upišimo se u birački spisak bunjevaca - Bunjevci

SVECIUšli smo u drugu polovinujeseni pa se polagacko približavazima. Poljski poslovi suvećinom porañeni, al na salašuje uvik bilo posla. Starijimuškarci su vezali metle odsirka i one korovske, a ženesu grabile i mele suvo lišće dabudne čista avlija, kad padnesnig da ga je lakše mesti. Kadse kuružna sadije u badnjove,ukiseli se kupus, onda je počelokartanje da se malo skrativrime u komšijanju i druženju,što je bilo vezano za životna salašu. Žene su kljukaleguske, koje su se pridBožić mogle zdravo dobroprodat.Dani su kratki, a noći dugačke,al je tako rasporeñenoi da ima najviše svetaca, kojesu naši prici uvik poštivali islavili. To je sve bilo vezanoza život što ji je održalo u teškimvrimenima. Vira, običaji,jezik, nošnja, kojikaka slavlja,što se prinosilo s kolina nakolino. Roñendani se kadgodnisu toliko slavili ko danas,više su slavili imendane, asvaki dan u kalendaru ima nikoime, pa su većinom dicamadavali imena po svecukoji je najbliži roñenju.Mladi su išli jedni drugimana imendane, pa su seveselili nuz pismu, igru i šalu.Domaćini su ji počastili sakakim sitnim kolačima i vinom,a pokloni se nisu ni nosili,samo ako se iñe dicamana imendan. A i stariji su išličestitat imendan, pa su takomuškarci odigrali koju partijukarata i divanili šta je kopročito u novinama, jel čuvou varoši na peci. Kad doñesveti Andrija onda počimaAdvent, koji traja do Božića.Onda se nisu pravili svatovini nikaka veselja sa svirkom.Advent je vrime koje nas sićakad je svit čeko četri iljde godinada će se rodit spasiteljsvita, koji će osloboditi odSićanje na kadgodašnje običajeSVECI U DECEMBRUropstva i grija. Bili su u tami,pa su čekali svitlost. Zato suse još za mraka ujtru rano ucrkvama služile svete misezornice. Na te mise je išlotušta svita i tako se pripremaliza Isusov dolazak.Barbare divice i mučenicese spominjemo 4. decembra.Barbaru su naši prici na salašimaviše poštivali neg danas.Na taj dan odsiku grančicuod višnje jel trišnje, pa unesuu sobu i ona procvata do Božića.I slika svete Brabare semogla vidit na salašima, pakako su nestajali salaši, takoje nestajo i ovaj svetac.Sveti Nikola je 6. decembra.Tom se dica zdravo raduju,zato što njim je donosivopoklone, a zovemo ga Mikulaš.Al su zato dica moralabit malo bolja i više molit islušat starije. Mikulaš je donesivodicama poklone i mećona pendžer u cipele. Zatosu cipele morali sami zdravolipo očistit, jel u izvaljane cipeleMikulaš neće metnit poklon.Kadgod su dica išla poblatnjavom putu od salaša doškule, pa su cipele izvaljala.Dica su tili da vide Mikulaša,al dok ne zaspu Mikulašnije dolazio. Posli su o tomdivanili šta je kome dono, akadgod su se dica poklonuzdravo radovala.Svete Luce se spominjemo13. decembra. Na Svetu Lucuse posije žito u kake šoljeel čaše, koje izraste i prozelenido Božića. Za Lucu su vezanikojekaki običaji. To ježenski svetac, pa žene na tajdan nisu prale košulje, šile,štrikale, ni prele. Domaćicesu prija sunca očistile kokošinjce,domaćin je pomišokukuruza, žita, ječma suncokreta,bikelja, sirka, već koje šta imo, pa je sotim ranijopilež do Božića. Isprid kokošinjcase metne koji obruč odburadi, el bilo kaki, pa se prikotog ranila živina do Božića.Na svetu Lucu se ništa nijedavalo iz kuće, ako je kogodkupovo mliko el jaja, odnoje jedan dan prija. To jebio običaj čerez sriće ujosagu. Čestitali su svetuLucu jedni drugima, a najvišeko je imo Lucu u kući.Cure su pisale na artijice12 muški imena, a trinajsta jeostala prazna, sve su smotalei svako jutro bacile po jednuu vatru, a kako ime ostane virovalisu da će se tako zvatmomak za kojeg će se udat.Stariji su svaki dan pisali kakoje vrime danjom i noćom,pa su tako jesapili kaka će bitgodina, prvi dan januar, 2.februar, 3. mart i tako svi 12miseci. Posli svete Luce sučekali Materice i radovali se,kako dica, tako i oni stariji.Manja dica su učila onu poznatučestitku da znadu kazatbarem „Faljen Isus gazdarice,čestitam vam Materice...”Mame su još od prija kupilikake poklone, kad se kakomoglo. Dica su ranije ustala,pa su prvo čestitali mamiMaterice, a posli su išli i ukomšiluk di su bili uvik lipodočekani i dobili poklon, ora,jabuka, malo novaca i još kakepoklončiće. Mame kojeimaje udate ćeri, čekali su jisve na svečanu užnu, pa di jeviše dice, tu je bilo veselije.Ako je koja cura uskočilabrez pitanja roditelja, a sotimje roditelje uvridila, pa ji nisuprimali da dolaze, al za Matericesu ji pozvali da doñu.Ako su se uzeli početkom godine,do Materica je već bilounuče. Više se nije spominjalozašto je to tako uradila.Mame su za prve Matericezetovima kupile košulje, a ćerimaruvo, a posli kad se kakomoglo.I za majke je bila velika radostkad doživi da joj i unučadčestitaje Materice. Za njije uvik bio kaki poklon i malonovaca. Ako su ćer i zetdolazili kod njezine mame naužnu, kod njegove su išli navečeru da joj čestitaju Materice,di je isto tako bilo veseloi svašta pripravaljeno.Čija mama nije bila živa kodnje su išli na groblje posliužne.Naši Bunjevci su poštivali,kako Materice, tako i Oce, jelje to četvrta božja zapovid„poštuj oca i mater da dugoživiš i da ti dobro bude nazemlju”. Ako mama nije živa,a otac je živ, onda su dicapodomljena dolazila da mučestitaje Oce. Dica su prvočestitala Oce svojem ocu, aposli su išli čestitat didi, stricu,uji, tetku i drugim muškarcima,od koji su većinomdobijali malo novaca za poklon,pa nek kupe šta oće. Aod Otaca dica su brojila kolikoima dana do Božića.A.V.K.Godina V – novembar 2009, broj 5321