broj 1068 - PD RB Kolubara

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЦивилна заштитаНа Дан цивилне заштите, 1. марта,у општини је одржана свечана седницаШтаба цивилне заштите ГО Лазаревац,на којој су анализирани испуњени задации активности током 2009. године,али и разматрани проблеми насталинакон изливања текућих и стајаћих водауслед обилних падавина крајем фебруара.– Задовољни смо прошлогодишњимрезултатима, брзо смо реаговалина по јаве, оперативно и стручно радили– казао је начелник штаба МилутинТешић. М. К.„Помозимо нашем Дарку”У оквиру хуманитарне акције „Помозимонашем Дарку” Општинско уд ружењепензионера из Лазаревца организовалоје у општини, 9. марта, ок руглисто на тему „Цистична фиброза – садашњости будућност”. Предавање оовој вишесистемској болести, једнојод најчешћих наследних међу људимабеле расе, одржао је проф. др ПредрагМинић, педијатар пулмолог.Дарко Јеремић (1996) из Рудовацаболује од цистичне фиброзе и за његоволечење је неопходна трансплатацијајетре. Јеремићев лекар Минић је говориоо историји ове болести, развоју новихсазнања и реално позитивним исходималечења.Предавање је било још један виданимације грађанства ради прикупљањасредстава за помоћ младом Рудовчанину.М. К.Пријем у oпштиниПоводом Дана жена заменик председникаГО Лазаревац Александар Дражићје, 5. марта, у општини примиомајке бораца погинулих у ратовима деведесетих.– Губитак се не може надокнадити,али можемо скренути пажњу и покушатида помогнемо. Градска општинане може дугорочно решавати проблемекоје имате, иако би требало да будетеприоритети јер сте задужили државу.Трудићемо се да помажемо – рекао јеДражић, напомињући да ове породицене треба да буду заборављене.По речима Владана Милосављевића,председника лазаревачког Удру жењаратних војних инвалида и поро дицапогинулих у ратовима деведесе тих,прошла година је била успешна у остваривањуправа породица јер је урађенавећина ствари, а и сарадња саоп штином и Рударским басеном „Колубара”је била добра.Мајкама погинулих на пријему сууручени симболични поклони. М. К.Старост као друштвени проблем 2Усамљеност je изборОкамењена свест остварности из младостидоноси болан осећај старимљудима да су напуштени изаборављениСудећи по искуствима социјалнихрадника, велики број љу ди сачекастарост неприпремљено. При ча једнестарице из околног села која је свуимовину преписала својим синовима апотом била одбачена од обојице нијеусамљена. Нису усамљени ни случајевинасиља, психичког и физичког, у оба смера- млађих над старима али и обрнуто.Припрема за старост зато је суштинскопитање о којем човек треба да размишљаод своје младости, а посебно усвом зрелом добу, не ослањајући се самона хуманост друштва. Различите институционализованедруштвене форме – геронтолошкицентри, клубови старих, пензионерскаудружења – могу олакшати ипобољшати квалитет живота у старости,али не могу решавати суштинска питања.Ове форме, ако се не схвате само каопо моћно средство, могу чак попримитиоб лик одличног средства за бежање одстварности што често води у још већипроблем.Сачекати спреман старост значи рационалноразмишљање о сопственим егзистенцијалнимпитањима независно одљубави према деци. Обезбеђење пристојногприхода и стамбеног комфора засебе не значи себичност, напротив. Себичностје кад се не испуштају конци изруку и по својим а не дечијим замислимапланира и реализује тобож њихова бољабудућност.Још више је неопходна психичка припремаза старост, односно прихватањеживотног доба у којем се постаје саморукавац једне моћне и брзе реке којапредставља живот у свој његовој пуноћи.Животне околности могу човеку донетисамоћу, али на усамљеност он сам себеосуђује. Окамењена свест о стварностииз младости – начину живљења и вредностиматог доба – главна је препрекаразумном, па и радосном прихватањуживотног смираја.То прекидање везе са стварношћукоја је попримила нове форме и циљеведоноси неминовно и удаљавање старихродитеља од сопствене деце, без обзираколику љубав према њима осећају.Чак и кад живе заједно или близу једниод других постају потпуни странци причему се обе стране питају зашто се то десило.Највећа грешка старих је њиховосхватање да са физичком опада и њиховаумна снага, па без потребе полажу оружјеи препуштају се потпуној лењости духа.Друга њихова заблуда је да старост самапо себи, без икаквог личног напора, доносимудрост и поштовање. Сва научнаи религиозна сазнања то оповргавају. Човексе за ове епитете мора изборити сталнимучењем и развојем самог себе.Сачекати спреман старостПоследица неприхватања овог схватањадоноси старим људима болан осећајда ником више нису потребни. Они невиде значај рада на себи већ упорно покушавајуда се домогну, отимајући се самладима, главних рола које су имали унапону своје снаге. Не схватају да у сенциглавног животног, делатног тока могуимати веома значајну улогу – учитељакоји се не намеће већ се његово мишљењетражи због његовог радосног и смисленооствареног живота који је донеодостојанствену старост. Колико год несвеснитог циља, због брзог темпа живота,млади му теже и знају да препознајупут који до њега води ако стари људизнају да им га понуде.Незнање и неприлагођеност су затоможда праве речи које осликавају проблемстарости – не само старих људи, негои њихове деце и друштва у целини.Д. АћимовићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 23 sСнимио: Александар Рашинхроникаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss