Преузми

NEPRAVILNOSTI KRISTALNIH OBLIKA I KRISTALNEMASEPovr{inske napravilnosti kristalnih pqosni :- zaobqenost pqosni jasno makroskopski vidqivo- piramide rasta (re|e vidqive makroskopski)- korozione {upqine (re|e vidqive makroskopski)- slojevi rasta (re|e vidqivi makroskopski- vicinalne pqosni (vidqive makroskopski na ve}im kristalima)- spiralni slojevi rasta ( re|e vidqivi makroskopski)- crtaste pqosni (vidqive makroskopski)Zaobqenost pqosniZaobqenost pqosni kod dijamanta

Piramide rastaPiramide rastana pqosni (111) dijamanta - C Piramide rasta kod pirita - FeS 2Korozione {upqineKorozione {upqine kod dijamanta –CKorozione {upqine kodhalita - NaCl

Slojevi rastaPrimarnisekundarniSlojevi rasta na fluoritu – CaF 2Slojevi rasta na galenitu - PbSSlojevi rasta na kristalu pirita – FeS 2Slojevi rasta na dijamantu

Vicinalne pqosniCrtaste pqosniVicinalne pqosni na kristalima dijamantaCrtaste pqosni na kristalima pirita

Unutra{we nepravilnosti kristalne masedefekti strukturedislokacijezonarnostinkluzijeta~kasti defekti strukture- defekti po Frenkelu N d = N o exp (-W / kT)- defekti po [otkiju N o - Avogadrov broj, W- energija potrebna zaobrazovawe defekta, k- Bolcmanova konstantaW= 150-350 kJ/mola) Frenkelovi defekti b) [otkijevi defekti

DislokacijePrema na~inu postanka mogu biti:primarnesekundarnePrema vrsti razlikujemo:ivi~ne i zavojne (helikoidalne)Ivi~ne dislokacijeb – vektor Buergersa, - oznaka za linijsku dislokacijunormalan na liniju dislokacijeLinijska dislokacija na povr{ini(100)- pqosni fluoritaCaF 2

Linijske dislokacije u ~eliku Linijske dislokacije u K 2 SO 4Linijske dislokacije u forsteritu- Mg 2 SiO 4 Linijske dislokacije u enstatitu MgSiO 3

Linijske dislokacije u halitu – ve{ta~ka kristalizacijaZavojne dislokacijeVektor Burgersa paralelanliniji dislokacijeZavojna dislokacija na SiC

Zavojne dislokacije kod halita – ve{ta~ka kristalizacijaMakroskopski vidqivezavojne dislokacije kodtopaza – Al 2 SiO 4 (F,OH) 2

Inkluzije:~vrstegasnete~no-gasovitePrema na~inu postanka mogu biti:primarne i sekundarne^vrste inkluzije^vrste inkluzije piropa - Mg 3 Al 2 Si 3 O 12 u dijamantu

^vrste inkluzije grafita – Cu dijamantu^vrste inkluzije rutila TiO 2 u kvarcu^vrsta inluzija rutila u rubinu

Gasovite i te~no-gasovite inkluzijeGasovite inkluzije u kvarcu Gasovite inkluzije u dijamantu Te~. gasov. inklu. u ametistuTe~no-gasovite inkluzije uametistuTe~no-gasovite inluzijeu halitu

EPITAKSIJASINTAKSIJATOPOTAKSIJAEPITAKSIJAOrijentisano srastawe minerala razli~itog sastava i oblika napovr{ini pqosni.Epitaksije su produkt kristalizacije.Uzroci epitaksija:-sli~an strukturni motiv na pqosnima minerala koji srastaju- uticaj dislokacija.Epitaksija kalcita ikvarcaEpitaksija halkopirita na sfalerituSintaksijaZakonomerno srastawe dva kristala polimorfnih modifikacija odre|enogsastava.Primeri: pirit i markasit (FeS 2 ), kalcit i aragonit (CaCO 3 ), rutil i brukit(TiO 2 ).

TopotaksijaSpecifi~na narastawa, gde se narastawe mo`e korelisati sa po~etnomstrukturom bilo jednog ili drugog kristala koji narastaju.Ostvaruje se: ili polimorfnim prelazima ili procesima dehidratacije.Veoma je ~esta kod dehidratacije hidroksida Fe, Mn, Al i wihovog prelazau okside. Javqa se kod getita i hematita, manganita i piroluzita itd.Prelaz niskotemperaturnog kvarca u visokotemperaturan je tipi~anprimer topotaksije pri polimorfnim prelazima.

PSEUDOMORFOZEPod pseudomorfozom se podrazumevaju pojave pojavqivawa minerala uobliku kristala ili agregata nekog drugog minerala.Pseudomorfoze prema na~inu postanka mogu biti:Mehani~ke (hipostati~ke):Inkrustracije(oblo`ne), pleromorfoze i cementacioneHemijskeINKRUSTRACIJEInkrustracije siderite po kalcitu

Pleromorfoze predstavqaju tip pseudomorfoza, gde se popuwavaju prazni otisci(kalupi) ranije stvorenih kristala s materijom drugog sastava. One su relativno retke uprirodi. Ne{to su ~e{}e u sedimentnim procesima, na primer pleromorfoze opala pohalitu ili kalcitu.Cementacione pseudomorfoze se obrazuju kada se u rastvoru ili rastopu javqaju strane~estice, koje se deponuju na povr{inu ranije obrazovanog kristala ili agregata. I ovaj tipje relativno redak u prirodi. Cementacione pseudomorfoze se razlikuju od inkrustracijapo tome {to im je povr{ina u obliku individualnih "~estica" bubre`astih sitnihagregata.HEMIJSKE PSEUDOMORFOZEParamorfoze- ne mewa se bitno hemijski sastav dok promena strukture je znatna. Primeri:pseudimorfoza aragonita po kalcitu (CaCO 3 ), brukita po rutilu (TiO 2 ) itd.Pseudomorfoze-kod kojih se bitno mewa hemijski sastav i struktura. Primeri : pseudomorfozalimonita ili getita po piritu, malahita ili azurita po halkopiritu itd.Hemijska pseudomorfoza limonita po pirituFeS 2 + 3,5 O 2 + H 2 O = FeSO 4 + H 2 SO 4 (1)6FeSO 4 + 1,5 O 2 + H 2O = 2 Fe(OH) 3 + 2Fe 2 (SO 4) 3 (2)Fe 2 (SO 4 ) 3 + 6 H 2O = 2 Fe(OH) 3 + H 2 SO 4 (3)4 Fe(OH) 3 = 2 Fe 2 O 3 3H 2O + 3 H 2 O (4)limonit

KRISTALNI I KRISTALASTI AGREGATINaj~e{}i oblik pojavqivawa minerala u prirodi predstavqaju kristalnikristalasti agregati.iPod kristalnim agregatom podrazumevamo pojavqivawe minerala u obliku vezanihskupova, sastavqenih od vi{e ili mawe pravilno razvijenih kristala. Broj kristala uskupu mo`e biti razli~it, i uglavnom zavisi od broja kristalnih zametaka koji sustvoreni i daqe rasli.Ukoliko je kristalni agregat sastavqen od vi{e kristala jedne te iste mineralnevrste, tada se naziva monomineralnim. U suprotnom naziva se polimineralnim.Kristalasti agregati tako|e predstavqaju skupove, no za razliku od kristalnihpojavqivawe je u vidu nepravilnih formi. Kristalasti agregati tako|e mogu bitimonomineralni ili polimineralni.KRISTALNI AGREGATIKristalne grupeKristalne druze (druze)homogeneheterogenePod kristalnom grupom podrazumeva setakav kristalni agregat, kod koga sukristali u prostoru vi{e ili mawe sfernoraspore|eni.Monomineralna kristalna grupaarsenopirita - FeAsS

Monomineralna kristalna Monomineralna kristalna Monomineralna kristalnagrupa fluorita-CaF 2 grupa pirita-FeS 2 grupa grosulara Ca 3 Al 2 Si 3 O 12KRISTALNE DRUZEKristalne druze ili prostije druze predstavqaju tako|e specifi~nopojavqivawe minerala. Ako kristalna grupa u procesu kristalizacije padne naosnovu, tada se daqim rastom obrazuje druza. Druze mogu biti homogene iliheterogene. Homogena je svaka druza gde je osnova istog hemijskog sastava kao inarasli kristali. Druza je heterogena, ako je osnova drugog hemijskog sastava uodnosu na kristale. U prirodi su ~e{}e heterogene druze.

Homogena druza ametista Heterogena druza fluorita Heterogena druza galenitaHomogena druza kalcita Heterogena druza sfalerita Heterogena druza pirita ii kvarcakalcitaGEODEAko druza popuwava prostor u stenskoj masi koji se obrazuju tektonskim putem re|eputem rastvorqivosti, onda se naziva geodom. Prema svom spoqa{wem obliku geode mogubiti razli~ite, no ~e{}e su sfernog ili ovalnog oblika. Za kristale u geodi jekarakteristi~an raspored, koji je uvek orijentisan ka centru geode.

Geoda ametista u kalcedonu Geoda kvarca Geoda ametistaGeode ametista u stenskoj masiKRISTALASTI AGREGATIKristalasti agregati predstavqaju naj~e{}i vid pojavqivawa minerala. Od oblika,me|usobnog rasporeda individua u agregatu uglavnom zavise spoqne morfolo{kekarakteristike. Naj~e{}i kristalasti agregati su: zrnasti, prizmati~ni, pritkasti,igli~asti, listasti, masivni, plo~asti, vlaknasti, ooliti, bubre`asti, sferoliti idendriti.

ZRNASTI AGREGATIPojavqivawe minerala u vidu zrna nazivamo zrnastim agregatom. Prema obliku zrna mogubiti vi{e ili mawe uglasta, s udelom zaobqenih povr{ina. Prema veli~ini zrna , zrnastiagregati se dele na makro kristalaste i mikro kristalaste. Obe grupe pripadaju tzv. fenerokristalastim agregatima.Makro kristalasti agregati se jasno uo~avaju makroskopski, dok se mikro kristalastiuo~avaju pod binokularnom lupom ili mikroskopom. Makro kristalasti agregati se obi~nodele prema veli~ini zrna na: krupnozrnaste, sredwezrnaste i sitnozrnaste.Krupnozrnasti agregati imaju veli~inu zrna preko 5 mm, sredwezrnasti od 1-5 mm isitnozrnasti od 0,1-1 mm. Mikrokristalasti agregati imaju veli~inu zrna od 0,05-0,1 mm,dok kriptokristalasti imaju veli~inu zrna ispod 0,05 mm.Mnogobrojne stene i rude izgra|ene su od zrnastih agregata minerala. Ni`e su datiprimeri nekih zrnastih agregata.Monomineralni zrnasti Monomineralni agregat halita Magmatska stena - sijenitagregat pirita

PRIZMATI^NI AGREGATIPod prizmati~nim agregatima podrazumevamo pojavqivawe minerala u vidu izdu`enihformi, koje po svom obliku podse}aju na prizmu. Prizmati~an agregat ima vi{e ili mawenepravilnu povr{inu. Ve}ina prizmati~nih agregata izdu`ena je u pravcu ose Z, mada mawibroj minerala ima izdu`ewe u pravcu Y- ose. Kao na~in pojavqivawa, prizmati~ni agregatisu karakteristi~ni za mnoge mineralne vrste (pirokseni, amfiboli itd.). Veli~ina ovihagregata mo`e biti razli~ita (centimetarski, decimetrski itd.).Prizmati~ni agregati distena Prizmati~ni agregati epidota Prizmati~ni agregati antimonitaPrizmati~ni agregatidiopsidaPrizmati~ni agregati berilaPrizmati~ni agregati aktinolita

PRITKASTI AGREGATIKada se mineral pojavquje u obliku pritki, onda takav na~in pojavqivawa nazivamopritkasrim agregatom. Pritkasti agregati mogu biti zamr{eni ili radijalno zrakasti.Pritkasti agregati mogu biti karakteristi~an na~in pojavqivawa piroksena, amfibola idr. mineralnih vrsta.Radijalno zrakasti pritkasti Radijalno zrakasti agregati Radijalno zrakasti i zamr{eniagregat hrizokole na kvarcu natrolita agregati tremolitaIGLI^ASTI AGREGATIPojavqivawe minerala u obliku iglica razli~ite du`ine osnovna je karakteristikaigli~astih agregata. Igli~asti agregati mogu biti zamr{eni i radijalno zrakasti. Oba tipamogu se tretirati i kao posebna vrsta pritkastih agregata {irine od 0,01-0,5 mm. Ukolikoje igli~asti agregat ispod 0,01 mm takvi agregati nazivaju se vlaknastim. Ako su vlakname|u sobom gusto isprepletena takvi agregati nazivaju se fibroznim, mada fibrozniagreati mogu biti izgra|eni i od igli~astih agregata.

Radijakni igli~asti agregati Igli~asti agregati plumozita Radijalno zrakasti igli~astiantimonitaagregati malahitaRadijalno igli~asti agregatirutila u kvarcuVlaknasti agregati hrizotilazbesta

LISTASTI AGREGATIPojavqivawe minerala u obliku liski nazivamo listastim agregatom. Ukoliko jelistasti agregat mawi od 5 mm, onda takve listaste agregate nazivamo quspastim. Listastiagregati su za pojedine mineralne vrste karakteristi~an na~in pojavqivawa, kao {to je toslu~aj za liskune ili hlorite.Listasti agregat biotita Listatsti agregat muskovita Quspasti agregat muskovitaListasti agregat molibdenita Listasti agregat muskovitaListasti agregat lepidolita

MASIVNI AGREGATIZa masivne agregate je karakteristi~no da se mineral javqa u vidu jedrih kompaktnihmasa. Mikroskopskim prou~avawima masivnih agregata uo~ava da su izgra|eni od kriptokristalastih ili re|e od fibroznih ili sitno quspastih agregata.Masivni agregat kvarca Masivni agregati mikroklina Masivni agregat ortoklasaPLO^ASTI AGREGATIKod plo~astih ili tabli~astih agregata je karakteristi~no da se mineral javqa u viduplo~a promewqive debqine i du`ine. Po~asti agregati su karakteristi~an vid pojavqivawamnogih minerala u prirodi.

Plo~asti agregati barita Plo~asti agregati albita Plo~asti agregati anhidritaPlo~asti agregati vulfenitaPlo~asti agregati barita

OOLITIKod oolita je karakteristi~no da se mineral javqa u vidu sfernih oblika. Ukoliko jeoolit krupnijih dimenzija tada se naziva pizolitom. Ooliti mogu biti karakteristi~anna~in pojavqivawa hidroksida aluminijuma i gvo`|a kod boksita.Oolitski boksitiBUBRE@ASTI AGREGATIBubre`asti agregati imaju spoqa{wi oblik koji podse}a na bubreg. Kada se bubre`astiagregat prese~e, onda se na preseku vidi da je izgra|en od koncentri~nih ili zonarnihsferolita. Bubre`asti agregati su karakteristi~an na~in pojavqivawa hidroksida Fe iMn u sedimentnim procesima.

Bubre`asti agregat psilomelana Bubre`asti agregat smitsonita Bubre`asti agregat malahitaSFEROLITISferoliti predstavqaju u su{tini radijalno zrakaste igli~aste agregate sa zajedni~kompovr{inom.Sferoliti hrizokoleSferoliti pirita

DENDRITIDendriti po obliku podse}aju na forme drve}a, `bunja ili razli~ite zmijolike icrvolike forme. Kao na~in pojavqivawa mogu biti karakteristi~ni za samorodne elementeiz grupe metala (zlato, srebro itd,)Dendriti samorodnog zlataDendriti samorodnogsrebraDendriti samorodnog bakraDendriti samorodnog srebra