glucotrend 2 - Savez društava Vojvodine za borbu protiv šećerne ...

Dijabetolog* MoJio bib Vas da tai objasuiteza~to tieki bolesaici svoju ~eeemubolest moraju da lece svskodneviiimprimanjem iajekcije insulin», a aeki"imeju stece" pa ne moraju da ga ptimaju.- Secerna bolest se klinickimoze ispoljavati u raznim oblicima kojie mcdu obno veoma razlikuju. ad svihobolelih od dijabetesa, u oko 80 do 90%slucajeva rec je 0 insulinnezavisnorn, tj.tipu 2 dijabetesa, koji se odlikuje rclativnimnedostatkom insulina, odnosnonjegovog dejstva, a javlja se u redovecnihili osoba tarije zivotne dobi.Grubo govorcci, u ovih bolesnikaIunkcija pankreasa nije 1I velikoj merio iecena, tako da pankrea moze josizve no vrerne, koristcci svoj rczervnipotencijal, da stvara koliko-toliko insulinai tako donekle regulise vrednostsecera 1I krvi. Dosta veliki broj ovihbolesnika moze da leci voju bolestkoriscenjern amo osnovnih naccla terapijedijabetesa, tj. dijetu i Iizickuaktivnosl. Mcdu ovim bolesnicima imadosta gojaznih osoba, gde odgovarajucadijeta i Iizicka aktivnost treba da manjeili otklone gojaznost, cime se po tizeznatno bolji rezultat u lccenju dijabetesa.S druge strane, ako ove mere nisudovoljne da e po tigne dobar ili zadovoljavajuciefekat lecenja, 1I terapiju seuvode, dodatno, odgovarajucc tableteza Ieccnjc sccerne bolesti. akonodredenog vremena, obicno posle desetakgodina ovakvog lecenja, kada sesposobnost pankreasa da stvara insulinvam odgovara: Prof. dr Pavle Pantelinaci crpi, pa ni tablete nisu vise efikasne.tada se bolesnik mora prevesti s tabletana insulin ku terapiju. Za lakvogbolesnika se kaze da ima tip 2 dijabetesa,koji je po tao sckundarno in ulinzavisan.Za razliku od tipa 2 dijabetesa,insulinzavisni ili tip 1 dijabeiesa javlja seu dece i rnladih osoba (obicno pre 40.godine). On e karakterisc apsolutnimncdostatkom insulina nastalim zbogvelikog ostccenja bcta-celija pankreasa,koje imaju zadatak da tvaraju i izlucujuin 1I1in u krvotok. Uz dijetu i Iizickuaktivno t, tip 1 dijabetesa od samogpocetka i dalje tokom celog zivota morada se leci injckcijarna insulina. Takcdce dijabetes u trudnica leci insulinomako dijcta nije dovoljna da obezbedidobrc vrcdnosti scccra u kvi. a privrernenojupotrebi in ulina u odredenimstanjima i situacijama bilo je vcc reci uproslorn broju ovog casopisa. Medutim,trcba naporncnuti da bez obzira kojeg jctipa i da Ii .e leci tabletama ili insulinom,ako dijabctes hronicno nije dobro regulisan,tj. ako se visoke vrednosti secera ukrvi odrzavaju duzc vrcrnc, tad a mogunastati trajna ostcccnja, sto svakakotreba izbeci,* Seeemu bolest Ieciai iiisulinomi primam dye iajekcije insuJina nadan (meseviau "bistiog" i "tiiutnog"insuJina). Uz to imam uiogucaost dasam kontroliseai vrednosti ~ecera ukivijet imam opremu za samokontrolu.Planiram da letiai u Kanadu, u poseturodacima, koji su mi skieauli pabJju daee mi se zbograzliCitih vremenskihzona "pxomeaiti danza tioc", Kako dapostupim u vezi sleceajem dijsbetess is dozama insuJina ?- Yi ada,kao sto kazete, primatedye injekcijeinsulina (ujutro iuvece), i to mesavinuinsulina kratkog("bistrog insulina") isrednje dugog dej tva("mutni insulin").Prvo sio bih Vamsavetovao jcste dakrenctc na put sdobrim vrednostimasccera u krvi. Uz totreba da ponesete sasobom dovoljnoVaseg in ulina, priborza njegovodavanje (spriccva iigala), kao i aparat itracicc za sarnokontrolusccera u krvi.Pone ite i Vasu dijabcticarsku knjizicu,kao i neko od srcdstava za otklanjanjeakutne hipoglikcmije (secer, bombone,cokaladu i licno). Sve ovo nositc uvekuz sebe u rucnorn prtljagu (nemojte topredati S 0 talim pakctima pri cckiranjukarte pre poletanja aviona). Ukoliko letbudc trajao duze, bcz prekidanja ipresedanja u drugi avion, savetujcrnYam da e odrnah prijavite stjuardesi ida Yam ona obezbcdi rnogucno t uzimanjaobroka na priblizno svaka trisaia. Treba irnati u vidu da ce Yam setrajanjc dana produziti za 6 do 7 sari priputovanju iz nase zcrnlje u Kanadu, a zai 10 toliko skratiti pri povratku. Akotezc podnosiie putovanje avionorn,mozete uzcti tablctc protiv povracanja.fa dan putovanja, bez obzira da Ii avionpolcce ujutro ili uvecc, rnozcte sebi datiuobicajenu jutarnju dozu insulina.Tokorn dana rnozctc obroke uzima Iiuobicajeno. Ako avion polecc uvecc,tada mozctc scbi dati jo i uobicajenuvccernju dozu insulina i uzcti vcceru, aako ste do tada uzimali tzv, "obrok prespavanja ", uzrnitc ga i ovaj put uuobicajcno vrerne. Kada prodcjedanaest-dvanaest sari od po lednjcdate mcsavinc insulina, vrerne je zanovu injckciju insulina (bcz obzira da Iiste u tom momentu u avionu ili ne), stirn da bi dobro bilo da prethodnoproveritc kolika Yam je vrcdnost secerau krvi (SUK) u tom trenutku i potornebi date same kratkodelujuCi ("bi tri")insulin. Potrebne doze su individualne irazlicite od bolesnika do bolesnika, noorijcntaciono mozcie sebi dati onolikojcdinica insulina kolika je trenutna vrcdnot scccra u krvi u mrnol/l, ili za svakislucaj, radi izbcgavanja evcntualnehipoglikernijc, dati 2 do 3 jedinice insulinamanje nego sto je vrednost seccra(npr. ako je eccr u krvi 13 mmol/l, dati10 do 12 jedinica in ulina). Pojestipotom obrok i uzirnati ga dalje na svakatri sata. Ubacivanjem ove dozekratkodelujuceg insulina premostili SIcperiod oko 6 do 7 casova, sto cc Yamomoguciti da dalje nasiavite svoju sernurnesavinc insulina, bilo da ga zapocnetes jutarnjom ili s veccrnjorn dozom insulinau novoj sredini. Slicno postupiti i prilikompovratka kuci, kad cete davanjcmkratkodclujuceg insulina ume to mesavineinsulina, pred polazak, pokriti period"skracenog" dana do slcdece injekcijemcsavine insulina. Uzgred naporninjem,da ne bi bilo zabune, da se naamcrickom kontinentu upotrebljavajukoncentrovani insulini i odgovarajucispricevi (nasi, dornaci imaju 40 jedinicau 1 ml), Za davanje ovog koncentrovanoginsulina upotrebljavaju se i odgovarajucispriccvi ("svaki insulin trazisvoje spriccvc").

Speci;alno za "Me-Dij"Dr Dusan Bozic,pokrajinski sekietsr za zdravstvo"PRAVI PRIMER DOBRE SARADNJE"Se6ema bolest je jediio od najceSCib.oboljenja u Vojvodini. Procenjuje se da Calcblizu deset odsto Vojvodanaboluje od ove bolesti. Tecen broj se, u stveii, ne moze utvtditi jet mnogi i ae znaju da su oboleli od ove tesk« itieizlecive bolesti. U posledajoj deceniji otkrivanju dijabetesa malo se posvecuje pa:tnja. Lekovi se sve tetenabavljaju, pogotovo oni bolesnici koji zevise od insuJina,pa su komplikacije veoma ceste. Obratili smo se stogapokrajinskom sekretsiu za zdravstvo, rad i socijalnu politiku dr Duseau Boiicu i zamolili ga da, specijalno za"Me-Dij", odgovori na tiekoliko pitanja. I pored brojnih obaveza, dr BoZicje prih vatio razgovor.* U Vojvodini je pre desetsk godina biloobavezno Iluorogretissn]e. kojom prilikomje otkriveue tuberkulozs, a postojsleje ttiogucnost i tenog otkrivenjsrskii. Gradani su bili obevczni de napregled dono c i trsku na kojoj bi scukezelo da Ii u utinu po tojc i znsciseeerne bolesti. Da Ii postoji mogucnostda e u Vojvadini obnovi ova akcija?obzirom na cpidernioloski znacajecerne bolesti za AP Vojvodinu iopravdanost skrininga ovog oboljenja ucelokupnom stanovnistvu, Pokrajin kisekretarijat za zdravstvo, rad i socijalnupolitiku predvideo je program ranedetekcije disbctcs mellituse u 2002.godini. Ovakvc akcije su sprovodenc 1Inasoj Pokrajini redovno do pre 15 godinai smatram neophodnim da se takviprogrami nastave.* Vec duic vrcme nil c trii te je neutcdnosnsbdcveno Ickovima za dijsbetes,posebno za onaj deo bole nike kojiupo/rebijavaju insulin. Dn Ii cc se preduzctimere da oboleli dolnzc lakSe ibric do lekove?U nesim zdrsvstvcnim ustsnovems,posebno u Zdrevstvcnoni centru uovom Sedu, bili u dobra otgsnizovenidi lribueija i snabdcvanje obolelihin ulinom. Hoce Ii se isla preduzeti dese, kao i ranije, bolesni snsbdcveju ovimdragocenim prcperetotti?- Pitanja vezana za snabdevenost lckovimau Vojvodini od vitalnog su znacajaza zdravlje ianovnistva Pokrajine.Pokretanjem mehanizama koji Sllodredeni Zakonom 0 lokalnoj samoupravi,sve apotekarske ustanove prelazeu nadlcznost opstinske via ti, to ceornoguciti i bolje snabdcvanjc, sobzirom na razlicite potrebe pojedinihredina.* Ksko ocenjujeie dosedeinju sktivnostvojvodsnskih orgenizscije koje okupl]ejuobolele od seceme bolcsti?- Aktivnosti vojvodanskih organizacijaza borbu protiv sccerne bolesti pravi SLIprimer odlicne saradnje nevladinog sektoras institucijama zaduzenirn za ovuoblast. Komunikacija medu pacijentima,saradnja s lekarima dijabetolozima,izdavanje temat kog casopisa,nabavka donacija u vidu per onalnihglukornetara, deo su aktivnosti kojee sprovode kontinuirano i kojirna seretko koje udruzcnje gradana mozcpohvaliti. Pokrajinski sekretarijat zazdravstvo, rad i socijalnu politikupodrzava ove aktivnosti i u nekimaod njih partner ki uccstvuje.* U vojvoden kom Ssvezu za borbuprotiv secerne bolesti svake godinese orgsnizuju skolc za edukacijuabolele dece keko scbi da pomogtiu ista sve lreba ds Cine u botbi protivsecerne bole ti. Ksko Vi kao Ickar ivisoki pokrajinski Iunkcioner ocenjujeteovu sktivnost?Organizovanje letnjih skola zaedukaciju obolele dece jedna je odaktivnosti koja dodatno potvrduje davojvodanska asocijacija za borbu protivseeerne bolesti koristi savremena,evropska nacela LI kreiranju svojihaktivnosti. Smatrarn nasorn obavczornda podrzimo i finansij ki pomognemoda letnja skola za obolelu decu ne samedalje Iunkcionisc vcc i da povccakapacitet. Za ove aktivno ti znacajna jei saradnja s donatorima.* Svugde u svetu proizvodi se specijalnahrana za dijsbeticsre, jer ova boles Izstiteve poseban rezim ishrsne i posebansestev i kvslitet lirsne. Kad nss je rahrens, ako i moze de sc nade na lriistu,veoma skups. Rscuns se da jc cenaInane ze obolele ad seeernc bolesti najmanje30% skupl]e. Vojvodina ima sveuslove da proizvodi ovskvu hretiu, ali 10nijedna prehrambena orgenizscijs necini. Hoce Ii Sekrettuijst na Cijem te Vicelu pokienuti akciju za proizvodnjuhrene za dijsbetiiiere kako ona za njihne bi bila "luksuz"?- Problem proizvodnje dornace hrane zaobolele od secerne bolesti mozc biti iniciranupravo aktivnostima clanovaudruzenja, pri cernu je podrska privrednihsubjekata najvaznija. Pitanje jesteinteresantno, ali nas Sckrctarijat trenutnona listi prioritetnih po lova nernadelatnosti u vezi s pokretanjem ovakveinieijative.* Evidcncije obolelih je pose ban problem.Sla cc se uCinili da se na nivouPokrajine i u osnovnim orgenizecijsmeIotmire baza podsteks s tscnim podacimaa bole nicima i vtsti dijebetese?- Potrebno je ojacati opstinskc imeduopstinske organizacije LI saradnji slokalnom sarnoupravom, kako bi se stopre uspostavila adckvatna baza podaiaka0 obolclirna od scccrne bolesti zapodrucjc cele AP Vojvodine. Ovoposebno isticern, jcr podaci kojimaraspolazcrno (broj obolelih, di tribucijaprema polu i starosti) datiraju od predesetak godina, i nasa zajednickaaktivnost bice njihovo obnavljanje.* Ddnedavno vojvodan ki Savez zaborbu protiv secernc bolesti jedini uRepublic! i zemiji izdaje voje glasilo.Kakva je Vasa ocena ovog lists isla bi,po Vasem misljenju, ttebelo da objavljujckako bi nsjbolje pomogao velikonibroju obolelih od sceerne bole Ii?- Irnao sam priliku da vidim prvi brojcasopisa ..Me-Dij", koji jc s ncskrivenimsimpaiijama i odobravanjcm korncntarisani medu pacijcntima i rnedukolegama. Smatrarn da je osnovnafunkcija glasila zadovoljena, a tekstovisu informativni i raznoliki. Svojimurcdivackim stavom propratili ste svenajvaznijc segmente zivola dijabcticara.Upravo danasnji intervju den je komunikacijckoja prati refleksiju radavojvodanskog Savcza za borbu protivseccrnc bolesti 1I drustvu, Zelim yamuspesan rad, redovno izlazenjc "Me-Dij"-a i zahvaljujem kolegama kojiucestvuju u stvaranju casopisa.D.B.j7

LJUBA TADIC, gJumac:EkskluzivnoSA SECEROM (UVEK) PODRUKU"Da bi ziveo kao vi ostali, dijabeticar semora mnogo cega odreci. ecer u krvitrafi zrtve, ali ja to prihvatam kao nekuvrstu igre. Kao sto se say zivot odvija uciklu ima, tako je i sa secerorn - cas jedobar pa se prirniri, cas skoci, pa opetnaglo padne", rekao je doajen nasegglumista Ljuba Tadic, u razgovoruspecijalno za nas casopis."Posto sam iskusan dijabericar, mnogosam citao, proucavao i pratiokako se i ~ta desava. Jedan odzakljucaka jeste i da je dijabetebolest visokog standarda. UAmerici je prava cpidernija ovebolesti. To sto mi viclimo da Sll uIilmovirna glumci vitki, caksuvonjavi, nije slika prosecnogAmerikanca. Onaj na ulici jedebeo, vise naduvan odnepravilne ishrane. Uostalorn,nije slucajno sto je kod na,srazmerno broju stanovnika, uVojvodini najvise obolelih od secernebolesti jer sunka, slanina, koba ice ...nisu dijetalna luana."Popularni glumac kaze da je sa seceromkao s prijateljem - dok ste u dobrimodnosirna, u svemu se slazete, cak idetepodruku, kad se ti odnosi pore mete,onda dodu svada, cak i mrznja.Gospodin Tadic sarnodisciplinorn pokusavada ide podruku sa secerom, ali nijes njim ni "suvise intiman ni posvadan".Pridrzava se svih uputstava pa je vrednot njegovog secera izrnedu se t isedam. ekada mu je bilo dobra i sa 10,ali sad nastoji da bude na jednocifrenombraju jer zalazi u godine kad se vepreko jednocifrene vredno ti tezeizdrzava."A kada sam spomenuo vas,Vojvodane, smatram da je u ovornSadu i Vojvodini najvise ucinjeno uborbi protiv ove bole ti. Sve do pre 3-48godine bio sarnpredsednik Udruzenjaza borbu protivecernc bolestiu Beogradu i nijebilo mnogo razumevanjazvanicnikaprerna OVOI11delu stanovnistva.I ta je, ako ne igora, ituacija udrugim delovimaSrbije.Dijabeticarirna trebastalna pomoc ibriga celog drustva.azalost, te pomoci sve je manje. Mi semorarno nametnuti da nasi prablemiudu u usi gradanima i vlasti.Mene obraduje kad god primim Biltenkoji povremeno izlazi, jer iz njega mogumnogo toga da saznarn. Dobra je sto stepokrenuli casopis. ase ljude, bilibolesni ili ne, moramo edukovati ali istalno opominjati da postojimo, ~ta narntreba da bismo rnogli, koliko je toGLUMCI I DIJABETES"Cuvanje od nerviranja jedan je od uslova za lakse prebolevanje.Desilo mi se da me zaustavi rovek na ulici i grli sesa mnom. Ja ne znam ni ko je ni ~ta je. I kad ga upitam,odgo- vori mi: 'Zna~, bili smo u onom mestu ..: Ja sam bio umnogim mestima i ne secam ga se. Ili pride mi covek i kaze:'Ljubo, sto ti lose izgledas." Ni cuo ni video ni toga nisam,all nervoza raste. Inace, medu glumcima dijabetes nijenepoznat. Gka Milivoje Zivanovic, cika Petrovic ijo~ nebbili su ten slucajevi .•hleb, a kamoli za lek. 0 torn delubolesnih moramo dobro razmisliti idobro se zarnisliti. Secerna bole t jeveoma skupa, ona mnogo zahteva.Aparat za merenje secera u krvi irnamali broj dijabeticara, jer je njihovacena za nase uslove previsoka, a prekofonda za zdravstvo ne maze e nabaviti.Tako samornerace irnaju sarno privilegovani.1 0 tome bisrno morali darazmislimo. To je terna za ovaj casopis.Morao bi 0 tome vise da pise da bi tonadlezni procitali. Za resavanje problemasecera' mora da zna Vlada Srbije, tomora biti pokret. Tako cerno se izboritida dobijemo one sto narn nedostaje ulecenju bolesti."Secerna bolest u poradici velikog glumcaje nasledna i prenosi se s kolena nakoleno.lmala ju je njegova majka, bracaDimitrije, Dusan i najmladi Rastko. Onje primetio da nesto nije u redu kad muse javila rana na rnalorn prstu desnenoge. Tada mu je ta noga naglo otekla.Njegov lekar je smatrao da mu trebaamputirati nogu. Hirurg dr Mitrovic izHirurske klinike u Beograduje rekao: "Kolege, ja ovakvunogu necu da seccrn." Uzlekove mu jc pasena noga.Bilo je to 1973. godine, OdLada prima insulin i zivi, kolikomofe, kao svi ostali."Od tada se secer i ja cesto'posvadamo ', a malo zatim i'pomirimo". Ali nije mi bilosvejedno. Zato je prilikom snimanjaIilrna Pur u rs] poKrlezino] noveli, pi ac, koji jeprisustvovao snimanju, insi tirao da jakazem definiciju gusterace. 'Pa to u tekstuncrna, pobunio sam sc. Pisac jeostao uporan: 'Saruo ti to reci, neko cecuti' - rekao je Krlcza. Morao sam da gaposlusam."Secer je velikog glumca dosta puiavaou radu. Desavalo se da vrednost naglopadne za vreme predstave. Cudna je tobolest. Kad malo pojaca dozu insulinamoguce, normalno da zivimo. Imamovelike rnuke u snabdevanju Ickovima,posebno insulinorn."Kada mu je pre nepunih trideset godinaotkrivena bolest, uvozili smo insulin. Tajpreparat, nabavljen preko "Galenike",oije mu prijao, ali drugog nije bilo. adaje stanje drugacije. auka je dosla domnogih novih i savremenih resenja.I azalost, do novih insulina nije lako nijednostavno doci. A on zivot znaci ne valja, kad je nedovoljna - nije dobra.vakom dijabeticaru. Gospodin Tadic se IIi je previsok ili dode do hipoglikemije.povremeno snab- ~II!!!III"""."deva preko prijateljaONARAZNJUiz Banjaluke, patako stalno ima ovaj "Nekad mi dosadi fivot u kome stalno mord da vodi§preparat.raeuna ~ta i koliko jede§, ne sme§ da pije§, preporuajivo je"Medutirn, nisu svi da ne p~~, pa bUm sebi i prijateljima: 1C.adosetim da wkao ja. Irna rnnogo se preseliti u polje, zaklacu vola iisped ga na ramju, kupiwIjudi koji jedva sastavljajukraj s kra-II=II~bure dobrog vina i nekoliko boksova cigareta i jesti, piti i-.-,,!~ no • ..: poslednjib dana da se oslobodim obavezajem, koji nemaju zan, kroz smeh pri~ glumac.

To je one kad je rekao da se morasaradivati sa secerom. Sastavni deo tearadnje je setnja. On do PozoristaAtelje 212 dode peske i kuci odlazipeske, Pred predstavu popije pilule idobro mu je, nema krize. Da li 10 koristi,ne zna, veli da je njemu dobro.I pored te "saradnje ", bardu nasegglurnista su amputirani prsti leve noge.To mu, kaze, ne smeta, ali ipak, za svakusigurnost, ide uz pomoc stapa - sigurnijeje."Posledica secerne bolesti je to sto miruke malo trepere. ajvise mi to smetakad dajem sebi injekciju, ali navikaosam."Vracajuci se na pisanje "Me-Dij" -a,go podin Tadic je izjavio da je casopispotrcban da edukuje 0 nastanku, simptomimai kompLikacijama, i bolesne ali ilekare. On smatra da 30 do 40% lekaraopste prak e ne zna ili veoma malo znao dijabetesu. Otuda i nekad ne "prepoznaju"bolest. 0 tome i mnogim drugimtemama on je razgovarao sa profesoromdr Mirilovim. "Bio je to izuzetanstrucnjak i divan eovek. Steta sto ga visenema medu zivima. Od njega sammnogo saznao.vaki dijabeticar je slucaj za sebe i nemauniverzalnog recepta. Vojvodani se utome znacajno razlikuju od ostalih. Toje sigurno stvar nacina zivota. Secarn sesnimanja nekih filmova. U podnevnojpauzi dobijemo "lanc-paket" za rucak.Jedino voda nimanja, Vojvcdanin,nikad nije hteo da primi paket jer jeimao svoj. Redovno je vadio slaninu,sekao je specijalnom vinogradaskombritvom i jeo a crnim lukom. Bilo ga jelepo gledati kako jede. Zavideo samIUU."Gospodin Tadic svoju tvrdnju da jesvaki oboleli od secerne bolesti "slucajza sebe", ilustruje svojim iskustvom, pokome strogo vodi racuna 0 ishrani, ide usetnje, redovno meri vrednosti secera ukrvi i, uglavnom, postuje propisane dozeinsulina. Kad "pogresi" pa malo visejede, onda blago doda koliCinu insulinada bi sprecio povecanje vrednosti secerau krvi, ali nikad toliko da vrednostpadne ispod dozvoljene."Takav zivot mi dozvoljava da i sadaradim kao nekad kad ni am biobolestan. I sada igram u pozoristu, spremamse i na put u Kanadu i jos nekezernlje", kaze poznati glumac i porucujeda se nikad ne treba predati, vec se boritis bolescu, Sigurno je da se svi uplasebolesti, da je primanje insulinaopterecenje, ali ne sme se popustiti.Disciplina je u tome veoma vazna. "Jer,dok nekom ko nema problema sasecerom treba dva-tri dana da izlecikijavicu, rneni je potrebno dye nedelje,ali sve se moze izdrzati", porucio je nakraju razgovora Ljuba Tadic,Nutritivno obrazovan;e (2)ZDRA VLIE IZ TANJIRAme: Doc. dr Budimka NovekovicPrvi broj ~asopisa "Me-Dij" oznacio je pocetak nutritivnogobrazovanja osoba obolelih od seceme bolesti, alli svih onih koji ~ele da odrze i unaprede svoje zdravlje.Pojasnjeni su izrazi koji se uobicajeno koriste u nauci 0ishrani (nutricija, energija, nutritivna deklaracija),postavljeni su na pravo mesto unos energije, stvama ipozeljna masa, odrzavanje pozeljne telesne mase.Na kraju prethodnog teksta obecan je sadrza] ovog nastavkate obecanje treba ispuniti..Dnevne energetske potrebe coveka iskazuju se u kilokalorijama (Kcal), anjih zauzimaju hranljive materije.Hranljive materije jesu proteini(belancevine), masti i ugljeni hidrati.Sve hranljive materije imaju bioloskuulogu u organizmu ali i energetsku vrednost.Covekovom organizmu neophodnesu ve hranljive materije. Odnosovih materija u okviru izracunatogdnevnog energetskog unosa zavisi oduzrasta, Iizicke aktivnosti, zdravstvenogstanja organizma. Medusobni odnosbranljivih materija relativno je stalan uzdravih odraslih ljudi. U razlicitimbolesnim stanjima odnos hranljivihmaterija u dnevnom energetskom unosuveoma je raznolik. Diabetes mellitus jeporernecaj metabolizma secera (obliciporernecaja metabolizma glikoze predstavljenisu u prethodnom broju), mozebiti izolovan (sto je reda pojava), anajeesce je pracen drugim metabolickirnporernecajima. Prva i najcesca kornplikacijadiabetes mellitusa jesteporernecaj masnih materija u krvi.No, krenimo od pocerka.PROTEINIBelancevine su gradivne materije nasegorganizma. Mogu biti biljnog (vegetabilni)i zivotinjskog porekla (animalni).Samo proteini iz namirnica zivotinjskogporekla imaju sve potrebne elementeza izgradnju Ijudskog organizmate se oni nazivaju i punovredni proteini.Biljni proteini su znacajni u nasojish rani, mada ne sadrze sve elementepotrebne za izgradnju celija, tkiva, euzirna,odbrambenih mehanizama. Odnosbiljnih i zivotinjskih belancevina usvakodnevnoj ishrani odraslih osobaobolelih od secerne bolesti je 2:1 ukorist biljnih belancevina, J edan gramproteina oslobada 4,1 Kcal. Dobriprehrambeni izvori zivotinjskibbelancevina su posna mesa i riba, jaja,mleko i mlecni proizvodi. Namirnicebiljnog porekla koje su dobar izborbelancevina jesu leguminoze (pasulj,soja, socivo, grasak) i jezgrasto voce(orah, badem i sl.). Zeleno, zuto,narandzasto i crveno obojeno povrce ivoce sirornasni su u proteinima.MAST!U organizmu masu irnaju, pre svega,energetsku ulogu, zatim gradivnu, abitna su sredina za vitamine topive umastima. Energetska uloga masti uorganizmu ogleda se u Cinjenici da I grmasti oslobada 9,3 Kcal. Masti mogu bitibiljnog i zivotinjskog porekla. Ulja sumasne materije iskljucivo biljnogporekla, a cvrste masti su masne rnaterijezivotinjskog porekla. Biljna ulja setehnoloskim postupcima mogu prevestiu i:':vrsto stanje (margarin). Masti i uljasu neophodni za pravilan razvoj i radorganizma, sarno je pitanje kolicine kojace se koristiti. U ishrani obolelih odsecerne bolesti predlaze se koriscenjeiskljuCivo ulja. Koja ulja ce se koristiti,zavisi od ratarskih uslova i nacina dobijanjaulja. U Vojvodini se najvise koristesuncokretova ulja, nesto manje ulje odkukuruzne klice. Preporuka nutricionistaje maslinovo ulje, no nemamosvi naviku da ga koristimo. Uputno jekoristiti ulja dobijena postupkomhladnog cedenja. Ulje ne podvrgavativisokim temperaturama (ne peci, neprziti).Na ovorn mestu moram da ispravimreklamni slogan "ulje bez holesterola" ,koji je ucestao u razlicitim medijima,cak i na pakovanju ulja razliCitih proizvodaca.Navedeni slogan je potpunabesmislica jer ulja su iskljucivo biljnogporekla, a holesterol iskljucivo zivotinjskogporekla. Molim citaoce da ovoobjasnjenje prenesu svojim ukucanima,prijateljima i "saborcima po bolesti".Koliki ce deo dnevno odredenog energetskogunosa 6niti ulja i rnasti u ish ranioboJelih od diabetes mellituse zavisi odstarosne dobi (uzrasta), telesne mase,9

ormoglikcmija u dijabetesu je rezultat harmonijc tri sferc:iasuline, islueue i fiziCke aktivnosti.Do hipoglikemije dolazi ukoliko se prcdozira insulin, izostaviobrok ili intenzivno trenira bez dodatnog malog obroka prcdtrening. Klinicki znaci hipo- glikemijc se javljaju kada glikcmijas normale padne na 2,6 mmol/l i nizc ili s visokih vrednostipadnc na norma Inc.Insulin je hormon koji obara glukozu u krvi. Glukozu u krvipovecavaju cetir: kontrain ularna hormona:- adrenalin- gluk.agon- hormon rasta- kortizoJ.HIPOGLIKBMIJAciju produbljivanja, javlja se II Iaza.Doc. dr Dragan KeteaicII FAZA: BlaB. glikoneuropenijski sindrom(kao alkohoJizam)Glavni izvor energijc za mozdane cclije poticc iz glukoze.Ukoliko je glikemija niska, javlja sc porernccaj njihoveaktivno ti, sto se rnanifestujc:• Neadekvatnim reakcijama. Smcjanjc ili ljutnja bez razloga• Teturav hodU takvoj ituaciji davanjc hrane pomazc (rned), mada ponekaddcte odbija unos hranc ili jc njegovo gutanje slabijc.illFAZA: TeZi glikoneuropenijski sindrom(kao epilepsija)KLINICKE FAZE HIPOGLIKEMIIEIFAZA: Adrenalinska bipogliketnije (kao strah)Prvi kontrainsularni hormon koji rcagujc na pad glukozc ukrvi je adrcnalin, "hermon straha", koji sprerna organizam naborbu ili bezanje. Stoga je klinicka slika straha i hipoglikemijelicna:• Siroke zenice pri dovoljnoj kolicini svetlosti. ormalno jc dasu zen ice siroke u tami. Pri hipoglikemiji su sirokc i kadadovoljno svetla pada na njih.• Ubrzan rad srca u miru. Ubrzan puis se normalno nalazi prifizickoj aktivnosti.• Bledilo. Adrenalin suzava krvne sudove koze.• Podrhtavanje misica, Misici se zagrcvaju i u njima se brzcodvijaju biohemijske reakcije.• Znojenje. Da e misici ne bi pregrejali, isparavanjcm znoja skoze, oni se ra - hladuju.Od navedenih znakova u praksi je najvaznije podrhtavanjemisica, Pri tome treba od.mah nesto pojesti.U kucnirn u lovima najbrze delujc 1-2 kasicicc mcda ili seceraili kockice obicne cokoladc, mada jc dovoljno poje ti i bilo stadrugo (keks, hleb, jabuku, jogurt).Ukoliko se nc intervenise hranorn a hipoglikcmija ima tcnden-Kada je glikernija jos niza, mozdanc cclije postaju izuzetno razdraz-Ijivc i nastupa njihovo gencralizovano elektricnopraznjcnjc, take da dolazi do grccva koji lice na cpilepsiju.Pri tome je vrlo icsko dati hranu, jer jc u grcu i zatvarac vii ice.Postupci koji tad a mogu pornoci:" tavljanje meda u predvorjc usne dupljc (izmcdu usana izuba), malo-pornalo, da ne bi med usao u disajnc puteve." Davanje vodc s mcdom u debelo crevo putem velikog sprica(kao klistir)." Davanjc 1-2 ampule Glukagona tehnicki na isti nacin kao tose dajc insulin; nakon budcnja nesto pojcsti.* Davanjc glukoze u vcnu (SIO radi me- dicinsko osoblje).Da bi se pteviliio i brzo postupilo u slucajubipoglikemije, pottebno je:* Kod sebe u dzepu uvek drzati 2-3 keksa (ne u jakniniti u torbi).* Kod kuce i na putovanju imati pripremljen med ispric s medom.* Kod kuce i na putovanju imati pripremljenGlukagon (drzi se u vratima frizidera).POLAZNICILETNIE SKOLE"VRDNIK 2001"12

-1'11'.11)1:\~1'11\1! \ l)l)~lt)l\\'/1I\,"l l'l~'\llll ~Id~\ l I\~\IBiosenzorski aparat, koji utvrduje nivo secera ukrvi ampermetarskim merenjem. Pregledan LCDekran sa komandama na dodir ga cinijednostavnim za rukovanje. Za merenje jepotrebna kap sveze kapilarne krvi koju nanesetena elektrodu i za 35 sekundi dobicete rezultat.komplet sadrzi:• aparat•25lanceta• 50 test traCica• 1 auto lancetaAutomatski rnernorise poslednjih 180 rezultatamerenja sa datumom i vremenom. Opremljen jeprikljuckornGarancija 5 godina!za Pc.•Dodirnite 0na ekranu•Ubacite tracicu(elektrodu)•Potrebna je kapljicasvezekapilarne krvi•tavite svefu krvna tracicu•Ocitajte rezultatza 35 sekundiANTARESspecijalizovana prod.avnlcaza cUiabetieare12000 P zarevac Takovska 15T'r z ni centar "Re c n a r o d a "tel: (012)530-580CANON&MBul. OSlOBOOENJA 4b, (kod z. stan)Novi Sad, tel.: 021/338-807

[IZa poeetn.ikeNACIN UPOTREBE INSULINAacin priprcmc insulina mcnjao sc odnjegovog oikrica do dana naprcdovanjcmsaznanja 0 secernoj bolcsti. kao iopstim razvojem mnogih rncdicinskihdisciplina.Razvoj primcnc insulina isao jc od jedneinjekcijc in ulina umercno dugog ilidugog delovanja dnevno, prcko dyeinjekcije insulina urnereno dugog dclovanjana dan (u ka nijim Iazarnadodavao ·c i insulin kratkog delovanja),da bi se na kraju in ulin primcnjivao u 4ili vise injckcija na dan, sto jc iakozvanaintcnzivirana insulinska terapija.Jedna injekcija insulinaumereno dugog delovanjadnevnoU proslorn broju opi ano je zasto jerazvoj insulina isao u pravcupronalazcnja preparaia produzenogdclovanja. aime, po tojala jc tcznja dasc jcdnom injckcijom insulina zadovoljcc1ncvne potrebe organizma obolclih odscccrne bole ti. Tako su nastali i danasnajvisc upotrebljavani rnutni insuliniumereno dugog delovanja. Ubrzo sepokazalo da jcdna injekcija takvogInDuo r ••insulina ne maze ni priblizno da zadovoljidnevne potrcbe organizrna za ovimhormonom, jer je vecina pacijenatalccena na ovaj nacin bila vrlo neregulisana,odnosno imala jc tokom danaili jako povisen sccer u krvi ili ozbiljnehipoglikernije. Danas sc smatra da ovajnacin primene in ulina, osim u retkirnslucajcvirna, nc treba koristiti. Izuzecise, uglavnom. odnose na kombinovanuterapiju insulina tabletama.Dve injekcije insulinadneviio, "zlatni.standard"insulinske terepijeMesavina izofana (Insulatarcl,Izofan, PH) i bi trog insulina(Actrapid, Tnutral,Regular) mnogo je stabilnija iornogucava proizvodnjugotovih Iabrickih mcsavinaOa bi sc prcvazi ao problem insulina (Mixtard, Inuzofan,ncrcgulisanosti obolelih od Monotard i dr.).seccrne bolesti, mutni insulin Mesanjc dvejujc pocco da e primenjuje u ~':""''''';':~J'iS,!if.·z.e:'''':'--~skih prcparatavrsta insulin-jc zahtevandvc injekcije na clan, i to ujutro Dr sci. Predrag proces i od pacijenata trazii prcd veceru, Medutim, i ovaj Rado§evic veliku paznju i spretnosl. Kaonacin prirncne insulina izazi- '-- --:---:--:-----' prvo, uvek jc potrcbno uvao jc velikc konccntracijc sccera u krvi bocicu s insulinom ubrizgati zaprcminupo Ic dorucka i vcccre, dok je nivo vazduha koja odgovara propisanoj doziseccra u krvi nakon rucka bio dobro insulina, koja cc sc potorn izvuci iz istcrcgulisan. Ovo se lako obja njavalo pro- bocice. To se radi da bi se izbeglofilom delovanja mutnih insulina, cije stvaranje vakuurna (negativnog vazduc1ejtvo pocinje posle dva i po sata, a snog priti ka) u bocici, koji bi otezavaomak imurn dostizc nakon 7 do 8 sati. izvlacenje propisane doze in ulina.Problem jutarnjeg i vccernjeg skoka Osirn toga, veoma je vazan redoslcdseccra u krvi rcsen je dodavanjcm izvlaccnja insulina iz bocica. Uvck seodrcdenc kolicine bistrog in ulina rnut- prvo izvlaci bistar insulin, pa tck ondanom insulinu. Bistri in ulin ima brzo i mutni, kako bi sc izbeglo prljanjc ikratko dejstvo (pocctak delovanja pol a narusavanjc stabilnosti bistrog insulina.sata, a maksirnum 1 do 3 sata nakon Ocigledno da je postupak mcsanjapotkoznc injckcije) kojim c manjuje razlicitih vrsta insulina izvor grcsaka, srojutarnji i vcccrnji skok secera u krvi mozc imati posledicc i na ukupnu konnakonobroka. Vazno jc naporncnuti da trolu nivoa secera u krvi. Ispitivanja use zbog profila delovanja pokazala da vclicina greskc u dozibistrog insulina injckcija mora insulina zavisi od starosti pacijenta kojiuvek primeniti najmanjc 30 mesa insulin, njcgovc obucenosti i odminuta pre obroka.vclicine doze.Tako je nastao "zlatni stan- Da bi se ove grcske svc\e na minimum,dard" insulinskc terapijc koji u Iarrnaceutske kompanije su priprcmilcnasim uslovima prcd tavlja vcc f'abricki nacinjcnc rnesavinc insulinajboljikornpromis izrnedu na, kojc sc pakuju u bocice iii, jos ecscc,kvaliteta rcgulacijc scccrne u pcnovc. To su ujedno i najpopularnijibolcsti i trenutnih mogucnosti, insulini u vclikom broju zernalja, stoMesanje bistrog i mutnog insuli- potvrduje i podatak da od svih insulina113 pred ubrizgavanjc, uslovilo koji sc kori te u svctu, vise od 40%je p javu dva problema: otpada na Iarbicke rnesavine insulina .. stabilnost rnesavina razlicitih edostaci ovog nacina prirncnc in ulina:vrsta insulina . Rctko sc postizc kvalitetna regulacija. greske u doziranju koje obolcli secera u krvi, koja je bliska onoj kojuod scccrnc bolcsti prnvc kada imaju zdrave osobe .mesaju insulin. Rozim zivota obolclih od seccrncInsulinski prcparati su vrlo fin; i bolesti koji primaju insulin na ovaj nacinosetljivi Iizicko-hcmijski siste mora biti vrlo definisan, jer je vazno dami. Kada se njihov asia, iz obroci budu uvek u odredcno vrernc, anekog razloga poremeti, postoji izrncdu obroka ncophodne su i manjcrizik od smanjcnja siabilnosti. uzine da bi c sprccila pojava hipo-To e upravo desava kada se razliciti glikemije.preparati insulina medusobno mesaju.Do ad je pozna to da mesavina lentc(Monotard, Lentc) i bistrog insulina(Actrapid, Inutral, Regular) nijc stab ilna,pa ju je potrebno odmah ubrizgati,sto jc navedeno u uputstvu za upotrcbu.Pogrcsno jc izrncsati ova dva insulina ubrizgalici i ostaviti da mesavina stoji uIrizidcru duze vreme (nekoliko sati ilidana).Intenzivirana iasuliasketerapijaranas jc poznato da se insulin normal nolue; 1-.::0 odgovor na povecanje nivoaseccra u krvi, sto znaci da poslc svakogobroka kada nivo scccra u krvi poraste,poraste i kolicina insulina. Tokom dana,u zdravorn organizmu registruju se Iri19

skoka nivoa insulina, posle vakog obroka(dorucak, rucak, vecera), ali se i upreostalom delu dana i noci insulinizlucuje neprckidno u vrlo malimkolicinarna. Imitirajuci lucenje ovoghormona u zdravom organizmu, razvijenje prilicno zahtcvan nacin primeneinsulina, koji se sastoji od tri injekcijebistrog insulina pre obroka i jcdneinjckcije insulina umereno dugog delovanjapre spavanja. Ponekad jeneophodno dodati i jednu injekcijumutnog insulina ujutru. Bistrim insulinomse resavaju skokovi secera u krvinakon obroka, a insulinorn umerenodugog delovanja irnitira se kontinuiranolucenje malih kolicina insulina tokomcelog dana i noci, I ovde je vaznonapornenuti da se bistri insulin morauvek primeniti najmanje 30 minuta preobroka. Primena 4 i vise injekcija insulinadnevno dobila je naziv intenziviranainsulinska terapija. Da bi se sprovodilaintenzivirana insulinska terapija, potrcbnoje da osoba obolela od secernebolesti bude vrlo dobro edukovana, daposeduje neophodna sredstva zasamokontrolu secera u krvi i da budevrlo rnotivisana.Osuovtie prednosti iatenzivireneiasuliaske terepije:* Moguce je dostici i najbolju kontrolusecera u krvi i pribliziti se vrednostimakoje ima zdrav organizam.* Dokazano je da se ovorn vrstominsulin ke terapije moze znacajnoodloziti pojava kasnih komplikacijasecerne bolesti, kao sro Sll oboljenjaociju, oboljenja bubrega, oboljenja nerava,ostecenje krvnih sudova dijabeticara.* Rezim zivota obolelih od secernebole ti koji se lece na ovaj nacin, mnogoje prilagodljiviji stvarnirn zivotnim pri-Iikama, sto znaci da je moguce porneranjeobroka tokom dana, a izostanaknekog od obroka nije tako veliki problemi rizik za pacijenta, To je narocitovazno za radno aktivne, mlade i osobe upubertetu.Nedostaci inteuzivirene iasulinsketetepije:* eophodna je primena 4 ili vise injekcijainsulina dnevno, sto zahteva vreme,pro tor i angazman obolelc osobe, pa jezato potrebno da osoba bude vrlomotivisana.* Paralelno s insulin kom terapijorn,neohodno je sprovoditi vrlo cestesamokontrole secera u krvi, kako bi semogla pode iti doza bistrog in ulina preobroka.* S obzirom da se secer u krvi kod osobakoje prirnenjuju intenziviranu insulinskuterapiju dovodi skoro do nivoa kojiodgovara zdravim osobama, uvek postojirizik od pojave niskog nivoa secera 1Ikrvi, odnosno hipoglikemije.Tokom prosle decenije provedeno jevise obimnih i veoma znacajnihklinickih i pitivanja uticaja dobre kontrolesecera 1I krvi, postignute intenziviranorninsulinskom terapijom, nanastanak kasnih komplikacija secernebolesti. Dobijcni rezultati pokazuju dase kasne komplikacije secerne bolestimogu znacajno spreciti ili bar odgoditi upacijenta koji dobro rcgulise secer ukrvi, sto je moguce postici amo intenziviranominsulinskom terapijom.Postoji izreka po kojoj se dijabetes ne bidanas ni smatrao oboljenjem kad ne bipostojale kasne komplikacije. One nepredstavljaju amo pretnju obolelirna odsecernc bolesti, izazivajuci tesku invalidnost,vec su i veliki problem za sistemezdravstvene zastite jer odnose vise od60% ukupnih sredstava koja e odvajajuza lecenje dijabetesa. Jasno je da e ulaganjem1I kvalitetnu terapiju secernebole ti moze znacajno unapreditikvalitet zivota obolelih, a istovremenose dugorocno mogu usiedeti znacajnaredstva sprecavanjern ili odgadanjernkasnih komplikacija.U prilog ovoj tvrdnjigovori i einjenica da od ukupnogbroja obolelih od secerne bolesti uernackoj, vise od 60% provodi irucnziviranuinsulin ku terapiju. Slicna jesituacija i u drugirn razvijenim zemljama.Da bi sc obolelima od secerne bolestipriblizio i olaksao ovaj savremeni sisternprimene insulina," ovo ordisk" je jos1985. godine, prvi u svetu, razvio penbrizgalice.Penovi su naprave nalikpenkalima u koje se stavlja stakleniulozak napunjen insulinom, odabirazetjena doza i insulin ubrizgava pritiskornna dugme za ubrizgavanje.Insulin e koristi sve dok se ne potrosi, apotom se prazan ulczak zarnenjujenovirn. Da bi e primena insulina dodatnopojednostavila, "Novo ordisk" jc1989. godine razvio pen-brizgalice zajednokratnu upotrebu ( ovoLet). Kadase insulin potrosi, ispraznjena brizgalicase baca, a potorn kori ti nova. Poredpenova, znacajnu ulogu u olaksanjuprimene in ulina imaju i insulinske igle.Insulinske igle su sve tanje, krace i finijeizrade, da bi se maksimalno smanjio bolprilikom davanja injekcije.Pise: PetarRancingerIz aktivno ti Drustvaza borbupotiv secerne bolestigrada ovogSada - najava humanitarnemanifestacije:TRECAMEDUNARODNAVOJVODANSKA IZLOZBA"DDABETA-NS 2002"Odrzace se u aprilu, mesecu posvccenornborbi protiv secerne bolesti, od25. do 27. Mesto odrzavanja je u ovornSadu, u objektu Sportskog i poslovnogcentra (SPE S), glavni hol na I spratu.Cilj manife tacije:. Donacijarna od strane izlagaca, prikup-Ijanje sredstava za boravak dece oboleleod secerne bolesti iz ovog Sada i blize i20DIJABETA-NS 2002.TRBCASRBCAdalje okoline, 1I "Letnjoj skoli - skolizivota" koju Savez organizuje i ovegodine u julu. Prikaz, degustacija i prodaja od straneizlagaca iz cele Srbije i inostranstva:- Oijet konzurnnih proizvoda (sokova idrugih dijet napitaka, keksa cokolade,bombona, meda, dzemova i drugihdijetetskih namaza, slatkih i slanih grickalica,zasladivaca i I.)- Aparata za brzo odredivanje secera ukrvi, pratecih test-traka i lanceta za uzimanjeuzoraka krvi- Strucne literature, casopisa i publikacija- Priprema zdrave hrane- Oksidanatai drugih inovacija sto poboljsavajukvalitet zivota i zdravlja. Putem tribina i strucnih predavanjaukazivanje i skretanje paznje zdravojpopulaciji na uzroke nastanka i zabrinjavajuciporast obolelih od secernebolesti.BESPLATNA KONTROLA SECERASVIM POSETIOCIMAU okviru sva tri dana trajanja ove mani-Iestacije, Organizator ce sprovoditi ranudetekciju secerne bolesti i vim posetiocima,po zelji, izmeriti nivo secera u krvi.Ocekuje se da ce i ove godine generalnipokrovitelj biti Izvrsni odbor Skupstinegrada ovog Sada a pokrovitelj Izvrsnovecc Skupstine AP Vojvodine.jihovom podrskorn u medijima kako unajavi tako i za vreme trajanja manifestacije,kao i podrsci u odabiru mestaorganizovanja "OIl A BETE-NS 2002" ,

omoguci ce da dolaskom sto veceg brojaizlagaca ostvarirno glavni cilj pomenutehumane manifestacije, tj. ornogucimovecem broju dece boravak u "Letnjojskoli".POZIV IZLAGACIMAOvim putem obracamo se ucesnicima -izlagacima na "DIJABETI- S 2002" dapored donacije u iznosu troskova bora v-ka jednog deteta obolelog od secerncbolesti u "Letnjoj skoli - koli zivota",tokom tri dana na pomenutoj humanitarnojmanife taciji omogucc i posetiocimada se upoznaju s asortimanomproizvoda izlagaca i njihovom kupovinompo popularnim cenama, da bipobolj ali kvalitet zivota i zdravlja.Dodite, predstavite sebe i svoju ponudupomozite deci da ih naucirno da suuslovno zdrava, dokazite posetiocima dase i u nasoj zemlji moze kupiti skoro svesto nude svetsko i evropsko trZiste."DIJABETE- S 2002".Prijave izlagaca primaju se do 15. aprila2002.Prijave mozete slati na sledecc adrese:1. Savez drustava Vojvodine za borbuprotiv seccrne bolesti, 21000 ovi Sad,Bulevar oslobodenja 6-8,postanski Iah 512. Generalni sponzor aveza"SP KTOL",21000 ovi Sad,tevana Mokranjca 26.Odnosno na usluznc:Faksove: 021188] -627 i 021/319-258E-mail: sav.dijvojv.wyahoo.comspektol@eunet.yuTelefone: 021/444-235,063/559-617 i021/319-258Donacije slati na adresu po prethodnoprimljenom Ugovoru od straneOrganizatora na ziro racun Savezadrustava Vojvodine za borbu protivseccrnc bolesti, kod SPP ovi Sad broj45700-678-4-17629. Poziv na broj:250402Organizator ce, kao i prethodnih godina,po vasoj zelji izraditi katalog izlagacapotreban varna i svim posetiocima"DiaBeta 2001"VELIKO RAZUMEV ANJE"DiaBeta" je naziv za izlozbuprehrambenih proizvoda, lekova,pornocnih lekovitih sredstava, aparata,pomagala, knjiga i publikacija kojisu od koristi osobama koje imajusecernu bolest, kao i svima kojipostuju svoje zdravlje. Prvu izlozbu"DiaBeta" organizovalo je Drustvo zaborbu protiv secerne bole tiBeograda u saradnji s Privrednomkomorom Beograda aprila 1998. uCentralnom klubu doma VojskeJugoslavije, obelczavajuci i mesecborbe protiv secerne bolesti. Ciljorganizovanja izlozbe "DiaBeta" bioje dvostruk: skretanje paznje javnostina rastuci problem secerne bolesti iobavestavanje 0 novirn aparatimaknjigama i hrani, korisnim za dijabeticare.Drugu izlozbu "DiaBeta" takode jeorganizovalo Drusrvo za borbu protivsecerne bolesti Beograda, novembra1999, u Privrednoj komori Srbije,obelezavajuci i Svetski dan borbe protivsecerne bole ti. Tada je ustanov-Ijeno da postoji potreba da se izlozbaorganizuje dva puta godisnje. Dogovorenoje da Savez drustava Vojvodineorganizuje izlozbu u aprilu uovorn Sadu, a beogradsko Drustvo unovembru u Beogradu. Takode jeprva izlozba "DIJABETA-NS" orga-Pise: ssistetit dr sa. Teodors Beljicnizovana aprila 2000. na Sajmu, a druga aprila 2001. na Spensu."DiaBeta 2000" bila je u novembru 2000. u Privrednoj komoriSrbije."DiaBeta 2001" odrzana je u vreme trajanja ovogodisnjegvasara, Zahvaljujuci razumevanju organizatora, Beogradskogsajma, Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Beograda imaloje stand u hali 3, na veoma uocljivorn i lako dostupnom mestu.Glavna delatnost Drustva bila je merenje secera u krvi,infonnisanje kroz podelu knjiga i Biltena, davanje saveta ikori nih informacija. Tri nedelje biti prisutan na vasaru, nijebio nimalo lak zadatak. U njegovom ostvarenju nesebicno supomogli aktivisti Drustva: ovka Cubrilo, Vesna Kralj, FrancaLesic, Snezana Mladenovic, Rodoljub Zivkovic, potpredsedniki asistent dr sci. Teodora Beljic, predsednik Drustva,Stand je posetio znacajno veliki broj Ijudi. Izvrseno je oko 400merenja secera u krvi. Za ovu akciju tracice i aparate firme"Medisense" obezbedio je gospodin Rodoljub Zivkovic, direktorfirme "Elmer". Uclanjeno je svega 28 novih clanova, stoukazuje da i dalje ne postoji razumevanje nasih Ijudi zazdravstveno prosvecivanje kroz humanitarne organizacije.a "DiaBeta 2001" ucest ovali su sledeci izlagaci: "Elmer" sPrecision aparatima za merenje seccra u krvi, "Bella Vita" sasvim dornacim i uvoznim proizvodima i aparatima za osobe sdijabetesom, Miodrag Dordcvic s proizvodima od meda,"Yunicorn" s Mcnarini ap ratom Glucomen za merenje secerau krvi, "Scor" s aparatom Braun za merenje secera u krvi,Institut za opstu i Iizicku hemiju s proizvodom Diabet 2, RKs proizvodima Erferin i Diabet hrorn, "Calivita International -California Fitness" s proizvodnirn dodacima ish rani, "Priroda"i "Biozrno" s prehrambenim proizvodima. Pored Biltena,izlozeni su casopisi Saveza drustava Vojvodine Me-Di] icasopis Hrana kao lek, kao i knjige Zalogaj zdravlja, zalogajutivanja i Ishrsne prema krvnim grupama.21

Firrna "BoehringerMennheim" (danas"Roche") jednaje od najvccihL- -l proizvodaca DiabetCare Program (aparati i pribor zasamokontrolu scccra u krvi i urinu) navetu. Kako Iirrna nudi veoma vi okkvalitet proizvoda, kod pacijenata semogu naci aparati proizvedeni pre desetdo petnaest godina za koje se jos uvekmogu nabaviti trake i ostali potrosnimaterijal (Refloehek, Reflolux 1I / II M /S / SF, Accu Chek Easy, Aceutrend,Aceutrend mini / alpha / DM / ensor /GC / GeT). Aparat koji je na nascrntrzistu najtrazeniji i dana najzastup-Ijeniji je te Glucotrend koji se kocl naspojavio januara L998. adana je u proclajiGlucotrend 2, koji se nudi ocl 2001.godine. Kvalitet i preciznost Glucotrend1 i 2 aparata su isti, a razlikuju se urnogucno ti novog aparata da u ebisadrzi i clatum i vreme, kao i mogucno tPredstavljamo aparat za samokontroJu seeera"GLUCOTREND 2"Proizvodac: ROCHE, NemaCkaza memorisanje posleclnjih 125 rncrcnjaecera u krvi.Glucotrend je pouzdan, precizan i jednotavan aparat za samokontrolu seccrau krvi. anesite jednu kap krvi na te ttraku, a Gltrcotrend 2 automatskipodesava optimalno vreme merenja i naekranu prikazuje vreclno t glikoze u krvinakon 15 sekundi.[sliccmo poscbnu preciznosl kod niskihvrcdnosli seccra [/krvi (0.6 mmo/IJ).TehniCki podeci 0 aparatu Glucotretid 2acelo me rcnja: Iotocelija ociiavapromenu boje na te t-traciMerni opseg: 0,6 do 3,3 mrnol/lAtmo Ierski uslovi prilikorn merenja:+ La do +40 C; do 85% relativnevlazno tiVreme mercnja: 15 ekundiPotrebna kolicina krvi: najmanje 3 IIIMemorija: 125 po lednjih mercnjaGarantni rok: jedna clo dve goclineCena Glueotrend 2: 6.000,00 do 7.500,00dinaraCeria za pakovanje od 50 traka: oko1. '00,00 dinaraStabilno t trakc nakon otvaranja pakovanja:najmanjc clo isteka rokanaznacenog na kutiji s trakarna. Uslov jeda se kutijica s trak ama clobro zatvorinakon ot varanja.PRECISION OlD I PRECISION EXTRAasirn citaocima su aparati za merenjesecera Iirme "MediSense" odavno poznati.Farnozni Exac'Tcch Card IExacTcach Pen prvi su predstavnici tadatek najavljene revolucije u merenjuccera za licnu, tj. kucnu upotrebu:zapoccla je era biosenzor ke tehn logijei galvanometrijske metode. MoclelExacTcch Pen, u vojoj narednoj varijanti,tzv, G2 Pen. po nasoj oceni, closada je ncprcvazidena kombinacija clegancijei dizajna, u obliku i vclicini/olovke, uz sve kasnije zadrzane osobineu vczi s lakocorn upotrebe i tacnosti.Firma "Mecli cnse", od pre nekolikogodina u vlasnistvu gigantskog"Abboua", nastavlja dalje usavrsavanjc,Model Precision OlD, vcc clve godineprisutan kod nas, dobija mladeg imocnijcg "brata": Precision Extra!Ako do sada nekome i nije bilo jasnootkucl ime Preci ion, ovim modelorn,Precision Extra sve je rcccnol isubacia va stari Latini govorili: nomen estomen, tj. ime je sve! U slucaju aparataExtra, ime je tek pocetak. Dakle, one stose Iirrna "MediSense" drznula da uradi,a niko se clrugi nije usudio da to kopira icia svoj aparat nazove Precision, sada jenadogradeno. Model Extra ima dodatakza merenje ketona u krvi. Mozda ccneko da e upita: "Sta ce rni merenje ketonau krvi, mogu da ih merim umokraci?" Pitanje je na mcsiu ako je rcco eccru tip 2. Za decu i ve one s tip]dijabetesom, mercnje ketona u krvi jeeseneijalno za prognozu eventualneketoacidoze. Zamislitc da povedete detedijabeticara na godisnji odmor a secormu nekoliko dana talno 15-20-25! J,naravno , da yam sarna pornisao naketoacidozu dize ko u na glavi: ne znateda Ii da e vratite kuci pod hitno ili dapreuzmete rizik, pa sta bude!? Oni kojiPise: dipl. ing Rodoljub Zivkovicsu takvu dilemuirnali, rccimo uGrckoj, a tamo tekstigli, znaju kakoto izgleda!A sta bi vam tuizvesnost prognozedonela: Miran sanumesto panikc! Asame treba imati Precision Extra i nekolikotraka! Eto, u tome je cela stvar: daimatc aparat Extra. Izmcrite keton i akoje rezultat 0 do 0,6, onda ste crbcz, akoje preko 0,6, merite ketone dva puta utoku dana i preduzrniie sve da sc secersmanji. J, naravno, ako su ketoni iznad1.5, onda odmah nazad! Eto, to jeukratko sve sto zasad treba da znate 0aparatu Extra: da rnozctc cia rncritcsecer, da izmerite ketone kad treba, dauzivatc i pavate mirno! Ada, urnalo dazabora- vim: trake za secor i ketone suposebne, kalibratori su po ebni, ali nebrinitc, aparat sarn pravi razliku izrnedutraka i sam zna sta treba da uracli. Dakle,za decu, za profesionalce, za one kojiznaju sta i kako treba kao i za one koji tovole, za one koji u extra: PrecisionExtra.Karakteri tike: vrcrne merenja 20 see,opseg rnerenja 1.1-33 rnrnol, standardnebaterije.23

HUMANISTIestasica lekova za dijabeticarc, presvega iosulina, bila je jedini razlog da sevojvodanski Savcz obrati Crvenom krstuernacke i zamoli za pornoc za oko 600obolele dece od dijabctesa u Pokrajini.Zahtev se odnosio prevashodno na"penski insulin" ("Mixtard" - 15,25 i 50kao i "Rapid" i "Bazal"), zatim trake zaodredivanje seccra u urinu i trake zaodredivanje secera u krvi (za aparat"Johnson & Johnson" tip "One Toutch-Basic"). Pornoc od 227.000 marakaIz aktivnosti SavezaIZ NBMACKE NAM POMAZUdovoljna je da obezbedi decu - bolesnikelekovima, prcparatima i trakama unaredna tri mescca. Institut zazdravstvenu zastitu dcce i omladinc izNovog Sada raspodelio je ovu pornocpreko svojih devet bolnica u Pokrajini.Pornoc jc podeljena u prvom trornesecjuproslc godine i njome su obuhvacenadeca do 18 godina.Pocetkorn prosle godine Iicnirn zalaganjernsekrctara Savcza, dobijena jehumanitarna pornoc za ovih 600 naj-ZAHVALNOSTPise: Peter Rsnciugetugrozenijih devojcica i decaka. Ovaj putdona tori su bili Iarrnaceuti iz ernacke ucijem je sakupljanju ucestvovala igospoda Rose Klenk. Pomoc se sastojalaod 72 aparata za samokontrolu secera ukrvi i bila je vredna 25.000 maraka.Po zelji donatora, oepodeljeni aparatipoklonjeni su svakom drustvu za borbuprotiv secerne bolesti u Vojvodini. UPokrajini, inace, radi 13 opstinskih imeduopstiuskih drustava. Njima jedodeljeno od dva do sest aparata sobavezom da ih poklone socijalno najugrozenijojdcci.Tokom novcrnbra prosle godinePokrajinskom savezu stigla je i trecahumanitarna pornoc od 763 aparata zasamokontrolu secera u krvi kornpanije"Mcdi eose" tip "Precision Extra"najnoviji model koji pored glukoze rnerii ketone u krvi i 52.000 test-traka za oveaparate. Sastavni deo ove pornoci je ipoklonjen automobil-kombi marke"volkswagen". Vozilo ce se koristiti zapotrebe Saveza. Ovaj put, kao i ranije,darodavci su narn Iarrnaceuti izernacke. Vrednost i ove posiljke je oko300.000 maraka.Centralna sveeanost Medunarodnog dana invalid a, uz promociju "Me-Dij "-a, bila je prilika da Savez Vojvodineza borbu protiv §eeeme bolesti zahvali i uruci priznanja donatorima, sponzorima i saradnicima "Letnje skole" kojaje proslog juna radila u Vrdniku, kada je okupila 92 polaznika - dece obolele od secerne bolesti. I ovo je bila prilikada Savez zahvali svima koji su pomogli realizaciju programa za edukaciju mladih dijabeticara Vojvodine.24

Iz bloka Svetlane Jovovic. profesora u penziji. dugogodisnjeg dijabeticara iz ZemunaKroz prozor bakine bolesnicke so be u"Seiter banji", video se jedan krov,nekoliko tabala borova i jedna breza.Svako jutro na njima cula se neka galamaptica koje e ne ubrajaju u pevacice,koje bi doletele i svojom galamomremetile tisinu okoline.CAVKEista neobicno, Ali jednog maglovitogjutra nisu se oglasile. Bilo je to vccpri rneceno.Zasto? Sta ih je omelo? Sledece jutro,tek sto je sunee najavilo dolazak jutra,svecano kao u crnom Iraku (kako todolikuje dirigentu), jcdna jedina cavkasletela je na ivicu krova. Ubrzo, doletelesu i ostale. ije bilo tu nikakve zbrkc,svaka je znala gde cc da zauzme svojemesto na borovima ili brezi. Cule su seglasno. Svaka za sebe kao da jeisprobavala svoj glas. Onda tajac odjednom.Cavka na krovu kao dirigent kompalicom leprsala je krilima. Cavke suujednacile pesmu. De etak minuta trajalaje njihova tacka, primetila je baka. Aonda su jedna po jedna odletele unepoznatom pravcu. Sarno je cavka dirigentostala poslednja, na svorne mestu.Kad je poslednja poletela s bora, uputilase i "dirigentkinja" nekuda. Da Ii ce docii ledece jutro, pitala se baka. "Znas,deko, prazno je bez njih", konstatovalaje baka. " ije valjda da ti se dopadakako pevaj u", rekao je deka. "Zasto dane. One bolje ne znaju! Doteraju seuvek zbog rnene i otpevaju da rniulepsaj II dan."DUGAIz fizike znam sta je i kako nastaje duga. All u snu da je vidim,to je cudno i prvi put se desava. Nikad je nisam dosad sanjala,a odavno je nisam ni vide1a. Prosto, ukazala mi se, relju da miispuni.To videnje povezujem sa svacim. Ko je ne voli i ko joj se nedivi kad je vidil Prelepa. Cela. BaS ceo luk protegao se prekoneba nad Dunavom. Najvisa i najdeblja bila je lila boje.Pogled mi je skrenuo u reku; kako sam stajala uz obalu, videlasam je nikad blize. Pozelela sam da je dodirnem, da je pomazim,Cudnol Ko je jos dugu mazio? ZamoCila sam ruku u sivuSedela sam za stolom. Pogled mi jc paona usidren brad. Beo i ozaren suncern,cudan. Prosto je blestao u prvim popodnevnimsatirna vcc poodmaklog datumadecembra. lza slime videla sam drugideo reke, cak i usee Save u Dunav.Hitaju jedna drugoj u narucje. Miluju setalasima. Sunce ih obasjava, i meni ciniveliko zadovoljstvo. Gledam kao danikad nisam videla takav prizor. Smirujeme i cini bogatom. Brzo ce se spustitimrak. Cudna seta uvlacila se i pocela jeda caruje mojim telom. Zasto? Sta e todcsava? Dunav je opao. Yoda je mala.Tamo, volela bih da sam bas na tomme tu gde se reke sastaju. Mozda sapucuncsto jedna drugoj ili prigovaraju.Svejedno. Ja sam tu gde sam i meni jelepo. Gledam taj zalazak sunca kao da jeza mene poslednji. Primecujern dapocinjern da uzivarn u sasvim obicnirnstvarima. Kao da nikad dosad nisamvidela brad usidren i zalazak sunea. Staje tu tako lepo? Zasto me sad, kad sam ukolicima, cine srecnorn tako banalnestvari?Priroda je uvek postojala, menjala se uzavisnosti od godisnjeg doba, a ja na tone bih obracala paznju.Sad odjednom postajem sentimentalnaZALAZAK SUNCAprema svemu i divim se svemu. Ne znarncernu to vodi. Nekom kraju ili sreci?Svejedno. Vracacu se toj slici cestc ionda kad padne mrak. Kad ostanemsarna na svorn trosedu ili u kolicima. Svevodu Dunava i dodirivala boje duge. Talasi su je odmieali inosili od mene sve dalje i dalje, prema sredini Dunava. Kad~e nisam mogla da je dodirujem, probudila sam se i tek tadaosetila divljenje i neko veoma prijatno osecanje. To je nekamoja relja koja ce se resiti pozitivno. Pa i hoce.Dan posle toga nisam se osecala dobro. Gusilo me, neprospavanenoci, briga zbog noge koja je jos cela ali bolna, Ipak,hirurg je rekao da jos nije ugrozenal Mozda je to duga. Duga.Jos dugo ce biti sa mnom ta moja noga. Jos dugo cu morati dabrinem i patim zbog nje, ali duga je bila lepa i probudila umeni nesto lepo, pa iako ima samo pedeset posto cirkulacijeu nozi, nije vazno.sto je lc po kratko traje i brzo nestaje.Necu to dozvolili, cuvacu uspornenu nataj trenutak i zadrzati je vccno kao dragulj,cuvati na srcu.25

1RazbibrigaPOZNATI U ANEGDOTAMARAZLOGPoznati italijanski slikarRafael, slikao jc lica vetaca same crvenombojorn.Jednog dana, upita ga jedansve tenik zbog ccga 10 radio"Zato", odgovori Ra[ael," 10bi svi ti veei od stida stvarno bili crvenikada bi znali sta svc u imcvere, vi svc teniei na zemljiradite! "UDVARAClavni americki "knjizcvnik i humorists MarkTvcn isao je s jednom mladornzenom u re loran na rucak."Kako ste vi cudnovato lepi!",rccc Tven."Slcla SIO i ja ne mogu 10 i torcci za vas", odgovori brzo darna, koja jebila poznaia po zajedljivosti."Onda ueinite isto sto i ja:Slaziic malo!", recc joj Tven.26Ij--.---J--~~iIcolarodiM"- 'I1~a(\1:0 /1'41~~ ptCZrtw! ••.I1---- -HONORARJednorn, neki novinar upitaMarka Tvena:"Kako te dobili voj prvi honorar?""To je bilo jos u danima rnogadetinjstva", odgovori Tven. "U skoli sunas cesto kaznjavali. Ali kaznae mogla i kupiti ako se prilofipel dolara za dobrotvornesvrhe. Kada su me jcdnorntako kaznili, ja am ve ispicaoocu, a on mi je dao pare. Peldolara am zadrzao za ebe. akaznu izdrzao. Eto, to je biornoj prvi honorar."BRIGAPoznati norveski pisac Hcnrik1bzen bio je u mladosti apoickarskipornocnik u jcdnorn selu. Jednog danadode rnu neki eljak s dva recepta. Jcdane odnosio na obolclu lastu, a drugi najI r-·"-r-I,--.-- .+---l>_.•--4I----,;-~'la:dIIGor;i..,.-1-.- -.-..---;--.;---+--1•..•.----.L ..----Iobo\clu kravu.Ibzcn napravi oba leka i dadeih eljaku naporncnuvsi:"Pazi dobra! Ovaj lek jc zatvoju tastu, a ovaj za tvoju kravu. Nel110jlucajno da se zbunis, pa da re kravidogodi ncka nesreca."POZIVIPru ki kralj Fridrih II VelikiCUO jc za nekog svestenika u Slcziji, kojijc bio na gla u da odrzava vezu s duhovima.On pozva svestcnika i upita ga:"Vi urnctc da prizivatcduhove?""Da, Vase vclican tvo, ali onine dolazc.AFORIZMIU siinu"Ne diraj zmiju dok spava"slicne se fraze cuju,a mnogi su danas spremnida pipnu i u guju.U Beloj se kuci uveliko pusi,kod nepusaca javlja se gnusanje,jer lepo po prostorijama pise:"Strogo zabranjeno pusenje."Dala mi je nogui otisla s drugimza povrataknecu da je roolim.O@aje,svesna bila nije,da najvise u Zivotuja batake volim.Na raznim sastancimapricaju se price,pricaju se bajke, negde pominjusestre, suprugeimajke.Drustvo mudalo sekretaricu,dobar stan i kola,a on zauzvratprepolovio budzet napola.Ljubav je opasna,za (taka nije,hoce da ga ukore,ona je dozvoljenasame za profesore.Sto jedan ludmoze da napravi,stotina pametnihtesko da ispravi.

BiH . 71000 SARAJEVO • IGMANSKA 36TEL: + 337 33 424 140e·mail: pims.bh@pims·bh.comGfNfRAlNllASTUPNIK I UVOlNIK:PIM d.o.o.YU . 11000 BEOGRAD • SVETOG SAVE 19/3TEL.: 011/435·283, 436·708 • fAX: 011/434·845e·mail: pimsyu@eunet.yu