Seminarski rad Bojana Misic 499-07 - Ekonomija - Fakultet ...

UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKASEMINARSKI RADBUDŽET EVROPSKE UNIJEMentorAutorprof. dr Dragana Kragulj Mišić Bojana 499/07Beograd, decembar, 2007. godine

Seminarski radBudžet Evropske unijeAPSTRAKTZajedno sa zakonom i njegovom primjenom, budžet, budžetski prihod i rashod, spadaju međunajvažnije instrumente koje neka ekonomska ili politička organizacija može da upotrebi da biispunila svoju ulogu. Budžet treba da pokrije ne samo administrativne troškove, već i daraspolaže sredstvima za intervenciju u ekonomiji.Iz ovih razloga procedura donošenja budžeta nije ni malo jednostavna, već predstavlja veomasloženu proceduru, u kojoj učestvuju sva relevantna tela Evropske unije, kao što suParlament, Savet, Komisija, Revizorski sud i dr.Budžet i njegova struktura kroz istoriju se menjao i najbolje odslikavao ciljeve i promeneunutar Unije Kroz strukturu njegovih prihoda i rashoda, najbolje se vide ekonomske prilikeu kojima se stvarala Unija, različitost interesa i težnji svih njenih članica.Vremenom značaj budžeta je sve više rastao, da bi na kraju» izašao» van okvira Unije iimao i veliki uticaj i na zemlje i Vlade van područja, kako Evropske unije, tako i Evrope.2

Seminarski radBudžet Evropske unijeSADRŽAJUVOD ....................................................................................................................................... 4TELA I INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE ........................................................................5ISTORISKA STRUKTURA BUDŽETA ...............................................................................7POSTUPAK USVAJANJA BUDŽETA EU ........................................................................10BUDŽETSKI PRIHODI .......................................................................................................13BUDŽETSKI RASHODI ......................................................................................................15Za razvoj i poslove .................................................................................................................. 17Prirodni resursi ....................................................................................................................... 17Fudamentalne slobode, bezbednost i pravda ...........................................................................17Biti Evropljanin: debata, dijalog i kultura ...............................................................................18Global player ...........................................................................................................................18Administrativni troškovi .........................................................................................................18FINANSIJSKI OKVIR .........................................................................................................19Karakteristike finansijskog okvira 2007-2013 ........................................................................20DANAŠNJA STRUKTURA BUDŽETA .............................................................................21Struktura budžeta za 2007. godinu ......................................................................................... 22INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMOĆ – IPA 2007-2013 ...............................23Prekogranična saradnja ............................................................................................................24Razvoj ljudskih resursa ...........................................................................................................25Rualni razvoj ...........................................................................................................................25Višegodišnji idikativni finansijski okvir..................................................................................25Upravljanje fondovima............................................................................................................27Višegodišnji idikativni planski dokument za Srbiju 2007 – 2009.godinu ..............................28ZAKLJUČAK .......................................................................................................................................30LITERATURA ........................................................................................................................313

Seminarski radBudžet Evropske unijeUVODBudžet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o državnim prihodima i rashodima uodređenom budućem periodu, najčešće tokom jedne godine. Evropska unija nema klasičnuvladu poput država-članica, ali ima budžet sa strukturom prihoda i rashoda. Budžet jeizbalansiran kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotezi. To je stanje bolje od deficita isuficita. Ako su rashodi veći od prihoda onda je u pitanju budžetski deficit, a ako su rashodimanji od prihoda onda je u pitanju budžetski suficit.Osim budžeta, Evropska unija ima i „višegodišnji finansijski okvir“, koji predstavlja približniili okvirni pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih godina. „Okvir“ je odorijentacionog značaja i predstavlja precizniji oblik budžeta. za narednu godinu. Višegodišnjifinansijski okvir se donosi za period od 6 godina. Zahvaljujući postojanju dva finansijskaokvira poznato je kako će globalno izgledati finansiranje Unije zaključno sa 2013,azahvaljujući projekcijama mogu se steći i neke predstave o očekivanim potezima Unije do2025 godine.Ovaj rad je pisan u vreme kada je finansijska perspektiva Evropske unije za period od 2007do 2013 godine već dogovorena (u Aprilu 2006. godine), i to kao posledica oređene procedurei međusobnih dogovora svih relativnih političkih faktora, te se glavni ishod (budžet) možesmatrati rezultatom mnogobrojnih kompromisa u okviru Evropske unije.4

Seminarski radBudžet Evropske unijeTELA I INSTITUCIJE EVROPKE UNIJEUgovor o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomskuenergiju (EURATOM) potpisan u Rimu 25.3.1957. (Rimski ugovor); stupio na snagu1.1.1958. Ovim ugovorom određeni su određeni ciljevi, efekti, organi i sredstva.Slika 1: Potpisnici Rimskog ugovoraIzvor: http://www.ekof.bg.ac.yu ( datum pristupa 01.12.2007. godine )Bitan temelj za razumevanje Evropske unije je poznavanje njenog institucionalnog sastava inačina funkcionisanja. Pregledom postojećih institucuja dobija se odgovor kako se donoseodluke na evropskom nivou. ( u ovom slučaju budžeta ). Proučavanje procesa i postupakaodlučivanja unutar EU , stiče se uvid u postupke pripremanja, nastajanja, primene kontroletakvih odluka.Zadaci koji su povereni Evropskoj uniji ispunjavaju sledeća tela:1.Evropski parlament (EP)2. Savet ministara, skraćeno: Savet3.Evropska komisija, skraćeno: Komisija4.Evropski sud prave, skraćeno: Sud pravde ( ESP)5.Evropski revizorski sud, skraćeno: Revizorski sud6.Evropska centralna banka5

Seminarski radBudžet Evropske unijeEVROPSKI PARLAMENTUobičajene funkcije parlamenta su sljedeće:· Usvajanje zakonodavstva,· Izbori i obrazovanje izvršne vlasti,· Kontrola rada izvršne vlasti,· Obavještavanje i obrazovanje građana koje Parlament zastupa.Funkcije EP uglavnom su iste, s tim da se ne podudaraju ni sa jednim modelom skupštinezemlje-članice. Stoga je teško upoređivati funkciju, ulogu i značaj EP s onima koje imajunacionalne skupštine, ali nam one mogu poslužiti za osnovnu orijentaciju.SAVET MINISTARA i KOMISIJA donose:Regulative ( regulatons ) - obavezne su i direktno se izvršavaju u zemljama članicamaDirektive ( direktives) – obavezne su u pogledu rezultata koji se želi njima ostvariti, ali svakazemlja članica ima slobodu izbora u vezi sa njnihovim sprovođenjem.Odluke (decisions) – obavezujuće su za sve na koje se odnose ( nacionalne vlade, preduzeća)Preporuke ( recommedations) i mišljenja ( opinions ) – upustva za sprovođenje nije pravnoobavezujuće. 1EVROPSKI SUD PRAVDEUloga Evropskog suda pravde je da osigura tumačenje i primenu propisa EU i Osnivačkihugovora u skladu sa zakonom. Zahvajuljući toj funkciji, Evropski sud pravde (ESP) imao jeodlučujuću ulogu pri izgradnji Evropske zajednice u pravnu zajednicu.EVROPSKI REVIZORSKI SUDZadaci:- revizija računovodstva i provera zakonitosti i pravilnosti svih transakcija u EU i njeniminstitucijama,- provera da je li finansijsko upravljanje EU bilo ekonomično.1 Kragulj D., Milićević D., 2005., Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija6

Seminarski radBudžet Evropske unijeEVROPSKA CENTRALNA BANKA (ECB)ECB ima sedište u Frankfurtu, odgovorna je za primenu monetarne politike EU i pokrenula jezajedničku monetu evro. Deluje zajedno sa centralnim bankama država članica, sa kojima činiEvropski sistem centralnih banaka.ISTORIJSKA STRUKTURA BUDŽETAPrvi budžet Evropske ekonomske zajednice za 1958 godinu je usvojen od srane Saveta, naosnovama predloženim od strane Komisije i posle dobijanja mišljenja od strane Parlamenta.Prvi budžet EEZ je bio veoma mali i pokrivao je isključivo administrativne troškoveZajednice. Kako su se ciljevi EEZ pretvarali sve više u određene političke obaveze ( ciljeve)budžet je sve više obuhvatao i ovako određene ciljeve, npr. kroz Evropski socijalni fond.Evropski zemljoradnički savet i Garancijski fond su osnovani 1962 godine Iipotrošnja vezanaza poljiprivredne potrebe je ubrzo postala najznačajnija stavka u budžetu. Prvih godina ,finansijski doprinos od svake od šest zemalja članica je išao preko prihoda Komisije. 2Grafik 1: budžetski prihodi 1958 – 2008. godineIzvor : http://www.ec.europa.eu/budget/index_en.htm ( datum pristupa 05.12. 2007. godine )2 http://www.ec.europa.eu/budget/index_en.htm ( datum pristupa 05.12. 2007. godine )7

Seminarski radBudžet Evropske unijeGrafik 2: budžetski rashodi 1958 – 2008. godineIzvor : http://www.ec.europa.eu/budget/index_en.htm ( datum pristupa 05.12. 2007. godine )Budžet EU dugo vremena posle formiranja Evropske zajednice za ugalj i čelik ( EZUČ ) iEkonomske zajednice (EZ) iznosio dosta manje od 1% bruto domaćeg proizvoda ( BDP ).Do 1967. godine budžet je iznosio manje od 10 milijardi evra, 1977. je dostigao 30 milijardievra, 1991. 70 milijardi a 2000. godine premašio 90 milijardi.Istorijski, apsolutni novčani iznosi su predstavljeni u tabeli 1.Tabela 1: Izdaci EU u određenim godinam u milijardama EUR-a1970 1980 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994Ukupni izdaci EEZ 3.58 16.45 42.49 42.28 45.61 55.16 60.50 69.23 72.30Izdaci per capita 19 63 131 130 139 160 174 199 207EU izdaci kao %javnihizdataka u 1.9 1.7 2.3 2.1 2.0 2.2 2.2 2.4 2.4članicamaRast izdataka EU u %- - 16.9 -0.5 7.9 20.9 9.7 14.4 4.4Stopa rasta izdatakačlanica - - 6.0 7.5 10.1 14.1 6.8 4.6 4.0Izdaci EU kao %BDP-a 0.74 0.8 1.05 0.96 0.96 1.07 1.12 1.19 1.24Izvor: Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd,strana 271.8

Seminarski radBudžet Evropske unijeTokom vremena budžet je prolazio kroz razne faze. U periodu 1973-1984. godinakarakterisali su ga sporovi o veličini i strukture potrošnje. Period 1984-1998. može se označitikao period naglog rasta i stabilizacije budžeta na visokom nivou , a od 1999. preovlađujuproblemi petog proširenja Unije i nastavka politike umerene budžetske ekspanzije. Dopovećanja budžeta ne dolazi izdvajanjem većeg procenata BDP zemalja članica, većzahvaljujući rastu BDP u Uniji. Postojale su velike oscilacije u raspodeli budžetskih stavkiprema kategorijama, tako da je 1979. oko 70 % budžeta utrošeno za poljoprivredu. Naglorastu i izdaci za strukturne fondove od 1991. koji danas sa poljoprivredom predstavljaju oko80% ukupnih budžetskihizdataka.U svetlu toga promene budžetskih stavki i nisu tako dramatične kako na prvi pogledizgledaju prema tabeli 2.Tabela 2 :Struktura potrošnje u EU u procentimaSvrha potrošnje 1985 1995 2002 2005Poljoprivreda 72,9 53,6 46,4 43,1Strukturni fondovi 13.9 25.5 35.7 35.5Interne politike 2.6 5.6 6.2 7.4Administracuja 4.6 5.1 5.3 5.3Razno 5.4 10.7 6.2 8.7Rezerve 0.2 - - -Izvor: Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd,strana 271.Sabiranjem izdataka za poljoprivredu i strukturne fondove dobijaju se približno slični iznosi,oko 80% odlezi u navedene svrhe. Stavka « Razno « nije definisana, a u okviru nje se javljajuizdaci za proširenje , pomoć Unije drugim zemljama, kao i oni za humanitarne intervencije.Izdaci za administraciju neprestano rastu u relativnim iznosima, što reflektuje rast briselskebiroratije. Rast izdataka u ove svrhe će se povećavati usled povećanja adminiostracije, ali iusled povećanja izdataka za penzije onih koji su radili u Uniji.Nemačka i Britanija su bile praktično jedine zemlje do 1988. koje znatno više uplaćivale u EUbudžet nego što su dobijale nazad, a od 1990. god. većina zemalja postala je neto finansijer.Britanija je uspela da izdejstvuje da od 80-tih godina dobija rabat, tj. povraćaj iz budžetaUnije, što je presedan za EU. Rabat je namenjen nadoknadi subvencija Unije za9

Seminarski radBudžet Evropske unijepoljoprivredne proizvode, koje britanija i onako uvozi. U 1985. godini rabat je iznosio preko1 milijardi EUR-a.Znači da Britaniji se već 20 godina iz evropskog budžeta vraća deo novca koji ona u njegauplaćuje. Taj mehanizam je svojevremeno izdejstvovala Margaret Tačer, kako ne bi ispalo daLondon u zajedničku kesu uplaćuje mnogo više nego ostali. 3Međutim na pregovorima u Briselu, koji su predhodili donošenju budžeta, tadašnji britanskipremijer Toni Bler je napravio ustupak u vidu smanjenja rabata, i to u korist manje razvijenih,većinom novih, članica Evropske unije.POSTUPAK USVAJANJA BUDŽETA EVROPSKE UNIJEPrincipi na kojima se zasniva budžet EU:o jedinstvo (prihodi i rashodi prikazani u jednom dokumentu)o periodičnost (budžetska=kalendarska godina)o ravnoteža (nema deficita, suficit se prenosi)o potpunost/univerzalnost (prihod se ne sme spojiti sa izdatkom)o specifikacija (svaki izdatak naveden sa namenomKao prvi korak pri donošenju budžeta, Savet ministara, Komisija i Parlament zaključujusporazum kako bi osigurale budžetsku disciplinu, dugoročno planiranje i unapredili saradnju ipovezanost oko godišnjeg budžeta. Ovaj međuinstitucionalni sporazum uključujei“višegodišnji finansijski okvir” koji ustanovljava ( postavlja ) godišnje maksimalne limite (popularno “plafon” ). Najnoviji “ okvir ” pokriva period od sedam godina od 2000 do 2006 iod 2007 do 2013 godine.Procedura usvajanja budžeta ( kako je i ustanovljena sporazumimaEU) traje od 1 septembra do 31 decembra. U praksi ona počinje mnogo ranije. Na primer ,pripreme za Budžet 2007 godine počele su pre kraja 2005 godine.U prvim godinama postojanja EU Savet ministara je imao odlučujući, a jedno vreme iisključivi uticaj na formiranje budžeta, dok ga je Komisija tehnički uobličavala, ali od 1975.3 http://www.bbc.co.uk/serbian/news ( datum pristipa 10.12. 2007. godine)10

Seminarski radBudžet Evropske unijegodine progresivno rastu ovlašćenja Evropskog parlamenta. Komisija priprema radnu verzijubudžeta do 1. jula svake godine , a Savet je usvaja do 5. oktobra u godini koja predhodibudžetskoj. Od trenutka predloga preliminarnog nacrta budžeta do njegovog usvajanja dug jeput. Kada Komisija sačini preliminarni nacrt ona ga do 15. jula šalje Savetu ministara na tzv.« prvo čitanje », koji ga usvaja kvalifikovanom većinom. Posle toga, do 31. jula, Savet, nakonkonsultacija sa Parlamentom, utvrđuje nacrt.Budžetska sredstva se dele na obavezne i neobavezne izdatke.Obavezni izdaci čine tri četvrtine od ukupnih sredstava. U njih spadaju najveći deo sredstavaza poljoprivredu, pomoć nerazvijenim zemljama, deo troškova administracuje EU i deoizdataka za ribolovnu politiku ( visinu određuje Savet ). 4U neobavezne izdatke spadaju manji deo sredstava za poljoprivredu, pomoć nerazvijenimprekomorskim zemljama, manji deo izdataka za ribolovnu politiku, sva sredstva iz Fonda zaistraživanje i razvoj (R&D - research and development-), izdaci za strukturne fondove, većideo izdataka za administraciju ( visinu određuje Parlament ). 5Komisija i Savet imaju poslednju reč kada je u pitanju odlučivanje o obaveznim, a Parlamento neobaveznim izdacima Unije.Tokom usaglašavanja budžeta snažna je borba između Saveta i Komisije, sa jedne, iEvropskog parlamenta, sa druge strane, oko preraspodele sredstava. Mogućnost Evropskogparlamenta da poveća ili smanji sredstva za određene svrhe nije neograničena jer Komisijaima mogućnosti da ih ograniči sa tri faktora:‣ Kretanje BDP-a u zemljama članicama‣ Državni izdaci u članicama‣ Troškovi životaEvropska komisija može samo da ograniči finansijske planove Parlamenta, ali ne može dautiče na to da li će ih biti ili neće i da li će se sredstva preraspoređivati iz jednog u drugi fond.4 Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd,strana 269.5 Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd,strana 269.11

Seminarski radBudžet Evropske unijeFinansijska godina u EU započinje 1. januara i traje do 31. decembra svake godine. Mnogoranije pre početka određene budžetske godine sve ustanove EU su obavezne da prijaveodređene budžetske izdatke. Komisija konsoliduje te izdatke i rani predlog nacrta treba daponudi Parlamentu i Savetu do 1. septembra. Savet potom usaglašava budžet sa Parlamentom,koji ga razmatra na « dva čitanja ». Posle prvog čitanja u oktobru Parlament ima ovlašćenjada izmeni i poboljša nacrt budžeta koji je predočio Savet. Određena neslaganja razmotriće sena vreme i razrešiti u međusobnim sastancima između ove tri institucije. Zatim se ovaj nacrt,sa svim sugestijama ponovo vraća pred Savet. Pre drugog čitanja ( u novembru ) , Savetodržava intezivne konsultacije u cilju postizanja dogovora o budžetu u načelu ( ceo tekstbudžeta). Zatim se u drugom čitanju usvaja budžet. Pre finalnog glasanja o budžetu ( udecembru ), Parlament može izmeniti poslednji nacrt budžeta predložen od strane Saveta.Ukoliko bude usvojen, predcednik parlamenta potpisuje budžet.Evropski parlament ima znatni uticaj na način trošenja neobaveznih izdataka, dok obavezneizdatke ne može da menja , već samo da usvoji ili ne usvoji budžet u celini.Za ne usvajanje budžeta potrebna je dvotrećinska većina u Parlamentu. Ako se budžet usvoji ,nastavlja se normalno finansiranje aktivnosti Unije. Ako se budžet ne usvoji , EU prelazi naprivremeno, mesečno finansiranje, gde se za svaki mesec može trošiti najviše do jednedvanestine budžeta iz predhodne godine. 6Za nadgledanje pravilnog trošenja sredstava budžeta 1975. godine je osnovan Revizorski sud ,a od 1993. godine on ima isti status po važnosti kao i Savet i Komisije. Izveštaje Revizorskogsuda Parlament i Savet ministara razmatraju dve godine posle dotične budžetske godine. Tokašnjenje nije stvar neažurnosti Suda , već potrebe da se sačekaju svi relevantni i konačnipodaci za datu godinu. Ako EP smatra da sredstva nisu valjano trošena , on može da ne usvojirevizorski izveštaj i u tom slučaju Evropska komisija mora da podnese ostavku. To se desilo1999. godine kada je Sanerov sastav komisije podneo ostavku usled korupcije ineodgovarajućeg trošenja sredstava.6 Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd 270.12

Seminarski radBudžet Evropske unijeBUDŽETSKI PRIHODIU prvim godinama nastanka EEZ je finansirana pomoću priloga zemalja članica. Tokom prvepolovine 70-tih godina došlo je do bitne promene. Evropska unija je dobila sopstvene izvorefinansiranja i to: deo carina od uvoza u EU iz trećih zemalja, prihodi od nameta pri uvozupoljoprivrednih proizvoda i deo PDV-a u iznosu od 1% od ukupno prikupljenih prihoda.Zemlje članice su zadržavale 10% od iznosa prikupljenih za dve prvonavedene svrhe, usledtroškova ubiranja tih sredstava. Evropska unija od tada sa sopstvenim resursima finanasirasvoje troškove. Pravno, ovi resursi pripadaju Uniji. Zemlje članice ih skupljaju u imeEvropske unije i zatim ta sredstva prebacuju u budžet Unije.Tokom prvih godina postojanja ovog sistema , finansiranje Unije, sredstva od uvoza su bilanajznačajniji izvor prihoda , ali se to brzo promenilo usled preorijentacije trgovine na partnereunutar Unije. Do toga je došlo zbog ulaska u carinsku uniju , nema carina unutar Unije, aliima prema ostatku sveta. Tako je došlo do promene trgovinskih tokova. Ubrzo je PDV postaonajvažniji izvor punjenja budžeta Unije sa 57,6%, nameti na poljoprivredni uvoz sudoprinosili sa 31,8%, a iz carine prema trećim zemljama je prikupljeno oko 10,5%. To jestanje sa početka 80-tih godina.Od tada pa do 1999. godine struktura budžetskih prihoda je znatno promenjena:• Poljoprivreda - 2.5 %• Carine – 15.5 %• PDV – 35,5 %• Prilozi država članica na osnovu BDP-a – 45,9 %• Razni sitni prihodi - 0.8%• Prenos iz predhodne godine - 1.6 %• Sopstveni resursis – 0.8 %13

Seminarski radBudžet Evropske unijePrihod od PDV-a od 2002. godin je smanjen na 0.5 %, a državama članicama je dopušteno dazadrže 50 % od prihoda za uvoznu carinu i od nameta na poljoprivredni uvoz. Porasla je ulogapriloga zemalja članica na osnovu visine BDP-a, što je uvedeno još 1988. godine. 7Imajući u vidu sve gore navedeno, od 1988. godine sredstva koja čine prihod budžeta mogu sepodeliti u četiri grupe:TOR –tradicionalni resursi-sastoje se od carina koje se naplaćuju na uvoz dobara koje dolazeiz zemalja van Evropske unije. Oni donose odprilike oko 17,3 milijarde EUR-a tj. čine 15%prihoda budžetaINDIREKTNI- VAT .Oni čine 15% prihoda budžeta,tj.oko 17.8 milijardi EVR-a (1,4% nanacionalni PDV u 1985, u 2002. smanjenje na 0,75%, u 2003. na 0,5%)Sredstava koja se baziraju na bruto nacionalnom dohodtku (gross national income GNI)se prikupljaju tako što je određen procenat ( 0.73% ) koji se primenjuje na bruto nacionalnidohodak svake zemlje članice. Ovako prikupljena sredstva predstavljaju najveći izvor prihodabudžeta i iznose 80 milijardi eura tj. čine 69% svih prihoda.U budžet se takođe slivaju sredstva i iz drugih izvora, kao što su kazne, viškovi izprethodnih godina, određeni porezi koje plaćaju zaposleni pri organima i institucijama EU nasvoja primanja, zatim određeni doprinosi zemalja van Evropske unije za određene programeUnije, zatim sredstva koja plaćaju kompanije ukoliko krše propise o konkurenciji i drugezakone. Ovako skupljeni resursi čine I do 1,5% budžeta tj oko 1.3 milijarde eura.Totalna sredsta EU za 2007 godinu, predviđena budžetom, iznose oko 116.4 milijardi EUR-a,dok ukupna suma koja je predviđena za finansiranje svih projekata EU je nešto veća. Prihodise slivaju u budžet na način koji je propocijalan bogatstvu svake države članice. UK,Holandija, Nemačka, Austrija i Švedska , ipak imaju određene beneficije prilikom konačnogobračuna njihovih doprinosa. Sa druge strane, fondovi EU se «slivaju» ka zemljamačlanicama prema prioritetima definisanim u okviru Evropske unije. Manje prosperitetnezemlje članice primaju proporcijalno više sredstava nego one bogate tako da više zamaljaprimi više novca iz budžeta nego što da.7 Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd, strana 268.14

Seminarski radBudžet Evropske unijeGrafikon 3: Budžetski prihodiIzvor: http://www.ec.europa.eu/budget/index_en.htm ( datum pristupa 05.12. 2007. godine )BUDŽETSKI RASHODIOd važnosti je ne samo kako se budžet puni, nego kako se i prazni. Op ukupnog budžeta, oko20 % iznosa se prazni preko tela Unije, a oko 80 % preko država članica. Najvećaodgovornost za upravljanje budžetom leži na Evropskoj komisiji. Glavna pravila kojaregulišu način potrošnje i upravljanja sredstvima EU nalaze se u Finansijskim pravilima(Financial Regulation). 8 Drugi set pravila tzv Implementing Rules postoje da bi se pravilnoprimenila Finansijska pravila. Pre nego što se odobre bilo koja sredstva za određeneprograme, svaki zahtev mora da prođe strogu proceduru i mora da ima određenu pravnupotporu. Ova pravila upravo i postoje kako bi se osigurala objektivnost prilikom oceneisplativosti pojedinih projekata i time postavili određeni limiti potrošnje.8 http://www.ec.europa.eu/budget/index_en.htm ( datum pristupa 05.12. 2007. godine )15

Seminarski radBudžet Evropske unijeGrafikon 4: Budžetski rashodiIzvor: http://www.ec.europa.eu/budget/index_en.htm ( datum pristupa 05.12. 2007. godine )Delatnosti i projekti koji se finansiraju iz budžeta EU oslikavaju prioritete postavljene odstrane zemalja EU u određenom trenutku. One su grupisane u šire kategorije troškova(poznate kao ‘headings’) i u 31 različita polja političke delatnosti. Budžet EU finansiradelatnosti i projekte u onim domenima « politike » oko kojih su se sve zemlje EU složile dadelaju na nivou Unije. Ove odluke nastale su iz veoma praktičnih razloga. Udruživanjemsnaga u ovim oblastima mogu se postići bolji rezultati i manji troškovi.Budžet Unije treba da bude izbalansiran i on to uglavnom jeste. Članice EU međutim imajuznatne probleme sa budžetom- ogromna većina njih ima deficit , a u jednom dobrom deluzemalja on je preko 3 % BDP-a.Unija ima pravo da zajmi novac na međunarodnim finansijskim tržištima. Mogućnostiuzimanja kredita su ograničene, mada je dozvoljeno zaduživanje u ime EU još od njenihpočetaka ( EZUČ ) kako bi se tim sredstvima finansirali programi.Direktno ili indirektno, svi imaju koristi od neke delatnosti koja se finansira iz budžeta EU,bilo da se radi o čistijim plažama, bezbednijoj hrani na tanjirima, boljim putevima, iligaranciji ljudskih fundamentalnih prava.16

Seminarski radBudžet Evropske unijeZa razvoj i posloveU narednih 7 godina, zemlje EU odlučile su da najveći deo zajedničkih snaga i budžeta EUposvete stvaranju većeg ekonomskog razvoja i poslova. Održivi razvoj je postao jedan odglavnih prioriteta Unije. Ekonomija EU mora da bude konkurentnija, a manje prosperitetniregioni moraju da sustignu druge regione.U periodu od 2007. do 2013. godine, od svakogevra koji se potroši iz godišnjeg budžeta EU, 8 centi odlazi na aktivnosti koje će EU učinitikonkurentnijom.Postizanje dugoročnog razvoja zavisi i od povećanja razvojnog potencijalaEU. Ovaj prioritet, poznat kao Kohezija (povezivanje), poziva da se pomogne – posebnoregionima u manjoj prednosti, kako bi transformisali svoju ekonomiju u pravcu sustizanjaglobalne konkurencije. Inovacije i ekonomija znanja obezbeđuju nov okvir mogućnosti zapokretanje razvoja u ovim regionima. Od svakog potrošenog evra, 36 centi ide na aktivnostikohezije.Prirodni resursiZahvaljujući geografskoj i klimatskoj raznovrsnosti, zemlje EU proizvode veliki brojrazličitih poljoprivrednih proizvoda, koje evropski potrošači mogu da kupe po razumnimcenama. Napori EU na ovom polju imaju dva cilja. Prvo, ono što se proizvodi morakorespondirati sa onim što potrošači žele, uključujući visoki stepen bezbednosti i kvalitetapoljoprivrednih proizvoda. Drugo, sa stanovišta proizvodnje, proizvođači bi trebalo daplaniraju i adaptiraju proizvode prema zahtevima potrošača, ali u skladu sa životnomsredinom. Takođe, uspešno upravljanje i zaštita prirodnih resursa mora uključiti direktne mereza zaštitu životne sredine, za restrukturiranje i unošenje raznolikosti u ruralnu ekonomiju i zapromovisanje održivog ribolova. Bolesti životinja, izlivanja nafte i zagađenje vazduha nazaustavljaju se na nacionalnim granicama. Ovakve pretnje zahtevaju akciju na različitimpoljima i u velikom broju zemalja. U periodu od 2007. do 2013. godine, 43 centa od svakogpotrošenog evra iz godišnjeg budžeta EU ići će na prirone resurse.Fudamentalne slobode, bezbednost i pravdaBorba protiv terorizma, organizovanog kriminala i nelegalne imigracije efikasnija je ukolikozemlje EU dele informacije i delaju zajedno. EU teži ka boljem upravljanju tokovimamigracije u Uniju i većoj saradnji u sprečavanju kriminala i pravnim poslovima, kao i u17

Seminarski radBudžet Evropske unijeposlovima sigurnijeg društva zasnovanog na vladavini prava. Oko 1 cent od svakogpotoršenog evra iz budžeta EU trošiće se na ove poslove.Biti Evropljanin: debata, dijalog i kulturaU EU živi preko 495 miliona ljudi. Govore različitim jezicima i pripadaju različitimkulturama. Zajedno grade neprocenjivo blago Evropske unije: kulturnu raznolikost zasnovanuna zajedničkim vrednostima. Budžet EU promoviše i štiti ovo kulturno nasleđe i bogatstvo,ohrabrujući pritom aktivno učešće u društvenim debatama. Teži i da zaštiti javno zdravlje iinterese potrošača. Oko 1 cent na svaki potrošeni evro ide na ovakve aktivnosti pod nazivom‘Citizenship’ (državljanstvo).Global playerUticaj fondova EU ne zaustavlja se na spoljnim granicama. U mnogim slučajevima, budžetEU obezbeđuje neophodnu pomoć u hitnim situacijama prirodnih katastorfa. U drugimslučajevima, radi se o dugoročnoj pomoći u prosperitetu, stabilnosti i bezbednosti. Oko 6centi od svakog evra ide na saradnju sa zemljama koje treba da se pridruže Uniji, drugimsusednim zemljama, i siromašnim regionima i zemljama širom sveta.Administrativni troškoviOko 6 centi od svakog evra troši se na funcionisanje Evropske unije. To pokriva troškoveplata zaposlenima i izgradnje svih institucija EU, uključujući Evropski parlament, Savetministara, Evropsku komisiju, Evropski sud pravde i Evropski sud.18

Seminarski radBudžet Evropske unijeFINANSIJSKA PERSPEKTIVAOd 1988. da bi se izbegli problemi sa godišnjim budžetom, unapredio budžetsku disciplinu,proces usvajanja budžeta, planiranje aktivnosti pristupalo se izradi finansijske perspektiveUnije.• srednjoročni (šestogodišnji) finansijski okvir: pokazuje maksimalni iznos (granice)rashoda EU; predlaže se prelazak na pet godinastvarni godišnji nivo rashoda se utvrđuje budžetomGornje granice se revidiraju samo u izuzetnim okolnostima• za 2000-2006. limit 1,27% GDP EU (1,24% GNI EU)• za 2007-2013. limit 1,24% GNI (Komisija predložila jula 2004); predložena su stvarnaplaćanja u iznosu od 1,14% GNI EU (240 EUR godišnje po glavi stanovnika)Svaka članica maksimalno može da dobije iz budžeta EU iznose do 4% nacionalnog GDP;prioritet rast i konkurentnost EU (u skladu sa Agendom 2000) 9 .Tabela 3: Finansijska perspektiva EU u milionima EUR-aObaveze 2000 2001 2002 2003 2004 2005 20061. Poljoprivreda 41.738 44.530 46.587 47.378 49.305 50.431 50.5751a. ZPP (CAP) 37.352 40.035 41.992 42.680 42.769 43.724 43.7351b. Razvoj sela 4.386 4.495 4.595 4.698 6.536 6.707 6.8402. Strukturne akcije 32.678 32.720 33.638 33.968 41.035 41.685 42.932Strukturni fondovi 30.019 30.005 30.849 31.129 35.353 36.517 37.028Kohezivni fondovi 2.659 2.715 2.789 2.839 5.682 5.168 5.9043. Unutrašnje politike 6.031 6.272 6.558 6.796 8.667 8.756 8.8274. Spoljašnje akcije 4.627 4.735 4.873 4.972 5.082 5.093 5.1045. Administracija 4.638 4.776 5.012 5.221 5.983 6.154 6.3256.Rezerve 906 916 676 434 442 442 442Novčana rezerva 500 500 250 0 0 0 0Rezerva za hitnu pomoć 203 208 213 217 221 221 221Garantna rezerva 203 208 213 217 221 221 2219 http://www.ekof.bg.ac.yu ( datum pristupa 01.12.2007. godine )19

Seminarski radBudžet Evropske unije7. Pomoć pre ulaska 3.174 3.240 3.328 3.386 3.455 3.455 3.455Poljoprivreda 529 540 555 564 - - -Strukturna pomoć 1.058 1.080 1.109 1.129 - - -PHARE 10 1.587 1.620 1.664 1.693 - - -8.Naknada za 10 - - - - 1.410 1.299 1.0419.Ukupne obaveze 93.792 97.189 100.672 102.145 115.379 117.315 118.70110. Ukupna plaćanja 91.322 94.730 100.078 102.767 111.380 112.260 114.74011. Plafon obaveza ( % ) 1.07 1.08 1.11 1.09 1.08 1.06 1.0612. Nepredviđeni troškoviu %0.17 0.16 0.13 0.15 0.16 0.18 0.18Plafon doprinosa u % 1.24 1.24 1.24 1.24 1.24 1.24 1.24Izvor: Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd, strana 274.Karakteristike finansijskog okvira 2007-2013:Prvo, usvojeni rashodi u sedmogodišnjem periodu za oko 280 milijardi evra ili za četvrtinumanji od onoga što je Komisija predlagala.Drugo, faktička plaćanja svake države manja su od predloženih i neće preći 1% GNI godišnje.Treće, u strukturi rashoda, različito su kresane osnovne stavke budžeta: jedino su apsolutnopovećani rashodi za administraciju, a, iako su i za njih umanjeni izdaci, najmanje su pogođenapoljoprivreda i unapređenje konkurentnosti i rasta Unije.Četvrto, najgore su prošli fondovi za stavku „EU kao globalni partner“, u kojoj su, izmeđuostalih, predviđeni i rashodi za kandidate i potencijalne kandidate (Oni su prepolovljeni iumesto 9,3% prosečnog učešća u budžetu Unije, zahvataće samo 5,8% budžeta; biće čaknešto manji od rashoda za administraciju EU). 1010 http://www.ekof.bg.ac.yu ( datum pristupa 01.12.2007. godine )20

Seminarski radBudžet Evropske unijeTabela 4: Dinamika finansijskog okvira 2007-2013.Parametri su prikazani po cenama iz 2004, u milijardama EUR-aPreuzete obaveze 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2007-20131.Održiv napredak1.a razvoj izaposlenost1.b kohezija za51,0908.25042.84052,1488.86043.28853.3309.51043.82054.00110.20043.80154.94510.95043.99556.38411.75044.63457.84112.60045.241379.73972.120307.619razvoj izaposlenost2.Očuvanje iupravljanjeprirodnimresursimaod kojih: tržišni54.97243.12054.30842.69753.65242.27953.02141.86452.38641.45351.76141.04751.14540.645371.244293.105troškovi i direktnaplaćanja3. Državljanstvo,sloboda, sigurnosti pravda3a. Sloboda,sigurnost i pravda3b . Državljanstvo1.1200.6000.5201.2100.6900.5201.3100.7900.5201.4300.9100.5201.5701.0500.5201.7201.2000.5201.9101.3900.52010.2706.6303.6404.EU kao «global 6.280 60550 6.830 7.120 7.420 7.740 8.070 50.010player»5.Administracija 6.720 6.900 7.050 7.180 7.320 7.450 7.680 50.3006.Kompenzacije 0.419 0.191 0.191 0.800Ukupne preuzeteobaveze- kao procenatBND-a120.6011.10%121.3071.08%122.3621.06%122.7521.04%123.6411.03%125.0551.02%126.6461.00%862.3631.045%Ukupna plaćanja- kao procenatBND-a116.6501.06%119.5351.06%111.8300.97%118.0801.00%115.5950.96%119.0700.97%118.6200.94%819.3800.99%-Rezerve-Plafon doprinosaiskazazan kaoprocenat BDP-a0.18%1.24%0.18%1.24%0.27%1.24%0.24%1.24%0.28%1.24%0.27%1.24%0.30%1.24%0.25%1.24%Izvor: http://www.ekof.bg.ac.yu ( datum pristupa 01.12.2007. godine )21

Seminarski radBudžet Evropske unijeDANAŠNJA STRUKTURA BUDŽETA EVROPSKE UNIJEBudžet Evropske unije za period od 2007 do 2013 godine iznosi 862,3 milijarde EUR-a,odnosno nešto više od 1 % bruto nacionalnog proizvoda 25 zemalja EU.Britanija je na sastanku u Briselu pristala da smanji svoje povlastice koje uživa u budžetu zablizu 10,5 milijardi EUR-a u periodu od sedam godina, što će obezbediti dodazna sredstva zarazvojnovih članica, uglavnom iz istočne i centralne Evrope.Evropska unija treba da izdvoji na stranu 126,8 milijardi EUR-a za 2007. godinu šti je 4,6 %više nego što je planirano za 2006. godinu.Džave članice EU i članovi EP složili su se da prioritet bude podsticanje konkurentnostievropske privrede, za koji će se iz fondova EU odvojiti 11,5 % više novca nego za 2006.godinu.Uključujući korišćenje strukturnih fondova za najsiromašnije zemlje EU, odvojeo je 3milijarde evra ( 43% celog budžeta ) za projekte koji sunamenjeni ubrzavanju ekonomskograsta i smanjenju nezaposlenosti, transevropskim mrežama, doživotnom obrazovanju iinovacijama.Na direktne subvencije farmerima ( dobijaju 43,7 milijardi EUR-a) i fondovima za razvojruarlnih područja ( 12,4 milijarde EUR-a ), što se ranije vodilo pod jednom stavkom –poljoprivreda, odlazi tri četvrtine budžeta.Oko 5,5 % ( 7 milijardi EUR-a ) budžeta pokriva administrativne troškove evropskihinstitucija, a slična suma ( 6,7 milijardi tj. 5% ) je određena za spoljnu politiku EU.Jedan procenat budžeta je namenjen za projektekoji se odnose na građanstvo, slobodu,bezbednost i pravdu.Struktura budžeta za 2007. godinuZakonodavci Evropske unije su odobrili budžet unije za 2007. godinu, koji povećavaulaganja u projekte privrednog rasta, ali je i dalje pod dominacijom skupih poljoprivrednihsubvecnija. Evropski parlament je odredio troškove na 115,5 milijardi evra, što je za 7,6 odstoviše nego ove godine i predstavlja 0,99 procenata godišnjeg ekonomskog proizvoda EU.22

Seminarski radBudžet Evropske unije• Troškovi na siromašne oblasti, obrazovanje, obuku, inovacije, istraživanja i razvoj,kao i druge mere za jačanje ekonomskog rasta određeni su na 54,9 milijardi evra, štoje za čak 15,4 odsto više nego 2006.• Trošenje na poljoprivredu, uključujći kontroverzne subvencije seljacima i fondove zarazvoj sela, i dalje su najveća stavka budžeta, sa 56,3 milijardi evra.• Troškovi na admnistraciju EU odredjeni su na 6,9 milijadri evra, strana pomoć 6,8milijardi, a za unutrašnju bezbednost odvojeno je 1,2 milijadu evra. 11INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMOĆ – IPA 2007-2013Evropska unija je vremenom razvila čitav spektar programa spoljne pomoći što je za rezultatima nastanak preko 30 različitih pravnih instrumenata na osnovu kojih su ovi programipomoći realizovani. Potreba za uprošćavanjem sistema spoljne politike, kao i za postizanjemmaksimalnih rezultata korišćenjem namenjenih finansijskih sredstava dovela je do toga daEvropska komisija predloži jednostavniji okvir za pružanje spoljne pomoći u budžetskimperiodu 2007-2013. U tom cilju je.u septembru 2004.godine, Evropska komisija predložilausposrtavljanje novog istrumenta za potpristupnu pomoć (Instrument for Per-AccessionAssistance – IPA 2007-2013), koji je namenjen pružanju podrške zemljama kandidatima začlanstvo u EU, kao i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. Reč je o jedinstvenompretpristupnom instrumentu EU za budžetsko razdoblje od 2007. do 2013.godine, kojiobjedinjuje dosadašnje instrumente: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS1 , kao i pretpristupniinstrument za Tursku.IPA 2007-2013. u fokusu ima dva glavna prioriteta:• pomoć zemljama u ispunjavanju političkih, ekonomskih i kriterijuma koji se odnosena usvajanje pravnih tekovina EU, kao i izgradnja administrativnih kapaciteta i jačanjepravosuđa;• pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih kohezionih fondova EUnakon pristupanja Evropskoj uniji.11 http://www.ekonomist.co.yu ( datum pristupanja 10.12.2007. godine )23

Seminarski radBudžet Evropske unijeZemlje korisnice IPA su podeljene u dve katrgorije:I. kandidati za članstvo u EU (Turska, Hrvatska i Makedonija);II. potencijalni kandidati za članstvo u EU (Srbija, uključujući Kosovo i Metohiju,Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija).Komponente IPA za period 2007-2013.godine su:• Pomoć tranziciji i izgradnji institucija• Prekogranična saradnja• Regionalni razvoj• Razvoj ljudskih resursa• Ruralni razvojZemljama kandidatima za članstvo (trenutno Turska, Hrvatska i Makedonija) su dostupne sve,a ostalim zemljama (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija), do dobijanja statusa kandidata, samoprve dve komponente.Gafikon 5 : Kmponente IPA za period 2007-2013. godineIPAPomoć tranzicijiizgradnji institucijaPrekogranična saradnja Regionalni razvoj Razvoj ljudskih resursa Ruralni razvojIzvor: Lazović M., Knežević I., Mirić O., Pejević A., 2007, IPA- Vodič kroz istrument pretpristupnu pomoćEU 2007-2013,Fond za otvoreno društvo i Evropski pokret u Srbiji, Beograd,strana 13.Ova komponenta je ključna za sve aktivnosti koje su vezane za izgradnju institucija i podrškutranziciji u zemljama potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.24

Seminarski radBudžet Evropske unijePrekogranična saradnjaKljučni cilj je priprema za implementaciju i upravljanje kohezionom politikom Zajednice ,pogotovu za korišćenje sredstava Evropskog fonda za regionalni razvoj i Kohezionog fonda.Razvoj ljudskih resursaCilj ove komponente je da pripremi zemlje kandidate za programiranje, implementaciju iupravljanje Evropskim socijalnim fondom u okviru Evropske strategije zapošljavanja.Ruralni razvojPoslednja komponenta je namenjena zemljama kandidatima u cilju pripreme zaimplementaciju i upravljanje.(tabela na str,19,IPA)Višegodišnji idikativni finansijski okvirPrvi dokument koji se izrađuje u procesu programiranja IPA je višegodišnji indikativnifinansijski okvir definisan od strane Evropske komisije, pokazuje indikativnu raspodelusredstava IPA po zemlji korisniku i po komponentama. To je tabelarni prikaz koji pokrivatrogodišnji period i obrazlaže kriterijume alokacije sredstava, u zavisnosti od potrba,apsorcionog i upravljačkog kapaciteta zemlje korisnika.Višegodišnji indikativni finansijskiokvir je definisan tako da bude fleksibilan što se tiče iznosa koji korisnik može dobiti , ali uisto vreme je i dovoljno određen da omogući višegodišnje planiranje. 12Tabela 5 :Višegodišnji idikativni finansijski okvir za 2008-2010. godinuzemlja Komponente 2007 2008 2009 2010Pomoć tranziciji i izgradnja 252.2 250.2 233.2 211.3institucijaTURSKA Prekogranična saradnja 6.6 8.8 9.4 9.6Regionalni razvoj 167.5 173.8 182.7 238.1Razvoj ljudskih resursa 50.2 52.9 55.6 63.4Ruralni razvoj 20.7 53.0 85.5 137.3Ukupno 497.2 538.7 566.4 653.712 Lazović M., Knežević I., Mirić O., Pejević A., 2007, IPA- Vodič kroz istrument pretpristupnu pomoć EU2007-2013,Fond za otvoreno društvo i Evropski pokret u Srbiji, Beograd,strana 19.25

Seminarski radBudžet Evropske unijePomoć tranziciji i izgradnja 47.6 45.4 45.6 39.5institucijaHRVATSKA Prekogranična saradnja 9.7 14.7 15.9 16.2Regionalni razvoj 44.6 47.6 49.7 56.8Razvoj ljudskih resursa 11.1 12.7 14.2 15.7Ruralni razvoj 25.5 25.6 25.8 26.0Ukupno 138.5 146.0 151.2 154.2Pomoć tranziciji i izgradnja 41.6 39.9 38.1 36.3institucijaMAKEDONIJA Prekogranična saradnja 4.2 5.3 5.6 5.7Regionalni razvoj 7.4 12.3 20.8 29.4Razvoj ljudskih resursa 3.2 6.0 7.1 8.4Ruralni razvoj 2.1 6.7 10.2 12.5Ukupno 58.5 70.2 81.8 92.3Pomoć tranziciji i izgradnja 178.5 179.4 182.6 186.2SRBIJAinstitucijaPrekogranična saradnja 8.2 11.5 12.2 12.5Ukupno 186.7 190.9 194.8 198.7Pomoć tranziciji i izgradnja 60.7 62.0 63.3 64.5KOSOVO institucijaPrekogranična saradnja 2.6 2.7 2.8 2.8Ukupno 63.3 64.7 66.1 67.3Pomoć tranziciji i izgradnja 27.5 28.1 28.6 29.2CRNA GORA institucijaPrekogranična saradnja 3.9 4.5 4.7 4.8Ukupno 31.4 32.6 33.3 34.0BOSNA I Pomoć tranziciji i izgradnja 58.1 69.9 83.9 100.7HERCEGOVINA institucijaPrekogranična saradnja 4.0 4.9 5.2 5.3Ukupno 62.1 74.8 89.1 106.0Pomoć tranziciji i izgradnja 54.3 61.1 70.9 82.7ALBANIJA institucijaPrekogranična saradnja 6.7 9.6 10.3 10.5Ukupno 61.0 70.7 81.2 93.2UKUPNO NACIONALNI PROGRAMI 1098.7 1188.6 1263.9 1399.4REGIONALNI I HORIZONTALNI PROGRAMI 100.7 140.7 160.0 157.7ADMINISTRATIVNI TROŠKOVI 55.8 54.0 56.5 64.6UKUPNO 1255.2 1383.3 1480.4 1621.7Izvor: Lazović M., Knežević I., Mirić O., Pejević A., 2007, IPA- Vodič kroz istrument pretpristupnu pomoć EU2007-2013,Fond za otvoreno društvo i Evropski pokret u Srbiji, Beograd,strana 19.Finansijski okvir za IPA iznosi 10 milijardi evra, koliko će zemlje članice Unije izdvojiti kaopomoć u periodu od 2007. do 2013. godine.26

Seminarski radBudžet Evropske unijePrimena IPA počinje od 1. januara 2007. godine.Upravljanje fondovimaPostoje tri sistema upravljanja fondovima:1. centralizovani sistem upravljanja2. dekoncetrisani sistem upravljanja i3. decentralizovani sistem upravljanja.Budući da IPA poznaje samo ovaj treći, više pažnje ću posvetiti samo njemuU slučaju decentralizovanog sistema upravljanja fondovima, zemlja korisnik fondova obavljazadatke ugovarača. Aktivnosti sprovođenja, uključujući ugovaranje i isplatu, u nadležnosti sunacionalnih institucija. Svi fondovi koje zemlja primalac ne iskoristi moraju se vratitiEvropskoj komisiji. Decentralizovani sistem upravljenja fondova EU podrazumijevapostepeni prenos nadležnosti u upravljanju fondovima sa Delegacije Evropske komisije nazemlju korisnika fondova.Za potpuno uspostavljanje Decentralizovanog sistema upravljanja fondovima potrebnoje imenovanje nosioca pojedinih odgovornosti i izgradnja posebnih institucija koje će bitiakreditovane od strane Evropske komisije.Te institucije su :1. Nacionalni IPA kordinator2. Nacionalni fond kojim rukovodi lice ovlašteno za ovjeravanje,3. Centralan jedinica za ugovaranje i finansiranje kojom rukovodi lice ovlašćeno zaoveravanje programa4. Jedinice za implementaciju projekata kojim rukovodi lice zaduženo za upravljanjeprogramima pomoći27

Seminarski radBudžet Evropske unijeVišegodišnji idikativni planski dokument za Srbiju 2007 – 2009.godinuOsnovni strateški cilj pretpristupne pomoći Srbiji je podrška tranziciji u status zemljekandidata, kao i podrška u narednim fazama. do dostizanja članstva u EU. IPA koristi zapomoć Srbiji u ispunjavanju političkih, ekonomskih i pravnih kriterijuma za pristupanje.Visegodišnji idikativni planski dokument (Multi-annual Indicative Planning Document-MIPD), koji se se odnosi na period od 2007. do 2009. godine,je prvi strateški dokumentnamenjen Srbiji u okviru instrument za pretpristuonu pomoć. Ovim dokumentom seuspostavlja strateški okvir i utvrđuju glavna područja delovanja i glavni prioriteti Godišnjihakcionih programa koji se primenjiju na osnovu MIPD-a. MIPD se priprema za trogodišnjiperiod i ažurira na godišnjem nivou (npr. MIPD za 2008. godinu odnosiće se na period od2008. do 2010. godine).MIPD-om su utvrđena četiri glavna područja delovanja:1. Podrška Srbiji u ispunjavanju političkih zahteva PSP2. Poboljšanje društveno-ekonomskih situacija u zemlji3. Približavanje evropskim standardima4. Podrška prekograničnoj saradnji sa susednim državama kandidatima i potencijalnimkandidatima kao i državama članicama EU.Imajući u vidu da je Srbiji, kao ptencijalnom kandidati za članstvo u EU,trenutno omogućenoda koristi sredstva u okviru prve dve komponente IPA, MIPD sadrži samo okvire i glavnapodručja delpvanja u te dve komponente.Komponenta I – pomoć u tranziciji i izgradnja institucijaKomponenta I – pomoć u tranziciji i izgradnja institucija – obuhvata tri potkomponente:Politički zahtevi: pomoć Evropske komisije koristi se za podršku stabilnom, modernom,demokratskom,multietničkom i otvoirenom društvu, zasnovanom na vladavini prava,.Posebna pažnja se posvećuje reformi državne uprave i reformi pravosuđa.28

Seminarski radBudžet Evropske unijeDruštveno-ekonomski zahtevi: pomoć Evropske komisije koristi se za podršku razvojadruštveno-ekonomskog okruženja.Evropski saradnici: pomoć Evropske komisije u podržavanju plana Srbije za pristupanju EU(usklađivanje prava i praktičnih politika, potrebe i zahtevi administracije za uspostavljanjedecentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU).Tabela 6: Okvirna raspodela sredstava u okviru prve komponente IPAPolitički zahtevi 20 - 35 %Društveno - ekonomski zahtevi 45 – 60 %Evropski standardi 20 – 30 %Izvor: Lazović M., Knežević I., Mirić O., Pejević A., 2007, IPA- Vodič kroz istrument pretpristupnu pomoć EU2007-2013,Fond za otvoreno društvo i Evropski pokret u Srbiji, Beograd,strana 46.Komponenta II – preko granična saradnja i saradnja na graniciKomponenta II podržava prekogranične programe koji će biti pokrenuti između Srbije isusednih država člabžnica EU (Mađarska,Bugarska, Rumunija), država kandidata (Hrvatska,Makedonija) i država potencijalnih kandidata (Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina).Međutim da bi došlo do što efikasnije primene programa EU neophodno je da se u Srbiji uznatnoj meri uključe sve relevantne institucije, kao što su Ministarstvo za ekonomske odnose,Kancelarija za pridruživanje EU kao i nacionalni koordinator. Takođe potrbno je u potpunostiiskoristiti i unaprediti administrativni kapacitet Srbije kao i poboljšati slabe međuresorskeveze, koordinaciju i komunikaciju kao i ojačati veze centralne vlasti i lokalnih samoupravakako bi se na što kvalitetniji načiniskoristila podrška EU u pravcu smanjivanja teritorijalnihrazlika.Samo ove mere kao i uspostavljanje Decentralizovanig sistema upravljanjem fondovima EUmogu omogućiti efikasnu i nesmetanu primenu svih pet komponenti Istrumenta zapretpristupnu pomoć – IPA.29

Seminarski radBudžet Evropske unijeZAKLJUČAKPrvi budžet Evropske unije tj. tadašnje Evropske ekonomske zajednice je bio veoma mali iuloga mu je bila da pre svega pokrije određene administrativne potrebe tadašnje zajednice.Međutim kako je Unija sve više rasla i kao su države članice postajale sve više zavisne jednaod druge tako je i rasla uloga budžeta. Sve više su rasla sredstva koja su ulazila u budžet kaoi što je raslo sve više polje njegove primene. On se vremenom menjao kao i struktura njegvihprihoda i rashoda.Današnji budžet predstavlja jedan složen mehanizam kako po proceduri njegovog donošenja,tako i po načinima njegovog « punjenja » i « pražnjenja ». On je postao poprište političkihbitaka i mnogobrojnih kompromisa unutar EU. To na primer pokazuju stavke kao što suvelike subvencije za poljoprivredu i nove članice, jer se njihovom promenom i značaju ustrukturi budžeta najbolje vide ciljevi same Unije, njihova promena i stvaranje novihpolitičkih ciljeva.Međutim značaj budžeta prevazilazi okvire Unije kako indirektno ( kroz uticaj Evropske unijena svedska dešavanja), tako i i direktno, kroz različite fondove ( PHARE, SAPARD, ISPA,CARDS1 , kao i pretpristupni instrument za Tursku, a sad i kroz program IPA.Izvesno je da će se struktura budžeta sve više menjati a da će njegova promena zavisiti kakood reforme samih institucija EU,od novih širenja EU tako i od sveobuhvatnog stanja na«svetskoj pozornici».30

Seminarski radBudžet Evropske unijeLITERATURA1. http://www.bbc.co.uk/serbian/news ( datum pristipa 10.12. 2007. godine)2. http://www.b92.net/biz/vesti ( datum pristupanja 09.12.2007. godine )3. http://www.ec.europa.eu/budget/index_en.htm ( datum pristupa 05.12. 2007. godine )4. http://www.europa.sr.gov.yu ( datum pristupanja 10.12.2007. godine )5. http://www.ekonomist.co.yu ( datum pristupanja 10.12.2007. godine )6. http://www.ekof.bg.ac.yu ( datum pristupa 01.12.2007. godine )7. Harjula M. 2007., A guide to Europen Union funding for NGOs, Tony Venables,Aleksandar Resanović, European Action Citizen Service, Brussels, Center for peaceDemocracy Development, Belgrade8. Kragulj D., Milićević D., 2005., Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija imakroekonomija9. Lazović M., Knežević I., Mirić O., Pejević A., 2007, IPA- Vodič kroz istrumentpretpristupnu pomoć EU 2007-2013,Fond za otvoreno društvo i Evropski pokret uSrbiji, Beograd10. Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd11. http://www.rts.co.yu/kategorija_vesti ( datum pristupanja 09.12.2007. godine )31