broj 1062 - PD RB Kolubara

пословање ипроизводњаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 10ОТПРЕМА УГЉА ИНДУСТРИЈИ И ДРУГИМ ПОТРОШАЧИМАУсловљена продајаДо средине септембра прековеликопродаје и малопродајереализовано 241.000 тонасушеног и око 425.000 тонасировог угљаИпоред континуираног снабдевањаугљем индустрије, широке потрошње,синдиката и других, токомцеле године, са првим данима септембранеминовно се појављује појачанатражња и притисак на Службу продајеКомерцијалног сектора РБ „Колубара”.Индустријскa предузећа су у 97 одсто опредељеназа набавку сушеног угља и премаовој категорији потрошача изми ру ју сеуговорене обавезе према аванс ним уплатамаи договореној динамици како се неби угрозила њихова производња. У протеклихосам и по месеци отпремљено имје око 27.700 тона осушеног угља а постојиуговорена обавеза за још близу 69.000тона.У истом периоду трговинама, односностовариштима, дато је око 112.000 тонасушеног и 163.000 сировог угља а постојиобавеза за испорукама 104.000 тона сушеноги 94.000 сировог угља. Као што јепознато пласман сушеног угља зависи одобима производње а ове године ситуацијаје нешто лошија због пожара који је почеткоммаја био у Сушари. Осим са Сувесепарације у Вреоцима одакле иде отпремасепарисаног комада, сирови угаљ сеиспоручује и са сепарације на „Тамнава-Источном пољу” и са грабуљара на Пољу„Д”, а ових дана укључује се у отпрему играбуљар на „Тамнава-Западном пољу”како би се за широку потрошњу обезбедиледовољне количине и свим купцимакоји траже угаљ изашло у сусрет. Добросу снабдевени сви трговци који су спремнида прихвате расположиве асортиманесировог угља, односно не инсистирајуна испоруци класираног комада са Сувесепарације у Вреоцима где је производњаограничена. Ове године испорука сировекоцке изузетно је добро ишла, поготовокамионска отпрема. У односну на прошлугодину када је до 15. септембра испорученооко 27.200 тона сирова коцкаове године је била дупло више тражена ивећ је продато око 52.800 тона.Синдикати који су на време почелиса куповином угља, имају добар степенреализације својих захтева а то нарочитоважи за сирови угаљ.Већина школа по завршетку претходнегрејне сезоне обезбеди средства и кренеса набавком угља, тако да су оне токомаприла, јула и августа добиле одређенеколичине и нису без залиха. Ипак, праксаје да се током септембра интензивнијеза угаљ јављају болнице, установе, локалнезаједнице, па и школе које користесвоје котларнице за грејање а које до саданису купиле угаљ. Ове категорије купацаимају благи приоритет и води се рачуна оњиховим потребама.Испорука угља запосленима у ЕПС-уврши се паралелно са отпремом радницима„Колубаре” тако да су и они са сировимугљем углавном већ снабдевени. Отпремеиду према плану и устаљеном редуи њима ће бити завршена испорука сушеногугља кад и радницима „Колубаре” аизузеци ће бити само делови ЕПС-а који сукасније доставили своје захтеве за угљем.У продајној служби Комерцијалног секоракажу да ће се без обзира на пожар којије био у Сушари настојати да се са штомањим прекорачењем испуне обавезепрема синдикатима, радницима ЕПС-а и„Колубаре” као и другим купцима.М. РадосављевићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Александар РашинЗа осам месеци ископано18,7 милиона тонаУ Рударском басену „Колубара”произведено је 18,7 милиона тона угљаза протеклих осам месеци ове године,што је практично на нивоу планиранепроизводње.Према подацима Службе за координацијупроизводње највећу количинуископало је Поље „Д”, 8,2 милионатона угља, око седам одсто мање одплана. Тамнавски копови забележилису прекопланску производњу – „Западнопоље” са 6,2 милиона тона пребацилоје план за око четири одсто а „Источнопоље” са три милона тона премашилоје план за 16 одсто. Поље „Б” је произвело1,2 милиона тона угља , испунившиплан са 99,1 одсто.У истом периоду забележена јепроизводња откривке од 42,7 милионакубика, 7,2 одсто више него што јепланирано. Поље „Д” је произвело 20,9милиона кубика откривке, за око 9 одстомање од плана. „Тамнава-Западнопоље” откопало је 13, 8 милиона кубикајаловине – 34 посто више од планиранихколичина а коп „Велики Црљени”пребацило је план откривке за близу 20одсто откопавши пет милиона кубиказемље. Поље „Б” је је премашило планза 24,2 одсто са три милиона кубика откривке.Д. А.У августу прерађеномилион тона лигнитаПрема подацима Службе за координацијупроизводње, укупна производња„Прераде” током августа износилаје око милион тона лигнита, штоје 72 одсто од планираних милион 392хиљаде тона.Погон са највећом реализацијом уовом периоду била је Топлана, која је,са преко 32.000 тона произведене паре,премашила план (од 27 хиљада) заскоро 19 одсто. Већу производњу одпланиране забележили су и Мокра сепарацијаи Железнички транспорт, којису произвели односно превезли преко309 хиљада 700 тона лигнита, што језа око десет одсто више од предвиђене282 хиљаде.Сува сепарација није остварила предвиђенибиланс, пошто је током августа,уместо очекиваних милион сто хиљада,произвела нешто више од 733 хиљадетона лигнита (66 одсто). Производњуиспод плана забележила је и Сушара,која је, уместо 56 хиљада тона, коликоје било предвиђено, осушила око 42хиљаде 800 тона (77 одсто).Током првих 13 дана септембра,укупна производња „Прераде” износилаје 464.179 тона угља. А. С.КОЛУБАРА

рационалније пословање „колубаре”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssРасписан интерни огласПрилика да се запослени у дирекцијамапреместе у производњуУциљу рационализације производње и смањења трошковапословања Рударског басена „Колубара”, од 10. септембра2009, отворен је интерни оглас за пријаву запослених којираде у Дирекцији РБ „Колубара” и дирекцијама огранака, а заинтересованису за премештај у производне погоне Рударскогбасена, на други одговарајући посао.Интерни оглас ће бити отворен до 10. октобра текуће године,а сви запослени са одговарајућом врстом и степеном стручнеспреме, своје пријаве треба да доставе Служби за кадровске пословеДирекције РБ „Колубара”.Према подацима који су добијени из производних деловаРБ „Колубара”, недостају радници рударске, машинске и електроструке у свим степенима стручне спреме. Поједини погониИНФОРМАТИЧКА ОБУКА И ДОБИЈАЊЕ СЕРТИФИКАТА ECDLsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssОбука кандидата оn-lineУслов за добијање START ECDL сертификатаиспунило 92 кандидата у „Колубари”. Већипроценат пријављених одустаје од оn-lineобуке. После паузе прва група полазникакренула на обуку 15. септембра, а друга 1.новембраПосле летње паузе обука кадрова РБ „Колубара” за добијањеECDL сетрификата настављена је 15. септембра.После прве групе полазника друга почиње обуку 1. новембра.У Рударском басену „Колубара” од средине 2007. годинекренуло се са реализацијом програма ECDL-а и тестирањемосновног знања неопходног за рад на рачунару за програмекоји се најчешће користе у пословним системима: Word, Excel,Internet и модула употребе рачунара и управљање датотекама.Интерни тест центар налази се у Сектору за АОП а одређенасу и два лиценцирана ECDL испитивача: Ненад Цветковић,математичко-технички сарадник и Никола Гркајац, дипломираниинжењер ФОН-а. Да би била могућа обука и полагање испитабило је неопходно обезбедити проток у рачунарској мрежии интернет проток за сваког пријављеног корисника. Премапланираној динамици коју је ЕПС одредио, у „Колубари” је требалода буде сваке године око 150 полазника, али како је прошлегодине рађена реконструкција целокупне рачунарске мрежеу Рударском басену, застој у обуци је трајао готово шест месеци.До сада од 176 пријављених кандидата услова за добијањемеђународно признатог цертификата Start ECDL у „Колубари”испунилој је 92 кандидата док је 12 у процесу полагања. По речимаНиколе Гркајца, велики проблем у раду им задаје то штосе запослени јављају за обуку, а касније одустају. Од укупногсу исказали потребу за саобраћајном, хемијском, гумарском,грађевинском, технолошком, и металском струком, а такође јепотребан и одређени број запослених без занимања (основнашкола).– Уколико би се на расписан интерни оглас пријавио одређениброј запослених, могао би се смањити тренутни бројрадника у дирекцијама. Истовремено би решили проблем санедостајућим радницима у директној производњи, пошто јеу последње време забележен велики одлив радника из производнихделова предузећа, по разним основама, а највише збогодласка у старосну и инвалидску пензију – рекла је за наш листСлађана Гуњајевић, руководилац Службе за кадровске пословеДирекције РБ „Колубара”.Текст интерног огласа са детаљним приказом потребнихпрофила, по огранцима, погонима и радним јединицама, објављенје на огласним таблама у свим дирекцијама „Колубаре” иОгранку „Пројект”. Н. Ж.броја пријављених, чак 34 је одустало од оn-line обуке а 38 нијепријавило ни један испит нити су се изјаснили да ли желе даодустану. Пошто постоје одређене квоте, велики проблем једа се у току периода предвиђеног за обуку, на та места „убаце”други кандитати. Према неким незваничним информацијама,каже Ненад Цветковић, сазнали су да је на нивоу ЕПС-а донетаодлука да обука и полагање ECDL буде обавезујуће за одређенестручне кадрове.– Постоји више начина како се стиче знање, а људи у ЕПС-усу се определили за набавку пакета интернет обуке који обухватаприпрему по модулима уз пробно решавање тестова. Кандидатрешава по 4 комплетна теста из сваког појединог ECDL модула узмогуће понављање сваког теста до 5 пута. Тако се запослени едукујуи стичу неопходне рутине на практичним примерима преко флешанимација уз практичан рад и детаљна упутства. Сматрало се даће запослени на овај начин брже доћи до инфомратичког знањанего сувапарним предавањима која одузимају време или читањемлитературе без практичних вежби. On-line припреме трају 45 дананакон чега је месец дана предвиђено за полагање испита. Серверикоји су направљени имали су за циљ да запослени у свако добадана које им одговара било на послу или кући прелазе тестове, акада кандидат закључи да је спремио неки модул, он се пријављујеза његово полагање и долази у учионицу Сектора за АОП где сеодвија полагање- каже Цветковић.Познату и признату „Међународну компјутерску возачкудозволу” односно сертификат ECDL-a данас у свету поседујепреко 9 милиона људи, а у свету постоји чак 22.000 тест центара.Влада Републике Србије пре пар година донела је Стратегијуразвоја информационог друштава, након чега је ЕПС покренуонабавку услуга из програма ECDL-а за сва привредна друштвау свом саставу. Информатичка обука запослених и ECDLсертификација предвиђена је за укупно 7.000 полазника.М. РадосављевићБРОЈ 1062 30. септембар 2009 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 11 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sсиндикатssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 12ДОПУњЕН КОЛЕКТИВНИ УГОВОРНаграде и казне према радуЗарада се може највише увећати за 30или умањити за 10 процената. Утврђеникритеријуми на основу којих непосреднируководилац попуњава образацСпоразум о утврђивању стандарда и норматива за оценурадног учинка запослених у Рударском басену „Колубара”потписан је 28. августа. Њиме су послодавац и Синдикалнаорганизација „Колубара” утврдили критеријуме за оцену радногучинка запослених као основу за увећање, односно умањењемесечне зараде, чиме је практично потпуно дефинисан члан 57.Колективног уговора.Послодавац и синдикат споразумели су се да се радни учинакутврђује на основу квалитета и обима обављеног посла, као и односазапосленог према радним обавезама. Основна зарада запосленогкоји оствари радни учинак изнад стандардног може се увећатинајвише до 30 посто, а оног који оствари учинак испод стандардногможе се умањити највише до 10 процената. Увећање или умањењеисказује се оценом у процентуалном облику за време ефективнограда у месецу за који се исплаћује зарада. Основица је основна зарадаувећана по основу радног искуства.Послодавац може да награди радника ако је остварио већиобим посла од стандардног или изнад стандардног квалитета,извршио послове пре задатих рокова, рационално користиорадно време или ако је уз редовно обављање својих пословаобавио послове који други запослени није могао да извршиквалитетно у задатом року. Такође, награда треба да следи акоје запослени уштедео у материјалним трошковима, оствариоповољније резултате у превентивној заштити, одржавању погонскеспремности техничких система, отклањању кварова ихаварија на постројењима и уређајима, ако успешно обавља пословеу ванредним околностима или по ванредном позиву илирадном налогу.ИЗ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „КОЛУБАРА”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssБањско лечењеЛечење у бањама Србије, крајем августа почело је за запосленеу „Колубари” којима је, због нарушеног здравља овакаввид опоравка неопходан.У Нишкој Бањи, у сменама од 5. и 15. октобра, рехабилитацијуће обавити 100 запослених, у Ковиљачи у шест смена по десетдана почевши од 28. августа лечиће се 300 радника, а у младеновачком„Селтерсу” у четири наврата од 14. септембра 100 радника.Прва група у Соко Бањи боравила је од 8. до 18. септембра,док је последња, трећа смена од 28. септембра до 8. октобра. Уовој бањи лечиће се 150 запослених. Рехабилитација у ВрњачкојБањи почела је 1. септембра, а завршиће се сменом која почиње11. октобра. У престоници нашег бањског туризма опоравиће се300 „Колубараца”, док је Пролом Бања од 8. до 18. септембра већугостила њих 50.Са „Површинских копова” на опоравак одлази 563 радника,из „Прераде” - 148, „Метала” - 128, из Дирекције „Колубаре” - 67,„Услуга” - 36, „Грађевинара” - 27, „Угоститељства” - 18 и из „Универзала”- 13 запослених. Д. М.Радни учинак испод стандарда је ако запослени остваризначајно мањи обим посла од планираног, без кривице послодавца, ако неблаговремено и неквалитетно извршава послове или ако неоправдано изостаје са посла, касни на посаоили неовлашћено напушта посао. Основа за умањење зарадеје и када се не одазове на позив овлашћеног лица уколико мује одређено дежурство ван радног времена, као и уколико неприсуствује обавезној обуци и полагању испита из области безбедностии здравља на раду, или ако не поштује правила коректногпословног односа и понаша се недолично према другом запосленом,непосредном руководиоцу и другим руководиоцима,странкама и лицима ангажованим на раду у „Колубари”, нетачноевидентира и приказује резултате рада, одбија да се подвргнелекарском прегледу у року од седам дана од дана пријема упутаради утврђивања радне способности. Такође, и када на другиначин крши радну и технолошку дисциплину предвиђенуважећим прописима, општим и појединачним актима послодавцаи уговором о раду.Учинак се утврђује једном месечно приликом обрачуна зараде,а оцену резултата рада запосленог коме се увећава илиумањује зарада у писаној форми дају директори огранка, односнопомоћници директора у организационим целинама којимаруководе на основу образложеног предлога непосредног руководиоцакоји попуњава за то предвиђене обрасце. Оцена резултатадоставља се надлежној служби за обрачун зарада.Овај споразум примењиваће се од обрачуна зарада за август2009. године. Д. МатићНово знање за полазнике„Усавршавање QMS, EMS и OHSAS”, назив је семинаракоји је 3. и 4. септембра одржан у Пословодном одбору Рударскогбасена „Колубара”.Ради подизања општег нивоа знања, 20 нових полазниказапослених у „Колубари”, овом приликом упознало се сазахтевима стандарда ISO 9001, његовом применом, методамаунапређења квалитета, интеграцијом система управљањаквалитетом, еколошког менаџмента, менаџмента сигурностии здравља на раду. Предавач је био професор доктор ЉубишаПапић, директор Истраживачког центра DQM из Чачка.Иначе, овај семинар представља наставак едукативнихпрограма за увођење стандарда квалитета у овој години.Д. М.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

НОВИ БТО СИСТЕМ НА КОПУ „ТАМНАВА-ЗАПАД”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗавршетак до краја годинеиз огранакабасенаКомплетна опрема система трачнихтранспортера налази се у копуРеализацији новог јаловинског система, чија је вредност 77милиона евра, назире се крај. С обзиром да су средстваобезбеђена из кредита, веома је важно да, због условакредитирања, цео пројекат буде завршен до краја ове године.Закључно са 10. септембром техничка реализација пројектаје 93, а финансијска 87 одсто, сазнали смо од Добривоја Стефановића,помоћника директора РБ „Колубара” и руководиоцапројекта.– Посматрано до 9. септембра монтажа багера касни, алина том пакету имамо интезивних активности и тренутно јена његовој монтажи ангажовано више од 80 људи. Степенреализације на овом делу пројекта сада износи 85 одсто – кажеСтефановић. Крајем августа транспортован је радни точак намонтажни плац и монтирана стрела радног точка. Тренутносе комплетира дизалица од 500 тона која је ангажована заподизање стубова један и два, што ће бити реализовано нареднихдана. Уградњом радног точка сви велики склопови челичнеконструкције били би завршени, а монтажа преостале машинскеопреме би уследила одмах потом.– На састанцима са свим извођачима, који су одржани 25.и 26. августа, „Круп” и „Метал” су потврдили да је 16. октобартермин за почетак транспорта багера са градилишта на коп. Наоснову тренутног стања радова, овај рок је веома оптимистичани може се очекивати да он буде пробијен – каже Стефановић.Када је реч о систему транспортера, комплетна опрема „па кета2” је у копу. Ова опрема треба да замени стару линију транспортераширине 1.600 милиметра, која ће бити пребачена нанови коп „Велики Црљени”, да би и на њему могла да започнепроизводња угља.– Менаџмент копа „Тамнава-Запад” се веома потрудио датехнологију откопавања на II БТО систему тако прилагоди да биТРЕЋА ЛИНИЈА НА УГЉЕНОМ СИСТЕМУТранспорт расподелне станицесе минимизирали застоји у току уклапања нове опреме. То значида ће свих пет нових транспортера моћи да се функционалнопробају и повежу са диспечерским центром пре заустављањастарог система, које се очекује 25. септембра – каже руководилацпројекта. Након заустављања система потребно је да сеизврши повезивање са старим багером и одлагачем који је пренеколико месеци почео са радом у оквиру старог система. Завреме овог уклапања на багеру и на одлагачу ће бити извршенипотребни сервиси. Очекује се да систем отпочне функционалнепробе под оптерећењем 4. октобра.„Пакет 5” обухвата монтажу две расподелне станице и допочетка септембра једна је уклопљена у систем за међуслојнујаловину. Функционалне пробе друге станице на монтажномплацу урађене су у првој половини септембра, након чега јеомогућен транспорт на радну позицију. Уклапање у систем морада се прилагоди технолошкој ситуацији на копу јер ће ове станицерадити на угљеном систему.М. ДимитријевићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssБољи угаљ и лакши радПостављањем расподелне станицеформирана трећа линија. Омогућена бољахомогенизација на откопавању угљаПочетком августа у угљени систем копа „Тамнава-Западнопоље” укључена је у рад међуслојна расподелна станица,прва од две купљене од немачког кредита. Постављенаје на другој линији угља, ослобођен је један транспортер иформирана трећа линија у производњи угља. Уграђен је новиУ-6 транспортер чија је првобитна дужина била 607, а каснијеповећана на 1.300 метара.– На првој линији ради „глодар 1”, на другој „глодар 2”, ана трећој линији „ведричар”. Формирањем нове линије створенису услови за бољу хомогенизацију на откопавању угља иза побољшање његове просечне калоричне вредности – кажеСнимио: Александар РашинМихајло Петровић, технички директор копа „Тамнава-Запад”.Након што престане да ради стари јаловински систем,транспортери на бившем систему ће бити искоришћени заформирање крајњих дужина фронтова друге и треће линије наугљу. Сада су ти фронтови скраћени на половину.Разговарали смо са посадом „ведричара” 8. септембра. Тогдана на БТД II систему био је сервис на сва три багера.– Откако је формирана трећа линија лакше је радити, свакибагер има своју линију, па више не морају да се чекају. „Ведричар”копа само „други угаљ”, а на местима где има малих количинапеска он се директно пребацује у откопан простор „бандом4”. Могућност расподелне станице је да товари само угаљ– каже Жељко Петровић, шеф БТД II система.Багериста на „ведричару” Радивоје Ђурић истиче да субољи услови за рад откако је формирана трећа линија, немапрослојака, па се и машина мање хаба. Већа је искоришћеностбагера и квалитет угља је бољи.М. ДимитријевићБРОЈ 1062 30. септембар 2009 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 13 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ИНВЕСТИЦИОНА ОПРАВКА БТО СИСТЕМА НА „ИСТОКУ”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСпремни за нове пословеНа површинском копу „Тамнава-Источно поље” 28. августазапочели су радови на инвестиционој оправци БТОсистема. Радовима, који ће трајати двадесет пет дана,биће обухваћене три велике рударске машине: „глодар 1”, „банд1” и „одлагач 1”.Према речима Синише Елеза, главног електро инжењераБТО система, радници Одржавања електро службе „Таманава-Истока” биће ангажовани на сервису високонапонских постројења,замени каблова и дотрајалих делова на три трачнатранспортера и свим погонским станицама. Овогодишња инвестиционаоправка захтеваће више ангажовања јер је планираназамена опреме која је „преостала” од прошле године.Што се машинских радова тиче, на „глодару 1” акценат сеставља на репарацију транспорта, пријемног бункера и радногточка, с обзиром да су услови у којима је ова машина била уексплоатацији последњих неколико месеци веома лоши.Војислав Миловановић, надзорник Машинске службе „Тамнава-Источногпоља”, истиче да се добром организацијом посла,правовременим планирањем и, пре свега, залагањем радника„Колубара-Метала” који су носиоци читавог посла, зи маможе успешно сачекати.Инвестициона оправка БТО система, пре свега, „глодара 1”„ТАМНАВА-ИСТОЧНО ПОЉЕ”на површинском копу „Тамнава-Источно поље”, од изузетне јеважности не само за јаловински систем, већ и за комплетан производнипроцес на копу „Велики Црљени”, који би крајем годинетребао да започне континуирану производњу. М. МикићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssРадионица за гвоздене точковеРадници булдожерске радионицеСнимио: Александар РашинСнимио: Александар РашинИнвестициона оправка „глодара 1”Добру вољу, колегијалност и креативност у проналажењуначина да се свакодневни проблеми на послу заборавемакар на кратко, показали су радници булдожерске радионицена површинском копу „Таманава-Источно поље”. Четрдесетакрадника овог погона удружило је минимална новчанасредства и средином септембра организовало излет на Перу ћац.Сем уобичајних пецарошких занимација или једноставног лешкарењапоред воде, најважнији повод за окупљање другара са„Истока” у хотелу „Језеро” био је свечани испраћај у пензију колегаПредрага Ћирића и Младена Бојовића.– Некако је досадило чекати крај децембра, и онако, узгред,уз прославу Нове године, колегама који су завршили свој раднивек гурнути у руке поклон и то је све. Договорили смо се даовога пута то мало боље осмислимо и организујемо излет којиће сви памтити – објашњава Дејан Пејовић, стругар, један одиницијатора овог лепог догађаја.Иначе, Предраг Ћирић из Ваљева, свој радни век у „Колубари”започео је 1978. године у Помоћној механизацији. Био јеангажован на радном месту руковаоца булдожера и цевополагача,а последњих неколико година, због здравствених проблема,распоређен је у алатницу.Младен Бојовић, аутомеханичар, живи у Лазаревцу. У радниоднос ступио је 1969. године као радник „Грађевинара”, а у „Колубару”прелази 1981. године.Булдожерска радионица на површинском копу „Таманава-Источно поље” састоји се од пет одељења: аутомеханичарског,браварског, аутоелектричарског, заваривачког и стругарског.Укупно је упослено 80 радника.Поред радионичког простора, овај погон обухвата и такозванопралиште са плацом старих машина. Уобичајни пословикоје се изводе у овој радионици су ремонти мотора, диференцијала,возних механизама, практично, целог програмакоји се налази у склопу Помоћне механизације (булдожери, цевополагачи,утоваривачи, грејдери, багери, виљушкари), па сечесто може чути да их зову радионицом за гвоздене точкове.– Посла има увек, некада више, некада мање, али машине сеувек кваре. Ипак, у зимском периоду је најтежа ситуација кадасе температуре спуштају испод нуле. Највећи проблем је „стартовати”машине. Због тога су дежурне екипе механичара и електричарастално ангажоване на терену и кроз дванаесточасовнорадно време покушавају да ситуацију држе под контролом –каже Живо Петровић, технолог одржавања. М. МикићБРОЈ 1062 30. септембар 2009 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 15 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss НА ЈАЛОВИНСКОМ СИСТЕМУ ПОЉА „Б”ss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssОдлазе стари, нема нових радникаsssssssssss Јутроsовог 11. августа није баш обећавало. Небо црно, киша има довољно, сарадња са осталим службама је на високом нивоу.Што се тиче временских услова, у односу на прошла, овоss сипи, у даљини потмула грмљавина. Да није овако топло,ss рекло би се да је јесењи дан. Газ је спреман и кренусмо у лето је подношљивије, ја се више плашим зиме – јасан је Глигоријевић.ss обилазак јаловинског система на Пољу „Б”. Дугачак је око седамкилиометара. Константно се мења у складу са технологијом Док се пењемо на „глодар 3” видимо на врху етаже планирssss рада копа. На њему раде два багера, „глодар 3” и „глодар 4” који мајстора са колегом, чекају да се квар отклони. Обавља незавиданпосао, али није желео да коментарише. Био је кратак:sssсе повремено укључује на угљени систем. Ту су такође и осамss трачних гранспортера, заокретна трака и одлагач О4. Производнирезултати запослених на њему, њих око 150 говоре сами Са осмехом нас дочекује Раде Алексић, багериста „глода­– Што мање причам, паметнији сам!ssss за себе. У мају пребачај од 85 одсто, јуну 36 а у јулу 27 одсто изнадпланираног.лио на столицу. Она стварно очерупана, климава, једном речјура 3”. Од 28 година рада, 22 је на овом багеру. Одмах се пожа­ssss Са радом система и проблемима са којима се суочавају, упознаонас је Васо Челебић, инжењер оперативе.бучнија од багера, захвални смо што није.– никаква. За климу је хтео да нам на лицу места докаже да јеsssss – Овакве резултате није било лако остварити, нарочитоss уколико се зна да је сезона годишњих одмора, али и да се одласкомквалификованих радника а непримањем нових, ство­ssss рила празнина коју премошћујемо на разне начине. Управоss данас, заустављени су багери дреглајни „мариони 7” и „6” и њиховапосада повучена на систем, јер другачије нисмо могли даsssss омогућимо његово кретање – наглашава Челебић.ss Истакао је такође, да им временски услови знатно отежавајуss рад. Што су тежи, то је и надзорно техничко особље више везаноза терен.ssss Нагомилану земљу са чланака дуж траке поред које пролазимоскида Марко Живковић, радник са уговором о привреме­sssssно повременим пословима. По занимању је металостругар, наss Пољу „Б” је запослен као помоћни радник две и по године. Радиss осмочасовно радно време пет дана у недељи, два одседа. За седамнаестхиљада обавља најтеже послове на копу.ssss – Време ма какво да је, ти си нон стоп напољу. Нема где да се Ради се кашика „Глодара 3”ss сакрије човек. Ма није ме то брига, само нека нам продуже уговореда радимо, јер већ увелико моје колеге добијају отказе, шта – На овом багеру укинуто је место тракисте, скинута његоваsssss ће бити, видећемо – забринуто рече и настави са послом. кабина и уведен видео надзор. Самим тим, багериста је дуплоss Пред нама израња „рудис”, лагано напредује вођен сигурномруком багеристе Радисава Спасића. Док осматра транс­У одређеном тренутку, морам издати пет команди а само је двевише оптерећен јер мора да врши и утовар и копање багером.ssss порт машине, рударски пословођа Раде Ивановић предухитриоје свако наше питање:раметре и није ни предвиђен за неки аутоматизован рад, којируке. „Глодар 3” спада у ред мањих багера који често мењају па­sssss– Не питај нас за здравље, не питај за услове – каже.у принципу никада није био исправан и поуздан – наглашаваss А онда, пошто је „рудис” стао, прилази нам.Алексић.ss – Не гледај ми панталоне, не зна им се колико рупа имају. Багер мора да се помери да булдожер уради планум, тако даss Видиш ове чизме, једна летња, једна зимска, нема у магацину да крећемо даље. Преко асфалтног пута возимо се до „одлагача О4”.ss спарим ове две. Људства нема ни за лек, ови дечаци са уговором Успут свраћамо на погонску станицу У-2. Руковалац станице јеss о повремено привременим пословима један по један нестају а не на замени, иначе ради на станици 1-7. Рекао нам је да без обзираss видим да долазе нови. Докле ће ово да траје, не зна се. Политика што је ова станица у много бољем стању, када је овде, не може даsss ме не интересује, само рад, а како овако да се ради, никако – дише од лепљивог смрада који се уздиже са оближњег сметлишта.На наше изненађење, много је мање коментарисао смрад, аss више за себе рече.ss „Рудис” је иначе справа која ради уз „глодар 3”. Док прилазимобагеру који мења лице Барошевца, видимо вариоца и три тако да су крађе ролни све учесталије а лопови све осионији. Немного више обезбеђење копа. Каже да не реагују правовременоssss радника упослене око кашике. Вари се ланац. И ма колико пута осврћу се на повике радника, настављају „свој ” посао.ss били поменути услови и чувени киша и снег, морате свим овим Док одлазимо, видимо два булдожера како раде на затр павањусмећа. Смрад се увлачи у сваки кутак газа. Пред нама, наsssљудима одати признање. Пожале се али они су ти који остају.ss Стојимо у блату а киша је само попрскала. Они се подвукли под на огромној равној платформи, „одлагач О4”. Грациозно се протегаодоминирајући околином, кипајући силне кубике земље.ss кашику багера. Настављају ланац.ss Драгиша Глигоријевић, машински инжењер I јаловинског Горан Бошковић, багериста, задовољан је поузданошћуss система надзире посао.овог одлагача јер, како нам је објаснио, један је од млађих, такоss – Највећи проблем нам је превоз. Како је ово најдужи систем да се за сада добро показао.sssна копу, тешко је сменском особљу да стигне да интервенише – Када су лоши временски услови, мало је повећана будностss са једног краја на други и благовремено отклони квар. Када су али све је то део посла. Основни проблем нам је недостатак радника.Имамо два „дечака” али уговор им није продужен, надамss веће оправке и двоседмични сервиси, немамо добру подршкуss из радионице јер немамо довољно људства. Просто не стижемода урадимо више интервенција за кратак период. Алата добацује нам Бошковић док одлазимо.Д. Весковићсе да ће се њихов статус ипак решити. Без радника се не може –ssss 16ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимила: Драгана ВесковићКОЛУБАРА

БУЛДОЖЕРСКО ОДРЖАВАЊЕ ПОМОЋНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСпособан кадар – дужи век машинаБулдожерско одржавање је део Помоћне механизације којеводи рачуна о исправности свих машина из овог програма.Поред булдожера, ту су цевополагачи, хидрауличнибагери, утоваривачи, грејдери, скипови, ваљци... Имају многопосла, па током већих интервенција раде и прековремено, јер опреко 260 машина брине око 160 радника. Посао је организовантако да гро људи ради у првој смени, један број у другој, док сенеретко посао наставља и у трећој смени.Директор Помоћне механизације Света Мирковић истичеда је за добре резултате ове службе заслужан одличан кадар,како мајсторски, тако и инжењерски.– Сви послови, од најситнијих интервенција до генералнихоправки мотора и мењача обављају се искључиво у нашим радионицама.За разлику од других копова у Србији и сличнихфирми, којима компликовано одржавање раде посебне кућеспецијализоване за тај посао, овде се све ради у сопственој режији.Потврда доброг рада је и податак да су поједине машине(булдожери генерације ТД-25 Е) још увек у радном стању, азахваљујући добром одржавању премашиле су скоро три раднавека према европским стандардима. То значи да не постоји ниједан проблем, нити квар који ови људи не могу да отклоне, акоу том тренутку постоје одређени делови за тај посао. Машинекоје нису поправљене или „чекају” резервне делове, или супредложене за расход – каже Мирковић.ОДЕЉЕЊe ЗАШТИТe ОД ПОЖАРА „ПОВРШИНСКИХ КОПОВА”Лето које је на измаку, запосленима у Одељењу за заштитуод пожара „Површинских копова”, срећом, није задавалопуно посла. У првих шест месеци ове године забележен јеједан велики пожар у „Преради”, један средњи на Пољу „Д” и 126малих на осталим коповима. Угашено је и шест пожара код такозванихтрећих лица. Објашњавајући специфичности великогпожара који се у мају догодио у „Преради”, Миомир Живковић,руководилац Oдељења заштите од пожара, каже да је великиуспех то што пламен није захватио нови део „Сушаре”, јер сетиме спречила опасност од експлозије. Пожар средњих размеракоји је евидентитран на Пољу „Д”, догодио се на траци транспортераЦ 14, у дужини од непуна четири метра. Главни посаоовде су урадили запослени на транспортеру који су на времереаговали. Мањи пожари догађали су се услед паљења угљенепрашине, ролни и електричних инсталација, што се махом дешавазбог материјала који рефлектују сунчеву светлост.Горући проблем „Колубариних” ватрогасаца који гасе пожарена свим површинским коповима, од Поља „Б” до „Тамнава-Западног поља”, на индустријским, али и цивилним објектима,јесте све мањи број директних извршилаца. У овом тренутку,недостаје 18 људи, тако да се редован рад организује уз пуно напора,договором и добром вољом свих који раде овај озбиљан иодговоран посао.Мирослав Станковић, командир Ватрогасне јединице у Барошевцу,ка же да им недостају оперативци- ватрогасци и возачи, идодаје да би рад био немогућ без 13 младића који су већ пет годинаангажовани уговором о привремено-повременим пословима.Док радионица у Зеокама „покрива” површинске коповеПоље „Д” и Поље „Б”, о исправности булдожера на „тамнавским”коповима брину радници Помоћне механизације у тамошњојрадионици. Машине су различитих типова, произвођача и старосногдоба од једне до 30 година.По речима управника булдожерског одржавања АлександраИванковића, од велике користи су повремене обуке запослениху фабрикама где су машине произведене, како би сеадекватно сервисирале и поправљале.– Поузданост машина је, захваљујући добром сервисирањуи одржавању, на високом нивоу, осим у случајевима каданемамо резервне делове. Процедура набавке је дуготрајна иврши се путем тендера, а углавном нам фале делови за транспорте,пољски и „либхеров” програм. Попуњеност кадровау радионицама је углавном добра, изузев евидентног недостатакаварилаца и бравара. С обзиром на тежину и природуовог посла, одзив радника на интерним конкурсима је слаб– оцењује Иванковић.Током последње деценије број машина на коповима скороје утростручен. На пример, крајем деведесетих година, Поље„Д” је радило са четири, пет булдожера у закупу, а данас ихје 15 на том копу. Степен искоришћења машина је релативновисок.А. СтојановићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНедостају ватрогасци и возачиСнимио: Милан ЦвијетићДео ватрогасне екипе из РудовацаНаши саговорници истичу и да су им неопходна два новавозила, јер возни парк није обновљен већ три године. Билоби пожељно, да због специфичности терена то буду ватрогаснавозила са мањом количином средстава за гашење, а већомпроходношћу.Треба рећи и да за „Колубарине” ватрогасце нема одмора низа време сезоне ремоната, када је мобилност на веома високомнивоу.Д. МатићБРОЈ 1062 30. септембар 2009 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 17 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss СУВА СЕПАРАЦИЈАss sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПуни камиони са објекта „четири”sssssssssssss Велика потражња сирове тересовање купаца је увек велико – кажеМирјана Перишић.оквире, радници у класирници имајувибрације које често превазилазе разумнеssss коцке на Сувој сепарацији.Пословођа класирнице на I и II фази могућност одржавања личне хигијене.sss Просечно се утовари до 1. 000Суве сепарације Мирко Николић води Међутим, то и није од велике помоћи, јерsрачуна о технологији рада, која се, како су након купања у обавези да се поновоss тона угља на данsкаже, првенствено базира на квалитету врате на радно место због примопредајеssугља који се допрема са Поља „Д”, али и смене. Прича радника на класирнициssна потребама потрошача.слична је другим причама људи којиss Поред утоварног места за ТЕНТ и – У зависности од потреба технолошкихлинија, приоритет има Топлана, за­условима рада. Сваки од њих има својутакође раде на местима са отежанимss „седмице” (комадни угаљ), у оквируI и II фазе Суве сепарације натимутовар коцке у вагоне и утовар ками­муку, своје приватне и пословне пробле­sssssлази се и „четворка”, где се врши утовар онске коцке за широку потрошњу. Преко ме, па је међусобна блискост ових људиss сирове коцке. Пре четири године, ово овог објекта угаљ може да се пласира и и изражена колегијалност олакшавајућаss утоварно место прилагођено је и за утоваругља у камионе, с обзиром да се овде ца, иначе, има могућности да одради не­како је у другим деловима Србије, овде јеобреновачким електранама. Класирни­околност. О плати и не говоре, јер, кажу,ssss још од 1969. године угаљ товарио само колико различитих врста технологије. још увек добро, докле год буду имали штаss у вагоне за ТЕ „Колубара А” у Великим Поред додавача, резонантних сита, двоваљчастихдробилица са назубљеним ва­да утоварају у камионе. А. СтојановићsssЦрљенима, К-50 и седласте вагоне Југословенскежелезнице.љцима, ту је и већи број трачних транс­ssss Управница I и II фазе Суве сепарације портера које је потребно одржавати, па IN MEMORIAMss Мирјана Перишић објашњава да поред је евидентан недостатак радника. По систематизацији радних места, у класирни­ss утовара угља за електрану и сирове коцке,на „четворци” постоји и могућност ци би требало да ради бар десетак људи,sМиле Жарковићssssутовара комадног угља са III фазе. али због актуелних годишњих одмора,ss – Из утоварних левкова преко реверзибилногтранспортера Т-312, Т-312 А и запослених у пензију, објекат тренутнорехабилитација, рекреација и одлазакаssss Т-401, угаљ се утовара у камионе или вагоне.Због велике сезонске потражње за циљу одржавања производње и безбед­функционише са четири руковаоца. Уssss угљем, тренутно се (већим делом) вр ши ности, радник мора бити распоређен наss свакодневни утовар асортимана сирове више радних места у току смене, па имsss коцке у камионе. Просек утовара је до и ми, шефови притичемо у помоћ токомss 1.000 тона угља дневно. Постоји мо гућност чишћења објеката, утовара и кретања машина.С обзиром на дотрајалост погона иss издвајања и веће количине сирове коцке,али је због преплитања технологија инсталација, али и због лошег квалитетаssss на објекту класирнице то неизводљиво, угља, чистоћу и безбедност није лако одржаватиса мало људи – каже Николић.ss пошто се и Топлана снабдева из истог објекта.Иначе, за овај асортиман угља ин­Навикнути на буку, запрашеност и Крајем јула, радници Железничкогsssssтранспорта „Прераде”, са тугом и неверицомпримили су вест о изненаднојss Утоварно место „четири”sssсмрти колеге Мила Жарковића, надзорникапарне вуче.ssssЖарковић је рођен 28. октобра 1966.ssгодине у Лазаревцу. У Железничкој техничкојшколи у Београду школовао сеssssза техничара вуче - машиновођу парнихssлокомотива. У Железнички транспортsss„Прераде” запошљава се као помоћникssелектровође у новембру 1988. године,ssда би убрзо добио решење електровође.ssПоследње две године радио је посао надзорникапарне вуче.ssssО Милу Жарковићу колеге имајуssсамо речи хвале. Кажу да је био вредани одговоран радник, добар колегаsssssи друг.ssПрераном смрћу оставио је великибол и тугу у срцу своје мајке Миле­ssssне, као и многобројних колега и пријатеља.ssssss 18ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићКОЛУБАРА

НОВИНЕ У ТОПЛАНИ „ПРЕРАДЕ”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСви ће плаћати потрошену паруЗАВРШЕН ИЗВЕШТАЈ О ПОЖАРУ У СТАРОЈ СУШАРИНепосредно пред почетак нове грејне сезоне у Топланије реализован пројекат уградње и пуштања у рад системаза мерење свих испоручених количина топлотнеенергије, паре и воде, према екстерним и интерним потрошачима.Ова технологија значајно ће повећати економску ефикасностпостројења и у складу је са новим Законом о енергетици,истиче руководство овог дела „Прераде”, објашњавајући дасу уградњом новог система створени услови за боље праћењедистрибуције топлотне енергије и повећање степена контролечитавог процеса производње.– Уграђени мерачи су типа Vorteks и сви поседују сертификатеДирекције за мере и драгоцене метале, што је предуслов засклапање уговора о примопредаји топлотне енергије са екстернимпотрошачима. Очекујемо да они ускоро буду потписани са„Металом” и „Колубара-Угоститељством”, а да ће уговор са фирмом„Xella Srbija” о наплати испоручене топлоте бити обновљен.Морам још да напоменем да је увођење новог система мерењаконачно показало да потрошња технолошке паре за сушењеугља управо одговара пројектованом стању постројења. Тимесу демантоване паушалне процене о знатно мањој потрошњи,на основу којих је урађена чак и студија о техноекономскојоправданости издвајања погона Оплемењивање угља као засебнефирме – рекао је за наш лист Душко Миловановић, управникТоплане.Управник је додао да је, осим реализације овог пројекта,чија неопходност је одавно констатована, током јуна у Топланиизвршен редован годишњи ремонт, којим је погонска спремностдоведена на ниво неопходан за несметано функционисањеу новој сезони.– Током ремонта завршени су послови на санацији озида наоба котла, урађен је ремонт млинских постројења, обављени сурадови у Одељењу хемијске припреме воде, као и на хидропнеуматскомтранспорту. Посебна пажња посвећена је припремитоплотно-предајне станице за грејање града Лазаревца.Обављена је санација једног размењивча топлоте и набавка иуградња нове циркулационе пумпе (јер је стара радила 27 година)– рекао је Миловановић.Да би котловска постројења била доведена у стање максималнепоузданости, од већих инвестиционих улагања урађеноУ Топлани у току припреме за нову сезонује такозвано „бајцовање” котла 1 и 2, што значи да је уклоњеннепожељни депозит (котловски каменац) са унутрашњих цевнихповршина и нанет заштитни слој. Такође, да би се повећалапоузданост погона, извршена је уградња електронапојне котловскепумпе, као и неопходна измена геометрије прикључнихцевовода. Према Миловановићевим речима, сви послови суурађени квалитетно и требало би да омогуће успешну грејнусезону.А. СтанићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУзрок и одговорност непознатиСнимио: Милан ЦвијетићУзрок настанка пожара у објекту Стара сушара, који се догодио8. маја, не може се са сигурношћу утврдити – закључакје деветочлане Комисије (председник Стево Боројевић,дипломирани машински инжењер), која је формирана са задаткомда испита услове и технолошке параметре рада погонанепосредно пре хаварије, да истражи узроке због којих је до њедошло, утврди евентуалну одговорност појединаца или служби,као и да прелиминарно одреди обим и висину настале штете.Kомисија је формирана на основу решења директора РБ„Колубара”, а након увида извршеног на лицу места, прегледанихпогонских докумената, датих изјава и обављених разговора,чланови су, на почетку извештаја, истакли да је објекатСтаре сушаре веома високог пожарног оптерећења. Послебројних испитивања закључено је да велика брзина ширења ватреуказује на то да је, после почетног пожара, највероватниједошло до експлозије угљене прашине. Пожар је био великихразмера и обухватио је у првом тренутку погонску станицу ТБ-302, а потом и комплетан други спрат Сушаре. Затим се пренеона други и трећи спрат, истовремено се ширећи дуж мостоватранспортера ТБ-100 и РБ-600. Даље ширење према објектимаНове сушаре, Класирнице и погона Мокре сепарације спреченоје интервенцијом ватрогасних јединица и радника Оплемењивањаугља.Комисија је, такође, констатовала да, с обзиром да није умогућности да утврди узроке хаварије, није могуће утврдити ниодговорност појединца, па у извештају стоји да „све релевантнечињенице до којих је Комисија дошла у свом раду указују да сузапослени треће смене 8. маја 2009. године обављали своје пословена уобичајен начин”.Ипак, у извештају су изнете и неке чињенице које је Комисијасагледала у свом раду – да је погон Старе сушаре стар преко 50година, да спада у прву групу пожарне опасности и да саматехнологија сушења угља спада у „опасне” делатности, па се радмора обављати уз повећану пажњу. Такође, напоменуто је дасистем мокрог отпрашивања у овом погону не ради, као и да упроизводном делу нема довољно радне снаге.Закључак Комисије је да је „поред обавезног оспособљавањаи пуштања у рад система мокрог отпрашивања у Старој сушари,неопходно унапредити технологију транспорта сушеног угља,као и мере безбедности и противпожарне заштите”.Укупна процењена висина штете, према извештају, износиоко 180 милиона динара.А. СтанићБРОЈ 1062 30. септембар 2009 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 19 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

издвојенапредузећа„КОЛУБАРА-МЕТАЛ” Д. О. О.sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„Шајбнара” ради у три сменеssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 20ПРОФИТНИ ЦЕНТАР „МОНТАЖА”Профитни центар „Серијска производња”један је од седам производно-профитнихцентара „Колубара-Метала”, у коме је, тренутно, упослено 210радника.Поред послова за потребе Рударскогбасена „Колубара” и копове широм бившеЈугославије, популарна „шајбнара”је некада остваривала знатан приход уоквиру извозног програма. Данас, и поредрада организованог у три смене сачетири тзв. бригаде, производња ролни,газишта и еластично-стезних прстеноваискључиво је намењена потребама колубарскихкопова.Недавно је завршен обиман посао запотребе новог јало винског система на површинскомкопу „Тамнава-Западно поље”.Посао је организован кроз пет производнихпакета, од чега је за „пакет 2” билонеопходно ангажовање већег броја људи.Комплетно је завршен уговорени посаоза ФАМ из овог пакета (ролне, амортизери,газишта), док су за „пакет 5” урађенепомерљиве главе и газишта. У „Серијскојпроизводњи” у току су завршни радовина изради ролни и газишта за „пакет 1”.Због увећаног обима послова за „Тамнава-Западнопоље”, који је завршен половиномјула, производња годишњихпотреба ролни за копове „Колубаре” покренутаје почетком седмог месеца. Такоје за првих шест месеци ове године из погона„шајбнаре” пут „Тамнаве” отпремљено61 хиљада нових и пет и по хиљада регенерисанихролни. Таквом динамикомрада у овој години производња би моглазабележити рекордне резултате од преко100 хиљада комада ролни.Према речима Драгана Ракића, извршног директора Профитног центра „Серијскапроизводња”, објекат где је смештенарадионица и пратеће просто рије,као и радни плац, добили су нов изглед.– Уређење и санацију самог објектазапочели смо још пре три године. Радовису извођени колико су дозвољавали времеи финансије. Након санације крова одпре неколико година више нисмо ималитаквих проблема. Добили смо и плацевекоји би у скорије време требало да будуасвалтирани и на њима ће се одлагатиготови производи и везивати такозванегирланде. Такав један простор налази сенепосредно иза нашег главног објекта,док је други поред плаца за одлагање код„Ласте”, код зграде „Централне радионице”у Вреоцима. Минималним улагањем унаш радни простор омогућићемо лакшии ефикаснији рад, а одговорићемо основнимтехнолошким потребама и захтевимаза прекопланску производњу – кажеРа кић.М. Микићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„Пакети” ускоро упакованиРадници Профитног центра „Монтажа” и даље су пунимкапацитетом ангажовани на завршним радовима на израдии монтажи новог јаловинског система на површинскомкопу „Тамнава-Запад”.s Инвестиционе оправке и ремонтиРадници Профитног центра „Електромашинскиремонт на терену” крајем августа започели су радовена инвестиционој оправци БТО система на „Тамнава-Источном пољу”. Радови на „глодару 1”, „банду 1” иодлагачу трајаће двадесет пет дана. На површинскомкопу Поље „Д” извршена је инвестициона оправка„глодара 10” и санација базе ЕШ-а 10.Поред тога, радници „Ремонта” ангажовани су и назавршним радовима на изради „пакета 5” на монтажномплацу „Тамнава-Западног поља”.Радилишта „Колубара-Метала” формирана су и уКостолцу, Косову и Македонији, где је почеткомсептембра започела монтажа два ЕШ-а 10/70. M. M.У самој завршници радова на овим пословима ангажованоје око 160 радника „Монтаже” и један, знатно мањи број извршилаца„Ремонта” у чијој надлежности је „ пакет 2”, у оквирукога су монтиране две расподелне станице. Једна је већ транспортованана коп, а друга је у пробном раду и ускоро ће бити наодредници. Највећи послови се ових дана обављају на багеру.Последњег дана августа подигнута је стрела радног точка, а, умеђувремену, планиран је завршетак монтаже комплетне челичнекон струкције и преостале машинске опреме.Што се „пакета 2” тиче, у току је монтирање трасе за транспортер,како би систем могао да се врати у првобитну позицију.Радови на „пакету 3” су завршени, док су надлежни људи изАББ-а још увек ангажовани на изради и монтажи трафоа.Велику пажњу, као и увек када је у питању вангабаритнитранспорт великих склопова из радионице „Колубара-Метала”, привукло је „пребацивање” радног точка из Вреоцадо монтажног плаца на „Тамнава-Западно поље”. Транспортје трајао два дана и завршен је кроз две етапе, крајем августа, удане викенда.Борисав Сандић, шеф радилишта „Монтаже”, задовољан јединамиком извођења радова и истиче да рокови за завршетаковог великог посла могу бити испоштова ни.М. МикићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићСеријска производњаКОЛУБАРА

sфељтонssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 22ВРЕМЕ МЕТАЛА (1953-2008) 12Нова хала Централног ремонтаПише: М. ЂоковићСолидарном наменском штедњом око11.000 радника сопственим новцемпомогло градњу фабрикеТоком 1981. године започета је акција солидарне наменскештедње радника „Колубаре” за изградњу Фабрике енергетскеопреме у којој је учествовало око 11.000 радника.О масовности акције говори и податак да је и већи број рудара„Колубаре” који су радили у СР Немачкој уписало наменскуштедњу.Из Фабрике енергетске опреме 30. марта 1983. године отпремљенаје трећа и последња пошиљка делова за багере ЕШ6/45 и ЕШ 10/70, чиме је „Колубара-Метал” пре уговорног рокаиспунила своје обавезе према СССР, у оквиру заједничког посладомаће машиноградње. У јануару је испоручено 36 тона рударскеопреме, у фебруару 54 и марту 21 тона машинских делова забагере.С обзиром да је осамдесетих година дошло до проширењакапацитета површинског копа Поља „Д”, Суве сепарације и Железничкогтранспорта, планирано је да се реконструише и изградинова хала Централног ремонта, највећим делом из инвестицијаЗЕП-а. Камен – темељац је постављен новембра 1983.године. Нова хала је била завршена 7. марта 1986. године, кадаје на употребу предат радионички простор од две хиљаде квадратнихметара. Овим проширењем радног простора омогућенаје квалитетнија оправка шинских возила и регенерација резервнихделова и знатно су повећани капацитети Централногремонта. Радници су добили нова купатила и гардеробни простор,чиме је знатно побољшан њихов стандард. Комплетнуградњу нове хале извршили су радници „Колубаре”, „Колубара-Метала” и „Колубара-Грађевинара”.Од свог постојања, металци су заједно са осталим радницимаКомбината „Колубара” делили добро и зло, пролазећи„златне седамдесете године”, реформе самоуправљања, бурнедогађаје, економске кризе, санкције и блокаде, као и рат 1999.године.Увођењем економских санкција 1993. године Југославији,свим иностраним партнерима са којима је „Колубара” сарађивалабило је забрањено пословно партнерство и рад на заједничкимпројектима у производњи рударске опреме. Биле су тонајтеже године у историји „Колубаре” и „Метала”, јер је већинабагера, одлагача и друге опреме била из увоза. У таквим сложенимусловима да би РБ „Колубара” остала стуб енергетскесигурности земље у производњи угља, односно електричнеенергије, „Колубара-Метал” је свој развој и ремонте заснивалаискључиво ослонцем на сопствене кадровске и материјалнепотенцијале. Требало је издржати.Најтеже је било од 24. марта до 9. јуна 1999. године када је 19земаља НАТО-пакта немилосрдно бомбардовало нашу земљу,не штедећи војне и цивилне циљеве. Радници РБ „Колубара”су радили и током агресије НАТО-пакта, иако је због ратнихуслова и повећане бриге за безбедност људи произведено 43одсто мање угља од плана. Није било директног бомбардовањаобјеката у РБ „Колубара”, иако је у ноћи 11. маја, око 22,30 сати,на обод Првог Б јаловинског система у Вреоцима пала ракетаваздух-земља. Експлодирала је само глава ракете и гелери суоштетили чланке транспортног система, али повређених нијебило.Два пута мета агресора била је ТЕ „Колубара” у ВеликимЦрљенима, 13. и 22. маја 1999. године. Разводна постројењаелектране су гађана специјалним графитним бомбама првипут, да би други пут поред графитних бомби биле коришћенеи разарајуће ракете. Том приликом је 11 радника ТЕ „Колубара”повређено, а нанета је велика материјална штета електрани исуседним кућама. Упркос бомбардовању, слабом превозу, несташициосновних животних намирница, мањим платама, радници„Колубара-Метала”, у условима рата, извршили су ремонтрударске опреме на оба копа „Тамнаве”. Урађени су ремонти наПољу „Д”, у погонима „Колубара-Прераде”. Због несташице гориварадници су на посао долазили пешице, бициклима, аутостопом.Рат је завршен, али су остала сећања и приче о храбростирудара и металаца „Колубаре”.Када је 27. јула 1993. године дошло до хаварије багера „Глодара7”, популарно названог „Плава птица”, на Пољу „Д”, изгледалоје да је справа, после шеснаестогодишњег рада завршиласвој радни век и да се више никада неће подићи.Било је време економских санкција и „Колубара” је била изолована,без помоћи страних стручњака и увоза резервних делова.Стручњаци „Колубара-Метала” су урадили детаљне анализеи закључили да багер није изгубљен. Урађени су опсежни послови,осигурање справе и дефектажа свих делова конструкције.Урађена је нова документација, бројна побољшања на челичнојконструкцији, машинској и електроопреми.„Плава птица” је ослонцем на сопствене кадрове и домаћумашиноградњу поново почела да ради на копу „Колубаре” 1995.године, што је било равно највећем подвигу. Вест о овом пословномподухвату пренели су сви домаћи и поједини светскимедији.И поред санкција, годину дана раније на коповима „Колубаре”,1995. године, ископано је близу 27 милиона тона угља, што јепо количини била друга производња од настанка Рударског басена.За овај успех је посебно била заслужна „Колубара-Метал”која је успела да изврши редовне ремонте и годишње сервисерударске опреме на коповима.(наставиће се)ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићХала Централног ремонтаКОЛУБАРА

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПчели у частНа платоу испред општине, 6. септембра,по 16. пут организована је манифестацијакоја је ове године ималаназив „Дан пчеларства – Колубара 2009”.Под покровитељством ГО Лаза ревац локалноУдружење пчелара „Будућност”окупило је више од 20 излагача који супонудили пчелиње производе, прибор иопрему.Манифестацију, која је била и образовно-хуманитарногкарактера, преднеколико стотина посетилаца отвориоје заменик председника општине АлександарДражић. О значају и неопходностиготово свакодневне употребепчелињих производа говорила је председница„Будућности” Даница Спасић,која је и најавила израду студије оквалитету меда из Колубарског крајајер, како је рекла, постоји заблуда о загађеностимеда са ових простора.Међу излагачима из Косјерића, Љига,Лајковца, Аранђеловца и других градова,нашао се и Александар Радо вановићиз Ваљева који је, попут сво јихколега, понудио ливадски и багремовмед, затим мед са саћем, кандирановоће у меду, те прополис, разне мешавинеса медом, купиново вино са медом...По његовом мишљењу, Лазаревацима традицију куповине пчелињихпроизвода.У уметничком делу програма учествовалису ученици Музичке школе„Марко Тајчевић” и деца из Предшколскеустанове „Ракила Котаров Вука”, чијису радови на тему „Њено величанствопчела” били изложени на улазу уопштину.Смотри је, 4. и 5. септембра, претходилапродајна изложба меда испредРударске чесме. М. К.Не долазе РомиИако је по плану градских властиБеограда Градска општина Лазаревацтребало да на својој територији смести20 ромских породица из „картонског”насеља испод моста „Газела”, до тога, посвему судећи, за сада неће доћи. Наиме,како је представницима лазаревачкогЦентра за социјални рад речено, Градје пронашао друго решење за око 100Рома.У међувремену општинске властису припремиле плац од око 200 ариу близи Дробилане на ПК „Тамнава-Источно поље”, изградиле приступнипут и постоља за контејнере, а воду,струју и канализацију требало је даобезбеди РБ „Колубара”.Подсетимо, дивље, нехигијенско ромсконасеље испод „Газеле” расеље но је31. августа, а нови и далеко квалитетнији смештај житељи су добили у 12градских општина Београда. С. М.ЧЕЛНИЦИ ЛАЗАРЕВЦА СА НОВИНАРИМАБеоград „заборавио”на потребе општинеОд септембра грађани лазаревачкеопштине ће сваког уторка, по првипут у директном разговору са председником,замеником председника ГО ињиховим сарадницима моћи да изложесвоје проблеме, а представници локалневласти ће се потрудити да за њих нађурешење.Најављујући овај, нови вид кому никацијеса суграђанима, Бранко Борић иАлександар Дражић, председник ГО изаменик председника ГО Лазаревац, изразилису уверење да ће то допринети бржеми ефикаснијем решавању проблемастановника општине. Пријем свих заинтересованихстранака биће од 9 до 12 ча совау сали председништва, на трећем спратузграде СО, без посебне најаве, а грађанимаје дата и могућност да се писмено обрателокалним властима, ако не желе или немогу лично да дођу на разговор.На конференцији за новинаре, 28. августа,челни људи Лазаревца су оценилида су се у протеклих девет месеци важењановог Статута Београда показале многелоше стране овог акта. Оне се, пре свега,виде у неорганизованости Града да пословекоје од општина узео у надлежностпокрене на територији ГО Лазаревац, алии других приградских општина.– Оно што се ради на путној инфраструктуриу Лазаревцу (улаз у град саИбарске магистрале и магистрални путМ4) су републички пројекти, а од пословау надлежности Београда ове године ништаније започето – рекао је Бранко Борић.ГО ЛАЗАРЕВАЦ И СМАЊЕЊЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕОн је додао да ће ГО Лазаревац због таквеситуације, свуда где обезбеди новац,без обзира на надлежности, покретатиреализацију пројеката од виталног значајаза грађане општине, као што је то већурађено у области водоснабдевања, те дасе послови на више локација финансирајупренетим (неутрошеним) буџетскимсредствима из 2008. године.Председник ГО Лазаревац је скренуопажњу и на чињеницу да београдскаДирекција за грађевинско земљиште ниједо сада покренула ни један урбанистичкиплан и оценио да ће непостојање планскедокументације довести до дугорочнихпроблема у развоју општине.Борић и Дражић су рекли да коалиционаопштинска власт уз све тешкоћедобро функционише и да су летошњенајаве у јавности о предстојећој променискупштинске већине, након избора новогруководства у РБ „Колубара”, остале нанивоу приче, те да реално ни једна политичкастранка нема интереса да иступииз коалиције, мада се таква иницијативане може у потпуности искључити.Овом приликом најављено је да ћепројекат унутрашњег опремања будућеградске библиотеке бити завршен до крајагодине, до када ће општина уредитипростор испред старе амбуланте, да јеБеоград обећао да ће до зиме покренутиреализацију пројекта проширења породилишта,а да и даље нема наговештаја оизградњи нове поште у Лазаревцу.С. МладеновићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУважити посебностиПред најављену рационализацију јавногсектора у Управи Градске општинеЛазаревац очекују флексибилнији приступу одређивању критеријума.– Не може постојати само један параметарза опредељивање броја запослених,све једно да ли је то број становникаопштине или величина њене територије,већ морају да се уваже специфичностирада управе на одређеном подручју –каже за наш лист Слободанка Мијовић,начелница Управе ГО Лазаревац. Онасматра да Београд може да начелно определиброј запослених, а да је ствар свакеопштине да уради унутрашњу прерасподелуу границама тог оквира.– У односу на друге ГО, па и оне са великиминдустријским комплексима, Лазаревацима потребу за већим бројем радникау одељењима за имовинско-правне играђевинске послове због експропријацијеза копове, због великих миграција људи иповећане градње, а добро обављен посао навеликом броју управних предмета је нашприоритетни задатак – објашњава она.Начелница каже да се са 141-им садазапосленим у Управи, може радити ка даби квалификациона структура покри ласве врс те послова који су у њеној надлежности. Али она није најповољнија јердоминирају радници са средњом ст ручномспремом (око 90). С. М.БРОЈ 1062 30. септембар 2009 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 23 sлазаревацsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

образовање икултураsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 24ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕЂаци првациЗа 635 најмлађих основаца са тери торијелазаревачке општине први даншколске 2009/2010. године почео јеприредбама и пријемима, након чега сураспоређени по одељењима. Радосни, алии помало збуњени, малишани су, на некиначин, искорачили из света детињства.Учитељи су им пожелели да у школи стекнузнања, али и другове за цео живот.– Наших 135 првака распоређено је ушест одељења - пет у матичној школи, причему су четири са продуженим боравком,Ученици I2 ОШ „Дуле Караклајић”ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „ГРУЈИЦА ЛАЗАРЕВИЋ” У РУДОВЦИМАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУскоро стална изложбаНедостаје новац за рамљењеУРудовцима су, од 4. до 13. септембра,одржани ликовни сусрети 12.сазива ликовне колоније „ГрујицаЛазаревић”. Као и сваке године, свечаноје отворен изложбом уметничких делапретходног сазива тако да су многобројнипосетиоци могли уживати у ос тварењимаЈелене Димитријевић, Вели ми раКаравелића, проф. Ср б о бра на Килибар ­де, Немање Панића, Гора на Р ад о в ан ов и ­ћа, Марије Радосављевић и ДрагославаХусара.Уметници који су током овогодишњегсазива стварали упијајући рудо вачкепризоре и панораме копова били су:Љиљана Јевтић, Зоран Павловић, СветиславСтанковић, Игор Ста нисав љевић,Мирјана Мит Стојковић, МиладинСтошић, Зоран Сувајац Зограф и ДрагославХусар.а имамо и једно подручно одељење у Петки.Свима желимо искрену добродошлицу– казао је директор Основне школе„Дуле Караклајић” М и р о сла в Да ви д о в и ћ ,који је, као председник Актива дирек тораосновних школа Лазаревца, додао да у општиниове године има мање првака, иакоих је на нивоу државе више но раније.У клупе ОШ „Војислав Вока Савић” селоје 95 ученика, док је „Кнез Лазар” примио103 првака.М. КараџићДванаести сазив је завршен, али остајепитање који се намеће већ дужи низ година,а то је галеријски простор за слике.Срећко Здравковић, селектор колоније,указујући на овај проблем, нагласио је даРудовци са својом колекцијом слика могу,уколико се уради галеријски простор,бити уврштени у туристичко-културнумапу Србије.Од председника ликовне колонијеСвете Мирковића сазнајемо да су у томсмеру већ предузети кораци, тако да јеселектовано око 40 слика за сталну изложбу.– Потребно је обезбедити знатна средстваза рамљење селектованих слика,али верујем да ћемо у томе успети, такода ћемо са том поставком моћи да наступамоу градовима широм Србије. Извесноје да се губи смисао постојања колонијебез сталне изложбе – истакао јеМирковић.Д. ВесковићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Александар РашинРадови се приводе крајуДесетак дана пре почетка школскегодине председник ГО Лазаревац БранкоБорић и његов заменик АлександарДражић обишли су девет основних школана територији лазаревачке општинечији се објекти реновирају. Премановом Статуту града Београда део надлежностивезаних за одржавање школскихобјеката прешао је на градске општине.– Ове године из буџета је издвојено30 милиона динара и уз помоћ општинскогСавета за образовање и ЈПДирекција за грађевинско земљиштеЛазаревац, која је обишла све школскеобјекте и утврдила које радове требанајургентније извести, распоредилисмо средства – рекао је Бранко Борићи нагласио потребу да се директорисвих школа одговорно односе премашколским објектима, пре свега у бољојорганизацији отклањања недостатакана њима.Представник ЈП Дирекција СлободанГњатовић, грађевински инжењер,рекао је да је за пописане радове, којетреба извести на школским објектим,потребно далеко више средстава од онихкоје је општина издвојила и зато суморали бити одређни приоритети. Такосе у школама у Брајковцу, Дудо вици,Рудовцима, Дрену, Шопићу, Кру шевици,Великим Црљенима, Барошев цу и школи„Кнез Лазар” у Лазарев цу углавномизводе радови на санацији подова, кровнеконструкције, постављању поднихплочица, фасаде и кречења. О. Ш.Корени гранањаУ лазаревачкој Модерној галерији,10. септембра, свечано је отворена изложбапод називом „Гранање”, ауторкеМарице Радојчић.– Математичар и уметник Марицарођена је у Новим Карловцима. Докториралаје математику на Природноматематичкомфакултету у Београду.У свету уметности је 27 година и имавише самосталних и групних изложби.Ова изложба не личи ни на једну другуорганизовану у Модерној галерији јерауторка ствара на себи својствен начинуводећи математику у уметност,покушавајући да изарази неизразиво,да појми непојмљиво, да досегне лепоту,љубав, истину и бескрај – рекла јеЈагода Недељковић, кустос у Модернојгалерији.Полазећи од апстрактног математичкогдрвета, ауторка Марица Радојчићје желела да дрвенасте формепре ве де у уметнички израз. У њеномпро јекту „Гранање”, апстракција и природа се пре плићу слојевито и комуницирајујед но са другим. О. Ш.КОЛУБАРА

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ У ЛАЗАРЕВЦУssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКултурно наслеђеУ оквиру „Дана европске баштине”,18. септембра, туристи из Београдасу заједно са члановима Удружења застарија лица „Колубарски вез” обишливрт Илије Филиповића у Степојевцу,вајара наивца чије су скулптуре деломинспирисане Лепенским виром. Потомсу обишли Проточно језеро и коп„Тамнава-Источно поље” тј. „ВеликиЦрљени”, затим цркве у Вреоцима иБарошевцу, да би излет завршили уБабиној реци, домаћинству самоукогуметника Славише Живковића. У пријатномамбијенту Живковићевог етнокомплексау Трбушници, пред неколикостотина посетилаца, трупа „Балкан– нови покрет” извела је позоришнупредставу, а „Колубарски вез” је вишепута током дана изводио своје певачкоиграчкетачке.Исте вечери у лазаревачком Центруза културу отворена је изложба „Уметностнаиве – сличности и разли ке”.Како је уредник ликовног програ ма ДушанРајшић рекао, времена пра ве својесокове које камен и стабла упи јају, штосе касније препознаје у делима наивнихстваралаца. Међу сли кама и дуборезиманашли су се и радови Вере Иванковић,Милисава Стојановића, Зорана Јовановића,те Илије Филиповића, који суи разговарали са посетиоцима изложбе.Представљање дела културног наслеђабила је прилика и за промоцијутуристичких потенцијала Лазаревца иоколине. М. К.Српски портрети у ЈапануУ уметничкој галерији у Токију, од23. октобра до 8. новембра, биће представљенпројекат под називом „Портретииз Србије” аутора Јапанца ХаруаМатсауа. Међу педесетак ликовнихуметника из Србије у „Портретима” сеналазе и Саша и Илија Филиповић, наивниваја ри из Степојевца. У Јапану ћебити преко фотографија и видео снимакабити приказано њихово уметничкостваралаштво. Дела Илије Филиповићанаћи ће се и на 14. бијеналу наивне и магинарлнеуметности у Јагодини, које ћебити одр жано од 9. октобра до 11. новембра.О. Ш.Додатно образовањеПротоколом, који су 14. септембрапотписали председник ГО ЛазаревацБранко Борић и в.д. директора Народногуниверзитета „Божидар Аџија”Слободан Миливојевић, најављен јеуговор којим ће се дефинисати сарадњаопштине и униврезитета како би незапослениграђани могли бесплатно дапохађају курсеве неформалног обра зовања.М. К.Интеркултурални дијалогУ програму манифестацијесмотра фолклора,изложбе, трибине, наивностваралаштвоФЕСТИВАЛ ХУМОРА ЗА ДЕЦУ У ЛАЗАРЕВЦУТрадиционална манифестација „Даниевропске баштине”, која разноврс нимпрограмима представља разноликосткултуре, традиције и обичаја, одржанаје у Лазаревцу од 12. до 24. септембра.Овогодишња тема је била „Баштина каоподстицај интеркултуралног дијалога”.Културна манифестација је почела 12.септембра смотром фолклора у Вреоцима,на којој је наступило свих пет културно-уметничкихдруштава са територијелазаревачке општине. У Каменграду 19.септембра, је одржана једнодневна ликовнаколонија ученика основних школа,а у Жупањцу, 20. септембра, културнаманифестација „Воденичко коло” где супредстављена народна јела, пића, занатии рукотворине. У Центру за културу, 22.септембра, професорка српког језика икњижевности Ђина Ђелмаш одржала јепредавање „Заборављене речи у српскомјезику”. Наинтересантнији део програмаби ла је промоција археолошких налаза салокалитета Јаричиште-Мали Борак, где сеископавања врше од 2007. године. На изложбиотвореној 24. септембра у Мо дернојгалерији један од ескпоната био је налаздвојног гроба старог око 7.000 година,јединствен и изузетно редак археолошкиналаз и један од најзначајнијих са овоглокалитета. Све програме манифестације„Дани европске баштине” организовао јелазаревач ки Центар за културу, под покровитељствомГрадске општине Лазаревац.О. ШолтишssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗасадићу за живот дрвоДвадесетпрви фестивал хумора за децуодржан је од 15. до 18. септембрау Лазаревцу, у организацији Библиотеке„Димитри је Туцовић”. Под слоганом„Засадићу за живот дрво” овогодишњатродневна манифестација, у знаку екологије,окупила је децу из преко 90 школаСрбије, Црне Горе, Републике Српске.У име домаћина добродошлицу учесницимаи гостима упутила је РадмилаБулатовић, директорака библиотеке идвадесетпрви пут фестивал, који афирмишедечије стваралаштво, био је отворен.Ове године „Златно перо”, признањеза пружену подршку и помоћ фестивалу,припало је РБ „Колубара”. „Златно Гашиноперо”, награду за укупан доприносведром духу детињства добио је песникШимо Ешић из Тузле. Првог дана фестивалау Центру за културу у галерији „Симонида”отворена је изложба маски подназивом „Ко сам ја” аутора З о р а н а Е р и ћ а .Поставка двадесет две маске, на прављенеод природних материјала, пре свега одрапије, шаше, канапа, вуне и хартије,наишла је на велику заинтересованостпосетилаца. Истога дана, у вечерњим сатима,лазаревачки Пулс театар за гостефестивала премијерно је извео луткарскупозоришну представу „Цр но јагње”.Други дан фестивала обележили сусусрети деце и песника, стручни скуп библиотекараиз целе Србије, као и ревија 14дечијих драмских група, док је трећег данафестивала шарена маскирана поворкадеце испунила главну лазаревачку улицу,награђене су најлепше и најкреативнијемаске а са позорнице Осмеха забављао ихје разиграни Гаша. Концертом „Плесомдо краја” лазаревачке Плесне групе РМПзатворен је 21. фестивал хумора за децу.О. ШолтишБРОЈ 1062 30. септембар 2009 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 25 sСнимио: Александар РашинПозорница Осмеха и маскенбалsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sспортssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 26РУКОМЕТ„Колубара” победникУ финалу турнира у Бања Луципобедили домаћине са 27:24Новоформирани састав рукометаша„Колубаре” спремно дочекује почетактакмичарске сезоне на чијемсе крају очекује да у Лазаревац стигну бардва трофеја: титула државног првака иодбрана титуле победника Купа Србије.После успешно обављених припремау Словенији Лазаревчани су учествовалина изузетно јаком међународном турниру„Бања Лука Куп 2009” у Бања Луци, накоме су, поред домаћина екипе „Борца”и „Колубаре”, учествовале две најбољерумунске екипе „Стеауа” и „Констанца”,најбоља француска екипа „Нант” и првакСловеније екипа „Горења”. Лазаревчанису освојили прво место савладавшиу групи екипу „Стеауе” са 29:28 и„Горење” са 24:21, а у финалу су победилидомаћина турнира са резултатом 27:24.Поред пехара за најбољу екипу Лазаревчанимасу припала и сва признања у појединачнојконкуренцији. За најбољегРукометаши „Колубаре” пред предстојећу сезонуs „Партизану” Супер купРукометашима „Партизана”,прошлогодишњим државнимпрвацима, припао је Супер куппошто су у Аранђеловцу победилирукометаше „Колубаре”, освајаченационалног купа са резултатом25:23 (13:12).Током свих шездесет минута игрецрно-бели су се лавовски борили,имали на голу сјајног Љубеновића,који је био јунак меча и направиливелико изнанеђење. Ово је биои последњи меч пред почетаксезоне у којој се очекује потпунадоминација „Колубаре” на домаћојсцени. З. Л.голмана проглашен је Ненад Пуљезевић,најбољи стрелац је Немања Прибак, а титуланајбољег играча турнира припала јеНедељку Неђи Јовановићу.– Турнир је био изузетно јак и кадасе нађете испред првака Словеније, Румунијеи најбоље екипа из РепубликеСрпске, онда је то само још једна потврдада смо створили моћну екипу. У нареднусезону улазимо са нескривеним жељамада освојимо дуплу круну и да се што даљепласирамо у Купу Европе – речи су тренераВладимира Драгићевића.Најбољи играч бањалучког турнираНедељко Неђа Јовановић још је храбријиу изјавама.– Прво морам рећи да ми је драгошто ћу каријеру окончати у „Колубари”,која је сјајно организован клуб и нималосе нисам покајао што сам део ове екипе.Надам се да можемо ове сезоне освојитисва три трофеја. У домаћем првенствусмо апсолутни фаворити, а у Купу Европенам је потребно и мало спортске среће– речи су прослављеног репрезентативцаЈовановића.З. ЛазаревићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићАлександар најбољиТениски клуб „Колубара” (основан1996.) сваке године организује отворенопрвенство Лазаревца у три категорије -јуниори,сениори и ветерани. Ове годинена првенству се такмичило више од60 тенисера. Међу јуниорима највишесе радовао Александар Ранковић.У категорији сениора учествовало је24 такмичара, а у финалу су се састалиСтева Ђенадић (1993) и ЛајковчанинОгњен Несторовић (1989). Финале зауживање, пуно обрта и неизвесности,а после скоро три сата игре искуснијиНесторовић је славио са 2:1. Треба рећида је млађи Ђенадић повео са 1:0 у сетовимаи имао предност од 3:1 у другомсету, али недостатак искуства гаје и коштао првог места. У категоријиветерана било је 16 такмичара, а у финалусу се нашли Дејан Миливојевић,тренер млађих категорија „Колубаре” иДраган Несторовић из Лајковца. Миливојевићје савладао Несторовића са2:0 и по пети пут узастопно стигао допобедничког постоља. З. Л.Турнир у малом фудбалуУ Шопићу је почела са радом школафудбала, а поводом оснивања школеи обележавања 60. рођендана ФК„Шумадија” организован је турнир задечаке рођене 1997. године и млађе.Поред домаћина турнира учествовалису и дечаци из „Колубаре”, ТЕК-а,„Крагуја” из Крагујевца, „Шумадије”из Аранђеловца и „Спартака” из Љига.После великих борби у финалу су сенашли петлићи „Шумадије” из Аранђеловцаи ТЕК-а из Великих Црљена.Аранђеловачани су заслужено понелипобеднички пехар јер су у финалу савладалиЦрљенчане са 4:1. Треће место јеприпало „Колубари”.Жири је по окончању турнира занајбољег играча, а уједно и стрелца, прогласиоЛазара Поповића из ТЕК-а, анајбољи чувар мреже је Никола Анђелковићиз аранђеловачке Шумади је.Сви учесници турнира су одали при знањедомаћину за организацију. З. Л.Прваци државеЕкипа лазаревачког Одреда извиђача„Колубарац” освојила је, у категоријимушкарци до 20 година, првоместо на четвородневном Национал ноизвиђачко-оријентационом такмичењукоје је у августу одржано у Белој Црк ви.– Окупили су се тимови из целеземље, а ми смо имали 230 бодова вишеод другопласираних Зајечараца. Уоријентацији, топографији, полигонимаспретности и другим дисциплинаманаши момци су били најбољи – речису Михајла Буруша, старешине одредачији се чланови већ припремају за новатакмичења. М. К.КОЛУБАРА

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„Радничком” пет победаПосле прве трећине фудбалске јесенилазаревачки клубови бележе сјајнерезултате. У Београдској зонској лиги,после пет кола, подмлађени састав „Турбине”налази се у горњем делу табеле исвакако је пријатно изненађење јесениако се зна да у првом тиму има достамладих играча, који су у прошлој сезонииграли за омладинце „Колубаре”.У Првој београдској лиги фудбалери„Радничког” из Рудоваца су у петкола остварили свих пет победа и осамилисе на лидерској позицији, а одмахиза њих су и фудбалери „Борца” изЛазаревца, са само два бода заостатка.Рудовчани су свакако најквалитетнијисастав у лиги и с правом се надају да ћесе наредне сезоне наћи међу зонашима.У Другој београдској лиги такмичесе четири клуба из лазаревачке регије,два клуба се боре за прво место – „Рудар”из Зеока, који је до сада оствариочетири победе и реми, а прво местожеле и фудбалери „Младости” из Барошевца,са три победе и два ремија. Екипе„Младости” из Чибутковице и БСК-аиз Брајковца су у доњем делу табеле ипредстоји им велика борба за опстанаку лиги.У Првој општинској лиги води севелика борба за прва места. Само екипа„Шумадије” из Шопића је оствариласве три победе и оправдала улогу фаворита,а поред Шопићана кандидатуруза челну позицију истакле су и екипеТЕК-а из Великих Црљени и фудбалериОФК „Бурово”. У Другој општинскојлиги скоро половина тимова је истаклакандидатуру за пласман у Прву општинскулигу. После три кола ниједнаекипа нема стопостотни учинак а свакакосу најпријатније изненадили фудбалери„Радничког” из Дрена, који су остварилидве победе и један реми и преузелилидерску позицију на табели . З. Л.Бициклисти против дрогеПре пар месеци основан је Бициклистичкиклуб „Колубара”. Председникклуба Предраг Радивојевић, узпомоћ општине Лазаревац, организоваоје одлазак неколицине бициклистадо Бара.– Ова манифестација је одржанапод слоганом „Спортом против дроге”,са циљем да се што већи број младихук ључи у неки од бројних спортскихколектива и да се склони са улице. Жаоми је што нам временски услови нисубили наклоњени, па смо се морали вратитииз Нове Вароши. Али, битније јето што смо имали подршку општинеи цркве и сигуран сам да ћемо својимангажовањем привући пажњу младих- речи су председника БК „Колубара”Радивојевића. З. Л.Снимио: Зоран ЛазаревићОДРЖАНО ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО ЗА ШАХИСТКИЊЕТрећа узастопна титулаШК „Раднички” из Рудоваца – државни првакфудбалери „КОЛУБАРе” четврти у првој лигиУпротеклих месец дана, тим који водиДраган Грчић освојио је десет бодова упет мечева, тако да је лазаревачки прволигаштренутно четврти на табели Прве лигеса залихом од једанаест бодова, и заостајесамо поен водећима. После помало неочекиваногремија у првом колу првенства, уследилаје серија добрих игара и низ од трипобеде (против „Новог Сада” на гостујућемтерену било је 2:0, у Лазаревцу савладана јекраљевачка „Слога” са 2:1, док је у Лучанимапогодак Зајића донео минималну победуод 1:0) уз реми са „ЧСК Пиваром” у петомколу на домаћем терену. Захваљујући овојдоброј резултатској серији „Колубара” је упериоду између трећег и петог кола билаводећи тим Прве лиге!Државно првенство за шахисткиње,на коме је учествовало десетнајбољих српских женских клубова,одржано је у Пожаревцу од 14. до 22.септембра. На такмичењу је наступило57 играчица, од којих 11 има титулу велемајстора.После великих борби, екипа„Радничког” из Рудоваца, која је уз београдскиБАС словила за најозбиљнијегкандидата за титулу државног првака, направилаје прави спортски подвиг, трећипут за редом освојила је прво место. За„Раднички” су на шампионату наступилеИрина Чољушкина (чији резултат је био6,5 поена из 9 партија), Светлана Петренко(4 из 6), Ана Бендераћ (7,5 из 9), ВеснаЖивковић (6,5 из 9) и резерва, СветланаТанасковић.– Ову екипу краси велико другарствои сматрам да је то био један од главнихразлога што смо по трећи пут, узастопно,стигли до титуле државног првака, штодо сада није успело ниједном тиму са овихпростора. У дербију првенства, који је одржанвећ у шестом колу, савладали смонајозбиљнијег ривала – београдски БАС,па је већ тада било извесно да ћемо одбранитититулу – рекао је Зоран Матић,председник Шаховског клуба „Раднички”из Рудоваца.З. ЛазаревићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssБољи у гостимаГостовање у Сремској Митровици20. септембра „памтиће” се по првом поразуу првенству. Млада и полетна екипа„Срема” натерала је Ранковића да чак трипута вади лопту из мреже, док нападачи„зелено-црних” нису имали среће у овоммечу. Сремци су преузели прво место, аЛазаревчани, иако су у овој утакмиципримили више голова него у претходнихпет кола, не могу бити незадовољнисвојом игром, посебно у првом полувременукада су били потпуно равноправанпартнер. На стручном штабу је да откријешта је кумовало кардиналним грешкамау другом делу утакмице, које су и довеледо пораза.З. СтанковићБРОЈ 1062 30. септембар 2009 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 27 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss