bunjevacka rec 35-36_Layout 1.qxd - Bunjevci.com - Bunjevci

Ivan AntunovićPokrie li tko tuđim jezikom svojunarodnost, onda sin zataja svogotca i osrami svoju mater..(citat 16. str.93.)PROMOCIJA KNJIGE 18. XII 2009. U 18,30 SATI USALI JEDAN NOVE OPŠTINE

Decembar 2009. -Januar 2010. 5

AUTOHTONA TEORIJA OPOREKLU BUNJEVACASam naziv "PAGANI" se odnosi na onaj deo naroda koji sejoš uvek drži običaja vezanih za stara virovanja, koje hrišćanstvopotiskuje jel prilagođava svom ustrojstvu duhovnosti.To podunavsko jezgro antičkih Slovena koje opisuje u svomepu "Slava" pop Blaško Rajić, biva pretočeno u Ugarsku državukoja u sebe ugrađuje veliki deo nasleđa, naročito u ustrojstvu županija(na primer: Zala (Zla) županija, Bačko Bodrička, tj.Bačko-bodroška županija i sl.). Interesantno je kako se VelikaUgarska poklapa sa prostorom bivše Panonije i Transilvanije,odnosno Dakije. Ko da zahvata teritoriju antičkih Slovena, kojeu svom epu "SLAVA" opisuje Blaško Rajić.Elementi koji se vežu za sam etimon BUN, BUNI,BUNIEVCI, BUNJEVCI su sledeći: koren "BUN" koji se zbogčestog minjanja samoglasnika tokom istorije regi-struje i ko"BON" i "BAN", a značenje ima potpuno istovetno, a to je: koren,zemlja, podloga, vladanje, gospodstvo, držanje, sigurnost, stabilnost,ugodnost.Iz tog pojma proizilazi i sam naziv starešine il vladara područjana kojem taj etnos sa tim etimonom živi, a to je BUN,BON, jel BAN. Po ovom se i samo područje naziva BONONI-JOM, BANIJOM, BUNONIJOM, pa i same reke i planineBUNA, BABUNA.U šiptarskom jeziku "BUN" označava pastirsku kolibu,čitav stan il katun, pa i samo visoko gorje.Grci u BONONIJI ili BUNONIJI registruju Sabune, a to značinarod BUNA koji se pojavljuje i na Apeninskom poluostrvu, ublizini Etruraca, odnosno RASANA, RASUBUNA il SARBUNAjel je običaj da se obrću značajni nazivi (na primer VID – DIV;GOMILA – MOGILA; MANASTIR – NAMASTIR; SKOTA –STOKA i sl.)BUNI il SARBUNI, SARBINI, SABUNI su deo Pelaškog korpusa,a oni su najstariji narod koji je živio u podunavsko-balkanskimprostorima.Najstarije stanovnike Grčke, Pelazge su pokorili Ahajci, jednood grčkih plemena. Pelasti il Pelazgi su ziđali kiklopskegrađevine s ispuštenim slojevima klesanca, kapije sa trapeznimotvorom i kiklopski zid. Gradili su građevine koje imaju oblikBUNJA, al mnogo veće, na primer, grobnice sa kupolama ziđanekiklopski sa ispuštenim slojevima pločastog kamena bez veznogmaterijala.Na područjima gde su živili Sabuni ko deo Pelaskog korpusa,gradile su se kamene kuće di je za ziđanje uziman nepravilanlomljenik, koji se slago bez upotrebe vezivnog sredstva, bezikakog maltera. Pokrivanje prostorija vršeno je ispuštanjem slojevakamena, a protiv kiše i sniga odozgo su stavljane kameneploče na priklop, slično ko što se danas postavlja crip. Osnovaovih kamenih kuća je kružna, ovalna jel eliptična.U Južnoj Italiji se i danas grade tzv. "truli", stambene kućeod kamena, kružne, ovalne i pravougaone osnove, ziđane u suvo,kamenom lomljenikom razne veličine, pokrivene u vidu šiljatekupole, koja je izvedena ispuštanjem slojeva kamena, a spoljapokrivena kamenim pločama. Na Sardiniji, čije ime proizilazi odSarbuna il Sarbina, "NURAGMI" pripadaju istom tipu, al susavršeniji.(nastaviće se)Mijo Mandić. dipl.inž.arh.PROMOCIJA KNJIGE„BUNI,BUNIEVCI,BUNJEVCI“AUTORA MIJE MANDIĆADugo očekivana knjiga Mije Mandića “Buni, Bunievci, Bunjevci” izašla jekonačno iz štampe 10.11.2009. godine u izdanju Bunjevačke matice.Bunjevačka matica pripoznala je značaj Mandićeve teorije autohtonogporekla Bunjevaca, sa recenzijom dvi stručne osobe dr. Saše Markovića iprof. Mladene Prelić, završilo se dugogodišnje iščekivanje.Bunjevačka matica sa velikim zadovoljstvom poziva sve zainteresovanena promociju knjige “BUNI, BUNIEVCI, BUNJEVCI” koja će se održati upetak 18. decembra 2009. godine sa početkom u 18,30 sati u sali jedan uNovoj opštini.Do promocije, knjiga se mož kupit u Bunjevačkoj matici po promotivnojceni od 1000 dinara.6Decembar 2009.-Januar 2010.

100 GODINA OD SMRTIAMBROZIJE BOZE ŠARĆEVIĆAŠta snosite taj odmetnički Mukićev jaram i trpite u gradskoj upravi oholumađarsku majstoriju koja od vas živi i o vama ovisi, već se složite i osnujte jednonarodno gnizdo, Bunjevačku Kasinu, i zavladajte Suboticom bilom.Ovako je kazo naš vrsni pravnik i žarkirodoljub Ambrozije Boza Šarčević, raspravljajućio progonstvu Bunjevaca sa učenombraćom Mamužićima.Subotičanin Ambrozije Šarčević (rodiose u Subotici 30.marta 1820. godine. odoca Tome i majke Jage, rođene Jurić, aumro je 29.novembra 1899. godine, i saranjenje na Senćanskom groblju) sudski ječinovnik i veliki rodoljub, pisac i izdavačprvih bunjevačkih knjiga novoga vrimena;čovik, koji je, i u ovo mučno doba po Bunjevce,održavo veze sa Ilijom Garašaninom– tisno je vezan za bunjevačkiprosvitni pokret. On je jedan od njegovihprvih trudbenika, jedan od najvažnijih pokretača"Pučke kasine" i osnivača Bunjevačkestranke (L.Mamužića); - prosvitniradnik, koji po zaslugama za Bunjevce,posle Antunovića, zauzima najvidnije misto.Osnovnu škulu i gimnaziju je završiou Subotici 1836. godine. Filozofski fakultetje studiro u Budimpešti i završio 1838.godine. Prvi tečaj prava studira u velikomVaradinu, a drugi 1840. godine u Pečuju.Zakletvu ko pravnik polaže 1841. godine,a posli tog 1842. godine, postaje advokatom.Bio je 1842. godine u Koložvaru stenografna Erdeljskom saboru, a 1843. i1844. godine vodio je zapisnike u Požunu,di se upozno sa istaknutim Hrvatima.Vojnići su poznati bunjevački plemići,a iz jedne take porodice oženio se Šarčevićsa Anom Vojnić koja mu je porodila tri ćeri.Godine 1845. na županijskim izborima,izabran je za pomoćnog županijskog advokatai postaje prvi županijski službenineplemić. Uobičajeno je u to vrime bilo dasu plemići zauzimali upravljačka mista užupaniji. Sa dvi diplome i znanjem pet jezika– latinskog, francuskog, nemačkog,mađarskog i srpskohrvatskog, odnosnobunjevačkog, uspišno se nosio sa obrazovanimkrugom ljudi koji su upravljali županijom.Pored tog, bio je i jedan odnajboljih stenografa u Mađarskoj, uzimajućiu obzir da je službeni jezik bio mađarski,a on je tim jezikom vladao navisokom nivou, samim tim što je bio stenograf.Godine 1848. pa sve do 1851. bio jesreski načelnik u Bačkom Aljmašu, a godine1851. u istom mistu izabran je i zasreskog sudiju.U Suboticu se vraća 1860. godine ipostaje narodni prosvetitelj i borac za nacionalneslobode i prava Bunjevaca. Zbogizgubljenog sluha se zadovoljava da budepomoćnik gradskog advokata, arhivar idrugi gruntovničar.DOPRINOS AMBROZIJEŠARČEVIĆA U PERIODUPREPORODA BUNJE-VACA OD 1840 GODINEDO 1899 GODINEU to vrime velika većina Bunjevacabila je polupismena ili nepismena. Obilazioje lično mnoge domove, savitovo sesa starešinama porodica, davo im svojeletke, plakate za čitanje i knjige (posebnoknjigu "Dostojna plemenite Bačke" od GrguraPeštalića). Godine 1865 radi na privođenjuknjige Miloša Popovića, što jeurađeno i ona je te iste godine i odštampana.Uz pomoć i saradnju Đorđa Popovićaizlazi iz štampe za 1868 godinu "Bunjevačkikalendar", kao i za 1869 godinu.Za godine 1870; 1871; 1879 i 1881 kalendarinose naslov "Bunjevački i šokački kalendar".Važno je istać da se i on kao ibiskup Ivan Antunović opredelio za Bunjevačkietnonim. Ovakim radom Šarčevićuliva svist u narodu i povirenje u slavenskubudućnost i isticanje njihovog imenakoje se sve više potiskivalo i kojeg su sesve više stidili. Posebnu pažnju posvetioje omladini, naročito škulskoj. Godine1869 izdaje knjigu pod naslovom "Zbirkamudrih i poučnih izrekah", čija je sadržinaod mudrih, poučnih izreka i poslovica bilabliska narodu. Da se uočiti da se i on kaoi biskup Ivan Antunović zalaže za slovo H,koje se počelo u svakodnevnom govorunaroda gubiti. Prije izlaska knjige dao ještampati poziv na priplatu na mađarskomjeziku u kojem poziva škulske vlasti i narodneposlanike da je kupuju i time da dođedo škulske omladine, i kako on kaže "timeće pomoći u vaspitanju naroda, Bunjevačkii Šokački učenici će se obradovati,a roditeljima će se dati prilika da čitajupoučno i dobro štivo". Sredinom 1869 godineA.Šarčević dolazi u Suboticu na sastanaksa Ivanom Antunovićem, katoličkimkanonikom i biskupom, i njegovim saradnicima.Ovo je bila prekretnica u dotadašnjemradu Šarčevića, jer je Antunovićprimio na sebe da će izdavati novine. Godine1870 u januaru izlazi u kaloči list"Bunjevačke Šokačke novine", a malokasnije i "Bunjevačka i Šokačka vila", kaoknjiževne novine. Ovi listovi okupili suveliki broj saradnika: Blažu Modrošića,Stipana Vujevića, Agu Mamužića, IvanaPalića, Đenu Popovića i mnoge druge.Stvarni urednici i glavni saradnici bili suDragutin Milodanović i A.Šarčević. DragutinMilodanović sa Šarčevićem 1872godine pokreće u Subotici "Misečnu hroniku",kasnije "Subotički glasnik".Od 1872 godine pojavljuju se i prveknjige Ivana Antunovića koje štampa uTemišvaru, Beču i Vacu.(nastaviće se)Mijo Mandić, dipl.inž.arh.Decembar 2009. - Januar 2010.7

HUMANISTA, SOCIJALNI RADNIK I NACIONALNI PREGALAC BAČKIH BUNJEVACADR MARTIN MATIĆAko govorimo o ličnosti dr Martina Matića, onda iz ove današnje perspektive možemojasno i kratko kazat ovako: što vrime više odmiče njegova istorijska uloga je velika, al još nedovoljnoistražena i neocinjena. S druge strane je i dosta zaboravljena, i neoprostivo je tošto, cigurno, ni na dan Svih svetih, na njegov grob na Beogradskom novom groblju niko nijepoložio ni stručak cvića, ni zalio ga svetom vodom. Ne služi to na čast bunjevačkom rodu!Da bi više saznali o ličnosti dr MartinaMatića, iz sadašnje perspektive, moramose potsititi kake su bile društveno-političkeprilike u Austrougarske u drugoj poloviniXIX vika i početkom XX vika, ko i na tragičnisvetski sukob od 1914-1918 g. i konačnonovonastale političke prilike posliprvog velikog rata. Sva ta politička zbivanjasu doprinela formiranju takog samopregornog,društvenog i političkog poslanikai jednog od najuglednijih Bunjevacatoga vrimena. Samo je jedan dr MM. Koje taj somborski Bunjevac?Kratko ćemo se osvrniti na njegove biograf.podatke.Rođen je u Somboru 6.novembra1876. od uglednih roditelja Stipanai Amalije rođ. Radoš, u salašima Nenadić.Bili su to, a i danas su, ušoreni salašiduž pruge i puta koji je vodio priko selaGakovo- tada naseljenog Nemcima, padalje do Baje. Familija Matić je za one prilikebila dobrostojeća, posidovali su imanjeod priko 40 jutara zemlje. Osnovnuškulu završava na salašu i to u jednoj odprivih salašarskih škula osnovanoj 1861.godine. Gimnaziju uči u varoši, dobar jeđak al roditelji se baš ne oduševljavaju niškulovanjem, ni uspehom. Matićevi baćoi mama su prid dilemom- ko će nastavitrad na salašu ako se sin jedinac odmetnena škule. ‘Tu je odigrao značajnu ulogu bunjevačkiučitelj Ivan Kalčan ubedivši roditeljeda bi bila velika šteta da Martin prekineškulovanje jer je "zdravo dobar đak".U Somboru završava 6 razreda gimnazijea 7. i 8. razred u Kaloči. Kaloča jedobila pridnost u odnosu na Baju zato štosu roditelji tada poželili da Martin nastaviu istom gradu studije teologije. Martin jeveć 1897. student teologije. Ne za dugo,štogod zbog bolesti, a više iz duboko povriđeneduše i ponosa, Martin napušta teologiju.O kaločkoj biskupiji će kasnije datsvoje ocine, ko i o kaločkim popovima.Kad se već otisnio na škule, Matić neće daji prikine i već 1898. je na studijama pravau Budimpešti. Pravne nauke nisu na njegovudušu taložile onaj olovni gnev kostudije teologije gde je hrišćanska ljubavbila tako ugrožena; mađarizacija je bilaimperativ, bunjevački teolozi su bili marginalizovani,pa čak i ponižavani.Pravne studije završava brzo i u roku ,vraća se u Sombor i radi ko advokatskipripravnik, al i pored napora nekih istražiteljanije se moglo otkrit u čijoj advokatskojkancelariji je Matić radio.Kaka su polit. stremljenja u prvoj poloviniXIX vika bila, taka su bila i početkomnovog XX vika. Posli 1867. godinei tzv. Austrougarske nagodbe, mađarizacijaje sve oštrija, pa je na teritoriji Somborasamo jedan Bunjevac Ljudevit Kuzmić kojije u svojim javnim istupima govorio ukorist Bunjevaca, ali njegov apel je "glasvapijućeg u pustinji".U toj drugoj polovini 20 vika, malobrojnabunjevačka inteligencija već je dobrimdilom pomađarizirana i oportunazbog ličnih interesa, pa iđe linijom manjegotpora. U samom Somboru manjkale sudruštveno- političke organizacije i kulturnadelatnost. Način življenja i privređivanjana udaljenim salašima svakako je išona štetu Bunjevaca i njevog nacionalnogbića. Al, iako je tako bilo na javnom društvenompolju, Bunjevce je povezivala jakarodbiska koheziona snaga jer znali suda su jedna grana i jedan rod.Godine 1882. pokrenut je list "Bunjevac"Janoša Batorija, župnika iz Santova.Ovaj list nije našo, zbog svojih promađarskihsadržaja, odjeka med Bunjevcima paje izlazio jedva godinu dana.1885. godine izlazi list "Neven", misečnozabavno- poučni list, čija je redakcijabila jedno vrime u Somboru, a kasnije jeredakcija prineta u Suboticu. "Neven" jeza svojih 30 godina izlaženja odigro značajnuulogu u bunjevačkom nacionalnompriporodu. Svakako je u to vrime povećanbroj pismenih Bunjevaca. U njemu, poreddr. Martina Matića, pišu i mnogi drugi Bunjevcikoji postavljaju mnoga pitanja, posebnoo nacionalnoj ravnopravnosti ineravnopravnosti, kada se u Austougarskojmonarhijui mnogi, ne samo Bunjevci,zalažu za škule na narodnom jeziku .U listu su se iznosili i drugi problemi kojisu se ticali Bunjevaca i Šokaca. 1870. biskupIvan Antunović kroz novine diže svojglas tvrdeći kako Bunjevci nemaju svojezagovornike med svićenicima ni med učiteljima.1904. Martin Matić se uključije u sindikalnipokret zalažući se za regulisanjeprava iz oblasti socijalnog zdravlja i penzionezaštite radnika, majstora i privatnihnameštenika. O svemu tom, ko i o nacionalalnojafirmaciji Bunjevaca, a i o klerikalnimstavovima, u svojim jezgrovitimčlancima Matić piše u listu ,,Neven“ pa jenaročito zbog ovih poslidnjih stavova, biona meti klera, često oštro napadan kroz žučnenovinske replike.Dr Martin Matić je ko pravnik znao dasu socijalne mere i zakoni u Austrougarskojmonarhiji bili 1891. a naročito 1907.najbolji u ciloj Evropi, pa su se taki zakoniprimenjivali u Somboru, Subotici i ostalimdelovima Slavonije, Hrvatske i Dalmacije.(prilog)U 11.broju ,,Nevena“ u člancima "Našpastir" i "Naši popovi" Matić otvorenoukazuje na probleme oko gušenja nacionalnesvisti i otvoreno optužuje bogoslovijui nadbiskupiju da je njihov stav vrlojednostavan . Zakon je mađarizacija i to jejasno i otvoreno jer je sav kler listom mađarizovan.Njegovi prilozi u ,,Nevenu“imaju istor.značaj, ne samo kada je rič oBačkim Bunjevcima, nego ti prilozi oslikavajudruštveno- političko stanje u Ugarskoj.Neljudski odnosi su prisutni nesamo prema Bunjevcima, već i prema ostalimnarodima, ko i Srbima s kojima jeMatić uvik imao jedan dostajanstven i8 Decembar 2009. -Januar 2010.

azumno tolerantan odnos.XX vik je započeo nekom osvajačkom groznicom koju jesvakako, priko Austro-ugarske maonarhije podgrijavala Nemačka,iako kasno politički formirana. 1871. ujedinjena Nemačkaje ostala bez kolonija, pa je pošto- poto tribalo tražit nove kolonijalneprostore, a to je uvik išlo na račun malih i slabih država.Svakako, na prvom mistu je bilo "istočno pitanje" jel pitanje Turske,a priko nje i dalje, što je poznata politika "DRANG NACHOSTEN" jel prodor na istok.U toj prvoj dekadi 20. vika sve više se minja radna struktura,pa je više nadničara, biroša, zanatlija, zidarskih radnika, a zabiluženje znatan broj onih odvaženih na emigraciju, naročito uAmeriku. U tim godinama osnivaju se i prve sindikalne podružnice,a sve će to opservirati i svojim stručnim savetima pomagatdr Martin Matić. Bunjevački proletarijat imo je i svoj list, zvaose "Napred", izlazio je u Novom Sadu i pisan je ikavicom. Digodoko 1908-1909. dr Martin Matić je pristo bit advokatski pripravnik,već radi ko pomoćni sekretar u Okružnoj blagajni socijalnogosiguranja u Somboru.Dr Martin Matić je bio mason-primljen je u ložu slobodnihzidara u Somboru. U ovu ložu su se birali članovi po vrlo strogimkriterijumima. Osnovni uslovi su da ličnost mora bit istaknutjavni radnik i uživat veliki ugled. Za vrime I sv. rata malo imapodataka o dilovanja dr Matića, valjda baš i zato što je bio masoni ponašo se ko mason kako su nalagala pravila- nije smilo bitisključivosti pojedinaca, a monolitnost je bio princip. Nema nipodataka da je Matić neposridno učestvovo u ratu, iako je taj ratna ratištima od Drine, Bukovine, Galicije i PIjave odno mnogeživote njegovih prijatelja, sugrađana i mnogih drugih iz ovihdilova monarhije. Kraj rata se dočeko kako di... Novu političkuposleratnu strategiju zacrtale su čuvene tačke (14) američkogpridsidnika Vilsona koje su bile osnov za novu političku slikuEvrope. Sve je to konačno i dokumentovano na Versajskoj mirovnojkonferenciji. Za naše krajeve i sudbinu Bunjevaca, Srba idrugih rešavalo se na Trijanonskoj konferenciji koja se odnosilana Mađarsku. Politička aktivnost prid kraj rata je vrlo oživila itribalo se pribrat i politički organizovat. Političku aktrivnost vodeiskreni i pošteni slovenski rodoljubi kaki je bio i dr Martin Matić.25.11.1918 godine na Velikoj narodnoj skupštini u NovomSadu donosi se odluka da se dilovi Bačke, Baranje i Srema priključeKraljevini Srbiji. U svim tim događajima aktivno učestvujeMartin Matić, čak je izabran i u veliki Narodni savet koji zastupaskupštinu kad nije u zasidanju. Izabran je i u privermenu Narod.skupštinuu Beogradu. Mnogi politički prvaci ovog gradapitali su se kako je baš jedan Bujevac izabran za poslanika,na štaje odgovor bio - to je čovik velikog moralnog, političkog i društvenogugleda med Bunjevcima, Srbima, pa i šire. Veliko poverenjeu njega imali su ljudi njegovog grada zato se on i našo upridstavničkom tilu na Velikoj skupštini Srba Hrvata i Slovenaca.Mandat mu je pristo raspisivanjem izbora za KONSTITUANTUSrba, Hrvata i Slovenaca.Posle 1920. dr Martin Matić još prid sobom ima puno teškizadataka. Priuzo je poslove socijalnog osiguranja. Posto je upravnikOkružne blagajne u Somboru kada se vrši i reorganizacijasocijalnog osiguranja. On je bio taj koji je odlično poznavo socijalnoi penzijsko ustrojstvo koje je za ono vrime bilo na zavidnojvisini. Matić je te zadatke na sebe priuzo s najvećom odgovornosti,al možda mu je i najteže pala nova zadaća kad je u privermenozaposidnutoj teritoriji, misli se na Bajski trokut, baš njemubio zadatak da se organizuje vlast do završetka mirovnih pregovora,pa je tako Martin Matić od 12.septembra pa do 01.maja1921.god. obavljo i funkciju velikog župana grada Baje. Ti poslovi subili veliki, iscrpljujući. 1919. dr Martin Matić učestvuje na Mirovnojkonfernciji u Parizu pridstavljajući Bajski trokut. Pored RadivojaSimonovića i biskupa Lajče Budanovića, 16.01.1920. god.u Bačkom Bregu, na velikom narod.skupu bunjevačko- šokačkihprvaka, dr Martin Matić je sastavio dokumenat- MEMORA-NDUM koji se sastojo od 8 istorijski tačaka kojima se pragmatičkiobrazlaže kako doć do pravednog razgraničenja KraljevineSHS i Mađarske. (Memorandum je arhivska građa inven.br. 369 arhiv grada Sombora)Mirovni pregovori su se odužili u Parizu . Razgraničenjem igranicama niko nije bio zadovoljan, pa se 04.juna 1920. god. Trijanonskimugovorom iz jednog dila Baranje i Bajskog trokutamoraju povuć snage kraljevine SHS i ti dilovi se moraju pridatmađarskoj iridenti na čelu sa Horti Miklošem.Posli Versajskih prigovora, ime dr Martina Matića nalazimo1922. godine ko prvog upravnika Okružnog ureda za osiguranjeradnika u Somboru. Od 1924. godine on je svakako jedna od najznačajnijihličnosti u organizaciji i funkcionisanju službe za osiguranjeradnika i nameštenika na ovom području. Sigurno je daje dr Martin Matić dobro znao svoj poso i ko takav 1936. godineu zenitu svoje karijere, primišten je za upravnika Okružnog uredau Subotici, gde je i dalje važio za dobrog pravnika, pravičnogprema osiguranicima i posebno poštovanog od službenika Ureda.Između dva rata velikim zalaganjem dr Martina Matića izgrađenaje nova zgrada socijalnog osiguranja ili kako se tadazvala zgrada OUZOR-Okružni ured za osiguranje radnika. Ovazgrada je useljena 1931.godine i dan- danas je to zgrada socijalnogosiguranja u Mirnoj ulici .Ko društveni pregalac nastojo je što više sarađivat s Bunjevcimaiz Subotice di je već dugo uživo ogromnu popularnost ipoverenje u odnosu na bilo kog političkog lidera Bunjevaca onogvrimena.Al nad Evropom se nadvila nova opasnost, pojava najstrašnijeideologije-fašizma i njegovog realizatora Adolfa Hitlera. Zadacifašizma, poput osvajanja na račun slovenskih naroda i gospodarenjecilom Evropom, ositili su se vrlo brzo i u našim krajevima.Opasnost je uvidio i dr Martin Matić kad mu je 1939. god.glava ucinjena na priko milion forinti. Mađari su bili savezniciHitlera, pa je opasnost bila sve bliža. Svoj imetak u Somboru, drMartin Matić prodaje 1939. a 1940. godine priseljava se u Beograd.Kako je priživio kobni 6.april 1941. pa i čitav rat nije zabiluženo,jal će ostat večita tajna i nedoričenost nezasluženog tragičnogkraja velikog Bunjevca. Umro je u Beogradu 27.januara1945. i saranjen je na Beogradskom novom groblju.Nismo mu se odužili. Da li smo i mogli? Maja miseca te 1945.godine već je zabranjeno ime Bunjevac...Ipak, ostaje vira i nadada će kogod malo više istražit životni put ovog velikog bunjevačkogpregaoca.M.B, SomborDecembar 2009. -Januar 2010.9

ZAVRŠEN „ XI FESTIVAL BUNJEVAČKOG NARODNOG STVARALAŠTVA“Na prve tri festivalske večeri, program je počinjo minutom ćutanja za pokoj duše njegove svetosti, srpskog patrijarha Pavla.KUD ,,Bunjevka“ i pored veliki problema uspišno je realizovala sve programe festivala, posebno zafaljujući sufinansijerima,Pokrajinskim seretarijatu za propise, upravu i nacionalne manjine, Gradu Subotica, Ministarstvu kulture Republike Srbije, Pokrajinskomsekretarijatu za kulturu, svesrdnoj pomoći Bunjevačke matice i učesnicima u programu.17. novembra u KUD ,,Bunjevka“, festival je svečano otvorio pomoćnik Skupštine grada Subotice i pridsidnik Bunjevačkestranke Vojvodina mr Branko Francišković, posli čega je otvorena i etno- izložba „ Bunjevački bili šling“, autora Kate Kuntić i AnePetrov. Na izložbi publika je mogla vidit, pored stalne postavke starovinske i gazdačke bunjevačke sobe, novu postavku, jednu odnajlipši narodni rukotvorina bunjevačke žene - bili šling - koji je odavo prija svega poseban dar žene, veliku upornost i marljivostda bi se izradio i najmani detalj šlinga. Sama postavka sa svom svojom bilinom odisala je uzvišenom lipotom, finoćom, raskošom ikvalitetom. Posebnu sliku, odnosno živu scenu na izložbi, činila su dica u bilom šlingu: Jelena (3) i Jovana Francišković (5), Emina(8)i Alina Baka(11), Mina Čordaš(17) i Laura Makarev(20). (Postavka 1. „kršteneje“(kumica u bilom šlingovanom ruvu u naručju skumčetom u biloj šlingovanoj dunjici i dičijom ljuljom, sva u šlingu. Postavka 2. - bile šlingovane uzgljanace, uzgljanšice, dunje,čaršapi, gaće, košulje svi vrsta, suknje, keceljci, salvete, virange, maramice... .Postavka 3. mustre za trukovanje i trukovano platno zašlingovanje). Postavljeni eksponati na izložbi su iz kolekcije porodice Kuntić, Ane Petrov, Zotana Bake i Nikole Ćakića. O istoriji veza,odnosno bunjevačkog bilog šlinga, prisutni su mogli čut iz teksta autora Kate Kuntić kojeg su čitali Stela Bukvić i Zolika Baka.18. novembra u Bunjevačkoj matici održala se tribina na temu ,,100 godina od smrti Ambrozije Boze Šarčevića”. Pridavač,Mijo Mandić, dip. ing. arh. u svojem izlaganju divanio je o životu i radu našeg velikana, dok je Zolika Baka čito stare tekstove icitate. ( referat je objavljen u RIČ-i Bunjevačke matice)19. novembra u Bunjevačkoj matici održana je tribina: „Problemi Bunjevaca i malih etničkih zajednica na području Evrope“. Oovoj važnoj temi pridavanje je održo dr Aleksandar Raič, somborski Bunjevac koji danas živi u Novom Sadu. Dosad je objavioviše studija o Bunjevcima. Pridavanje je imalo četri temacke ciline: -Problem malih naroda u Evropi i razvoj Bunjevaca, -Rešavanjeproblema malih naroda i različiti pristupi Bunjevcima, -Sadašnji položaj Bunjevaca, mali autohtoni ugroženi narod, - Protivričnostii šanse razvoja Bunjevaca. Pridavanje je potkripljeno projekcijom faksimila, tabela, mapa i grafikona, koje je sve zabiluženo ubrošuri ,,Bunjevci- mali narod na evropskom putu”.20. novembara XI festival bunjevačkog narodnog stvaralaštva 2009. zatvoren je koncertom u pripunoj Velikoj većnici Gradskekuće pod nazivom „ Kad zasvira tamburica jasna i zaori u operi pisma“ autora Tamare Babić .Tematika ove večeri bila je vezana zadva poznata muzička stvaraoca na području bunjevačke muzike u sredinom XX vika, Pere Tumbas Haje i dr Josipa Andrića. Krozprvi dio programa publika je mogla poslušat kompozicije i obrade Pere Tumbas Haje, koji se smatra prvim bunjevačkim muzičkipismenim tamburašom i najplodnijim vojvođanskim melografom, a njegov rad je neprocinjiva vridnost za bunjevački živalj na ovimprostorima i šire. U prvom dilu programa Hajine kompozicije izvodili su: dičiji hor OŠ „Ivan Goran Kovačić“ pod upravom IreneKovačev, duet Tijana Stanković i Tamara Štricki, studenti Muzičke akademije iz Novog Sada - odseka etnomuzikologija, nama većpoznato ime Antun Letić – Nune i duet Irena Kovačev i Tamara Babić. U drugom dilu programa pridstavljen je dr Josip Andrić,rođeni Bačvanin, koji je inspirisan bunjevačkim žetvenim običajom Dužijanca, napisao je istoimenu operu koja se smatra jedinombunjevačkom operom, pa još ikavicom napisanom. Kratak libreto opere „Dužijanca“ kao i jedan fragment izvela je Tamara Babić,koju je publika pozdravila velikim aplauzom. Sam koncert je završen sa najlipšim bunjevačkim „Momačkim kolom“ kojeg su odigraličlanovi KUD ,,Bunjevka“ Laura Makarev, Nina Čordaš i Marinko Bajić, otpivale Tamara Štricki, Tijana Stanković, Irena Kovačevi Tamara Babić, uz pratnju Tamburaškog orkestra „Biseri“. Velik doprinos dali su voditelji programa Stela Bukvič i Zolika Baka.Na festivalu svim učesnicima programa, ko i sufinansijerima, pa i drugima koji su svojim doprinosom pomogli u realizaciji festivala,uručene su zafalnice i plakete festivala. Na svim festivalskim danima goste su dočekivali mladi obučeni u bunjevačku narodnunošnju Laura Makarev, Mina Čordaš i Darko Beretić.O ovogodišnjoj realizaciji projekta festivala pridsidnik KUD,, Bunjevka“ Kata Kuntić je kazala: Zadovoljna sam što je festivalzadržo kvalitet. Međutim, posebno mi žao da se projekat sveo na svega četri festivalska dana. Organizacija je ove godine bila najteža, isključivozbog opstrukcije mnogi, pa i samog Bunjevačkog nacionalnog saveta. Nije to slučajno, Savet je taj koji daje mišljenje o raspodeli sredstava zanaše projekte. Od samog osnivanja našeg Saveta, svi projekti (bunjevačka prela, polivači, velike izložbe) koji su idejno i začeti u KUD,, Bunjevka“,namerno su negirani da bi se vrlo brzo podržali kod drugi bunjevački institucija. Odlukom Saveta festival je bio prijoritetan projekat, međutimkod raspodile,od početka su finansijska sridstva dodiljivana u rangu drugi manji projekata. Na taj način, degradiran je kako festival, tako i svidrugi naši projekati. Konačno, ove godine Savet je dono odluku da se ukine finansiranje i samog festivala.Sad se za to ističe, ko jedan od razloga, prisustvo zvanica, pridstavnika hrvatske ambasade na manifestacijama KUD,, Bunjevka“. Stav KUD,,Bunjevka“ je da prisustvo konzula zemlje odkaleg potiču i di ima još uvik ima Bunjevaca, vrlo značajan. Smatramo da je važno prezentovat svima našjezik, kulturu i tradiciju i dr. A po odazivu zvanica, očito je koga uopšte ona i interesuje.Među visokim zvanicama možemo se zafalit generalnoj konzulici Hrvatske g-đi Ljerki Alajbeg i g-đi Vesni Njikoš Pečkaj, pridstavnicima GradaSubotice g-dinu Slavku Paraću i mr Branku Franciškoviću, na izdvojenom cinjenom vrimenu i prisustvu na otvaranju, dok nam je na zatvaranju festivalačast ukazo pridstavnik Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine g-din Bora Kecman. KUD ,,Bunjevka“ nikad nijepripadala drugim opcijama sem bunjevačkoj, izabrali smo najteži put, al smo cigurni da je pravi. Nije bilo lako bez podrške, al zato imamo svoje mistou kulturi kroz održavanje bunjevački narodni običaja, izložbi, pozorišni pridstava, i dosad, stotinak festivalski programa.Festival je od 2000. godine na nivou pokrajine, svrstan med 6-7 najznačajniji subotički događanja, („Dužijanca“ „Filmski festival na Paliću“„Inter-etno“ ,,Međunarodni festival dečiji pozorišta“ i „Kolonija slamarki Matije Gubec“) i nalazi se u „Kalendaru kulturni manifestacijau Vojvodini“ u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine. Ove godine najveću zafalnost za realizaciju festivala moramo odati našim „sufinansijerima“koji su pripoznali kvalitet našeg projekta i ignorisali priporuke samozvanog Bunjevačkog nacionalnog saveta, koga čini 10 osoba, kojisu rastirali sve oko sebe da bi podilili med sobom sve funkcije i tako gazdovali. Daće Bog, i tom će doć kraj.Iskoristila bi priliku, posebno da se zafaliti Slavici Zvekanov i Ivici Kuntiću, koji su najzaslužniji za realizacij XI-og festivala bunjevačkognarodnog stvaralaštva.Kata Kuntić10Decembar 2009. - Januar 2010.

SVEČANO OTVARANJE XI FBNSOtvaranje izložbe “Bunjevački bili šling” u KUD-u “Bunjevka” 17.11 2009 god.Autor izložbe: Kata Kuntić i Ana PetrovDecembar 2009. - Januar 2010. 11

ISTORIJSKA TRIBINA ODRŽANA 18.11 2009 god.“100 GODINA OD SMRTI AMBROZIJE BOZE ŠARČEVIĆA”Gost večeri: dipl.inž.arh. Mijo MandićTRIBINA ODRŽANA 19.11 2009 god.“PROBLEMI BUNJEVACA I MALIH ETNIČKIH ZAJEDNICA NA PODRUČJU EVROPE”Gost večeri: Dr Aleksandar Raič12 Decembar 2009. - Januar 2010.

SVEČANO ZATVARANJE XI FBNS 20.11 2009 god.“KAD ZASVIRA TAMBURICA JASNA I ZAORI U OPERI PISMA”Gosti večeri: Tamburaški orkestar “Biseri”, Antun Letić - Nune, Tamara BabićDecembar 2009. - Januar 2010.13

U Somboru promovisano novo izdanje Bunjevačke MaticeKNJIŽEVNO VEČE ZAPAMĆENJEPočetak oktobra miseca u Somboru je naročito lipo obeležen. Naime, antologija savrimenebunjevačke književnosti sabrana u novom izdanju Bunjevačke Matice “Lipota naši riči“svečano je promovisana devetog oktobra u staroj varoškoj kući u Somboru.14 Decembar 2009. - Januar 2010.

Pozdravnim ričima se u ime domaćina UG „Bunjevačkog kola“ brojnim gostima i publici obratila potpredsednica UG „Bunjevačkogkola“ Aleksandra Medurić Kalčan, a u ime gostiju sve prisutne pozdravio je pridsednik Bunjevačke matice Ivan Sedlak.Uslidio je lip i bogat program u kome su se mnoge pisme i tekstovi iz promovisane antologije čule od mladih recitatora ali isamih autora. Odabrane pisme govorili su srednjoškolci, recitatori iz Subotice: Nataša Rudinski, Nađa Đorđević, Stevo Proročić iKristina Kopilović. Svoje umeće lipog kazivanja potrudili su se prikazati i nesto mlađi somborci, učenici OŠ „Avram Mrazović“:Marko I Parčetić, Aleksandar Jonjić, Marko D. Parčetić, kao i mališani koji od ove škulske godine pohađaju predmet :“ Bunjevačkigovor sa elementima nacionalne kulture“- Emilija Tuzlak i Jovica Vuković iz OŠ „21. Oktobar“.Svoje pisme i prozne tekstove sabrane u novoj antologiji pridstavili su jednim dilom i sami autori tako da su somborci i čuli pisnike:Vinka Jankovića, Gezu Babjanovića, Alisu Prćić, Anu Popov, Gabrijelu Diklić, Ivana Palkovića... Naročito oduševljenje publikei aplauze izmamila je savršena gluma Katice Marganić sa odabranim odlomcima iz romana „Snaš Kata na mrginju“ Gabrijele Diklić.Lipo književno veče obogaćeno je i lipom pismom i mladim muzičarima; promociju antologije otvorili su „7 tamburaša“, potomučesnici „Muzičkog karavana 2009“ iz Muzičke škule „Petar Konjović“: Danijela Vagić, flauta, Viktor Đurić na gitari, DuškaRadanović na klaviru,Marko Mastilović na tamburi a svi u pratnji prof. Svetozara Saše Kovačevića. Čule su se i dvi prilepe starebunjvačke pisme: „Nisam dugo pivala kroz selo“ i „Na Nerutvu misečina pala“ koje je otpivala mlada gimnazijalka, učenica solopevanja u Novom Sadu, Branka Žiža.„Lipota naši riči“ probudila je mnoga sićanja, uspomene, izmamila i osmih i suze, jednom ričju, našla put do srca somborskebrojne publike.Decembar 2009. - Januar 2010.15

Srićan Božić i novu2010.godinuželi VamBunjevačka maticaBUNJEVAČKI OBIČAJI ZA BOŽIĆPoznato je da su Bunjevci od pantivika poštivali svoju viru i narodne običaje. „Godina” je po crkvenom zakonu počimala saprvom nediljom Adventa – Došašća. U vrime Adventa, kojeg radosna srca čekaju svi slovenski narodi, nema svatkovanja, svirke iigranja, sve do Sv. Tri Kralja. Svako jutro se iđe na jutarnju misu – zornicu - roratu, drugi dio dana uvik se u poslu svršava, sridomi petkom se obavezno posti. Sve se kod Bunjevaca počima i svršava s Božijom pomoći. Veliki sveci u Adventsko vrime, odnosnoBožić, imaju svoje narodne običaje koji se kod Bunjevaca prinose vikovima s kolina na kolino. Od svetaca triba spomenit: 6.XII –Sv. Nikolu, 8. XII – Začeće BI. Divice Marije,13. XII – Sv. Lucu, Matarice, druga nedilja prid Božić – (u 3. nedilju Adventa), Oce-prva nedilja prid Božić (u 4. nedilju Adventa) 24. XII – Badnji dan, 25. XII – Prvi dan Božića, 26. XII – Sv. Stipan, 27. XII – Sv.Ivan, 28. XII – Mladenci – šibari, 31. XII – Svr godine – Silvester, 01.01. – Mlado lito, 06.01. – Sv. Tri Kralja,SVETA LUCA - ovaj lip običaj sačuvan je do danas, čestita se: „Faljen Isus, čestita vam bila Sv. Luca!”,a otpozdravljalo bi se:„Živ i zdrav bijo!”. Red je i zna se da na ovaj dan žene ne smidu šit, šlingovat, ni prest, el kokoške neće snest jaja. Dobro je da ukuću uđe prvo muško čeljade, da za vrata ćućne i zaželi puno kvočaka i pilića. Pridveče se sije žito u čaše da naraste do Badnjegdana da bude lipo i zeleno. Na Sv. Lucu nije dobro ništa uzajmljivat i iznet iz kuće, da se srića ne iznese. Kadgod su rizali grančicesvoji voćaka (jabuke, kruške, višnje) i mećali u vodu da procvataju do Badnje večeri za božićnu granu. I danas se kod Bunjevacakaže „božićna grana” umisto jelke, koja je privaćena tek posli dvadeseti godina pritprošlog vika.Na dan Sv. Luce, sačuvan običaj još iz Starog zaveta, da se urezivaju 13 krugova na prutu, svakog dana od Sv. Luce sve do Božića. Prutsimboliše pravednika, koji će se rodit na Božić, a krugovi pridstavljaju vrime i želju starozavetni proroka za dolaskom Mesije (spasitelja).Do danas sačuvan je i običaj kojeg se pridržavaju divojke i momci, ispisuju se imena na 13 ciduljica. Svaki put posli Rorate bacaju , negleduš,po jednu cidulju. Na Badnje veče iza ponoćnice, pogleda se zadnja cidulja, poslednje ime bi označavalo na radost buduću ljubav.U narodu je zapamćen i običaj zapisivanja vrimena svakog dana od Sv. Luce, što je 12 dana do Badnjeg dana. Kako bude vrimeti dana, tako će bit vrime na godinu u svi 12 miseci.MATERICE – uvik padaju u drugu nedilju prija Božića, u narodu se računa ko – „čelo Božića”. Običaj kojim se kazuje poštovanjemateri – materinstvu, kad sva zafalna dica u duši poštuju sićanje na muke s kojom ji mater rađa i velike materinske ljubavi dokji odranjiva, pa joj rado i veselo iđu čestitat Materice. Bunjevci Materice i Oce vezuju za IV Božiju zapovist: „Poštuj oca i mater.”Materice obavezno čestitaju dica, pa i oženjeni svojim ženama, materama, majkama i drugim bliskim ženama – obavezno udatim.Bunjevački običaja vezani za ovaj dan ima više. Jedan od stariji je da novi zet prvi put dolazi u kuću mladini roditelja, poslivinčanja da babi čestita Materice. Novi zet se obavezno darivo sa uzimaćom košuljom, a ćer sa novim ruvom.Malim dicama je dopušteno da iđu i u druge kuće – poznatim. Materice imaje obaveznu čestitku koju dica moraju kazivat da bi ji domaćicadarivala: Faljen Isus, gazdarice, čestitam vam Materice (il cila pismica). Odgovor je „Navike faljen bio! Fala, živ i zdrav bio!”.Materičari se časte sitnim kolačima i vinom, darivaje se tirolskom maramicom, jabukom nazabadanom s novcima i orovima.Ovaki bućur simboliše napridak, zajedništvo, sriću i zdravlje. Matarice se i u današnje vrime održavaje u većini bunjevački kuća.Najlipče je kad se poslipodne sva dica i unučad skupe u roditeljskoj kući. Kroničari su ga zabilužili kod bački Bunjevaca, madasu ovaj lip običaj poprimili su i drugi narodi živeći sa Bunjevcima.OCE – uvik padaje u poslidnju nedilju prid Božić, odnosno četvrtu nedilju Adventa (Došašća). Oce su narodni običaj posvećenočevima, didama, odraniteljima. Svi ji u kući obavezno čestitaju svojim očevima, muževima, didama, stričevima, ujacima i drugimoženjenim muškarcima. Postoji običaj, kod muške dice, da udaraju paloru da bi dobili srebrnjak. Tom prilikom moraju znat deklamovatpismicu. Ni čašćenje, ni pokloni nisu zapamćeni ko kod Materica, al se običaj sačuvo do danas.BADNJI DAN – je velik poslendanski svetac, po bunjevačkom redu i običaju na ovaj dan strogo se posti (suši), cio dan u znakpokore za ljudsku grišnost, sve do mraka dok zvizde ne izađu. Postoje virovanja - da se na ovaj dan niko ne smi tuć - udarat, jer ćese na tom istom mistu javit čir onom ko udara. Ništa se iz kuće ne daje, ni ne uzajmljiva, da se srića ne odnese. Obavezno se iđe na grobljei nosi zeleno žito bližim pokojnicima. Badnji dan za žene počima rano u zoru, na Sv. misi zornici, rorati. One su obavezne pripravljat tradiciojonalnaila za božićne dane, završavat spremanje kuće, peć božićne sitne kolače, posebno puno vrimena triba da se ispeče kolač „božićnjak” koji je karakterističani svojstven simbol Božića i jedinstven u svitu. U kući se, po bunjevačkom redu i običaju, pripravlja sve što simbolizuje Badnji dan i Božić:slama, okićena božićna grana, na astalu božićnjak, zeleno žito, žito sa svićom, zamedljana rakija, bili luk, jabuka, orovi, med, suve šljive i vino.Svečana večera na Badnje veče – triba bit kako su stari Bunjevci kazali „po bunjevačkom redu i običaju”, kad su svi ukućani naokupu. Položaj (mlađe muško dite) je jedini gost, koji obilužava početak Badnje večere, kad upaljenu sviću metne u žito, na svečanopripravljenom astalu di već side svi ukućani. Mater unosi posnu gravom čorbu, uz pozdrav: „Faljen Isus, Čestitam vam Badnje16 Decembar 2009. - Januar 2010.

veče!” Svi joj otpozdravljaju „Živi i zdravi bili.“ Posli molitve, prija ila,običajje da svi uzmu malo bilog luka, i ora umočenog u med i po krišku jabuke. Posličorbe služi se papula (nagusto gra), nasuvo s makom i orovima i riba uz pletenkolač umisto kruva. Na kraju večere moli se zafalnost Bogu a domaćin vinomgasi sviću. Stari su obično kazali, na koga dim ode taj će prvi umrit. Sa astalacilu noć ilo se ne sklanja, jel to veče niko ne smi bit gladan, ni slučajni prolaznik,ni josag, ni ker, ni mačka, pa ni „tiče nebeske”.Pamti se običaj izvlačenja slamke ispod čašapa, čija je bila najduža, taj će najdužeživit. Pivaju su se božićne pisme: „Hajde,braćo, da iđemo”, „Marija Divicasinka rodila”… Dica su ostajala spavat, dok mladi i starija čeljad, svi koji možeduiđu na Ponoćnicu.Do početka XX vika na salašima di nije bilo crkve, Bunjevci su slavilirođenje Isusa tako što su održavali običaj „Betlemari“. Mlađa muška čeljad obilazilibi salaše, noseći napravljenu malu crkvicu, jel štalicu sa malim Isusom,ipivali mu božićne pisme. Domaćini bi ji rado ugostili, počastili, pa čak i darivali.Ovaj običaj više ne postoji. Kasnije su se održavale Vašange.Ponoćnica je svečana misa koja za Bunjevce znači svečano okupljanje sviju koji mogu otić u crkvu i dočekat vrime rođenja Isusa,na kojoj se pored molitve i pridike, pivaju božićne pisme, stari su kazali „iz srca” i vrlo je svečano. Nakon mise, prid crkvom sepozdravlja „Čestitam Vam Isusovo porođenje!”Zapamćeni su stari običaji koji su se obavljali po povratku na salaš. Domaćini bi budili sav josag da bi ga ranili, oslovljavajućiga poimenice. Crvena lipa jabuka bacala se u otvoreni bunar, iz kojeg su napajali josag sve do Tri Kralja. Kad izvade jabuku, ako jelipa, biće zdravi, ako otrune, biće bolesnog josaga. Stari su divanili kako su se kadgod na ponoćnici, zbivale šale i huncutarije. Uvikje bilo puno svita, čavargani bi u gužvi pozašivali ruva i odila jedno za drugo, pa kad krenu s mise, da se ne možedu razdvojit.Običaj da se posli ponoćnice iđe kući i da se ručaju pača i danas se zadržo.PRVI DAN BOŽIĆA je najsvečaniji dan kad se slavi spomen na rođenje Isusa- Sina Božijeg. Iđe se na sve svete mise u crkvu,u spomen rođenja malog Isusa. Posli sv. mise vraća se kući na svečanu užnu, di je cila obitelj zajedno. Na ovaj veliki dan obaveznose pozdravlja sa svakim: „Faljen Isus, čestitam vam Isusovo porođenje!”,a odgovara se „Živ i zdrav bio, navike“.Red je da se do Božića izmire dugovi. Kod Bunjevaca se kaže: “Ko je dužan – na Božić je tužan!”. Na Božić se svetkuje, nikakogposla se ne laća, samo se kuva i rani josag.Važno je da cila familija zajedno za astalom bude na užni, koja se pripravlja na poseban način. Užna počima paljenjem sviće,blagosivanjem i molitvom, nazdravljanjem, unošenjem ila, gašenjem sviće (isti tok običaja ko za Badnje veče).Za Bunjevce, od poantivika se zna, da se za Božićnu užnu pripravlja pečena pućka. Virovalo se da pečenica na Božić mora bit odjosaga na dvi noge, jer s njima čeprka dok ide, a sve rđavo ostavlja za sobom. A pečenica od josaga sa četri noge se peče na mladolito, jer ono dok ide, gura stalno naprid. Za užnu se spremaju ila: zlatna friška čorba od pivca il morkače, kuvano meso sa sosom odvišanja, pečena pućka sa duncom (šljive, višnje i briske), kiselim (krastavci, paprike). Na kraju se idu sitni kolači, puno fela.SV. STIPAN - MUČENIK, po Svetom pismu je prvi znao i tio za Isusa umrit, zato se slavi oma drugi dan Božića. Na Sv. Stipana– drugi dan Božića, kod Bunjevaca stariji svit iđe čestitat Božić, zato što se na prvi dan Božića ne iđe nigdi. Udate mlade na ovajdan roditelji darivaje sa kolačima, nose joj, el ona dolazi u goste, ko znak da je roditelji nisu zaboravili i da se staraju o njoj. Danasse na Sv. Stipana nosi bukarica, a ne Božić. Ova promina je došla uslid velikog poštivanja prvog dana Božića. Oni koji nose bukaricučesto zaborave kaki je red. Bukarica je nakićena boca s vinom, kadgod u šali začepljena pečenim batakom, nosi se obično poslipodne, u rodbinu i komšijama, kumovima u znak poštivanja, i prijateljstava uz čestitanje Božića. Domaćin prima bukaricu, i svi pijuto vino. Vino iz bukarice znači prvu mučeničku krv prolivenu za spasitelja svita. Bukarica se mora popit u svakoj kući, a domaćinispražnjenu bukaricu mora ponovo napunit. Dolivalo se najbolje vino.SV. IVAN - EVANĐELISTA u Svetom pismu se kaže da se sv.Ivan puno mučio i patio za Isusa, al mu nije data zgoda da zanjega i mučenički umre. Na Sv. Ivana se blagosiva vino u crkvi. Od ovog vina svi piju, a ostatak razliju u burad da vino ne škodionima koji ga troše.Koleda su božićni običaj za koji se zna i danas, al se već odavno ne obavlja. Koledari su bili većinom grupa od šest momaka, kojisu obilazili kuće pridveče, di je još gorila svića i pivali su koledarske pisme. Domaćini bi ji darivali jajima, divenicom, šunkom,brašnom, suvim šljivama i punili im čobanju vinom. Koledarske pisme su skupljene i zabilužene kod više sakupljača. Običaj koledakod bački Bunjevaca održavo se samo na Sv. Ivana. Do danas su ga sačuvali Bunjevci u Dušnoku, u Mađarskoj.MLADENCI – ŠIBARI je svetac koji nas sića na onu dicu koju je Herod dao u Betlemu pogubit, mislivši da će med njima bitnovorođeni Spasitelj. Ovaj dan nas opominje da za Isusa i mi rado primamo patnje i progonstava.Na Mladence Bunjevci iđu na sv. misu.Običaj je kad se u kuću uđe da se pozdravi: „Živi i zdravi vam bili Mladenci!”, a ako imadice, kobajagi ji prutićom šibaju uz pitanje: „Koliko ima mladenaca?” sve dotle dok ne odgovore: „Koliko u godini svetaca”.SVR GODINE, na ovaj dan iđe se na misu zafalnicu, di se moli zafala Bogu za milost. Božićnjak se za užnom prikrsti, siče, crvenimvinom zalije i podili na toliko komada koliko ima ukućana. Ko nađe novac el srebrnjak, biće srican te godine. Kod Bunjevacaje uvik bio običaj da se na svece ne iđe od kuće, već se svetkuje u krugu obitelji, tako se i za Svr godine ostaje kod kuće na večeri kojaje svečana, obično se pekla praseća pečenica. Stariji su obično kazali da na te dane „Svaka tica voli bit u svom gnjizdu, pa i čeljade”.No, mlađi su friško priuzeli gradski, odnosno moderni način proslave, pa posli večere odlaze na doček Nove godine.SVETA TRI KRALJA- BOGOJAVLJANJE je dan kad se Isus, osim Židovima, javio i paganima, koje su sv. Tri kralja zastupala.Na Sv. Tri Kralja crkva blagosiva vodu s kojom se sve škropi: kuća, njive, vinogradi,a nosi se i na groblje. Svaka kuća dobijeblagoslovljene krede i tamjana. Na vrata kuće ispisuje se kalendarska godina i inicijali Sv. Tri Kralja, – „ G-M-B” – Gašpar, Melkijori Boldižar – a tamjanom se kadi stan.Tri kralja je svetac kad kod Bunjevaca konačno počinju veselja, disnotori, prela, druženja. Odnosno, Poklade počinju od Tri kralja.Kata KuntićDecembar 2009. - Januar 2010.17

U ŠKULSKOJ 2009/2010. GODINI BUNJEVAČKI SE IZUČAVA UOŠ "21.OKTOBAR" U SOMBORU"ŠKULO MOJA, NA LIPOM SI MISTU"U Somboru se u OŠ "21.oktobar" pohađa nastava izbornog predmeta BUNJEVAČKI GOVORSA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE. Sa mališanima koji su se opridilili za ovaj predmetvrlo pridano radi učitelj Željko Ognjenović. Lipa škulska zgrada u samom srcu grada ima svojunaročitu istoriju i tradiciju.Rimokatolička crkvena opština je davne 1884.godine pokazalaveliko interesovanje i za škulska pitanja, pa je tako grad Sombordobio 144.424 forinti koje su podjednako podiljene izmedjurimokatoličke i pravoslavne crkvene opštine, pod uslovom da senovci upotribe samo u cilju škulovanja.Iz te svote je saziđana 1884.godine lipa centralna škulskazgrada za 46.767 forinti, ko i škulske prostorije u četvrti Selenčaza 5000.00 forinti i u Gradini za 3231.00 forinti.Lipa škulska zgrada Centralne škule imala je je osam učionicasa svim pedagoškim zahtevima, zbornicom, zatvorenim hodnikomi lipim stepeništem. Fasada ima ispad u sredini u čijem sudonjem delu polukružna vrata i dva polukružna prozora, a naspratu tri pravougaona prozora, od kojih je sridnji širi. Sa unutrašnjestrane fasada ima u prizemlju vrata i dva prozora, a naspratu tri prozora sa polukruznim gornjim dilom. Fasada je ,dakle,građena u stilu eklektizma.Iz veoma skromne arhivske građe, mož se saznat da je ovaškula ušla u drugi vik života. A na tom putu minjala se i istorija iime škule. Jedno vrime, bila je to Državna osnovna škola kraljaAleksandra u Malocrkvenoj ulici. Konačno, škulska zgrada dataje na upravljanje radnom kolektivu pod imenom OŠ "21.oktobar"21.januara 1965. godine. Danas OŠ"21. oktobar“ je škula savremenogtipa sa kabinetskom nastavom, produženim boravkom,ekološkom učionicom, informatičkom učionicom i veoma stručnimkadrom. Iz ovih učionica i klupa izašla su mnoga poznataimena ko što je Ivan Gutman - doktor hemije, Zdenka Feđverpesnikinja,Siniša Lazić-politikolog i potpridsidnik skupšine APVojvodine, Filip Krajinović-mladi teniser, Irina Burka Parčetićpravnicai mnogi drugi...Oktobra miseca ove godine škula je slavila svoj dvostruki jubilej:Dan škule-21. oktobar i punih 125 godina postojanja i rada.Velika sala Varoške kuće tog dana bila je mala da primi mnogobrojnegoste, bivše đake, roditelje... Nakon pozdravnih riči vidnouzbuđene direktorice Nine Beretić, uslidio je bogat program kojisu pripremili učenici ove škule. Đački program je otvorila recitacijom"Škulo moja" Viktorija Tuzlak, učenica II razreda koja pohađaod ove godine i predmet Bunjevački govor sa elementimanacionalne kulture.Bogato osmišljen i pripravljen program pozdravila je oduševljenapublika osmesima i aplauzima- za sve urađeno i za jošpuno, puno uspišnih godina rada i postojanja.Ružica Parčetić, SomborĐERAMU avliji na srid srideklanjao se godinama,iz daleka svi ga videponos bio svima nama.Nuz njega je alov bioi marvi je poslužiosve dok jednog tužnog dananije svoje odslužio.U bunaru, ispod đerma,spuštalo se liti mliko,lubenice vruće, zrileu njem su se oladile.Struja stigla u salaše,hidrofori vodu vuku,niko za njeg i ne marisem slikara naši stari.Očo đeram u legendu,zaslužio poštovanje,na platnu će ostat uvikjer je zgodan za slikanje.Vinko Janković, Sombor18 Decembar 2009. -Januar 2010.

CVATOVI BUDUĆNOSTIGodine 2005. Vujković Lamić Boris počo je pivat u horu Osnovneškule „Ivan Milutinović“ u Subotici. Već 2006. godineučestvovo je na „Mini Tini“ festivalu u subotičkoj Hali sportovas pismom „Kum Baja“ koju je komponovo Joca Adamov.Najveći publicitet ostvario je u 2007. godini s pismom „Alsam rđav“ koju je napiso M. Kiš.S tom pismom, Boris je učestvovona raznim manifestacijama, pa i na RTS-u 1 u dičijoj emisiji„Muzički tobogan“.Samo godinu dana kasnije, snima još dvi pisme i to „Pericinatajna“ (Ana Popov) i „Ej, dida, dida“ (Stipan Bašić Škaraba). Spismom „Ej, dida, dida“, osvaja 1. misto, nagrada publike, na festivalu„Bunjevački pisama“. Pisme M. Kiša, ko što su „Zoo vrtPalić“, „Snežna bajka“, „Čitaj, skitaj, knjigu pitaj“ i „Pingvin Paja“,Boris je pripivo i snimio. Sve ove kompozicije danas izvodina raznim muzičkim priredbama, a čest je gost i Bunjevačke matice.Ove godine snimio je pisme „Svi me maze, svi me paze“ (StipanBašić Škaraba) i „Tandrčak“ (Gabrijela Diklić).Boris i dalje sarađuje s orkestrom Stipana Jaramazovića iorkestrom Muzičke škule u Subotici. Svako ko voli Borisa i pismekoje piva mož ga čut putem interneta. Samo ukucajte BORISVUJKOVIĆ LAMIĆ YOU TUBE. Prijatno!JEDAN ZIMSKI DAN NA SALAŠUKad odem na salaš kod dide i majke, sve mi milina, nemagalame i buke. Samo pokadgod čujem didine drvene klompe kakolupkaju i majkin svilen keceljac kako šuška.Kod nji je je unutri liti ladno, a zimi vruće. Nije šala. To jeBORIS VUJKOVIĆ LAMIĆnabijanica, a ne ovo danas – sve ništa moderno pa nikad dobro.Didazaloži u parasničku peć kuružnje i čutaka, unutri se nemož ostat. Od tog se napravi dobra žerava, pa majka metnepogaču jel kruv da se peče, pa kad se onaj miris počme šrit, mrišisve do kraja avlije.Onda dođe vrime ručka, a na astalu sveg i svačeg: kiseline,mljka, a ima i sira, pa vrućeg kruva, žmara, divenice, slanine, crvenepaprike, bilog i crnog luka...Kad dođe kraj majkinog ručka, dida obuče debele flundre, šubaru,opakliju i klompe.Upregne konje u sonca, pa se sankamopo ataru. Ima dana kad didu razide konji, pa uzme kandžiju i izmordaviji. A ja uživam u lipim pogledima na bile salaše iz čijiodžaka se vije dim, kogod kaka mlada cura kad se provlači krozčokote grožđa.Na jednom salašu stoji veliki đeram, iz daleka se vidi kad kogodvuče ladnu vodu iz njeg. E, te lipe slike gledim sve doužne...Još da ji možem metit na artiju, bilo bi zdravo lipo. Odemu kujnu kod majke ugrijat se, a već me čeka teja od titrice. Majkami nalije jedan lončić, pa mi da pladnjeve da pomećem na astalza užnu. A za užnu prvo prisnac, pa čorbe s taškima i paradičkom,pokljukuše, žganjaca, popare, pa za kraj majkini kolača, suvepogače i nudlica s makom.Posli take užne legnemo svi, dida u mekanu postelju napunjenuovogodišnjom slamom jel ljuskurom, a majka i ja u zapećak.Prid namirivanje, majka nas probudi s duncom od suvi šljiva,višanja i brisaka. Dida se krene namirivat s venjerom u košaru ipokupit jaja pod jaslama, slamom i u košinjcu da nam majka zavečeru peče kajgane i da nam opravi maslice.Tako još malo posidimo i ja slušam didin divan kako je kadgodbilo teško živit, kako su u škulu išli pišce, čak na RvatskiMajur. Divani i o vrimenu kad je on bio za momčenje, kako suse majka i on upoznali, di su išli na kokičarenje... i još sto felidogodovština iz njevi života.Slušala bi ja još, al se iznenada budim žalosna što takog životaviše nema pa o njemu samo možemo klapiti.ZDENKA LULIĆTEHNIČKA ŠKOLA MT 33SUBOTICA - I MISTODecembar 2009. -Januar 2010.19

P R A Z A NP A P I RSidim. Gledam bilo. U bili papir. Olovka stoji med prstima. Zašto ne možem pisat? Za pisca to je kazna Božja. Ne moć iskazatništa od onog što ti je u duši, na pameti, u čitavom tilu. Tako sam naduvan životom ko balon, ko ovčija buraga kad se ovca naidemlade diteline. Sad ću puknit, a neće lipo polagano, redom, misli da teku u olovku. Sve bi,čitav život, sve znanje, iskustvo, odjedaredda grune i razlije se bez traga. El se to samo meni događa? El to prokletstvo ljudi koji su se latili pripovidat? Zašto pripovidat? Komedivanit, pisat?Mladost,od siline bujanja sokova u njoj, ne čuje, ne vidi da se tušta tog mož bezbolnije odživit, sa više radosti, sa manje udaranjaglavom o zid, sa......Starost misli da je svu mudrost svita skupila, pa joj ne triba ničija pripovitka o životu koju je i sama proživila. Samo bi da dilisavite koji nikom ne tribaju.Ta osićanja, kad piscu opterećuju misli, kad misli da je ono što mora radit, tira ga utroba bez koristi, onda sidi prid papirom. Koprid sudom. Kriv si. Nisi kriv.Čovik koji nije pisac divani u vitar, el ga kogod slušo, el ne, on tira riči iz usta. El, u eter, el u čije uvo.Bili ste, ne jedared, med ljudima di svi pripovodaje u glas. Gledate. Slušal tu kogod koga? Važno je svoje iskazat, a oćel bit toprazan divan,el korist za druge ljude, nije nikom važno.Bili se prazan papir i dalje prid rukom koja steže olovku. Sad će se slomit. Da oči, ko laser, mogu zapalit tačku u koju gledaju,papir bi već davno planijo. Urliče bilina papira, meni piscu, u lice da ne sidim tako traljavo, bezkorisno. Cereći se, nika nakaza izbilog papira, tira me da radim svoj poso. Ja i dalje primišćam klikere po glavi o tom, o ovom. Ko će me ubidit da krenem, nastavimono što imam kazat.Sažaljivam samog sebe, kad pomislim na praznu biblioteku. Biblioteku punu knjiga, a praznu od ljudi. Desetak hiljada stanovnika,a jedva sto članova koji i ne moraju bit svi redovni kad se čita. Kad dođem, a ono bibliotekar sam.Prid kioskom za novine, gledam. Kupuju se „unučići“, cigaretle. Ritko šta za čitanje. U autobusu, gledam, slušam i patim. Punautobus i svi divane. Skoro niko ne čita. Digdi koji što čita, el lista sportske novine. Ovaj je zdravo važan el je kečio loptu, onajpolomio reket. Niki je dobro plivo i sad svi padamo u nesvist zato što je „naš čovik“ pa smo i mi zdravo veliki, ko da smo višetrenirali od njeg. Kaki smo to ljudi, kad većma gledamo neg sami radimo? Ne kažem i to triba. Al ne samo to. El su svi zamrzilipisce zbog oni što svašta obećavaje, al samo svoje džepove pune?Vidi ti šta se događa. Krenilo mi čim pomislim na niku đubrad, što ne nose đubre, već đubre ostave onom svitu što nisu đubrad,oma oće i olovka vrh da polomi od brzine, kojomruka istirava misli na papir. Ko pastu iz tube.Sav bis što se skupio od saznanja sa svi strana, prvo se zaledi u čoviku. Ne mož virovat u toliko isplivanog ljudskog taloga, šljama,koji otima tuđu muku. Onda udari nika para, niki bis koji topi led. Pa bi viko od muke. Kad to prođe pojavi se pisac, pa lipo polaganopočme zapisivat sve ono kako bi tribalo u uređenom društvu radit, za dobrobit svi ljudi. A ne, onako, naopako, kako su gađilkoši udesili. Pomagat bogate, a otimat od sirotinje. Za koji broj godina će, umisto milijarde ljudi, bit gladne dvi milijarde ljudi a„pomagači“ neće znat di metnit naotimano. Nek se nađe za svaki slučaj.Kruva, kruva gospodaru! Kad bude kruva za sve, lakše će bit i pisat. Pisat o lipotama ovog svita.Bili, prazan papir će dotleg crvenit od stida, kad već oni, o koji sam tio lipo pisat, to ne mogu.A mož bit da će bili papir ostat prazan, el će pisci, ko sav normalan svit, lađenjem usta puštat iz sebe, da ne puknu ko balon, savonaj bis koji se skuplja, skuplja.Ivan Bašić Palković,DidanPalić,2009.DAR OD BOGAO P R O Š TAJKonaci su svi pripuni,kroz pustinju proć se mora,misečina nebom blista,a Mariju brigu more –diće dite rodit svoje.U jaslama, na slamicizablistala zvizda sjajna,rodio se Isus mali,rodila se vična tajna.Misečini vitar šapće,glas sa neba, sa visina –Volite i poštivajte,čuvajte mi mojeg sina.Napolju je snig zavijostaze, pute i drveće,ni majstori take zvizdeiskovati nikad neće.Badnje veče svud se slavi.Na Ponoćku pohitajte,slavu Boga veličajte,svoje mile dočekajtei srca jim svoja dajte.Ljubica Vidović SičBolestan sam, a nema mi likamlađan venem kuneći sudbinu,u očima samo tvoja slikabudan gledam ovu crnu tminu.Moj život je bio zdravo kratak,nisam stigo da upoznam svit,osto mi je poslidnji zadatakposlat tebi moj poslidnji cvit.Ovu ružu tebi šaljem draga,iako je nisi zavridila,moje srce još za tobom tragadavno, davno si me napuštila.Još me samo mater obilazii pita me- jel ti bolje sine,niko drugi više ne dolazi,niko više za me i ne brine.Mlad odlazim i nije mi žaošto napuštam ovaj proklet svitjel radosti ja nisam imao.Svenuh mlađan ko jesenjski cvit.Marko Marjanušić20Decembar 2009. -Januar 2010.

RIČI IZ REČNIKA BAČKIH BUNJEVACAđakela m i ž 1. Augm. od đak. 2. 'učenik višeg razreda'. – Onje moj đakela, vel(i)ke škule uči, biće doktor.đengav –a –o 'bolešljiv, slab'. – Od kako je vako rđavo vrime,ja se tako đengavom osićam da bi furtom mogla ležat.Đinđa se ona sa svakim ko mož platit.đorat đoram nesvr. 1. 'bacati jedan predmet sa mesta na drugomesto'. – Zašto oma ne ostaviš na misto tu tašku, već je samođoraš tamo vamo po sobi? 2. 'dovoditi koga u smešnu situaciju'.– Okani se već tog momka, dokleg ćeš ga đorat?đerdan –ana m'ogrlica (od bisera, od dukata, zlatan lančić isl.)'. – Ciliku nikad nisi mogo vidit na sokaku brez đerdana okovrata.đerma ž 'đeram'. – Škripi đerma ko je na bunaru....(nar.).đermac m 'deo đerme (poprečno drvo, učvršćeno gvozdenimklinom u rašlje soje i na jednom kraju opterećeno kamenom ilikomadima gvožđa, radi lakšeg izvlačenja kabla sa vodom)'.đikat –am nesvr. 'naglo rasti'. – Alaj, vaši kuruzi đikaje, koda ji kogod vuče i(z) zemlje.đinđa ž 1. 'nakit'. – Rozika zdravo voli da se đinđama kiti. 2.'nemoralna žena'. – Rastala se Roska s čovikom i postala đinđa.đuga ž 'sud za vodu (grnčarija u raznim, veličinama, sa širimgrlićem. Pije se kroz dršku na kojoj se nalazi mali otvor). Izr. Dotleg~ na bunar iđe dok se ne razbije!Đurđev(o) s 'Đurđevdan (od Đurđeva do Đurđeva, za godinudana, su se sluge zapošljavale kod gazda na imanju)'. – Izr. Akose ne vladaš kako triba, oma će doć tvoje Đurđevo 'biće otpušten'.đuvegija m 'zaručnik, verenik'. – Ako š se udat, đuvegija jetu. 2. 'muž. Suprug (pogrd.)'. – Kako se vlada tvoj đuvegija?(misli na muža zbog nekih bračnih grehova).SKRAĆENICEm muški rodž ženski rodđinđat se đinđam se nesvr. 'provoditi nemoralan život'. –odabro: Mijo MandićU BUNJEVAČKOJ MATICI JE ODRŽANA PROMOCIJA KNJIGEPESME O MAJCIAutor izbora pesama o majci je Branislav BojićAutor Branislav Bojić je sakupio, kako sam kaže, ogromnu količinu najskupljeg materijala za ovu zajedničku velikukuću o majci sadržanu u knjizi sa naslovom “Pesme o majci”.Autor knjige o sakupljenim pesmama o majci, zahvaljuje se Milovanu Mići Stojadinoviću, čije su pisme ušle u knjigui koji je ne žaleći truda, vrimena i ličnog angažovanja učinio sve da ova knjiga ugleda svitlost dana, a on kao promoteruručuje jedan primerak knjige pridsidniku Bunjevačke matice, gospodinu Ivanu Sedlaku.Bunjevačke pisnike i njihove pisme o majci u ovu zbirku pisama je uneo Mića Stojadinović, koji je napiso kraći istorijato nastanku Bunjevačke matice čiji su članovi Bunjevački pisnici od kojih je većina na slici.Drugi promoter je bio Predrag Bogdanović čije se pisme isto nalaze u knjizi.M.MDecembar 2009. - Januar 2010.21

ZA TREĆU SMOTRU BUNJEVAČKE LIPE RIČI – SUBOTICA 2010.NAGRADNI KONKURSDragi naši učenici,i ove godine Bunjevačka matica raspisuje konkurs za sve one koji vole i poštuju svoj maternjijezik.Na konkursu mogu učestvovati učenici od 7 do 18 godina.Radovi mogu biti pisani u prozi ili u stihu na maternjem bunjevačkom jeziku.Broj radova po učesniku može biti od 1 do 3, tema je slobodna.Radove dostaviti otkucane, sa sledećim podacima-IME I PREZIME UČENIKAIME ŠKOLE I RAZREDADRESA STANOVANJA I BROJ TELEFONARadove će pregledati žiri i na svečanoj priredbi u prostorijama Bunjevačke matice uručiti prigodne nagrade.Nagrađeni,najoriginalniji radovi,razvrstani po uzrastu, biće štampani u Trećem zborniku ,,Bunjevačka lipa rič“.KONKURS JE OTVOREN DO 30.APRILA, A SVEČANA PRIREDBA ĆE SE ODRŽATI U BUNJEVAČKOJMATICI MAJA 2010. GODINE SA POČETKOM U 11 ČASOVA.NADAMO SE VELIKOM ODAZIVU I UČE-NIKA IZ SOMBORA I OKOLINE.Za sve eventualne dodatne informacije obratiti se na telefon 024-557- 213Bunjevačka maticaPredsednik Bunjevačke maticeKorzo 8, SuboticaIVAN SEDLAKŽELJA NA ČEKANJUKadgod je dida imo šest lipicanera,al je prodo jer jetribalo novaca,a i traktor se sve više koristijo,pa su konji bilivišak.Kad je dida konje prodo meni je bilo zdravo teško,jer samji tušta volila.Bila sam mala,al dan kad su ji odveli iz avlije nisamzaborvila.Molila sam didu dami bar jednog ostavi.Obećo mi jeda ću ako budem dobra kad se udam,dobiti konja.Prolazile su godine,ja krnula u škulu.Imala sam lipeocene(ne da se falim, al tako je bilo).Igrala sam folklor, pivala satamburašima,pravila slike od slame i još tušta toga sam volila,a idanas volim.Al opet konji su mi bili štogod nalipče.E,al tu jemajka umišala prste,ne da mi da iđem na igranke ni na prela,dane bi slučajno digod upoznala kakog derana.Nije to lipo odnje,al svedno,majka baš ne zna sve,a nana joj nece kazat jernji dvi malo divane(fala Bogu).I jevo, došlo Veliko prelo,tu tušta svita,lipi momaka,taburaša,anaravno,nalipči je moj pivač.Nije meni lako,virujte mi,jermoj pivač je baš lip deran.Svaka nana bi ga tila za zeta.Zato jamoram pazit na mojeg Josipa da ma ga koja cura ne otme,al morapazit i on na mene, jer jeto prije koji dan kaže mi baćo da je da jevidijo komšiju Lazu(on ima tri sina)i da mu je ovajpnudijo najmlađeg sina Peru za zeta.Nisu oni ni siroti,nije onni gadan,al badava kad je moj Joso meni sve.Vrime se menja, konje ćemo izgleda viđat samo natrkama,vašarima,u zoološkom vrtu.Al tamo su konji niki zaistanuti.Kadgododem uvik su mali, ko da njim ne dadu isti.Čestoja sa didom iđem gledat konje,uvik raspravljamo koji jelipči,bolje potkovan, koji se meni sviđa.Al kad kažemdidi;

MISLI IVANA ANTUNOVIĆASocijalni nazor- Imaju veliku zaslugu pred Bogom oni, koji sirote podsvoj krov i zaštitu uzimaju. - ( Ib.str.238. )Odabro Ivan Sedlak- Kada nas svi naši rođaci i prijatelji zaboravili budu,tada će naša uspomena u srdcih zahvalne sirotinje oživiti.- ( „Čovik s Bogom“ str. 363. )- Kruh svoj blaguj s gladnimi i ubogimi, a odjećomsvojom pokrivaj gole. ( Ib. str. 146. )- Ima i dan danas množina občinah, koji neimadu nitbolnicah nit sirotištah. Pa zato nije čudo, da se na samrtizgrozi srce siromašnim roditeljem, gledajućim u budućnostsvoje siročadi . – ( „Odmetnik“ ,str.41 )- Ljubav prama siromahu u meni nikad ne izgine. -( Ib. str.605 )ZNAMENITI BUNJEVCI - AGO MAMUŽIĆ ( 1844-1902 )novinar, pravnikAgo Mamužić se rodio u Subotici 27.aprila 1844. godine, aumro je 21.marta 1902. godine. U Subotici je završio osnovnuškolu i gimnaziju. Studiro je Pravni fakultet u Budimpešti, kojegje završio i time steko uslove da postane advokat.Advokat je posto 1872. godine i iste te godine postavljen jeza glavnog advokata Gradskog poglavarstva. Svoju advokatskukancelariju otvorio je1878. godine u kojoj je ubrzo okupio velikibroj positilaca. Bio je dugi niz godina gradski senator.Još ko student prava u Budimpešti zauzimo se za javneposlove – kulturno – prosvetne i političke, pa se radeći na tompolju upozno sa drugovima Hrvatima i Srbima. Oni su se zajednopočeli borit protiv asimilatorske politike mađarskog nacionalizma,koji se u ovim krajevima budio.U tom duhu Mukićeva stranka je bila naklonjena pomađarivanjuBunjevaca. Sa svojim bliskim rođakom Lazarom Mamužićem,Matijom Antunovićem, Ambrozijom Šarčevićem iBoškom Vujićem radio je na tom da se sruši vladajuća Mukićevastranka. Da bi se ovo postiglo, Šarčević je pridložio da se osnujestranka Mamužić – Antunović i jedno kulturno – prosvetnoudruženje koje će okupit sve narodne stvaralačke snage. Pridloženoje da se osnuje "Bunjevačka kasina". Osnovano je društvo,al s drugim imenom, pošto vlasti nisu dozvolile da udruženje nosinacionalni predznak. Osnovana je "Pučka kasina", a stranka jepobedila.Ago Mamužić je osnovo i organizovo omladinsko društvo"Kolo mladeži" i to 1894. godine u svojoj kući. U ovom omladinskomdruštvu su se svirale i pivale pisme južnoslovenskih naroda.Ono je 12.aprila 1896. godine priredilo prvo "Veliko kolo" salipim umetničkim programom, sa pismom i igrom. Na ovoj priredbi,sem Bunjevaca učestvovali su i SrbiUzo je učešća u svim pokretima čiji je rezultat bio osnivanjePučke kasine. Borio se uz rame sa Lazom Mamužićem i MatomAntunovićem. Ugled Mate Antunovića, popularnost Laze Mamužićai Agina pravnička pamet, poveli su ovu veliku stranku.Ago je izradio Ustav subotičke Pučke kasine. Izdavo je svoj lokalnilist 1881.godine Bácskai Ellenör (Bački kontrolor), u njemuje objavio mnoge članke, ko i u "Bunjevačkim i šokačkim novinama".Mijo MandićDecembar 2009. - Januar 2010.23

KNJIGE U IZDANJU BUNJEVAČKE MATICELipota naše riči400,00 din.Dida, pripovidaj mi300,00 din.Put nade150,00 din.Istinu tražim150,00 din.Misec viri krozvirange200,00 din.Buni, Bunievci,Bunjevci1200,00 din.Bunjevačkalipa rič250,00 din.Istorija Šokaca,Bunjevaca i Bosanskihfranjevaca500,00 din.Široke grudibačke ravnice200,00 din.Bećarci200,00 din.Horske kompozicijeod narodnih dooperskih horova150,00 din.