lokalna samouprava 53-2011 - Stalna konferencija gradova i opština

ISSN 2217-6985IZDANJE stalne konferencije gradova i opštinaBesplatan primerak Broj 53 Decembar 2011. godine www.skgo.orgŽIVOTNA SREDINA IODLAGANJE OTPADATEMA BROJARegionalna deponija „Duboko”

XVIII SEDNICA PREDSEDNIŠTVA SKGOOsamnaesta sednica PredsedsedništvaSKGO, u sazivu 2010/2011, održana je uBeogradu, 24. novembra 2011. godine.Sednicom je predsedavao Saša Paunović,predsednik SKGO i predsednik opštineParaćin.Pored članova Predsedništva, sednici su prisustvovalii gospodin Želimir Popov, pomoćnikministra prosvete i nauke, Vesna Ivić,načelnik Gradske uprave Grada Beograda ipredsednik Izborne komisije za sprovođenje izborana 39. skupštini SKGO i Tomislav Đorđević,predsednik Gradske opštine Savski Venac.Predsedništvo SKGO usvojilo je Inicijativu zaprikupljanje novčanih sredstava za rekonstrukcijuroditeljske kuće “Doktorove kule” za decuobolelu od raka, a nakon sednice upućen jepoziv svim gradovima i opštinama u Srbiji da seuključe u ovu humanitarnu akciju i tako pomognuoboleloj deci i njihovim roditeljima na putuozdravljenja.Takođe, Predsedništvo je razmatralo Nacrtzakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju iusvojilo stavove, primedbe i predloge na Nacrtzakona koji su upućeni Ministarstvu prosvete inauke u Vladi Republike Srbije.Na kraju, članovi Predsedništva su informisanio aktivnostima Izborne komisije, opripremanju Liste kandidata za organe kojise biraju na 39. skupštini SKGO, kao i novomprojektu „Unapređenje poslovnog okruženjana lokalnom nivou kroz regulatornu reformu”koji će sprovoditi Stalna konferencija gradovai opština, a čiji se početak realizacije očekujekrajem ove godine.•INICIJATIVA SKGO: POMOZIMO DECI OBOLELOJ OD RAKADA DOKTOROVA KULAPOSTANE RODITELJSKA KUĆAStalna konferencija gradova i opštinapoziva sve gradove i opštine u Srbiji,kao i sve ljude dobre volje, da pomognuu obnovi i opremanju Doktorovekule, objekta namenjenog za smeštajdece obolele od raka i njihovih porodicatokom lečenja od ove teške bolestiGradska opština Savski Venac, u saradnjisa Nacionalnim udruženjem roditeljadece obolele od raka (NURDOR),pokrenula je projekat za rekonstrukcijuDoktorove kule. Objekat je smeštenu okviru kompleksa Kliničkog centraSrbije, veoma blizu Onkološke i Dečjeklinike, a u rekonstruisanom objektuveličine oko 860 kvadrata nalaziće sesedam apartmana, centralna kuhinja,zajedničke prostorije za odmor i igru,kao i biblioteka.Cilj osnivanja ovog objekta jeste daobolela deca hemioterapiju primajuu dnevnim bolnicama, a da ostatakvremena provode u porodičnom okruženju.Otuda potreba za roditeljskimkućama koje, u ovom slučaju, predstavljajukuće nade za decu obolelu od rakai njihove roditelje.Roditeljska kuća namenjena je smeštajuroditelja i dece koja se leče od rakavan mesta stanovanja. Kako na beogradskehemato-onkološke klinike nalečenje dolazi 70% dece iz unutrašnjostiSrbije, a lečenje od raka može potrajativiše godina uz visoke materijalne troškove,ovakav tip smeštaja je od velikevažnosti, posebno za socijalno ugroženeporodice.Stalna konferencija gradova i opština– Savez gradova i opština Srbije pozivalokalne samouprave, društveno odgovornekompanije, kao i sve ljude dobrevolje da upute pomoć kako bi ovaj projekatbio u kratkom roku završen. Pokažimosolidarnost, omogućimo bolesnojdeci da u porodičnom okruženju pobedeu najvažnijoj bitki, bitki za život. •Donatorska sredstvamogu biti uplaćena na namenskiračun GO Savski venac„Doktorova kula“ broj 840-1813741-23.Mesečnik Lokalna samouprava je izdanje Stalne konferencije gradova i opština - Saveza gradova i opština Srbije koje je podržao program EXCHANGE 3 (finansira Evropska unija) iKfW. Izdavač je isključivo odgovoran za informacije koje se nalaze u publikaciji.Stalna konferencija gradova i opština - Savez gradova i opština Srbije, Makedonska 22, Beograd, tel. 011/3223-446, e-mail: secretariat@skgo.org, http//www.skgo.orgISSN 2217-6985 Uređuju: Vladimir Jovanović, Željko Krnetić i Katarina Arambašić-Pivić; Fotografije SKGO; Grafička postavka: Aleksandar Marković; Štampa: Birograf Comp d.o.o.2 II LOKALNA SAMOUPRAVA

UVODNikLJUBINKAKALUĐEROVIĆSekretarka Odbora SKGOza zaštitu životne sredine„Zelena ekonomija”na lokaluPrethodni uvodnik koji je zatemu imao pitanja zaštiteživotne sredine pisan je sredinom2009. godine, neposrednonakon usvajanja seta zelenih zakona,koji su predstavljali toliko željenipravni osnov za rešavanje brojnihproblema u ovoj oblasti.Prioritet u sprovođenjuzakona u oblastiupravljanja otpadomZakoni koji se odnose na upravljanjeotpadom i upravljanje ambalažnimotpadom proglašeni su zaprioritetne za sprovođenje, ali tonije bilo dovoljno prioritetno da bise ispoštovali svi rokovi propisanisamim zakonima. Kasnilo se na svimnivoima. Ministarstvo nije uspelo dau predviđenom roku pripremi neophodnapodzakonska akta, a lokalnesamouprave su to dočekale kao odličanizgovor da ne urade svoj deoposla. Kasnilo se sa izradom i usvajanjemlokalnih planova upravljanjaotpadom, tako da je prvi rok, maj2010. pokazao katastrofalne rezultateJLS.Ipak, zakonom propisanih kazninije bilo, jer je procenjeno da sukapaciteti JLS za ove poslove nedovoljni,a nema ni dovoljno sredstavau lokalnim budžetima za sve aktivnostikoje jedan ovako sveobuhvatanplan podrazumeva. Zato je, napredlog Sektora za nadzor i kontroluMinistarstva životne sredine,rudarstva i prostornog planiranjarok za donošenje lokalnih planovaupravljanja otpadom produžen dokraja 2010. godine, bez posledica.Za neke, uglavnom manje i nerazvijenijeopštine, ovaj rok je produženza godinu dana.Nacionalna strategijaza upravljanje otpadomU međuvremenu, pravni okvir zaoblast upravljanja otpadom dodatnoje proširen usvajanjem revidiraneNacionalne strategije za upravljanjeMože sereći da je uuslovima noveekonomskekrize inedostatkanovihinvesticija udruge oblasti,’’zelenaekonomija’’postalajedina izvesnaopcija zazapošljavanjeotpadom do 2019. godine, čije jesprovođenje osigurano odredbamasamog Zakona o upravljanju otpadom.Strategija je potvrdila opredeljenjeda se upravljanju otpadompristupi na regionalnom principu,pa je intenzivirana dalja promocijaregiona i podrška svima koji su uspelida se organizuju u regione.U istom periodu, nakon mnogobrojnihpregovora i razgovora opotrebi da se u sektor upravljanjaotpadom uključi i privatni kapital,kako bi se pre svega povećala efikasnostupravljanja u ovoj oblasti,došlo je do realizacije nekoliko privatno-javnihpartnerstava. Rezultatovih aktivnosti su izgrađene triregionalne deponije, u Leskovcu,Lapovu i Jagodini. Pored toga, podržanesredstvima EU, izgrađene suregionalne deponije u Užicu i Pirotu.Očekivalo se da će proces regionalizacijebiti brži, ali se pokazalo da jeuspostavljanje regiona vrlo komplikovanproces, koji u sebi krije brojneprobleme i nepoznanice, pa su imodaliteti regionalnog udruživanjavrlo raznoliki. Kako god da su formirani,u ovom trenutku, funkcioniše,potpisni su sporazumi ili su u fazipregovora 14 regiona za upravljanjeotpadom u Srbiji. Problem predstavljanestabilnost ovih regiona,često odustajanje i prelazak opštinaiz jednog regiona u drugi, kao ipitanje šta sa onim opštinama kojenisu obuhvaćene regionima. Postojećiregioni su formirani različito odpredloga Nacionalne strategije, kojaje predložila regionalizaciju na bazigeografsko-statističkih karakteristika.U praksi su mnogo više uticajaimali političko-partijski dogovori. Iztog razloga su predložena rešenjaregionalnih centara za upravljanjeotpadom za jedan broj opština potpunoneracionalna i one su ostalepo strani.Ono što u narednom periodu želimoda uradimo, kao Savez gradovai opština, je vodič o međuopštinskojsaradnji. Smatramo da bi bilo korisnoda ovaj vodič, pored modela samogsporazuma o međuopštinskojsaradnji sadrži i predloge različitihmodela preduzeća koja upravljajuregionalnim sistemima, sa obrazloženjimakoja se odnose na prednostii nedostatke svakog od njih.Efekti selekcije otpadaPored pitanja upravljanja komunalnimotpadom, novinu predstavljapropisivanje upravljanja posebnimtokovima otpada, što je uticalona pojavu velikog broja pravnih licai preduzetnika koji su svoju poslovnušansu prepoznali u upravljanjugumama, metalom iz otpada, papirom,električnim i elektronskimotpadom, otpadnim uljima, ambalažomi ambalažnim otpadom. Zabavljenje ovim poslom neophodnesu dozvole, koje se izdaju i u jedinicamalokalne samouprave i odstrane Ministarstva životne sredine,rudarstva i prostornog planiranja.Na ovaj način su i u jedinicamalokalne samouprave počeli da sesagledavaju pravi efekti selekcijeotpada i da se otpad zaista posmatrakao izvor sirovina za sve onekomponente koje se mogu ponovoupotrebiti ili reciklirati. Sakupljanjei tretman otpada postaju deosistema, koji otpočinje plaćanjemtaksi za plasman dobara koja nakonupotreba postaju otpad, a završavaisplatom podsticajnih sredstava onimakoji taj otpad zbrinjavaju. Na tajnačin i upravljanje otpadom postajedeo ’’zelene ekonomije’’.Može se reći da je u uslovima noveekonomske krize i nedostatka novihinvesticija u druge oblasti, ’’zelenaekonomija’’ postala jedina izvesnaopcija za zapošljavanje, prepoznataod strane političara svih političkihopredeljenja u Srbiji, i na taj način jejoš jednom potvrđena stara tvrdnjaiskusnih ekoloških poslenika, da životnasredina i ekologija ne poznajugranice ni partijske podele. •Broj 53 • Decembar ‘11 II 3

Tema brojapouzdanoskupljanje,preradA iodlaganjeotpadaREGIONALNASANITARNA DEPONIJADUBOKODuboko: Telo deponijeIzgradnja Regionalne sanitarne deponijeDuboko je jedan od prvihprojekata u našoj zemlji koji se, uzpodršku Vlade Srbije i Evropske unije,realizuje posle usvajanja Nacionalnestrategije upravljanja otpadom. Onpredstavlja i prvi i najvažniji model zaprojekte vezane za planiranu gradnjupreostalih deponija ovog tipa u našojzemlji, pa je time značaj Projekta Dubokoza širu zajednicu mnogo veći.Ova savremena deponija u potpunostije opravdala sva dosadašnja ulaganja,a jedna od potvrda te činjeniceje da se otpad više ne posmatra samokao smeće za deponovanje, odnosnoprostor od 15 hektara ne služi jedinokao smetlište.Projekat Duboko, tokom čijeg razvojasu korišćena iskustva i rešenja,kao i standardi i norme najrazvijenijihzemalja Evrope i sveta, omogućavaIzgradnjaRegionalnesanitarnedeponije Dubokopredstavlja iprvi i najvažnijimodel zaprojekte vezaneza planiranugradnjupreostalihdeponija ovogtipa u našojzemljipouzdano skupljanje, preradu i odlaganjekomunalnog otpada i značajnopoboljšanje procesa upravljanja otpadomna teritoriji gradova Čačak iUžice i opština Bajina Bašta, Požega,Arilje, Kosjerić, Čajetina, Lučani i Ivanjica.Reč je o modernoj fabrici i bazi sirovinaza brojne industrijske grane,do kojih se dolazi primenom najsavremenijihtehnologija u ovoj oblasti.Sortirani otpad u Centru za sekundarnuselekciju, kapaciteta 250 tonana dan, čija je izgradnja i montažaopreme bila poverena slovenačkomkonzorcijumu „DRAVA i ATRIK“, balirase po vrstama (papir, karton, PETambalaža i druge vrste plastike, aluminijumi drugi metali...) i namenjenje ponovnom korišćenju.U Dubokom je problem otpadanajozbiljnije shvaćen, kao i činjenicada svaki stanovnik naše zemlje godišnjeproizvede 270 kilograma otpada.Otpad se tretira na ekološki siguran iekonomski opravdan način. Važno jenaglasiti da se deponuje samo ostatakod prerađenog otpada i to onajkoji se ne može u ovom trenutku ponovoupotrebiti. Taj prostor, obložennepropusnim materijalima od stranestručnjaka italijanskog „UNIECO-a“,svakodnevno se prekriva zaštitniminertnim slojem, tako da se eliminišemogućnost njegovog raznošenjai negativnog uticaja na okolinu. I tačinjenica jača pionirsku i liderskuulogu deponije Duboko u ovoj oblasti,kako u ovoj regiji, tako i u drugimdržavama iz našeg okruženja čiji supredstavnici iz ove oblasti već posetiliDuboko i upoznali se sa svim njegovimpotencijalima i iskustvima tokomrazvoja projekta.4 II LOKALNA SAMOUPRAVA

Izgradnja Regionalne sanitarnedeponije Duboko, namenjena rešenjuproblema komunalnog otpadaza 372.000 stanovnika u 395 naseljenihmesta na prostoru od 5.300 kvadratnihkilometara u Zlatiborskom iMoravičkom okrugu, neće imati negativnoguticaja na životnu sredinu izdravlje ljudi.U skladu sa propisima, na prostoruRegionalne sanitarne deponije Dubokoredovno će se pratiti i kontrolisatiuticaj emisija zagađujućih materija uvazduh, vodu i tlo, kao i buka i vibracije.Na deponiji se vrši monitoringmeteoroloških parametara, površinskihvoda, procedne tečnosti, emisijegasova, podzemnih voda, pedološkihi geoloških karakteristika.Svakodnevno uzorkovanje i merenjeparametara vrši se u deponijskojlaboratoriji, a u akreditovanoj laboratorijiu određenim vremenskimrazmacima, u skladu sa Uredbomo odlaganju otpada. Svi podaci dobijenimonitoringom dostavljaju seAgenciji za zaštitu životne sredine, počlanu 27 Uredbe o odlaganju otpadana deponije, što znači da su u Dubokompreduzete sve preventivne merezaštite životne sredine.Postojećih osam smetlišta u regijiDuboko, s obzirom da je opština Ariljezatvorila lokaciju na svojoj teritorijii otpad odlaže u Požegi, nemaju kapacitete,a ni predviđene sanitarnemere za dalje odlaganje. U skladu saProjektom Duboko, Nacionalnomstrategijom upravljanja otpadom i Direktivamao otpadu i standardima zazaštitu životne sredine Evropske unije,one će biti stavljene van funkcije iviše neće biti potencijalni izvori zarazei zagađenja svih prirodnih resursa,što će u značajnoj meri uticati na poboljšanjeuslova života u svih devetlokalnih zajednica. I to je, uz plan dase reši i pitanje divljih deponija, važnačinjenica koja projektu Duboko dajejoš veći značaj.Ne treba zaboraviti ni činjenicuda je proces rešavanja problemabezbednog, sanitarnog deponovanjakomunalnog otpada u Užicu pokrenutjoš pre 33 godine. Decenijui po kasnije započeti su prethodniinženjersko-geološki, hidro-geološkii geomehanički radovi na područjuTurskog potoka, koje je među sedampotencijalnih rešenja, po proceduriOtpad ćepostati jedanod trajnihenergetskihizvoraProjekatomogućavaznačajnopoboljšanjeprocesaupravljanjaotpadomna teritorijigradovaČačak i Užice iopština BajinaBašta, Požega,Arilje, Kosjerić,Čajetina, Lučanii IvanjicaPravilnika o kriterijumima za određivanjelokacije i uređenje deponijaotpadnih materijala, izabrano za lokacijudeponije.Regionalna sanitarna deponija Dubokou avgustu ove godine počela jesa radom i time dokazala da se praveideje na kraju uvek realizuju, da imajubudućnost i da su uz podršku i velikoangažovanje svih u projektu svi problemirešivi.Pored edukacije na planu jačanjasvesti kod građana na planu primarneselekcije, odnosno izdvajanja otpadana mestu njegovog nastanka,u planu daljeg razvoja ovog projektanalazi se zacevljenje Turskog potokai proširenje deponije na njegovu desnustranu. Time će se trajno rešiti pitanjetretmana komunalnog otpada,i to ne samo u regiji Duboko, već i zajoš nekoliko lokalnih samouprava.Dugoročnija koncepcija razvojaovog projekta vezana je za gradnjuenergane na bazi komunalnog otpada,odnosno postrojenja koje bi proizvodiloelektričnu i toplotnu energijusvaki stanovniknaše zemljegodišnjeproizvede 270kilogramaotpadaiz obnovljivih izvora. Otpad će postatijedan od trajnih energetskih izvora,čime će se, kao što je to slučaj u razvijenijimdržavama, štedeti drugi vidovienergije.Ukupna vrednost projekta Regionalnesanitarne deponije Duboko,koji čini i izgradnja osam transferstanica, nabavka vozila za transportotpada i izrada Regionalnog plana zaupravljanje otpadom, je 15.325.000evra, a izgradnja je trajala od jula2008. do avgusta 2011, s tim da jenajveći deo posla urađen u poslednjihgodinu i po.Shvatajući njegov značaj, projekatsu pomogli Evropska unija (donacija4,2 miliona evra), Evropska bankaza obnovu i razvoj (zajam 5 milionaevra), Fond za zaštitu životne sredine(1.171.000 evra), Ministarstvo zaNacionalni investicioni plan (194.000evra), Vlada Kraljevine Švedske prekoagencije SIDA (2.280.000 evra) i FrancuskaVlada (280.000 evra), dok jeobaveza gradova i opština osnivača2,2 miliona evra. •Duboko: Linija za separaciju otpadaBroj 53 • Decembar ‘11 II 5

tema brojaAktivnosti GIZ projekta„Jačanje lokalne samouprave“O projektu izgradnjepostrojenja za sortiranjeotpada na deponiji u NišuKomunalni otpad se u niškom regionusakuplja i centralno odlaže nagradsku deponiju „Bubanj“. Ne vrši seodvojeno sakupljanje ili sortiranje otpada.Ova deponija se koristi od 1968.godine, a poslednje moguće proširenjedeponije izvršeno je u julu 2010.godine. Ako se korišćenje deponijenastavi dosadašnjim intenzitetom,može se računati sa konačnim popunjavanjemdo kraja 2013. godine. Odvojenosakupljanje otpada ne možeda se uvede u kratkom roku, a planiranjeizgradnje nove deponije se odlažeusled nerazjašnjenih imovinsko-pravnihpitanja i stanja zemljišta. Pretpostavkaje da njeno otvaranje neće bitirealizovano pre 2015. godine.Istovremeno, u niškom regionupostoji aktivan sektor reciklaže – preduzećasrednje veličine kojima nedostajusirovine. Ova preduzeća neraspolažu ni znanjem niti umećem zapreradu uprljanog otpada, koji predstavljaočekivanu pojavu kod odlaganjakomunalnog otpada.U cilju unapređenja oblasti upravljanjaotpadom i razvoja sektora reciklaže,GIZ je pokrenuo zajedničkiprojekat klastera “Reciklaža Jug” iprivatnog partnera iz Savezne RepublikeNemačke PRS (Plastic RecyclingSolutions GmbH), koji se odnosi napostavljanje postrojenja za sortiranjeotpada na deponiji „Bubanj“ u Nišu.Cilj projekta je izgradnja i dugoročnirad postrojenja za sortiranje komunalnogotpada, kao i obuka regionalnihsrednjih preduzeća iz sektorareciklaže za preradu i međunarodniplasman primarnih i sekundarnih sirovinakoje se dobijaju iz otpada.Sprovođenje lokalnihplanova upravljanjaotpadomProjekat "Sprovođenje lokalnih planovaupravljanja otpadom" usmerenGIZ je uposlednjih10 godinaaktivan u Srbijipo pitanjukomunalnihusluga, aposebnona poljuupravljanjaotpadom ikomunalnimvodama. Uposlednjojfazi, posebnapažnja sepoklanjaopštinama uizradi planskedokumentacijeu ovimoblastimaje ka edukaciji stanovnika u 11 opštinaJužnobačkog okruga (Bač, BačkiPetrovac, Bačka Palanka, Beočin, Bečej,Srbobran, Titel, Temerin, SremskiKarlovci, Vrbas i Žabalj) o pravilnomupravljanju komunalnim otpadom iprimeni nedavno usvojenih lokalnihplanova o upravljanja otpadom uovim opštinama.Tokom projekta na teritoriji svihopština sprovodi se edukativna kampanjao pravilnom upravljanju komunalnimotpadom i neophodnostisprovođenja aktivnosti i mera predviđenihlokalnim planovima upravljanjaotpadom, koje su ove opštine izradiletokom 2010. godine u sklopu GIZprojekta „Jačanje lokalne samouprave“,i usvojile početkom 2011. godine.Na izradi lokalnih planova tokomprethodne godine bio je angažovantim Fakulteta tehničkih nauka Univerzitetau Novom Sadu, Međuopštinskeradne grupe za zaštitu životne sredinei "Inženjera zaštite životne sredine".Izrada studije za uvođenjemehaničko-biološkogtretmana otpada uregionu Novog SadaTokom 2010. godine, u okviru GIZprojekta "Jačanje lokalne samouprave",razvijeno je 11 lokalnih planovaupravljanja otpadom za opštine Južnobačkogupravnog okruga. Paralelnos tim, sedam opština iz regiona- Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin,Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas -zajedno sa Novim Sadom, odlučilo je,imajući u vidu mali broj stanovnika upomenutim opštinama, da formira regionza upravljanje otpadom. Nakondonošenja ove odluke započeto je sarazvijanjem regionalnog plana upravljanjaotpadom, čija izrada je finansiranaod strane Fonda za zaštitu životnesredine Republike Srbije (85%) i NovogSada (15%). Ciljevi regionalnogplana uključuju pronalaženje najadekvatnijeg,održivog rešenja za upravljanjeotpadom u skladu sa važećimzakonima, a na osnovu trenutne situacijeu ovoj oblasti i korišćenja podatakao količinama i sastavu otpada.Ovim dokumentom će se definisatidalji pravci razvoja, prioriteti, trendovii moguća rešenja za probleme upravljanjaotpadom u svim opštinamaobuhvaćenim regionalnim planom, asve u skladu sa nacionalnim zakonodavstvomi relevantnim EU propisimau oblastima upravljanja otpadom izaštite životne sredine.Izgradnja sanitarne deponije, a posebnouvođenje nekog naprednijegoblika tretmana otpada, zahtevalo bisuviše visoka ulaganja za opštine samalim brojem stanovnika, tako da sekao najispravnije rešenje nameće regionalnipristup.Kao deo aktivnosti za poboljšanjeupravljanja otpadom u opštinamaJužnobačkog regiona, nakon izradelokalnih planova upravljanja otpadomGIZ projekat "Jačanje lokalne samouprave"je predložio izradu studijeizvodljivosti za uvođenje mehaničkobiološkogtretmana (MBT) otpada uregionu koji pokriva sedam opština igrad Novi Sad, a koja treba da ponudinajprihvatljivije opcije za upravljanjeotpadom sa finansijskog i aspekta zaštiteživotne sredine.Studija izvodljivosti za uvođenjeMBT otpada u opštinama Južnobačkogupravnog okruga mora daponudi jednako prihvatljiva rešenjaza domaćinstva i druge generatoreotpada u svim opštinama regiona,iako je situacija različita kako u pogledukvantiteta i sastava proizvedenogotpada, tako i u pogledu finansijskogprofila korisnika.Studija se razvija u saradnji eksperatasa GIZ projekta "Jačanje lokalnesamouprave", stručnjaka iz Fakultetatehničkih nauka iz Novog Sada i berlinskogUniverziteta za tehnologiju,predstavnika grada Novog Sada, i javnokomunalnih preduzeća iz NovogSada, kao i predstavnika svih sedamopština, uključenih preko Međuopštinskeradne grupe. Studija bi trebaloda bude završena do kraja decembra2011. •6 II LOKALNA SAMOUPRAVA

dodatakVesti iz EXCHANGE 3 opštinaARILJESmanjimo otpad zajednookviru projekta „Smanjimo otpad zajednoU – novi korak bliže Evropi“ u opštini Arilje,u toku je organizovanje aktivnosti na edukacijidece školskog uzrasta o zaštiti životne sredine iuvođenju kompostiranja, kao jednog od metodasmanjivanja otpada u školama na područjuopštine Arilje.U prethodnom periodu, od strane eksperataiz partnerske organizacije Asocijacija za razvojibarske doline pripremljena je brošura o kompostiranjukoja će biti distribuirana u školamau Arilju. Takođe, kroz projekat su nabavljenikomposteri koji su postavljeni u okviru škola iu toku je priprema radionica na kojima će decibiti objašnjena potreba za zaštitom životnesredine i smanjivanjem količina otpada kojisami proizvodimo, kao i o mogućnostima da seodređene količine otpada ponovo koriste kaokvalitetno đubrivo kroz proces kompostiranja.Pored aktivnosti u opštini Arilje, deo projektnihaktivnosti se sprovodi i u opštini Inđija, gdeje u toku popis domaćinstava u vikend naseljima,koja do sada nisu bila obuhvaćena organizovanimprikupljanjem otpada. Na ovaj način uInđiji će biti smanjena količina otpada koja senelegalno odlaže na divlje deponije.Takođe, u toku je i procedura nabavke kesa ikontejnera koji će služiti za organizovanje primarneselekcije otpada kako bi u Arilju započelisa odvajanjem papira, plastike i PET ambalažeod ostalog otpada. •BAČObuka zaposlenih u opštini Bačza dobijanje Evropske vozačkedozvole za računare (ECDLindeksa)Opština Bač realizuje projekat ''Unapređenjeljudskih kapaciteta u opštini Bač'', kojifinansira Evropska unija u okviru Exchange 3programa. U okviru projekta trenutno se realizujeobuka zaposlenih u opštini Bač za rad naračunaru u okviru programa Word, Excel, Windows,kao i za korišćenje Interneta. Obuku pohađa36 zaposlenih u opštini Bač, izbranih naosnovu prethodno popunjavanog testa iz oblastipoznavanja računara i osnovnih računarskihoperacija. Realizacijom ove obuke, za koju seočekuje da će biti završena do početka decembra2011, opština Bač će dobiti 36 sertifikovanihradnika koji će zadovoljiti evropske standardepo pitanju rada na računaru. Implementacijomovog projekta broj osoba koje rade na računarimau Opštinskoj upravi Bač, i koje za to imajuvažeći sertifikat, povećaće se za 70%, tako da ćeBač biti jedna od prvih opština koja prati standardei u ovoj oblasti.Na osnovu ranijeg iskustva grada Sombora,koji je takođe sproveo ovu obuku, opštinaBač se odlučila da prati primere dobre prakseiz okruženja i da kroz partnerstvo sa gradomSomborom realizuje ovaj projekat.Evropska vozačka dozvola za kompjuter(ECDL) predstavlja potvrdu znanja osnovnograda na računaru, praktičnih veština i sposobnostikoje potvrđuju da je vlasnik ovog sertifikatakompetentan da koristi računar i osnovneračunarske programe. Takođe, Evropska komisijaje ECDL prepoznala kao standard u radu saračunarima koji treba da poseduju zaposleni uprivrednom i neprivrednom sektoru. •BARAJEVO-BEOGRADUvođenje Geografskoginformacionog sistemaealizacija projekta “Uvođenje GeografskogR informacionog sistema GIS u Barajevu” uokviru programa Exchange 3, koji finansiraEvropska unija, u značajnoj meri doprinećepovećanju opštinskih kapaciteta i poboljšanjuusluga koje opština Barajevo pruža svojim građanima.Glavna aktivnost projekta jeste nabavka i instalacijageografskog informacionog sistemau opštini Barajevo. Upotreba ovog sistema ćeomogućiti dostupnost digitalnih mapa, prezentacijuobjekata u prostoru, registar infrastrukturihelemenata, planiranje i podelu zemljišta,vizualizaciju prostornih podataka. GIS softver ćebiti u potpunosti integrisan u postojeći informacionisistem opštine. Posle sprovedenog postupkajavne nabavke potpisan je ugovor sa firmomLamma d.o.o. iz Beograda, i ovih dana se očekujeisporuka softvera za obuku zaposlenih. U okviru>>>Broj 53 • Decembar ‘11 II 7EXCHANGE 3 dodatak je izdanje Stalne konferencije gradova i opština podržano kroz Program EXCHANGE 3. Program fiansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.Dodatak ne predstavlja zvaničan stav Evropske unije. Izdavač je isključivo odgovoran za objavljeni sadržaj.

projekta izvršena je i nabavka 8 kompjutera.Projektom je predviđena obuka za 16 zaposlenihu Upravi, Javnom komunalnom preduzećui Direkciji za razvoj i izgradnju Barajevaza svakodnevni rad u novo-implementiranomgeografskom informacionom sistemu. U tokuje priprema detaljnih planova obuke i određivanjezaposlenih koji će proći obuku i dobitilicence. •ARILJEPrimer uspešnograzvoja turizmaRealizacijom Exchange 3 projekta „Turizam- nova šansa za saradnju i razvoj“ u poslednjihnekoliko meseci turistička ponuda opštinepostala je znatno vidljivija. Formirano je „Turističkoudruženje Arilje“, čiji su članovi preduzetniciiz naše opštine koji započinju sa pružanjemusluga u seoskom turizmu. Problemi sa lošomsignalizacijom, rešeni su postavljanjem turističkihputokaza i info table, dok su sela na teritorijiopštine, kao i turistički lokaliteti dobili infotable sa osnovnim informacijama na srpskom iengleskom jeziku, mapiranim prikazom i fotografijama.Izrađujući dokument „Analiza turističkih potencijala“,eksperti iz partnerskih organizacijana projektu su izdvojili tri lokaliteta koji bi ubudućnosti mogli predstavljati nezaobilazneturističke odrednice opštine. Vodena pećina, Visočkabanja i izletište Klokoč su u poslednjoj faziopremanja i uređenja. Takođe, u sklopu projektaopština Arilje dobila je novoopremljeni prostorza pružanje informacija turistima - Turistički infocentar, u kome turisti svakodnevno mogu dobitipromo materijal, kao i pristup internetu.Kao podrška radu Turističkog info centraagažovano je pet mladih ljudi koji rade kao Turističkapatrola u okviru Eko turističkog servisa.Da bi kvalitetno obavljali svoje aktivnosti, za njihsu organizovana tri modula obuke sa temama:Vodička služba, Rad u info centru i Zaštita životnesredine i održavanje higijene na turističkimlokalitetima.Od 9. do 12. septembra organizovan je „Medijavikend“ za 15 predstavnika medija i turističkihagencija, u okviru koga su učesnici imali prilikuda posete najznačajnije turističke lokalitete, kaoi lokalitete koji se opremaju i uređuju u okviruprojekta, pogledaju promociju turističkih manifestacijai prisustvuju svečanom otvaranju Turističkoginfo centa.•PALILULA – BEOGRADRazvoj servisnih uslugaGradska opština Palilula u okviru ProgramaExchange 3 realizuje projekat “Unapređenjerada elektronske uprave”. Projekat finansiraEvropska unija, a partneri na realizaciji su Beokomservis, GO Zvezdara i Grad Tartu iz Estonije.Razlog za realizaciju projekta je potreba dase stvori jedno mesto gde će građani moći dadobiju potrebne informacije, a tiče se njihovihkomunalnih potreba. Projekat treba da budeuvod u stvaranje informatičkog centra u Gradu,odnosno jednog čvornog mesta gde će građanimoći da nađu odgovore na sve što ih zanima.Kontakt - centar koji je uveden u GO Palilula, iputem kojeg se već sada servisiraju odgovorina sva pitanja građana, biće integrisan sa Gradskomupravom kroz Beokom servis. Informacijeiz nadležnosti Grada biće prenošene elektronskimputem, a operateri kontakt-centra trenutnoće imati sve informacije koje se odnosena javna i komunalna preduzeća, sekretarijateGrada Beograda, kao i sve one informacije koježivot znače – upis u obdanište, asfaltiranje ulica,uvođenje kanalizacije, prijave o pucanju cevi išta se preduzima da se popravi taj kvar itd.Krajem oktobra 2011. godine predstavnici partneraiz Grada Tartu iz Estonije obišli su srpskepartnere na projektu u GO Palilula, Beokomservisu, GO Zvezdara i Gradskom zavodu za informatikui statistiku. U Paliluli su se upoznali saprojektom Kontakt centra, dokument menadžmentsistemom i finansijskim menadžmentsistemom. U Beokom servisu upoznali su se safunkcionisanjem pozivnog centra, od primanjapoziva, obrade podataka, pribavljanja odgovoraod nadležne institucije do prosleđivanjaodgovora, dok je u GO Zvezdara održana prezentacijao implementaciji GIS sistema. •BEOČINPozicioniranje na turističkojmapi SrbijeOpštini Beočin je u okviru drugog pozivaPrograma Exchange 3 odobren projekat- „Beočin – nova vizija turističke destinacije!Stvaranje preduslova za razvoj ruralnog turizmau opštini Beočin“, kojim će se preduzeti prvikoraci na planu afirmisanja ove opštine na turističkojmapi Srbije.Jedna od glavnih aktivnosti odnosi se naintenzivnu obuku zaposlenih u opštinskoj Kancelarijiza LER i predstavnika 15 seoskih domaćinstavaza pružanje usluga u oblasti seoskogturizma. U dosadašnjem toku projekta održanesu dve petodnevne radne prakse zaposlenih uKancelariji za LER partnerskih organizacija – opštineČajetina i Turističke organizacije opštineGornji Milanovac, kao i dve trodnevne studijskeposete odabranih beočinskih domaćinstavazlatiborskim i milanovačkim selima. Poredintenzivne edukacije, projektni tim je završiopripremu promotivnih materijala i održao nekolikokonsultativnih sastanka sa stručnjacimaangažovanim na izradi Programa razvoja turizmaopštine Beočin za period 2011-2016. •NOVI SADE-upravaKonferencija za novinare na kojoj je predstavljenprojekat E-government (Elektronskauprava) održana je 21. oktobra 2011.godine. U ime Grada Novog Sada, prisutnimpredstavnicima medija obratio se gradonačelnikNovog Sada, Igor Pavličić. Projekat>>>Program EXCHANGE 3, www.exchange.org.rs, tel. 011/32 23 446, fax. 011/33 44 068

"Elektronska uprava", finansira Evropska unija uokviru Programa Exchange 3, a partneri na projektusu Grad Niš i JKP "Informatika" Novi Sad.„Ovaj projekat je veoma važan, jer naš gradraste veoma brzo što doprinosi velikom pritiskuna gradsku upravu. Dnevna potreba za komunikacijomi podizanjem različitih dokumenata izahteva je razlog zbog čega smo odlučili da kreiramoElektronsku upravu, za koju sam siguranda će dati odlične rezultate. Prema istarživanjima,procenat Novosađana koji koriste internetje velik, a mi ćemo im omogućiti da posredstvominformaciono-komunikacionih tehnologijabrže i lakše ostvare svoja prava“, izjavio jegradonačelnik Igor Pavličić.U okviru prezentacije projekta, pomoćnikdirektora informacionih tehnologija u JKP Informatika,Duško Novaković, upoznao je prisutnesa projektom koji se nalazi u sedmom mesecurealizacije i koji ima za cilj da definiše i obezbedineophodne preduslove za uspostavljanje E-uprave, da utvrdi i kreira prioritetne elektronskeusluge, zatim da stavi usluge na raspolaganjegrađanima i pravnim licima kroz veb portal i darealizuje elektronsku pisarnicu.Članica Gradskog veća za upravu i propise,Milena Popović Subić, istakla je značaj Elektronskepisarnice koja omogućava podnošenjezahteva u svim pisarnicama i mesnim kancelarijamagrada, da bi se isti elektronskim putemdostavio nadležnoj upravi za rad. •VRANJEInstaliranje internet kioskaokviru projekta „E–uprava.vranje.rs – Dostizanjestandarda informatičkog druš-Utva“, koji finansira Evropska unija, nabavljenaje oprema za 15 internet kioska. Jedan se većnalazi u Uslužnom centru Gradske uprave, dvaće biti instalirana u gradskim mesnim zajednicama,a preostalih 12 u seoskim. Građanima ćena taj način biti omogućeno da na daleko lakšinačin dobiju potrebna dokumenta, čime sepostiže veća efikasnost, ali i značajne uštede.Istovremeno, intenzivno se radi i na opremanjuserverske sobe i izradi softvera za automatizacijuprocesa rada u Gradskoj upravi Vranje.Pomenutim aktivnostima prethodio je studijskiboravak tima iz Vranja partnerskoj opštiniTrikale u Grčkoj, koja ima veoma razvijenu primenuinformacionih tehnologija u servisimalokalne administracije. Tokom uzvratne posete,gradonačelnik Vranja, Miroljub Stojčić,sa izvršnim direktorom Agencije „E–Trikala“,Odisejasom Raptisom, potpisao je Sporazum opartnerstvu koji između ostalog podrazumevatransfer praktičnih ekspertskih znanja i primenjenihmodela IT Vranju, kao i pripremu zajedničkihprojekata i mogućnost konkurisanja kodfondova EU. •SAVSKI VENAC –BEOGRADEnergisPrva studijska poseta u okviru projekta Energis,realizovana od 3. do 7. oktobra, bila jenamenjena za predstavnike uprave Ministarstva,Agencije za energetsku efikasnost i Agencijeza prostorno planiranje i izgradnju.Predstavnicima je priređen prijem u Ministarstvuregije Veneto, i tom prilikom razmenjenasu iskustva i iznete ključne informacije vezaneza implementaciju projekta Energis, kao i u vezipostignutih rezultata i očekivanja. Takođe, učesnicisu imali priliku da posete Eurosportello Veneto,opštinu Padova i Informambiente Office,što će u predstojećem periodu imati značajanuticaj za realizaciju još jedne projektne aktivnostikoja se odnosi na formiranje Zelene kancelarije.Zelena kancelarija koja će nastati kao jedanod produkata ovog projekta će organizovatikampanje za podizanje nivoa svesti za različiteciljne grupe koje će biti vezane za tematikuenergetske efikasnosti i životne sredine.Teme sa kojima su se učesnici upoznali krozprvu studijsku posetu bile su vezane za politikeEU u oblasti životne sredine i energetske efikasnosti,fondove EU za javne institucije i mala isrednja preduzeća, primere najboljih praksi,finansijske, pravne i volonterske instrumenteimplementirane u Padovi u svrhu povećanjaenergetske efikasnosti i kvaliteta životne sredine,Lokalnu agendu 21- Kjoto protokol, alternativnevidove mobilnosti - Green Mobility Programmesi dr. Učesnici su svoju posetu završiliobilaskom industrijske zone u Padovi. •ZEMUN – BEOGRADStudijska poseta KranjuDelegacija Gradske opštine Zemun je u perioduod 9. do 12. novembra boravila uKranju. Studijska poseta je organizovana u okviruprojekta „Zemun na Dunavu“, koji finansiraEvropska unija. Cilj posete bila je razmena iskustvasa kolegama iz Kranja iz oblasti upravljanjaekonomskom politikom sa posebnim akcentomna razvoju turizma.Susret predstavnika opštine Zemun sa partnerimaiz Kranja upriličen je u Mesnoj kući, gde jeNada Mihajlović, zamenica gradonačelnika opštineKranj, upoznala goste sa politikom i strategijomrazvoja turizma. Kao primer dobre praksepredstavljena je savremena digitalna biblioteka.Zemunska delegacija je posetila tunele kojise nalaze ispod samog centra grada, a koriste seu turističke svrhe. Pored turističkih tura sada seu njima održava i jedna od tradicionalnih manifestacijapod nazivom „Vinski put''. Takođe, upriličenaje poseta i „Gorenjskom muzeju“, svojevrsnomspoju turizma, kulture, istorije i tradicijeSlovenačkog naroda. •BLACEKada lečimo zemlju, lečimosebeZavršna konferencija na projektu „Kada lečimoZemlju, lečimo sebe“ - Kampanja za zdravuživotnu sredinu u opštini Blace, održana je 5.novembra u Kulturnom centru „Drainac“. Projekatje finansirala Evropska unija, a realizovan jeu prethodnih četrnaest meseci. Projekat je daoveliki doprinos u smislu podizanja nivoa ekološkesvesti stanovništva, brojne aktivnosti su bileusmerene na razvoj ideje o značaju očuvanja životnesredine. Na konferenciji je predstavljenai ekološka publikacija za decu i mlade, koja jepripremljena u saradnji sa opštinom Hmeljnikiz Poljske, koja je bila partner na ovom projektu.Na skupu su, pored tročlane delegacije opštineHmeljnik na čelu sa Tomašom Biernackim,koordinatorom projekta, i članova projektnogtima prisustvovali i brojni gosti i saradnici naprojektu: Ivan Božović, predstavnik ProgramaExchange 3 iz Stalne konferencije gradova i>>>Program EXCHANGE 3, www.exchange.org.rs, tel. 011/32 23 446, fax. 011/33 44 068

opština, dr Srđan Glišović, profesor Fakultetazaštite na radu - stručni konsultant na projektu,Stela Jovanović, počasni konzul konzulata RepublikeSlovačke, kao i predstavnici lokalne samoupravei obrazovnih ustanova opštine Blace.Iskustvo dobijeno tokom projekta doprinećeuspehu narednih kampanja, a znanje o pravnimpropisima o politici životne sredine će pomoći uprilagođavanju EU standardima u ovom polju,što je neophodno u pogledu članstva Srbije uEvropskoj uniji, a svakako korisno za lokalnu zajednicu.•ČAJETINAGIS - Ključ razvoja novogZlatiboraokviru projekta „GIS - Ključ razvoja novogU Zlatibora“, koji finansira Evropska unija, 15.novembra je održana druga konferencija zaštampu. Prisutne predstavnike opštine, javnihpreduzeća i medija, Projektni tim GIS-a upoznaoje sa trenutnim, kao i predstojećim aktivnostimana projektu. Predstavnici „GIS point-a“iz Užica predstavili su snimljenu vodovodnu ikanalizacionu mrežu na Zlatiboru i u Čajetini.Odabrani partneri za izradu softvera, predstavnici„Dokus-a“ i Tehničkog fakulteta iz Čačka,prikazali su kako izgleda primena GIS-a na ortofotosnimku opštine Čajetina sa obrađenimpodacima: putevi, infrastruktura, urbanističkiplanovi, stanje građevinskih parcela i drugo.Pomoću GIS sistema zainteresovani će imatiuvid i u statističke analize podataka kao što su:gustina naseljenosti, starosna struktura populacije,stanje poreskih uplata i računa za javne komunalijei brojnih drugih informacija. Naredneaktivnosti obuhvataju edukaciju predstavnikaopštine i javnih preduzeća u pogledu korišćenjaGIS sistema i ažuriranja baze podataka koje ćevoditi eminentni stručnjaci iz date oblasti.Primenom GIS-a, Opština očekuje povećanjeefikasnosti zaposlenih u javnom servisu, smanjenjetroškova u administraciji, brži i bolji procesodlučivanja, bolju povezanost sa građanima, pristupprostornim podacima preko Interneta. •ČOKADečiji maskenbal – prilika zadeljenje osmehaPredškolska ustanova "Radost" iz Čoke, u saradnjisa opštinom Čoka, organizovala je 5.oktobra maskenbal u okviru obeležavanja Dečijenedelje. Svečani defile maski dece iz dnevnogboravka „Delimo osmehe“ i dece koja pohađajuvrtić u Čoki prošao je glavnom ulicom na radostsvih učesnika i publike. Povorci su se pridružili ivolonteri "Help" centra iz Čoke u ulogama klovnovakoji su delili deci balone i slatkiše dok sudeca delila osmehe.U Čoki je ove godine Dečija nedelja dočekanasa novom uslugom socijalne zaštite – Centromza dnevni boravak dece sa smetnjama u razvoju„Delimo osmehe“, što daje dodatni značaj ovojmanifestaciji. Dečija nedelja je manifestacijaposvećena deci, sa ciljem ukazivanja na njihovespecifične potrebe, načine na koje se one moguzadovoljiti, i neophodnosti angažovanja svihčinilaca kako bi se unapredio ukupni položajdece u društvu. Ove godine je posebna pažnjana republičkom nivou posvećena promocijiprava dece sa smetnjama u razvoju.Centar za dnevni boravak je osnovan u okviruprojekta „Delimo osmehe“ koji se realizuje izprograma "EXCHANGE 3", koji finansira Evropskaunija. Formiranjem ovog Centra opštinaČoka je omogućila kvalitetnije uslove života iintegraciju dece sa smetnjama u razvoju, decesa invaliditetom i dece sa poremećajima u ponašanju.•VELIKO GRADIŠTEZajednički napori za zaštitu iupravljanje rekom Pekokviru projekta “Zajednički napori za zaštituU i upravljanje rekom Pek“, koji implementiraopština Veliko Gradište, organizovana je radionica9. i 10. novembra u Kučevu. Opština Kučevoi opština Majdanpek su partnerske opštinena projektu, a partneri su i Unija ekologa UNE-CO i opština Poljčane iz Slovenije.Cilj radionice je bio upoznavanje učesnikasa smernicama za izradu plana integralnogupravljanja rekom Pek i realizovanim aktivnostimana projektu. Radionica je otvorena obraćanjemmenadžera projekta, Zlatibora Mitića, ipredsednika opštine Kučevo, Zorana Milekića.Na radionici je predstavljen rad eksperata naterenu i baze podataka za katastar zagađivača,ekonomsku analizu vode i biodiverzitet, kao iprimer dobre prakse iz Slovenije.Učesnici radionice su bili predstavnici lokalnihsamouprava, javnih komunalnih preduzeća,nevladinih organizacija iz opštine Veliko Gradištei partnerskih opština.•SVRLJIGSistem upravljanjabezbednošću informacijasklopu opštinskog projekta “IDEMO SVR-U LJIG“, koji finansira Evropska unija, sa uspehomje implementiran sistem menadžmentabezbednošću informacija u skladu sa zahtevimaserije standarda ISO 27001:2005.Sledeći uspešne primere bankarskog i zdravstvenogsektora, odnosno jedinica lokalne samoupraverazvijenih evropskih zemalja, opštinaSvrljig se opredelila za podizanje nivoa kvalitetausluga koje pruža svojim građanima i privredikroz implementaciju pomenutog sistema. Svipodaci, informacije i dokumenta koje procesuiralokalna samouprava ispunjavaju zahtevemeđunarodnog standarda ISO 27001:2005, i nataj način garantuju poverljivost i bezbednostpodataka građana i privrede u interakcijamasa opštinom. Ispunjenje zahteva standarda odstrane opštine Svrljig verifikovalo je akreditovanomađarsko sertifikaciono telo – Certop – izdavanjemsertifikata ISO 27001:2005. StručnjaciCertop-a su u dve iteracije verifikovali pouzdanostimplementiranog sistema po principu slučajnoguzorka.Opština Svrljig ostaje posvećenja unapređenjusvojih procesa kroz dalju standardizaciju iautomatizaciju istih primenom inovativnih menadžerskihpraksi i informacionih sistema, u interesugrađana i lokalne privrede, ali i budućihinvestitora.•Program EXCHANGE 3, www.exchange.org.rs, tel. 011/32 23 446, fax. 011/33 44 068

Povećanje vrednosti kreditnelinije na 101 milion evraZbog velike potražnje za kreditima od stranelokalnih samouprava i JKP u Srbiji, Projekat kreditnepodrške opštinskoj infrastrukturi Nemačkerazvojne banke KfW, je povećao vrednostraspoloživih kreditnih sredstava na 101 milionevra za čiji plasman su zadužene dve partnerskebanke, Banka Intesa i Unikredit banka.Aktivnosti MICLP-a produženedo marta 2012.KfW je dobio dodatna sredstva od Nemačkevlade za proširenje tehničke podrške do marta2012. godine što omogućava MICLP timu datokom prvog kvartala 2012. pruža pomoć lokalnimsamoupravama i JKP u razvoju projekata.80 miliona evrakredita već iskorišćenoOd jula do novembra 2011., odobren je 21kreditni zahtev u vrednosti od 12,2 milionaevra, sa pojedinačnim kreditima od 30.000 evrado 3,95 miliona evra.Za rehabilitaciju i proširenje komunalnih sistemaza pitku i otpadnu vodu i za izgradnjuputeva utrošeno je 85% ukupnih sredstava,što je nešto veći procenat učešća u ukupnojzastupljenosti u ovoj oblasti nego u celokupnojkreditnoj liniji (60%). Osim uobičajene rekonstrukcijeputne mreže i pripadajuće kanalizacije,u ovoj infrastrukturnoj oblasti je finansiranonekoliko projekata za proširenje vodovodnih sistema,kao i izgradnja raskrsnica - kružnih tokova,pešačke zone, mosta i autobuskog stajališta.Preostalih 15% će biti iskorišćeno za finansiranjeprojekata u oblasti upravljanja čvrstimotpadom, za energetsku efikasnost i socijalnuinfrastrukturu u šta se ubraja i nabavka kamionasmećara, kontejnera za odlaganje čvrstogotpada, rehabilitacija javnih objekata (škola,obdaništa, socijalnih centara, sportskih objekata),kao i rad reciklažnih centara.U energetskom sektoru, odobrena su dvakredita za uštedu energije u radu sistema zadaljinsko grejanje, što podrazumeva instaliranjeopreme za kontrolu proizvodnje i potrošnjetoplotne energije.Završeno uvođenjeGIS sistema ujoš 5 vodovoda u SrbijiU novembru 2012. MICLP je završio tehničkupomoć na uvođenju geografskog informacionogsistema (GIS) u vodovodnim preduzećimau Boru, Kladovu i Negotinu. Prva faza, prikupljanjepodataka i instalacija GIS softvera, u ovimJKP, trajala je tokom celog leta. Komunalna preduzećasada koriste GIS za upravljanje vlastitimsistemima, a planiraju i započinjanje detekcijecurenja i gubitaka na mreži radi investiranja unjihovo smanjenje. Vodovodna preduzeća uParaćinu i Zaječaru su započela sa implementacijomGIS-a nakon letnjih odmora, tako da ona idalje koriste besplatnu tehničku pomoć MICLPekspertskog tima.MICLP projekat organizuje 14. decembra završnidogađaj na kome će okupiti sva JKP kojasu implementirala GIS i koja će predstaviti rezultateprimene ove tehnologije u svojim preduzećima,a razgovaraće se i o narednim koracima zapoboljšanje sistema u celosti i smanjenje gubitakau vodovodnoj mreži.Mere energetske efikasnostisistema za daljinsko grejanje utoplanama u SrbijiMICLP je pripremio izveštaje o sprovođenjumera energetske efikasnosti za ukupno 15 toplanau Srbiji. MICLP stručnjaci su identifikovalipotencijal za uštede za svaku pojedinačnu toplanu,a pripremili su i finansijske proračune zarealizaciju ovakvih predloga za uštedu.Trenutno, MICLP stručnjaci pomažu JKP Pančevou planiranju investicije od 4 miliona evrau projekat uštede energije za koje se smatrada bi bile ostvarene pravilnim održavanjem(efikasnost kotla, redukcija toplote) i na nivoupotrošača (individualna regulacija, smanjenjegubitaka u prenosu toplote). MICLP stručnjacisu pripremili tehnički koncept, procenu uštedeenergije, kao i celokupnu finansijsko-ekonomskuanalizu neophodnu za sprovođenje ovakveinvesticije.Pokazalo se da je je projekat isplativ, sa nultomstopom neto rashoda za JKP, jer ušteda utroškovima za nabavku goriva prevazilazi ulaganjai troškove finansiranja od prvog dana.Tokom narednih 10 godina, neto ušteda za JKPPančevo (tj. nakon otplate kredita) iznosila bioko 2 miliona evra.Rezultati su predstavljeni na okruglom stoluOdbora SKGO za energetsku efikasnost u novembrumesecu. MICLP će nastaviti da pomažeJKP koja su zaintresovana za planiranje i ulaganjeu energetsku efikasnost sistema za daljinskogrejanje.Obilazak fizičkihinvesticija realizovanihiz KfW kreditne linijeTokom poslednjih šest meseci, MICLP timće svoje aktivnosti fokusirati na praćenje realizacijepovučenih kreditnih sredstava i implementacijuinvesticija u opštinama. Trenutnosu u fokusu krediti iz 2009. i 2010. godine kojinisu u potpunosti iskorišćeni i/ili gde investicioniprojekti nisu završeni u celosti. MICLP timje već posetio mnoge relevantne opštine / JKP,razgovaralo se o napretku implementacije, aponuđena je i pomoć tamo gde je zatražena.U decembru se planira obilazak opština koje suuzele kredite 2011. godine za realizaciju velikihi složenih projekata.Rezultati i zaključci sa terena će se koristitiza konačnu procenu uspešnosti plasmana KfWkreditne linije, a procenjivaće se i uticaj MICLPprojekata na poboljšanje lokalne ekonomije ikvaliteta života građana u Srbiji. KfW će koristitiove analize za planiranje budućih programa finansiranjau Srbiji, ali i za primenu ovakvog uspešnogkoncepta u drugim zemljama gde KfVsprovodi svoje aktivnosti.Website: www.miclp-serbia.orgA project funded by the German Government, menaged by KfW Entwicklungsbank and implemented by the Standing Conference of Towns and municipalitieswith technical assistance from GFA Consulting Group.

Saradnja lokalnih samouprava i Ministarstva zdravljaŠesta sednica Odbora SKGO zadruštvene delatnosti posvećenasaradnji lokalnih samouprava i Ministarstvazdravlja, kao i nadležnostilokalne samouprave u sistemuzdravstvene zaštite, održana je 19.oktobra 2011. godine. U radu šestesednice učestvovao je i prof. dr ZoranStanković, ministar zdravlja RepublikeSrbije.Govoreći o nadležnostima, saradnjii odgovornosti Ministarstvazdravlja i lokalnih samouprava, prof.dr Zoran Stanković, ministar zdravlja,istakao je da je zdravstvena politikaMinistarstva zdravlja usmerenaka decentralizaciji sistema zdravstvenezaštite. U tom smislu zakonskaregulativa (Zakon o zdravstvenojzaštiti, Zakon o javnom zdravlju)prepoznaje ulogu i odgovornostlokalnih zajednica u cilju unapređenjazdravlja stanovništva, naglasio jeministar Stanković.Ministar je istakao da se decentralizacijomu oblasti zdravstvenezaštite stvaraju preduslovi za jačanjeprava građana i njihovih zajednicau odlučivanju o ključnim pitanjimaod njihovog interesa, i dodaoda je neophodna stalna saradnja izajednički rad na mnogim poljima,posebno u oblasti javnog zdravljaza koje odgovornost imaju svi odpojedinca preko lokalne samouprave,privrednih i drugih subjekata,civilnog društva, države.Prim. dr Elizabet Paunović, državnasekretarka, govorila je o nadležnostilokalnih samouprava u oblastizdravstvene zaštite u kontekstuevropskih integracija i naglasilaznačaj zdravlja u svim politikama. Upravu Evropske unije, u mnogim od35 poglavlja zdravlje se nalazi kaojedna od važnih komponenti, istaklaje prim. dr Paunović.Osnivačka prava nad domovimazdravlja i apotekarskim ustanovamapreneta su sa republičkog nivoana pokrajinske, gradske i opštinskevlasti od januara 2007. godine Zakonomo lokalnoj samoupravi 2006.godine, a u skladu sa Zakonom oLokalnesamoupravetreba dauzmu aktivnoučešće urazvojulokalnihprogramazdravstvenezaštite uzajednicizdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine,podsetila je dr Dubravka ŠaranovićRacić, pomoćnica ministra zdravlja, inaglasila da se prenosom nadležnosti,uključujući i osnivačka prava naddomovima zdravlja, na nivo lokalnesamouprave ne prenose samo prava,već i obaveze i odgovornosti.Lokalne samouprave treba dauzmu aktivno učešće u razvoju lokalnihprograma zdravstvene zaštiteu zajednici, uz stvaranje mehanizamaza učešće udruženja građana, daosnaže stanovništvo, da preuzmuaktivnu ulogu u unapređenju sopstvenogzdravlja, istakla je prof. drMarija Jevtić, pomoćnica ministrazdravlja.Proces jačanja kapaciteta lokalnihzajednica za novu uloguMinistarstvo zdravlja podržavasprovođenjem raznih inicijativa, posebnokroz projekat “Pružanje unapređenihusluga na lokalnom nivou"(DILS), koji finansira Svetska banka.Saradnja Ministarstva zdravlja iStalne konferencije gradova i opštinaomogućava ostvarivanje najvišemoguće ujednačenosti u dostupnostii kvalitetu zdravstvene zaštite nalokalnom nivou, kao i uključivanjelokalne samouprave u otvorenu, aktivnui široku participaciju u donošenjeodluka u vezi sa politikom primarnezdravstvene zaštite i javnogzdravlja.•Sednica Odbora za urbanizam i stanovanjeOsma sednica Odbora SKGO za urbanizam istanovanje održana je u Beogradu, 7. novembra2011. godine. Na sednici je predstavljeni usvojen deo Platforme za unapređenjelokalne samouprave koji se odnosi na oblasturbanizma, izgradnje i stanovanja.Dragan Pejčić iz PALGO centra predstavio jeanalizu o mogućnostima aktiviranja braunfildlokacija. Opštinama i gradovima predlaže se nizkoraka koje mogu da učine u cilju aktiviranjabraunfild lokacija na svojoj teritoriji.Dr Đorđe Mojović i Miodrag Ferenčak, predstavilisu rezultate projekta „Komparativnaanaliza pravnih okvira za urbanističko planiranjeu članicama NALAS-a“. Projekat je sprovodilaSKGO u saradnji sa još 13 asocijacijalokalnih vlasti iz jugoistočne Evrope. ČlanoviOdbora izrazili su interesovanje za rezultatstudije, a poslata je poruka donatorima projektai NALAS-u o korisnosti pripremanja analizei poređenja ovakve vrste. S druge strane,predloženo je da SKGO nastavi angažman uoblasti integracije neformalnih naselja, takošto će naći način da primeni razvijeni modelprocedure za legalizaciju.Nada Krasić iz Požege i Miroljub Stankovićiz Niša, pripremili su prezentacije sa osvrtomna dve godine primene Zakona o planiranju iizgradnji na lokalnom nivou. Gospodin Stankovićje izneo podatke o statusu izrade planskihdokumenata u skladu sa obavezama koje je Zakonpropisao jedinicama lokalne samouprave,dok je Nada Krasić dala osvrt na problematikuizdavanja lokacijskih i građevinskih dozvola,konverziju građevinskog zemljišta i saradnju saresornim ministarstvom.•12 II LOKALNA SAMOUPRAVA

Treći redovni sastanak poverenika SKGOTreći redovni sastanak poverenika Stalnekonferencije gradova i opština – Savezagradova i opština Srbije, održan je 11. oktobrau Beogradu. Skupu je prisustvovalo nešto višeod 80 učesnika iz više od 70 gradova i opštinačlanova SKGO.Sastanak je otvorio Darko Drndić, menadžerSavetodavnog centra SKGO, koji je podneousmeni izveštaj o radu Mreže poverenikaSKGO u periodu od juna do oktobra 2011. godine.U daljem toku sastanka skupu se obratioVladimir Jovanović, šef Kabineta generalnogsekretara SKGO, koji je prisutnima najavio najvažnijedogađaje do kraja tekuće godine, saposebnim osvrtom na Treći sajam lokalne samouprave,XXXIX skupštinu SKGO, Samit gradonačelnikai Međunarodni sajam ekonomijei sporta.Nikola Tarbuk, pomoćnik generalnog sekretaraSKGO za zastupanje, predstavio jeučesnicima skupa koncept Skupštine SKGO.U nastavku svog izlaganja Nikola Tarbuk seosvrnuo na zakone od značaja za rad jedinicalokalne samouprave u kojima je SKGO uzelaučešće kroz rad u radnim grupama. U pitanjusu: Zakon o javnoj svojini, Zakon o javno-privatnompartnerstvu i koncesijama, Zakon oslužbenicima u lokalnim samoupravama i Zakono platama službenika zaposlenih u lokalnimsamoupravama.Pre početka drugog dela sastanka posvećenogmini obuci, učesnicima je podeljenupitnik o vrsti treninga koji bi želeli da imajuna sledećem okupljanju. Nakon toga, AlaksandraPastor (SIEPA) izvela je dvosatnu obuku natemu privlačenja direktnih investicija. •Održan Treći sajam lokalne samoupraveTreći sajam lokalne samoupraveodržan je u periodu od 9. do 11.novembra, u Hali 5 Beogradskogsajma. Manifestaciju je organizovaloMinistarstvo za ljudska i manjinskaprava, državnu upravu i lokalnu samoupravu,Grad Beograd i Stalnakonferencija gradova i opština. Trodnevnisajam otvorio je Boris Tadić,predsednik Republike Srbije, a prisutnimasu se obratili i Milan Marković,ministar za ljudska i manjinskaprava, državnu upravu i lokalnu samoupravuu Vladi Republike Srbije,Saša Paunović, predsednik Stalnekonferencije gradova i opština i AleksandarAntić, predsednik Skupštinegrada Beograda.Otvarajući skup, predsednik Tadić jeupozorio da će usled novog talasa krizeuloga državnih institucija i predsednikaopština i gradova biti od posebne važnostikako bi se privukle nove investicije.„Potrebno je u ovom trenutku učinitisve da deo investicija, koje će moratida se izmeste iz postojećih gradova izemalja, budu privučene u Srbiju. Nekeopštine su pokazale zavidnu veštinu daprivuku investitore brzim izdavanjemdozvola i borbom protiv korupcije“,istakao je Tadić.Ministar Milan Marković je podsetioda je prvi ovakav sajam održanpre tri godine sa ciljem da seokupe svi raspoloživi resursi lokalnihsamouprava, a da je sada ovamanifestacija narasla do te mereda se ovog puta na njoj predstavlja106 izlagača iz 92 lokalne samouprave,kao i Savez opština i gradovaRepublike Srpske. "Iako nas svetskaekonomska kriza nije mimoišla,brojne lokalne samouprave moguda se pohvale značajnim rezultatima.Upravo sada u toku je javnarasprava o zakonu o zaposlenima uOvo jemesto gde serazmenjujuiskustva i stičuznanja kakobiSMO zajednostigli doboljih pozicijau vremenukoje predstojilokalnim samoupravama, koji imaza cilj profesionalizaciju, depolitizacijui stručno usavršavanje kadrova",naglasio je Marković.Saša Paunović, predsednik Stalnekonferencije gradova i opština i opštineParaćin, naveo je da je Sajamprilika za predstavljanje aktivnostilokalnih samouprava u Srbiji domaćimi inostranim kompanijama - potencijalniminvestitorima, kao i donatorskimorganizacijama i gostimaiz inostranstva. "Ovo je mesto gdese razmenjuju iskustva i stiču znanjakako bi zajedno stigli do boljihpozicija u vremenu koje predstoji",istakao je predsednik Stalne konferencijegradova i opština.Aleksandar Antić, predsednikSkupštine grada Beograda je naglasio:„Ovaj sajam je i znak da ekonomskukrizu doživljavamo kao odgovorna to zašto su investitori oprezni, anikako kao izgovor za nedostatakideja, nedostatak dobrih i kvalitetnihprojekata koji će privući, ali i ohrabritidomaće i strane investitore“.Tokom tri dana trajanja ove manifestacijeorganizovani su okruglistolovi i paneli, sa temama od značajaza rad jedinica lokalne samouprave.•Broj 53 • Decembar ‘11 II 13

Lokalna demokratija u Srbijitema zasedanja Kongresa lokalnih i regionalnih vlastiStrazburu je u periodu od 18. do 20. oktobra2011. godine, održano 21. plenarnoUzasedanje Kongresa lokalnih i regionalnih vlastiSaveta Evrope (Kongres). Na zasedanju su usklopu delegacije Republike Srbije prisustvovaliMeho Mahmutović, gradonačelnik NovogPazara i član u Veću lokalnih vlasti, Mihalj Njilaš,predsednik Opštine Kanjiža i član u Veću lokalnihvlasti, Novica Tončev, predsednik OpštineSurdulica i član u Veću lokalnih vlasti, SinišaLazić, poslanik Skupštine APV i član u Veću regionai Dragana Živanović, predsednica OpštineRača i zamenica člana u Veću lokalnih vlasti.Na zasedanju je predstavljen izveštaj o inkluzijiRoma na lokalnom nivou, lokalne inicijativeprotiv seksualnog zlostavljanja dece, adebatovalo se o urbanom nasilju kao posledicislabog uključivanja mladih u donošenje odluka.Usvojen je Izveštaj o neposrednom učešćugrađana u donošenju odluka u zemljama članicamaSaveta Evrope, a proslavljeno je održavanjeEvropske nedelje lokalne demokratije2011. godine na temu promocije ljudskihprava na lokalnom nivou. Usvojeni su izveštajio stanju lokalne i regionalne demokratije uSrbiji, Sloveniji, Finskoj, Letoniji i Bugarskoj, adebatovalo se i o nalazima posmatračke misijena lokalnim izborima u Albaniji i Moldaviji, kaoi o poboljšanju primene i povlačenju rezervina Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi.Energetska efikasnost na lokalnom i regionalnomnivou u smislu stvaranja efikasnije energetskeparadigme u kojoj lokalne i regionalnevlasti igraju značajniju ulogu. U toku zasedanjaproslavljeno je 30 godina od potpisivanjaEvropske okvirne konvencije o prekograničnojsaradnji u Madridu (Republika Srbija nije ratifikovalaovu Konvenciju).Preporuka o lokalnoj i regionalnoj demokratijiu Srbiji sa obrazloženjem je jednoglasnousvojena. Dokument je predstavio izvestilac OdArild Kvaloj koji ga je pripremio na bazi poseterealizovane u Srbiji, od 29. juna do 1. jula 2010.godine. Predsedništvo SKGO je u dva navratarazmatralo ovaj dokument, u februaru kaoNacrt izveštaja i u septembru kao Nacrt preporuke.Izvestilac je usvojio sve komentare Predsedništvai predstavio ih na zasedanju kao sopstveneamandmane koji su rezultat pozitivnihpromena u zemlji (novi zakoni) u periodu nakonposete. On je izneo pozitivne ocene u vezisa razvojem lokalne samouprave u RepubliciSrbiji, ali i zabrinutost u vezi uticaja finansijskekrize na lokalne budžete i nadležnosti lokalnihvlasti, kao i nedovoljnih konsultacija izmeđulokalnog i centralnog nivoa. Preporuka je da sepoboljša međuopštinska saradnja, a poziva seRepublika Srbija da povuče rezerve sa članova4. i 8. Povelje o lokalnoj samoupravi koje se odnosena princip supsidijarnosti. Istovremeno jeupućen poziv Srbiji da potpiše i ratifikuje Dodatniprotokol uz Evropsku povelju o lokalnojsamoupravi o pravu na učestvovanju u poslovimalokalne vlasti.Meho Mahmutović, gradonačelnik NovogPazara, u svom obraćanju se osvrnuo na nedavnousvojeni Zakon o javnoj svojini koji će se uznačajnoj meri pozitivno reflektovati na lokalnusamoupravu. Siniša Lazić, poslanik SkupštineAP Vojvodine i član u Veću regiona, istakao je dase u Republici Srbiji situacija po pitanju lokalnesamouprave razvija u dobrom pravcu, i da je uposlednjem periodu usvojen čitav set zakona utom pogledu, što je dobro reflektovano i u Izveštajuo Republici Srbiji.•Samit gradonačelnikana temu Romastrazbur, 22. septembar 2011.Samit gradonačelnika na temuRoma održan je 22. septembra2011. godine, u Strazburu (Francuska),u saradnji Kongresa lokalnihi regionalnih vlasti i specijalnogpredstavnika Saveta Evrope, generalnogsekretara za pitanja Roma.Na Samitu su ispred srpske delegacijeprisustvovali: Željko Ožegović,član Gradskog veća Grada Beogradai član delegacije u Veću regiona,Mihalj Njilaš, predsednik OpštineKanjiža i član u Veću lokalnih vlasti,Dušica Davidović, član Gradskogveća Grada Niša i zamenica člana uVeću regiona i Dragana Živanović,predsednica Opštine Rača i zamenicačlana u Veću lokalnih vlasti. Samitje okupio predstavnike opština i regiona,kao i mreža, evropskih institucijai romskih organizacija u cilju razmeneinformacija, iskustava i prakse,kao i radi identifikacije konkretnihrešenja.Debate su bile fokusirane na odnoseizmeđu lokalnih i regionalnihvlasti i romske zajednice. Istaknutoje da u borbi protiv isključenosti idiskriminacije lokalni predstavnicimoraju da budu proaktivni u sprovođenjupolitike na lokalnom nivou.Neki od zaključaka su bili potreba zaprevazilaženjem barijera u obrazovanju,zatim potreba za stvaranjemfleksibilnog sistema kako bi Romiimali jednak pristup stanovanju,zdravstvu i zapošljavanju.Stalnoj misiji Republike Srbije priSurčin nagrađen u okvirukampanje Dosta!Beogradska opština Surčin nagrađena je u sklopu kampanje„Dosta!“ u Strazburu, 19. oktobra 2011. godine. Kampanja Dosta!je usmerena na podizanje svesti neromskog stanovništva opotrebi stvaranja bližih veza sa romskom populacijom u okruženju,kao i na rušenje predrasuda o Romima.Ova nagrada se dodeljuje opštinama koje se ističu svojimparticipativnim i inovativnim radom u borbi protiv anti-ciganizma(romofobije), kao specifične vrste rasizma i koje promovišuinkluziju Roma u politički i društveni život zajednice.Pobednici trećeg po redu konkursa „Dosta! za lokalnu samoupravusu gradovi: Jivaskila u Finskoj i Surčin, Beograd u Srbijikoji dele prvu nagradu, zatim Sautvark, London u Velikoj Britanijikoji je dobio drugu nagradu i Autonomna zajednica Madridau Španiji za treću nagradu.•Savetu Evrope je 12. oktobraposlato pismo generalnogsekretara Kongresa lokalnih iregionalnih vlasti, A. Kiefera,kojim izražava zahvalnost napodršci srpske delegacije naSamitu Roma. U pismu se ukazujena privrženost učesnika urešavanju pitanja Roma i najavljujeuspostavljanje Evropskealijanse gradova i regiona zainkluziju Roma. •14 II LOKALNA SAMOUPRAVA

EVROPSKI KONGRES O BRATIMLJENJUEvropski kongres posvećen bratimljenjuodržan je u poljskom gradu Ribnik, u perioduod 29. septembra do 1. oktobra. Skupje, uz podršku Asocijacije opština Poljske,organizovao Savet evropskih opština i regija(CEMR) kako bi dalje promovisao ovaj vidmeđunarodne saradnje lokalnih i regionalnihnivoa vlasti, ali i u cilju pružanja podrškeprogramu Evropa za građane koji omogućavafinansiranje aktivnosti bratimljenja. Kongresje okupio oko 300 predstavnika lokalnei regionalne samouprave, asocijacija lokalnihvlasti, međunarodnih i evropskih institucija,nevladinih organizacija. Iz naše državena skupu su učestvovali predstavnica SKGO ipredstavnici Pančeva i Kikinde.Kongres je tematski bio podeljen u tri celinekoje su na skupu razmatrane i u vezi sakojima su učesnici konsultovani: Evropa naraskršću-rešenja za izgradnju Evrope budućnosti,Evropa ujedinjena u svojoj različitosti,Novi oblici saradnje. U okviru svake temeodržane su po tri radionice u okviru kojih suse učesnicima obratili predstavnici Evropskekomisije, međunarodnih nevladinih organizacija,asocijacija lokalnih vlasti, gradovai opština iz Evrope, ali i država severneAfrike. Ideja koja je povezivala sve tri temejeste značaj razvoja aktivnosti bratimljenjaza same građane i za stvaranje duha zajedništvameđu njima. Pored toga, praktičnavažnost skupa ogledala se u dostupnostiraznovrsnih informacija i u mogućnosti zaDANI SRBIJEU evropskom parlamentuBrisel, 20-21. septembar 2011.NOVO LICE BRATIMLJENJAPoznato je da je pokret bratimljenja nastao posle Drugog svetskog rata iz potrebe pojedinihevropskih država i njihovih gradova da uspostave mir i stabilnost sa gradovima susednih, donedavno neprijateljskih, država. Prva takva partnerstva uspostavljena su već početkom 50-ih godina prošlog veka. Tokom proteklih šest decenija, ovaj pokret koji promoviše i zastupadirektnu saradnju lokalnih nivoa država rastao je, razvijao se i menjao svoj karakter kako bidanas postao najzastupljeniji vid međunarodne saradnje lokalnih nivoa.Od saradnje koja je bila usmerena na ponovno uspostavljanje dobrih odnosa, preko saradnjezasnovane na kulturi i istoriji i one koja je usmerena na tehničku podršku i zajedničko realizovanjeprojekata, bratimljenje danas dobija još jedno lice - kao međunarodna aktivnost kojaje usmerena na povezivanje i zbližavanje građana. I to ima smisla. Opštine i gradovi, kao nivovlasti najbliži građanima, sve više o aktivnostima saradnje sa međunarodnim partnerima konsultujugrađane, podstiču ih da budu aktivni i sami doprinesu jačanju veza dva grada, države,naroda. Tako, u mnogim evropskim gradovima samim aktivnostima više ne rukovodi lokalnavlast već lokalna udruženja i organizacije građana. Naravno, ovo je način da se formalno ukinutegranice ponište i u glavama građana Evrope, a da se pojava evroskepticizma demantujei pretvori u evrooptimizam.uspostavljanje kontakata među samim učesnicima.S obzirom na to da je u okviru skupa upriličenaposeta logoru Aušvic-Birkeanu i muzejuu Aušvicu, Kongres je imao i dodatuvrednost koja se ogledala u podsećanju učesnikana značaj očuvanja sećanja na tamnetrenutke istorije, a u cilju stvaranja duhazajedništva i evropskog državljanstva čija jesvrha upravo da štite Evropu i njene građaneod uzajamnih sukoba.periodu od 20 do 21. septembra,u Evropskom parlamentu iUKomitetu regiona u Briselu, održanaje manifestacija „Dani Srbije”, tokomkoje je poslanicima Evropskog parlamentapredstavljena umetnost,kultura, tradicija i privreda, ali i svedruge oblasti koje potvrđuju evropskuperspektivu naše zemlje.Pored potpredsednika Vlade Srbijeza evropske integracije, BožidaraĐelića, koji je otvorio manifestaciju,Parlamentu se obratio i Eduard Kukan,šef Delegacije Evropskog parlamentaza Zapadni Balkan.Drugog dana manifestacije, u Komiteturegiona predstavljeni su gradoviNiš i Beograd, kao i autonomnapokrajina Vojvodina. U organizacijiManifestacije „Dani Srbije u Evropskomparlamentu” učestvovali suKabinet potpredsednika Vlade zaevropske integracije, Ministarstvospoljnih poslova, Ministarstvo kulture,informisanja i informacionogdruštva i Grad Niš.•Skup je zaključen Finalnom deklaracijomkojom je potvrđen značaj bratimljenja, kakoza lokalne vlasti i njihove građane, tako i zadalju izgradnju evropskog zajedništva. U Deklaracijije apelovano na Evropsku komisijuda istraje u naporu uključivanja svih država uprogram Evropa za građane, kao i da je potrebnoproširiti fond programa u narednomciklusu (2014-2020) tako da njegov simboličaniznos po stanovniku bude 1 evro (što bi ukonačnom iznosu bilo 495 miliona evra). •Broj 53 • Decembar ‘11 II 15

CeremonijadodelE nagradaodržana25. oktobrau Medija centruPROGLAŠENI POBEDNICI KONKURSA„NAJBOLJI MEDIJSKI PRILOG UOBLASTI LOKALNE SAMOUPRAVE“Konkurs „Najbolji medijski prilogu oblasti lokalne samouprave“u organizaciji DelegacijeEvropske unije u RepubliciSrbiji, Saveta Evrope i Stalne konferencijegradova i opština, realizovanje u okviru programa „Jačanje lokalnesamouprave, faza 2“, koji finansiraEvropska unija. Cilj Programa je pružanjepodrške centralnim i lokalnimvlastima u Srbiji u daljoj razradi strategijedecentralizacije i primeni institucionalnihi pravnih reformi u oblastilokalne samouprave u Srbiji, kaoi uspostavljanja efikasnog sistemalokalne samouprave radi promovisanjadobrog upravljanja i efektivnijegpružanja usluga građanima.Konkurs je trajao u periodu od 15.marta do 15. septembra, a novinarilokalnih i nacionalnih medijskih kućasu konkurisali sa preko 60 priloga.Stručni žiri u sastavu Veselin Simonović(Blic), Biljana Vujasinović (B92),Nada Vasiljević (RTS), Ivan Cvejić(Beta) i Zoran Baranac (Prva TV), doneoje odluku o pobednicima.Autori najboljih priloga su nagrađenistudijskom posetom Strazburui Parizu, koja je realizovana u periodu14-18. novembar 2011. godine,NAGRAĐENI PRILOZInacionalni štampani:ÒIvana Ò Pavlović, tekst „Izborne varošarije“, objavljen23.6.2011. godine, u Ekonomist magazinu.ÒNenad Ò Kovačević, tekst „Ušuškani u hladovini tranzicije“,objavljen 7.7.2011. godine u Novom magazinuLOKALNI ŠTAMPANIÒSlađana Ò Gluščević, tekst „Kako su gradovi pretvoreni usiromašna sela“, objavljen 19.6.2011. godine, u dnevnom listuDnevnik.ÒAleksandar ÒBjelogrlić, tekst „Decentralizacija izmeđuželja i stvarnosti“, objavljen 1.4.2011. godine, u listu Zrenjanin.NACIONALNI ELEKTRONSKIÒJelena Ò Aleksić i Sandra Mandić, za serijal „Ogledalovlasti“, emitovan u periodu decembar 2010. do aprila 2011.godine, na TV B92.LOKALNI ELEKTRONSKIÒ ÒOlivera Sašek Radulović, prilog „Nisam lopov“, emitovan5. i 10.4.2011. godine na Niškoj televizijiu okviru koje su nagrađeni novinariimali mogućnost da posete SavetEvrope, Evropski parlament, regionalnidnevni list DNA i regionalnu televizijuFrans 3 u Strazburu, a tokomboravka u Parizu dobitnici nagradasu bili gosti nacionalnog dnevnoglista L Mond i nacionalne televizijeFrans.Odlukom stručnog žirija koji jeimao u vidu kvalitet podnetih prilogai angažovanost autora u pokrivanjutema od značaja za rad lokalne samouprave,ekspertskim angažmanomna izradi dela publikacije „Primerinajbolje prakse iz lokalne samouprave“za potrebe programa SavetaEvrope - Jačanje lokalne samouprave,faza 2, nagrađene su:1. Marijana Avakumović, novinarkadnevnog lista Politika.2. Vesna Lapčić, novinarka Ekonomistmagazina.3. Branka Dragović Savić, novinarkadnevnog lista Dnevnik.Nagrađenim novinarima nagradesu uručili predstavnici DelegacijeEvropske unije u Republici Srbiji,Kancelarije Saveta Evrope u Beogradui Stalne konferencije gradova iopština.•16 II LOKALNA SAMOUPRAVA