broj 1058 - PD RB Kolubara

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦКОЛУБАРА8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 88 Број: 1058 8 26. мај 2009 8 Година XLIX 8Излази месечнодиректори по мери јавног конкурса 8стр. 3бранко петровић: беспарица „испостила” инвестиције 8стр. 5

sОснивач и издавач:Привредно друштвоза производњу, прерадуи транспорт угљаРударски басен„Колубара” д.о.о.Директор РБ „Колубара” :Владан ЈовичићГлавни и одговорни уредник:Мирослав ЖивановићРедакција:Даница Вуковић, Дана Аћимовић,Љуба Младеновић, Милун Тадић,др Милорад Ђоковић, Наталија Живковић,Слободан Младеновић,Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш,Марија Микић, Данијела Матић,Ана Стојановић, Драгана Весковић,Мирјана Димитријевић, Ана Станић,Милеса Караџић, Радмила Лазићи Зоран Станковић (новинари),Милош Павловић (технички уредник),Милан Цвијетић и Александар Рашин(фоторепортери)Славица Станишић (секретар)Адреса Одељења за информисање иРедакције листа „Колубара”:11550 Лазаревац, Карађорђева 38,тел-факс: 011/8123-931,8123-432 лок. 60www.rbkolubara.co.rsredakcija@rbkolubara.co.rsШтампа:Политика aд, Београд, Цетињска 1,Штампарија, Панчевачки пут 47Тираж:15.000 примеракаПрви број изашао је24. септембра 1960. годинеОснивач Привредног друштваЈП Електропривреда СрбијеГенерални директорДрагомир МарковићНасловна страна:Монтажни плац - „Тамнава-Запад”Последња страна:Монтажни плац - „Тамнава-Запад”CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије,Београд 658(497.11) (085.3)Месечно:ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац)COBISS.SR-ID 18604290(снимио: Милан Цвијетић)ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСАДРЖАЈУВОДНИКДиректори по мери јавног конкурса 3ЉУДИ И ДОГАЂАЈИНајава реструктурирања 4НАШ ИНТЕРВЈУБеспарица „испостила” инвестиције 5АКТУЕЛНОУскоро исплата аванса 6ПОСЛОВАЊЕ И ПРОИЗВОДЊАПлан није угрожен 7Ископано 2,4 милиона тона лигнита 7НАША ТЕМАЗначај регионалне сарадње 8Израда планске документације 10СиндикатИнтензивна брига о радницима 12из огранака басенаУгаљ угледао светлост дана 13Завршен ремонт БТС система 14Сви багери на истом плацу 15Знатна материјална штета 17Завршен ремонт III фазе 18издвојена предузећа„Ремонт” на тамнавском угљу 20Власници преузели фабрику 21фељтонМонтери амбасадори „Колубаре” 22лазаревацПси нападају овце 23образовање и култураПрирода као инспирација 24Стваралаштво дуго 35 година 25спорт„Колубари” Куп Србије 26Одбранити статус прволигаша 27ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРАs

ХРОНИКА С ПОВОДОМsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssДиректори по мери јавног конкурсаДа ли је конкурс за избор директора 11привредних друштава у саставу ЕПС-а најавадемократизације кадровске политике уелектропривреди?Електропривреда Србије расписала је у дневном листу„Политика”, 15. маја, јавни конкурс за избор директораједанаест привредних друштава која се налазе у њеномсаставу. Заинтересованима је остављено на вољу да до 29.маја потраже своју шансу и евентуално постану руководиоцибирајући између пет диструбуција, два привредна друштва којаобухватају хидроелектране, три предузећа са термоелктранамаи РБ „Колубара”.У хијерархији ЕПС-ове руководеће номенклатуре ових 11директорских позиција је високо котирано и налази се одмахиза генералног директора, његовихпомоћника и заменика.Довољно је поменути да јејавни конкурс за директоре привреднихдрушава ЕПС-а без преседанау дугогодишњој историјиједног од најзначајнијих и засада јединог јавног предузећа којесе одважило на овакав корак,па схватити оволику пажњу јавности.Шта је сврха овог јавног конкурса?Прва најава оваквог потеза,који би требало да наговести заокретВладе Србије у погледу односапрема јавном сектору, чула се од потпредседника БожидараЂелића. Он је рекао на фебруарском саветовању, под називом„Перспективе јавних и државних предузећа у Србији” у Београду,да уместо партијских функционера у јавним предузећиматреба да дођу стручни менаџери после расписаног конкурса.Ово је процењено као важан корак ка повећању надзора државеу пословању јавног сектора.Сагласно таквом виђењу кадровске политике огласио сеновопостављени директор ЕПС-а Драгомир Марковић, који јеу својој приступној платформи, прихваћеној од Владе Србије,најавио давање предности струке над политиком и раскид сапраксом „постављања политизованог менаџмента”.Већ поодавно у јавности је уврежено мишљење да су директоријавних предузећа и њихових делова продужена рука политичкихпартија, које су их на та места и постављале. За успешнуи дугогодишњу менаџерску каријеру у таквим предузећима једовољно бити одан партијској руководећој номенклатури навласти. У том случају није се постављало питање испуњавањапланова и вођења домаћинске пословне политике. Једном реч-Илустрација: Милан Гамбелићју, успех на пословном плану највише је зависио од партијскекњи жице.Није наодмет погледати како су на примеру „Колубаре” партијскебоје имале пресудан утицај на избор најодговорнијихљуди. Од 1950. године до данас на кормилу највећег рударскогбасена Србије било је десет директора. Први се овог одговорногпосла латио Милић Бугарчић (1950-1951). Затим су следили:Борислав Спасојевић (1951-1960), Момчило Симоновић (1960-1964), Момчило Тасић (1964-1968), Милан Милетић (19 6 8-1982) и Владета Расулић (1982-1989). Ова шесторица дирек тораруководили су у време једнопартијског система, па су препреузимања диригентске палице у „Колубари”, морали да испуненајважнији услов – подобност комунистичкој партији.Остаће забележено да су у такозваној транзицији МиланОбрадовић (1990-2000), Слободан Ђерић (2001-2004), ДраганТомић (2004-2007) и Владан Јовичић (2000-2001) и (2007-2009)именовани за директоре „Колубаре” у вишепартијском систему,уз пресудан благослов партија на власти.Тек на прагу шесте деценијеод када је Влада Србије поставилапрвог директора „Колубаре”,најодговорнији човек Рударскогбасена биће изабран конкурсом.Четрдесет година у монопартијскоми двадесет у вишепартијскомсистему требало јечекати да се изнедри елементарнадемократска тековина - јавниконкурс за руководиоце деловаједне од најважнијих државнихкомпанија. Годину дана наконпоследњих републичких парламентарнихизбора крчкао се уврховима странака на властиодговор на питање: шта чинити са (наслеђеним) кадровима у„Електропривреди Србије” које су на кадровску вртешку поставилидругачије „партијске боје”. У међувремену по добро уходанимманирима и безбројним сценаријима у разним кухињама„смењивани су” и „постављани” директори привредних друштаваЕПС-а.Да ли је конкурс за избор директора 11 привредних друштаваЕПС-а најава демократизације кадровске политике у електропривреди?Први корак ка деполитизацији кадровске политике је направљен,што аутоматски не значи да је политика напустила привреднадруштва ЕПС-а а држава их „отела” из руку владајућихпартија потпуно и занавек. Међутим, управо избор (конкурсом)„нове једанаесторице” својеврсни је испит спремности ЕПС-а идржаве да се ухвате у коштац са окошталим партијским структурамау овом јавном предузећу. Највећи изазов лежи у чињеницида заокрет треба да ураде они који су заузели позиције у тимсвојеврсним центрима отуђене моћи.Мирослав ЖивановићБРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 3 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

људи идогађајиssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 4sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНајава реструктурирањаКако преноси Агенција БЕТА, генерални директор „ЕлектропривредеСрбије” Драгомир Марковић најавио је да ћереструктурирање ЕПС-а почети ове године, а према плану уразвојне пројекте и текуће одр жавањедо 2015. године биће инвестиранодевет милијарди евра.– Према плану око 3,5 милијардиевра биће обезбеђено из сопственихсредстава, од стратешкихпартнера око 2,5 милијарди, а окотри милијарде из кредита – рекаоје Марковић и навео да ЕПС са 31хиљадом запослених има вишакрадника у поређењу са сличнимкомпанијама у Европи, али да процесреструктурирања и побољшање ефикасности пословањане подразумевају само смањење броја запослених, већ и бољеуправљање и финансијску дисциплину.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЦена струје угрожава„Електропривреду Србије”Према речима Драгомира Марковића, генералног директора„Електропривреде Србије”, због одустајања од поскупљењаструје планираног за април, овогодишњи приходи ЕПС-а бићемањи за осам милијарди динара.– Уместо планираних 146 милијарди динара остварићемоприход од 138 милијарди, а у претходној години ЕПС је забележиогубитак од 9,5 милијарди динара. Задржавање цене електричнеенергије додатно би повећало негативан резултат. У складу сатаквим резултатима мораће да се редукују и годишњи плановиинвестиција, ремоната и текућег одржавања постројења, а последицаоваквог застоја могла би да буде смањење њихове поузданости– упозорава Марковић у магазину „Економист”.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„Колубари” дугују око4,7 милијарди динараПрема Финансијском извештају РБ „Колубара” за 2008. годину,због опште неликвидности, дошло је до значајног растапотраживања од купаца за испоручени угаљ или топлотнуенергију. Укупна сума која је потраживана 31. децембра 2008.године по овом основу, достигла је цифру од око 4,7 милијардидинара. Највећи дужници су били: привредна друштва у оквируЕПС-а за испоручени угаљ термоектранама чије је дуг биооко 3,7 милијарди динара, „Милан Благојевић” - наменска производњаиз Лучана, око 375 милиона динара, „Стакленик” изШопића 170 милиона, ЈКП „Топлана” из Бора 92 милиона динара,ЈП „Топлификација” из Лазаревца за топлотну енергијудуговао је 70 милиона динара, „Инекс Морава из Гаџиног Ханаблизу 39 милиона, „Суноко” из Новог Сада 30 милиона, ЈП „ЖелезницеСрбије” 14 милиона.Од купаца у иностранству према стању од 31. децембра 2008.највећа потраживања од 123 милиона динара била су од „Силмака”из Македоније, док је „Ромалекс” из Румуније дуговаоблизу 30 милиона динара. М. Р.Швајцарска донација за ТЕНТВладе Србије и Швајцарске потписале су, 5. маја, уговор одонацији од 10,5 милиона швајцарских франака за пројекатмодернизације система надзора и управљања у Термоелектрани„Никола Тесла Б”. У име Владе Србије уговор је потписао дрПетар Шкундрић, министар рударства и енергетике, а у имешвајцарске владе амбасадор Ервин Хелмут Хофер.Укупна вредност пројекта процењена је на 28,6 милионашвајцарских франака, а износ од 18,4 милиона обезбедиће„Електропривреда Србије”. Модернизацијом система надзора иуправљања у ТЕНТ-у биће повећана ефикасност постројења, агодишња потрошња угља смањиће се за 226 хиљада тона, а знатноће опасти и емисија штетних гасова.Очекује се да ће комплетан пројекат модернизације системана блоку Б1 бити завршен до 2013-е, а на блоку Б2 до 2014.године.Проблем енергетске неефикасностиНа конференцији „Енергетска будућност Балкана”, одржанојсредином априла, у организацији „Економист медиа груп”,Никола Рајаковић, државни секретар Министарства рударстваи енергетике, изјавио је да је у српском енергетском секторутренутно највећи проблем енергетска неефикасност и даје у скоријој будућности неопходно постепено повећавање ценеелектричне енергије.Висока потраживања ЕПС-аУкупна потраживања „Електропривреде Србије” због неплаћенеелектричне енергије износе 49 милијарди динара, одчега домаћинства дугују 28 милијарди, а привреда 21 милијардудинара.Грађани дугују за струју више него привреда, а дуг по свакомдомаћинству у Србији у просеку је нешто мање од 100 евра (око8500 динара). Када је реч о предузећима, међу највећим дужницимасу: Рударско-топионичарски басен „Бор”, ЈП „ЖелезницеСрбије”, „Инфостан” Београд, „Петрохемија” Панчево...Истовремено, ЕПС има неплаћених обавеза према добављачимау износу од око 15 милијарди динара, а највише ЈП„Електромреже Србије” за пренос струје од електране до дистрибуције.Страну припремила Н. ЖивковићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Љубивоје МаричићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

Разговор са мр Бранком Петровићем, помоћником директора „Колубаре”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssБеспарица „испостила” инвестицијеДа би се завршилa најважнија улагањанеопходно око пет милијарди динараРударски басен „Колубара” је у првом кварталу ове године заинвес тиције потрошио више од две милијарде динара и тоис кључиво за „оне” које се воде под првим приоритетом. Заостале инвестиције „нижег ранга” није утрошен ниједан динар,мада је списак послова обиман и од значаја за одржавање редовногпроизводног процеса. Иста судбина задесила је „Ко лубара-Прераду” где су инвестициони послови у протеклом тромесечјумировали. Зашто је дошло до оволиког одступања у односу на планиранасредства, у шта је до сада утрошен инвестициони динар,да ли ће беспарица имати одраз и на улагања до краја године и шта сепредузима у „Колубари” и ЕПС-у да се ублажи очигледна инвестиционакриза. Одговоре на ова питања понудио је у разговору занаш лист мр Бранко Петровић, помоћник директора „Колубаре”за инвестиције и развој.После више преиспитивања у „Колубари” и ЕПС-у планомје предвиђено да је Рударском басену у овој години неопходнооко 18 милијарди динара за инвестиције. У које конкретненамене на „Површнским коповима” и „Прера ди” јепредвиђено да се ова средства ут роше?План инвестиција РБ „Колубара” за ову годину подељен јеу неколико сегмената, тако да обухвата „Површинске копове”,„Прераду” и средства за пресе љење Вреоца као посебну ставку.За Поље „Д” и његово проширење предвиђено је око 425 милиона,за потребе Поља „Е”-80, „Тамна ва-Истока”-35, „Тамнава-Запада”-982, Поља „Б” и „Ц”-222, „Великих Црљени”-422,5, „Рад љева”-45, ревитализацију опреме на површинским коповима 240 иза „Прераду” 97 милиона динара. Када се све сабере Управниодбор ЕПС-а нам је одобрио да за први приоритет потрошимооко шест милијарди у шта су урачунате и инвестиције везане запресељење Вреоца и месног гробља.Колико је средстава намењених за инвестиције у „Колубари”утрошено у првом кварталу ове године?За Поље „Д” и његово проширење потрошено је 340 милиона,Поље „Е”-61, „Тамнава-Истока”-7, „Тамнава-Запада”-883, Поља „Б”и „Ц”-155, „Велике Црљене”-477, „Радљево”-15, ревитализацијурударске опреме 30 милиона динара. За инвестициона улагањау „Површинске копове” потрошено је 2,2 милијарде динара. Послесвега остало нам је још око милијарду динара за наставак радоваи уговарање нових послова који су предвиђени го дишњимпланом инвестиција. Будући да планирамо важне послове,примера ради, око израде заштитиних екрана, истражних радова,наредног измештања реке Колубаре, непходно је да се обезбедесредства за радове који су директно у вези са наставкомексплоатације угља.С обзиром да је за потребе РБ „Колубара” у првом тромесечјупланирано да се потроши 5,9 милијарди динара искључивоза инвес тиције пр вог реда, да ли то значи да се одосталих инвестиционих улагања одустало због беспарице?То не значи прекид осталих инвес тиционих улагања, алипредстоји де таљно да сагледамо планове и изнађемо средства занаставак инвестиционих ра дова. Једна од варијанти је да новчанасредства обезбедимо од кредита, за шта постоји расположење уруководству „Колубаре” и ЕПС-а. При томе смо сагласни да сестрого води рачуна како се троши новац и поново процени редприоритета. Да се разумемо, нисам против изградње објекатапотребних за друштвени стандард локалних заједница, али семорају њихови апетити свести у реалне оквире и приоритетСнимио: Милан Цвијетићмр Бранко Петровићдати потребама побољшања услова рада на коповима и набавциопреме која недостаје.Како се десило да „Колубара-Прера да” у првом тромесечју заинвестиције не потроши ниједан динар с обзиром да је овај део„Колубаре” у овој години планирао значајна улагања у ову област?Тачно је да у посматраном периоду за „Прераду” није утрошенни део планраних средстава. Међутим, треба имати у видуда њихове инвестиције нису имале такав приоритет какав субиле коповске. Недавно сам се са руководством овог дела „Колубаре”договорио да издвоје неколико најважнијих послова, каошто су реконструкција хидрантне мреже у Сувој се парацији,уградња видео надзора, послови око заштите животне срединешто је уједно захтев надлежног ми нистарства и још нека улагањакако би се уклопили у планираних 97 милиона динара и започелиове послове.Колики део инвестиционог „колача” је издвојен у протекломпериоду ове године за исељавање Вреоца и да ли се тоуклапа у динамику пресељења овог места?Од укупних инвестиционих улагања за потребе пресељавањаВреоца наменски је издвојено 3.450.000.000 динара. У првомкварталу је потрошено 212 милиона. Започела је експропријација,поодмакла је изградња насеља „Расадник” и уређењеновог гробља за потребе пресељења вреочког, постављају се цевиводовода, канализације и топловода. Гра ди се улица и припремајупарцеле на гробљу и приводи крају градња пет капела. Убрзаносе стварају услови да чим започне потписивање уговора самештанима о пресељавању, отпочне ексхумација гробља и новогробље оспособи за са храњивање. Недавно су започели и грубипописи домаћинстава, а очекујемо да ускоро започне исплатаавансних средстава онима који се пресељавају.С обзиром да је изостало планирано повећање цене електричнеенергије, да ли ће се то одразити на испуњавање плановаинвестиција у „Колубари” до краја ове године?Несумњиво је да ће бити остварене планиране инвестицијетакозваног првог приоритета. Менаџменти „Колубаре” и ЕПС-ачине све да обезбеде финансијска средства и да се тако у што већојмери ураде остали послови предвиђени планом ин вестиција.Стручан тим „Колубаре” је ревидовао план и детаљно сагледаоколико средстава је неопходно да би се остварили најважнијипослови. Рачуница показује да недостаје још око пет милијардидинара да се заврше започети и уговоре преостали, послови.Разговор водио М. ЖивановићБРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 5 sнаш интервјуsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sактуелноsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 6У ТОКУ ГРУБИ ПОПИС ДОМАЋИНСТАВА У ВРЕОЦИМАsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУскоро исплата авансаБесправна градња и даљевелики проблем. Одбор запресељење насеља Вреоци иОдбор за пресељење гробљапочели са радомОдлуком о доношењу општег интересаза насељено место Вреоци,коју је утврдила Влада РепубликеСрбије, испуњени су услови за наставакреализације пројекта пресељења овогсела за потребе ширења површинскихкопова Рударског басена „Колубара”.Стручне службе „Колубаре” интезивнораде на припремним пословима за експропријацијудомаћинстава насеља Вреоци.– Груби пописи почели су крајеммарта, на терену раде четири екипе, којесу кренуле од рубова ка центру Вреоцаса четири стране: од Великих Црљена,Шопића, Поља „Д” и дуж коридора ко јигравитира ка новом копу „Велики Црљени”.До сада је попис обављен у преко300 домаћинстава, рачунајући и стотинакна источној страни села, која су пописанапретходне године – рекао је БранкоЈо вановић, помоћник директора РБ„Колубара” за опште, правне и кадровскепослове, и истакао да ће груби попис целогсела бити завршен крајем јуна ако сепописивање настави овом динамиком.Записници грубих пописа домаћинставабиће подлога за закључи вање уговорана основу којих ће бити исплаћенеСнимио: Милан ЦвијетићБранко Јовановићаконтације. Како је планирано Програмскимосновама за пресељење Вреоца,аконтација ће износити 35 процената одгрубе процене.Екипе на терену чине радници Службеекспропријације РБ „Колубара”. Пореддипломираног правника, који је задуженза координацију послова, на терен излазеи геометар који идентификује парцеле ивештак грађевинске струке који каснијена основу пописа прави прелиминарнупроцену непокретности, на основу којесе закључују уговори о експропријацијии врши се исплата аванса.– Основни проблем у Вреоцима јебесправна градња која је предмет контролеграђевинског инспектора, чија једужност да констатује има ли бесправноподигнутих објеката. Бесправна градњаје кривично дело за које је запрећено иказном затвора. Имамо сазнања да јеграђевински инспектор већ поднео низпријава – објашњава Јовановић и апелујена грађане Вреоца да не граде нове објекте,јер према закону они не могу битипредмет експропријације.Стручне службе Рударског басена завршилесу образац уговора који ће битипонуђен Вреочанима, а како је ранијенајављено, формирани су Одбор за пресељењенасеља Вреоци и Одбор за пресељењегробља. У оба одбора именованису представници „Електропривреде Србије”,„Колубаре”, Градске општине Ла зареваци Савета Месне заједнице Вреоци.Крајем априла Скупштина РБ „Колубара”донела је одлуку да почне пот писивањеуговора о експропријацији из међуграђана Вреоца и „Колубаре” и исплатааванса, а према очекивањима овај посаоће почети крајем маја.За власнике домаћинстава у Вреоцимаотворена је могућност избора изме ђуиндивидуалног и колективног пресељења,а они који се одлуче за самосталнопре сељење имају право на надокнаду закомунално и инфраструктурно опремањеплацева, како је дефинисано у Програмскимосновама за пресељење насе љаВрео ци.Н. ЖивковићФормирана дваодбора за ВреоцеУ складу са Програмским основама за пресељење Вреоца ипланом експропријације, због боље координације и ефикаснијесарадње, формирани су Одбор за праћење пресељења насељеногместа Вреоци и Одбор за праћење пресељења гробља.Заједничка седница на којој су званично конституисаниодбори одржана је 12. маја, у Лазаревцу, у згради ПословодстваРБ „Колубара”. У раду оба одбора учествују представници„Електропривреде Србије”, „Колубаре”, Градске општине Лазареваци Савета Месне заједнице Вреоци.Одбор за праћење пресељења насељеног места Вреоци чини 12чланова, а председник је Зоран Марковић из РБ „Колубара”, док ће уОдбору за праћење пресељења гробља радити 10 чланова на челу саБлагојем Алексићем испред „Колубаре”. Н. Ж.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићКОЛУБАРА

САСТАНАК ДИРЕКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ У ЕПС-УsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssИскопано 2,4 милионатона лигнитаУ Рударском басену „Колубара” уаприлу је произведено преко 2,4 милионатона угља, што је незнатно нижеод планираних количина.Према подацима Службе за координацијупроизводње на Пољу „Д” ископаноје 879 хиљада тона лигнита,што је за око два одсто мање од плана.Највише угља дао је коп „Тамнава-Западнопоље”, близу 927 хиљада тона,или 93 одсто од плана, док је „Тамнава-Источно поље” са производњом од преко423 хиљаде тона, план угља пребацилаза 11 одсто. На Пољу „Б” ископаноје 202 хиљаде тона лигнита, или 19 одстовише од плана.Попуњеност депонија ТЕНТ-а и ТЕ„Морава” крајем априла била је знатновећа од биланса, а ТЕК-а 87 одсто одбилансних количина.Производња откривке на коповима„Колубаре” у априлу је износила близу4,8 милиона кубика, што је за око деветодсто мање од плана. До подбачаја планаје дошло због ранијег уласка у инвестиционуоправку Првог БТО системана копу „Тамнава-Западно поље”, такода је на овом копу, од планираних 1,4милиона, откопано само 800 хиљадаметара кубних јаловине, или 57 одстоод планом предвиђених количина.Поље „Д” је, са 2,9 милиона кубика откривке,остварило производњу близупланираног нивоа. На Пољу „ВеликиЦрљени” откопано је и одложено око625 хиљада кубика чврсте масе, што језа 14 одсто више од плана. Поље „Б” је,са произведених 390 хиљада кубика,остварило највећи пребачај плана откривкеод 23 одсто. Д. В.Прерађено 1,08 тона угљаТоком априла „Прерада” је остварилаукупну производњу од милион 80хиљада 593 тоне лигнита, чиме је незнатнопремашила план за овај период,који је износио милион 68 хиљада тона.У овом интервалу, Сува сепарацијаје, иако је од 15. априла до 9. маја Трећафаза била у ремонту, са 875.080 тона, заоко шест одсто премашила план, којије износио 824 хиљаде. Сушара је токомаприла осушила 46.454 тоне угља,што је за око осам одсто више од планираних43.000, а Мокра сепарација иЖелезнички транспорт су произвелии превезли 260.146 тона, чиме је такођепремашен план који је износио 244 хиљаде(за око шест одсто).Једини погон који није оствариоплан за април, и то због смањенепотрошње због повољних временскихуслова је Топлана, која је произвела 44хиљаде 46 тона паре.Током првих 12 дана маја „Прерада”је произвела 359.840 тона лигнита, штоје на нивоу планираног. А. С.Снимио: Милан ЦвијетићПлан није угроженЕлектроенергетска ситуацијазадовољавајућа. Претходнатри месеца ЕПС извезао 145милиона киловат-часоваелектричне енергијеНа редовном састанку директораелектрана и рудника у оквиру „ЕлектропривредеСрбије”, одржаном12. маја у Пироту, размотрени су актуелнаелектроенергетска ситуација у држави,погонско стање производних капацитета,одвијање производње и ремонтнихактивности у погонима ЕПС-а.Током априла у Србији је потрошено300 милиона киловат-часова електричнеенергије мање него што је предвиђеноелектроенергетским билансом. На смањењепотрошње највише су утицали температуравиша од просечне за ово добагодине и мања потрошња електричне енергијеу индустрији. Током претходна тримесеца, извезено је 145 милиона киловатчасова,а како је најављено до кра ја јуна сене очекују проблеми у снаб де вању електричноменергијом.Како се могло чути на овом састан ку,добри производни резултати у произ водњиугља и откривке остварени су на колубарскими костолачким коповима, као и ураду термокапацитета.Према речима Миленка Вулићевића,помоћника директора Рударског басена„Колубара” за производно-техничке послове,производња лигнита на коповима„Колубаре” за прва четири месеца мања јеоко три процената од биланса, што је последицазимског периода када одвоз угљаније био могућ.– План откопавања јаловине у првојтрећини године премашен је за 12 процената,а резултати нису бољи због приближавањарударских радова гробљу уВреоцима. Због тога се јаловински системиизмештају на источну кипу, гдесе отвара лигнит за поља „Ц” и „Е”, па јенеопходно доста времена и ангажо вањазапослених и механизације на ре конструкцијии премештању система – об јашњаваВулићевић и истиче да ис пу њењегодишњег плана на угљу ипак не ће доћиу питање будући да тренутно има око 15милиона тона лигнита откривених резерви.Н. Живковићсарадња рб „колубара” и крагујевачког универзитетаssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСтуденти на практичној наставиСтуденти и професори завршне годинеПМФ-а Института за биологију иекологију из Крагујевца, у оквиру стручнепрактичне наставе из предмета природниресурси и заштита, посетили су крајемаприла РБ „Колубара”. Овакав вид сарадњекрагујевачког универзитета и „Колубаре”да тира од 2001. године. Студенти су овомприликом обишли све површинске коповегде су се упознали са њиховим радом,шумски расадник, потом Волујак где суимали прилику да погледају пошумљеношљачиште. Посебну пажњу привукло имје пепелиште ТЕК-а. Такође су посетилиСпомен костурницу и цркву Светог Димитријакао и Модерну галерију у Лазаревцу.Д. В.БРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 7 sпословање ипроизводњаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sнаша темаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 8ОДРЖАН ЕНЕРГЕТСКИ ФОРУМ У САРАЈЕВУsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗначај регионалне сарадњеПрихватање међународнихспоразума из областиенергетике, али ињихова ефикаснаимплементација, услов су даелектроенергетски системСрбије потврди лидерскупозицију у регионуСнимио: Милорад ДрчаСрбија је, када је у питању енергетика,са позиције геополитичке лоцираности,укупног броја станов ника,величине тржишта и других карактеристика,најзначајнија држава Запад ног Балкана,од оних које су на путу приступањаЕвропској унији – рекао је, на почеткуразговора за наш лист, Братислав Че перковић,извршни директор ЕПС-а за међународнусарадњу и европске инте грације.Он је био један од чланова српскеделегације на Регионалном енергетскомфоруму, одржаном у Сарајеву 30. и 31.марта.Дводневни форум, који су организовалиСекретаријат Енергетске заједницеземаља Југоисточне Европе и Европскабанка за обнову и развој, био је први скупове врсте, а на њему је било речи о значају регионалне сарадње у промовисањуенергетске сигурности и ефикасности уЈугоисточној Европи, производњи електричнеенергије и обновљивим видовимаенергије. У питању је инвестициона конференцијакоја је имала за циљ да јасноистакне активности држава у регионувезане за ову област. Скупу су присуствоваливисоки званичници и пред ставницинајважнијих европских институција, међукојима је комесар ЕУ за енергију АндрисПиебалгс, директор Директората заенергетику ЕУ Фабрицио Барбасо, као ипредседник EBRD Томас Мироу.– Скуп у Сарајеву био је прилика даземље учеснице форума добију шириприказ инвестиционих програма чијареализција се очекује у наредних седамгодина, а Европска банка и Европска комисијајасно су изразиле своју намеру дау регион уложе огромна средства – око21 милијарду евра. Када је реч о ЗападномБалкану, тачније о земљама бившеЈугославије, нај више се разговарало опро јектној спремности и капацитетимаелектропривредних компанија, јер су онете које треба да буду конзументи потенцијалних средстава, која би била обезбеђенапод изузетно повољним условима.Србија је изложила своје пројекте,имали смо билатералне разговоре сакомесаром за енергетику ЕУ, са председникомEBRD, као и директором Директоратаза енергетику ЕУ, које смо упозналиса нашим активностима и најавили једаннови и другачији приступ пословању, а заБратислав Чеперковићкрај јуна договорена је и серија састанакау Бриселу са неколико најутицајнијих званичникаевропских ин ституција. Коликоће од планираних средстава бити уложеноу нашу земљу зависи од тога коликоћемо пројектно бити спремни и којомдинамиком ћемо кандидовати пројектепрема том извору финансирања – рекаоје Чеперковић.Учешће на скупу у Сарајеву било је,према Чеперковићевим речима, само наставакбројних активности које Срби јапредузима у вези са регионалним повезивањему области енергетике, а које су отпочелетоком 2004. године. Оне су, у октобру2005. године, довеле до потписивањаУговора о енергетској заједници, који јена снази од 1. јула 2006, када је 50 одстоплус једна потписница извршила његовупуноправну ратификацију у парламенту.– Поред чланства у Европској заједници,чији је један од оснивача, Србија се,на пољу енергетике, са Европском унијомповезала и низом транспорт них аранжмана,Уговором о транспорту, ар анжманом„Отворено небо над Евро пом”, Уговором ојединственом тржишту авио-саобраћајаЕвропе. Тим пројектима и уго ворима, којичине једну свеобухватну до кументационуматерију, ми смо испунили први условда решимо међусобне односе са Европскомкомисијом, усваја јући све њиховенорме, дакле правила везана за трговинуи транспорт енергената и заштиту животнесредине. Јасно опредељење „ЕлектропривредеСрбије” је да у процесуевроинтеграција прати све иницијативекоје долазе из Европске комисије и другихинституција, јер је то једини начин даоправда улогу енергетског лидера у региону,која јој је додељена оценом комесараевропске уније – објашњава Чеперковићи додаје да Србија тренутно има практичнонајснажнију електроинтерконекцијуса осам суседних држава.– Имамо најснажнију компанију наЗападном Балкану у области електропривредеи електроенергетике и изузетнодобро развијену електроенергетскумрежу. То су све предуслови да, заједноса новим пројектима - изградњом термоелектрана„Колубара Б” и ТЕ ТЕНТБ3 и хидроелектране у дринском сливу(чија реализација ће обезбедити да капацитетипређу 2.500 MW), покретањемелектрана на гас и изградњом магистралнихгасних праваца попут Јужног тока ипаралелног гасовода уз Паневропски нафтовод,„Електропривреда Србије” добијемогућност да у року од пет до седамгодина има новоинсталисане капацитетеод преко 3.000 MW. Онда ћемо бити умогућности да једну трећину те енергијеизвозимо, чиме ћемо обезбедити сталнидевизни прилив, а то ће, пак, омогућитида ове инвестиције саме себе исплаћују иомогуће финансирање нових пројеката –каже извршни директор ЕПС-а.Чеперковић додаје да ће реализацијаових значајних пројеката, уз константнуи темељну ревитализацију већ постојећихкапацитета и улагање у заштиту животнесредине омогућити ЕПС-у не само даодржи свој баланс у електроенергетици,него и да потврди лидерску по зицију којајој је декларативно додељена у региону.– Остваривање пројеката и потписивањеспоразума морају бити усклађенијер су и једна и друга делатност услов интегрисањаенергетског система Србије уЕвропску унију. На том путу је и пријем упуноправно чланство Енергетске повељеу области енергетике, који очекујемо занајкасније десет месеци – закључује Чеперковић.А. СтанићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

НОВИ ЗАКОН О ЈАВНИМ НАБАВКАМАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУграђене битне изменеНабавке мале вредности по старом додоношења подзаконских акатаПосле шест година примене Закона о јавним набавкамакрајем прош ле године усвојен је нови закон у ко јем суотклоњени недостаци који су уочени у његовој примени,и уграђена у текст нова решења. Рударски басен „Колубара” уобавези је да примењује одредбе овог закона. Шта је нови законконкретно донео сазнали смо од Славољуба Благојевића,руководиоца Службе набав ке Сектора за комерцијалне пословеРударског басена:– Нова је систематика текста, овлаш ћења Управе за јавненабавке, назив и положај органа који решава о захтевима за заштитуправа, уведени су нови појмови, односно правни институти,а поједини ма је измењена садржина, на другачији начинсе уређује поступак јавне набавке мале вредности и одређено јекоји орган врши надзор над спровођењем закона. Систематикатекста новог закона битно је унапређена у том смислу што је закономизвршено груписање и систематизовање на одговарајућимместима свих питања која се односе на одрђени појам или прав ниинститут, чиме је битно олакшана и омогућена доследна применау пракси. Управа за јавне набавке више не ма ов лашћењада даје мишљење или пр ет ходну сагласност на поједине радњеили одлуке наручиоца као што су били слу чајеви: мишљењеза доделу уговора у поступку са погађањем без претходног објављивањаако набавку могу испунити само одређени испоручиоцидобара, пружаоци услуга или извођачи радова; сагласностна одлуку о обликовању јавне набавке у више партија ина одређивање вредности тих партија; мишљење за доделу уговорао јавној набавци у поступку са погађањем без претходногобјављивања са предузећем за радно оспособљавање, професионалнурехабилитацију и запош љавање инвалидних лица– каже Бла го јевић. Нова овлашћења Управе за јавне набавкеодносе се на: обавештавање ор гана надлежног за послове ревизијејав них средстава, буџетске инспекције и дру гих органа надлежнихза покретање пре кр шајног поступка о неправилностима успровођењу поступка јавних набавки и достављању извештајао јавним набавкама које утврди приликом обављања пословаза које је надлежна, издавања сертификата службеницима зајавне набавке као и вођење регистра службени ка за јавне набавкекојима су издати сертификати, прикупљање статистичкихи дру гих података о спроведеним поступцима, закљученимуговорима о јавним набавкама и о ефикасности система јав нихнабавки у целини, формирање и одржавања Портала јавних набавкиради унапређења опште информисаности наручиоца ипонуђача.По новом, образована је Републичка Комисија за заштитуправа понуђача и јавног интереса, која је самосталан и независтанорган Републике Србије који је за свој рад одговоранНародној Скупштини. Новина је што Комисија може само једномда захтева од наручиоца или подносиоца достављање или допунудо кументације, после чега ће одлучити на основу података сакојима располаже, што ће знатно допринети бржем реша вању иодлучивању по захтеву за заштиту права. Републичка Комисијаод лучује Закључком и Решењем и дужна је да своју одлуку донесеу року од 15 дана од пријема комплетне документације. Противодлуке Републичке Комисије ис кључена је жалба, али новинаје да се против те одлуке може покренути управни спор.Снимио: Милан ЦвијетићНовим законом уведени су неки нови појмови, односноправни институти. Ос тављена је могућност слања електронскепонуде и електронске лицитације што ће надлежно министарствонакнадно бли же уредити посебним актом. По први путобезбеђена је заштита наручиоца уво ђењем института негативнереференце, тако наручилац може да одбије понуду уколикопоседује доказ који потврђује да понуђач није испуњавао својеобавезе по раније закљученим уговорима о јавним набавкамакоји су се односили на исти предмет набавке, за период претходнихпет година за радове, односно три године за добра и услуге.Славољуб БлагојевићЗаконом су таксативно набројане врсте доказа за утврђивањенегативне референце. За наручиоце је сада дефинисана обавезада омогуће стицање одговарајућих цертификата својим запосленимакоји обављају послове из области јавних набавки. Кодобјављивања огласа о јавним набавкама новина је да се огласиобјављују осим у Службеном гласнику Републике Србије и наПорталу јавних набавки, ако је вредност јавне набавке за добра,услуге или радове изнад лимита који за 2009. годину износи 2,9милиона динара.Нови институт је обустава поступка набавке. Законом јеуређено када је обустава обавеза наручиоца, а када постоји каомогућност.Према ранијем закону избор најпо вољније понуде могао сеизвршити ако је наручилац прибавио најмање две независнеисправне понуде што је утицало веома често да се одуговлачипоступак јавне набавке. Према новом наручилац доноси одлукуо избору најповољније по нуде ако је прибавио најмање једнуисправну и одговарајућу понуду и нема никаквих ограничењакада је у питању вредност јавне набавке.Новим законом нису садржане одредбе којима се уређујеспровођење поступка јавне набавке мале вредности. Уместо тогадато је овлашћење министру надлежном за послове финансијада уреди поступак јавне набавке мале вредности у року од 6месеци од дана ступања на снагу закона. С тога је прописанода ће се одредбе члана 123-125. старог закона примењивати додоношења подзаконског акта, и то су по речима Благојевића јединеодредбе старог закона које су остале да се примељују посту пању на снагу новог закона.М. РадосављевићБРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 11 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sсиндикатssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 12АКТИВНОСТИ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „КОЛУБАРА”Интензивна брига о радницимаПочела монтажа аутомата за воду. Ускорододатних месец дана „бенефиција” за 42 раднаместа. Од 1. јуна пријављивање за здравственурехабилитацијуЗахваљујући иницијативи коју је покренула Синдикалнаорганизација „Колубара” за све површинске копове у „Колубари”набављено је око 200 аутомата за воду. Монтажаапарата већ је почела на Пољу „Д”, а они ће бити инсталирани набагерима, у радионицама и баракама. Ради што квалитетнијихрадних услова ових дана очекује се и сервисирање свих климауређаја који су постављени на машинама и производним погонима.Према речима Миодрага Ранковића, председника Синдиката„Колубаре”, ускоро се очекује и састанак комисије и Управногодбора Фонда ПИО, на којем треба да се одобри додатнихмесец дана бенефицираног радног стажа за 42 радна места. Поредпостојећа два, још месец дана, због отежаних услова рада,требало би да добије 25 радних места на „Површинским коповима”и 17 у „Преради”.Од 1. јуна почеће и пријављивање запослених за здравствениопоравак у шест бањских лечилишта у Србији. У ВрњачкојБањи, Бањи Ковиљачи, младеновачком „Селтерсу”, Соко Бањи,Нишкој и Пролом Бањи, опорављаће се 900 радника. Премакритеријуму прилива средстава, рехабилитацију ће користити507 запослених са Копова, 133 из „Прераде”, 115 из „Метала”,61 из Дирекције, 33 из „Услуга”, 24 из „Грађевинара” и 16из „Угоститељства”. Прве смене за Врњачку и Бању Ковиљачупочињу већ крајем августа, док ће се рехабилитација у осталимбањама обављати током септембра. Медицинску документацијуса предлогом лекара специјалисте из Дома здравља, заинтересованитреба да доставе синдикатима или службама за друштвенистандард у својим деловима предузећа.Рудари на ТВ „Спектрум”У складу са политиком квалитета, заштите животне средине,безбедности и здравља на раду, првим кораком ка увођењуISO стандарда квалитета у Рударском басену „Колубара”, наглашенаје обавеза информисања запослених, локалне самоуправеи јавности о циљевима, плановима и активностима фирме, аправовремено и квалитетно информисање један је од императивапословања великих компанија.– Сарадња са локалним медијима: „Радио Лазаревац” и телевизијеГЕМ, „Јаста” и „К” је задовољавајућа, а очекује се да ћеод 1. јуна и ТВ „Спектрум” у информативним емисијама „пратити”актуелности из РБ „Колубара” и општине Лазаревац – рекаоје Горан Перишић, шеф кабинета директора РБ „Колубара”.Најактуелније вести на ТВ „Спектрум” биће емитоване свакоградног дана у термину од 18,30 до 19 часова, док ће суботомбити приказане емисије прегледа недељних активности. Репризноће све емисије бити емитоване наредног дана у 9 сати.Програм ТВ „Спектрум”, поред емитовања на кабловским оператеримаширом Србије, преузимају оператери са територи је РепубликеСрпске, Црне Горе, а емитује се и путем сателита. Н. Ж.Проблем плата за 400 радникаМиодраг Ранковић је објаснио ситуацију која је насталаприликом обрачуна последње зараде. Према његовимречима испоштована је цена радног сата од 135 динара,а до умањења од 0,72 процента дошло је зато што „једанброј (око 400) запослених у „Колубари” није обухваћен„масом зарада”, односно финансијским Планомпословања ЕПС-а”.Одлуку Владе Србије о додатном опорезивању зарадакоје прелазе 40 хиљада динара, овај синдикат сматрасрамном и безобзирном, а њена примена биће још једанудар на већ пољуљан стандард запослених. Д. М.Иначе, у току је пролећна рекреација радника за коју, збогпопуларних цена и веома квалитетног смештаја ове годиневлада изузетно велико интересовање, посебно за приморске дестинације.Подсетимо, на Црногорском приморју, овог про лећаможе се одмарати у Будви у хотелу „Олимпик” и у Бао шићимау вили „Мирели”, и у Грчкој, у Паралији, Олимпик бичу, Пефкохоријуи на Тасосу. До 15. јуна рекреација се обавља и на Златиборуу апартманима „Аћимовић”, док је пролећни одмор уВрњачкој Бањи завршен.Д. МатићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssИЗ СИНДИКАТА „НЕЗАВИСНОСТ”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПисмо директоруГрански синдикат хемије, неметала, енергетике и рударства„Независност” упутио је недавно отворено писмо генералномдиректору „Електропривреде Србије”, ДрагомируМарковићу, у коме се поред осталог каже: „Драго нам је да стеу обраћању запосленима у ЈП ЕПС и у наступима у јавностипотврдили ставове нашег Гранског синдиката, због којих смоу протеклих неколико година били на мети напада појединихсоцијалних демагога и популиста из Синдиката ЕПС, као и бившепословодне структуре ЕПС-а. Док су самопроглашени заштитницизапослених у ЕПС-у хорски понављали да је за њихреструктурирање у ЈП ЕПС завршено и да „нема вишка запосленихвећ мањка посла”, Ви сте у маниру одговорног менаџера,учинили политички непопуларан али доста храбар искорак,саопштавајући истину и реалност: да у ЈП ЕПС постоји вишакзапослених и да се запослени и синдикати морају суочити сачињеницом да електроенергетска компанија мора ући у процеспромена и реструктурирања.Спремни смо да са Вама и Вашим сарадницима одмах покренемосоцијални дијалог, како бисмо зауставили пословнопропадање ЕПС-а и како бисмо допринели да ЕПС не буде највећигубиташ и терет за државу, већ да постане конкурентнаи профитабилна компанија. Сада сте Ви на потезу, господинедиректоре. Верујемо да сте били искрени када сте обећалидијалог и сарадњу са синдикатима и запосленима!?” – каже се узакључку писма које је потписао Милорад Пановић, председниксиндиката „Независност”.Д. МатићКОЛУБАРА

ОТВАРАЊЕ КОПА „ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУгаљ угледао светлост данаиз огранакабасенаПочетак експлоатације лигнита у октобру.Откоп јаловине тече по плануСнимио: Милун ТадићСнимио: Милун ТадићОткоп јаловине на новом колубарском угљенокопу „ВеликиЦрљени” започео је у октобру прошле године. У једномделу новог копа угаљ је већ „угледао” светлост дана, ањегово откопавање и испорука, кажу на овом копу, започећеполовином октобра.Тим поводом разговарали смо, недавно, са Живојином Јовановићем,директором копа „Тамнава-Источно поље”, чији суљуди и машине задужени за отварање копа „Велики Црљени”.– Отварањем копа „Велики Црљени” – каже он – обезбедићесе континуирана производња лигнита за потребе термоелектрананакон престанка експлоатације овог енергента на копу„Тамнава-Источно поље”. Процењене количине лигнита на овомкопу су око 32 милиона тона, а његова експлотација ће потрајатиоко 7 година.У том периоду ће бити створени и почетни предусловиза откоп лигнита на копу који ће се звати „Тамнава-Јужнопоље” и на којем су резерве лигнита неколико пута веће.Површина копа „Велики Црљени”, додаје Јовановић, јестенешто већа од 210 хектара, а на њему ће се откопавати лигнит изузетногквалитета чија је топлотна вредност већа од 8 килоџула.Да би се откопале све количине лигнита, на овој локацији, неопходноје уклонити јаловину чија укупна запремина премашује20 милиона кубних метара.Током 2008. године овде се радило селективно. Наиме, збогнедостатка одговарајуће механизације, наизменично су откопаванијаловина и шљунак. То је осетно успоравало процеспроизводње, али су укупне количине откопане земљане масена нивоу планиране производње (око два милиона кубикајаловине).Од почетка ове године радови на откопу откривке одвијалисе у западном делу овог копа, а од плана откопа се, делимично,одступило због нерешених имовинско-правних односа и недостаткаодговарајаће механизације. Од почетка априла овде серади на откопавању шљунка, који се налази између јаловине иугља, након чега ће се прећи у јужни део копа, како би се откопалепреостале количине од око 600 хиљада кубика јаловинекоју, овде, стручњаци зову „квартна глина”.Директор Јовановић верује да ће, тако, до краја септембрабити створени основни предуслови неопходни за почетакексплоатације лигнита на овом копу.Назиру се обриси новог копаПре тога, по већ урађеном пројекту, биће демонтиран и тр анспортованугљени систем са копа „Тамнава-Источно поље” наовај коп. Након тога уследиће редован годишњи ремонт свихделова овог система, а то подразумева и израду нових траса система,монтажу трачних транспортера на новим локацијама ипремештање багера и погонских станица.Да би се отворио нови коп „Тамнава-Јужно поље”, који ће сарадом почети након завршетка експлоатације лигнита на копу„Велики Црљени”, неопходно је још једно измештање коритареке Колубаре у укупној дужини од око 2,5 километара. Припремеза овај посао теку по плану, а измештање корита реке ћесе радити на исти начин као у, такозваној, првој фази. У оквируприпрема за отварање овог копа биће измештено и око 1,5 километарареке Пештан.М. ТадићПроблеми и резултатиНа копу „Велики Црљени” ради један јаловински БТО систем. Шеф система јеЗоран Радивојевић, дипломирани рударски инжењер који је, углавном, задовољандосадашњим резултатима рада на оновом копу.– У овом послу – каже он – увек има проблема. Тако је и сада. Због тешкоћа којесу везане за експропријацију приморани смо да делове система селимо са једног надруги део копа. То, наравно, битно утиче на укупне производне резултате. Проблеменам задаје и крупно камење које ми овде зовемо „самци” и које се овде (чешће негошто је то уобичајено) налази у структури слоја шљунка. Када багер наиђе на такав каменон га „само” закачи, а ми морамо да зауставимо систем како не бисмо оштетилимеханизацију.– На сцену, онда, ступају мали хидраулични багери који ово камење склањају иззоне у којој ради роторни багер. Наш дневни план је нешто већи од 200 хиљада кубикаи ми га, углавном, остварујемо. Тако смо од почетка рада до данас (половина маја)откопали око 4,5 милиона кубика јаловине – закључује Радивојевић.Проблем прави и недостатак одговарајуће стручне радне снаге (рударски техничари),а недостаје и значајан број помоћних радника. М. Т.БРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 13 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss ПОВРШИНСКИ КОП ПОЉЕ „Д”ss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗавршен ремонт БТС системаssssssssssss До краја септембра, на новеsss локације, биће измештеноssssвише од 50 километараsss трачних транспортераssssssПоље s„Д”, највећи и најпродуктивнијикоп у РБ „Колуба ра” добиће доssss краја ове године сасвим нови изглед.ss У централној зони копа откривене резервелигнита се убрзано смањују, радови наsssss откопу јаловине у зони Вреоца су стали, аss јаловински системи са ов ог копа се планскипремештају на нове локације.ssss Посла је, овде, увек било много алиss су бројни проблеми, скоро без изузетка,sssрешавани правовремено, а коп је деце нијамаостваривао изванредне производнеssss резултате.ss Ове године, свим тим, редовним, пословимадодати су но ви везани за демон­ssss тажу јаловинских система, израду новихsssтраса, бројне реконструкције и њихову Ново лице моћног копаss монтажу на новим локацијама.ss Када се све сабере њихова додатна мо стари и дотрајали рачунар и каблове – Циљ је – наглашава Петровић, да сеss обавеза је да демонтирају и монтирају чиме ће се осетно повећати поузданост на нивоу „Колубаре” и ЕПС-а нађе решењеss више од 50 километара трачних транспортераи да паралелно са тим припре­До краја маја на такозвани источни времену не би дошло до потпуне обуста­рада ове машине.за овај проблем како у неком будућемssss ме трасе за транспорт багера, одлагача и део копа (Поље „Ц”) биће измештен и ве испорука лигнита са овог копа. Све доsss осталих делова.V јаловински БТО систем, а након тога решења проблема са расељењем Вреоца...ss Израчуната је и укупна дужина трасакојим ће, током ре конструкције и из­БТО система, који одавно ради на „јужном наставку откопа јаловине и сукцесивногуследиће реконструкција одлагалишта II Ми имамо решење и за паралелан рад наssss мештања система, проћи багери са садашњихпозиција до места на којима ће не буде постигнут договор са Вреочани­На овом копу размишљају и о фор­делу копа” (Поље „Е”). До краја јуна, ако пресељења вреочког гробља, али...ssss поново бити прикључени на системе. Рачуницомсе дошло до сазнања да је та ду­систем, који ће са откопом јаловине настема,који би омогућио убрзанији откопма, са копа ће бити измештен и Iб БТО мирању још једног (VII) јаловинског си­sssss жина незнатно мања од оне коју би један ставити у зони јужног дела копа.јало вине. Њега би чинили један бандваген,делови система који су током ремона­ss багер прешао да из централне зоне копа Почетком јуна у редован годишњиss „скокне” до Београда.ремонт плански ће ући и други угљени та и измештања скраћени (погонске станицеss Тим повoдом разговарали смо, недавно,са Миланом Пет ровићем, директо­и овај систем ће бити осетно скраћен уз завршена његова монтажа).систем са овог копа. Током тог ремонта и тран спортери) и „глодар 9” (када будеsssssром Поља „Д”.истовремено измештање неких његових Посла је, као што се да видети, заистаss – Посла је, заиста, много – каже он. делова на нове локације.много, али ја сам оптимиста. Верујем даss Притисло са свих страна – реконструкције У току су и послови везани за израдутраса на којима ће бити монторан IV пуно спремни да откопамо и испоручимоћемо и у наредну зимску сезону ући пот­ss и измештања јаловинских система, редовниремонти, производња, нове закон­(нови) БТО систем на којем ће, када све тражене количине угља.ssss ске обавезе... недостатак радника... буде готово, радити „глодар 2” и „одлагач4”. У току су и припремни радови за одавно, недостају радници различи тихУпркос чињеници да нам, додаје он,sssОдакле да почнем?ss Деветог маја завршили смо ремонт формирање транспортера (од остатака профила (руковаоци рударском ме ханизацијом,бравари, електричари, помоћниss БТС система. Све је ура ђено по плану и старих система) који ће омогућити откопss општа је оцена – квалитетно. Током ремонтасистем је осетно скраћен па је Тако ће, до краја ове године, Поље „Д”, хвалност дугујем највећем делу запосле­лигнита са јужне стране копа.радници...). Када ово кажем вели ку за­ssss угаљ, сада, за око 3,5 километара „ближи” чији су централни део радници до недавнозвали „црна рупа”, добити сасвим ново „на терену” који су „разумели ситуацију”них на овом копу и, нарочито, људимаss Вреоцима. Успешном и правовременомsss завршетку овог ремонта (уз стручност и лице. Јаловински системи ће тада радити у и максимално се залажу да поверене имss искуство) свакако су допринели и добро зони лежишта лигнита која су у рударским послове ураде квалитетно и на време радећи,уколико треба, и мимо радног вре­ss планирање и организација посла. Преосталоје још да на „глодару 8”, који ради угљени системи наставита са „дозираним” мена – закључује Петровић.мапама означена као поља „Ц” и „Е” док ћеssss на овом систему, до краја године замени­откопом преосталих количина угља.М. Тадићss 14Снимио: Милун ТадићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

РЕМОНТ УГЉЕНОГ СИСТЕМА „ТАМНАВА-ЗАПАДнОГ ПОЉА”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСви багери на истом плацуРемонт ће трајати 25 дана.Неизвесно да ли ће за свемашине бити потребнихрезервних деловаПочетак инвестиционе оправке наугљеном систему „Там нава-Западнопоље” отпочео је по плану, 11. маја.Планирано је да траје 25 дана.Према речима Михаила Петровића,техничког директора копа, било је планиранода се за време ремонта у системукључи нова погонска станица са расподелнимуређајем, али се, због кашњењаиспоруке опреме, планирана уградња помераза неки други термин.Радови се изводе, као и прошле године,на једном плацу. Ове године ће сена истом месту ремонтовати седам машина,две са „Тамнава-Истока” и пет са„Тамнава-Запада” и то багер „глодар 1” са„бандвагеном 3”, ведричар са „бандвагеном4” и одлагач са међуслојне јаловине.Од Жељка Петровића, шефа система,сазнајемо да је ове године плац проширени насута шљака. У земљу су укопанишлипери за задизање багера. Припремесу отпочеле средином априла, а до почеткамаја су урађени и приступни путеви.Систем је стао 10. маја и једна поједна машина спремане су за транспортод три до четири километра. „Металу”су предате 12. маја. Шеф система ЗоранПажиновић каже да на угљеном системуима шест трачних транспортера и за времеовог ремонта сви ће бити померани. За25 дана радова планирано је да се урадиСнимио: Милан ЦвијетићОдлагач положио тестовеТим задужен за надзор у ремонту29 вулканизација на багерима и транспортерима.За електронадзор задужени су ПредрагМиловановић, елек троинжењер на систему(за глодар „1”, одлагач и банд 3) и БратиславМладеновић, електропословођа(за ведричар и банд 4). Према речимаМиловановића радиће се уобичајенипослови, демонтажа електромотора ињихов ремонт обавиће се у „Металу”. Речје о моторима радног точка „глодара 1” имотору кружног кретања багера. Урадићесе сервис унутрашње и спољашње електроопреме,преглед кабловских траса ипреосталих електромотора. Наглашавада од електроопреме која је предвиђеназа ремонт ништа није стигло, али ћесе потрошити резерве за превентивно„Одлагач 8500” од 28. марта налазио се у систему функционалних проба подоптерећењем на II БТО систему „Тамнава-Западног поља”. За 42 смене, колико је трајаоовај режим ра да, забележена су два дужа застоја. Од 14. априла отпочео је пробни радовог „одлагача”. За то време један део уочених примедби отклоњен је за време текућихсервиса, а други део до краја пробног рада. „Одлагач” је у току проба показао завидновременско искоришћење, што значи да није било мно го дужих застоја. М. Д.На I јаловинском завршен ремонтИнвестициона оправка на I БТО систему „Тамнава-За падног поља” завршена јеса неколико дана закашњења. Уместо 5. маја, систем је са радом почео 10. маја. Свипланирани радови су урађени и на багерима и на транспортерима. На транспортерима,на етажној и одлагалишној страни, урађене су мање реконструкције. Премаречима техничког директора копа Михаила Петровића, по завршетку ремонта наовом систему, магацини су остали празни. Поступак за набавку резервних деловакоји се обезбеђује на годишњем нивоу није ни започет, па се поставља питање какоће се ово одразити на ремонт угљеног система. М. Д.одржавање. Електрослужба ће скинутиелектромоторе са трачних транспортера,њих 19, који се ремонтују у „Металу”, а даби се смањио обим посла када се укљученове станице са расподелним уређајем,на трасама У-2 и У-5 извршиће се заменакомандних каблова и кутија. Услов датако буде је да стигну на време.За машински надзор задужени су машинскиинжењери Милош Мештеровић(за „глодар 1”) и Божидар Срећковић(за ведричар и „банд 4”), а на одлагачу3 и „банду 3” Драган Илић, машинскипословођа. Од важнијих послова на„глодару 1” новим деловима заменићесе погонски бубањ на траци 1 и оба погона.Комплетна регенерација свих кашикарадног точка радиће се у „Металу”,а извршиће се замена похабаних шинана конусу и сливнику радног точка. Наведричару сервисираће се делимичногусенични транспорт, а највећи број радоваизвршиће се на ланцу копања. Свакегодине се врши санација пукотина набагеру, па ће тако бити и ове године. На„банду 4” приоритетан је рад на оба гусеничнатранспорта, замена погона и обетраке. Бројни су радови које треба урадити.Срећковић каже да ће за његов деопосла стићи скоро сви потребни делови, анеких и има. На одлагачу је планирано дасе уради замена траке 1, замена повратногбубња на траци 1, да се скину погони,редуктори кружног. На „банду 3” планиранаје замена траке, оштећених папуча ипо потреби лежаја погонског точка. Овдеје проблем недостатка резервних деловаприсутан.М. ДимитријевићБРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 15 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss МАШИНСКА РАДИОНИЦА ЗА ОДРЖАВАЊЕ БАГЕРА ПОЉА „Б”ss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПобољшани услови радаssssssssssss Адаптирана сва одељења, уведеноод прохро ма. Урађено је и пралиште за све замашћене делове,ssчиме је остварена огромна уштеда средстава за чишћење.s парно грејање, климатизација, ваздушнаsДовођењем техничке воде са језера у Пркосави, превазиђенsssинсталацијаје и деценијски недостатак воде. У тоалете је уведено парноsгрејање и топла вода. На свим пословима адаптације, израдеssсправа, опреме углавном су ангажовани радници машинскеssДоброsје познат значај и улога машинске службе у функционисањурада сваког копа. Да би се испоштовале оба­„Колубара-Грађевинар”.службе. Уз њихову помоћ простор у кругу радионице урадио јеssss везе и омогућило активно учествовање у развоју копаss неопходна је опрема, људство, добра организација посла и наравно,адекватни услови за рад.ssss На Пољу „Б” је након 37 година реновирана машинска радионицаза одржавање багера. Извршена је адаптација свихsssss одељења која се налазе у оквиру ове радионице, урађени тоалети,ограђен круг радионице, направљен паркинг. Пословођаssss Славко Николић рекао нам је да су услови за рад били исподss сваког нивоа. Сређивање ове радионице било је неопходно јерss се обим послова драстично повећао преузимањем дела обавезаsssкоје је до сада обављао „Метал”. То значи да вредни мајстори поредредовног одржавања роторних багера, дреглајна и одлага­ssss ча, сервиса утврђених годишњим планом, склапају редукторе,ss бубњеве, папуче за транспорт, регенеришу кашике, ланце.ss – Интервенције имамо по потреби и њих је много више негоss сервиса. Обављати сав тај посао са око 35 радника и седам запосленихса повремено привременим уговорима је мало. У прин­sssss ципу радимо са групом од око двадесетак људи. Највећи проблемss је недостатак варилаца (у смени само четири), што је уочљиво иss на свим коповима „Колубаре” – наглашава Николић.ssМашинска радионица у новом рухуssss– Људи из радионице су поднели највећи терет, јер су упоредообављали ове послове, помагали на адаптацији, ишли на те­sssssрен и поново се прихватали посла. Свакако да све ово не бисмоssуспели да међуљудски односи нису на високом нивоу, да људиssнису дали све од себе, радило се док се посао не заврши – истичеssНиколић.ssРадови започети крајем 2007. године полако улазе у завршнуsssфазу. Поред варилачког одељења остаје да се заврши складишнаssзграда за одлагање резервних делова. Током протекле годинеssдобили су и доста контејнера, такође за смештај резервних делова,који су дуги низ година били главна мета лопова. Управоssssзбог тога ограђен је комплетан круг радионице током протеклогмесеца.sssss– Основни проблем нам је недостатак алата који је стар и поss40-50 година. Кључеви су стари, похабани, радимо без гедора.ssНедостаје нам и стругарског алата за обраду метала који нисмодобили две-три године. Све је на време требовано, међутим,ssssништа од овога нисмо добили. То нам у великој мери успораваss Уз боље услове квалитетније се радиефикаснији рад радионице, јер ми одиста без тог алата не можемода радимо – изричит је Николић.sssss Управо комплетна адаптација радионице за вариоце је у Он нам је још рекао да што се тиче опремљености радионице,ss фази завршних радова. Урађени су добра климатизација и клизнаколица, а чека се постављање електро инсталација, тако да једна мала глодалица, у одељењу за одржавање делова имају двеситуација је задовољавајућа. Ту су три струга (један је на ремонту),ssss ће када буде уграђена сва потребна опрема, бити једна од боље пресе, кран, две стругне бушилице. Главни пословођа каже и да јеss опремљених радионица овог типа.у односу на претходан период побољшан превоз, да свакодневноss Нисмо могли да не приметимо да је комплетан простор имају газ, кранско возило а на располагању им је и виљушкар и дизалицакоја обавља послове и у радионици и на терену.sss машинске радионице за одржавање багера доведен до максимума.Сва одељења, браварско, стругарско, хидрауличко и – Сарадња са свим осталим службама Поља „Б” је добра, алиssss варилачко имају урађену климатизацију, парно грејање и ваздушнуинсталацију (потребну за чишћење стругова). Хидрау­Поља „Д” и „Тамнава-Источног поља” имамо одличне односе –исто тако и са „Колубара-Металом”. Са Машинском службомssss личко одељење је опремљено новом металном и галантеријом закључио је Николић.Д. Весковићss 16ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићСнимио: Милан ЦвијетићКОЛУБАРА

ПОЖАР У СТАРОЈ СУШАРИssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗнатна материјална штетаИНВЕСТИЦИЈЕ „ПРЕРАДЕ”Увеликом пожару, који је избио у погону старе Сушаре „Прераде”8. маја око четири сата ујутру, није било повређених,али је причињена значајна материјална штета. Захваљујућибрзој интервенцији ватрогасних јединица пожар је локализовантоком наредног дана, иако је до његовог потпуног гашењадошло тек шест дана касније. Узрок пожара утврдиће истрага, анајважније је да је спречено ширење ватре на погон нове Сушаре,што би довело до озбиљнијих последица.У тренутку пожара у погону је, према незваничним проценама,било око 500 тона сировог и 200 тона сушеног угља. Угашењу је учествовало 32 возила и 42 ватрогасца, међу којимасу били припадници индустријских ватрогасних јединица,Ватогасно-спасилачке јединице Лазаревац, али и ватрогасци изБеоградске бригаде и из Обреновца.– У погонима „Прераде” и раније су се дешавали пожари,али никада се нису развили овако брзо и у оволиком обиму.Ипак, најважније је да нема повређених и да је ситуација брзостављена под контролу – рекао је Дејан Мијатовић, управникСушаре и додао да је изгорело 14 транспортера и два транспортнамоста (од којих један потпуно, а други делимично).Чачанска фирма „Илијак” завршила је хидромеханичкочишћење налепака и тренутно је у току рашчишћавање погона.– План је да за сада оспособимо два транспортера, што бинам омогућило да наставимо производњу, додуше смањенимкапацитетом, до ремонта који почиње око 5. јуна. За времеремонта биће извршене остале санације које су неопходне даби погон поново прорадио пуним капацитетом – каже Мијатовић.Представници руководства РБ „Колубаре”, „Прераде”, „Колубара-Метала”и „Површинских копова” одржали су овим поводомхитан састанак на коме је донета одлука о формирањудеветочлане комисије која ће утврдити узроке избијања пожара,стање погона и евентуалну личну или колективну одговорност.Такође, биће оформљена и комисија која ће одредити мересанације, што ће уследити паралелно, или одмах након што првакомисија утврди колика је стварна штета. А. СтанићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssРеализација само првих приоритетаСобзиром да је „Преради” одобрено само око 30 одсто средставаза инвестиције од оног колико је планирано за ову годину,руководство овог дела РБ „Колубара” било је принуђенода одабере приоритете и препоручи само најважније пројектечија реализација је неопходна у наредном периоду.– Одлучено је да Сува сепарација током 2009. године добијеза инвестиције 20 милиона динара, а та средства биће довољнада кренемо у реконструкцију хидрантске мреже. Такође, успећемода уклопимо и израду пројектне документације за изградњупостројења за аутоматско узимање узорака угља на IIIфази – најавио је Новица Момчиловић, руководилац Сектораза развој и инвестиције.Мокра сепарација добиће око 15 милиона, што ће битидовољно да се крене са про јектовањем и реконструкцијом утоварнестанице жичаре и до врши изградња трећег филтер таложникаотпадних вода. Што се тиче Сушаре, која ће добити 25милиона, тај новац биће искоришћен за ревитализацију транспортасушеног угља на другом спрату старе Сушаре, за шта је утоку израда техничке документације.Топлана ће у овој години добити 15 милиона, који ће битиутрошени на завршетак радова на изградњи система за мерењеСнимио: Милан ЦвијетићВатрогасци спречили ширење пожараи регулацију топлотне енергије екстерних и интерних потрошача,а делом и на реконструкцију топлотно предајне станице.Железнички транспорт имаће ове године на располагању за инвестицијесамо два милиона динара.– За потребе овог погона урађен је пројекат изградње радионицеза поправку шинских возила, у чију реализацију би требалода се крене ускоро. Одређена сума неће бити довољна, па ћемобити принуђени да тражимо одобравање допуне средстава.Што се тиче заштите животне средине, одобрено је 20 милионадинара. Из тих средстава један део биће утрошен за изградњускладишта отпадног материјала и опасног отпада – кажеМомчиловић.Такође, из „Прераде” најављују да је у току израда пројектногзадатка за измештање водозахвата, што је инвестиција проузрокованаII фазом измештања реке Колубаре, односно припремамаза отварање новог копа – Поља „Г”.Овај посао требало би да буде завршен до 2012 године,финансираће га „Површински копови”, а „Прерада” ће бити задуженаза технички надзор над израдом пројектне документацијеи извођење радова до техничког пријема и добијања употребнедозволе.А. СтанићБРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 17 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss СУВА СЕПАРАЦИЈАss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗавршен ремонт III фазеsssssssssssss Обиман посао урађен пре планираног рока.sss Погон спреман за предстојећу радну сезонуsssssssСве s планиране активности везане за инвестициону оправкуss III фазе Суве сепарације завршене су успешно и квалитетно.Наиме, погон је са радом требало да почне 10. маја, алиssss су прве количине угља за Обреновац кренуле претходног дана.ss Управник III фазе Иван Марјановић каже да су све машинеss и уређаји спремни за предстојећу радну сезону, јер су раднициsssелектромашинског одржавања сопственим снагама успешноss обавили велики и комплексан посао.ss – Од већих (предвиђених) послова замењене су гумене тракеss транспортера Т-129А и Т-129Б. Прерађени су састави на транспортеримаТ-350, Т-130 и Т-132 и израђене флеке на Ц-11 и Т-244.ssss Истовремено је урађен преглед свих лежајева на бубњевима,sssкао и њихово отварање и подмазивање, а замењено је уље у хидродинамичкимспојницама, редукторима и хидроагрегатима.Иван Марјановићssss Група за дробилице и решета извршила је санације обе дробилице(замена оштећених лимова њиховим наваривањем) и заме-дотрајале ролне. Један од већих захвата урађен је на Т-132, гдезавеса, одрађени брисачи на свим транспортерима и замењенеssss ну похабаних котерми (пластике). На дробилици 243А замењен је у дужини од 100 метара извршена замена и ојачавање носачаss је и електромотор. На ролен-ростовима је извршена планирана ролни, што је изискивало и веће варилачке послове – објашњаваsssконтрола узубљења, урађено наваривање сегмената и замењено Марјановић.ss пет, шест зупчаника и семеринга. Група за трачне транспортере Према речима руководиоца електроодржавања Зорана Раонића,током ремонта III фазе урађен је сервис целокупне пери-ss обавила је прегледе погонских јединица на свим транспортеримаи заменила десет електромотора. Замењен је редуктор на ферне опреме дуж транспортера, што подразумева граничнеssss Т-240, као и погонски бубањ на Т-355. Извршена је санација пресипнихместа, замена оштећених лимова, пластике и гумених управљачке ормаре, ормаре инсталација, а извршена је проверапрекидаче, искључиваче, инсталације осветљења, командно-ssssи замена неисправних елемената у разводним постројењима.ss Почетак рада погона након ремонтаsТакође је урађен сервис планом предвиђених високонапонскихssпрекидача и извршено испитивање и подешавање електричнихssзаштитних релеја за високонапонску опрему. Од осталих послова,замењено је 170 улазних копел-релеја.ssssИначе, у самом кругу Суве сепарације асфалтирано је окоss2.000 метара квадратних саобраћајнице, док су ударне рупе наsssпутевима саниране.ssУпркос чињеници да током овог ремонта није било већихулагања и интервенција, руководство Суве сепарацијеssssзадовољно је квалитетом и резултатом обављеног посла.ss– Очекујемо потпуну спремност погона. Оно што смо желелитоком овог ремонта, а нисмо успели да урадимо, је замена ка-sssssбине на утоварном месту „десет”, чиме би се стекли много бољиssуслови за рад људи који су за њу „везани” 24 сата – закључујеssИван Марјановић.А. Стојановићsssssss Ускоро ремонт I и II фазеssssИнвестициона оправка I и II фазе Суве сепарације премаssплану би требало да почне 5. и траје до 30. јуна, када сеsssистовремено обављају ремонти БТУ система Поља „Д”.ssКако нам је рекла управница I и II фазе МирјанаssПеришић, прво ће бити обављене припреме за ремонтsss(прање и чишћење погона), након чега ће уследитиssелектро и машински радови на свим машинама иssинсталацији. С обзиром да се у овом погону налазиsssпреко стотину погонских јединица, раднике Сувеssсепарације чека огроман посао. А. С.ssss 18ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићСнимио: Милан ЦвијетићКОЛУБАРА

ЖЕЛЕЗНИЧКИ ТРАНСПОРТ „ПРЕРАДЕ”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЛокомотиве на јавним пругамаДве чешке дизел електрчне локомотивезавршиле пробни рад, средином маја „парњаче”загашенеПрема речима Фрања Рајчевића, техничког директора Железничкогтранспорта, од 12. маја чешке локомотиве супочеле са званичним радом, када је први воз са једном локомотивомодвучен из станице Сушара у станицу Вреоци са теретомод око 1300 тона. Инвестицијом од око 1,8 милиона евра,уложених за куповину две нове дизел електричне локомотивеза потребе Железничког транспорта „Прераде”, осавремењен јеи олакшан рад у овом погону. Након шест месеци пробног радалокомотиве су доказале оправданост своје инвестиције.Чешке локомотиве свечано су у пробни рад пуштене почеткомдецембра претходне године, а званична дозвола закоришћење на мрежи пруга Србије за нове локомотиве Железничкогтранспорта издата је 21. априла.– Практично, сада су парне локомотиве загашене и више несаобраћају на нашим колосецима – рекао је Рајчевић и нагласиода су чешке локомотиве током пробног периода радиле у кругупогона на маневру и товарењу маршутних возова.Како наводи наш саговорник, за шест месеци експлоатацијеније било већих проблема у раду локомотива, већ само ситнијихкварова које су брзо отклањани.– Сервисери су редовно долазили, а према договору, токоммаја ће бити урађене још неке модификације везане зазапрашивање. Услови рада за запослене знатно су бољи и повољнијиу односу на старе парне локомотиве – објашњава Рајчевић.ПОМОЋНА МЕХАНИЗАЦИјА: РУДОВАЧКА АУТО-ГАРАЖАУслужби одржавања путничко-теренских возила у Рудовцима,епитет најбољег аутомеханичара у прошлој години понеоје Милорад Мартиновић-Окац.Током 11 година рада у овој радионици, поправио је на стотинеразних мотора, мењача и осталих агрегата.– Након распада „Инекса”, где сам провео две деценије, дошаосам у Помоћну да радим посао који волим. Премда је механикасложен и тежак посао, захтева пуно концентрације изнања, а радни дан ми је препун обавеза, задовољство ми је дасе бавим овим занатом. Поправљам моторе, мењаче, редукторе,диференцијале... Једина мука у послу су нам резервни деловии недостатак алата, али се сналазимо како би што већи бројвозила био у функцији. Захваљујући доброј сарадњи са младимколегама и руководиоцима, посао никада не трпи. Награда којусам добио за мене је велики подстицај за даљи рад, а од пензијеме дели још шест година – каже Мартиновић.Његов колега, такође награђени аутомеханичар МилорадТешић води рачуна о теретним возилима. У „Колубари” је почеода ради као руковалац рударских машина, а 22 године одржава„теретњаке” у рудовачкој гаражи.– У просеку, кроз радионицу дневно прође од 25 до 30 камиона.Углавном се ради о возилима старим око 30 година, па суИзрада пројекта радионице за поправку и одржавање новихлокомотива који ради колубарин „Пројект” је у завршној фази,а према очекивањима ускоро ће бити готов.У Железничком транспорту тренутно су актуелне припремеза годишњу инвестициону оправку. Поред редовних пословарадиће се и већи захват реконструкције утовара Поља „Б”,изградња 300 метара новог колосека и контактне мреже, такода ће се, након ремонта, уместо 15 товарити 20 вагона. Ако збогпожара који је недавно избио у Старој Сушари не буде промена,ремонт ће почети 5. јуна и трајаће 25 дана.Н. ЖивковићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМајстори свог занатаСнимио: Милан Цвијетић Фото: Документација Листа „Колубара”Чешка локомотива одвлачи вагонеМилорад Мартиновић-Окац и Милорад Тешићпоправке и интервенције честе. У суштини, услови за рад нисусјајни, али нису ни лоши. Недостају нам обука и усавршавањезнања, с обзиром да добијамо возила нове технологије, а имамопреко 15 врста возила различитих произвођача. Фали намкомпјутерска дијагностика и човек који би се тиме бавио, какоби нам сам процес рада био убрзан и олакшан. Иначе, након двеи по деценије рада, мислим да сам заслужио поверење својихколега и шефова, а настојаћу да и то оправдам наредних годинакажеТешић.А. СтојановићБРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 19 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

издвојенапредузећа„КОЛУБАРА-МЕТАЛ”: ПРОФИТНИ ЦЕНТРИ „РЕМОНТА”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„Ремонт” на тамнавском угљуsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssДругу годину за редом, на површинскомкопу „Тамнава-Западнопоље” започели су обимни посло виремонта БТД система, конкретно, седамрударских машина и Дробилане. Специфичностпосла огледа се у организовањујединственог радилишта на коме су уједињенирадни капацитети оба тамнавскакопа, док је главни носилац посла„Колубара-Метал”, тачније, пет профитнихцентара „Ремонта”, од којих највећи„притисак” посла трпе екипе „Електромашинскогремонта на терену”.Ремонтне активности су се први путизвеле на поменути начин у мају прошлегодине, за разлику од ранијих годинакада је вршен тзв. раздвојени ремонтБТД система са засебним радилиштима,што се показало као знатно ефикаснији,квалитетнији и јевтинији начин извођењарадова.Ремонт на угљу „Тамнава-Западног поља”подједнако је важан за пословање РБ„Колубара” и „Колубара-Метала”.„Метал”, као једина фирма на нашимпросторима која у потпуности може даодговори захтевима овако обимног посла,последњих неколико година димензионисанаје физички, капацитетно ирадионички за упоредни рад на два система.Према речима Владимира Симића,извршног директора „Електромашинскогремонта на терену”, ремонт седам рударскихмашина започео је 11. маја, а рок зазавршетак радова је 4. јун, и у том терминубиће завршен и посао замене кугличноглежаја на левку за пуњење бункера уs 20sРадилишта „Метала” на плацу у ТамнавиКвалитетан радни просторРемонтни плац на просторуповршинског копа „Тамнава-Западно поље” уређен је посвим прописима. На тај начинобезбеђени су неопходни условиза ефикасан рад на радилиштима,где се, пре свега, мисли на најлакшидолазак на плац и искоришћењемеханизације и радника. Имајући увиду да се послови овог „великог”ремонта обављају на угљу,проблем представља прашина,тако да је плац читавом шириномнасут ризлом и шљаком која ћесвакодневно бити поливана да би сеспречило подизање прашине. М. М.Дробилани. То је, иначе, посао који се попрви пут ради у овом постројењу.Што се електрорадова тиче, БранкоБојичић, заменик извршног директора„Електромашинског ремонта на терену”,истиче да је током ремонта планирана заменавећег броја електро мотора, 14 за потребе„Тамнава-Запад”, три за „Тамнава-Источно поље”.Шефови радилишта „Метала” СлободанЖивковић, Зоран Марковић, СлободанМандић и Јаков Костадиновић,сложни су у оцени да послови на ремонтуседам рударских справа са тамнавскихкопова спадају у редовне радне задатке,где се, углавном, раде захвати на раднимточковима, осталим радним елементимаи транспорту.Као и прошле године, највише послаће бити на „глодару 1”, његовим раднимелементима, кашикама и транспорту. Наведричару ће у поступак репарације ућирадни ланац „ведрице” са 43 кашике, редукторпогона „тураса”, а извршиће се истандардни послови замене сајли и хабајућихшина.Што се „глодара 2” тиче, највише послаобавиће се на радном точку и транспорту,јер је, планом експлоатације, закрај године планиран прелазак ове рудрскемашине преко Колубаре, док се на„банду” и „одлагачу” очекују редовни пословикласичног ремонта по дефектажнимлистама.М. МикићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићIN MEMORIAMМилован ЂорђевићРадници Сопственог одржавања ПЦ„Производња и регенерација” са ве ликомтугом примили су вест о из ненаднојсмрти колеге Милована Ђор ђевића,ВКВ електричара за електро моторне погонеза посленог у „Колубара-Металу”.Рођен је 29. децембра 1948. годинеу Жу пањцу. Радни век започео је каоелектричар 1974. године у Београду, уЈу гословенском драмском позоришту.Почетком 1985. године засновао јерадни однос у „Колубара-Металу”, уСлужби електроодржавања.За Милована Ђорђевића колеге имајусамо речи хвале. Био је одговоран исавестан радник, добар пријатељ и сарадник.Милованова изненадна смрт оставилаје велики бол у срцима његовихнајмилијих, супруге Светлане, синаАлександра и снахе Сеаде.КОЛУБАРА

председник СИНДИКАТА „колубара-услуга” јован ненадићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssРад за добробит фирме„КОЛУБАРА- УНИВЕРЗАЛ”Јован НенадићУвременима када радници имају свемање вере у синдикате интересантанје пример Јована Ненадића, председникаСиндиката „Колубара-Услуга”, окоме радници имају само речи хвале. Ужељи да сазнамо нешто више о њему каочовеку и лидеру Синдиката „Колубара-Услуга” разговарали смо са неколициномрадника овог колектива.– То је човек који сваком хоће да изађеу сусрет, па чак и када није у његовојмоћи, он ће пронаћи решење. Јован је човеккоји уме да саслуша радика, а пре свегага краси поштење – каже Тања СрнићМиловановић.Поред тога што се слаже са својом колегиницом,Наташа Миловановић, којага познаје и дуже него што је синдикалнируководилац, истиче да га функција нијеуопште променила.– Напротив, он не ради за свој интерес,него за добробит свих нас. За њега сусви људи исти, било да су са или без факултетскедипломе.Злата Станошевић, социјална радница„Колубара-Услуга”, истиче изузетнодобру сарадњу са председником СиндикатаЈованом Ненадићем, када су у питањуболесни радници или њихова деца. Јованје већ други мандат на челу синдикалнеорганизације.– За помоћ радницима иде 80 проценатасиндикалне чланарине, а ми немамодинара репрезентације. Мој телефондоступан је радницима од 7 до 15 часова,а ни поподневне посете болесним исоцијално угроженим нису ми стране –одлучно каже Ненадић.Јован Ненадић је поносан што је запослено170 деце радника „Услуга”, а тоје предвиђено као приоритет у Колективномуговору када је формирана синдикалнаорганизација. Од укупно 1.450запослених у „Услугама”, 1.200 су члановисиндиката, а то је још једна потврдаssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssВласници преузели фабрикуОснивачка скупштина акционарскогдруштва „Колубара-Универзал” одржанаје почетком априла, чиме су техничкизавршени процеси везани за приватизацијуовог предузећа, које је сада изванично постало део немачке компаније„Континентал”.Поводом преузимања фабрике, представници„Континентала” сусрели су сеса радницима и одржали конференцијуза новинаре на којој је било речи о оквирнимплановима за наредни период.– Одржавање скупштине акционарапрактично је први корак ка промени организационогстатуса „Универзала”, којивише неће бити д.о.о., већ отворено акционарскодруштво. Током наредних месецдана требало би да буду постављени новиСнимио: Милан Цвијетићоргани управљања и да буде извршенапререгистрација фирме. Ово је нова фазау развоју „Универзала” и сматрам да сурадници и руководство, али и купци идобављачи спремни за промене које насочекују – оценио је директор СлободанМилановић.Конференцији су присуствовали и директор„Континентала” за Југоисточну ЕвропуФранк Крихел, као и директор Секторатранспортних трака Јурген Дунсинг.– Наша компанија жели да производитамо где су купци, зато је било логично да„Универзал” постане део „Континентал”групе. Сматрамо да је у питању успешнопредузеће, са изузетно добром локацијом,које ће додатно ојачати нашу компанију –рекао је Дунсинг.А. Станићда људи верују синдикалном руководству.– Увек сам искрен према људима исрећан сам када могу да им вратим осмехна лице. Међутим, када не могу да им помогнем,отворено им кажем јер најгоре јекада људе лажете – каже на крају разговораЈован Ненадић.У овом тренутку Ненадићу је најважниједа радници сачувају предузеће, даплата буде редовна и да се приватизација„Колубара-Услуга” спроведе на легаланначин.Љ. МладеновићIN MEMORIAMСветлана ДаничићСредином марта, вест о погибијиу саобраћајној несрећи дваде сетједногодишњеСветлане Даничић, раднице„Колубара-Угоститељства”, бол но јеодјекнула међу њеним колегама, пријатељимаи познаницима. Била је на прагуживота, али непредвидљива стварностзаувек је угасила све њене, сновеи планове.Светлана је рођена 1988. године уЛазаревцу а живела је у селу Рукладе.Основу школу завршила је на Убу, каои Средњу школу угоститељских радника,смер кувар. Одмах по завршеткушколовања, са осамнаест година запослиласе у „Угоститељству” и дуго биланајмлађи радник ове фирме. Нековреме радила је на „Рајцу”, затим у кантинамау „Елмонту” и „Тамнави-3”. Токомпротекле две и по године била јеомиљена међу колегама, одговорна, савесна,послушна, друштвена...Изненадна смрт Светлане представљаненадокнадив губитак за њененајближе. У дубоком болу остала је породица,вереник и многобројни пријатељи.БРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 21 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sфељтонssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 22ВРЕМЕ МЕТАЛА (1953-2008) 8Монтери амбасадори „Колубаре”Пише: М. ЂоковићМонтажа „глодара” завршена 29.новембра 1960. године у част ДанаРепубликеИдок су самоуправни органи „Колубаре” анализиралирад копова и Централне радионице, поводом десетогодишњицесамоуправљања, у част Дана републике, 29.новембра 1960. године, на површинском копу у Рудовцима приводиласе крају монтажа багера „глодара”. Конструктивна тежинабагера износила је 370, а тежина у раду 460 тона, са теоретскимкапацитетом од 1520 кубика чврсте масе на сат. Багер је имаоосам ведрица, а запремина једне ведрице износила је 350 литара.Максимална висина копања је 12,8, а максимална дубинакопања пет метара. Багер, без типа и ознаке, био је веома импресиванза рударе и мештане који су долазили да виде ово металночудо. Багер је био висок 26, а мерен у правцу истоварне траке44 метра и својом конструкцијом био је предвиђен да ради наугљу.За разлику од ранијих, сличних багера, где је везивање читавеконструкције обављено закивцима, овај багер је све металнеделове везивао завртњима.Највећи проблем је био како извршити претовар делова багерау Вреоцима, с обзиром да нису постојале одговарајуће дизалицеи транспортна средства.На монтажи багера кога је испоручила западнонемачкафирма „Либек” радило је 19 ВКВ и КВ радника и седам неквалификованихрадника са копа и Централне радионице. У монтажису учествовала и двојица немачких стручњака, један замашински а други за електроделове.Монтажа багера је започета 16. маја, а завршена 29. новембра1960. године, под будним оком Славка Јелића, машинскогтехничара, шефа монтаже. Багер је почео свој пробни рад наПољу „Б”.У току 1960. године у Вреоцима је, одмах поред Централнерадионице, формиран Погон аутотранспорта са неколико аутобусакоји су одржавали редован саобраћај на неколико линија.Поред путничког саобраћаја овај погон је вршио и транспортнеуслуге својим камионима, превозећи разни потрошни материјалдо Централне радионице, постројења за прераду угља, јамскихрудника и површинских копова.Година 1960. међу радницима „Колубаре” остаће упамћенаи по томе што је први пут уведено стимулативно награђивањена основу личног учинка. Захваљујући таквој пословној политициисте године је произведено 2.121.950 тона ровног лигнита,приближавајући се максимално планираној производњи од 2,8милиона тона угља.За амбициозне програме осавремењивања Централне радионицеу току 1963. и 1964. године набављена је модерна опрема,машине и уређаји за израду резервних делова рударске опремекоји су до тада рађени искључиво у иностранству.Централна радионица је купила за тадашње време модеранбрзоходни струг „Морандо“ великих могућности, универзалнубрусилицу, глодалицу, пећ за каљење, покретну дизалицу у електрорадионици,покретни кран у вагонском одељењу, виљушкар,радијалну бушилицу и борверк (хоризонталну брусилицу). Набавкомструга „Морандо“ омогућена је знатно финија и бржаобрада тежих предмета, јер је овај струг могао да обрађује металнеделове до 600 милиметара пречника и три метра дужине.Набав ком универзалне брусилице омогућено је потпунокоришћење капацитета термичког одељења, јер су се раније свимашински делови који су се обрађивали, морали слати у иностранерадионице. Наравно, при томе се много губило на временуи трошковима израде. Набавком фрез машине омогућена јеизрада зупчаника већих димензија, као и обрада тежих делова,израда жљебова на тешким осовинама и др.Пећ за каљење омогућавала је термичку обраду већих металнихделова, великих погонских зупчаника за електричнелокомотиве. Бржа обрада већих површина, са већим отворима,омогућена је куповином борверка. Набавком ра дијалне бушилице,виљушкара, покретног крана у вагонском одељењу, дизалицеу електричној радионици, дошло је до праве револуцијеу техничким могућностима Централне радионице и до бржихи квалитетнијих оправки, одржавања и ремоната рударскеопреме на површинским коповима и постројењима за прерадуугља.„Монтажа” је формирана из монтажне групе која је монтираларударску опрему на коповима „Колубаре” још шездесетихгодина прошлог века. Осврћући се на минуле године ветеран„Монтаже” Милан Ђаковић Ђура, машински техничар, о тимданима је рекао:– На Поље „А” сам дошао 1956. године право из војске. Биосам руководилац прве групе монтера када је отворено Поље„Д”, понос наше „Колубаре”. Ту смо стицали прва искуства, даби касније прешао у Централну радионицу која је у свом саставуимала групу за монтажу опреме. Монтерске групе су формиранепо потреби када је требало монтирати немачке и рускебагере, транспортере. Прве монтаже опреме су вршене на тзв.Старом монтажном плацу који се налазио у Барошевцу, измеђупоља „Б” и „Д”. Тих дана се дошло до идеје да би паметно билоимати организацију специјализовану за монтажу рударске исродне опреме. Ми смо у рекордном року монтирали опрему,чак и брже него што су то радили стручњаци на немачким коповима.Био је невероватан ентузијазам, тако да кући нисмо ишлисве док се не заврши започети посао. Нас тридесетак радника1973. монтирали смо један транспортни мост за јаловину тежак10.000 тона на копу „Шварцепумпе”, близу Дрездена. Са нама сурадили Немци, Чеси, Пољаци…(наставиће се)ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssФото: Документација Листа „Колубара”Велики успеси монтера у иностранствуКОЛУБАРА

образовање икултураsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 24ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЛЕНЕ ЈЕФТИЋ НИЧЕВЕ КОСТИЋПрирода као инспирацијаУлазаревачкој Модерној галерији, 14.маја, отворена је изложба слика академскесликарке Милене Јефтић НичевеКостић.Уметница Милена Ничева је рођена1942. године у Томашевцу. Дипломиралаје на Факултету примењених уметност уБеограду где је завршила и постдипломскестудије на одсеку за сценски костим1971. године. Члан је Удружења ликовнихуметника Србије и УЛУПУДС-а који јојје прошле године доделио награду за животнодело за целокупни допринос позоришномдизајну.Лазаревачкој публици Милена Ничевасе представила сликама из свог најновијегциклуса „Тропи”, на којима суџунгле и природа која је нападнута цивилизацијом, као и сликама из циклуса„Жи вотиње” насталог осамдесетих година.– Уметница нам се вечерас представљасвојим чаробним ликовним светом. Својимшумама и животињама као да за свенас покушава да сачува део природе.Слике су постављене и изложене тако дасваког момента у случају неке непогодемогу да буду склоњене. Тако су и џунглеи озон, кога је све мање, сачувани у овимкутијама и пакетима који увек могу битинегде послати и склоњени – рекла јеЈагода Недељковић, кустос Модерне галерије.Уља на платну, углавном великихформата, изложена у Модерној галерији,која приказују сву лепоту и боје прашумаи животиња у њима, јасно указују даје уметници као инспирација послужилаприрода, која је, по њеном мишљењу, изнадсвега. Слике Милене Ничеве, премацентар за културуречима критичарке Јелене ГавриловићСтојановић, у свом стварању не следе ниузорак видљиве природе ни невидљивонестварно већ стварају свет заснован набоји. Уметница исписује своја платна итка густу мрежу флека, трака, исечакакојима моделира главу леопарда, тиграили тело зебре откривајући само равномернораспоређени пигмент на површинислике.Милена Јефтић Ничева Костић самосталнои групно излаже у земљи и иностранствуод 1969. године и већ четрдесетгодина ниже бројне награде за своје ликовностваралаштво. О. ШолтишssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКонцерт групе „Ступови”Снимио: Милан ЦвијетићМилена Јефтић Ничева КостићУЛазаревцу је поводом великог хришћанскогпразника Васкрса, 20. априла,одржан концерт музичког састава „Ступови”.У организацији Градске општинеЛазаревац, у Центру за културу наступиоје један од најквалитетнијих ансамбалакоји негује српску традиционалну музику.Публика, која је испунила салу допоследњег места, уживала је слушајућиетно музику обојену модерним аранжманимакоји се одлично прилагођавају садашњемтренутку и чине привлачноммлађим генерацијама. Празничну атмосферуупотпунила је глумица Тања Бошковић,која је говорила још необјављенестихове песникиње Зорице Симовић.Музички састав „Ступови” је настаопре шест година као део хуманитарнеакције „Обновимо себе - подигнимо Ступове”и до сада су сви његови концертибили намењени обнови манастира на Косовуи Метохији. Ансамбл окупља младеуметнике са важним циљем да негује звукенаших традиционалних и савременихинструмената на текстове светог владикеНиколаја Жичког.О. ШолтишДеца и песнициУ библиотеци Основне школе „ДулеКараклајић”, 15. априла, поводомваскршњих празника приређено је дружењеученика трећег разреда са песницимаРадиславом Јовићем и МиланкомПавловић.Песник Радислав Јовић живи у Београду,по професији је војно лице упензији, а поезију за децу и одраслепише више од 30 година. Јовић је издаоседам књига и носилац је бројних наградаза своје стваралаштво.– Сусрети са најмлађима су за менелепа дружења, опуштена, уз доста хумораи песама о другарству, љубави– рекао је песник. Децу је упознао сасвојом поезијом говорећи им стиховесвојих песама. Песникиња из БарзиловицеМиланка Павловић је овом приликомшколи поклонила фото-копијуфотографије старе 23 године на којој јеприказано откопавање костију војникаизгинулих у Првом светском рату исахрањених у Ћелијама и њихов преносу Спомен костурницу у цркви св.Димитрије у Лазаревцу.Сада већ традиционалан сусрет песникаса ученицима у школској библиотециовога пута уприличен је поводомваскршњих празника а са циљем да удеци пробуди скривене жеље и неоткривенеталенте. О. Ш.Упис студенатаЛазаревачки Консултативни центарВисоке школе техничких струковнихстудија из Чачка уписаће почеткомјула пету генерацију студената.На трогодишње школовање требалоби да се упише око 150 студенатакоји ће, по принципима болоњског процеса,похађати програме електроенергетика,електроника и рачунарство, индустријскаинформатика, производномашинство, графичка техника и производнименаџмент.У Техничкој школи „Колубара” у Лазаревцу,будући бруцоши ће од 22. до 26.јуна моћи да предају пријаве. Пријемнииспит ће се одржати 29. јуна на истомместу. М. К.Људски ресурсиМр техничких наука Милена Недељковић из Лазаревца докториралаје почетком марта ове године на Факултетутехничких наука Универзитетау Новом Саду. За своју дисертацију„Истраживање мотивације и задовољствапослом у организацији у услови матранзиције” она је користила најсавременијестатистичке методе и најновијунаучну литературу, при чему је део истраживањарадила у Рударском басену„Колубара”. М. К.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ИЗА СЦЕНЕ СА ЗОРАНОМ БЕЛОШЕВИЋЕМ, ГЛУМЦЕМ „ПУЛС ТЕАТРА”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСтваралаштво дуго 35 годинаспектакл У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУСнимио: Александар РашинСтручни сарадник за аматеризам уЦентру за културу. Прва улога упредстави „Николетина Бурсаћ”(1974.) у Обилићу. Прва улога и одмахнаграда на Фестивалу аматерских позориштау Кули, за најбољу мушку улогу.Прва режија представе „Чвор-ПетарПетровић Пеција” у Аматерском позориштуу Рудовцима 1979. године. Следережије представа „Маргарета” и „КраљИби” у Лазаревачком позоришту младих.Ово су уводне назнаке скице за портретдоајена лазаревачке позоришне сцене.Глуми у представи „Рогоња” (90.) уновооснованом Аматерском позориштуу Лазаревцу. Ређају се потом главне улогеу представама „Климактеријум” (91.) и„Бела кафа” (исте године). Монодрамом„Костур са Вида” (94.) већ постаје препознатљив.Памте се његове улоге професорау комаду „Пријатељство занатнај старији” (2001.), фризера у „Фризерућелаве певачице” (2003.), режира и тумачилик Петера у представи „Ковачи”(2006.), игра Мариа у представи „Укокајмог мужа” (2007.), глуми оца у комаду„Луди од љубави” (2007.), све у продукцији„Пулс театра” из Лазаревца.Као круну свог тридесетпетогодишњегдрамског стваралаштва остварио је улогуЈусуф ефендије на недавној премијери„Хасанагинице” у адаптацији и режијиМилоша Јагодића.Од самог оснивања имали сте ангажману „Пулс театру”. Може ли се ре ћи дасте и Ви један од твораца првог професионалногпозоришта у Лазаревцу?– На неки начин јесам. Када смо2001. године поставили прву представу„Пријатељство занат најстарији”, нисмони слутили да ћемо успешно радити нареднихосам година. Шта више, дочекалисмо да током тог периода стекнемо својупублику не само у Лазаревцу, већ и широмСрбије. Представили смо се и у ЦрнојГори, Републици Српској, Бугарској,Аустрији, Немачкој.Зоран БелошевићПредставе „Пулс театра” пуне салене само када су пре мијере већ и касније.Чиме то објашњавате?– Пре свега, трудимо се да радимоинтересантно штиво. Наравно, добримодабиром редитеља, затим добром глумачкомподелом и читавим тимом људикоје чине „Пулс театар”, ми из године угодину постајемо квалитетнији. НавешћуВам само један пример. Зимус смо нагостовању у Франкфурту имали 30-тоизвођење представе „Ковачи”, што је запозориште оваквог типа заиста великиуспех.Многи не знају да је Зоран Белошевићостварио запажене успехе и на филму„Ах, Џо” (главна улога) 2003. године, уфилму „Маказе” (2005.) а глумац је какото филмаџије кажу другог плана уфилму „Оптимисти”, редитеља ГоранаПаскаљевића (2005). Поменућемо и епизоднуулогу у ТВ серији „Оно наше штонекад бејаше”.Као стручни сарадник за аматеризамЦентра за културу Зоран Белошевићпоследњих година има значајну улогуне само у организацији манифестације„Дани европске баштине” у лаза ревачкојопштини, већ и као непосредан учесник.Подсетимо се Ваше активности на развијањукултуре говора у лазаревачкојопштини, која траје више од 20 година.– Рад са добрим рецитаторима је нештошто ми причињава посебно задовољство.Мислим да се може сматративеликим успехом што је ова општина изнедрилатридесетак републичких првакау рецитовању. Наравно, то је делимичномој успех. За то су, пре свега, заслужнињихови професори српског језика. Овегодине имамо два представника на Републичкомтакмичењу које ће се одржати умају у Ваљеву.И на крају рецимо да за наредну јесенЗоран Белошевић припрема још једноостварење са „Пулс Театром”, које ће суграђанимаприпремити поводом 35-тогодишњице позоришног стваралаштва.Љ. МладеновићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssДиксиленд шоуПод покровитељством Републичког секретаријата за културуГрада у препуној дворани Центра за културу, 9.маја, изведен је двочасовни образовно-забавни музичкиспектакл у извођењу осмочланог „Београдског Диксиленд Оркестра”.Овај јединствени ансамбл ове врсте музике на Балкануизазвао је овације очито задовољне публике, која је од почеткадо краја концерта својим аплаузима одобравала извођење познатихмелодија џеза.Фронтмен „Београдског Диксиленд Оркестра” професорВладимир Рацковић, аутор овог пројекта, атрактивним текстомпре сваке нумере подсетио је публику на добра стара времена.Либрето представља имагинарно крстарење паробродом пореци Мисипи, на коме се изводе најстарије, најкомерцијалнијеи најпопуларније композиције са самог почетка двадесетогвека. Велики аплауз публике изазвала је певачица АлександраБијелић отпевавши најпопуларније нумере блуза и џеза. Почевшиод „рег тајма” преко блуза и војне музике, „ДиксилендОркестар” је подсетио на све занимљивости и појединости настанкаџеза, по многима највеће културолошке појаве прошлогстолећа.Да би спектакл у потпуности био драматуршки заокружен,конципиран је тако да је осим чланова оркестра укључио за ширупублику и најатрактивнији део перформанса-дванаесточланиплесни ансамбл „Дикси Денс Шоу”. Плесачи у изузетно лепимкостимима ове епохе, играли су најатрактивније окретне плесовеса почетка двадесетог века као што су чарлстон, фокстрот,квик степ и слоуфокс.Љ. МладеновићБРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 25 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sспортssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 26РУКОМЕТ„Колубари” Куп СрбијеСлавље победника у дворани „Чаир”Рукометаши „Колубаре” освојили супрви трофеј на домаћој сцени иостварили највећи успех у историјиклуба.У Нишу је одржана завршница КупаСрбије на којој су учествовале, поред Лазаревчана,екипе „Партизана”, „Војводине”и „Југовића”. У полуфиналним сусретима„Партизан” је савладао „Војводину” резултатом30:20, а „Колубара” је победила„Југовић” са 26:16. Очекивано финале, истиактери као и прошле сезоне, али овогпута је „Колубара” убедљиво победила„Партизан” са 22:18 (12:6) и заслужено освојилапехар. Лазаревачки рукометашису у финалном сусрету само потврдилида су најбољи тим на домаћој сцени и дасе с правом надају да се на крају сезонемогу окитити још једном титулом и постатидржавни првак што би био истинскиподвиг .По окончању меча у Нишу жири јенајпре за најбољег актера финалног турнирапрогласио голмана „Колубаре” ШандораХодика, а затим је Драган Ценић,члан Управног одбора Рукометног СавезаСрбије, уручио пехар за освојен КупСрбије капитену „Колубаре” Душану Ненадићу.Заслуге за велики успех припадајуи играчима који нису играли у финалномдуелу. Голману Симићу, играчимаЗубићу, Милошу Митровићу и Павлову,тренеру Владимиру Драгићевићу и ВладануЈовичићу, председнику клуба, којије пре три и по године најавио стварањејаке „Колубаре”.Ниш: дворана „Чаир”. Судије: Мошоринскии Банџић (Зрењанин). Гледалаца:1000. Седмерци: „Колубара” 2 (2), „Партизан”6 (3). Искључења: „Колубара” 12,„Партизан” 16 минута.КОЛУБАРА Ходик 15 (одбрана, 3 седмерца),Лалић 4, Радишић 6, Јовановић,Ломић, Ненадић 1, Васић, Николић, Суџум1, Савић 2 (2), Дачевић 1, Бећировић2, Радовановић 2, Митровић 3.ПАРТИЗАН: Љубеновић, Голубовић,Н. Радосављевић 1, Тубић 2, Димитријевић2, Кладарин 1, Стојковић 9 (одбрана),Радовановић, Мирић, М. Радосављевић,Пилиповић 4, Милинић 4,Марјанац 4 (3), Алачковић.З. ЛазаревићКК „Колубара” међу прволигашимаКошаркашице „Колубара Младости”, под руководством тренера Милинка Шаренца,оствариле су велики успех у краткој историји свог клуба. Стигле су заслуженодо првог места у Српској лиги и од јесени ће се такмичити у Првој Б лиги. Поводомуласка у Прву лигу у Лазаревцу је одигран меч између кошаркашица „Колубаре”и селекције Српске лиге. После велике борбе Лазаревчанке су победиле резултатом73:72 и тако успешно окончале сезону.– Остварили смо велики успех јер смо били хомогени током целе сезоне али временаза славље нема јер треба наћи средства потребна за наредну сезону. Мислим даћемо наићи на разумевање а надам се да ћемо и у Првој Б лиги играти запажену улогу– речи су председника КК „Колубара Младост” Мирослава Пејчића. З. Л.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Зоран ЛазаревићЈелена у репрезентацијиЈелена Лазаревић (15) тенисом сепочела бавити у ТК „Колубара”, али јесвој неоспорни таленат доказала у Београду.Последњих година је једна однајбољих млађих тенисерки у Србијии недавно је у Новом Саду освојила јактурнир играчица до 16 година. Добрирезултати нису остали незапажени, паје позвана у репрезентацију Србије задевојке до 16 година.– Турнир у Новом Саду је био Акатегорије и није било лако стићи до победничкогпехара. Посебно се радујемпозиву да играм под националном заставоми својски ћу се потрудити даоправдам поверење – речи су скромнеЈелене која је ученица ОШ „Кнез Лазар”и сваки дан путује у Београд на тренинге.Очекује да ове године закорачии на међународну сцену и нада се да ћена најбољи начин репрезентовати својград Лазаревац. З. Л.„Мој први турнир”Одбојкашки клуб „Лазаревац” организоваоје 10. међународни турнир подназивом „Мој први турнир”, на коме јеучествовало 30 екипа са преко 350 такмичараиз скоро свих већих градоваСрбије. У финалу „Лазаревац” је победио„ТЕНТ” из Обреновца са 3:0.За нај бољу играчицу дводневногтакмичења про глашена је Сања Ђурђевићиз Лазаревца, а из победничке екипе је инајбољи примач Ма рија Павловић. З. Л.Четири злата из ГрчкеАлександар Лазаревић (1994), чланПливачког клуба ТЕК из Великих Црљена,на изузетно јаком турниру, којије одржан почетком маја у Халкиди подназивом „Европске младе наде” освојиоје златне медаље у дисциплинама 50,100 и 200 метара прсно, 200 мешовито,док му је сребро припало на 400 метарамешо вито. Међу преко 500 такмичараиз Грчке, Италије, Немачке и Србије онје био један од најбољих учесника овогмеђународног скупа. З. Л.Марковдански турнирУдружење Рома „Ром” из ВеликихЦрљена организовало је 8. маја Марковданскитурнир у малом фудбалу. УВеликим Црљенима такмичило се 12екипа из Лазаревца, Сремчице, Пркосаве,Степојевца, Медошевца...Победник Марковданског турнираје фудбалска екипа из Барзиловице, доксу Сремчица и Степојевац заузели друго,односно треће место. За најбо љегиграча проглашен је Далибор Стан ковићиз Сремчице. З. Л.КОЛУБАРА

ФУДБАЛСКИ КЛУБ „КОЛУБАРА” У ГОДИНИ ЈУБИЛЕЈАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssOдбранити статус прволигашаПосле тринаестог кола првенства Првелиге Србије „зелено-црни” налазесе на дванаестом месту са 37освојених бодова. Биланс у пролећномделу првенства није сјајан, остварене сусамо три победе и четири ремија, али суи пребринуте бриге око опстанка у ли ги.Гол одлуке на последњој утакмици одиграноју Лазаревцу, против „Срема” изСремске Митровице, пао је тек у надокнадивремена. Овај погодак као да наговештевабоља времена за Лазаревчане.Тренер првог тима и чак тринаестиграча, од чега девет стандардних првотимацанапустили су „Колубару” по завршеткујесењег дела првенства.Невоље с краја прошле наставиле сусе и у првим недељама ове године. Финансијскакриза притиска клуб већ дуже време,колико се може сазнати наслеђенадуговања износе преко десет милиона динара.Беспарица је скоро паралисала радклуба, покушај одржавања Скупштинеклуба остао је само покушај. Ипак, нештокасније одржана је скупштина и дошло једо промене комплетне управе. Нови Извршниодбор ангажовао је нови стручништаб, а „Колубару” је појачало седам новихиграча.По мишљењу Драгана Грчића, тренерапрвог тима, бод или два изгубљени сунесрећно. Међутим, он истиче да је застварање уиграног састава потребно двегодине. И, каже нам још Грчић, политикасадашње управе је да у саставу првог тимабуде бар пола играча са ових простора,што познаваоци фудбала већ примећујуу тиму који игра прволигашке утакмицеовог пролећа.Фудбалски клуб „Колубара”, са ис то ријатомдугим девет деценија, инсти туцијаје Лазаревца, хтео то неко да при зна илиОДРЖАНА 43. УЛИЧНА ТРКА „ГРАН ПРИ ЛАЗАРЕВАЦ 2009”Оштар шут Савановића голман Лабус није успео да зауставине. Текућа такмичарска сезона је за овајклуб трећа (уз такмичарску 1983/84. и1984/85.) у којој се налази у рангу одмахиспод елитног, а не треба заборавитипласман у полуфинале Купа Србије пренеку годину.– За наш клуб овај ранг такмичења је„права мера” и потрудићемо се да се ту изадржимо дужи период. Фунционишемојединствено, односи са окружењем су добри,па и више од тога. Сарадња са другимклубовима је чврста и трајна, „Колубара”је клуб од угледа и имена којиту сарадњу негује деценијама. Изградњаисточне трибине није нам у плану ове године,уосталом и стручњаци који раде заУниверзијаду „проучили” су стадион иконстатовали да је за те утакмице, пет коликоће се овде одржати, западна трибинасасвим довољна. Уколико пронађемосолидног заинтересованог пар тнера инађемо интерес клуба у тој сарадњи, можедоћи до завршетка клупског ресторана.Оно што је за нас најважније јесте дасе максимална пажња посвети мла ђимкатегоријама и да постепено укинемо финансијскупартиципацију роди те ља. Кодомладинске селекције то је већ учињено,а код других селекција пар ти ципација јеса 1.500 смањена на хиљаду динара месечно.Такође, уколико је ви ше дечака изједне породице у млађим селекцијама,партиципација се плаћа са мо за једно дете– речи су Драгана Алим пијевића, председникаИзвршног одбора.З. СтанковићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssВише од 700 такмичараСнимио: Зоран СтанковићУлична трка „Гран При Лазаревац 2009” одржана је 15. маја,43. пут, у организацији Савета за спорт Градске општинеЛазаревац, Савеза спортова Лазаревац и АК „Колубара”, апод покровитељством ГО Лазаревац.Промотер овогодишње трке био је прослављени бацачкугле, актуелни шампион Балкана, Драган Перић, који јеучествовао на четири олимпијаде. У 25 трка учествовалоје више од 700 такмичара из скоро свих атлетских клубоваСрбије. Највећу пажњу привукле су трка сениорки на 2.000и трка сениора на 4.000 метара. Код сениорки прво местоприпало је Амели Терзић, из Новог Пазара, која је спречилаАну Суботић да трећи пут узастопно победи у Лазаревцу.Суботићка је била друга, док је треће место припало АзриЕминовић, из Новог Пазара.У трци сениора први кроз циљ је прошао Мирко Петровић,из АК „Ужице”, други је био Велимир Бојовић из АК „КосовоПоље”, а трећи Горан Стоиљковић, члан АК „Морнар” из Бара.Међу јуниоркама на 2.000 метара најуспешније су биле: СелмаМустафовић (АК „Нови Пазар”), Милена Селаковић (АК„Сурчин”), Слободанка Марукић (АК „Слобода”, Чачак).У трци јуниора на 4.000 метара прво место освојио је НемањаЦеровац, друго Милош Пендић, а треће Муамер Хасановић.Организована је и трка деце ометене у развоју, која су одпредседника ГО Лазаревац Бранка Борића, као награду заучешће, добила по златну медаљу и мајицу.З. ЛазаревићБРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 27 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss