broj 1068 - PD RB Kolubara

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦКОЛУБАРА8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 88 Број: 1068 8 31. март 2010 8 Година L 8Излази месечно 8Бесплатан примеракЉубиша некић: нето добит 219 милиона динара 8стр. 5Слободан митровић: „колубари” 18 милијарди динара у првом приоритету 8стр. 6-7

sОснивач и издавач:Привредно друштвоза производњу, прерадуи транспорт угљаРударски басен„Колубара” д.о.о.Директор РБ „Колубара” :Небојша ЋеранГлавни и одговорни уредник:Мирослав ЖивановићРедакција:Даница Вуковић, Дана Аћимовић,Љуба Младеновић, Милун Тадић,др Милорад Ђоковић, Наталија Живковић,Слободан Младеновић,Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш,Марија Микић, Данијела Матић,Ана Стојановић, Драгана Весковић,Мирјана Димитријевић, Ана Станић,Милеса Караџић, Радмила Лазићи Зоран Станковић (новинари),Милош Павловић (технички уредник),Милан Цвијетић и Александар Рашин(фоторепортери)Славица Станишић (секретар)Адреса Одељења за информисање иРедакције листа „Колубара”:11550 Лазаревац, Карађорђева 38,тел-факс: 011/8123-931,8123-432 лок. 60www.rbkolubara.co.rsredakcija@rbkolubara.co.rsШтампа:Политика aд, Београд, Цетињска 1,Штампарија, Панчевачки пут 47Тираж:15.000 примеракаПрви број изашао је24. септембра 1960. годинеОснивач Привредног друштваЈП Електропривреда СрбијеГенерални директорДрагомир МарковићНасловна страна:Детаљ са „Тамнава-Западног поља”(снимио: Милан Цвијетић)Последња страна:Детаљ са „Тамнава-Западног поља”(снимио: Милан Цвијетић)Агенција за привредне регистре Србије – NV000060CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије,Београд 658(497.11) (085.3)Месечно:ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац)COBISS.SR-ID 18604290ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСАДРЖАЈхроника с поводомПрилика каква се ретко указује 3ЉУДИ И ДОГАЂАЈИЗа 48 радних места – 1812 молби 4актуелноНето добит 219 милиона динара 5ИНВЕСТИЦИЈЕ„Колубари” 18 милијарди динара у првом приоритету 6-7„Колубара” позитивно пословала 8НАШа темаУгаљ „креће” за четири године 9пословање и производњаМењане полазне основе 10Ископано 2,5 милиона тона угља 10СИНДИКАТВише дана за плаћено одсуство 12из огранака басенаОдолели зимским тешкоћама 13Испоштовани сви технички захтеви 14Завршен ремонт „глодара 4” 15Падавине угрозиле производњу 17Средства и за непланиране послове 18ИЗДВОЈЕНА ПРЕДУЗЕЋАПоправљају све што се поквари 19Губитак од 28 милиона динара 20фељтонОд столарског калфе до економисте 21лазаревацЛазаревац тражи повратак надлежности 22хроникаУсамљеност је избор 23образовање и култураФебруарске арије 24Култура изван Београда 25спорт„Колубара” на челу 26Нови бодови за лидера 27ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРАs

ХРОНИКА С ПОВОДОМsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПрилика каква се ретко указујеСведоци смо сувишних спорења и одржавањавештачке дилеме: ко је коме потребнијиенергетика држави или држава енергетициЕнергетика мора да постане локомотива привредног напретка,а улагања у њу помоћи ће Србији да се извуче из кризе.Ово је сажетак једне од порука мартовског копаоничког бизнисфорума, на којем је политичка, привредна, економска и енергетскаелита државе трагала за новим моделом развоја Србије.Зашто је енергетика препозната као травка спаса уз чијупомоћ се Србија може најбрже извући из кризе?Пре свега, струја је роба, која свуда у свету има великутражњу, а цена јој непрекидно расте. Затим, очекује се да мегаинвестициона улагања у енергетици Србије, која до краја 2015.године треба да достигну девет милијарди евра, имају вишеструкеефекте. Енергетика би уз сопствени,до сада незабележени развој, утицала дасе знатно убрза напредак грађевинарства,транспорта, прерађивачке и металске индустријеи низа других грана привреде.Уколико се планови остваре, погледајмокако ће то изгледати уз ослонац на колубарскиугаљ. Министар Петар Шкундрићје илустративно навео да ће у наредних петдо седам година на градњи термоелектрана„Никола Тесла Б 3” и „Колубара Б” радитидиректно 3.000 људи, а очекује се даће српске фирме на овим пословима ангажоватиоко 10.000 радника. У новим електранаматакође ће бити запослен већи бројрадника.Какви су планови запошљавања на површинскимкоповима РБ „Колубара” изкојих ће стизати угаљ да подмири незајажљивеапетите ових термоелектрана?Према претходној студији оправданости„Јужно поље” ће максимално упошља ва ти 2.340, а коп „Радљево”1.650 радни ка. Значи, када буду на врхунцу производње, надва копа ће радити 3.990 запослених. Овде, такође, треба иматиу виду стотине грађевинаца, радника електромашиноградње,метало прерађивача, стручњака за водопривреду и других секторапривреде. Све у свему, велика улагања у енергетски сектор,који за сировинску основу узима колубарски лигнит, могла би удугом периоду да ангажују више хиљада радника.Тако смо на корак од спасоносног рецепта (препознат каосрпски нови дил) за државу који би значио покретање привредногзамајца, ангажовањем више привредних грана и тимеупошљавао велики броја стручњака.Ово је лепша (да не кажемо идилична) страна приче о енергетицизамишљеној као локомотиви развоја Србије. Међутим,о другој страни, мање ружичастој, ретко се отворено разговарау јавности.Недвосмислен утисак је да држава још увек није у потпуностисигурна шта хоће од електропривреде. У недостатку дугорочнеенергетске стратегије, која непримерено касни, сведоцисмо беспотребних спорења високих владиних функционера састручњацима електропривреде. Зависно од пажљиво бираногтренутка на дневном реду су разне теме: приватизација, ценаструје, повећање плата, реструктурирање и смањење броја запослениху електропривреди. Иза многобројних реторичких вежбинаслућује се намера да се одржава вештачка дилема: да ли је државипотребнија енергетика или енергетици држава? Учеснике „дебата”ушанчене у својим интересним бусијама и коридорима власти,слушамо већ годинама како врте давно прежвакане фразе,док суштинска питања о енергетском сектору чекају да буду решена.Зато се чини умесном сумња да ће у највишим институцијамадржаве бити прво – довољно истрајности за нови развојни циклусенергетике и друго – доста средстава која семере милијардама евра.Искуство указује да овакво препуцавањеможе да потраје, па електропривреди неостаје ништа друго него да у међувременупреиспита комплетну инвестициону понудуочишћену од маркетиншких примеса.То подразумева и непристрасне одговорена многа нимало пријатна питања. Пресвега, колико је у међувремену пропуштеновремена за реализацију стратешких инвестицијас обзиром да је план рада и развојанаправљен пре две године? Шта је реално дасе до 2015. оствари од стратешких улагања?Да ли је реална структура средстава неопходнихза улагања при чему се рачуна насопствене 3,5 милијарде, две милијарде одстратешких партнера и три милијарде евраод кредита? Коначно, да ли електропривредаима капацитет да до краја инвестиционогИлустрација: Милан Гамбелићциклуса заиста потроши оволика средства уинвестивције под претпоставком да их неким чудом и обезеди?Да би енергетика прерасла у локомотиву привредног развојаСрбије, мора се паралелно радити на два колосека. На једном,држава треба да ствара услове како би могла да рачуна на енергетикувиђену кроз копаоничку призму. На другом, ЕПС-у текпредстоји велико организационо и финансијско спремање.Генерални директор Драгомир Марковић недавно је упозориода се без трансформације овог јавног предузећа у акционарскодруштво (то се може очекивати тек крајем ове године)једноставно не може добити новац за нове пројекте.Паралелни колосеци државе и ЕПС-а подразумевају пут уистом смеру, иначе, прилика каква се ретко указује може битипропуштена.Мирослав ЖивановићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 3 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

људи идогађајиssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 4sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„Колубара” купила „Стакленик”На јавном тендеру, одржаном 22. марта у Шопићу, РБ „Колубара”је купила имовину стечајног дужника „Задружногстакленика за производњу поврћа и цвећа” за износ од 50 милионадинара. РБ „Колубара”, чији је овлашћени представникРатко Јовановић, дипл. правник, била је једини учесник у овомјавном тендеру.Одбор поверилаца дао је сагласност на ову продају. Наподручју Стакленика, чија је површина 12 хектара, процењујесе да се налазе знатне количине лигнита. М. Ђ.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПромене у Дирекцији „Колубаре”У Одлукама о унутрашњој организацији и систематизацијипослова у РБ „Колубара” унете су нове измене . Разлог је новначин организовања послова који се односе на безбедности здравље на раду, заштиту животне средине као и пословеменаџмента.До сада су ови послови паралелно обављани у огранцима иДирекцији „Колубаре”. Сада су сви концентрисани у ДирекцијиБасена у оквиру Центра за стручне послове и логистику иобављаће се у три нова сектора: Сектору за безбедност и здрављена раду, Сектору за заштиту животне средине и Сектору за интегрисанисистем менаџмента.Такође је дошло до промена у Комерцијалном сектору где сусада, поред постојећих послова набавке добара, додати пословинабавке услуга и радова.Све ове промене дефинисане су Одлукама о изменама и допунамаодлука о унутрашњем организовању и систематизацијипослова РБ „Колубара” од 2. и 4. марта ове године. Д. А.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСарадња цркве са ЕПС-омЊегова светост патријарх српски Иринеј је у Патријаршији, 3. марта, примио делегацију „Електропривреде Србије”.Патријарх је у разговору истакао да је у сарадњи Српске православнецркве и ЕПС-а много учињено, а поменуто је и неколикоконкретних пројеката који се односе на СПЦ. Било је речио нужности наставка помоћи ЕПС-а цркви, као и о сарадњи уобележавању осам векова манастира Жича и 1300 година Миланскогедикта.Током ове посете вођен је срдачан и отворен разговор. ПатријархИринеј је постављао многобројна питања о актуелнимпројектима. Представницима „Електропривреде Србије” урученоје и треће издање књиге „Милански едикт”, са посветомЊегове светости. М. Ђ.За 48 радних места – 1812 молбиПосле објављеног јавног конкурса ЕПС-а 18. фебруара, подслоганом „Ви сте нам потребни” којим се тражи 158 приправникафакултетске спреме, интересовање незапослених у Србијије превазишло све процене.У РБ „Колубара” је за 48 радних места послато 1812 молбиод стране 750 незапослених лица која су слала више молби заразличите послове приправника у оквиру своје стручне спреме.Интересовање дипломираних електроинжењера било је велико,њих 140 је поднело 394 молбе за 15 радних места. За 14радних места пристигло је 348 молби од стране 128 инжењеракоји су завршили Рударско-геолошки факултет. Са дипломомМашинског факултета конкурисало је 100 лица са 288 молби за14 радних места.Највеће интересовање за рад у „Колубари” показали су дипломираниекономисти, тако да је на два радна места конкурисало138 лица ове струке. Готово идентично стање је и са дипломиранимправницима, јер је за три оглашена места конкурисало81 незапослено лице. М. Ђ.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЧетрдесетогодишњица ТЕНТ-аОбреновачки гигант, Привредно друштво „Термоелектране„Никола Тесла”, пригодном свечаношћу у својим просторијамаобележило је Дан ТЕНТ-а, 7. март, и четрдесетогодишњицукомпаније. Свечани скуп одржан је два дана раније, 5. марта,пошто је Дан ТЕНТ-а ове године „пао” у недељу.Великом броју званица обратио се Петар Кнежевић, директорТЕ „Никола Тесла”, говорећи о развојном путу компанијеи њеном актуелном тренутку. Честитајући ТЕНТ-у на остваренимпословним успесима, говорили су Зоран Манасијевић,помоћник генералног директора ЕПС-а за технички систем,Аца Марковић, председнк Управног одбора ЕПС-а и НиколаРајаковић, државни секретар у Министарству рударства иенергетике. З. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssИзабран Миле ЈеремићЗа помоћника директора за организациона питања и људскересурсе у РБ „Колубара” изабран је дипломирани правник МилеЈеремић, руководилац Сектора за правне, кадровске и општепослове Дирекције РБ „Колубара”. Конкурс за ово радно местообјављен је 24. децембра прошле године и на њега се јавило 16кандидата друштвене и техничке струке.На место руководиоца Сектора за правне, кадровске и општепослове распоређен је дипломирани правник Ратко Јовановић,руководилац Службе за правне послове. Д. В.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

УСВОЈЕН ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈ РБ „КОЛУБАРА” ЗА 2009. ГОДИНУsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНето добит 219 милиона динараАктуелноДобри резултати у свим сегментимапословања, а нарочито у финансијском.Неопходна додатна средства за инвестиције ијасна политика цена у наредном периодуУпротеклој години Рударски басен „Колубара” је испуниопланиране производне задатке у основној делатности, стим што је само производња угља имала незнатан подбачај.Произведено је 29,1 милиона тона угља и откопано 59,8 милионакубика јаловине. Из „Колубариног” угља произведено је 18.982GWh електричне енергије што представља 52 одсто укупнепроизводње струје у Србији, односно 76 одсто производње утермосектору, док производња лигнита у „Колубари” чини 77одсто од укупне производње угља у ЕПС-у.После дужег времена, добри производни резултати дали супозитиван финансијски резултат, исказан у оствареној нето добитиод 219 милиона динара, мада је планиран губитак од прекодве милијарде за 2009. годину. Посебно треба нагласити даје нето добит произашла из доброг пословног односа (добитизноси 1,86 милијарди динара), али се услед негативних ефекатау финансијским и осталим односима, укупан резултат свеона 219 милиона динара. Укупан приход остварен је у износу од34,52 милијарде динара што је у односу на 2008. годину мање за2 одсто, а у односу на годишњи план веће за 7 одсто. Цене угљаза термоелектране, које одређују 88 одсто укупних прихода „Колубаре”,нису повећаване у 2009. години, а за обрачун овог приходапримењена је цена од 144,60 динара по гигаџулу, која је чакза 1,6 одсто нижа од последње важеће цене из 2008. године. То јеутицало на мањи приход за око 500 милиона динара. Остваренапросечна цена за термоелектране у 2009. години износи 1.108,61динара по тони, за просечно остварену топлотну вредност од7.772 гигаџула по тони. На повољан финансијски резултат изпословних односа у великој мери утицала је рационализацијатрошкова, пре свега закупа помоћне механизације, чиме је остваренауштеда од око 2,5 милијарди динара у односу на 2008.годину или 60 одсто.Укупни расходи остварени у прошлој години износили су34,49 милијарди динара, што је на нивоу планираних, а у односуна 2008. годину мањи су за 6 одсто. Код трошкова одржавањаs Мало позитивно, мало негативноПрема подацима Службе плана и анализе ДирекцијеРударског басена „Колубара” последњих годинаостваривани финансијски резултати су често билинегативни упркос производњи која је увек билапрекопланска. Такозвана позитивна нула остварена је2003. док је 2004. године губитак износио 173,7 милионадинара. У наредној 2005. остварено је позитивнопословање у износу од 1,39 милијарди, а следеће, 2006.добит је износила 620 милиона динара. У 2007. годиниостварен је губитак од 10,59 милијарди динара (када јеизвршен прелазак на нове рачуноводствене стандардеи усклађивање биланса, извршена нова проценавредности основних средстава и укњижена изузетновелика аморитизација), док је 2008. године губитакизносио 1,8 милијарди динара. М. Р.Снимио: Милан Цвијетићдошло је до пробијања предвиђеног износа, који је због рестриктивногпланирања био значајно потцењен.Анализирајући финансијско пословање „Колубаре” у протеклојгодини, помоћник директора за економско-финан сијскепослове Љубиша Некић је истакао:Љубиша Некић– Привредно друштво већ дужи период прати велика презадужености перманентни недостатак обртних средстава заизмирење обавеза о року доспелости. Вишегодишњим интензивниминвестирањем у капацитете од интереса за ЕПС и РепубликуСрбију (претежно из сопствених средстава), Рударскибасен је доспео у зачајан дефицит од око 7 милијардидинара. Поред тога, у 2009. години недостајућа новчана средстваза инвестиције су износила око 3 милијарде динара такода реална неликвидност крајем године износи око 10 милијардидинара. Све то указује на неопходност доградње и унапређењакритеријума и система формирања трансферних цена,као јединог поузданог фактора за елиминисање насталепрезаду жености. Финансијска ефикасност могла би се подићиудруживањем средстава амортизације на нивоу ЕПС-а и утврђивањемреалних приоритета инвестирања. У противном, недостајућафинансијска средства за велика инвестициона улагањакоја нас очекују у наредном периоду морају бити обезбеђенаскупим кредитним линијама код пословних банака. Због тогаје веома битан закључак Скупштине РБ „Колубара” у коме сепредлаже да се краткорочне обавезе које ПД РБ „Колубара” имапрема ЈП ЕПС за одражавање текуће ликвидности, у износу од 8до 9 милијарди динара, претворе у дугорочне обавезе. Разлог зато је што „Колубара” из трансферне цене угља не може да обезбедипотребна инвестициона средства како у текућем, тако и унаредном периоду.Уколико цена струје остане ниска, држава би морала да дотираЕПС, што је мало вероватно. То би пре изазвало поплавупонуда страних стратешких партнера који би били вољни дадржаву ослободе таквог терета, а нико у ЕПС-у не би желео дајефтина струја на мала врата уведе распродају ове компаније.– Са последњим повећањем цене електричне енергије од10 одсто просечна цена киловат-часа једва прелази пет евроцента.Подсећања ради, цена струје у августу 2008. године задома ћинства износила је око седам евроценти, а за привреду7,7 евроценти. Када би се у кратком периоду та цена достигла,у великој мери би „Електропривреда” била у могућности да финансираиз сопствених средства већину својих инвестиционихпројеката – на крају разговора истиче Некић.М. РадосављевићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 5 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sинвестицијеsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 6СЛОБОДАН МИТРОВИЋ О ИНВЕСТИЦИЈАМА У „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДИ СРБИЈЕ” ТОКОМ 2010. ГОДИНЕ„Колубари” 18 милијардидинара у првом приоритетуПлан пословања веома је амбициозан и његовареализација захтева изузетно ангажовањезапослених, али и надлежних институција.Улагањем 83,65 милијарди динара, од којихће скоро четвртина „припасти” „Колубари”,ЕПС креће у остваривање циља – поузданоснабдевање купаца електричном енергијом,по економски најповољнијим и еколошкинајприхватљивијим условимаГодишњи план пословања „Електропривреде Србије” (у оквирукога су утврђени и планови пословања зависнихпривредних друштава) усвојен је крајем новембра 2009.године, на Управном одбору компаније. План је био заснованна извесним полазним претпоставкама, међу којима је једнаод најзначајнијих била очекивано повећање цене електричнеенергије. С обзиром да је одлучено да оно буде одложено,манаџмент ЕПС-а био је принуђен да приступи изради консолидованогплана пословања, који је током фебруара поднет наусвајање Влади Републике Србије.О предвиђеним инвестицијама, структури средстава која ћебити издвојена за велике пројекте чија реализација се очекује,као и о томе да ли је дефинитивна одлука да у Рударски басен„Колубара” током ове године буде уложено око 18 милијардидинара, разговарали смо са Слободаном Митровићем, по моћникомдиректора Дирекције за стратегију и инвестиције „ЕлектропривредеСрбије”.s Проширење старих иотварање нових коповаОдговорни у Рударском басену задовољни су штоје Планом пословања за 2010-у предвиђено дасредства која ће бити уложена у „Колубару” буду једнаод најважнијих ставки у овогодишњем издвајању„Електропривреде Србије” за инвестиције.Осим на пројекат пресељења насеља Вреоци, значајандео финансијских средства током наредних дванаестмесеци биће утрошен на Површински коп Поље „Д”и његово проширење, као и на Поље „Е”. Великиинвестициони пројекти требало би да буду реализовании на „Тамнава-Западном пољу”, на Пољу „Б/Ц”, као и наПовршинским коповима „Јужно поље-Велики Црљени”и „Радљево”. Део новца биће, осим на отварањенових капацитета, као и сваке године, утрошен наревитализацију и санацију постојеће рударске опреме.А. С.– Програмом пословања „Електропривреде Србије” за 2010.годину за планиране техничке програме предвиђена су средствау укупном износу од 83,65 милијарди динара. Та средстваће бити утрошена на инвестиционе активности, ремонте итекућа одржавања, научно-истраживачки рад и набавку основнихсредстава. Извори финансирања су обезбеђени из сопственихсредства ЕПС-а, кредита, донација, средстава потрошача,прихода остварених наплатом еколошке таксе и из позајмицаВладе Републике Србије за експропријацију у рударству – рекаоје на почетку разговора Митровић и додао да је реч о веома амбициозномплану и великим обавезама које изискују изузетноангажовање свих запослених у „Електропривреди”, али и у другимнадлежним институцијама.Који су најважнији стратешки циљеви ЕПС-а у овој годинии да ли ће обезбеђена средства бити довољна за њиховоостваривање?– Поменута подршка државних органа, који би требало дапомогну нашој компанији у реализацији захтевног програмапословања, неопходна је управо да би ЕПС могао да испуниједан од основних циљева у наредним годинама – а то је поузданоснабдевање купаца електричном енергијом, по економскинајповољнијим и еколошки најприхватљивијим условима.С обзиром да је предвиђено улагање у техничке програме у2010. години готово дупло веће него у 2009-ој, јасно је да је „Електропривреда”одлучила да крене у испуњење свог средњорочногплана. Он подразумева остварење стратегије развоја и изградњунових капацитета, реализацију програма модернизације заповећање енергетске ефикасности, спровођење директива за заштитуживотне средине, одрживи развој и унапређење перформанситехничких система и оптимизације процеса. Изградњанових производних објеката је приоритет, иако је ЕПС у претходнихосам година успео да повећа производњу електричнеенергије за скоро 20 одсто, као и да вишеструко смањи увоз,захваљујући интензивним инвестицијама у ревитализацијупостојећих капацитета, пре свега термоелектрана. Ипак, трендпораста потрошње електричне енергије не може се пратитисамо ревитализацијом постојећих постројења, па је, да би билеssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићСлободан МитровићКОЛУБАРА

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан Цвијетићподмирене потребе потрошача (како домаћинстава, тако и индустрије)неопходно покретање нових капацитета.Процењено је да је најсигурнији начин за обезбеђивање таковеликих инвестиција стратешко партнерство. Сходно томе, током2009. године, започете су тендерске процедуре за изградњутри нове термоелектране. Реч је о Термоелектрани „КолубараБ” (снаге 700 мегавата, чија изградња би требало да кошта око750 милиона евра), Термоелектрани „Никола Тесла Б3”, (такођеснаге 700 мегавата, око 900 милиона евра) и Термоелектрани -топлани „Нови Сад” (снаге 450 мегавата, вредност инвестицијеизмеђу 160 и 200 милиона евра). Очекујемо да ће током 2010-ебити изабрани партнери са којима ћемо изградити ове новепроизводне објекте. За изградњу ТЕ „Колубара Б” у тендерскојпроцедури конкуришу италијанска компанија „Едисон Спа” ичешки ЧЕЗ, а на тендеру за пројекат изградње ТЕ „Никола ТеслаБ3”, поред те две компаније, учествује и немачки RWЕ.Изградња нових термоелектрана изискује и значајнеинвестиције у рударском сектору. Због тога су и улагања у Рударскибасен „Колубара” један од приоритета у инвестиционимплановима ЕПС-а.У коликој мери је планирано (па одложено) повећање ценеструје утицало на износ средстава за инвестициона улагања?– Сигурно је да ће предвиђено повећање цена електричнеенергије имати утицај на инвестициона улагања али, имајући увиду утрошена средства у прошлој години и висину најављеногпоскупљења, очигледно је да оно неће моћи у потпуности да„покрије” средства за инвестиције предвиђене планом за 2010.годину. Да би план био остварен, поред средстава „ЕлектропривредеСрбије”, предвиђено је подизање комерцијалних кредитаи позајмица Владе Републике Србије. Наравно, све то бимогло лакше да се оствари да су наплаћени дугови према ЕПС-унастали због неплаћања испоручене и утрошене електричнеенергије, који тренутно износе 50 милијарди динара.Према прелиминарном плану инвестиција, РБ „Колубара”требало је да добије 18 милијарди динара (око четвртинеукупних средстава која су обезбеђена на нивоу целог ЕПС-а),што је значајно већа сума од оне која је била издвојена претходнегодине. Да ли је дошло до неких измена у вези са тим?Колика су, коначно, предвиђена улагања у „Колубару” овегодине?– У коначној верзији плана неће бити битних корекција,тако да је за потребе инвестиционих улагања у Рударском басену„Колубара“ (у првом приоритету) ове године предвиђено око18 милијарди динара. Од те суме, преко 10 милијарди динарачине средства планирана за набавку нове опреме, механизације,измештање водотокова и директне експропријације испредфронта радова. Не треба заборавити ни набавку основнихДетаљ са „Тамнава-Западног поља”s Инвестиције и у хидросекторуЕПС ове године планира значајне инвестиције и ухидросектору. Са партнерима из Републике Српскепочет је пројекат изградње електране на горњемтоку реке Дрине, који је вредан 435 милиона евра.Према Митровићевим речима, завршен је први нивоинвестиционо-техничке документације (идејно решењеи претходна студија оправданости), а корак који следије формирање заједничког предузећа за изградњуелектрана. Подсећам да су протеклих месеци потписанимеморандуми ЕПС-а са немачком компанијом RWЕ, као иМинистарства рударства и енергетике Републике Србијеса надлежним министарствима Републике Италије, којимасу номиновани одређени хидроенергетски пројекти наИбру и средњој Дрини, који би требало да буду развијаниу наредном периоду. Ради се и на припреми пројектаРеверзибилне хидроелектране „Ђердап 3”, системахидроелектана на Великој Морави. А. С.средстава у износу од 160 милиона динара, као ни средства заремонтно и текуће одржавање у износу од четири милијардединара.Који део средстава предвиђених за РБ „Колубара” ће битиутрошен на пресељење насеља Вреоци?– За пресељење насеља Вреоци, ради проширења површинскогкопа Поље „Д”, предвиђено је око око 7,5 милијарди динара.Средства ће бити утрошена на израду документације, изградњуинфраструктуре у новим насељима, пресељење месног гробља,као и на исплату аконтација за пресељење домаћинстава (новацза то биће обезбеђен из средстава ЕПС-а, комерцијалногкредита и позајмице Владе Републике Србије). Процена је да ћеширењем Поља „Д” и отварањем осталих заменских и нових копова,као и измештањем водотокова, бити обезбеђена довољнаколичина угља за потребе термоелектрана у Обреновцу, ВеликимЦрљенима и Свилајнцу у наредном периоду.Да ли се, и када План пословања (а у оквиру њега и Планинвестиција) званично буде усвојен, могу очекивати његовередукције, какве су током 2009. биле уобичајене?– Редукције су могуће у случају да не буде остварена платформаза израду плана, која подразумева повећања цене електричнеенергије, а редовне актуелизације биће рађане у зависностиод потребе.А. СтанићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 7 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss ОДРЖАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РУДАРСКОГ БАСЕНАss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„Колубара” позитивно пословалаssssssssssss Усвојени План набавки за 2010. годину иза инвестициона средства, на нивоу од око осам милијардиssдинара – рекао је Ћеран и нагласио да је најзначајнија вест даs сагласност о учешћу „Колубаре” у јавномsје Рударски басен од јануара текуће године поново у друштвуsssнадметању за „Стакленик”предузећа која остварују добит, а не губитак.sСкупштина „Колубаре” усвојила је План набавки за 2010. годину,а како је објаснио директор Ћеран нови план набавки јеssssПремаsФинансијском извештају Рударског басена „Колубара”за 2009. годину, упркос планираном губитку од обједињавању набавки. Очекује се да ће у 2010. години бити 30озбиљан помак у пословном животу фирме, а реч је, пре свега, оssss готово две милијарде динара, „Колубара” је претходну процената више утрошених средстава у набавкама путем отвореногпроцеса јавне набавке, него у рестриктивном и прегова­ss годину завршила са добитком нешто већим од 200 милиона динара,истакнуто је на 22. седници Скупштине Рударског басена рачком. Већа конкурентност у набавкама омогућиће ниже цене,ssss „Колубара”, одржаној 25. фебруара.које ће условити даље снижење трошкова током године.sss– По закључку независног ревизора „Електропривреде Србије”извештај је урађен изузетно квалитетно, а коначна мате­имовине „Стакленика” који је у стечају, а путем учествовањаНа седници је Скупштина дала сагласност за прибављањеssss матика прихода покрила је све расходе. Према финансијским у јавном надметању. Ово је стратешки потез „Колубаре” и далекосежнаинвестиција, с обзиром да је реч о великој земљи иss извештајима и завршном рачуну, „Колубара” је остварила добитss од око 219 милиона динара. Има неколико елемената које можемоистаћи, помоћу којих је остварено позитивно пословање, рударских радова.имовини „Стакленика”, која ће се за 25 година наћи на фронтуsssssа то су: побољшање економске ефикасности, ефикасно урађене Донета је одлука о давању сагласности за закључење уговорао зајму са ПД „Колубара-Угоститељство”. Усвојене су иss инвестиције и завршени ремонти, смањење броја запосленихss природним одливом и друге мере – рекао је Слободан Митровић,овлашћени представник ЕПС-а, као оснивача, у Скуп­(закључно са 31. децембром 2009. године), одлука о отпису дугадопуне Извештаја о попису имовине и обавеза РБ „Колубара”ssss штини и истакао да „Колубара” реално гледа стварности у очи, за умрле раднике огранка „Површински копови Барошевац” иss сукобљава се са проблемима и решава их на најбољи начин, али одлука о донацији Синдикату „Независност” у „Колубари”, наsssсе труди да их решава још ефикасније.име средстава за рад синдиката у текућој години.ss Према речима Небојше Ћерана, директора Рударског басена,позитивно пословање „Колубаре” са добитком од нешто и помоћи, у првом кварталу 2010. године „Колубара” није уМитровић и Ћеран објаснили су да, због забране донацијаssss више од 200 милиона динара је јако значајан пословни успех, а могућности да финансијски помогне рад Спортског друштваss производ је, пре свега, редукције трошкова на бројним нивоима „Колубара” и апеловали су на све субјекте са територије општинеЛазаревац да помогну спортским клубовима, а „Колубара”ss и оствареног плана производње.ss – Оно што је приметно у пословном животу „Колубаре” и ће по укидању забране, наставити са финансијским донацијамаsss даље је хроничан недостатак средстава за инвестиције, тако да спортским екипама.ss „Колубара” има озбиљан дуг у оквиру „Електропривреде Србије”Н. Живковићssss Брига о непокретној имовини „Колубаре”ss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЛегализција објеката, први задатакssssssssss До 11. марта, Комисија за евидентирање и укњижбу непокретнеимовине пријавила је, надлежним државним ор­пријавама, комисији предстоји да прикупи документацију којаУ другој фази, када надлежни органи буду одлучивали оsssss ганима, 92 објекта за легализацију на којима РБ „Колубара”има право коришћења. Био је то први посао ове комисије објекте који до сада нису снимани.још буде тражена. У том циљу се и раде геодетски снимци заssss која је формирана у новембру прошле године.Током прикупљања података за легализацију комисија се,ss – Овај посао око легализације објеката наметнуо се, због законскиутврђеног рока, као ургентан, тако да ћемо план активности јањем предузећа из „Колубаре” јер је преношење имовине из­између осталих, сусрела и са проблемом који је настао издва­sssssзбог којих је комисија и основана утврдити тек кад обавимо овај вршено само у вредносном, а не и правном погледу. Такође суss задатак – рекао је за лист „Колубара” Милорад Савковић, председниккомисије. Рад на пријављивању објеката за легализацију, земљишта за потребе „Колубаре” јер су се подаци о експро при­регистровани пропусти који су настајали код експропријацијеssss нагласио је он, рашчистиће све нејасноће и уредити јединствену саној имовини водили на више места, па су често били непотпунии неусаглашени.ss документацију непокретне имовине у „Колубари”.ss Када је реч о легализацији, комисија је у првој фази дефинисалакоје објекте треба пријавити и затим поднела пријаве вини прикупимо, усагласимо и евидентирамо на једном месту.– Наш посао је да све битне чињенице о непокретној имо­sssss Секретаријату за легализацију Града Београда за 20 објеката (у Бригу о њој ће убудуће, како је планирано, водити једна службаss питању су објекти од преко 800 квадрата, инфралинијски и инфраструктурниобјекти). Такође је поднела пријаве Одељењу за избегнути парцијалан и неусаглашен рад неколико служби, наза имовинско-правне односе за целу „Колубару” тако да ће битиssss урбанизам лазаревачке општине за легализацију 68 објеката и нивоу „Колубаре” и у њеним огранцима – истакао је Савковић.ss надлежној служби убске општине за четири објекта.Д. Аћимовићss 8ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА КОП „РАДЉЕВО” У ПРВОЈ ФАЗИsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУгаљ „креће” за четири годиненашa temaПројектовано од пет до 13 милиона тона угљагодишње са „Радљева”. Због великог просторногобухвата будућег копа планско подручјеподељено на северни и јужни део, у првој фазистручњаци ИАУС-а обрадили северни део. Запотребе отварања копа „Радљево” исељаваћесе насеља Радљево и Шарбане, као и деловинасеља Каленић, Бргуле, Стубленица и Паљуви.Упословодству Рударског басена „Колубара”, 10. марта,одржана је презентација Плана генералне регулације зазону утицаја површинског копа „Радљево” у првој фази.Пројекат су урадили и представили стручњаци Института заархитектуру и урбанизам Србије (ИАУС).Према речима Ненада Спасића, директора ИАУС-а, будућикоп „Радљево” пројектован је да буде великог просторног обухватаи планско подручје је подељено на северни и јужни део.– Данас презентујемо концепт плана у првој фази за севернидео који захвата Радљево, Шарбане, Каленић и део Бргула, ау другој фази обрадићемо јужни део који обухвата Стубленицуи Паљуве – рекао је Спасић и објаснио да се према Законуо планирању и изградњи планови раде у два корака, најпре сеизрађује концепт плана, који је завршен за коп „Радљево”, а потоми нацрт плана, који се објављује на јавни увид. Очекује се дадо јуна 2010. године План генералне регулације за зону утицајаповршинског копа „Радљево” у првој фази буде усвојен у Скупштиниопштине Уб.Подручје будућег копа „Радљево” заузима површину од близу6.000 хектара, претежно пољопривредног земљишта. Дубинакопа неће бити велика, очекује се од 50 до 100 метара. По концептуплана рударски радови на копу „Радљево” трајаће од 2014.до 2040. године са производњом од пет до 13 милиона тона угљагодишње. Предност овог лежишта је та што ће после три годинеод отварања копа моћи да се постигне максимални капацитет упроизводњи угља.До почетка радова на унутрашњем одлагалишту, откривкаће се одлагати и складиштити на просторима унутрашњиходлагалишта „Тамнава-Западног поља” и „Тамнава-Источногпоља”.За потребе отварања копа „Радљево” исељаваће се целанасеља Радљево и Шарбане, као и делови насеља Каленић, Бргуле,Стубленица и Паљуви. У плану је расељавање домаћинстава,јавних, комуналних и привредних објеката. Збирно се исељаваоко 900 домаћинстава и закључено је да треба да се урадиопремање нових локација за њихово измештање и обави организованопресељење. Становницима који остају у окружењукопа, а губе битне инфраструктурне објекте, „Колубара” ће изградитицркву, дом здравља, пошту и друге објекте од јавногзначаја. Поремећај у снабдевању насеља и привреде пијаћом водому окружењу копа који ће уследити као последица отварањакопа „Радљево”, захтеваће реконструкцију водоводног система„Каленић”.Обавезе рударског басена у процесу организованог пресељавањадомаћинстава су обезбеђивање земљишта на новојлокацији, финансирање изградње комуналних, саобраћајних идругих инфраструктурних објеката, као и финансирање израдепланске и техничке документације.Снимио: Милан ЦвијетићДинамика пресељења одређује да је, у првој фази, у периодудо 2020. године, потребно изместити око 340 домаћинстава. ОпштинаУб је дала предлоге свих могућих локација у зони градскогподручја, које ће, после анкете, бити сведене на једну илидве потенцијалне локације.За сам почетак отварања копа од најбитнијих инфраструктурнихобјеката приоритетни су измештање трафо-станице„Кале нић” и линије далековода на западној граници „Тамнава-За падног поља”, као и формирање новог изворишта сирове водеза водовод у Каленићу.Детаљ са презентацијеСви остали капитални и објекти од јавног значаја, попутцркве у Радљеву, школе, дома здравља и гробља, могу се измештатии када почну радови на копу.– Планска документација која је поверена ИАУС-у у координацијиса радном групом „Колубаре” и инвестиционо-техничкадокументација, коју за коп „Радљево” ради немачкафирме „Vattenfall”, ужурбано се ради и очекујемо да ће сва неопходнадокументација бити завршена у првој половини текућегодине – рекао је пројект менаџер за коп „Радљево” ДраганЈелић, задужен за координирање свих послова око припреме заотварање овог угљенокопа.Н. ЖивковићЧешке компанијепредстављене „Колубари”Петочлани конзорцијум чешких фирми представио јеруководству Рударског басена „Колубара” свој производнипрограм из области рударства и енергетике на презентацијикоја је, 10. марта, одржана у Пословодном одбору.Своје представнике имале су компаније КSК, ТRANZA,WIKOV Gear, Prvni Elektro и ROSIVA Sumperk. Скуп је одржану оквиру активности Мешовитог комитета за сарадњуизмеђу влада република Србије и Чешке, са циљем да у наредномпериоду буде проширена привредна сарадња између двеземље.Презентацији је, поред представника менаџмента „Колубаре”,присуствовао и помоћник министра за рударство и енергетикуДејан Рајковић. А. С.БРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 9 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

пословање ипроизводњаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 10КОРИГОВАН ПЛАН ПОСЛОВАЊА РБ „КОЛУБАРА” ЗА ОВУ ГОДИНУМењане полазне основеРевидирана средства заодржавање, инвестиције инабавку основних средставаПРОЈЕКАТ ПРЕСЕЉЕЊА МЗ ВРЕОЦИПрву верзију програма пословањаРБ „Колубара” за 2010. годину усвојиоје Управни одбор ЕПС-акрајем прошле године када и годишњипрограм пословања ЕПС-а. Како ВладаСрбије није усвојила ове планске документе,а у међувремену је дошло до битнихпромена полазних основа, уследилесу измене ових планова. На седнициУправног одбора ЕПС-а, која је одржана19. фебруара, усвојени су кориговани планови,а 10. марта влада је дала сагласност.Најзначајније измене годишњег про грамапословања „Колубаре” односе се на планиранадва поскупљења струје од по 10одсто. Прво је требало да буде 1. јануара,а друго 1. јула. Одобрено је за сада самоједно поскуљење и то од 1. марта, од 10 одсто,када је цена електричне енергије достигланиво од 5,05 динара за киловат час.Макроекономским индикаторима би ла јепрогонозирана инфлација на кра ју годинеод 7,3 одсто, а сада је планирна од шестодсто. Такође су измењена очекивања упогледу висине курса, тако да се он садапланира у распону од 97,5 до 103 динараза један евро.У иновираном Плану пословања „Колубаре”за 2010. годину уграђене су свебитне измене полазних претпостав ки којесу се значајно одразиле на финансијскирезултат, тако да је сада очекивана добитпланирана у нешто мањем износунего у првобитном плану и износи око1,95 милијарди динара. Наведена добитисказаће се под претпоставкама остварењапланираних продајних цена угљаза термоелектране, код којих је планомпредвиђено повећање у складу са растомцене електричне енергије. Планови физичкогобима производње нису мењани,за угаљ он износи 30.052.000 тона, а заоткривку 58,5 милиона кубика земље.Ревидирана су средства за одржавање,инвестиције, набавку основних средстава,закупа помоћне механизације... Најзначајнијесмањење је у области одржавања,првобитно је било планирано за овенамене 4,4 милијарде динара (што је већбило знатно мање у односу на утрошеноу 2009. години), али је извршено додатносмањење на 3,9 милијарди. У складу саОквирним програмом штедње за ову годинуи налогом генералног директора, издацина име спонзорства, донаторства, хуманитарне,спортске и друге активности,као и за рекламу и пропаганду ума њени суза више од 50 одсто у односу на првобитноусвојен годишњи програм по словања.С обзиром да је за ову годину планиранзначајан раст инвестиција, за те наменеје предвиђен износ од преко 21милијарде динара а промена која је извршенаодноси се само на структуру изворафинансирања, где су средства првогприоритета значајно увећана у односу напретходно усвојен план.Планом је предвиђено да јубиларнена граде ове го дине оствари 696 радникарударског басена. М. РадосављевићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗакључено више од сто уговораДо 15. марта, између Рударског басена„Колубара” и мештана Вреоца,закључено је 107 уговора о условимапресељења по Програмским основамаи Програму пресељења насељеног местаВреоци и исплаћено је 88 аконтација уукупном износу од нешто више од 491,5милиона динара. Према одредбама изПрограмских основа, по потписивањууговора о условима пресељења, грађаниВреоца добијају аконтацију у износу од35 процената вредности грубе процененепокретности. Ово је за наш лист рекаоПредраг Виденовић, PR „Колубаре”.На договор о потписивању уговорао условима пресељења, до средине марта,из „Колубаре” је позвано 168 власниканепокретности из Вреоца. Позиву се,до тада, одазвао 151 грађанин, одбилоје да дође шест, а начелни пристанак зазакључивање уговора до сада је дало 133лица.Запослени Службе за експропријацијуРБ „Колубара” почели су спровођењетзв. грубих пописа за оне власнике непокретностиу Вреоцима који то, из билоког разлога, нису дозволили прошле године.До сада се јавило 20-ак грађана иускоро ће имовина свих власника битипописана, а позвани су да се јаве сви заинтересованикоји се нису пријавили загруби попис. Н. Ж.Ископано 2,5 милионатона угљаНа површинским коповима Рударскогбасена „Колубара” у фебруару јеископано близу 2,6 милиона тона лигнита,што је за око два одсто више одплана.Према подацима добијеним од ЉубивојаГачића, шефа Службе за координацијупроизводње „Колубаре”, највећупроизводњу, од преко милионто на угља и пребачај плана од око 14 одстоостварио је коп „Тамнава-Западнопо ље”. Поље „Б” је, са ископаних 226хиљада тона имало највећи пребачајплана на угљу, од преко 19 одсто. Поље„Д” је дало више од 955 хиљада тоналигнита, што је близу билансних количина.Коп „Велики Црљени” је доставремена провео у резерви, тако даје, са ископаних 338 хиљада тона, планостварио са 77 одсто.У Рударском басену „Колубара” уфебруару је откопано и одложено преко4,2 милиона кубика откривке, илиједан одсто изнад плана. Посматранопо коповима, Поље „Д” је са произведених2,1 милион кубика јаловине, планпребацило за око један одсто, а коп„Тамнава-Западно поље” је са откопаних1,4 милиона кубика, план откривкепребацила за близу седам одсто. НаПољу „Велики Црљени” произведено је483 хиљаде кубика откривке што је за 12одсто изнад плана. На Пољу „Б” је збогруча и зимских услова део багерскихкапацитета са откривке пребачен наугаљ, тако да је од планираних 270 откопаносамо 148 хиљада кубика чврстемасе, чиме је план јаловине остварен са55 одсто. Д. В.„Прерада” испунила планУкупна производња „Прераде” токомфебруара износила је 1.182.084тона лигнита, што је незнатно више одплана за овај период.Најуспешнији погон у овом периодубила је Топлана, која је, са произведенихоко 71.000 тона паре, премашилаплан за око 30 одсто. Сува сепарацијапроизвела је више од 880.900 тона угља(за око 11 одсто више од планираних797.000), а Сушара око 39.000 (око6 од сто мање од планираних 42.000 тона).Мокра сепарација и Железничкитранспорт током фебруара произвелису, односно, превезли више од 293.000,што је 83 одсто од планираних 353.000тона лигнита.Укупна производња „Прераде” токомпрва два месеца ове године износи2.660.953 тоне угља, што је за око 12 одстовише од плана. А. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ПРАВЦИ РАЗВОЈА ЕЛЕКТРОМРЕЖЕ РУДАРСКОГ БАСЕНАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПроширење и модернизацијаУ току је израда Студије о снабдевању„Колубаре” електричном енергијом. Упоредоса планирањем проширења капацитета,неопходног због повећаних захтевапотрошача, ради се и на осавремењавањусистема управљањаПочетком фебруара, у пословодству Рударског басена, одржанаје презентација „Студије о напајању електричноменергијом РБ „Колубара” Електротехничког факултетаиз Београда, у оквиру које су аутори и руководство фирме усагласилиправац у коме ће даље ићи израда овог обимног документа.Пројекат (уз подршку надлежног министарства) има зациљ да изврши анализу постојећег стања мреже којом се површинскикопови снабдевају електричном енергијом, да податкео потрошњи и уоченим слабостима, као и да предложи идејнорешење за њен даљи развој и модернизацију.Према речима Радована Максимовића, координатора заелектротехничке системе РБ „Колубара”, када је пре око годинудана одлучено да се крене у израду овог документа, он је биозамишљен мање амбициозно и требало је да се односи само напостојећи део мреже. У међувремену, дошло је до промене околности,па је процењено да је, услед нових развојних планова ипроширења капацитета, неопходна анализа која не би ималасамо теоријски значај, већ би послужила као основа за израдубројних пројеката и планирање будућих активности у овој области.– Задатак студије је да сагледа ширу слику и дефинишестратегију за будућност. Она ће извршити пресек стања напонскемреже 2009-е, а затим дати предлог за њено проширење иразвој у складу са рударским пројектима чија реализација јепредвиђена у наредних неколико година. Ово је захтевна области неопходно је правовремено деловање, јер постављањеелектромреже мора да иде два корака испред других делова система.Нема отварања нових копова ако се за машине претходноне обезбеди сигурно и стабилно напајање струјом – објашњаваМаксимовић.Никад ништа није стајало због напајањаПовршински копови „Колубаре” напајају се електричноменергијом преко две трафостанице на нивоу виског напона – TS110/35kV „Вреоци” (која напаја Поље „Д”, Поље „Б”, „Таманава-Источно поље”, „Прераду”, „Метал” и цео индустријски комплекс)и TS 110/35kV „Јабучје” (преко које се углавном снабдева„Тамнава-Западно поље”).– Може се рећи да, што се тиче потрошача, мрежа тренутнозадовољава све потребе. Никада нисте чули да у „Колубари”нешто дуго стоји због напајања. Систем је добро постављен иима довољно резерви, тако да је способан да премости све евентуалнезастоје. Трафостаница Вреоци је најмодернија у Србији,а можда и на Балкану, што је и логично, јер од ње зависе свемашине које производе угаљ на колубарским коповима. Пре окогодину дана завршена је њена потпуна реконструкција у коју јеуложено око два милиона евра. Дотрајала и превазиђена опрема(која је радила од 1974. године) у потпуности је замењенанајновијом технологијом која испуњава светске стандарде уовој области. Делимична реконструкција је рађена и на трафостаници„Јабучје”, која је много млађа, па опрема која се тамокористи није била у толикој мери застарела – каже Максимовићи додаје да се најважније промене у систему односе на заштитуи управљање.– Под заштитом подразумевамо степен сигурности у то да ћеопрема адекватно реаговати у случају сваког (па и најситнијег)инцидента било где на копу. Модерни уређаји омогућују не самоправовремену реакцију, него и преглед догађаја, који је доступанза дужи временски период, што олакшава анализу и помажеда сличне ситуације буду избегнуте у будућности. Раније суоператери носили заштитна одела и били принуђени да долазеу физички контакт са опремом. Модерна опрема даје могућностда се све обавља аутоматски, преко компјутера и у просторијамау којима је свако потпуно безбедан.Развојни плановиДа би било обезбеђено стабилно снабдевање копова електричноменергијом, развој електромреже требало би да сеодвија у два правца. Један је проширење капацитета у складуса повећањем захтева потрошача, који су неминовни уследотварања нових копова, чиме се примарно и бави поменутаСтудија. Други правац односи се на систем управљања и контроле,чије усавршавање је неопходно ради повећања ефикасностичитавог система.s Могућа значајна уштедаПрема прегледу који се односи на 2009-у, укупна потрошњаелектричне енергије Рударског басена „Колубара” токомове године износила је више од 362,8 милиона kWh.– Потрошња (у новчаном смислу) обухвата и губиткепроузроковане протоком тзв. јалове енергије,које је могуће избећи. Обезбеђивање енергетскеефикасности је императив у будућности – каже РадованМаксимовић. А. С.Стара опрема, која је још увек заступљена на значајном делумреже, не поседује техничке могућности за развијање модерногсистема управљања и надзора. У оквиру мреже заступљенису различити напонски нивои, а свака трафостаница покриваодређену зону потрошача. Ти системи функционишу независноједни од других. Модерна опрема која се сада набавља повезујесе преко оптичких каблова, што отвара могућност да се из једнецентралне тачке надгледа и координира рад читаве мреже.– Нова опрема се, наравно, одмах повезује у јединствен системуправљања, а стара се реконструише тако да је омо гућенои њено умрежавање. Све трафостанице на Пољу „Д” су већобухваћене неким планом за реконструкцију, а на некима ћеревитализација бити извршена у току селидбе на нове локације.План је да, што се тиче аутоматике и управљања, у некој ближојбудућности све профункционише као јединствена целина, каошто већ функционише када је реч о снабдевању.„Студија о напајању електричном енергијом Рударског басена„Колубара”, на чијој изради су ангажовани еминентнистручњаци из ове области, узима у обзир ова два аспекта развојамреже (проширење и аутоматизацију), као и њен утицај на животнусредину. Очекује се да документ у свом закључку понудирешења (у складу са специфичностима система за напајањерударске опреме) која ће обезбедити квалитетно и ефикасноснабдевање наредних година.А. СтанићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 11 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sсиндикатssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 12ИЗМЕНЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРАВише дана заплаћено одсуствоЗа склапање брака – седамрадних дана, за порођајсупруге пет, а рођење унучета– три данаПочетком јануара продужена јеважност Колективног уговора заРударски басен „Колубара”. Овајдокумент биће на снази наредне три године,а послужио је као модел за израдуколективних уговора осталих привреднихдруштава у ЕПС-у.Након усаглашавања модела на нивоуцеле компаније урађене су измененеких делова, које не умањују права запослених,већ доприносе још већем квалитетудокумента. Тако је, на пример,повећан број дана плаћеног одсуства, пасе за склапање брака добија седам раднихдана, за склапање брака детета илиусвојеника пет, за порођај супруге такођепет дана, а за рођење унучета три раднадана. У случају смрти брачног друга, децеили родитеља запослени добијају седамслободних дана, а десет за отклањањепоследица елементарних непогода. Истиброј дана одобрава се и за негу детета сапсихофизичким недостацима.Једна од значајних измена је и да истиизнос стипендије добијају деца преминулихрадника, без обзира да ли је смртпоследица повреде на раду или било којегобољења. За свако новорођено детеједном од родитеља биће исплаћиванаПОЧЕО УПИС УГЉА ЗА РАДНИКЕ „КОЛУБАРЕ”солидарна помоћ у висини просечне зарадеу Србији, која је остварена у прошлојгодини. Новчана помоћ исплаћиваће сеи у случају смрти родитеља и она ће износити50 процената просечне зараде изпретходног месеца у предузећу.Изменама колективног уговора предвиђенаје и могућност да послодавац исиндикат формирају посебан фонд за решавањестамбених потреба запослених.Средства ће се сливати од продатих становаили закупнина, а служиће првенственоза обезбеђивање учешћа радникау добијању стамбених кредита.Најзначајније је што документ садржии члан по коме се запосленом не мо жеотказати уговор о раду као технолош комвишку, све док не буде завршено „сни мање”свих радних места у „Електро при вредиСрбије” и након тога потпише анекс.Миодраг Ранковић, председник Синдикалнеорганизације „Колубара”, истичеда је потписивање колективних уговорамного важније од испуњења штрајкачкихзахтева из јануара који су се односили наисплате новчаних средстава. По његовимречима, документ пружа радницима великусигурност, а синдикат ће пратитињегово спровођење у пракси. Такође,велики успех је и то што је „Колубарин”колективни уговор био основа за израдуколективног уговора ЕПС-а и свим синдикалниморганизацијама у привреднимдруштвима, након чега је поново враћенојединство које је у претходном периодубило пољуљано.Д. МатићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПовећане дозвољене количинеКрајем фебруара Управни одборЕПС-а донео је одлуку којом суутврђени услови и начин продајеугља запосленима у 2010. години. Јединабитна измена у односу на прошлу годину,донета на предлог Синдиката радника„Електропри вреде Србије” и ПД РБ„Колубара”, је повећање количине угљакоју радници могу да купе на кредит. Запосленисе могу определити за куповину20 тона сировог или 12 тона сушеног угља,а уколико желе њихову комбинацију,онда могу узети 12 тона сировог угља саповршинских копова и 6 тона сушеног.Цене су произвођачке (уз обрачунат порез),важеће на дан доношења ове одлуке.Укупан износ обавеза за купљени угаљизмирује се у шеснаест једнаких полумесечнихисплата, без обрачуна камате.Пријављивање запослених за куповинуугља код надлежних служби почињеускоро и трајаће 30 дана. Испорука угљакреће одмах по обради првих списковаса захтевима запослених, а обустава прверате доспева са обрачуном аконтације зарадеза април. М. Р.Од марта вози „Ласта”Превоз запослених у „Колубари” од1. марта обавља „Ласта” Београд која јеизабрана на тендеру објављеном половиномдецембра. Она ће покривати свелиније са 90 аутобуса а за њу ће возитии лазаревачка „Ластра”и убски превозник„Стрела”.На тендер који је завршен 4. јануарајавила су се само два превозника, „Ласта”Београд која је конкурисала за свелиније и „Бан бус” из Обреновца којије био заинтересован само за један бројлинија. Према речима председника тендерскекомисије Ненада Банковића,дипломираног саобраћајног инжењера,обреновачки превозник је одбијен јердокументација није била повезана изапечаћена по важећим прописима.Уговор са новим превозником потписанје на две године. Осим сталних 90аутобуса „Ласта” је обавезна да на свакатри обезбеди резервно возило. Такођесу обавезани да сваки аутобус има климауређај и да ниједно возило не смебити старије од 15 година. Иначе, ценапо аутодану, за један аутобус, износићеод 19.500 до 21.000 динара. Д. А.Инвестиција у „Јелав”Прва фаза изградње насеља „Јелав”,локације за организовано пресељењеБарошевчана, завршена је у потпуностии из РБ „Колубара” поднет је захтев затехнички пријем.У прву фазу радова уложено је између240 и 250 милиона динара. Урађенаје главна улица са спореднимсао браћајницама и комплетном инфраструктуромпо урбанистичким стандардима.– Са Дирекцијом за грађевинскоземљиште, планирање и изградњу Лазаревацуговорена је израда документацијеза другу фазу радова насеља„Јелав” и регулисање имовинских односа,али су послови привремено „стали”због статутарних промена ГрадаБеограда и траже се начини како дапревазиђемо проблеме – речи су СлободанаМарковића, директора Сектораинвестиција и унапређења технолошкогразвоја „Колубаре”.У току је пројектовање кишне ифекалне канализације у главној улиции делу Барошевца у коме није урађенакомунална инфраструктура. За ове пословезадужено је ЈПКП „Лазаревац”, аизградњу ће финансирати „Колубара”.Марковић наводи да Градски секретаријатза образовање Београда правипредрачун радова за завршетак школеу Барошевцу, а „Колубара” је преузелаобавезу да суфинансира завршетакизградње објекта. Н. Ж.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ ПОЉЕ „Д”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssОдолели зимским тешкоћамаиз огранакабасенаПрема званичним подацима Метеоролошког завода Србијена подручју Београда пало је, током протеклог зимскогпериода, више од 160 центиметара снега. Уз то, зима јебила дуга. Кажу да је период зимских падавина био двострукодужи од вишегодишњег просека. Ако се овоме додају и обилнекишне падавине и „енормна таласања температуре” онда се, безмного рачунања, може рећи да је ово била изузетно дуга и тешказима.О њој ће још дуго причати и рудари „Колубаре” који су,упркос таквим условима, успели да остваре планске задатке иобезбеде неопходне количине лигнита за електране и друге потрошаче.Како им је било – то само они знају. По киши и снегу, на температурамакоје су (током једног дана) осцилирале и до 30 степени,уз изузетне напоре највећег дела запослених, производњасе одвијала у планским оквирима.Тако је, током прва два месеца, ове године, на копу Поље „Д”откопано и одложено око 4,7 милиона кубика јаловине (што јеоко два одсто боље од плана). Производња лигнита била је знатнобоља па је уместо планираних 1,94 тона откопано више од 2,2милиона тона што је за око 14 одсто више од плана.Снимио: Александар РашинОбилне падавине додатно отежале рад навише локација. Правовременим деловањемспречена оштећења механизације. Остваренапроизводња боља од планиранеЦентрални водосабирник Поља „Д”Све то урађено је у окружењу у којем се, скоро свакодневно,ваљало „борити” са огромним количинама воде, тешко проходнимили поплављеним путевима, нестабилним тереном бившиходлагалишта и температурним разликама које су озбиљноугрожавале здравље људи и одржавање механизације.– Највише проблема имали смо током наглог топљења снега.Наша механизација, од прошле јесени, највећим делом ради узонама бивших одлагалишта, а познато је да је рад у тим зонамаризичан и у идеалним условима јер су те локације углавном нестабилнеи веома брзо се заводњавају. Сливна површина такоје осетно увећана, а то, онда, значи и да је одбрана од великихпадавина компликованија.То се, више од осталог, односи на одбрану и одводњавањепутева, траса транспортера и траса багера. Због изнуђених решењаи велике сеобе механизације нисмо успели да у целости,Снимио: Александар РашинДраган Арсенијевићпрошле јесени, стабилизујемо све трасе и прилазне путеве штоје додатно отежавало рад у неочекивано тешким зимским условима.Због тога ћемо први погодан период искористити да, акобуде одговарајућих материјала, овај проблем решимо.На Пољу „Е” имали смо и додатни проблем јер у подиниугљеног слоја долази до изливања подземних вода које је неопходноусмерити ка главним водосабирницима и испумпати. Насталепроблеме решавали смо и тако што смо критичне деониценасипали тврдим материјалом и, када је год претила опасностод поплаве, правили одводне канале којима смо надолазећуводу усмеравали пут централног водосабирника.Све то, уз радове које смо обавили током летњег периода,учинило је да механизација на овом копу ни једног тренутканије била озбиљно угрожена – каже Драган Арсенијевић, техничкидиректор Поља „Д”.Потом нам објашњава да су, током припрема за рад у зимскимусловима, на овом копу изграђени нови водосабирници идренажни ровови у подини. Све то, уз добру локацију воденихпумпи, учинило је да се огромне количине воде правовременоусмере на водосабирнике, а онда, путем моћних пумпи, избацеиз копа.Тако је, током децембра минуле године, са овог копа у ободнеодводне канале испумпано око 633 хиљаде кубика воде. Утом месецу пумпе „задужене за овај посао” оствариле су учинакод 1.374 радна сата. Током јануара са овог копа испумпано је око740 хиљада кубних метара воде (током 1.446 сати рада) док је уфебруару та количина била мања за око 100 хиљада кубика.– Отежани услови рада – каже на крају наш саговорник –подразумевали су додатне напоре свих радника. Много раднихсати потрошено је на чишћење багера, погонских станица итрачних транспортера. Све то рађено је у условима озбиљногнедостатка радне снаге, а до места рада понекада се могло доћисамо пешке.Ако се овим подацима дода и чињеница да су реконструкције система (померање, продужење или скраћивање постојећихили постављање нових трачних транспортера) због изнуђенихуслова рада овде скоро свакодневна појава, онда слика напора,који се овде улажу да би се „и у немогућим условима” одржалапроизводња и остварили плански задаци, добија још једнудимензију која би се могла дефинисати и овако:– Да није добре организације и изузетног залагања највећегдела запослених континуирана и добра производња на овомкопу (у новом окружењу и у оваквим условима) била би много,много неизвеснија.М. ТадићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 13 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss ДЕЛЕГАЦИЈА EBRD БАНКЕ НА „ТАМНАВА-ЗАПАДнОМ ПОЉУ”ss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssИспоштовани сви технички захтевиssssssssssss Реализација пројекта монтаже новог системаsss омогућиће даљу сарадњу и помоћ Европскеssssбанке за обнову и развој у инвестицијама заsss површинске коповеssssПовршински sкоп „Тамнава-Западно поље”, 18. марта, посетилаје делегација Европске банке за обнову и развојssss и упознала се докле се стигло са реализацијом пројектаss изградње новог БТО система. То им је уједно дало могућностss да провере исплативост улагања у сектор рударства у Србији.sssДелегацију је предводио Грубер Вернер, члан Управног одбораss ове банке која је, заједно са KfW банком, кредитом финансиралаову значајну инвестицију у „Колубари” и ЕПС-у.ssss После састанка са менаџментом „Колубаре” и површинскогss копа „Тамнава-Западно поље”, представници банке посетилиss су диспечерски центар и са видиковца посматрали површинскиsssкоп. Грубер Вернер је показао велико интересовање за „Колубару”.ssss – Покушали смо да објаснимо колико је овај пројекат значајанза „Колубару”, а истовремено и колико је ово био тежакПосета видиковцу „Тамнава-Западног поља”ssss задатак. Вернер се уверио да смо испоштовали све захтеве техничкеспецификације и мислим да ће његова оцена бити пози-је, према оценама европских стручњака, најлепши коп у Ев-„Тамнава-Западом” је импресионирана, јер је видела коп којиssss тивна, што ће нам омогућити да се настави помоћ и сарадња ропи – изјавио је Слободан Митровић, помоћник директораsss у инвестиционим пројектима на површинским коповима у Дирекције ЕПС-а за стратегију и инвестиције.ss Србији, а наравно и у „Колубари”. Делегација EBRD банкеМ. Димитријевићssss УХОДАВАЊЕ НОВОГ БАГЕРА НА „ТАМНАВА-ЗАПАДНОМ ПОЉУ”ss sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss Комплетиран нови јаловински системssssss Због квара лежаја улазног вратила редуктора дача, електросонди и другог, као и отклањање уочених примедбипод оптерећењем.sss копања одложен почетак пробног рада машинеsПо завршетку оптимизације почиње пробни рад који трајеss42 осмочасовне смене у оквиру којег је потребно извршити тестsПо s доласку новог багера на систем „глодар 4” је 3. марта временске расположивости и тест капацитета. Током тестаss на II БТО систему стао са радом. Урађен је једнодневни временске расположивости багер мора да постигне 96 одсто одss сервис, тако да је већ 4. марта, крајем прве смене, почео времена рада система. Застоји на систему се не узимају у обзир,sssса радом на БТД 2 – угљеном систему.само се прате застоји багера.ss Половином фебруара завршетком монтирања багера комплетиранје нови јаловински систем којим је замењена опрема то време багер мора да откопа 200 хиљада кубика чврсте масе.Тест капацитета ће трајати 72 сата и да би тест био доказан заssss на II БТО систему.Наведене процедуре су предвиђене уговорним обавезама,ss – Након транспорта на радни положај багер је предат извођачурадова да отклони део примедби које је комисија устано-спреман. Од почетка рада багер има проблема, више него штоали да би се испоштовале потребно је да багер буде погонскиssss вила на монтажном плацу и током транспорта. За то је било се очекивало. Део уочених проблема је у ходу решаван, док сеsss потребно шест дана, а затим се приступило прикључивању багерана систем, тачније на први етажни транспортер. У првој радио због лежаја улазног вратила редуктора копања. Новидруги део очекује после дужег рада. Багер средином месеца нијеssss смени 8. марта машина је почела са радом. Од тада тече период лежај је набављен из Немачке и 18. марта, при крају друге смене,ss оптимизације њеног рада који траје 14 дана, а биће и два дана багер је опет био у раду.ss застоја, када ће бити припреман тест капацитета – каже Жељко Овај застој је искоришћен и за замену мотора транспортераss Јовановић, технички директор копа.1 који је изгорео. Отклоњен је такозвани коси ход трака 3 и 1 иsssПериод оптимизације обухвата довођење параметара багерапо пројектној документацији, што подразумева аутоматски товарном левку траке 4. Све ово доказује да на багеру има достаподешавани су брисачи. Спречено је лепљење материјала на ис-ssss режим рада, брзину трака, подешавање фреквентне регулације проблема које треба решити у наредном периоду, па извођачимаss брзине трака у зависности од капацитета између багера и трачногтранспортера, подешавање преосталих граничних прекитак.М. Димитријевићрадова („Круп” и „Колубара-Метал”) предстоји оз биљан зада-ssss 14ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићКОЛУБАРА

НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ ПОЉЕ „Д”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗавршен ремонт „глодара 4”Редован годишњи ремонт II БТО система почео20. мартаОвогодишњи редовни ремонти рударске механизације наповршинским коповима Рударског басена „Колубара” почелису, крајем фебруара, оправком „глодара 4”, на копуПоље „Д”. Ремонт је трајао двадесетак дана и успешно је окончан20. фебруара, када је у редован годишњи ремонт ушао IIБТО систем.Тим поводом разговарали смо са Драганом Челом Арсенијевићем,техничким директором овог копа.– Овогодишњи ремонти почели су у планираном терминуи, за сада, се послови обављају квалитетно и у задатим терминима.Ремонт „глодара 4” је био уобичајен, без значајнијих ремонтнихзахвата, и протекао је без већих потешкоћа. Рађени сууобичајени послови као што су репарације редуктора и папучицаи замена колица транспорта.s Јавни секторМного пута чули смо од рудара „Колубаре” како се, кадаје реч о њиховом послу, не зна када им је теже.Зими, када им се руке „лепе за метал” и када их„булдозерима ваде из блата”...Или: Лети, када се на копу „у хладу измери и преко 50степени Целзијуса”, и када, након завршетка смене, нателу, коси и у плућима са посла носе милијарде честицапрашине и угља...Нама се, у једном мартовском дану, када смо са њимаделили сву горчину и опорост рударског хлеба, учинилода од онога што смо тада видели и доживели „горе неможе бити”.Радило се на температури која се „кретала око нуле”, узнаизменично смењивање кише и снега.У блату „до гуше”.Људи су, и у таквим условима, висили на металнимконструкцијама, радили на оправци гусеница багера,допреми неопходних делова и репроматеријала и ко знашта још...Неки су се на путу „од” и „до” заглављивали и понеколико пута, а нека од лица, која смо тога дана видели,никада нећемо заборавити. Видели смо много људи „одблата”, са очима.Уз горак осмех сетио сам се, тада, оних „из власти” штоове људе и даље називају „јавним сектором” и премањима се „опходе” (само када су зараде у питању) каопрема чиновницима.Немам ништа против јавног сектора и чиновника, алисе не могу отети жељи, да једног оваквог дана, на овомкопу, и са личном опремом, усликам већ виђене раднике,неког од општинских или републичких чиновника и ...ресорног министра.Знам да ми се ова жеља никада неће остварити. Али, насрећу, постоји „фотошоп”. Вреди покушати. М. Т.Снимио: Александар РашинРемонт „глодара 4”Одмах након завршетка ремонта овог глодара, који ради наV БТО систему, паралелно са „глодаром 10”, у редован годишњиремонт ушао је II БТО систем. По већ уобичајеном (и увежбаном)начину рада оправку багера раде мајстори и стручне екипе„Колубара-Метала” док су за ремонт трачних транспортера ипогонских станица задужени радници из коповских радионица.Послови се уз додатне напоре запослених, и поред изузетнолошег временског окружења, обављају по плану, уз квалитет радовакоји је на завидном нивоу, каже Арсенијевић. Овоме требадодати и податак да највећи део јаловинских система сада радиу зони бивших кипа, што послове додатно компликује, јер је речо терену који се веома лако „заводњава”, нарочито после већихпадавина.Ако се овоме дода и податак да су, због структуре терена,прилазни путеви углавном лоши, онда се људима који (и у таквимусловима) посао обављају квалитетно мора одати посебнопризнање.Ремонт овог система, по Арсенијевићевим речима, требалоби да се оконча до половине априла, након чега ће у редованремонт ући БТС систем. Ремонт овог система трајаће 90 дана иобављаће се у две фазе. Током прве, која ће трајати 30 дана, бићеу целости ремонтовани одлагач и трачни транспортери, док ћеремонт „глодара 8” потрајати још 60 дана.– Овај проблем ћемо решити тако што ћемо на овај системукључити „глодар 2” – каже Арсенијевић. Популарну „двојку”ће на IV БТО систему заменити ремонтовани „глодар 4”, док ћена V БТО систему јаловину откопавати „глодар 9” или, када сеза то стекну услови, обновљена и модернизована „деветка”.Причу о ремонтима „у тренутној фази” Арсенијевић завршаваконстатацијом да услови за ремонт рударске механизацијена овом копу никада нису били тежи. Упркос томе, он верује (инада се) да ће сви планирани послови бити (као и током претходнихгодина) завршени квалитетно и на време.Посла је заиста много. Од фебруара, до краја октобра наколубарским коповима неопходно је ремонтовати петнаестакјаловинских и угљених система, исто толико багера и нештомање одлагача, те десетине погонских станица и скоро 100 километаратрачних транспортера.Колики је то посао знају само они који га годинама, са успехом,обављају. Осталима, нарочито онима који никада нисукрочили на површинске копове, овај подухват се скоро не можени описати ни објаснити.М. ТадићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 15 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss ПОВРШИНСКИ КОП „ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ”ss sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМарт поплавио копssssssssss Снег који се крајем фебруара отопио није проузроковао већеsssпроблеме у производњи угља на површинском копу „ВеликиЦрљени”, што се, свакако, не може рећи за кише којеssss су почетком марта задале велику главобољу на простору колубарскихкопова.ssss Земљиште на угљеној етажи која је, уједно, и најнижа тачкаss овог копа, било је натопљено водом која се током зиме и честихsssснежних падавина задржавала на површини. Земља није моглада упије кишницу која је у првим данима марта падала и доssss 38 литара по метру квадратном. Огроман прилив вода пет данаss опасно је угрожавао рад на најмлађем копу „Колубаре”.ss На „Великим Црљенима” највећи проблем са регулацијом Јован Симић на копу „Велики Црљени”ss воде због падавина представља недостатак централног водосабирника.Изградња овог система за сакупљање и одвод воде пла­Половином марта ситуација се знатно побољшала што сеsssss нирана је за крај 2010. године, ако услови на терену буду у потпуностииспуњени. Један од главних проблема је експропријација, ским етажама.тиче отицања и избацивања воде, које није било ни на копов­ssss што је и даље најозбиљнија препрека за напредовање копа и Симић истиче да је ова зима, и поред критичних дана почеткоммарта, била сасвим задовољавајућа. Снег ни једног моментаss производњу лигнита у овом делу РБ „Колубара”.ss У близини траке СУ 3 четири пумпе су даноноћно радиле није угрожавао простор површинског копа „Велики Црљени”.ss максималним капацитетом, а дуж угљене етаже, у близини „глодара2” и трака СУ 7, СУ 8 и Е 3 постављено је пет „муљарица” них киша.Опасност представљају воде које се скупљају након вишеднев­sssss које су избацивале воду и муљ.– Најважније је да систем и багери неометано раде. Пратимоss Према речима Јована Симића, шефа одводњавања и водоснабдевања,у протеклом периоду евидентан је био недостатак мо никаквих проблема на јаловини, али ни на угљеној етажи.кретање багера, па тако померамо „муљарице”. Тренутно нема­ssss радника, али и интерног превоза. У четири смене ангажована су Изградња водосабирника је приоритет у стабилизацији радаss по три „пумпара” и надзорник. Током критичних дана радници на одводњавању, али треба доћи до те тачке. Желео бих да истакнемда велике заслуге у превазилажењу проблема са којимаsss су, дословце, претрчавали коп и простор на ком су распоређенеss пумпе. Што се превоза тиче, ситуација је прилично сложена. се свакодневно суочавамо припадају Драгану Грујићу и СлавкуИвановићу, руководиоцима машинског и електро одељењаss Број теренских возила је знатно смањен, тако да се једно возилоss у исто време користи за потребе три службе: геодетске, машинскеи одводњавања.М. МикићСлужбе одводњавања – на крају разговора каже Симић.ssssssssIN MEMORIAMss Испраћај ветерана „Истока”ssssМилорад Радојичићs Синдикална организација и колеге Електрослужбе површинскогкопа „Тамнава-Источно поље” половином фебруараsssПријатељи и колеге из Дробиланеи површинског копа „Та­s свечано су у пензију испратили тринаест колега. Према речимаМоме Филиповића, организатора прославе, са најбољимsssмнава-Источно поље” са неверицомсу у другој половини прош леs жељама, уз музику и добру закуску, како обичај налаже, уss заслужену пензију испраћени су Синиша Младеновић, МилорадВесић, Милован Иванковић, Милован Ђурић, Дра-ssгодине примили вест о изненаднојсмрти Милорада Ра дојичићаsss ган Јокановић, Златибор Петровић, Слободан Сандић,sиз Јабучја, руковао ца тзв. широкепотрошње у рад ној јединициs Стеван Љубисављевић, Војислав Димитријевић, Драганss Цвијановић, Милан Живановић, Боривоје Радовановић иsДробилана.s Зоран Степановић. М. М.sРођен је 19. септембра 1953.ssгодине. Од 1973. био је запосленsssу београдском предузећу „Напред”,а у октобру 1978. године радно место проналази наssssкоповима „Колубаре”, тачније у Дробилани. У прво времеssзапослење је пронашао као помоћни радник, а касније је прешаона место машинбравара и руковаоца широке потрошње.ssssНа радном месту доживео је озбиљну незгоду и том приликомтрајно се повредио, након чега је распоређен на лакшеsssssрадно место. Изузетно омиљен, ведрог духа и увек спреманssза шалу, Милорад је оставио неизрецив бол и тугу у срцимаssнајближих: мајке Веселинке, брата Радоја и сестре Милофине.Колеге окупљене на шестомесечном помену још једном суssssистакли да ће Милорада Радојичића памтити као изузетноssвредног и поштеног радника.ssСнимио: Александар Рашинss 16ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићКОЛУБАРА

неповољне временске прилике отежале рад поља „б”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПадавине угрозиле производњуТоком ноћи 24. фебруара огромне количиневоде преплавиле копСвакако да ће ова зима остати упамћена, како због изузетнониских температура тако, и због обилних падавина. Нијесамо снег и његово топљење стварало проблеме, већ је избог невремена које је захватило наш крај 24. фебруара, моглода дође до поплаве на Пољу „Б”.– Невреме је угрозило откопавање угља на најнижој тачкикопа, где ради багер ЕШ-25, али и остале багере поред којихсу текле бујице воде. Коп је на неки начин заштићен ободнимканалима и водосабирником ван завршне косине копа, али јевелика количина воде, ипак, преко неких путева који воде налокацију источне кипе (где копају багери Поља „Д”) неконтролисаноушла у коп – рекао је за наш лист Предраг Симић, техничкидиректор најстаријег „Колубариног” угљенокопа.Да невоља не иде сама, потврдило се када је дошло и до проблемаса напајањем пумпи, јер су поједини далеководи „поиспадали”због пробоја каблова. Према Симићевим речима, оватешка ситуација стављена је под контролу већ сутрадан у првојсмени и до вечери је испумпана већа количина воде.Међутим, због огромних количина муља и осипања пропустана утоварном месту, дошло је до запушавања цеви, такода је вода прелила колосек за одвоз угља и угрозила једнодомаћинство нужног смештаја. Због такве ситуације на теренузаустављена је производња на одвозу угља. Током ноћи, узогромно залагање запослених, тај пропуст је пробијен и све јевраћено у нормално стање, па су већ око поноћи пумпе пуштенеу рад и кренуло се са производњом угља.– Последице те поплаве још увек се примећују на најнижојтачки копа, где је велика количина муља прекрила део угља којије предвиђено да се копа у наредном периоду. Нажалост, поновоочекујемо доста проблема када дође до топљења најновијегснега, али је предузето доста мера и одрађено низ послова да доовакве ситуације више не дође – истакао је Симић.реконструкција угљеног система поља „б”Технички директор изричито је нагласио да ситуацију додатноотежава недостатак радника који би „покривали” великиброј пумпних станица на Пољу „Б”. Наиме, у погону је 10 пумпи,неке мање, неке веће снаге и одређен број муљарица, али у сменираде само два пумпара и надзорника.Реконструкција цевовода– Коп јесте мали, али због нарушене завршне косине на угљуи њеног подупирања, створена је потреба да се на много местапоставе мањи водосабирници и спрече потапања радилишта.Отуда нам је и потребан већи број радника за ове послове –каже Симић.Он је додао да се у наредном периоду не очекује да ће угаљбити откопан до подине у целој ширини, а због тога се неће радитиглавни водосабирник на најнижој тачки копа. Изнуђенорешење је да се периодично премештају и водосабирник ипумпно постројење и продужава цевовод, да би имали билокакву сигурност при раду.Д. ВесковићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssБиће довољно угља за експлоатацијуПроблем резерви „очишћеног” угља на Пољу „Б” превазиђенје 2. марта реконструкцијом угљеног система, чимесу обезбеђене знатне количине угља за експлоатацијуу наредном периоду. Реконструкцијом су обухваћене везнеи етажне траке на линији на којој багер „глодар 4” копа угаљ.Етажни транспортер спуштен је за седам метара дубине, да бисе на овај начин „отворила” потребна количина угља са његоведубинске стране, јер се са висинске дошло до земљишта чијаекспропријација још увек није завршена.– На дубинској страни планирано је да се у наредном периодуоткопају мање количине угља. Будући да су у питању незнатнерезерве лигнита, у наредном периоду очекују нас новереконструкције, да би обезбедили потребну количину угља допланираног ремонта угљеног система у јуну – рекао нам је ПредрагСимић, технички директор Поља „Б” и додао да будући развојнајстаријег угљеноко па зависи пре свега од експропријације.Снимила: Драгана ВесковићШто се тиче производње на јаловини, она је била у подбачајуу фебруару. Разлог је првенствено завршетак радова на санацијизавршне косине на угљу, као и рад одлагача „АrS 1200” којисвојим капацитетом није могао да постигне да одложи оно штобагер „Ц 700” може да откопа.– Средином фебруара смо прешли на спољно одлагалиштена Пољу „Д”, где смо такође у заостатку са отварањем смештајногпростора. На тој позицији тренутно три одлагачаодлажу материјал, фактички изнад нас, па смо морали да скратимоодлагалишни транспортер 120 метара, да би ослободилисмештајни простор за рад њихових система – каже Симић.Слабијем производном резултату на јаловини допринелису и изузетно лоши временски услови, јер је услед обилнихпадавина угрожена и позиција постављених везних транспортера.Д. ВесковићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 17 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМилан Милетић, визионар КолубареАутор: др Милорад Ђоковић 3фељтонОд столарског калфе до економистеНеобична прича за једног директораВерујући у перспективу РБ „Колубара”, на саветовању уЛазаревцу 1969. године, Милан Милетић је нагласиода ће 1970. година бити веома тешка за пословање, алиће временом положај предузећа постати повољнији, „јер ћемомоћи да одвајамо по неколико милијарди динара сваке годинеза проширену репродукцију”, предвиђајући развој и других делатности,ван експлоатације лигнита.Када се упознао са јамском и површинском експлоатацијомугља, директор „Колубаре” је добро разумео да без способнихкадрова нема убрзаног развоја предузећа. Милан Милетић је раносхватио да се добар радник годинама ствара у специфичнимдруштвено-историјским условима самоуправног социјализма,где је и у централизованој привреди требало испољити личнуиницијативу и креативност појединаца, посебно руководећегтима.Милан Милетић је рођен 28. јуна, на Видовдан, великисрпски празник, 1921. године, у селу Бошњане, општина РачаКрагујевачка, у сиромашној породици оца Тихомира и мајкеЗагорке. Рано је остао без оца, па је као најстарије дете морао дапомаже мајку, две млађе сестре, Емилију и Ружицу и брата Драгослава.Мештани села Бошњане памте Милана као послушноги вредног дечака, васпитаног у духу патријархалног морала,али немирног духа. Није био у прилици да се редовно школујекао његови вршњаци из богатих породица, већ је са шеснаестгодина почео да изучава столарски занат у селу Бошњане кодпознатог мајстора Костадина Јанковића. Заједно са Костадиновимсином Миодрагом као калфа учио је столарски занат,показујући изузетну вештину да од дрвета прави различитеупотребне предмете, од украсних врата, прозора, до намештаја,столова и рамова за слике. Захваљујући љубазности БудимираМиленковића и мр Томислава Јанковића, дипломираногинжењера геологије, који је свој радни век провео у РБ „Колубара”,посетили смо питомо село Бошњане, са 180 домаћинстава иоко 600 житеља. Село је познато по певачком друштву и првомјавном сеоском купатилу у Шумадији саграђеном око 1930. годинезахваљујући учитељу Јовану Ивановићу, легенди овог краја.Сељаци су се купали у јавном купатилу после напорних пољскихрадова. У селу је постојала школа, једна од најмодернијих у овомделу Србије. Међу Милетићима у селу Бошњане било је вишемладића који су се од других издвајали по својој натпросечнојинтелигенцији и ширини погледа на свет. Међу познатим уметницимаје Славомир Милетић, скулптор који је освојио свет.Према казивању његових рођака, Милан Милетић је завршиомалу матуру у Смедеревској Паланци, али је кроз живот стицао„велику школу знања”, како је сам имао обичај да каже. Имаоје срећу да је радио у изузетно модерној столарској радионицикоју је до данас сачувао Томислав Јанковић, као и бројне дрвенепредмете које је израдио његов отац Миодраг заједно са МиланомМилетићем.Немајући услове да се школује, Милан Милетић је до 1941.године радио у фирми „Карађорђев дом” у Рачи Крагујевачкоји Акционарском друштву „Јасеница” у Смедеревској Паланци,Снимио: Милорад Ђоковићгде је и дочекао априлски рат. Учествује у НОР-у, да би, затим уЈНА, са малим прекидом, остао све до краја 1948. године, односнодо половине фебруара 1949. године, радећи у Секретаријатуза народну одбрану у Смедеревској Паланци.Југоисточно од села Бошњане, на месту тзв. Зелене стене,постојао је рудник лигнита из кога су мештани вадили угаљ засвоје потребе. До угља се дошло сасвим случајно када је једансељак копао бунар тражећи воду, али се убрзо вода замутилаод наслага црног угља. После рата експлоатација је обустављеназбог незнатне дебљине угљених слојева и појасева изданске водеу рударским окнима. Рударство у Милетићевом завичају никаданије озбиљно заживело, али га је зато живот довео у рудник„Колубара”, као искусног партијског радника, успешног руководиоцау више привредних гиганата.Столарска радионица у селу БошњанеАктивно учествујући у НОР-у и партијском животу КПЈ,прелазећи по задатку државе из једног предузећа у друго,Милетић није имао времена да се озбиљније бави школовањем,али ће тај објективни недостатак касније надокнадити и умногим аспектима превазићи своје колеге који су на времезавршавали школе и факултете. Прво озбиљније образовањеМилетић је стекао у Загребу када је као 29. годишњак завршиоједногодишњу Школу привредних руководилаца Генералнедирекције за машиноградњу Владе ФНРЈ, током 1950. и 1951.године, са одличним успехом. Од тринаест предмета имао једванаест одличних оцена, а само из књиговодства је имао оценуврло добар. Средњу економску школу завршио је у Београду1954. године са одличним успехом. На Економском факултету уБеограду је завршио и Вишу економску школу 5. јуна 1969. године,непосредно пред долазак у РБ „Колубара” на место директора.Имао је тада 48 година и био је у напону интелектуалне ифизичке снаге.У касним годинама је стекао формално образовање, али јевеома рано почео да чита белетристику и озбиљну стручну литературуиз области руковођења предузећем и управљања кадровима.Поред дара за говорништво и логичности у излагању,објавио је на десетине стручних текстова у озбиљним привреднимчасописима („Директор”, „Пословна политика” и др.).(наставиће се)БРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 21 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sлазаревацssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 22СКУПШТИНА О ПРОМЕНИ СТАТУТА града БЕОГРАДАЛазаревац тражиповратак надлежностиОпозициона листа „Заевропски Лазаревац – БорисТадић” се слаже са владајућомкоалицијом ДСС-СРС-СПС-ПУПСда Статут Београда ниједобар за општину, али избеглада о томе гласа. Покренутпоступак промене СтатутаГО ЛазаревацОдборничка већина у СкупштиниГО Лазаревац, на седници 3. марта,сазваној по хитном поступкузбог усвајања мишљења о нацрту одлукео промени Статута Београда, уз једануздржан глас, затражила је враћање (већине)надлежности које је општина ималапре децембра 2008 (види оквир).У оштрој расправи, која је на моментеизлазила из оквира дневног реда, одборнициопозиционе листе „За европскиЛазаревац” (ДС и Г17 плус), иако су сесложили са већином да садашњи градскистатут није добар ни за Београд, низа Лазаревац, пре гласања о предложеноммишљењу Већа ГО напустили суs Вратити „старе” пословеСкупштина ГО Лазаревац сматрада у надлежност општинетраба да буду враћени послови:обављања и развоја комуналнихделатности (осим јавног превоза),управљања комуналнимотпадом, уређења и коришћењаграђевинског земљишта (прекоопштинског јавног предузећа),изградње и одржавања улицаи локалних путева, доношењаурбанистичких планова за својеподручје (уз оснивање ЈП),издавања грађевинских дозволаза изградњу и реконструкцијуобјеката (укључујући и објектеинфраструктуре и саобраћајнице) ипослове отуђења и давања у закупграђевинског земљишта у јавнојсвојини. С. М.седницу и тако избегли, како је већинаоценила, да „интересе грађана, који су удуху ев ропских вредности, ставе изнадпартијских интереса”.Образлажући предлог општинскогве ћа, које је предложене промене окарактерисалоформалним, насупрот нужнојпотреби да градске општине преузмуодговорност вршења надлежности,одлучивања и управљања, председ никВећа Бранко Борић, поред осталог, јерекао да Град Београд, супротно владинојполитици децентрализације власти(пример Статута АП Војводина) ирегионализације Србије, иде ка централизацији,која за последицу има неефикасностградске администрације у вршењунадлежности које су садашњимСтатутом преузете од градских општина.То је илустровао податком да у протеклихгодину дана београдска Дирекцијаза грађевинско земљиште није решиланиједан проблем у области имовимскоправниходноса који се тичу, за Лазаревац,важних развојних пројеката (нпр.изградња главног колектора отпаднихвода, проширење гробаља, осим рудовачког),није донела ниједан планскидокумент и да је посебан проблем застоју изради планске документације за потребеРБ „Колубара”. Начелница општинскеУправе Слободанка Мијовићје указала на неколико решења у градскомСтату ту која су у супротности саупуствима за њихову примену, јер превазилазеинге ренције и кадровске могућностиопштина.На другој страни, представници опозицијесу тврдили да за нерешавање проблемау општини није крив (лош) СтатутБеограда, већ неефикасна власт у Лазаревцу,оценивши мишљење општинскогвећа као исполитизовано. На Борићевпредлог да документ Већа буде повучениз расправе, а да заузврат ДС и Г17 плусподрже заједнички закључак да Лазаревцутреба вратити све раније надлежности,јер ће на Скупштини бити одговорностшто су Београду препуштене надлежностиод којих зависи развој општине и бољиживот грађана, опозиција је одговориланапуштањем седнице.Скупштина је без расправе донела иодлуку да се покрене поступак променеопштинског Статута.С. МладеновићЗакључци о ВреоцимаНакон две расправе о стању животнихуслова у Вреоцима, Скупштина ГОЛазаревац, почетком марта, усвојила језакључке у којима се од свих учесникау пројекту пресељења овог насеља захтевада надоместе тренутна кашњења иобезезбеде побољшање основних условаживота.Скупштина је закључила да је потребноповећати постојеће капацитетеза водоснабдевање изградњом новихбунара и истовремено рационализоватипотрошњу. Такође, од ЈП „ПутевиСрбије” и „Београд пут” захтевају се појачанемере редовног и периодичног одржавањапутева и улица у Вреоцима, а одРБ „Колубара” тражи активно учешће уодржавању путева које користи.Скупштинским закључцима ЕПС-у и„Колубари” је препоручено да сагледајумогућности да се услови пресељењаутврђени програмским основама применеи на грађане који су исељени у периодуод децембра 2005. до доношењапрограмских основа. С. М.За легализацију5.329 објекатаДо 11. марта у Градској општиниЛазаревац поднето је 5.329 захтева залегализацију објеката у власништвуграђана. Од тога, више од 4.100 је поднетоод прошле јесени, када су усвојенеизмене Закона о планирању и изградњи,а око 1.200 пријава датира изранијег периода.При подношењу пријава грађани суплаћали 200 динара таксе, па се у општинскукасу по том основу слило око800.000 динара. С. М.Поплаве у фебруаруЗбог обилних падавина у ноћи између24. и 25. фебруара вода је у лазаревачкојопштини поплавила неколикодесетина домаћинстава, ушла увише стамбених објеката, излила се ина пољопривредне површине, али нијебило принудне евакуације ме штана, нитивелике опасности по њи хов живот.Како је изјавио Видан Тимотијевић,председник Комисије за утврђивањестања и штете настале од поплава, поподацима сакупљеним до 18. марта, најугроженијису били неки делови ВеликихЦрљена, Степојевца и Јунковца.Након завршетка процене Градскаопштина Лазаревац ће упутити захтевГраду Београду у вези са надокнадомштете. М. К.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЦивилна заштитаНа Дан цивилне заштите, 1. марта,у општини је одржана свечана седницаШтаба цивилне заштите ГО Лазаревац,на којој су анализирани испуњени задации активности током 2009. године,али и разматрани проблеми насталинакон изливања текућих и стајаћих водауслед обилних падавина крајем фебруара.– Задовољни смо прошлогодишњимрезултатима, брзо смо реаговалина по јаве, оперативно и стручно радили– казао је начелник штаба МилутинТешић. М. К.„Помозимо нашем Дарку”У оквиру хуманитарне акције „Помозимонашем Дарку” Општинско уд ружењепензионера из Лазаревца организовалоје у општини, 9. марта, ок руглисто на тему „Цистична фиброза – садашњости будућност”. Предавање оовој вишесистемској болести, једнојод најчешћих наследних међу људимабеле расе, одржао је проф. др ПредрагМинић, педијатар пулмолог.Дарко Јеремић (1996) из Рудовацаболује од цистичне фиброзе и за његоволечење је неопходна трансплатацијајетре. Јеремићев лекар Минић је говориоо историји ове болести, развоју новихсазнања и реално позитивним исходималечења.Предавање је било још један виданимације грађанства ради прикупљањасредстава за помоћ младом Рудовчанину.М. К.Пријем у oпштиниПоводом Дана жена заменик председникаГО Лазаревац Александар Дражићје, 5. марта, у општини примиомајке бораца погинулих у ратовима деведесетих.– Губитак се не може надокнадити,али можемо скренути пажњу и покушатида помогнемо. Градска општинане може дугорочно решавати проблемекоје имате, иако би требало да будетеприоритети јер сте задужили државу.Трудићемо се да помажемо – рекао јеДражић, напомињући да ове породицене треба да буду заборављене.По речима Владана Милосављевића,председника лазаревачког Удру жењаратних војних инвалида и поро дицапогинулих у ратовима деведесе тих,прошла година је била успешна у остваривањуправа породица јер је урађенавећина ствари, а и сарадња саоп штином и Рударским басеном „Колубара”је била добра.Мајкама погинулих на пријему сууручени симболични поклони. М. К.Старост као друштвени проблем 2Усамљеност je изборОкамењена свест остварности из младостидоноси болан осећај старимљудима да су напуштени изаборављениСудећи по искуствима социјалнихрадника, велики број љу ди сачекастарост неприпремљено. При ча једнестарице из околног села која је свуимовину преписала својим синовима апотом била одбачена од обојице нијеусамљена. Нису усамљени ни случајевинасиља, психичког и физичког, у оба смера- млађих над старима али и обрнуто.Припрема за старост зато је суштинскопитање о којем човек треба да размишљаод своје младости, а посебно усвом зрелом добу, не ослањајући се самона хуманост друштва. Различите институционализованедруштвене форме – геронтолошкицентри, клубови старих, пензионерскаудружења – могу олакшати ипобољшати квалитет живота у старости,али не могу решавати суштинска питања.Ове форме, ако се не схвате само каопо моћно средство, могу чак попримитиоб лик одличног средства за бежање одстварности што често води у још већипроблем.Сачекати спреман старост значи рационалноразмишљање о сопственим егзистенцијалнимпитањима независно одљубави према деци. Обезбеђење пристојногприхода и стамбеног комфора засебе не значи себичност, напротив. Себичностје кад се не испуштају конци изруку и по својим а не дечијим замислимапланира и реализује тобож њихова бољабудућност.Још више је неопходна психичка припремаза старост, односно прихватањеживотног доба у којем се постаје саморукавац једне моћне и брзе реке којапредставља живот у свој његовој пуноћи.Животне околности могу човеку донетисамоћу, али на усамљеност он сам себеосуђује. Окамењена свест о стварностииз младости – начину живљења и вредностиматог доба – главна је препрекаразумном, па и радосном прихватањуживотног смираја.То прекидање везе са стварношћукоја је попримила нове форме и циљеведоноси неминовно и удаљавање старихродитеља од сопствене деце, без обзираколику љубав према њима осећају.Чак и кад живе заједно или близу једниод других постају потпуни странци причему се обе стране питају зашто се то десило.Највећа грешка старих је њиховосхватање да са физичком опада и њиховаумна снага, па без потребе полажу оружјеи препуштају се потпуној лењости духа.Друга њихова заблуда је да старост самапо себи, без икаквог личног напора, доносимудрост и поштовање. Сва научнаи религиозна сазнања то оповргавају. Човексе за ове епитете мора изборити сталнимучењем и развојем самог себе.Сачекати спреман старостПоследица неприхватања овог схватањадоноси старим људима болан осећајда ником више нису потребни. Они невиде значај рада на себи већ упорно покушавајуда се домогну, отимајући се самладима, главних рола које су имали унапону своје снаге. Не схватају да у сенциглавног животног, делатног тока могуимати веома значајну улогу – учитељакоји се не намеће већ се његово мишљењетражи због његовог радосног и смисленооствареног живота који је донеодостојанствену старост. Колико год несвеснитог циља, због брзог темпа живота,млади му теже и знају да препознајупут који до њега води ако стари људизнају да им га понуде.Незнање и неприлагођеност су затоможда праве речи које осликавају проблемстарости – не само старих људи, негои њихове деце и друштва у целини.Д. АћимовићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 23 sСнимио: Александар Рашинхроникаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

образовањеи култураsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 24ТАКМИЧЕЊА У ЛАЗАРЕВАЧКОЈ МУЗИЧКОЈ ШКОЛИФебруарске аријеМузичка школа „Марко Тајчевић” из Лазаревца је крајем фебруара по четвртипут организовала Дане соло песме, такмичење на којем је ове године учествоваловише од 60 кандидата основних и средњих музичких школа Србијеи бивших југословенских република. Школа је у фебруару, такође, организовала итакмичења клавириста и гудача.Три ученице лазаревачке музичке школе су на Данима соло песме постигле запаженерезултате. Ана Кашарић (трећи разред средње) је освојила високу другу награду,Бојана Ковинић (други разред основне) трећу, док је Kатарина Станојевић (први разредосновне) добила похвалу. Извођен је стандардни програм, односно композицијестарих мајстора и домаћих композитора соло песме. Ученица средње школе је извелаоперску арију, што је подразумевало и виши технички ниво.Председница жирија је, као и претходних година, била Даринка Матић Маровић,професорка Факултета музичке уметности из Београда. Остали чланови жирија билису, такође, еминентни педагози тј. професори академија и средњих школа.– Имамо разлога да будемо задовољни јер постоји интересовање за наше ученике.То значи да наша средња школа има смисла и да ученицима можемо обезбедити проходностна академије. Жири је био на високом нивоу, а и ми смо добили ласкаве оценегостију – речи су Александра Станковића, директора МШ „Марко Тајчевић”, који,напомињући да све све активности дозирају како се ученици не би опустили и како бигодина била динамична, каже:– Посећујемо друге школе и размењу јемо искуства, а ни концерти не изостају.Сарађујемо са школама из Бачке Тополе, Гроцке, Младеновца, Ваљева и Косовске Митровице.Збратимљени смо са МШ „Свети Роман Мелод” из Невесиња, сарађујемо и сашколом из Мостара, а у септембру ћемо по други пут отићи у Гатчину код Петрограда.Школска 2009/2010. је, по Станкови ћевим речима, изузетно радна. Планира ју обе лежавањеДана школе и учешће на Републичком такмичењу, као и органи зовање Мајскихсусрета младих дувача и Мајских сусрета младих хармоникаша, када би у Лазаревац требалода дође неколико стотина уметника. Почетком јуна ће организовати пријемни испитза средњу школу, а школску годину ће завршити Видовданским концертом. М. КараџићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПрепознатљив идентитетДраган Лубарда на отварању Рајшићеве изложбеРазноврстан уметнички свет Душана Рајшића саткан од скулптура, слика ицртежа представљен је у Галерији „Икар” Клуба ваздухопловства у Земуну.Препознатљив по уметничком писму Рајшић је 10. марта окупио пријатеље изГоспића и Лике, као и многе Београђане који су, упркос снежном невремену, до шли наотварање изложбе. Професор Факултета ликовних уметности Драган Лубарда нијекрио дивљење према стваралаштву свога некадашњег студента. М. Ђ.Ђоковић на дванаучна скупаДр Милорад Ђоковић, новинар листа„Колубара”, учествовао је саопштењем„Србија у трагању за својим оптималнимгеополитичким интересима”на научном скупу „Србија на раскршћунеутралностили НАТО”, одржаном 17.фебруара у Београду, у организацијиЦентра за стратешке студије Академијеза дипломатију и безбедност. Његов научнирад ће бити објављен у зборникукоји обухвата 12 саопштења познатихуниверзитетских професора.На позив Центра за анархистичкестудије Ђоковић је учествовао на 6.анархистичком сајму одржаном од 26.до 28. марта у Загребу, као једини представникСрбије. О. Ш.Свет Милене ПавловићБарилиУ оквиру пројекта „Србија у Србији”,који је Министарство културеРепублике Србије покренуло крајемпрошле године са циљем да променислику културног живота у локалнимсрединама, у лазаревачком Центру закултуру, 31. марта, гостоваће Београдскодрамско позориште са представом„Месец у пламену”.У овом позоришном комаду о животуМилене Павловић Барили, с рпс кеуметнице, играју Данијела Штајн фелд,Ђурђија Цветић и Милош Пје вач. Представаје настала у оквиру обе лежавањастогодишњице рођења наше познатесликарке. Жеља ауторке Сање Домазетје била да кроз преписку Миленеса својом мајком, проникне у мотиве,жеље, страховања, успоне и надања овенеухватљиве, мистичне и веома интелигентнеи префињене жене чија причаје и данас универзалана. О. Ш.Цретежи НађеСтаменовићЛазаревачка Модерна галерија јеотварањем изложбе цртежа младе београдскеуметнице Нађе Стаменовић, 4.марта, започела своју излагачку сезонуза ову годину.Нађа Стаменовић се лазаревачкојпублици представила серијом цртежавећег формата, рађених комбинованомтехником колажа. Сваки цртеж можеда се „чита” као прича за себе, а опет,сви заједно стварају једну општу причу,при том стварајући целовиту сликупомало бајковитог и имагинарногНађиног света. О. Ш.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милорад ЂоковићКОЛУБАРА

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ – УСКОРО ПОЗОРИШНА ПРОДУКЦИЈАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssТакмичење рецитатораОпштинско такмичење рецитатораодржано је 3. марта у сали Центра закултуру. Учешће је узело 85 ученикалазаревачких основних и средњихшкола. Жири у саставу Милан Мађарев,театролог и педагог за сценскууметност, Радмила Булатовић, професоркњижевности и Зоран Белоше вић,глумац, одабрао је осам рецитатора којиће представљати Лазаревац на градскомтакмичењу у Београду. Нај бољиу млађем узрасту су Луција Квас (ОШ„Вока Савић”), Вук Станковић (ОШ„Дуле Караклајић”) и Светлана Си мић(ОШ „Рудовци”), у средњем Нађа Максимовић,Ирена Даниловић и Ана Сика(све три из ОШ „Дуле Каракла јић”)и из Гимназије Сара Спасић и ТијанаСтоисављевић.– „Дулова” школа је и ове годинепоказала континуитет у раду са рецитаторимаи квалитет који десетак годинауназад има узлазну линију и, наравно,резултати не изостају – рекао јечлан жирија Зоран Белошевић. О. Ш.Март – месец позориштаЛазаревачки Пулс театар је извођењемпредставе „Укокај мога мужа”,27. марта у Центру за културу, обележиоСветски дан позоришта.Пулс театар на овогодишњим позоришнимфестивалима учествује са„Поморанџином кором” и „Хасанагиницом”,коју су 24. марта играли у Петровцуна Млави, а 30. марта у лазаревачкомЦентру за културу. Представуза децу „Црно јаг ње” у марту су изводилиза лазаревачке вртиће и у „БошкоБухи”, на позоришном фестићу у Београду.По речима Иване Недељковић, глумицеи уреднице сценског програмаЦентра за културу, прво приградскопозориште Лазаревац је крајем прошлегодине добило статус професионалногпозоришта, а од недавно и новогдиректора, Милана Томића, дипломираног глумца из Лазаревца. О. Ш.Сава Стојков у „Симониди”Продајна изложба слика Саве Стојкова,једног од најпознатијих сликарасрпске наивне уметности, отворена је3. марта у галерији „Симонида”, у лазаревачкомЦентру за културу. Сликарвојвођанске равнице насликао је надесетине хиљада пејзажа и портрета.Његова дела виђена су у престоницамасветске уметности.У „Симониди” изложене су и посетиоцимапонуђене Савине слике бај ковитихсеоских пејзажа. Ова про дајна изложбанајавила је почетак акције да сеоживи простор Центра за културу. О. Ш.Култура изван БеоградаИЗЛОЖБА СЛИКА ТАТЈАНЕ МИРКОВИЋПројекат децентрализације културе,покренут од Министарства културеСрбије пре нешто више од годинудана, био је повод недавне посете АнеВучетић, помоћника министра и глумцаГорана Шушљика Центру за културу уЛазаревцу.– У оквиру овог пројекта Лазаревацће ускоро бити учесник једне позоришнепродукције. Средином маја, лазаревачкапозоришна публика имаће прилику даужива у глуми Маринка Маџгаља, НиколеЂуричка, Небојше Глоговаца, потексту нашег великог драматичара, а умојој режији – најавио је Горан Шушљики додао да ће представа после премијерегостовати у Панчеву и Ваљеву, а потом иу свим местима у Србији која имају позоришнусалу.Ана Вучетић, помоћник министра закултуру, објаснила је да су циљ пројектадецентрализације најпре гостовања националнихкултурних институција, различитихансамбала и ликовних ства ралаца,а потом и умрежавање локалнесре дине и институција културе и стварањезаједничке продукције.– Лазаревачки Центар за културу укљученје у пројекат министарства. Суштинацелог пројекта је децентрализацијау правом смислу те речи, стварање условада локалне самоуправе направе сопственупродукцију која ће моћи да гостује поцелој Србији, али и да остане на сценамалокалних институција културе. Другаидеална фаза пројекта је да се сале у тиминституцијама сукцесивно сређују и дасе, сходно нашим могућностима, помогнењихова реконструкција – рекла је АнаВучетић и нагласила да тренутно Министарствокултуре, кроз акцију „Србијау Србији”, гостовањима наших националнихинституција, помаже један виддецентрализације.О. ШолтишssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПобеде и поразиЦиклус посвећен ратнојтематициИз серијала „Битке и порази”Улазаревачкој Модерној галерији срединомфебруара отворена је из ложбаслика наше суграђанке Та тјанеМирковић. Прва самостална изложба,под називом „Битке и порази”, део је Татјаниногпројекта у коме се бави проучавањемисторије и прошлости лазаревачкогкраја, а који је подржала ГОЛазаревац и Савет за културу.На Татјаниним сликама доминира Колубарскабитка, а уметница користи фотографијеуниформи људи овог краја каополазну тачку.– Циклус слика посвећен ратној тематиципредставља ауторкину тежњу даинформације и чињенице до којих је дошла,на објективан и себи својствен начинпренесе на платно. Управо тај њен сликарскиизраз је оно што разликује њеностваралаштво ове тематике од неких већпостојећих. Својим сликама не величапобеднике, нити жали поражене, вештоизбегавајући патетику не губи емоције– рекла је отварајући изложбу ДаринкаСтанојевић, историчар уметности.Татјана Мирковић је дипломирала наФакултету ликовних уметности у Београду,на одсеку за сликарство и један јеод оснивача „Удружења лазаревачких ликовнихуметника”. Од јануара ове годинечлан је УЛУС-а.О. ШолтишБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 25 sФото: Документација Листа „Колубара”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sспортssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 26РУКОМЕТ„Колубара” на челуРукометаши „Колубаре” забележилису свих пет победа у домаћемпрвенству и победу у Купу, а добререзултате успели су да остваре и у Купукупова, где су надиграли противнике удва меча.Лазаревчани чврсто држе лидерскупозицију у домаћем првенству. Очекујесе да се, на крају сезоне, оките и дупломкруном, с обзиром да и у купу важе заапсолутне фаворите. Да би обезбедилипласман у полуфинале Купа купова (штоби био и највећи успех српских клубована евросцени) мораће да надиграјуекипу „Стеауе” из Букурешта, која имадалеко веће искуство на међународнимтакмичењима. Ипак, популарне „кртице”надају се да могу да елиминишу квалитетнеРумуне и поново обрадују својенавијаче. Први меч се игра 27. марта у Букурешту,а реванш недељу дана касније,у Лазаревцу. „Колубара” је већ одмериласнаге са „Стеауом”, прошле године, намеђународном турниру у Бањалуци, кадаје остварила победу и освојила победничкипехар. З. Л.УСПЕХ КИК-БОКС КЛУБА „БУДО –КАН ЛАЗАРЕВАЦ”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНемања првак СрбијеПосле започете рукометне каријере,Немања Столић је одлучио да сеопроба у кик-боксу у клубу „Будо-Кан Лазаревац” и за кратко време је постигаосјајне резултате. Најпре је, крајемфебруара, освојио златну медаљу напрвенству Београда у категорији преко 91килограм, а после само десет дана попеосе и на победничко постоље на првенствуСрбије одржаном у Пироту.Своје умеће на првенству такође јепоказао Ненад Николић, који је у категоријипреко 91 килограм освојио бронзанумедаљу, док је у Лазаревац још једнумедаљу донео Душан Шапић, у категоријидо 63 килограма. Сјајни резултати напрвенству Србије Лазаревчане, које предводиГоран Васиљевић, су уврстили уред најбољих српских кик-бокс клубова.З. Л. Васиљевић и СтолићЛАЗАРЕВИЋ ОБОРИО ДРЖАВНИ РЕКОРД НА 200 ПРСНОssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПет златних медаљаАлександар Лазаревић, члан Пливачкогклуба ТЕК из Великих Црљена,оборио је државни рекордза пионире у дисциплини 200 прсно увремену од 2:32,18 на првенству Србије запионире (13 и 14 година) у 25-метарскомбазену, које је одржано у Спортском центру„Југ” у Зрењанину.Поред обореног државног рекорда,Александар Лазаревић освојио је јошједну златну медаљу у дисциплини 200мешовито. Другог дана првенства Србијеза пионире Лазаревић је освојио још двезлатне медаље у дисциплинама 100 прснои 100 мешовито. Наш млади пливач бићеупамћен и као најбољи такмичар наовом првенству пошто је последњег данаосвојио и пету златну медаљу у дисциплини400 мешовито. Лазаревић је свакакојош једном потврдио да је најбољисрпски пионир у пливању и пред њим јесјајна будућност. З. Л.Фудбалска панорамаВећина фудбалских клубова са територијеопшине Лазаревац има запаженуулогу у такмичењима у београдскимлигама, која су настављена накондугих припрема. У првом пролећномколу Београдске Зонске лиге фудбалери„Турбине” освојили су бод, одигравшинерешено (1:1) са екипом „Поштара” изБеограда. Популарни „Турбоси” осталису на четвртом месту и и даље гајенаду да могу заузети једно од прва дваместа које води у Српску лигу.Када је реч о првом колу Прве београдскелиге, лазаревачки клубови, садва гостовања, донели су свих шестбодова. Фудбалери „Радничког” из Рудовацасавладали су „Обилић” са 3:1 итако сачували лидерску позицију. Победусу забележили и фудбалери „Борца”,чиме су обезбедили другу позицију,која их, као и првопласирану екипу,води у Београдску Зонску лигу.Успешно су стартовали и клубовиу Другој београдској лиги. Сва четирилазаревачка представника играла су угостима и остварила две победе и дваремија. Фудбалери „Младости” из Барошевцапобедили су „Гунцате” са 2:1,„Младост” из Чибутковице победила је„Кртинску” са 1:0. „Рудар” из Зеока одиграоје у Београду нерешено (1:1) са екипом„Бање”, а БСК из Брајковца донеоје бод из Рабровца. Прво коло је наговестилодобре резултате лазаревачкихклубова, па се очекује да и у наредномпериоду обрадују своје навијаче. З. Л.„Колубара” близу баражаОдбојкашице „Колубаре”, после двеузастопне победе, поново су на другојпозицији у плејофу Прве лиге и на добромсу путу да се кроз бараж домогнуСупер лиге.Иако су, након два узастопна поразау плејофу сви отписали „Колубару”, изабраницетренера Николе Јерковићауспеле су да се „тргну” и врате у игру. Упоследња два кола првенства „Колубара”дочекује одбојкашице „Радничког”из Београда (које су одавно обезбедилепрво место и повратак у Супер лигу)и гостује екипи „Визуре”, која такођегаји наду да се може наћи у баражу.„Колубари” је, да би учествовала у баражу,потребна једна победа у та двамеча (ривал им је екипа „Јединства” изУжица).Одбојкашице „Лазаревца” током другогдела првенства играју растереће но,пошто су из лиге већ давно испале екипе„Шумадије” и „Путева”. Мечеви у плејаутуприлика су да стручни штаб провериквалитет одбојкашица које су мањеиграле у лигашком такмичењу. З. Л.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ФУДБАЛ: КОНАЧНО НАСТАВЉЕНО ПРВЕНСТВО ПРВЕ ЛИГЕ СРБИЈЕssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssДинар за спасНа последњој седници СкупштинеРБ „Колубара” потекла је иницијативао изналажењу решења за финансирањеСпортског друштва „Колубара” подчијем је окриљем 16 клубова са преко2.000 спортиста. Због тешке финан сиј скеситуације у целој земљи преполовљенасу средстава која су била уплаћивана заСД „Колубара”.– Челници ПД РБ „Колубара” и даљежеле да финансирају спорт у нашојсредини али су свесни чињенице дата средства за бројне клубове не могубити довољна па се дошло на идеју дасе радници „Колубаре” изјасне да лижеле да одвоје 0,1 до 1 посто свог личногдохотка месечно за СД „Колубара”.То су средства која могу бити од великепомоћи за чланице СД „Колубара”које је једно од најбољих у Србији, нерачунајући спортска друштва „ЦрвенуЗвезда” и „Партизан”. Појединачнаиздвајања би можда спречила и гашењенеких клубова јер су велика средствапотребна за основне потребе клубовапопут котизација, плаћања службенихлица на утакмицама. Знам да овамера није популарна али само на такавначин можемо и даље бити град спортаи радовати се победама фудбалера,рукометаша, кошаркаша, одбојкашица– речи су Горана Перишића, шефа кабинетадиректора РБ „Колубара”. З. Л.„Лопте за победе”У оквиру акције „Лопте за победе”Одбојкашког савеза Србије у Спортскорекреативномцентру „Колубара”, 19.марта, окупио се велики број ученикаиз десет лазаревачких основних школакојима су подељене одбојкашке лопте.Лазаревац је одавно град одбојке и, узНови Сад и Београд, једини је град уСрбији који има два женска одбојкашкаклуба у Првој лиги. Одбојкашки клуб„Колубара” је био организатор ове ма нифестацијекоју је покренуо ОС Србије.З. Л.Државни шампиониПлесни пар Марко Мићић и МаријаМартиновић, из Плесног клуба РМПКолубара из Лазаревца, освојио је шампионскутитулу у категорији омладинацана Државном првенству у спортскомплесу, одржаном 28. фебруара, уНовом Саду.На такмичењу у стандардним плесовима, у свим старосним катего ри јама,учествовали су најбољи плесни па ровииз 24 српска клуба. Марко и Маријанаће представљати Србију на европском исветском првенству. О. Ш.Нови бодови за лидераХУМАНИТАРНА ФУДБАЛСКА УТАКМИЦАПоследњи сати календарске зиме20. марта донели су радост свимакојима су „зелено-црни” прираслисрцу – екипа „Колубаре” остварилаје вредну победу у Апатину, савладавшидомаћу „Младост” са 2:0, головимаБрајовића и Каличанина на почеткудругог полувремена. Игра коју су обатима приказала у овом мечу није била нависоком нивоу, доминирала је жеља да сеосвоје бодови и више се чекало на грешкупротивника него што се надигравало.Први гол постигао је Брајовић послесамо два минута игре у другом полувремену,изванредним шутем главом изврло тешке позиције на убачену лопту салеве стране. Шест минута касније скороидентична слика: Маринковић је извеокорнер, Каличанин је одлично реаговаои ударцем главом сместио лопту у мрежу.Наставили су „зелено-црни” са добромпартијом све до средине другог полувременакада је Зајић „зарадио” другу опоменузбог опасне игре (високо подигнутанога) и морао да напусти терен. ТренерГрчић је после тога извео три измене итиме појачао одбрамбену линију. Затресласе и мрежа голмана „Колубаре” НенадаРанковића, али је тај погодак поништензбог офсајда.– До победе смо дошли играјући чврстои енергично у првих двадесетак минутадругог дела меча. Зна се да желимода задржимо прво место и већ сада морамода се посветимо будућим првенственимокршајима – рекао је тренер „Колубаре”Драган Грчић непосредно послеутакмице.З. СтанковићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПолитичари бољи од новинараУСпортско-рекреативном центру „Колубара”одиграна је хуманитар наутакмица у малом фудбалу измеђулазаревачких медија и политичара, а савприход од улазница намењен је лазаревачкомпородилишту. Меч је протекао увеликој борби до последњег минута овехуманитарне утакмице пошто је у 39. минутурезултат био 4:3 за политичаре којису имали и пет прекршаја. Фудбалеримедија кренули су грлом у јагоде желећида изнуде шести прекршај и стигну допоравнања. Међутим, примили су двапоготка у последњем минуту узбудљивогмеча. Политичари су били бољи и победилимедије са 6:3.По окончању меча председник ГОЛазаревац Бранко Борић прикупљенасредства предао је директорки лазаревачкогпородилишта др Јадранки Миловановић.З. ЛазаревићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 27 sСнимио: Зоран СтанковићСнимио: Зоран ЛазаревићСтојановић и ОбрадовићДетаљ са утакмицеsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss