bunjevacka rec 35-36_Layout 1.qxd - Bunjevci.com - Bunjevci

CVATOVI BUDUĆNOSTIGodine 2005. Vujković Lamić Boris počo je pivat u horu Osnovneškule „Ivan Milutinović“ u Subotici. Već 2006. godineučestvovo je na „Mini Tini“ festivalu u subotičkoj Hali sportovas pismom „Kum Baja“ koju je komponovo Joca Adamov.Najveći publicitet ostvario je u 2007. godini s pismom „Alsam rđav“ koju je napiso M. Kiš.S tom pismom, Boris je učestvovona raznim manifestacijama, pa i na RTS-u 1 u dičijoj emisiji„Muzički tobogan“.Samo godinu dana kasnije, snima još dvi pisme i to „Pericinatajna“ (Ana Popov) i „Ej, dida, dida“ (Stipan Bašić Škaraba). Spismom „Ej, dida, dida“, osvaja 1. misto, nagrada publike, na festivalu„Bunjevački pisama“. Pisme M. Kiša, ko što su „Zoo vrtPalić“, „Snežna bajka“, „Čitaj, skitaj, knjigu pitaj“ i „Pingvin Paja“,Boris je pripivo i snimio. Sve ove kompozicije danas izvodina raznim muzičkim priredbama, a čest je gost i Bunjevačke matice.Ove godine snimio je pisme „Svi me maze, svi me paze“ (StipanBašić Škaraba) i „Tandrčak“ (Gabrijela Diklić).Boris i dalje sarađuje s orkestrom Stipana Jaramazovića iorkestrom Muzičke škule u Subotici. Svako ko voli Borisa i pismekoje piva mož ga čut putem interneta. Samo ukucajte BORISVUJKOVIĆ LAMIĆ YOU TUBE. Prijatno!JEDAN ZIMSKI DAN NA SALAŠUKad odem na salaš kod dide i majke, sve mi milina, nemagalame i buke. Samo pokadgod čujem didine drvene klompe kakolupkaju i majkin svilen keceljac kako šuška.Kod nji je je unutri liti ladno, a zimi vruće. Nije šala. To jeBORIS VUJKOVIĆ LAMIĆnabijanica, a ne ovo danas – sve ništa moderno pa nikad dobro.Didazaloži u parasničku peć kuružnje i čutaka, unutri se nemož ostat. Od tog se napravi dobra žerava, pa majka metnepogaču jel kruv da se peče, pa kad se onaj miris počme šrit, mrišisve do kraja avlije.Onda dođe vrime ručka, a na astalu sveg i svačeg: kiseline,mljka, a ima i sira, pa vrućeg kruva, žmara, divenice, slanine, crvenepaprike, bilog i crnog luka...Kad dođe kraj majkinog ručka, dida obuče debele flundre, šubaru,opakliju i klompe.Upregne konje u sonca, pa se sankamopo ataru. Ima dana kad didu razide konji, pa uzme kandžiju i izmordaviji. A ja uživam u lipim pogledima na bile salaše iz čijiodžaka se vije dim, kogod kaka mlada cura kad se provlači krozčokote grožđa.Na jednom salašu stoji veliki đeram, iz daleka se vidi kad kogodvuče ladnu vodu iz njeg. E, te lipe slike gledim sve doužne...Još da ji možem metit na artiju, bilo bi zdravo lipo. Odemu kujnu kod majke ugrijat se, a već me čeka teja od titrice. Majkami nalije jedan lončić, pa mi da pladnjeve da pomećem na astalza užnu. A za užnu prvo prisnac, pa čorbe s taškima i paradičkom,pokljukuše, žganjaca, popare, pa za kraj majkini kolača, suvepogače i nudlica s makom.Posli take užne legnemo svi, dida u mekanu postelju napunjenuovogodišnjom slamom jel ljuskurom, a majka i ja u zapećak.Prid namirivanje, majka nas probudi s duncom od suvi šljiva,višanja i brisaka. Dida se krene namirivat s venjerom u košaru ipokupit jaja pod jaslama, slamom i u košinjcu da nam majka zavečeru peče kajgane i da nam opravi maslice.Tako još malo posidimo i ja slušam didin divan kako je kadgodbilo teško živit, kako su u škulu išli pišce, čak na RvatskiMajur. Divani i o vrimenu kad je on bio za momčenje, kako suse majka i on upoznali, di su išli na kokičarenje... i još sto felidogodovština iz njevi života.Slušala bi ja još, al se iznenada budim žalosna što takog životaviše nema pa o njemu samo možemo klapiti.ZDENKA LULIĆTEHNIČKA ŠKOLA MT 33SUBOTICA - I MISTODecembar 2009. -Januar 2010.19