broj 1068 - PD RB Kolubara

ХРОНИКА С ПОВОДОМsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПрилика каква се ретко указујеСведоци смо сувишних спорења и одржавањавештачке дилеме: ко је коме потребнијиенергетика држави или држава енергетициЕнергетика мора да постане локомотива привредног напретка,а улагања у њу помоћи ће Србији да се извуче из кризе.Ово је сажетак једне од порука мартовског копаоничког бизнисфорума, на којем је политичка, привредна, економска и енергетскаелита државе трагала за новим моделом развоја Србије.Зашто је енергетика препозната као травка спаса уз чијупомоћ се Србија може најбрже извући из кризе?Пре свега, струја је роба, која свуда у свету има великутражњу, а цена јој непрекидно расте. Затим, очекује се да мегаинвестициона улагања у енергетици Србије, која до краја 2015.године треба да достигну девет милијарди евра, имају вишеструкеефекте. Енергетика би уз сопствени,до сада незабележени развој, утицала дасе знатно убрза напредак грађевинарства,транспорта, прерађивачке и металске индустријеи низа других грана привреде.Уколико се планови остваре, погледајмокако ће то изгледати уз ослонац на колубарскиугаљ. Министар Петар Шкундрићје илустративно навео да ће у наредних петдо седам година на градњи термоелектрана„Никола Тесла Б 3” и „Колубара Б” радитидиректно 3.000 људи, а очекује се даће српске фирме на овим пословима ангажоватиоко 10.000 радника. У новим електранаматакође ће бити запослен већи бројрадника.Какви су планови запошљавања на површинскимкоповима РБ „Колубара” изкојих ће стизати угаљ да подмири незајажљивеапетите ових термоелектрана?Према претходној студији оправданости„Јужно поље” ће максимално упошља ва ти 2.340, а коп „Радљево”1.650 радни ка. Значи, када буду на врхунцу производње, надва копа ће радити 3.990 запослених. Овде, такође, треба иматиу виду стотине грађевинаца, радника електромашиноградње,метало прерађивача, стручњака за водопривреду и других секторапривреде. Све у свему, велика улагања у енергетски сектор,који за сировинску основу узима колубарски лигнит, могла би удугом периоду да ангажују више хиљада радника.Тако смо на корак од спасоносног рецепта (препознат каосрпски нови дил) за државу који би значио покретање привредногзамајца, ангажовањем више привредних грана и тимеупошљавао велики броја стручњака.Ово је лепша (да не кажемо идилична) страна приче о енергетицизамишљеној као локомотиви развоја Србије. Међутим,о другој страни, мање ружичастој, ретко се отворено разговарау јавности.Недвосмислен утисак је да држава још увек није у потпуностисигурна шта хоће од електропривреде. У недостатку дугорочнеенергетске стратегије, која непримерено касни, сведоцисмо беспотребних спорења високих владиних функционера састручњацима електропривреде. Зависно од пажљиво бираногтренутка на дневном реду су разне теме: приватизација, ценаструје, повећање плата, реструктурирање и смањење броја запослениху електропривреди. Иза многобројних реторичких вежбинаслућује се намера да се одржава вештачка дилема: да ли је државипотребнија енергетика или енергетици држава? Учеснике „дебата”ушанчене у својим интересним бусијама и коридорима власти,слушамо већ годинама како врте давно прежвакане фразе,док суштинска питања о енергетском сектору чекају да буду решена.Зато се чини умесном сумња да ће у највишим институцијамадржаве бити прво – довољно истрајности за нови развојни циклусенергетике и друго – доста средстава која семере милијардама евра.Искуство указује да овакво препуцавањеможе да потраје, па електропривреди неостаје ништа друго него да у међувременупреиспита комплетну инвестициону понудуочишћену од маркетиншких примеса.То подразумева и непристрасне одговорена многа нимало пријатна питања. Пресвега, колико је у међувремену пропуштеновремена за реализацију стратешких инвестицијас обзиром да је план рада и развојанаправљен пре две године? Шта је реално дасе до 2015. оствари од стратешких улагања?Да ли је реална структура средстава неопходнихза улагања при чему се рачуна насопствене 3,5 милијарде, две милијарде одстратешких партнера и три милијарде евраод кредита? Коначно, да ли електропривредаима капацитет да до краја инвестиционогИлустрација: Милан Гамбелићциклуса заиста потроши оволика средства уинвестивције под претпоставком да их неким чудом и обезеди?Да би енергетика прерасла у локомотиву привредног развојаСрбије, мора се паралелно радити на два колосека. На једном,држава треба да ствара услове како би могла да рачуна на енергетикувиђену кроз копаоничку призму. На другом, ЕПС-у текпредстоји велико организационо и финансијско спремање.Генерални директор Драгомир Марковић недавно је упозориода се без трансформације овог јавног предузећа у акционарскодруштво (то се може очекивати тек крајем ове године)једноставно не може добити новац за нове пројекте.Паралелни колосеци државе и ЕПС-а подразумевају пут уистом смеру, иначе, прилика каква се ретко указује може битипропуштена.Мирослав ЖивановићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 3 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss