Å ta su to Evropski sporazumi - Ekonomija - Fakultet organizacionih ...

Европски интеграциони и транзициони процесиРаднанедељаТематска целина14. Европски интеграциони и транзиционипроцесиЦиљСтицање знања оевропскиминтеграционим итранзиционимпроцесима.15Тематскајединица14.3 Међународно кретањекапиталаСтудент ће битиспособан да разуме,препозна и репродукујезнања о међународномкретању капитала (извозкапитала, директнеинвестиције).НАСТАВНИ МЕТОД: ПРЕДАВАЊЕ3

PREDAVANJE 14EVROPSKI ITEGRACIOI ITRAZICIOI PROCESIProf. dr Dragana KraguljFakultet organizacionih nauka4

Evropski integracioni procesi• Jan Tinbergen:• “Integracija je ostvarenje najpoželjnijestrukture međunarodne privrede,uklanjajući veštačke preprekeoptimalnomfunkcionisanju i smišljeno uvodeći sveželjene elemente koordinacije i unifikacije”.5

Evropski integracioni procesiBela Balaša:• trgovinska integracija (“trade integration”)• faktorska integracija (“factor integration”)• integracija politika (“policy integration”)• potpuna integracija (“total integration”)6

Evropski integracioni procesi• 9. maj 1950. – Šumanov plan o osnivanju Evropske zajednice za ugalj ičelik (European Coal and Steel Community, ECSC)• 18. april 1951. – Šumanov plan kodifikovan u Parizu od strane Francuske,Zapadne Nemačke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga.• 10. avgusta 1952. – Pariski sporazum stupa na snagu• 25. mart 1957. – Šest zemalja u Rimu potpisalo “Rimske Ugovore” oosnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice zaatomsku energiju (Euratom)7

Evropski integracioni procesiRimski ugovori kao kamen temeljac evropske integracije predviđali su:• ukidanje carinskih i drugih barijera i stvaranje zajedničkog tržišta;• stvaranje zajedničke carinske tarife u trgovinskim odnosima sasvetom;• slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala;• stvaranje jedinstvenog poljoprivrednog tržišta;• stvaranje zajedničke trgovinske i socijalne politike;• pridruživanje Zajednici kolonija kojima upravljaju države članice.8

Evropski integracioni procesiEuratom je predviđao:• stvaranje uslova za razvoj nuklearne energije umirne svrhe;• obezbeđenje sirovina i goriva državamačlanicama i kontrola njihovog korišćenja;• stvaranje zajedničkih propisa o zaštiti zdravlja isigurnosti građana9

Evropski integracioni procesi• 13. mart 1979. – Na snagu stupa Evropskimonetarni sistem (European MonetarySystem, EMS) u okviru kojeg je usvojeno da semeđunarodni obračuni vrše u zajedničkoj jedinici“eki” (European Currency Unit, ECU).• 1. juli 1987. – Na snagu stupa “Jedinstvenievropski akt”10

Evropski integracioni procesi• 7. februar 1992. – 12 zemalja članica na Samituu Mastrihtu potpisuje Ugovor o Evropskojuniji gde se ističu glavni ciljevi EU:• ekonomska i monetarna kohezija i stvaranje jedinstvenevalute;• uvođenje državljanstva Unije;• zajednička spoljna i odbrambena politika;• čvrsta saradnja u pravosuđu i unutrašnjim poslovima;• efikasnije delovanje mehanizama i institucija Zajednice.11

Evropski integracioni procesi• Današnji izgled Evropske unije najviše jeodređen:– Ugovorom iz Mastrihta (1993),– Ugovorom iz Amsterdama (1997) i– Ugovorom iz Nice (2001).• Lisabonski ugovor (Reformski ugovor) –stupio na snagu 1. decembra 2009.12

Evropski integracioni procesi• 1. januar 1994. – Osnivanje Evropskog monetarnog instituta(EMI)• 25. mart 1998. – Evropska komisija formalno preporučuje 11zemalja za ulazak u EMU• 31. decembar 1998. –Eki promenjen u evro po kursu 1:1• 1. januar 1999. – Evropska centralna banka preuzima centralnumonetarnu vlast. Ovaj datum se računa kao datum rođenja novejedinstvene valute evra• 2. januar 2001. – Grčka postaje dvanaesti član EMU• 1. januar 2002. – Evro postaje zakonsko sredstvo plaćanja• 1. juli 2002. – Sve nacionalne valute iz Evro zone su povučene. Svenacionalne valute su prestale zvanično da važe.13

Evropski integracioni proc14

Evropski integracioni procesi• 1. januar 1973. – Prvo proširenje Zajednice (Velika Britanija,Danska i Irska)• 1. januar 1981. – Drugo proširenje (Grčka)• 1. januar 1986. – Treće proširenje (Španija i Portugalija)• 1. januar 1995. – Četvrto proširenje (Austrija, Švedska i Finska)• 1. maj 2004. – Peto najveće proširenje (Kipar, Češka, Estonija,Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija).• 1. januar 2007. - Šesto proširenje (Bugarska i Rumunija)15

Evropski integracioni procesiEU•Evropska zajednica za ugalji čelik (prestala da postoji2002. god.)•Evropska ekonomskazajednica i•Evropska Zajednica zaatomsku energijuZajednička spoljna ibezbednosna politikaSaradnja u pravosuđuunutrašnjim poslovima

Evropski integracioni procesiINSTITUCIJESAVETODAVNA TELA• Evropska komisija• Savet EU• Evropski parlament• Evropski sud pravde• Evropski revizorski sud• Ekonomski i socijalnikomitet• Komitet regiona• Ombudsman• Evropska centralna banka• Komitet stalnihpredstavnika (COREPER)17

Evropski tranzicioni procesi• Tranzicija ne označava samo »izlazak« iz jednog i »ulazak« u drugisistem. To nije samo jednostavan »prelazak« iz socijalizma ukapitalizam.• Tranzicija je, pre svega, proces i to proces koji sažima kompleksnedruštvene, ekonomske i političke reforme u jednoj zemlji.• To je proces koji treba da obezbedi što brži i što bezbolniji prelazaksa direktivnog planiranja na tržišnu ekonomiju, kao i transformacijujednopartijskog političkog sistema u pluralističko društvo.18

Evropski tranzicioni procesiOsnovni pravci reformi• izgradnja tržišnih institucija,• svojinska transformacija,• funkcionisanje tržišta roba i usluga,radne snage i kapitala,• liberalizacija najvećeg broja cena,• značajna liberalizacija trgovine,• strukturna prilagođavanja,• prestrukturiranje preduzeća,• radikalne promene u upravljanjujavnim sektorom,Osnovni pravci reformi• makroekonomska stabilnost,• reforma bankarskog sistema,• reforma poreskog sistema,• reforme socijalnog osiguranja ipenzijskog sistema,• izvozna orijentacija,• privlačenje stranog kapitala (direktneinvesticije, portfolio investicije,koncesije, otvaranje stranih afilijacija,slobodne carinske zone i dr.),• usaglašavanje propisa sa regulativomEvropske unije,• reforme u političkoj sferi itd.19

Evropski tranzicioni procesiKopenhagenski kriterijumi• Postojanje stabilnih institucija koje garantuju demokratiju,vladavinu prava, ljudska prava i zaštitu prava nacionalnihmanjina;• Postojanje tržišne privrede kao i njenu sposobnost zasučeljavanje sa konkurencijom u okviru EU;• Preuzimanje obaveza koje proizilaze iz članstva u EU kao iprivrženostn ciljevima političke, ekonomske i monetarne unije.20

Evropski tranzicioni procesiProces pridruživanja obuhvata:Proces pristupanja obuhvata:• održavanje sastanakaKonsultativne radne grupe,• izradu pozitivne Studijeizvodljivosti,• početak pregovora,• potpisivanje Sporazuma ostabilizaciji i pridruživanju i• stupanje na snagu Sporazuma ostabilizaciji i pridruživanju.• upućivanje zahteva za prijem uEvropsku uniju,• dobijanje statusa kandidata,• početak pregovora o pristupanju,• potpisivanje Sporazuma opristupanju EU i• stupanje na snagu Sporazuma ipo toj osnovi članstvo u Evropskojuniji.21

Međunarodno kretanje kapitala• Sa ekonomske tačke gledišta, kretanje kapitalapredstavlja najvažniji oblik međunarodnog kretanjafaktora proizvodnje.• Slobodan promet kapitala treba, u osnovi, da usmerikapital prema onim geografskim oblastima koje pružajumogućnost ostvarivanja najvećeg profita i najrentabilnijeproizvodnje.22

Međunarodno kretanje kapitala• Kretanje kapitala iz jedne države u drugumože se posmatrati sa različitih aspekata.• Osnovna i najvažnija podela podrazumevadva oblika izvoza kapitala: investicioni ikreditni.23

Međunarodno kretanje kapitala• Najrizičniji oblik međunarodnog kretanja kapitala sudirektne investicije, ali one obezbeđuju i najveće profite.• Direktne investicije podrazumevaju proširenjepostojećih i osnivanje novih privrednih organizacija odstrane tzv. matičnog preduzeća.• Radi se o dugoročnom ulaganju korporativnog kapitalau inostranstvu.24

Međunarodno kretanje kapitalaRazlikuju se nekoliko oblika ulaganja kapitala u formistranih direktnih investicija:• greenfield investicije,• merdžeri i akvizicije,• brownfield investicije.25

Međunarodno kretanje kapitalaPozitivne i negativne posledice izvoza kapitala na:• zemlju uvoznicu,• zemlju izvoznicu i• međunarodne odnose.26

Međunarodno kretanje kapitala27

Međunarodno kretanje kapitalaInvesticiona klima se može analizirati pomoću određenihelemenata kao što su npr.:• kvalitet infrastrukture,• funkcionisanje tržišta rada,• trgovinska politika jedne zemlje,• fiskalna i monetarna politika vlade,• državna intervencija u privredi,• stanje u bankarskom i finansijskom sektoru,• pravna regulativa,• vlasnička prava,• stepen korupcije itd.28

Evropski integracioni procesiPITANJA:• Šta podrazumevamo pod ekonomskom integracijom?• Navedite i objasnite oblike integracije.• U čemu je razlika između zone slobodne trgovine i carinske unije?• Koliko je do danas bilo krugova proširenja Evropske unije? Navediteih i objasnite.• Navedite ključne datume razvoja Evropske unije.• Zašto se za Rimske ugovore kaže da predstavljaju kamen temeljacevropske integracije? Kojim je još Ugovorima određen današnjiizgled Evropske unije? Objasnite tri stuba Evropske unije.• Objasnite i predstavite šemom institcionalni trougao Evropske unije.29

Evropski tranzicioni procesiPITANJA:• Objasnite proces tranzicije.• Kako se proces tranzicije može ilustrovati? Objasnite.• Šta obuhvataju Kriterijumi iz Kopenhagena?• Šta su to Evropski sporazumi?• Koje faze obuhvata proces pridruživanja Evropskoj uniji?• Koje faze obuhvata proces pristupaja Evropskoj uniji?• Objasnite proces stabilizacije i asocijacije kao strateški pristupEvropske unije zemljama Zapadnog Balkana.30

Međunarodno kretanje kapitalaPITANJA:• Šta podrazumevamo pod pojmom izvoza kapitala?• Koja dva osnovna oblika izvoza kapitala razlikujemo? Objasnite.• Objasnite razliku između greenfield i brownfield investicija. Definišitei objasnite razliku između merdžera i akvizicija.• Navedite i objasnite pozitivne efekte stranih direktnih investicija.• Navedite i objasnite negativne efekte stranih direktnih investicija.• Koji su motivi za izvoz kapitala?• Navedite i objasnite elemente koji određuju investicionu klimu.31