`dani udar 

(„{log“) nastaje za~epljenjem 

krvnih sudova mozga usled ~ega 

pojedini delovi u mozgu 

ostaju bez krvi i propadaju. Ta, 

tako|e ~esta pojava u {e}ernoj 

bolesti, neretko vodi do te{kog 

invaliditeta pa i do smrti. 

Polakizurija. U~estalo mokrenje 

koje ne mora biti pra}eno 

poliurijom. Ponekad je pra}eno 

peckanjem pri mokrenju a 

moè biti i bolno. Javlja se u 

nesre|enoj {e}ernoj bolesti ali i 

u drugim bolestima. 


Teodor Kova~ 

Pruritus ili 

svrab. êsto je 

prva manifestacija 

{e}erne 

bolesti, pri ~emu 

odràvanje 

li~ne higijene 

slabo doprinosi 

njegovom 

ublaàvanju. 

Uzroci mogu biti i mnoga 

druga, nekad i po ìvot opasna 

oboljenja, ukoliko se blagovremeno 

ne le~e. 

14 Me-Dij 20

NOVOKAMP 2006, Zlatar, 8–17. jul 

EDUKACIJA I DRU@ENJE 

POMA@U OBOLELIMA 

Pi{e: dr Marko Sekuli} 

Sve je ve}i broj ljudi u svetu, ali i kod 

nas, koji se suo~ava sa dijabetesom. Prvi 

susret s ovom bole{}u predstavlja {ok 

i kod mnogih odre|uje na~in na koji }e 

ovo stanje doìveti, ali i kako }e se prema 

problemu odnositi i koliko }e biti 

motivisani za sprovo|enje kvalitetne terapije 

koja treba da im omogu}i bezbri- 

àn ìvot. Problem koji se javlja u ovom 

prvom periodu kod pacijenata i ljudi iz 

njihove okoline ~esto je povezan s nedostatkom 

informacija. U trenutku kada 

se ceo ìvot za pacijenta iz osnove menja, 

mnogi ose}aju zbunjenost, strah i 

zabrinutost, a neki sebe ~ak doìvljavaju 

kao osobu ograni~enih mogu}nosti. Ovi 

problemi posebno su izraèni kod mladih 

koji se, sem sa ovim stanjem, susre- 

}u i s problemima odrastanja i prihvatanja 

od strane dru{tva. 

Va`no je suo~iti se 

sa bole{}u 

U èlji da pomogne mladim ljudima 

da se suo~e i uspe{no prevazi|u probleme, 

danska farmaceutska kompanija 

Novo Nordisk godinama unazad poma- 

è u organizaciji i realizaciji kampova za 

decu sa {e}ernom bole{}u. Jedan od 

kampova koji smo i ove godine pomogli 

je «Novokamp 2006», koji je odràn na 

planini Zlatar. 

Verovatno najva`niji cilj Novokampa 

je da se deci jasno stavi do znanja da dijabetes 

nije prepreka u ostvarivanju ìvotnih 

ciljeva. Dijabetes zahteva promene 

svakodnevnih navika i ozbiljan odnos 

pacijenta prema nastalom stanju, ali uz 

redovnu kontrolu i odgovaraju}u terapiju, 

koje na prvi pogled deluju zahtevno, 

mogu}e je nastaviti kvalitetan ìvot. Uz 

to, podr{ka okruènja, naro~ito u prvom 

trenutku, od izuzetnog je zna~aja za pacijente. 

Ispunjenje ovih ciljeva Novokampa 

2006 i pomo} deci da se na pravi 

na~in suo~e sa dijabetesom, pored ekipe 

iz kompanije Novo Nordisk, omogu- 

}ili su lekari, medicinsko osoblje, psiholog 

i trener fizi~kog vaspitanja. Njima se 

ove godine priklju~ila i devojka koja ima 

iskustva sa dijabetesom, a nakon studija 

}e se baviti pedagogijom. Ona se prijavila 

da pomogne kamp kao volonter. 

Pripreme zapo~eti 

na vreme 

Novokamp 2006 je organizovan od 

8. do 17. jula, ali pripreme su po~ele ranije. 

To je, pre svega, podrazumevalo 

pa`ljiv odabir tima nekoliko meseci pre 

po~etka kampa. Kamp se odràva u planini, 

u vanbolni~kim uslovima, {to zahteva, 

pre svega, iskusno medicinsko osoblje. 

To su uglavnom lekari, medicinske 

sestre i nutricionisti vode}ih pedijatrijskih 

ustanova u na{oj zemlji: Univerzitetske 

de~je klinike u Tir{ovoj i Instituta 

za majku i dete «Dr Vukan ûpi}», ali 

pomo} ve} godinama pruà i lekar 

zdravstvenog centra Poàrevac. Ove godine, 

zbog izuzetnog interesovanja za 

kamp i ogromnog odziva dece, tim je 

poja~an i novim ~lanovima iz zdravstvenih 

centara Uìca i â~ka. Svi oni, zajedno 

s ostalim ~lanovima stru~nog tima, 

pre po~etka kampa definisali su njegove 

ciljeve i osmislili edukaciju o {e}ernoj 

bolesti, njenom le~enju i problemima 

s kojima se pacijenti, naro~ito de~jeg 

uzrasta, mogu susresti. 

Zainteresovana deca i roditelji prvi 

put su o detaljima kampa obave{teni na 

skupu koji je organizovan povodom meseca 

borbe protiv dijabetesa, 22. aprila 

u bioskopu «Roda Intermezzo» u Beogradu. 

O kampu su tako|e mogli da saznaju 

s plakata koji su bili istaknuti na 

vidnim mestima na de~jim odeljenjima 

bolnica, pred{kolskim i {kolskim dispanzerima 

domova zdravlja, prostorijama 

udruènja obolelih od dijabetesa i u 

udruènjima roditelja dece sa {e}ernom 

bole{}u {irom Srbije. U obave{tavanju 

su pomogli i mediji, a informacije su bile 

dostupne i na internet stranici 

http://www.novonordisk.co.yu/. Pozivu 

se odazvalo vi{e od {ezdesetoro mladih 

ljudi uzrasta od sedam do dvadeset godina 

iz svih krajeva Srbije – Beograda, 

Pan~eva, Sremske Mitrovice, â~ka, 

Uìca, Poàrevca, Para}ina, Vranja... 

Edukacija, pre svega 

Plan i program aktivnosti dece u 

kampu zasnovan je na edukativnim predavanjima 

o dijabetesu i terapiji dijabetesa, 

psiholo{kim radionicama, savetovanjima 

u vezi s ishranom. Zna~ajno 

mesto ima i fizi~ka aktivnost, koja pobolj{ava 

kvalitet kontrole {e}era u krvi i 

pomaè da se postignu ciljevi terapije. 

Vrsta fizi~kih ve`bi i napori kojima se 

deca izlaù, moraju biti dobro osmi{ljeni 

i izbalansirani kako ne bi prekomerno 

opteretili decu. U pauzama izme|u isplaniranih 

aktivnosti, deca su imala priliku 

da uìvaju u {etnjama predivnim 

krajolicima Zlatara, a organizovan je i izlet 

do obli`njeg manastira Mile{eva kraj 

Prijepolja. 

Nakon velikog truda uloènog u organizaciju 

Novokampa, na kraju desetodnevnog 

rada, druènja i zabave na Zlataru, 

Novokamp je ocenjen od strane dece 

i osoblja. Njihova zapaànja, primedbe 

i predlozi, na kojima im zahvaljujemo, 

doprine}e da naredni kampovi budu 

jo{ kvalitetniji i bolji. Nadamo se da }e 

tome doprineti i starija deca, vi{egodi{nji 

u~esnici na kampu, koja su izrazila èlju 

da se uklju~e kao volonteri i vaspita~i 

mla|ima na narednim kampovima. 

Vrdni~ka «[kola 

ìvota» - prva 

Ovo nije jedini kamp ove vrste u na- 

{oj zemlji. U Vrdniku, kraj Novog Sada, 

u organizaciji Saveza dru{tava Vojvodine 

za borbu protiv {e}erne bolesti, a 

pod generalnim pokroviteljstvom kompanije 

Novo Nordisk, tradicionalno se 

organizuje kamp ~iji su ciljevi i su{tina 

isti. Svake godine ovu «{kolu ìvota», kako 

je u Savezu dru{tava Vojvodine nazivaju, 

poha|a oko stotinu dece. Svojom 

veli~inom prerastao je Vojvodinu, pa u 

kamp dolaze i deca iz [umadije, ju`ne i 

isto~ne Srbije i Republike Srpske. 

Me-Dij 20 15

GESTACIJSKI DIJABETES 

Pi{e: prof. dr Georgina Pudar, 

KBC Zvezdara, Beograd 

Nepovoljan uticaj povi{enog 

{e}era na razvoj i ishod trudno- 

}e, kao i na zdravlje budu}e 

majke, razlozi su zbog kojih se 

insistira da ène koje ve} boluju 

od dijabetesa tip 1 ili tip 2 , nekoliko 

meseci pre za~e}a, kao i u 

toku cele trudno}e imaju idealnu 

regulaciju {e}erne bolesti. 

Me|utim, mogu}e da se u toku 

trudno}e prvi put (de novo) 

pojavi poreme}aj u podno- 

{ljivosti /toleranciji/ glukoze 

ili manifestni oblik {e- 

}erne bolesti, kada govorimo 

o gestacijskom dijabetesu. 

Izme|u 8. i 12. nedelje 

trudno}e karakteristi~an je 

pad jutarnjih glikemija na{te, a 

porast vrednosti {ecera u krvi posle 

obroka (postprandijalno). 

Na kraju drugog trimestra 

trudno}e, osetljivost }elija (masnog 

i mi{i}nog tkiva) na insulin 

se smanjuje za skoro 50 odsto, 

{to je sli~no nalazu u dijabetesu 

tip 2. U tom periodu metabolizam 

glukoze i vrednosti {e}era u 

krvi zavise od funkcionalne aktivnosti 

}elija gu{tera~e, koje su 

zaduène za lu~enje insulina 

(beta-}elije pankreasa) i njihove 

mogu}nosti da kompenzuju nastalu 

neosetljivost /rezistenciju/ 

na insulin. 

Sekrecija insulina se prakti~no 

utrostru~ava, {to je omogu}eno 

U toku trudno}e 

neregulisana {ecerna bolest 

s povi{enim vrednostima {e}era 

u krvi moè nepovoljno da utice na 

razvoj i ishod trudno}e kao i na 

zdravstveno stanje novoro- 

|en~eta i majke 

pove}anjem broja i veli~ine beta-}elija. 

Pretpostavlja se da smanjena 

osetljivost tkiva na insulin ima za 

cilj da potpomogne rast i razvoj 

ploda. Pove}anje glukoze u krvi 

majke posle obroka pomaè 

njen transfer ka plodu (fetusu). 

Ova metaboli~ka de{avanja, 

karakteristi~na za drugi i tre}i trimester 

trudno}e, posledica su 

lu~enja hormona posteljice (placentarni 

laktogen i progesteron). 

Ovi hormoni oteàvaju iskori{}avanje 

glukoze u }elijama i smanjuju 

aktivnost insulina usled ~ega 

dolazi do pove}ane razgradnje 

maj~inih masti i belan~evina. 

Tako se ostvaruje pove}ano dopremanje 

svih hranljivih materija 

(glukoze, masnih i aminokiselina) 

ka fetusu, koje su ina~e neophodne 

za njegov normalan rast 

i razvoj. 

U slu~aju da beta-}elije gu{tera~e 

trudnice nisu u stanju da izlu~e 

dovoljnu koli~inu insulina, 

rastu vrednosti {e}era u krvi i javlja 

se gestacijski dijabetes. 

Faktori rizika za 

pojavu ovog tipa 

{e}erne bolesti: 

Trudnice starije od 25 godina, 

Prisutna gojaznost (vi{e od 

120 odsto idealne telesne 

teìne), 

Porodi~na anamneza 

za dijabetes 

Dijabetes u prethodnim 

trudno}ama 

Beba teà od 4000 

grama (makrosomija) ili 

smrt bebe u prethodnoj 

trudno}i 

Pojava {e}era u mokra}i (glukozurija) 

u dva ili vi{e uzoraka 

urina u toku trudno}e. 

Komplikacije GDM 

po majku 

Preeklampsija 

Spontani abortus i prevremen 

poro|aj 

Infekcije 

Komplikacije 

gestacijskog 

dijabetesa po plod 

Makrosomija (teìna bebe iznad 

4000 grama) 

Uro|ene anomalije 

Intrauterina smrt 

Poro|ajna trauma 

Hipoglikemije 

@utica (hiperbilirubinemija) 

O{te}enje plu}ne funkcije. 

16 Me-Dij 20

Le~enje 

gestacijskog dijabetesa 

Neposredno po dijagnostikovanju 

gestacijskog dijabetesa potrebno 

je zapo~eti terapiju u cilju 

za{tite bebe i majke. 

Kad se imaju u vidu navedene 

mogu}e komplikacije, neophodno 

je insistirati na striktnoj kontroli 

dijabetesa koja se procenjuje 

na osnovu glikemija na{te i 

postrandijalno (posle jela), glikozilovanog 

hemoglobina (HbAlc) i 

rasta ploda – procenjeno na 

osnovu pra}enja ultrazvukom. 

Trudnice obolele od bilo kog 

oblika {e}erne bolesti (tip 1, tip 2 

ili gestacijski) moraju da budu 

idealno regulisane sa glikemijama 

na{te oko 5mmol/l, a dva sata posle 

obroka od 7 do 8 mmol/l. 

Ako je re~ o gestacijskom dijabetesu, 

ve}ina trudnica dobru glikoregulaciju 

moè da postigne 

samo sprovo|enjem dijetetskog 

programa i odràvanjem optimalne 

telesne teìne, dok samo jedna 

tre}ina mora da prima insulin 

do poro|aja. Va`no je napomenuti 

da je u trudno}i zabranjeno 

le~enje dijabetesa tabletiranim 

lekovima (oralni hipoglikemici). 

Me|utim, vrlo stroga metaboli~ka 

kontrola, sa glikemijama ni- 

ìm od 4.8 mmol/l moè da uka- 

è na prisutne hipoglikemije koje 

tako|e mogu dovesti do neèljenih 

posledica – pothranjenosti 

ploda. 

Brojna istraìvanja obavljena 

poslednjih godina, ukazala su na 

opasnost da bebe ro|ene sa teìnom 

niòm od normalne imaju 

pove}an rizik za razvoj gojaznosti, 

dijabetesa i hipertenzije u 

odraslom ìvotnom dobu. 

Posle ro|enja bebe majka vi{e 

ne treba da prima insulin. Savetuje 

se da sve ène koje su imale 

gestacijski dijabetes u periodu 

posle poro|aja obavljaju povremene 

kontrole glikemija i urade 

test optere}enja glukozom 

(oGTT). Odràvanjem optimalne 

telesne teìne, sprovo|enjem 

Gestacijski dijabetes 

Ovaj dijabetes se kao de novo prvi put manifestuju u toku trudno}e. 

Naj~e{}e se javlja izme|u 24. i 28. nedelje trudno}e. 

Dijagnostikovanje ovog tipa dijabetesa va`no je za ishod same 

trudno}e kao i za zdravlje majke i novoro|en~eta. 

Dijagnostikovanje gestacijskog 

dijabetesa 

Svaka glikemija na{te iznad 7 mmol/l i glikemija u bilo kom dobu 

dana iznad 11,1 mmol/l mora se ispitati na odgovaraju}i na~in. 

Potrebno je uraditi oralni test optere}enja sa glukozom (oGTT). 

Naj~e{}e se radi oGTT sa 100 grama glukoze u toku 3 sata. 

Vrednosti glikemije na po~etku testa iznad 5.8, posle 60 minuta 

iznad 10.6, posle 120 minuta iznad 9.2, posle 180 minuta iznad 

pravilne ishrane i fizi~kih aktivnosti, 

smanjuje se rizik za razvoj 

dijabetesa tip 1 ili tip 2 kasnije u 

ìvotu. 

U slede}oj trudno}i neophodno 

je ponoviti oGTT na po~etku 

i u 28. nedelji trudno}e. 

Majke pod kontrolom 

Me-Dij 20 17

NUTRITIVNO OBRAZOVANJE ANJE (20) 

JESEN JE... 

Priroda najlep{e 

slika jesen. 

Bezbroj nijansi 

sme|e i zlatne 

boje majstorski 

su isprepletane. 

Mo`da je tako 

umela da ''moluje'' 

gospo|ica Nade`da 

Petrovi} ili 


Budimka 

Novakovi} gospodin Sava 

[umanovi}. 

Jesen je, osim koloritom, izda{na 

i u plodovima kultivisane prirode. 

Da l' da va{ nutricionista po~ne da 

opri~ava jesen povr}em il ' vo}em? 

@ute, narandàste i zelene bundeve 

''pune lotre'', zeleni kupus razvio 

cvet, a jo{ zeleniji kelj kraljevski 

ra{irio listove. Mrkva narandàste 

boje osmehuje se celeru i misli ''kakva 

bi od njega (celera) Valdorf salata 

bila!?'' Ponositi pa{trmak daje 

onaj neprevazi|eni ukus nedeljnoj 

june}oj supi. Tamnocrvena cvekla 

jedva ~eka da je primete u ba{ti ili 

na kakvoj pija~noj tezgi. 

Crveni (od ljukopena) paradajz 

jo{ uvek je u dobroj formi, krastavac 

raznih oblika i veli~ina nudi svoju 

vodu i prehrambena vlakna. Nekada 

davno, prilikom pravljenja salate 

od krastavaca svaka doma}ica koja 

je ''dràla'' do lepote svoje koè, stavljala 

je krastavac na koù lica. Danas, 

farmaceutska industrija isti taj 

krastavac skupo prodaje u kozmeti~kim 

proizvodima. 

Sve navedene vrste povr}a imaju 

nisku energetsku vrednost, obilje 

vode, vitamina i minerala, puno dijetnih 

vlakana te su prava hrana za 

osobe s bolestima preobilne ishrane 

u koje se ubraja i diabetes mellitus. 

Navedeno povr}e je pogodno za 

sve ljude koji èle da odrè i unaprede 

svoje zdravlje. 

A onda paprika... 

Da li ima lep{eg prizora od mnogobrojnih 

venaca crvene paprike {to 

krase ku}e i ograde ju`no od Leskovca? 

U medicinsku nauku i istoriju 

papriku je na velika vrata uveo 

Albert Sent-\er|i. Svakako da je 

paprika bogata C-vitaminom ali i 

mnogobrojnim karotenoidima (beta-karoten, 

alfa-karoten, zeaksantin), 

drugim vitaminima i mineralima, 

vodom i prehrambenim vlaknima. 

Presna paprika ima nisku energetsku 

vrednost te je vrlo pogodna u 

bolestima preobilne ishrane. 

Kukuruz, onaj beli starinski, kuva 

se u velikom tu~anom loncu na vatrenom 

{poretu da se ima {ta „jauznovati“ 

posle podne. Isti kukuruz je 

vrlo ukusan kada se pe~e (''puri'') na 

àru loze ili ~oko}a (ko ne zna ili ne 

veruje, neka pita starije uku}ane). 

@uto-rumena breskva, ùta so~na 

kru{ka, dunja sa zelenim listom, za 

kakav ormar da miri{e i podse}a na 

vojvo|anske bake i dunjom omirisane 

spava}e sobe na{eg detinjstva 

kod svemogu}ih i najne`nijih baka 

na{ih. 

Jesenje jabuke, one ùte mogu 

na ormar i onda sobe miri{u, kako 

pesma kaè, ''na jabuke rane i sobe 

pomazane''. 

îka Jova Zmaj je bio lekar i akutne 

bolesti digestivnog trakta le~io je, 

u rerni zidanog {poreta, pe~enom 

dunjom ili jabukom. Nema îka-Jove 

Zmaja, nema vi{e zidanih {poreta, 

a sve je manje i dunja... 

Lubenice crvene, hladne nekad 

iz bunara, a danas mo`' misliti iz 

hladnjaka da ne kaèm friìdera, ''srce 

im ukristalisano'' i ne moè{ im 

odoleti. Dinje razne, a sve korom 

ùte, iznutra narandàste i mirisom 

dozivaju s ''bostana'' ili tezge kakve 

sna{e iz Srema il' Ba~ke. 

A tek gro`|e... 

Pisac ovog teksta, a va{ nutricionista, 

po{tovani ~itaoci, sigurna je 

da najmirisnije i najukusnije gro`|e 

raznih sorti raste i dospeva u Sremu. 

Probus je ba{ Srem odabrao da sadi 

vinograde i cedi vino. Neka oproste 

@upa Aleksandrova~ka, Rajac, Toskana 

i Burgundija, ali istorijske ~injenice 

su takve kakve su. 

Kako je ukusan i jedva do~ekan 

prvi |en|e{ u avgustu mesecu. Prva 

nedelja septembra daruje portogizer, 

autohtono srema~ko vino koje 

je oduvek bilo bogato polifenolima 

i {titilo Sremce od ''herz i drugih 

felera''. Tek krajem dvadesetog 

veka nauka je utvrdila da su polifenoli 

korisni za ljudsko zdravlje, a 

mogla se ta nau~na ~injenica znati 

i ranije da se neko setio da pita 

Sremce za{to je vino portogizer 

zdravo, a kad ih niko nije pitao 

Sremci nisu ni kazali, Sremci su lepo 

vaspitani. A onda zaredom krenu 

plemenka, bela i crvena slankamenka, 

''afusalija'' i carski mir{ljav 

hamburg. 

Mo`da priznam lepotu, starinu, 

ukus, miris i polifenole (dakle, zdravlje) 

tamjaniki {to ponajbolje raste u 

@upi Aleksandrova~koj. Onomad je 

tamjanika op~inila i vinare iz Burgundije 

koji su do{li u goste vinogradarima 

@upe Aleksandrova~ke. 

[ljiva, ringlovi, kupine imaju modroplavu 

boju, dakle bogati su polifenolima, 

a prijaju i gustativnim kvr- 

ìcama. 

Smokve, sveè, zrele i rashla|ene 

imaju neponovljiv ukus. 

Krajem septembra zreli su i orasi, 

le{nici i bademi. Jezgrasto vo}e ima 

bogat i povoljan masnokiselinski sastav 

ali i visoku energetsku vrednost, 

te treba konzumirati male koli~ine. 

Po{tovani ~itaoci, ispri~ana pri~a 

ima za cilj da vam ukaè na nutritivno 

bogatstvo jeseni, iskoristite takvu 

priliku te meso i prèni krompir po- 

~e{}e zamenite paprikom i celerom, 

a kola~e i ostale slatki{e jabukom i 

kupinama. 

Umesto zasla|enih ve{ta~kih napitaka 

uzmite ~a{u soka od paradajza 

ili cvekle. 

Prijatno dru{tvo i ugodne razgovore 

u jesenje zlatasto-crveno predve~e 

ulep{ajte jednim kuvanim kukuruzom 

i jednom ~a{om portogizera 

ili tamjanike. 

S po{tovanjem, 

Va{ nutricionista 

Me-Dij 20 19

Pravilno regulisan dijabetes- smanjen rizik 

od nastanka kardiovaskularnih bolesti 

HDL ~estica, koja se brè 

metaboli{e i gubi. 

Zna~aj terapije 

hipolipidemicima 

zna~ajnijih rizi~nih grupa su 

bolesnici s dijabetesom, poreme}enom 

tolerancijom na 

glukozu ili metaboli~kim sindromom 

(o kojem je pisano u 

ranijim brojevima «Me-Dija»). 

Naj~e{}e kori{}eni i najpopularniji 

lekovi u terapiji hiperlipidemije 

imali su, pre svega, 

za cilj da umanje vrednosti lo- 

{ih – aterogenih LDL ~estica. 

Me|u {iroko primenjenim hipolipemicima 

su takozvani 

blokatori HMG – CoA reduktaze 

ili statini, odnosno lekovi 

koji ko~e stvaranje holesterola 

u organizmu. Oni su najefikasniji 

u sniàvanju LDL holesterola, 

a delom i 

triglicerida, pa 

se preporu~uju 

kao «prva linija» 

terapije 

hiperlipidemija, 

posebno u 

dijabetesu. U 

pacijenata s visokim 

nivoom 


Radivoj Koci} 

Klinika za 

endokrinologiju, 

dijabetes i bolesti 

metabolizma, 

Medicinski 

fakultet u Ni{u 

LDL holesterola, terapija statinima 

je dala najpovoljnije rezultate 

u pogledu smanjenja 

rizika od nastanka infarkta miokarda, 

{to su potvrdile najve- 

}e svetske studije (pre svih 

VA@NO JE POVE]ANJE NIVOA 

ZA[TITNOG HOLESTEROLA 

Nikotinska kiselina (Niaspan) je ~inilac pove}anja 

za{titnog HDL- holesterola u {e}ernoj bolesti 

Velike svetske studije nedvosmisleno 

su potvrdile da 

je {e}erna bolest zna~ajan ~inilac 

rizika za nastanak koronarne 

bolesti srca, koji pove- 

}ava rizik od prerane smrti za 

oko tri puta. Jedan od glavnih 

~inilaca koji doprinosi ubrzanoj 

aterosklerozi i pojavi 

komplikacija na krvnim sudovima 

u dijabetesu jeste poreme}aj 

metabolizma masti, 

nalaz takozvane «aterogene 

dislipidemije». To zna~i da je 

primarno i u osnovi kvalitativni 

poreme}aj strukture lipoproteina, 

koji je i odgovoran 

za njihov metabolizam i 

kvantitativne promene. Iako 

koncentracija aterogenih, 

{tetnih, opasnih LDL ~estica 

ne mora da bude drasti~no 

pove}ana, njihov dijametar je 

umanjen, nastaju takozvane 

«male i guste LDL ~estice». 

Ova struktura proisti~e otuda 

{to je pove}ana produkcija 

triglicerida u jetri. Obi~no su 

izrazito pove}ani trigliceridi, 

a zna~ajno smanjena za{titna, 

korisna frakcija HDL-holesterola. 

Pored toga, strukturni 

profil HDL frakcije je izmenjen, 

nastaje «mala gusta» 

Terapija hipolipidemicima 

izuzetno je smanjila rizik od 

nastajanja komplikacija ateroskleroze, 

pre svega infarkta 

miokarda. Time je zapo~ela 

nova era u spoznaji u~inka hipolipidemika, 

a to je uloga u 

prevenciji ateroskleroze, posebno 

u grupama osoba s visokim 

rizikom. Jedna od naj- 

Heart Protection Study). Ali rizik 

od kardiovaskularnih oboljenja 

je i dalje ostao, a razlog 

je bio to {to ovi lekovi ne pove}aju 

za{titni HDL holesterol. 

Stoga je za cilj postavljeno 

ispitivanje lekova koji bi mogli 

da deluju pozitivno i na metabolizam 

i koncentraciju HDL 

~estica. 

Nikotinska kiselina 

u terapiji 

Nikotinska kiselina je jedan 

od najstarijih lekova koji se 

koristio u terapiji poreme}aja 

metabolizma masti. Prvi podaci 

datiraju jo{ od 1955. godine. 

To je najpotentniji lek u 

pove}anju nivoa HDL hole- 

20 Me-Dij 20

sterola. Klini~ke studije potvrdile 

su uspe{nost u pove}anju 

HDL holesterola i smanjenju 

rizika oboljevanja od infarkta 

miokarda. Stoga se u~inilo 

najidealnijim kombinovati statine 

s nikotinskom kiselinom. 

Aktuelne studije koje se sprovode 

u svetu ukazuju da je 

ovakva kombinacija smanjila 

rizik od kardiovaskularnih 

oboljenja na 50–70 odsto, u 

pore|enju sa «svega» 25–35 

odsto u~inka monoterapije 

(kada se daje samo jedan lek 

– statin). Podaci HATS studije 

(HDL Atherosclerosis Treatment 

Study) ukazali su na ~ak 

90 odsto regresije ateroskleroze 

kombinacijom simvastatina 

(jedna vrsta statina) i nikotinske 

kiseline. To zna~i da je njihovo 

delovanje aditivno i sinergisti~ko. 

Uvo|enje novog 

oblika nikotinske kiseline, s 

produènim osloba|anjem leka 

(Niaspan), rezultovalo je 

daleko boljom podno{ljivo- 

{}u, a smanjenjem i nuspojava, 

kao {to su crvenilo koè ili 

rizik od o{te}enja jetre. 

Jedan od u~inaka nikotinske 

kiseline je pove}anje nivoa 

glukoze u krvi. Ova saznanja 

su otvorila dilemu: da 

li je nikotinska kiselina kontraindikovana 

kao hipolipidemik 

kod dijabeti~ara, pacijenata s 

poreme}enom tolerancijom 

na glukozu i pacijenata s metaboli~kim 

sindromom, koji 

imaju tendenciju da razviju 

tip 2 dijabetesa? Odgovor na 

ovo delikatno pitanje moè se 

dobiti uvidom u rezultate 

multicentri~nih studija, gde je 

nikotinska kiselina davana 

ovim pacijentima. Rezultati 

velike svetske ADMIT studije 

potvrdili su da nikotinska kiselina 

u dnevnoj dozi od 3000 

mg zna~ajno pove}ava nivo 

HDL holesterola (za 29 odsto), 

zna~ajno smanjuje nivo 

triglicerida (za 23 odsto) i holesterola 

(za 8 odsto), ali ispoljava 

blaè u~inke na pove}anje 

glikemije (oko 0,4 

mmol/l), mada ne i na nivo 

hemoglobina A1c (glikolizovani 

hemoglobin). Nikotinska kiselina 

nije dovela do zna~ajnih 

promena kod pacijenata s 

poreme}enom tolerancijom 

na glukozu. 

Rezultati ADVENT studije 

pokazuju da bolesnici s tipom 

2 dijabetesa u dozi od 1500 

mg nikotinske kiseline pokazuju 

pove}anje nivoa HDL 

holesterola za oko 22–24 odsto, 

a smanjenje nivoa triglicerida 

za oko 35 odsto i LDL za 

oko 5–7 odsto. Nije bilo zna- 

~ajne razlike u u~inku pove- 

}anja glikemije i hemoglobina 

A1c ukoliko se nikotinksa kiselina 

davala u dozi od 1000 

mg, dok je doza od 1500 mg 

dovela do blagog (0,29 odsto) 

porasta glikemije. Zaklju~ak 

ove studije je da se male doze 

nikotinske kiseline mogu uzimati 

kao monoterapija ili dodatak 

uz statine u terapiji dislipidemije 

u dijabetesu, jer su 

efekti na regulaciju glikemije 

minimalni. 

Ali ove studije nisu razmatrale 

zna~ajan aspekt u~inka 

hipolipidemika, a to je smanjenje 

rizika od koronarnog 

insulta. Na ovo pitanje je poku{ala 

da odgovori studija poznata 

kao «Coronary Drug 

Project», sprovedena na vi{e 

od 8.000 ispitanika koji su 

prethodno imali infarkt miokarda. 

Nikotinska kiselina je 

davana u dozi od 2000 mg 

dnevno. Ustanovljeno je da 

kombinovana terapija s paralelnom 

upotrebom statina 

zna~ajno, ~ak za 70 odsto, 

smanjuje rizik od ponovnog 

infarkta miokarda, pa se moè 

koristiti bez posledica na nivo 

glikemije, bilo da su u pitanju 

dijabeti~ari, pacijenti s poreme}enom 

tolerancijom na 

glukozu ili pacijenti s metaboli~kim 

sindromom. Upotreba 

Niaspana, formulacije s produènim 

osloba|anjem nikotinske 

kiseline, mogu}e u~inke 

nikotinske kiseline na glikemiju 

minimizira, pa se stoga 

preporu~uje u ovoj populaciji. 

Spre~iti 

komplikacije 

dijabetesa 

Imaju}i u vidu da opasnost 

dijabetesa leì u njegovim 

komplikacijama, rezultati pomenutih 

studija pokazali su da 

korisni efekti ipak prevazilaze 

rizik od ozbiljnijeg poreme}aja 

regulacije glikemije. Samo simultana 

korekcija niskog HDL 

holesterola, visokih triglicerida 

i «malih gustih» LDL ~estica, 

predstavlja klju~ u smanjenju 

ateroskleroze i rizika od kardiovaskularnih 

oboljenja u dijabetesu. 

Na stepenu dana{njih 

znanja na polju terapije dislipidemija 

u dijabetesu, ~ini se da 

je terapija statinima i Niaspanom 

racionalna terapijska strategija. 

Ukoliko su u pitanju pacijenti 

s tipom 2 dijabetesa, 

preporuka je da se prethodno 

uspostavi dobra metaboli~ka 

kontrola i regulacija glikemije. 

Me-Dij 20 21

DIJABETOLOG VAM ODGOVARA 

DETE SA DIJABETESOM 

NA RO\ENDANU 

Moje dete, koje sada ima 

{est godina, ima {e}ernu bolest. 

Le~i se insulinom i prima 

dve injekcije na dan. Dete bi 

èlelo da i ono proslavi svoj 

ro|endan u prisustvu vr{njaka, 

uz jelo, muziku, igru i veselje, 

kao {to je to u dana{nje vreme 

obi~aj, a ja ne znam kako da 

postupim u toj prilici. 

Majka u dilemi 

Postoji sasvim realna mogu}nost 

da Va{em detetu tako 

priredite proslavu ro|endana 

da se ono, kao i sva ostala deca 

koja budu prisutna, ose}a 

prijatno i neoptere}eno. Kretanje 

vrednosti {e}era u krvi, 

u ovakvim "vanrednim" prilikama, 

te{ko je predvideti pre 

svega zbog druga~ijeg jelovnika 

nego u svakodnevnim situacijama, 

a i zbog igranja i drugih 

oblika fizi~ke aktivnosti, 

uzbu|enja i sli~no, {to se tako|e 

razlikuje od svakodnevnih 

doga|anja. Sve ovo {to je 

pomenuto moè imati uticaja 

na vrednosti {e}era u krvi (povi{enje 

ili sniènje), ali nemojte 

zbog toga previ{e brinuti 

jer se sve to moè staviti pod 

izvestan stepen kontrole. Kao 

prvo, bilo bi dobro da prekontroli{ete 

detetu nivo {e}era 

u krvi pred po~etak ro|endanskog 

slavlja i potom neposredno 

po njegovom zavr{etku. 

Najbitnija stvar u celoj situaciji 

je da organizatori ro- 

|endana, odnosno Vi, obezbedite 

odgovaraju}e 

posluènje 

i da 

budete prisutni 

na licu 

mesta da biste 

povremeno 

obratili 

Odgovara: Prof. dr 

Pavle Pantelinac 

pa`nju na 

dete (da li je 

jelo, kako se pona{a). [to se 

ti~e posluènja, trebalo bi 

obezbediti osveàvaju}a pi}a 

bez dodatka {e}era, odnosno 

ona koja su zasla|ena ve{ta~kim 

zasla|iva~em. Tako|e 

treba servirati hranu koja sadrì 

tzv. sloène ugljene hidrate 

(sendvi~i, jela od testa, 

krompira, pirin~a, slane "grickalice"), 

a mogu se posluìti i 

jela koja sadrè meso, sir, jaja, 

povr}e i salate. Po{to slatki{i 

zasla|eni prirodnim {e}erom 

ili medom ne dolaze u obzir, 

ro|endanska torta ili kola~i }e 

biti zasla|eni ve{ta~kim sredstvom 

za zasla|ivanje. Sve 

vreme, na licu mesta, mora 

biti prisutan jedan ili oba roditelja 

obolelog deteta, koji 

}e neupadljivo i nenametljivo 

voditi ra~una o tome da dete 

uzme pomenutu hranu koja 

sadrì ugljene hidrate da ne 

bi zapalo u hipoglikemijsko 

stanje. Prisustvo roditelja je 

va`no i zbog toga {to oni najbolje 

znaju {ta treba preduzeti 

ako se kod deteta slu~ajno 

pojavi hipoglikemija. Pod 

ovakvim uslovima i uz ovakvu 

organizaciju ro|endanske 

proslave, kod deteta ne bi trebalo 

da bude problema sa 

vrednostima {e}era u krvi, a 

ro|endansko slavlje }e biti 

lep doìvljaj za sve prisutne. 

PROBLEMI 

SA ZUBIMA 

Imam dosta problema sa zubima. 

Stomatolog mi kaè da 

je to u vezi sa {e}ernom bole- 

{}u od koje bolujem. O ~emu 

je ovde re~? 

îtateljka iz okoline 

Novog Sada 

Bolesti zuba i njihove okoline 

(desni i vilice) predstavljaju 

problem koji se ~esto javlja 

kod obolelih od dijabetesa. 

Ove bolesti se ~ak smatraju 

jednom od manifestacija hroni~nih 

komplikacija {e}erne 

bolesti i u krajnjem vode ka 

gubitku zuba. Pomenute bolesti 

se ispoljavaju naj~e{}e u 

dva oblika: 1. kao zapaljenje 

desni, {to se manifestuje otokom 

i crvenilom, kao i sklono- 

{}u ka krvarenju iz desni i 2. 

kao infekcija, zapaljenje i destrukcija 

okoline zuba, koju ~ine 

vezivno tkivo koje drì zub 

za njegovu osnovu i ko{tano 

leì{te zuba u vilici, gde je zub 

ina~e usa|en. Ove promene 

su uzrokovane infekcijom od 

strane mikroorganizama koji 

ìve u usnoj duplji. Oni stvaraju 

jednu oblogu na zubu i njegovoj 

okolini i izazivaju pomenute 

zapaljenske, destruktivne 

i druge {tetne efekte. Ove pojave 

su kod obolelih od dijabetesa 

nekoliko puta ~e{}e i 

ja~e izraène nego kod zdravih 

osoba. Pored pomenutih 

22 Me-Dij 20

DIJABETOLOG VAM ODGOVARA 

mikroorganizama, u nastanku 

bolesti zuba i okolnog tkiva, 

zna~ajnu ulogu ima lo{e i nedovoljno 

le~en i kontrolisan 

dijabetes, s umanjenom otporno{}u 

organizma na bakterijske 

infekcije, a naravno, 

zna~ajan doprinos imaju i lo{a 

higijena usta i zuba, uz neredovno 

i nepravilno pranje zuba, 

kao i pu{enje. Sklonost ka 

ovim bolestima postoji kod 

oba tipa dijabetesa (tipa 1 i 2), 

naro~ito kod osoba koje ve} 

imaju prisutne hroni~ne komplikacije 

{e}erne bolesti na srcu 

i krvnim sudovima, o~ima, 

bubrezima, nervima i na drugim 

organima i organskim sistemima. 

Tokom nastajanja i 

razvoja bolesti zuba i okolnog 

tkiva najpre se pojavljuje nedovoljna 

fiksiranost uz klimanje 

zuba, njihov promenjen i 

nenormalan poloàj, ogoljenost 

vrata zuba i sklonost ka 

lakom ispadanju. Znaci zapaljenja 

i gnojenja desni su ~esto 

prisutni, kao i neprijatan zadah 

iz usta. Prisustvo zapaljenja, 

bola, slabe fiksiranosti uz 

klimanje zuba, kao i kasniji 

gubitak zuba, svi zajedno, a i 

pojedina~no, ometaju normalno 

`vakanje i usitnjavanje 

hrane, {to moè imati negativne 

reperkusije i na varenje. U 

spre~avanju nastanka pomenutih 

komplikacija od zna~aja 

su kvalitetno le~enje dijabetesa 

i odràvanje {to boljih vrednosti 

{e}era u krvi, prestanak 

pu{enja, odràvanje higijene 

zuba i usne duplje, redovne 

posete stomatologu uz redovne 

popravke i odràvanje zuba, 

kao i blagovremeno stomatolo{ko 

le~enje. 

SPORT I NIVO [E]ERA 

U KRVI 

[e}ernu bolest imam 3 godine 

i od po~etka je le~im injekcijama 

insulina. Uve~e dajem 

sebi insulin Lantus, a pre glavnih 

obroka insulin Novorapid. 

Imam mogu}nosti da obavljam 

samokontrolu {e}era u krvi i to 

i primenjujem. Pre 2 meseca 

sam po~eo aktivno da treniram 

ko{arku, u popodnevnim ~asovima, 

tri puta nedeljno po 1 – 

1,5 sat i pri tome mi vrednost 

{e}era u krvi dosta osciluje, sa 

dosta ~estim zapadanjem u hipoglikemijsko 

stanje. Kako ovo 

da spre~im ? 

Mladi sportista 

iz Novog Sada 

U svakodnevnim uslovima 

vrednost {e}era u krvi zavisi 

uglavnom od tri ~inioca: uzete 

hrane, doze insulina i stepena 

fizi~ke aktivnosti. Da bi 

vrednost {e}era u krvi bila u 

zadovoljavaju}em opsegu sva 

tri ~inioca moraju da budu 

pode{ana, tj. da budu u ravnoteì. 

To nije sasvim lako 

ostvariti ~ak ni u situaciji kada 

su svi oni, iz dana u dan, podjednaki, 

odnosno bez bitnih 

promena. Me|utim, problem 

nastaje kada se pojedini od 

njih, s vremena na vreme ili iz 

dana u dan menjaju, jer tada 

moraju i ostali tako|e da se 

menjaju, tj. pode{avaju, kako 

bi vrednost {e}era u krvi ostala 

u prihvatljivim granicama. 

Konkretno kod Vas, u dane 

kada imate trening, odnosno 

poja~anu fizi~ku aktivnost, 

ako ostanu nepromenjeni 

uzeta hrana i doza insulina, 

moè nastupiti hipoglikemija 

(pad {e}era ispod normalnih 

vrednosti) {to moè biti ~ak i 

opasno. Da bi se ovo spre~ilo, 

trebalo bi pre zapo~injanja 

treninga da pojedete dodatni, 

vanredni obrok, npr. jedan do 

dva sendvi~a uz jednu {olju 

jogurta, a ako je intenzitet fizi~kog 

napora bio veliki ili trajao 

vi{e od jednog sata, po zavr{etku 

treninga moète pojesti 

jo{ jedan sendvi~. Kolika 

treba da bude koli~ina uzete 

hrane u ovakvim slu~ajevima 

moète i sami proceniti merenjem 

vrednosti {e}era u krvi 

pre zapo~injanja, neposredno 

posle zavr{enog treninga i 1-2 

sata po njegovom zavr{etku. 

Komplikovanija verzija bi bila 

menjanje doze insulina i koli- 

~ine uzete hrane za ru~ak, 

odnosno poslednji regularni 

obrok uo~i treninga. Uzgred, 

niste napisali da li redovno, 

svaki dan uzimate popodnevnu 

uìnu ili ne i kakve vrednosti 

{e}era u krvi imate u 

proseku u dane kada nemate 

treninge. Ina~e, insulinska terapija 

koju primenjujete je 

kvalitetna i savremena i pruà 

mogu}nost postizanja dobrih 

rezultata u op{tem le~enju dijabetesa, 

kao i mogu}nost 

uklapanja u Va{ reìm fizi~ke 

aktivnosti. 

Me-Dij 20 23

Iskustva zdravstvenih radnika 

SE]ANJE NA JEDNU HIPOGLIKEMIJU 

Pi{e: Ana Kova~, 

medicinska sestra, Novi Sad 

Kada se na jednom radnom mestu 

dugo radi, pogotovo kad je taj rad 

neprekidno vezan za razne osobe, a 

takav je rad nas, medicinskih sestara, 

onda neminovno nastaju i ostaju se- 

}anja na neke neobi~ne doga|aje. 

Poneki od njih mogli bi da budu pou~ni. 

Evo takav jedan primer. 

Toplo letnje jutro, dolazim na posao. 

Jo{ pre nego {to sam u{la u zgradu, 

~ujem neko kome{anje u Prijemnoj 

ambulanti. îm sam zakora~ila, 

zovu da brzo u|em. Treba dràti bolesnika. 

Pogledam ga, vidim na{ stari 

bolesnik, uredno se javlja na kontrolu, 

redovno prima insulin, ima aparat 

za merenje {e}era u krvi, sam zna da 

podesi koliko mu insulina treba. Sad 

je krajnje nemiran, svaku nogu i ruku 

moraju dràti dvoje-troje, posebno 

ruku u kojoj je igla za infuziju glukoze. 

Kako ko ulazi, tako ga zovu u pomo} 

kako bi dràli bolesnika da bude 

{to mirniji. Postepeno se smiruje, 

odnose ga na Odeljenje. Ve} sam u 

Ambulanti zapazila jednu ènu, zbunjenu, 

kr{i prste. I ona je po{la s njim 

na Odeljenje. 

Tada sam saznala {ta se desilo. Ta 

èna, njegova supruga, ve} smireno, 

kada je videla da joj se mu` smiruje, 

da dolazi svesti, rekla je {ta se desilo. 

Njen mu`, profesor univerziteta 

svako ve~e sedeo je za svojim pisa- 

}im stolom i spremao rukopis za 

ud`benik svojim studentima da bi 

knjiga bila spremna za jesen, kad 

po~ne nastava. I to ve~e dao bi sebi 

insulin, uzeo tanjir s ve~erom i stavio 

ga na svoj sto, kao {to je obi~no ~inio. 

Negde pred zoru, probudila se i 

videla da nije u krevetu. Oti{la je u 

njegovu sobu i zatekla ga glavom na 

stolu, sav oznojan, ne reaguje na 

njen poziv, ve~eru je tek na~eo. Ne- 

{to je nau~ila o komi u ovih bolesnika 

i da se ona le~i insulinom, pa je 

brè-bolje uzela bo~icu insulina koji 

je tada mu` koristio, izvukla u brizgalicu 

sve {to je bilo u bo~ici i ubrizgala 

mu u nadlakticu. êkala je da se 

„probudi“ deset minuta, pola sata, a 

kako nije dolazio sebi, pozvala je hitnu 

pomo} i oni su ga dovezli na Kliniku. 

[e}er u krvi bio je nemerljivo 

nizak. Kada je uklju~ivana infuzija 

po~eo se sve vi{e otimati, bivati sve 

nemirniji. Zato su ga morali i dràti... 

Oporavljen, otpu{ten je za nekoliko 

dana. Ra~unaju}i koliko je moglo 

biti insulina u bo~ici iz koje je insulin 

ubrizgala, procenili smo da je dobio 

oko 80 jedinica. Dolazio je i dalje 

uredno na kontrole i rekao da se ne 

se}a {ta se desilo te ve~eri ali nikako 

se nije mogao sasvim oporaviti, koncentrisati 

i pla{io se da }e biti nesposoban 

da drì nastavu. 

Posle nekoliko godina, dobio je 

infarkt srca i iznenada umro. 

Iz ovog primera moèmo da izvu- 

~emo pouku da smo svi mi, zdravstveni 

radnici, mi sestre posebno, jer 

smo najvi{e u kontaktu s bolesnicima, 

unekoliko zatajili, nismo objasnili 

njegovoj èni jasno i razgovetno 

da se u naglo nastalom gubitku svesti 

bolesnika koji prima insulin, nipo{to 

ne daje insulin, nego nekoliko komada 

nakva{enog keksa u usta, izme|u 

desni i obraza, ili ka{i~ica {e}era, 

meda, par~e hleba ili ne{to sli~no. 

Jo{ jednom smo videli da bez dobrog 

obu~avanja ne samo bolesnika 

nego i porodice, mogu nastati veoma 

ozbiljne situacije. I nastala je. 

AKTIVNOST DRU[TVA ZA BORBU 

PROTIV [E]ERNE BOLESTI U BEÊJU 

Dana 13. juna ove godine, u velelepnoj Velikoj sali 

Skup{tine op{tine Be~ej, odràna su tri predavanja na 

temu »Komplikacije koje prate {e}ernu bolest«. Predava~i 

su bile lekarke iz Doma zdravlja u Be~eju. Dr @u- 

àna Tot, specijalista op{te medicine, odràla je predavanje 

pod naslovom » Dijabetesno stopalo«, dr Vesna 

Korovljev, internista, »Pove}ani krvni pritisak«, a dr 

Melinda Dudvarski-Ric, oftalmolog, izloìla je predavanje 

pod naslovom »Dijabetesna retinopatija«. Specijalni 

gost je bio ing. Petar Rancinger, generalni sekretar 

Saveza dru{tava Vojvodine za borbu protiv {e}erne 

bolesti. 

Kao i svaki put do sada, ljubazno{}u vlasnika firme 

»Spektol« iz Novog Sada, ing. Milana Kolari}a i njegovih 

saradnika, svim slu{aocima je pre po~etka predavanja 

besplatno izvr{eno merenje {e}era u krvi. 

Kao i mnoga druga predavanja koja su odràli poznati 

i priznati stru~njaci iz Novog Sada, kao i predava~i 

iz Doma zdravlja, i ovaj sastanak je bio deo kontinuirane 

aktivnosti Dru{tva na edukaciji svojih ~lanova. 

Predavanja su uvek vrlo dobro pose}ena. Razlog 

dobre posete svakako leì i u tome {to svi ~lanovi dobijaju 

pozive li~no, na ku}nu adresu. 

Interesantno je da na ove skupove u poslednje vreme 

sve vi{e dolaze i gra|ani koji nemaju {e}ernu bolest. 

Zasluge za to pripadaju Predsedni{tvu Dru{tva, 

pre svega preduzimljivom i agilnom predsedniku Radoslavu 

Ivanovi}u, zatim potpredsedniku Knezi Peteru 

i sekretaru Velimiru îpli}u. 

Verujemo da }e Dru{tvo nastaviti redovno odràvanje 

predavanja namenjena edukaciji i upoznavanju bolesnika 

i svih drugih zainteresovanih osoba sa razli~itim 

aspektima {e}erne bolesti. To uverenje se zasniva na ~injenici 

da u Domu zdravlja u Be~eju ima ve}i broj vrlo 

kvalifikovanih stru~njaka i dobrih predava~a, kao i na 

spremnosti mnogih dijabetologa iz Novog Sada i drugih 

mesta da gostuju na tribini Dru{tva u Be~eju, u kome su 

se, kako sami kaù, uvek lepo i prijatno ose}ali. 

Organizatori imaju neiscrpnu energiju, dobru volju 

i odlu~nost da nastave ovakav rad. 

Me-Dij 20 25

RAD DRU[TVA ZA BORBU PROTIV 

[E]ERNE BOLESTI U SREMSKOJ MITROVICI 

Dru{tvo za borbu protiv {e}erne 

bolesti osnovano je davne, 1982. 

godine, a osniva~ je bio dr Popovi}, 

pedijatar. Podataka o radu Dru{tva 

od osnivanja pa sve do 2005. godine 

nema. 

Novembra 2005, kao preka potreba 

za na{u op{tinu, u kojoj je registrovano 

6.000 obolelih od {e}erne 

bolesti, na inicijativu grupe gra- 

|ana izvr{ena je revitalizacija Dru- 

{tva i po~inju brojne aktivnosti. Dru- 

{tvo od Op{tine dobija prostoriju i 

uz pomo} mnogobrojnih donatora 

osposobilo je za rad. 

U proteklih osam meseci, Dru{tvo 

je u~lanilo 400 ~lanova i izvelo veliki 

broj akcija. 

Dan borbe protiv {e}erne bolesti, 

14. novembar, Dru{tvo je obeleìlo 

gostovanjem na jutarnjem programu 

lokalne televizije i podelom tra~ica 

za merenje {e}era u krvi svim ~lanovima. 

Kao jednu od prvih akcija, u decembru, 

organizovana je podela novogodi{njih 

paketi}a za decu obolelu 

od {e}erne bolesti i tom prilikom 

uprili~ena je zabava za mla|e. Deci 

je i u januaru prire|eno sli~no druènje 

kada su im podeljeni Svetosavski 

paketi}i, a u saradnji s Ministarstvom 

zdravlja i Savezom dru{tava Vojvodine 

za borbu protiv {e}erne bolesti. 

Dru{tvo je u proteklom periodu 

radilo na prevenciji i ranom otkrivanju 

{e}erne bolesti. U saradnji s Domom 

zdravlja, kroz akcije po mesnim 

zajednicama, {kolama i radnim 

organizacijama, gra|anima je omogu}eno 

merenje {e}era u krvi, krvnog 

pritiska, telesne teìne i visine, 

odre|ivanje indeksa telesne mase i 

procena tipa gojaznosti, a po potrebi 

i odre|ivanje holesterola i triglicerida. 

Redovno su vr{ena savetovanja 

o ishrani. U dosada{njim akcijama, 

800 gra|ana je kontrolisalo svoje 

zdravlje, od kojih je kod 120 ustanovljena 

povi{ena vrednost {e}era u krvi. 

Svi ~lanovi imaju 

mogu}nost provere 

navedenih analiza 

svakog dana u radno 

vreme, od 7 do 13 

~asova i, {to je najbitnije, 

dobijeni razultati 

validni su kod njihovog 

ordiniraju}eg lekara. 

Pokrajinski sekretarijat 

za zdravstvo i socijalnu 

politiku Vojvodine 

organizovao je u 

Sremskoj Mitrovici 

„Bazar zdravlja“, na kome je na{e 

Dru{tvo u~estvovalo i upoznalo gra- 

|ane sa svojim radom, a tom prilikom 

ponudilo i mogu}nost provere 

{e}era u krvi. 

U saradnji s Medicinskom {kolom 

„Draginja Nik{i}“, Dru{tvo je u~estvovalo 

na trodnevnom predstavljanju 

srednjih {kola Sremske Mitrovice, 

koje je organizovao Biro za zapo{ljavanje, 

i na taj na~in pruìlo mladima 

osnovna znanja o {e}ernoj bolesti. U 

aprilu, mesecu borbe protiv {e}erne 

bolesti, organizovalo je dva edukativna 

skupa. Prvi sastanak je bio posve- 

}en ishrani, a predava~ je bila medicinska 

sestra Jelena Jovanovi}, dok je 

drugi imao dve teme: „Prednost intenzivirane 

insulinske terapije“, predava~ 

dr Jelica Malenkovi}, endokrinolog, 

i drugo, „Prevencija komplikacija 

i savremena terapija {e}erne bolesti“, 

predava~ dr Velimir Cveti~anin, 

stru~ni saradnik Sanofi-Aventisa. 

Kako su planom i programom rada 

predvi|ene i edukacije edukatora, 

Dru{tvo je omogu}ilo prisustvo 

jednog svog ~lana edukativnom seminaru 

na Medicinskom fakultetu u 

Novom Sadu. 

Organizovana je i poseta Novosadskom 

sajmu, ta~nije {tandu Saveza 

dru{tava Vojvodine za borbu protiv 

{e}erne bolesti, pod nazivom 

„Diabeta NS“ – 2006. 

Ono ~ime se Dru{tvo posebno 

ponosi jeste obezbe|ivanje sredstava 

za boravak dece obolele od {e}erne 

bolesti u letnjem kampu u Vrdniku, u 

„Letnjoj {koli – {koli ìvota“. 

Ovo je samo deo realizovanih ideja 

mladih, vrednih i ambicioznih ljudi 

koji su tek po~eli da ostvaruju svoje 

planove na dobrobit svih obolelih 

od {e}erne bolesti na teritoriji op{tine 

Sremska Mitrovica. Ovom prilikom 

zahvaljujemo svim sponzorima, 

donatorima i pojedincima koji su nas 

podràli i pomogli. To su: Op{tina 

Sremska Mitrovica, Ministarstvo 

zdravlja, Savez dru{tava Vojvodine 

za borbu protiv {e}erne bolesti, Vojvo|anska 

banka, Ekonomska {kola 

„9. maj“, Novo Nordisk, Adoc Farmacija 

d.o.o., Crveni krst, Samostalni 

sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj 

za{titi, mesne zajednice 

„Centar“, „Sava“ i „Slobodan Baji} – 

Paja“, Savez zdravstvenih radnika 

Vojvodine, podru`nica u Sremskoj 

Mitrovici, ûbra-PROM, Mitrosrem, 

lekari dr Nikola Desnica, dr Anica 

Cveti~anin, dr Olgica Lau{evi}, zatim 

Ljiljana Maksimovi}, Slavica [atara, 

Slavica Kova~evi}, Biljana Dosti}, 

Zorica \ur|evi}, \ula Beader, Zoran 

Topi}, Zora Plav{i}, Danka Mari~i}, 

Dragan Jevti} i drugi koji su na bilo 

koji na~in pomogli na{em Dru{tvu. 

Jelena Jovanovi} 

Zorica Ili} 

Me-Dij 20 27

18. kongres Ma|arskog dru{tva dijabetologa 

NOVINE NA POLJU DIJABETOLOGIJE 

Zahvaljuju}i plodnoj saradnji 

izme|u Dru{tva dijabetologa 

Ma|arske, posebno njihovog 

eminentnog ~lana, prof. dr Joèfa 

Fevenjija i Udruènja za borbu 

protiv {e}erne bolesti Subotice, 

imala sam ~ast i priliku da 

prisustvujem 18. kongresu Ma- 

|arskog dru{tva dijabetologa. 

Kongres je bio na dràvnom nivou, 

sa oko 1600 u~esnika, kojima 

je ove godine doma}in bio 

Tihanj, malo mesto pored jezera 

Balaton. Svake druge godine dijabetolozi, 

a i lekari ~ija se specijalnost 

preklapa sa dijabetologijom, 

imaju priliku da razmene iskustva 

i, naravno, da se upoznaju 

s novinama u le~enju {e}erne 

bolesti. 

Metaboli~ki sindrom 

U poslednje vreme mnogo se 

govori o takozvanom metaboli~kom 

sindromu, koji podrazumeva 

skup poreme}aja metabolizma 

ugljenih hidrata, masti, proteina, 

povi{en krvni pritisak i abdominalnu 

gojaznost kao jedan 

od uzro~nih poreme}aja. Dilemu 

predstavlja pitanje da li je to, 

u stvari, jedna bolest i kako je 

onda definisati ili, ipak, treba 

svaki poreme}aj metabolizma 

posmatrati samog za sebe pojedina~no. 

Pronalaènje povezanosti 

ovih metaboli~kih poreme- 

}aja u svakom slu~aju je dovelo 

do promene u pristupu terapiji 

{e}erne bolesti. 

Ranije su vrednosti glikemije 

bile skoro jedini putokaz u sprovo|enju 

le~enja. Terapija se uvek 

po~injala postepeno, jednim lekom. 

Korekcije terapije su preduzimane 

tek nakon zna~ajnih 

odstupanja glikemije od ciljnih 

vrednosti. Savremeni pristup 

podrazumeva holisti~ki stav prema 

pacijentu i le~enje svih metaboli~kih 

poreme}aja i pridruènih 

~inilaca rizika. Pored glikemije, 

potrebna je pravilna i pravovremena 

korekcija povi{enog 

krvnog pritiska, lipidnog statusa, 

telesne mase, koncentracije mokra}ne 

kiseline u krvi – a sve u 

cilju spre~avanja komplikacija. 

Preferira se rana kombinovana 

terapija nakon procene rizika 

kod odre|enog pacijenta. 

Preparati koji 

pobolj{avaju 

insulinsku senzitivnost 

Insulinska rezistencija sudeluje 

u nastanku tipa 2 dijabetesa u 

oko 83 odsto bolesnika. 

U skladu s 

tim saznanjem, u 

prvi red su stavljeni 

farmakolo{ki 

preparati koji pobolj{avaju 

insulisku 

senzitivnost, 

odnosno osetljivost 

na delovanje 

insulina. Metformin 

je postao zlatni 

standard u terapiji 

gojaznih dijabeti~ara 

s tipom 

2, i on je 

lek prvog izbora 

nakon neuspeha 

terapije odgovaraju}im 

re- 

ìmom dijetske 

ishrane i pove- 

}ane fizi~ke aktivnosti. 

Maksimalna 

doza leka 

je pove}ana 

na 3000 mg 

dnevno. U Ma|arskoj je od nedavno 

registrovan preparat Merckformin 

od 850 mg za primenu 

kod gojazne dece s dijabetesom 

ili s metaboli~kim sindromom, 

kojih je naàlost sve vi{e. 

Tiazolidindioni su druga, novija 

grupa lekova koji deluju na insulinsku 

rezistenciju. Svoj metaboli~ki 

efekat ostvaruju delovanjem 

na takozvane PPR-gama 

receptore u masnom tkivu. U 

kombinaciji s metforminom postiè 

se dodatni efekat u smanjenju 

insulinske rezistencije. 

Regeneracija 

beta - }elija 

Pi{e: dr Klara 

Tuci}-Nemet, 

internista 

Dispanzer 

za dijabetes 

u Subotici 

Za mene je iznena|uju}a novina 

bila da beta-}elije pankreasa 

(to su }elije u kojima se stvara 

insulin) imaju sposobnost regeneracije 

iz }elija pankreasnih 

kanali}a i takozvanih progenitornih 

endokrinih }elija. Normalna 

funkcija i koli~ina beta- 

}elija je u stvari produkt ravnoteè 

izme|u umiranja i regeneracije 

}elija. Naàlost, eksperimentalni 

poku{aji pospe{ivanja 

regeneracije beta-}elija jo{ su u 

po~etnoj fazi. Do sada je potvr- 

28 Me-Dij 20

|eno da intenzivna insulinska 

terapija primenjena tokom 2-3 

nedelje pobolj{ava preostalu 

funkciju }elija, i da takozvani 

GLP – 1 (glucagone like peptidpeptid 

sli~an glukagonu) ima 

sposobnost da usporava apoptozu 

(umiranje) beta-}elija i stimuli{e 

stvaranje novih beta-}elija. 

Vaàn cilj terapije je postao i {to 

duè o~uvanje funkcije beta-}elija. 

Postizanje normoglikemije, 

odnosno normalnih vrednosti 

{e}era u krvi doprinosi o~uvanju 

rezerve beta-}elija. Od peroralnih 

preparata za le~enje {e}erne 

bolesti - metformin, takozvani 

aktivatori PPR-gama i PPR-alfa 

receptora imaju dokazano protektivan 

efekat na rezerve beta- 

}elija u pankreasu. 

Insulinski 

analozi 

Predstavljeni su novi pripadnici 

porodice insulinskih analoga. 

Oni su razvijeni da bi se postiglo 

dejstvo insulina {to sli~nije 

fiziolo{kom insulinskom profilu. 

Poznati dijabetolozi Ma|arske 

su tokom jednog simpozijuma 

prikazali svoja prva iskustva s insulinom 

detemir (Levemir), koji 

proizvodi danska kompanija 

NovoNordisk. Re~ je o insulinskom 

analogu dugog dejstva, 

koji je tokom klini~kih ispitivanja 

pokazao mnogo predvidiviji 

dugotrajan efekat, bez oscilacija 

i stabilan farmakodinamijski 

profil. Dugotrajno dejstvo se 

postiè posredstvom dva mehanizma: 

postepenim osloba|anjem 

iz potko`nih depoa i pomo}u 

reverzibilnog vezivanja za 

albumine u krvi bo~nim lancem 

masnih kiselina. Primenom 

ovog insulina postignuta je manja 

varijabilnost glikemijskog 

profila, uz evidentno niì rizik 

od nastanka hipoglikemija, a 

celokupna kontrola metabolizma 

ugljenih hidrata je bolja ili 

sli~na kao tokom primene humanih 

insulina i u tipu 1 i u tipu 

2 dijabetesa. Dodatna prednost 

je i to {to se ne pove}ava telesna 

teìna. 

Prikazan je i insulinski preparat 

Exubera, insulin za inhalacionu 

primenu. Obe}avaju}a je alternativa 

primeni humanog insulina 

putem injekcije, ali u 

Evropi jo{ nije u {irokoj upotrebi. 

Kori{}enjem Exubere kao 

preparata insulina koji se daje 

neposredno pred obrok, uz primenu 

srednjodugodeluju}eg insulina, 

putem penskih ili klasi~ne 

brizgalice, postignuto je signifikantno 

sniènje glikemije na- 

{te i dva sata nakon jela. [iroku 

primenu za sada ograni~ava relativno 

uzan krug pacijenata kod 

kojih je primena Exubere bezbedna, 

kao i subklini~ke, sasvim 

diskretne promene plu}nih 

funkcija koje nastaju nakon du- 

è primene. 

Upoznali smo se i s novim 

preparatom za le~enje dijabetesne 

neuropatije i posteherpeti~ne 

neuropatije, kao i povremenih 

epilepti~nih napada. Neuropatski 

bol je posledica prevelikog 

broja spontanih neuronalnih 

impulsa koji se stvaraju u 

o{te}enim nervnim zavr{ecima. 

Preparat Pregabalin smanjuje 

broj tih neadekvatnih, prekomernih 

impulsa, posredstvom 

delta 2-alfa presinapti~kog receptora. 

Na kraju, moram da istaknem 

da u pogledu izbora insulina i 

preparata za le~enje {e}erne bolesti 

ni pribli`no nismo u takvom 

zaostatku kao ranijih godina. Da 

bi se postigli {to bolji rezultati s 

ovim, zaista izvanrednim preparatima, 

moramo kontinuirano 

pro{irivati znanja, u ~emo }e, 

nadam se, idu}ih godina ponovo 

pomo}i i na{i susedi. 

Zanimljivosti: 

Dogodilo se na Floridi 

KERU[A 

MOBILNIM POZVALA 

HITNU POMO] 

I SPASLA GAZDU 

Dijabeti~ara Kevina Vivera, 

koji se onesvestio po{to mu je 

pao nivo {e}era u krvi, spasla je 

njegova keru{a koja je na vreme 

pozvala hitnu pomo}. "Uveren 

sam da danas ne bih bio ìv da 

Bel tog jutra nije bila uz mene", 

ispri~ao je 34-godi{nji Viver. 

"Bel je moja spasiteljka, ona je i 

moja najbolja prijateljica." 

Viver je keru{u Bel, rase bigl, 

kupio kada je imala dve godine 

i prvobitno mu je trebalo samo 

da mu pravi dru{tvo. 

Kada je ~uo da postoji udru- 

ènje specijalizovano za dresuru 

pasa za dijabeti~are, odlu~io 

je da keru{u upi{e na kurseve. 

Bel je nau~ila da lizanjem i nju- 

{enjem svog vlasnika odredi nivo 

{e}era u njegovoj krvi. Kada 

{e}er Kevina Vivera spadne ispod 

odre|enog nivoa, keru{a 

cvile}i upozorava svog gospodara 

i nekoliko puta ga dodirne 

{apom. 

Kevin Viver se pro{log februara 

nije ose}ao dobro kada se 

probudio u svom domu u Floridi. 

Bel je zacvilela i dodirnula 

ga {apom, ali je Viver mislio da 

keru{a èli da ide u {etnju. Nekoliko 

trenutaka kasnije se onesvestio. 

Bel je prona{la njegov mobilni 

telefon i zubima pritisnula 

broj devet, kao {to je i nau~ila 

na dresuri. Hitna pomo} je u 

Viverov dom stigla nekoliko minuta 

kasnije. 

Preuzeto iz „Politike“, 20. 

jun 2006. 

Me-Dij 20 29

Nema tog lekara koji bi rado da ima 

takvu pacijentkinju kakva je bila 

Anica. Onako samovoljna, nedisciplinovana, 

svojeglava i neozbiljno detinjasta 

– zadavala mi je dosta muke. 

A sa dvadeset pet godina, malim sin~i- 

}em od dve i suprugom I{tvanom, ~ovek 

bi sigurno o~ekivao da bude druga~ija. I 

bila bi da je mogla. Ona je bila takva kakva 

je, i to mi je ~esto ponavljala, kada bih 

se ozbiljno na nju naljutio. »Svi me morate 

razumeti i prihvatiti takvu kakva jesam, 

jer sam tako ro|ena i ne mogu druga~ija 

da budem.«, bile su njene re~i. 

Ne bi bio takav problem to {to je ona 

bila takve prirode, ali imala je {e}ernu bolest 

od svoje petnaeste godine, vid je po- 

~eo da joj se pogor{ava, bubrezi da pokazuju 

znake o{te}enja, a imala je i probleme 

cirkulaciji obeju potkolenica. Nivo {e- 

}era u krvi je ~esto bio visok, ali, tako|e 

~esto, imala je blaè ili ja~e hipoglikemije. 

Ma koliko da sam se trudio da korekcijom 

insulina i savetima kako da se hrani i kako 

da ìvi, popravim lo{e rezultate, to sam 

uspevao samo kra}e vreme, pa je ponovo 

opet bilo kao i pre. 

Blaè hipoglikemije uspevala je da reguli{e 

sama, ili njen suprug, a za teè su 

pozivali lekare iz Zdravstvene stanice, naj- 

~e{}e mene. 

Ina~e, bila je izuzetna èna, vredna, 

uredna, pametna. Ku}a im je bila uvek ~ista 

i sve je bilo na svome mestu. Kuvala je 

svakoga dana, spremala ku}u, bri`no negovala 

maloga sina, redovno ru~no prala 

ve{, brinula o koko{kama, }urkama i patkama, 

i jednoj kozi. Nije ~esto i{la u kom- 

{iluk »na kaficu«, nije imala vremena, a i 

na pijacu nije i{la ~esto, nije imala uvek 

dovoljno novca za to. Snalazila se za hranu 

kako je znala i umela. Sem ìvine, obra|ivala 

je i malu ba{tu u kojoj je bilo dovoljno 

povr}a za njih troje, a imali su i nekoliko 

vo}aka pored ku}e. 

@iveli su u siroma{nijem kraju Sela, u 

ku}ici okre~enoj u belo, sa zelenom podvu~enom 

{traftom. Nisu imali uvedenu 

struju (nikako da se re{i problem sa priklju~kom), 

naravno ni televizor, ni telefon. 

Imali su jedan mali tranzistor koji je stajao 

na kredencu i bio stalno uklju~en. 

I, za{to vam sve ovo sada pri~am. Pri- 

~am zbog ovoga {to sada sledi, i {to nikada 

ne}u zaboraviti. 

Tog zimskog dana sam radio u poslepodnevnoj 

smeni, i kako sam imao puno 

pacijenata i pored toga jo{ iza{ao na tri 

terena, bio sam poprili~no umoran i jedva 

sam ~ekao sedam sati pa da krenem 

ku}i. U petnaest minuta do sedam utr~i u 

ambulantu Ani~ina kom{inica i sva zadihana 

i upla{ena, saop{ti da je Anici jako 

lo{e. Bez svesti je, a mu` nije uspeo da joj 

pomogne. 

Iako smo na teren, u to vreme mi lekari 

i{li sami, bez medicinske sestre, i to 

obi~nim biciklom – s obzirom da je bila 

ovakva situacija, ja sam zamolio sestra- 

Ilonku da po|e sa mnom. Brzo smo poneli 

nekoliko {priceva od 20 kubika, hipertoni~ni 

rastvor glikoze, infuzioni rastvor 

i ostalo {to je ve} bilo pripremljeno u 

mojoj i njenoj torbi, uzeli po bicikl i krenuli. 

Napolju se prili~no smra~ilo, duvao 

je ledeni vetar i vla`ni sneg je ubrzo po- 

~eo da pada. U po~etku nismo imali problema 

u vo`nji bicikla, dok smo vozili po 

~vrstoj asfaltnoj podlozi, ali kada smo do- 

{li na periferiju Sela, gde smo morali da 

vozimo po zemlji ili preko klizavih cigala, 

»flastera«, sa puno neravnina i rupa – trebalo 

je biti prili~no ve{t i ne pasti. Uz sve 

to smo i ùrili najvi{e {to smo mogli u takvim 

uslovima. 

Nekako smo stigli. Ostavili smo bicikle 

napolju i utr~ali u ku}u. U prvo vreme nisam 

mogao da vidim koga sve ima u sobi, 

i gde je Anica. [to zbog zamagljenih vla- 

`nih stakala na mojim nao~arima, {to 

zbog mraka u sobi. Kada sam se malo privikao 

na situaciju, pri slaboj treperavoj 

svetlosti sve}e, video sam na otomanu 

Anicu kako leì, bez svesti, oro{enu hladnim 

znojem i oko njenih usana i na jastuku 

kristale {e}era koji su joj davali. 

Nije bilo potrebno da joj merim {e}er 

u krvi, bilo je jasno o ~emu je re~, a bilo 

je veoma va`no da joj {to pre damo glikozu 

u venu. Sestra Ilonka je ve} uvla~ila 

u {priceve hipertoni~ni rastvor glikoze, 

podvezala joj nadlakticu i... Ja sam ~ekao 

i gledao kada }e po~eti da ubrizgava spasonosni 

{e}er. Dok sam to posmatrao, pomislio 

sam kako je dobro {to je i sestra 

po{la sa mnom, jer pod takvim uslovima, 

iako sam davao intravenozne injekcije 

stotinu puta, ona }e to sigurno bolje uraditi 

od mene. Svetlost sve}e se poigravala 

po goloj nadlanici, igla je bila u lakatnoj 

jami, i trebalo je svakoga ~asa da glikoza, 

koja je u tom trenutku zna~ila ìvot, krene 

krvotokom do svih organa koji su za 

njom vapili. Ali, sestra nikako nije mogla 

da prona|e venu! De{ava se to nekad i u 

mnogo boljim uslovima nego {to je bila 

ta. [ok u kome se Anica nalazila i vene 

koje su kolabirale, jo{ vi{e su oteàvali 

PRIÊ IZ LEKARSKE 

ORDINACIJE 

ANICA 

pronalaènje vene. Vidno ve} nestrpljiva 

i zabrinuta, sestra je poku{avala, i poku- 

{avala, i poku{avala – i ni{ta. Onaj ohrabruju}i 

crveni trag krvi u onom plasti~nom 

delu igle, koji je znak da je igla u veni, 

nikako da se pojavi. 

[ta da radimo? Vreme prolazi i {to je 

mozak duè bez glikoze, to je ve}a opasnosst 

od njegovog 

o{te}enja. Ja bih pomogao, 

ali kako }u 

ja prona}i venu bolje 

od medicinske 

sestre koja to radi 

svaki dan po nekoliko 

desetina puta, a 

ja samo povremeno. 

A glikoza se mora 

dati! 

Glukagon, koji se 

daje intramuskularno, 

u to vreme mi 

nismo imali. 

Pi{e: Dr Dragoljub 

Vrba{ki 

Svi koji su bili u sobi, mu` i dve kom{inice, 

gledali su {ta se de{ava i intuitivno 

ose}ali svu ozbiljnost situacije i pomalo bili 

iznena|eni na{om trenutnom bespomo}no{}u. 

Ja sam tako|e stajao kao nemi 

posmatra~, dok mi je mozak besomu~no 

radio, poku{avaju}i da na|e re{enje. 

I tada, sestra-Ilonka izvu~e iglu, olabavi 

povesku i re~e: »Doktore, ne mogu, i ne 

mogu, da prona|em venu, probajte vi!« 

Ja!? 

Rekao sam da sam ve} davao intravenozne 

injekcije i u ambulanti i na terenu, ~ak 

su mi i govorili da imam »laku ruku«, kako 

se to me|u zdravstvenim radnicima kaè, 

ali sada, pod ovim uslovima, kada sestra nije 

uspela i kada je mo`da ne svojom gre- 

{kom malo i o{tetila vene dok je poku{avala 

– nisam imao nikakve {anse da uspem. 

Vreme kao da je odjednom stalo. Svi 

smo stajali kao kameni kipovi, a ja sam 

gledao u pruènu ruku sestre u kojoj je bio 

{pric sa glikozom. 

Kao po nekom automatizmu, pruìo 

sam ruku, uzeo {pric od sestre, klekao pored 

postelje, ponovo podvezao nadlakticu, 

zamolio da pribliè sve}u, naslonio 

iglu na koù i gledao kako njen ovalni 

otvor polako nestaje pod koòm. Prstom 

sam potraìo venu i misle}i da sam je na- 

{ao, pomerio sam odlu~no iglu dublje. Povukao 

sam klip {prica unazad i... pojavila 

se crvena boja. Odmah sam ubrizgao glikozu, 

sestra mi je dodala slede}i pun 

{pric, pa jo{ jedan, pa jo{ jedan. 

Kako sam uspeo, ni tada, a ni danas kada 

ovo pi{em nije mi jasno. 

Va`no je da smo tada spasli jedan ìvot. 

Posle tog doga|aja se Anica odjednom 

potpuno promenila. Pazila je na ishranu, 

redovno davala insulin, strogo pazila na 

doze, radila onoliko koliko joj je bilo dozvoljeno 

– i vi{e nije imala nijednu hipoglikemiju. 

I uvek kada bi do{la u Zdravstvenu stanicu 

i videla sestra-Ilonku, ili mene, u pogledu 

bi joj zatreperio jedan topli zra~ak 

zahvalnosti, koji smo mo`da samo mi videli. 

A za{to sam vam ovu pri~u o Anici ispri~ao 

u pro{lom vremenu? 

Pa, zato {to je od tada i pro{lo mnogo 

vremena, i zbog toga {to... 

Me-Dij 20 31

Dijabetesni bolesnici 

koji u ishrani koriste 

dosta ribe, smanjuju rizik 

od nastanka komplikacija 

na KVA (kardiovaskularnom 

aparatu). 

Kod njih je ~ak za 64 odsto niì rizik 

od nastanka kardiovaskularnih bolesti 

(naro~ito kod èna). Ali, ovo ne 

vaì za sve ribe, najbolje je jesti ribe 

~ije je meso bogato omega-3 masnim 

kiselinama, u koje spadaju tuna, losos i sardina. 

Pripremio: 

dr Dragoljub Vrbaški 

Stopa smrtnosti se smanjuje za oko 30 

odsto kod osoba koje su pomo}u dijete 

uspele da smanje svoju telesnu teìnu za 

1–10 kg. I sam poku{aj da se oslabi moè 

pozitivno da uti~e na ljudsko zdravlje, jer je utvr|eno 

da je i kod onih koji nisu uspeli dijetom da smanje telesnu 

teìnu, za 19 odsto je bila smanjena stopa smrtnosti. 

Svetska zdravstvena organizacija, koja je 

gojaznost proglasila za opasnu bolest, 

iznela je i podatak da od visokog krvnog 

pritiska godi{nje napusti ovaj svet 7,1 milion 

ljudi. 

Osobe ~ije su majka ili sestra imale infarkt 

miokarda pre 65 godine ìvota, a 

otac ili brat pre 55 godine, imaju veliki rizik 

da i one obole od bolesti srca i krvnih 

sudova. 

Srce ~oveka od 70 godina je kucalo 

2,500.000.000 puta. Maksimalan mogu}i 

broj otkucaja srca je 4,000.000.000. 

Stru~njaci sa univerziteta UKLA su utvrdili 

da aktivni fizi~ki napori spre~avaju 

stvaranje opasnih ateroskleroti~nih naslaga 

u arterijama. Kod osoba koje nisu fizi~ki 

aktivne one se stvaraju gotovo tri puta brè i pove}evaju 

se za 14,3 mikrograma godi{nje, za razliku 

od 5,5 mikrograma kod onih koji se bave aerobikom 

ili dògingom. 

Sem toga, kod onih koji su fizi~ki aktivni zapaèno je 

da imaju manju telesnu teìnu, srce im se brè oporavlja 

od napora, imaju umereniji puls i vi{i nivo dobrog 

holesterola. 

ZANIMLJIVOSTI (3) 

Istraìvanja su pokazala da dijabetesni 

bolesnik u toku dana mora da donese 

oko 80 odluka vi{e nego onaj koji nema 

{e}ernu bolest. 

POZNATI I DIJABETES (2) 

Hali Beri 

Ameri~ka glumica. Ro|ena 14. avgusta 

1968. u Klivlendu (Ohajo, SAD). 

Bila je izabrana za Mis sveta 1986. 

Glumila je u mnogim filmovima i dobila 

vi{e presti`nih nagrada. I sada je jedna od najboljih 

i najpopularnijih glumica 

Mar~elo Mastrojani (1924-1996) 

Italijanski glumac, pravo ime Mar~elo 

Vin~enco Domeniko. Glumio u 142 

filma, i snimao s poznatim reìserima 

kao {to su Federiko Felini i Mikelan|elo 

Antonioni. Filmovi: “Devojke sa {panskog trga”, 

“Bele no}i”, “Sladak ìvot” itd 

Umro je u Parizu, od karcinoma pankreasa. 

Spenser Trejsi (1900-1967) 

Severnoameri~ki glumac, poznat po 

karakternim ulogama. Najpoznatiji 

filmovi: “Hrabri kapetan”, “Bes”, 

“Starac i more”, “Pogodi ko dolazi na 

ve~eru?”. 

Bio prvi koji je uzastopno dobio dva filmska O- 

skara, 1937. i 1938, a sedam puta je bio nominovan 

za tu najvi{u filmsku nagradu. Umro od 

sr~anog infarkta. 

Me Vest (1893-1980) 

Ameri~ka glumica koja je ro|ena u 

Njujorku (SAD), a svoju gluma~ku karijeru 

je zapo~ela jo{ kao devoj~ica glume}u 

u varijeteima i muzi~kim komedijama. 

Postala je vrlo poznata i popularna glumica. 

Menahem Begin (1913-1992) 

Bio je prvi ministar Izraela 

(1977–1983), koji je potpisao mirovni 

sporazum izme|u Izraelaca i Arapa. A, 

godine 1978, zajedno s egipatskim 

predsednikom Anvarom El Sadatom, dobija 

Nobelovu nagradu za mir. 

Ro|en je u Rusiji, zavr{io pravni fakultet u 

Var{avi, odmah se uklju~io u cionisti~ki pokret u 

kome je imao va`nu ulogu, i potom bio stalno u 

ìì ratnih ili politi~kih doga|anja. 

Pripremili: Dr Sa{a Petkovi} 

& Dr Dragoljub Vrba{ki 

Me-Dij 20 33

Reagovanja 

NEODGOVORNO 

IZAZIVANJE STRAHA 

Beogradski nedeljnik NIN, u broju 2895 od 22. 

juna ove godine, doneo je ~lanak o problemima le- 

~enja dijabetesnih bolesnika u Srbiji sa zastra{uju- 

}om naslovnom stranom „Dijabeti~are ubijaju, zar 

ne ?“ i podnaslovom „Nagodbom dràve i farmaceuta 

400.000 te{kih bolesnika prepu{teno tihom 

umiranju“. Na ~lanak je u narednom broju reagovao 

o{trim dopisom ministar zdravlja, sledio je, ve} 

u istom broju, neodmeren i ostra{}en odgovor glavnog 

i odgovornog urednika, zatim dopisi ~italaca, te 

ponovni prilog autora ~lanka, sada s nadnaslovom 

„Dràva protiv dijabeti~ara“. 

Ne znamo koliko je ovaj ~lanak s naslovom u najboljem 

maniru tabloidne {tampe doprineo da se 

donekle popravi tira` NIN-a, ali veoma dobro znamo 

da je izazvao veliko uznemirenje me|u dijabetesnim 

bolesnicima, kod nekih ~ak i pani~an strah. 

„Me-Diju“ su se pismima ili telefonski obra}ali 

mnogi bolesnici traè}i obja{njenje o ~emu je zapravo 

re~. I piscu ovog teksta na ku}ni telefon ili prilikom 

susreta na ulici vi{e bolesnika i njihovih ro|aka 

postavljali su sli~na pitanja. 

Bez polemike 

Nije nam namera da polemi{emo s autorom 

~lanka, ve} jedino èlja da na{im ~itaocima pruìmo 

{to objektivnije informacije, koje s pravom 

o~ekuju od lista namenjenog re{avanju njihovih 

problema. [to to nismo ranije u~inili razlog je jedino 

u tome da se u vreme kada je pomenuti ~lanak 

objavljen, poslednji broj „Me-Dija“ ve} nalazio u 

{tampi. 

Dva su osnovna pitanja koja se u ~lanku razmatraju: 

vrlo ograni~ena prava na dobijanje penskih 

brizgalica na ra~un sredstava Republi~kog zavoda 

za zdravstveno osiguranje i, drugo, isto takva ograni~enja 

za dobijanje aparata za samokontrolu {e}era 

u krvi i traka potrebnih za te aparate, uz vrlo 

komplikovanu i zametnu administrativnu proceduru. 

Mogli bismo se sloìti s ovim konstatacijama. Nismo 

zadovoljni dostignutim nivoom kvaliteta za{tite 

dijabetesnih bolesnika kod nas, jer ona zaostaje ne 

samo u odnosu na visoko razvijene zemlje nego i na 

ve}inu zemalja u na{em bliskom okruènju. Zbog 

toga smo vi{e puta od Zavoda zahtevali da se postoje}a 

situacija pobolj{a, u ~emu smo – za razliku od 

navoda iznetih u ~lanku – imali odre|enih pozitivnih 

rezultata. Ni sada{njom situacijom 

ne moèmo biti zadovoljni, zbog ~ega i dalje 

nastojimo da se, u saradnji sa Zavodom, kvalitet dijabetolo{ke 

za{tite postepeno, korak po korak, podiè 

na vi{i nivo. 

Istina nije tako crna 


Lazar Lep{anovi} 

Da li su onda tvrdnje iznete u ~lanku o zlehudoj 

sudbini na{ih bolesnika, koji su „prepu{teni tihom 

umiranju“, ipak istinite? Odgovor je jednostavan i 

rezolutan – apsolutno ne! Posredi su neta~ne informacije 

koje ne doprinose re{avanju postoje}ih problema, 

ve} jedino nepotrebno uznemiravaju javnost. 

Svakako je najva`nija ~injenica da se u na{oj zemlji 

upotrebljavaju najkvalitetniji preparati humanog 

insulina, uklju~uju}i i takozvane insulinske analoge, 

koji zauzimaju sve zna~ajnije mesto u terapiji, 

kao i da se u bo~icama nalazi potpuno isti insulin 

kao i u penskim brizgalicama. Drugim re~ima, bolesnici 

koji koriste insulin iz bo~ica i ubrizgavaju ga 

klasi~nim {pricevima dobijaju potpuno isti insulin 

kao i oni koji ga daju pomo}u penskih brizgalica. 

Prema tome, prednost penskih brizgalica nije u kvalitetu 

insulina koji se u njima nalazi, nego u komfornom 

i gotovo bezbolnom ubrizgavanju. To se konstatuje 

i u ~lanku iz NIN-a, ali nekako uzgred i nedovoljno 

nagla{eno. Nesumnjivo je da je doziranje 

pomo}u pena mnogo jednostavnije i sigurnije (jer 

su gre{ke gotovo nemogu}e), ali se ista takva preciznost 

postiè i klasi~nim {pricevima pod uslovom da 

je bolesnik, ili lice koje mu daje insulin, dobro obu- 

~eno i da je potpuno ovladalo tehnikom pripremanja 

insulinske me{avine. Poseban problem predstavljaju 

slabovide osobe, bolesnici kojima drhte ruke i 

uop{te stare osobe, {to je samo donekle regulisano 

postoje}im pravilnikom, a na boljem re{avanju njihovih 

problema Savez dru{tava Vojvodine i druge 

institucije stalno insistiraju i nadamo se da }e uskoro 

i u tom pogledu do}i do povoljnijih re{enja. 

Nije ta~na informacija da su novim odrebama 

bolesnici prinu|eni da se vrate na insulin u bo~icama. 

Doskora su ograni~enja u pravu na dobijanje 

penskih brizgalica bila ~ak znatno ve}a i njih su mogle 

dobijati samo odre|ene kategorije bolesnika isklju~ivo 

mla|ih od 26. godina. înjenica da su u 

nekim mestima gotovo svi bolesnici bili na penskim 

34 Me-Dij 20

izgalicama samo je posledica nepo{tovanja propisa 

Zavoda od strane njegovih pojedinih filijala, a ne 

rezultat zakonske regulative. To, me|utim, nije bio 

slu~aj s mnogim drugim medicinskim centrima. Na 

primer, u Novom Sadu i mnogim drugim vojvo|anskim 

gradovima. Treba ista}i da je novim pravilnikom 

Zavoda pro{ireno pravo na dobijanje penskih 

brizgalica svim bolesnicima na intenziviranoj insulinskoj 

terapiji (sa ~etiri injekcije dnevno), bez obzira 

na godine ìvota. Ova odluka je sasvim razumljiva,jer 

je davanje insulina ~etiri puta na dan klasi~nim 

{pricevima izuzetno te{ko, zbog ~ega mnogi 

pacijenti kod kojih je postojala indikacija nisu bili 

spremni da prihvate intenziviranu insulinsku terapiju. 

Nema sumnje da je ovo re{enje zna~ajan korak 

u pobolj{anju kvaliteta le~enja jedne relativno velike 

grupe insulinzavisnih bolesnika. Valja o~ekivati 

da }e se pravo na upotrebu pena uskoro pro{iriti i 

na brojne grupe pacijenata koji dobijaju dve injekcije 

insulina – bolesnici s retinopatijom i nekim drugim 

komplikacijama {e}erne bolesti, stare osobe i 

one kojima drhte ruke, kao i na bolesnike kojima bi 

trebalo uvesti i tre}u injekciju insulina (u podne). 

Prakti~no je ista situacija i s pravom na dobijanje 

aparata i traka za samokontrolu {e}erne bolesti. Naime, 

ranije izuzetno restriktivne mere donekle su 

ublaène, tako da je odredbama novog pravilnika to 

pravo dato i svim bolesnicima – bez obzira na godine 

ìvota – koji se nalaze na intenziviranoj insulinskoj 

terapiji. 

Pojednostaviti procedure 

Postoje}a procedura za dobijanje penskih brizgalica 

i pribora za samokontrolu bolesti je vrlo komplikovana, 

dugotrajna i, zapravo, nepotrebna. Pacijenti 

svakog meseca treba da izgube najmanje dva-tri 

dana da bi ostvarili svoja nesumnjiva prava. Uvereni 

smo da je mogu}e i da se mora pojednostavniti 

sada{nja procedura,jer je to prvenstveno u interesu 

samih bolesnika. Na taj na~in smanji}e se i izdaci 

zbog odsustvovanja s posla, putovanja u ve}e medicinske 

centre i ~este nepotrebne odlaske na lekarske 

komisije. Savez dru{tava Vojvodine za borbu 

protiv {e}erne bolest upravo se ovih dana obratio 

Republi~kom zavodu za zdravstveno osiguranje s vi- 

{e predloga i ideja kako da se postoje}i problemi re- 

{e na najpovoljniji na~in i veruje da }e na tom planu 

uskoro uslediti odre|ena pobolj{anja. 

Zaklju~no se moè re}i da zdravstvena za{tita dijabetesnih 

bolesnika u na{oj zemlji nije na èljenom 

nivou, ali se mora konstatovati da je u poslednje 

vreme, ipak, postignuto izvesno pobolj{anje. Zbog 

toga su neophodni veliki napori da se i u te{koj materijalnoj 

situaciji u kojoj se na{e zdravstvo nalazi 

postoje}a situacija i dalje pobolj{ava. Me|utim, ~lanak 

objavljen u NIN-u tome svakako ne doprinosi. 

U njemu je izneto vi{e neta~nih podataka, on samo 

dezinformi{e javnost i svojom zastra{uju}om najavom 

izaziva veliki nemir i strah kod mnogih bolesnika 

i njihovih porodica. 

Me-Dij 20 35

PREDLOG JELOVNIKA ZA OBOLELE 

OD [E]ERNE BOLESTI 

ÔRBA OD KUPUSA I PARADAJZA 

Potrebni sastojci: 

200 g o~i{}enog kupusa, 

100 g olju{tenih krompira, 

1 manja glavica crnog luka (30 g), 

100 g posnog svinjskog mesa, 

1 ka{i~ica ulja (najbolje od kukuruznih klica), 

100 ml soka od paradajza, 

150 ml bistre instant – supe, 

so, biber, kim, sitno seckan list od per{una. 

Priprema: Svinjsko meso ise}i na tanke rezance i proprìti 

na vrelom ulju. Izvaditi iz ulja, a u istom ulju proprìti 

iseckan kupus, luk, krompir, i sve za~initi biberom, 

kimom i posoliti. Dodati proprènom povr}u sok 

od paradajza i supu i sve kuvati oko 20 minuta u poklopljenom 

sudu. Posle 15 minuta kuvanja dodati meso, 

a na kraju kuvanja posuti ~orbu listom od per{una. 

Vreme pripreme oko 45 minuta. 

Jelo sadrì 16 g UH, 26 g B, 21 g M, 1613 kJ (384 kcal). 

BIFTEK SA VRGNJAMA 


125 g bifteka (jedna {nicla ), 

120 g olju{tenog krompira, 

1 ka{i~ica ulja, 

200 g o~i{}enih vrganja (vrsta pe~uraka), 

1 manja glavica crnog luka (30 g), 

1 ka{ika kisele pavlake (20 g), 

so, biber, su{eni timijan. 

Priprema: Biftek pobiberiti, premazati uljem, i ostaviti 

da stoji. Krompir oprati i ostaviti da se kuva u slanoj vodi 

(oko 20 minuta). Pe~urke oprati i ise}i na manje komade. 

Biftek proprìti na tiganju, sa obe strane, i izvaditi. 

Staviti u tiganj preostalo ulje i na njemu proprìti 

sitno iseckan luk i pe~urke. Posoliti, pobiberiti i posuti 

timijanom. Biftek vratiti u tiganj, i sve zajedno dinstati 

na tihoj vatri 3-4 minuta. Po potrebi dodati ka{iku vode. 

Kada je skinuto sa vatre, dodati kiselu pavlaku i po potrebi 

jo{ za~initi. Sluìti sa barenim krompirima. 


Jelo sadrì 20 g UH, 33 g B, 20,5 g M, 1694 kJ (403 

kcal). 

JABUKE PUNJENE BADEMOM 


1 velika jabuka (oko 200 g) 

1 ka{i~ica suvog gro`|a 

1 ka{i~ica uzdu` ise~enih olju{tenih badema 

1 belance 

1/2 ka{i~ice maslaca 

malo te~nog zasla|iva~a. 

Priprema: Jabuku oprati i, pomo}u posebne naprave, 

izdubiti joj ku}i{te sa semenom. Belance ulupati i pome{ati 

sa suvim gro`|em, bademima, zasla|iva~em i 

time napuniti jabuku. Jabuku staviti u pleh, odozgo dodati 

maslac i sve staviti u podgrejanu pe}nicu na 200 

stepeni da se pe~e oko 25 minuta. Odmah sluìti. 


Jelo sadrì 45 g UH, 2 g B, 8 g M, 1118 kJ (266 kcal). 

(Iz KUVARA ZA DIJABETIÂRE 

autora Mirjane Cveki}) 

dr Jelena Vujasin 

Stru~na predavanja 

Krajem avgusta, u Zadu`bini Ilije M. Kolarca, u Beogradu, Agencija Royal jelly 

0rganizovala je DAN LEPOTE I ZDRAVLJA, u okviru ~ega su bila odràna dva 

predavanja: «Principi pravilne ishrane», o ~emu je govorila prof. dr Zorica âparevi}, 

dok je drugo predavanje bilo na temu «Prirodni preparati kao dodatak 

ishrani za zdrave, gojazne i osobe obolele od {e}erne bolesti», gde je predava~ 

bila dr Jelena Vujasin. Nakon predavanja prisutni su mogli razgovarati sa predava~ima. 

Planira se redovno odràvanja ovakvih predavanja na Kolar~evom 

univerzitetu ili, po èlji op{tinskih dru{tava za borbu protiv {e}erne bolesti, i u 

drugim mestima. 

Na ~elu Organizacionog odbora ove manifestacije bio je ing. Petar Rancinger. 

36 Me-Dij 20

The Song of Diabetes by Cecil Striker 

This ingenios poem, in the manner of Longfellow's »Hiawatha«, was read by its author, 

Dr.Cecil Striker, at the Banquet of the 12th Annual Meeting og the ADA in Chicago, June 7, 

1952. 

Prevela sa engleskog Hajnalka Bar{i 

Korigovao i prepevao na srpski Dr Dragoljub Vrba{ki 

Jun 2006. 

PESMA 

O DIJABETESU 

U ordinaciji doktora-endokrinologa, 

[to kao sveto mesto ima neki ~ar, 

Sedeo je jedan bolesnik, dijabeti~ar. 

Sedam je simptoma on imao, 

Sedam jasnih karakteristi~nih znaka: 

Hiperglikemija i glikozurija, 

Polifagija i pothranjenost, 

Polidipsija i poliurija, 

I malaksalost veoma jaka. 

I tada doktor re~e njemu: 

»Od danas }emo se ~e{}e vi|ati, 

Ti vi{e ne}e{ biti sam, 

Ja }u te le~iti, ali i opominjati, 

I uvek }u dobar savet da ti dam. 

Dva velika prijatelja dijabetes ima, 

I niko se ne moè meriti s njima. 

Prvi je dijeta, osnov svega, 

A drugi, insulin – kome treba. 

Oni kojima ne treba insulin da damo, 

Dobro pomaè i dijeta samo. 

Ali, ako neko insulin da primi mora, 

Genijalan je on spasilac, tu nema zbora. 

Organizmu tvome puno }e pomo}i, 

I posta}e mu prijatelj kakvog nema, 

Nikad mu ni{ta ne}e odmo}i, 

A tebe }e li{iti psihi~kih problema 

Vrati}e ti opet nadu ako je izgubi{, 

I pruìti novu volju da dalje ìvi{. 

Ali nije uvek tako bilo, kaèm ti ja, 

U vreme pre Minkowskija, 

A lo{a je prognoza bila namenjena. 

I u vreme pre Fon Nurdena. 

A i davno pre njih dvoje, 

Klod Bernard je vr{io eksperimente svoje, 

Izu~avao je za varenje enzime, 

Simpatikus i glikogen, 

I {ta se de{ava u jetri s njime. 

Osnovao modernu fiziologiju, 

I svim nau~nim sledbenicima, 

Pokazao dalju pravu metodologiju. 

Bilo je i drugih {to su se trudili, 

Kako bi tajnu pankreasa otkrili, 

Kao Maks von Petenkofer, stari, 

Vrstan nau~nik i istraìva~ pravi. 

Karl von Voit je bio dijeteti~ar, 

Rubner je ispitivao kalorimetar, 

Radili sa temperaturom i energijom, 

Lusk i Benedikt, istom njegovom 

strategijom. 

Langerhans je otkrio u pankreasu ostrvca, 

Kusmaul je zapazio jedno specijalno 

stanje, 

Od tada se to naziva ›Kusmaulovo 

disanje‹. 

Nainin, vizionar novoga sveta, 

Izmislio je novu re~ »acidoza«, 

Magnus-Levi se istakao u le~enju kome, 

Emil Fi{er, upam}en kao hemi~ar, 

A Henri [erman je bio nutricionista. 

To su bili ljudi koji su stvorili osnovu, 

Pioniri, istraìva~i, velikani za nauku novu, 

Izgradili su most izme|u pacijenata, 

I novijih laboratorijskih rezultata.« 

Nastavi}e se u narednom broju 

Me-Dij 20 37

NAGRADNA UKR[TENICA 

VODORAVNO: 

1. Osoba koja zavr{i specijalizaciju je? 

2. Irena Radi} (inc.); Jedno ènsko ime; 

snièna nota „E“; jedno gr~ko slovo 

3. Ispri~ala, kazala; Evropski Pokret (inc.); 

Reka u Italiji 

4. Uzela tu|e; 

Biljka koje najvi{e ima na travnjacima 

5. Sve{tenik; Protiv; Go, bez ode}e 

6. Kolona; Vi{edimenzionalni energetski omota~ 

koji okruùje telo; 17. i 1. slovo azbuke 

7. Sumpor; @eravica; Palice, {tapovi 

USPRAVNO: 

1. Sok za razre|ivanje; Sever 

2. Grdnja, ukor 

13. Energija; Zakrpljeno, pokrpljeno 

14. Od po~etka do kraja; Potvrdna re~ca 

15. Bilo je u njenom posedu, tj. ona je to? 

Reomir 

16. Li~na zamenica; Jedno ènsko ime 

17. 1. samoglasnik; Energija; 

Deo u kadi 

18. @ivotinje sa raznim, predivnim bojama 

na krilima 

19. Sekuli} (inc.); Oznaka za pre~nik; 

Autonomna Pokrajina (inc.) 

10. 21. slovo azbuke; 

Jedan novosadski radio; 

Kalijum 

11. Pokvariti stomak otrovnom hranom 

12. 1. i 4. samoglasnik; Vlastelin 

Ta~no re{enje nagradne ukr{tenice "Me-Dij" - a: 

1. vodoravno .......................................................... 

11. uspravno ........................................................... 

Dva ~itaoca na{eg ~asopisa koji budu poslali ta~no 

re{enje nagradne ukr{tenice bi}e nagra|eni knjigama 

na{ih stru~nih saradnika. 

Nagra|eni ~itaoci iz prethodnog 

broja "Me-Dij"-a su: 

1. \or|e Milo{evi}, 

32000 â~ak, Ul. U. Marinovi}a 21/6 

2. Stevan Steji}, 

21000 Novi Sad, Bul. cara Lazara 71, st.8 

38 Me-Dij 20

iiiizz zz dddd aaaa jjjjee ee ssss aaaa vvvv eeee zzzz dddd rrrr uuuu

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?