ssssssssss ПОВРШИНСКИ КОП „ТАМНАВА-ИСТОЧНО ПОЉЕ”ss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssВодовод стари, а вода најбољаssssssssssss Пречишћавање преко таложника и пешчаногsss филтера. Неопходна санација објектаsssss Унепосредној близини Дирекције површинског копа „Тамнава-Источнопоље”, поред главног пута за Каленић иsssssРадљево, налази се строго обезбеђен простор у коме јеss смештено постројење за производњу и примарну прераду воде.ss Имајући у виду да је ово постројење изграђено 1982. годинеss и да је најстарије те врсте на простору колубарских копова, познатоје под називом Стари водовод.ssss Иако је рад организован у три смене и примопредаја дужностисе врши на лицу места, у водоводу је тренутно запоsssss слено само 14 сталних радника, од којих три хемијска техничараи два водоинсталатера, док се за отклањање проблема Радници водовода „Тамнава-Истока”ssss електронапајања користе услуге радника „Тамнава-Истока”. Недостатакрадника довео је до тога да се рад тешко организује на не анализе воде врше се у лабораторији у Дробилани – кажеssss адекватан начин, слободни дани не могу бити искоришћени, а Марковић.sssчесто се ради прековремено.Од 1982. године, када је изграђено постројење за производ њуss Стари водовод је пројектован да „избаци” 14 литара воде у и прераду воде на „Тамнава-Источном пољу”, није урађен ремонт.ss секунди, али, према речима Радосава Марковића, руководиоцапостројења, тренутни капацитет је десет литара у секунди од неколико минута и то у моментима квара на електро напајањуИпак, током тродеценијског рада пумпе никада нису стајале дужеssss због недостатка „сирове” воде. Недостатак још једног бунара је постројења. Радници водовода брину и о хидрантима, чесмама иss евидентан, с обзиром да је дубина воде у постојећа два око двадесетметара.и напајању цистерни за потребе радова на копу.свим мокрим чворовима на простору „Истока”, као и о чишћењуsssssПо Статуту предузећа, у сваком тренутку, залихе воде морајубити на минимум 80 кубика ради превенције екстремнихssssситуација.ssПри раду на водоводу организоване су високе мере заштитеssи обезбеђења самог постројења, тако да је „незапосленим” лицимаулаз забрањен, а радници, поред редовног систематскогsssssпрегледа, два пута годишње одлазе на преглед санитарне здравственеслужбе. Такође, сви запослени морају имати положенssssспецијализовани државни испит за делатности производњеssхране и воде.ssКонтрола комуналне инспекције општине Лазаревац је честаи ригорозна, а опасност од санкционисања и најмање непраsssssвилности је стално присутна.ssЈедине примедбе комуналних инспектора односиле су се наssсам објекат који, након тридесет година без икаквог ула гања,ss Детаљ из парка старог водоводапочиње да посустаје пред зубом времена. Кровови прокишњавају,столарија је поприлично оштећена, а прилазни путевиssss Водовод снабдева индустријски круг и хидрантну мрежу и стазе су у доста лошем стању. Недостаје око 80 квадратних метараасфалта. Ипак, таква врста улагања искључиво зависи одsss„Тамнава-Источног поља”, „Тамнава-Западног поља”, Дробилане,Стрелишта, Ауто гараже, бензинске пумпе и спортских обнадлежних људи „Површинских копова” и РБ „Колубара”.ssss јеката у Сумеђу. На тај начин задовољене су потребе око три Оно што упада у очи кад се нађете у близини водовода наss хиљаде људи, а укупна дужина примарне мреже од азбестних „Тамнава-Истоку” је изузетно уређен простор око објеката, каоss цеви је око четири километра, док накнадно урађене прикључке и чистоћа саме зграде. Ангажовањем свих запослених, поменутипростор подсећа на добро осмишљен и сређен градски паркss нико не може контролисати.sss– У нашем постројењу врши се стари начин прераде воде. са мноштвом четинара, садница ружа и уредно подшишанимss То не представља никакав проблем да наша вода буде најбоља травњаком, што је веома необично ако знате да се налазите наss и најчистија на овом простору. Два пута месечно узорке шаљемона анализу у Завод за заштиту здравља у Београду и сваки А пример да коп и испарења приликом производње лигнитасамо две стотине метара од улаза у коп.ssss пут, до сада, све вредности воде биле су на нули. Доказано је остављају последице по животну средину, је како нам кажу уss да је ово вода са најмањим могућим присуством каменца, заштаје, свакако, најзаслужнији детаљан систем пречишћавања време када је водовод изграђен. У свом природном окружењуводоводу, дрво секвоје старо тридесет година, засађено у истоsssss преко таложника и пешчаног филтера са седам различитих оно би било неколико десетина пута веће, а највећи број гранаss гранулација песка пресвученог манганом. Хлорисање се врши се у међувремену осушио.ss ручно, течним хлором, са 0,5 милиграма по литру, провера количинехлора у води врши се сваких тридесет минута, а зате„Тамнава-Источно поље” је приоритет, а у овом тренутку он одИпак, квалитет воде Старог водовода на површинском копуssss чене вредности се уписују у контролну књигу. Интерне дневговаранајвећим стандардима.М. Микићss 16ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићСнимио: Милан ЦвијетићКОЛУБАРА
актуелности са ПОЉа „Б”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПреко плана 13.500 тона угљаНеопходно што пре решити проблемекспропријације. Повећање производње угља занаредну годину отвара бројна питањаНа површинском копу Поље „Б”, од почетка године, константносу, суочени са многобројним проблемима, водилибитку са производњом јаловине. Међутим, у априлусу, захваљујући повољним условима и огромном залагању запослених,остварили пребачај производње јаловине за чак 67процената.Што се тиче производње угља, од 1. јануара до 30. априлаона је остварена у оквиру планираних потреба. За овај периодпланирано је 840.000, а откопано је 853.570 тона угља. Гледајућипроизводњу по месецима, у јануару је производња угља билаоко два одсто испод плана, у фебруару је забележен пребачај од19, а у марту је остварено 16 одсто испод плана, да би у априлубило произведено осам одсто преко плана. То доноси пребачајод око два одсто преко плана за овај период.Предраг Симић, технички директор најстаријег „Колубариног”угљенокопа, рекао је за наш лист, да је за подбачај производњеугља у јануару и марту углавном разлог договореногсмањења одвоза према термоелектранама, али и реконструкцијесистема у том периоду.– На унутрашњем одлагалишту је морало да се почне сазакипавањем у зимским месецима. Могу да кажем да је успешноизвршено подупирање завршне косине одлагалишта премаугљу. Међутим, на томе ће се још радити јер је промењенаконцепција откопавања угља на подручју североисточног делаглавног угљеног слоја. Он се засад оставља као резерва, откопаћесе тек у наредном периоду у мањем фронту са сукцесивнимзакипавањем простора где је угаљ извађен уз остављање слободнеповршине од 30 до 50 метара у завршној косини. То насприморава да форсирамо откопавање угља у југозападном делулежишта где је угаљ на мањој дубини, али ту имамо проблемса нерешеним имовинско правним односима. Уколико се овајпроблем не реши, за нас ће бити прави успех ако до краја годинезадржимо овакво остварење плана, због малих количинаоткривеног угља – нагласио је Симић.Насупрот производним резултатима на угљу, производњајаловине је у великом подбачају, тако да она од 1. јануара до 30.априла износи око 87 одсто (у јануару подбачај је износио око 44одсто, фебруару 45 а у марту 30 одсто). Од планираних 1.190.000остварено је 1.041.169 метара кубних, мада је април донео великопребацивање производње, када је откопано и одло жено наспољашње и унутрашње одлагалиште преко 500.000 метара кубнихјаловине чиме је остварен пребачај од 67 процената.– Разлога за малу производњу јаловине је више. Најпре,управо тада се радило на закипавању на унутрашњем одлагалиштуса старим одлагачем који није могао својим капацитетомда одложи оно што багер Ц700 може да откопа. Такође, зато време „глодар 4 мали” био је ангажован на угљеном систему.Април је донео много боље услове за рад оба багера, тако да је„глодар 4 мали” откопавао масе селективно због мање планиранепроизводње угља угља док је Ц 700 имао добре услове наетажи па је сам откопао 428.000 метара кубних јаловине док јеостатак од 72.000 произвео „глодар 4 мали”. На јаловинском системује током априла, поред капацитативног доброг рада багера,било мањих и већих хаварија али сви проблеми решавани сунајкасније за један дан – истиче Симић.Како нам је још рекао, подбачај на јаловини мора се надокнадитиу летњем периоду како би се остварио годишњиплан, јер од тога зависи да ли ће бити угља за зиму. Проблемекспропријације остаје и даље највећи проблем Поља „Б” и натом југозападном делу копа није померен фронт радова дугоуназад. При томе, ту су најважније количине угља расположивеза копање. Једино уколико „Колубара” пронађе заједничкијезик са власником домаћинства, могуће је да се направи неказалиха за зиму.– Спољашње одлагалиште и даље је критично јер само савећом производњом можемо да измичемо испред система Поља„Д” који су изнад нас. То наравно, смањује смештајни простор заразвој нашег одлагалишта и већ су почела разматрања да се назиму вратимо на унутрашње одлагалиште Поља „Б”, наравно, узвелику реконструкцију. Неминовно је да се за наредно повећањепроизводње угља за следећу годину спусти један систем са Поља„Д”, уз услов да се откопа пут за Стару монтажу и да се растеретемасе на северозападном делу лежишта где је био простор стареисточне кипе Поља „Д” која је сада већим делом већ откопана.Остаје нејасно да ли ће „Железнички транспорт” моћи да превезе,„Прерада” да прими и преради тај угаљ (највише ће бититранспортован ТЕНТ-у) или ћемо прећи на трачне транспортереи повезати се са Пољем „Д” – рекао нам је за крај разговораПредраг Симић.Д. ВесковићIN MEMORIAMДушан Симић – ДулеНа Пољу „Б”, 22. априла, болноје одјекну ла вест о смрти ДушанаСимића – Дула, предрадниказа средства везе.Симић је рођен 8. фебруара1967. године у Приштини. Стручнозанимање електротехничарастекао је у Обилићу 1985, да бизавршивши V степен школскеспреме, 1998. године стекао звањеелектроенергетичара за постројењаи мреже.Радни однос у „Колубари” засновао је јула 1986. године наПољу „Б” као KV приправник електровођа. Од 1987. годинеради као електричар смене, да би 2005. добио решење сменскогелектричара за дреглајне. Од 2007. године радио је каопредрадник за средства везе, где га је смрт и затекла.Колеге за Душана истичу да је био одличан мајстор, одговоран,стручан и поуздан радник који је све своје радне обавезеизвршавао на време. У односима са људима био је непосредан,веселог духа.Као активан члан синдиката Поља „Б” девет година сесвим срцем залагао за раднике и њихова права. Такође је биои члан Фонда солидарности и један од оснивача и председникУдружења добровољног давалаштва крви „Колубара”, основаногпрошле године. Бројне акције које је организовао помоглесу и спасиле многе животе. Душан је оставио неизбрисивтраг у срцима породице, колега и пријатеља.БРОЈ <strong>1070</strong> 26. мај 2010 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 17 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss