iiiizz zz dddd aaaa jjjjee ee ssss aaaa vvvv eeee zzzz dddd rrrr uuuu

Iskustva zdravstvenih radnika
SE]ANJE NA JEDNU HIPOGLIKEMIJU
Pi{e: Ana Kova~,
medicinska sestra, Novi Sad
Kada se na jednom radnom mestu
dugo radi, pogotovo kad je taj rad
neprekidno vezan za razne osobe, a
takav je rad nas, medicinskih sestara,
onda neminovno nastaju i ostaju se-
}anja na neke neobi~ne doga|aje.
Poneki od njih mogli bi da budu pou~ni.
Evo takav jedan primer.
Toplo letnje jutro, dolazim na posao.
Jo{ pre nego {to sam u{la u zgradu,
~ujem neko kome{anje u Prijemnoj
ambulanti. ^im sam zakora~ila,
zovu da brzo u|em. Treba dr`ati bolesnika.
Pogledam ga, vidim na{ stari
bolesnik, uredno se javlja na kontrolu,
redovno prima insulin, ima aparat
za merenje {e}era u krvi, sam zna da
podesi koliko mu insulina treba. Sad
je krajnje nemiran, svaku nogu i ruku
moraju dr`ati dvoje-troje, posebno
ruku u kojoj je igla za infuziju glukoze.
Kako ko ulazi, tako ga zovu u pomo}
kako bi dr`ali bolesnika da bude
{to mirniji. Postepeno se smiruje,
odnose ga na Odeljenje. Ve} sam u
Ambulanti zapazila jednu `enu, zbunjenu,
kr{i prste. I ona je po{la s njim
na Odeljenje.
Tada sam saznala {ta se desilo. Ta
`ena, njegova supruga, ve} smireno,
kada je videla da joj se mu` smiruje,
da dolazi svesti, rekla je {ta se desilo.
Njen mu`, profesor univerziteta
svako ve~e sedeo je za svojim pisa-
}im stolom i spremao rukopis za
ud`benik svojim studentima da bi
knjiga bila spremna za jesen, kad
po~ne nastava. I to ve~e dao bi sebi
insulin, uzeo tanjir s ve~erom i stavio
ga na svoj sto, kao {to je obi~no ~inio.
Negde pred zoru, probudila se i
videla da nije u krevetu. Oti{la je u
njegovu sobu i zatekla ga glavom na
stolu, sav oznojan, ne reaguje na
njen poziv, ve~eru je tek na~eo. Ne-
{to je nau~ila o komi u ovih bolesnika
i da se ona le~i insulinom, pa je
br`e-bolje uzela bo~icu insulina koji
je tada mu` koristio, izvukla u brizgalicu
sve {to je bilo u bo~ici i ubrizgala
mu u nadlakticu. ^ekala je da se
„probudi“ deset minuta, pola sata, a
kako nije dolazio sebi, pozvala je hitnu
pomo} i oni su ga dovezli na Kliniku.
[e}er u krvi bio je nemerljivo
nizak. Kada je uklju~ivana infuzija
po~eo se sve vi{e otimati, bivati sve
nemirniji. Zato su ga morali i dr`ati...
Oporavljen, otpu{ten je za nekoliko
dana. Ra~unaju}i koliko je moglo
biti insulina u bo~ici iz koje je insulin
ubrizgala, procenili smo da je dobio
oko 80 jedinica. Dolazio je i dalje
uredno na kontrole i rekao da se ne
se}a {ta se desilo te ve~eri ali nikako
se nije mogao sasvim oporaviti, koncentrisati
i pla{io se da }e biti nesposoban
da dr`i nastavu.
Posle nekoliko godina, dobio je
infarkt srca i iznenada umro.
Iz ovog primera mo`emo da izvu-
~emo pouku da smo svi mi, zdravstveni
radnici, mi sestre posebno, jer
smo najvi{e u kontaktu s bolesnicima,
unekoliko zatajili, nismo objasnili
njegovoj `eni jasno i razgovetno
da se u naglo nastalom gubitku svesti
bolesnika koji prima insulin, nipo{to
ne daje insulin, nego nekoliko komada
nakva{enog keksa u usta, izme|u
desni i obraza, ili ka{i~ica {e}era,
meda, par~e hleba ili ne{to sli~no.
Jo{ jednom smo videli da bez dobrog
obu~avanja ne samo bolesnika
nego i porodice, mogu nastati veoma
ozbiljne situacije. I nastala je.
AKTIVNOST DRU[TVA ZA BORBU
PROTIV [E]ERNE BOLESTI U BE^EJU
Dana 13. juna ove godine, u velelepnoj Velikoj sali
Skup{tine op{tine Be~ej, odr`ana su tri predavanja na
temu »Komplikacije koje prate {e}ernu bolest«. Predava~i
su bile lekarke iz Doma zdravlja u Be~eju. Dr @u-
`ana Tot, specijalista op{te medicine, odr`ala je predavanje
pod naslovom » Dijabetesno stopalo«, dr Vesna
Korovljev, internista, »Pove}ani krvni pritisak«, a dr
Melinda Dudvarski-Ric, oftalmolog, izlo`ila je predavanje
pod naslovom »Dijabetesna retinopatija«. Specijalni
gost je bio ing. Petar Rancinger, generalni sekretar
Saveza dru{tava Vojvodine za borbu protiv {e}erne
bolesti.
Kao i svaki put do sada, ljubazno{}u vlasnika firme
»Spektol« iz Novog Sada, ing. Milana Kolari}a i njegovih
saradnika, svim slu{aocima je pre po~etka predavanja
besplatno izvr{eno merenje {e}era u krvi.
Kao i mnoga druga predavanja koja su odr`ali poznati
i priznati stru~njaci iz Novog Sada, kao i predava~i
iz Doma zdravlja, i ovaj sastanak je bio deo kontinuirane
aktivnosti Dru{tva na edukaciji svojih ~lanova.
Predavanja su uvek vrlo dobro pose}ena. Razlog
dobre posete svakako le`i i u tome {to svi ~lanovi dobijaju
pozive li~no, na ku}nu adresu.
Interesantno je da na ove skupove u poslednje vreme
sve vi{e dolaze i gra|ani koji nemaju {e}ernu bolest.
Zasluge za to pripadaju Predsedni{tvu Dru{tva,
pre svega preduzimljivom i agilnom predsedniku Radoslavu
Ivanovi}u, zatim potpredsedniku Knezi Peteru
i sekretaru Velimiru ^ipli}u.
Verujemo da }e Dru{tvo nastaviti redovno odr`avanje
predavanja namenjena edukaciji i upoznavanju bolesnika
i svih drugih zainteresovanih osoba sa razli~itim
aspektima {e}erne bolesti. To uverenje se zasniva na ~injenici
da u Domu zdravlja u Be~eju ima ve}i broj vrlo
kvalifikovanih stru~njaka i dobrih predava~a, kao i na
spremnosti mnogih dijabetologa iz Novog Sada i drugih
mesta da gostuju na tribini Dru{tva u Be~eju, u kome su
se, kako sami ka`u, uvek lepo i prijatno ose}ali.
Organizatori imaju neiscrpnu energiju, dobru volju
i odlu~nost da nastave ovakav rad.
Me-Dij 20 25