broj 1068 - PD RB Kolubara

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМилан Милетић, визионар КолубареАутор: др Милорад Ђоковић 3фељтонОд столарског калфе до економистеНеобична прича за једног директораВерујући у перспективу РБ „Колубара”, на саветовању уЛазаревцу 1969. године, Милан Милетић је нагласиода ће 1970. година бити веома тешка за пословање, алиће временом положај предузећа постати повољнији, „јер ћемомоћи да одвајамо по неколико милијарди динара сваке годинеза проширену репродукцију”, предвиђајући развој и других делатности,ван експлоатације лигнита.Када се упознао са јамском и површинском експлоатацијомугља, директор „Колубаре” је добро разумео да без способнихкадрова нема убрзаног развоја предузећа. Милан Милетић је раносхватио да се добар радник годинама ствара у специфичнимдруштвено-историјским условима самоуправног социјализма,где је и у централизованој привреди требало испољити личнуиницијативу и креативност појединаца, посебно руководећегтима.Милан Милетић је рођен 28. јуна, на Видовдан, великисрпски празник, 1921. године, у селу Бошњане, општина РачаКрагујевачка, у сиромашној породици оца Тихомира и мајкеЗагорке. Рано је остао без оца, па је као најстарије дете морао дапомаже мајку, две млађе сестре, Емилију и Ружицу и брата Драгослава.Мештани села Бошњане памте Милана као послушноги вредног дечака, васпитаног у духу патријархалног морала,али немирног духа. Није био у прилици да се редовно школујекао његови вршњаци из богатих породица, већ је са шеснаестгодина почео да изучава столарски занат у селу Бошњане кодпознатог мајстора Костадина Јанковића. Заједно са Костадиновимсином Миодрагом као калфа учио је столарски занат,показујући изузетну вештину да од дрвета прави различитеупотребне предмете, од украсних врата, прозора, до намештаја,столова и рамова за слике. Захваљујући љубазности БудимираМиленковића и мр Томислава Јанковића, дипломираногинжењера геологије, који је свој радни век провео у РБ „Колубара”,посетили смо питомо село Бошњане, са 180 домаћинстава иоко 600 житеља. Село је познато по певачком друштву и првомјавном сеоском купатилу у Шумадији саграђеном око 1930. годинезахваљујући учитељу Јовану Ивановићу, легенди овог краја.Сељаци су се купали у јавном купатилу после напорних пољскихрадова. У селу је постојала школа, једна од најмодернијих у овомделу Србије. Међу Милетићима у селу Бошњане било је вишемладића који су се од других издвајали по својој натпросечнојинтелигенцији и ширини погледа на свет. Међу познатим уметницимаје Славомир Милетић, скулптор који је освојио свет.Према казивању његових рођака, Милан Милетић је завршиомалу матуру у Смедеревској Паланци, али је кроз живот стицао„велику школу знања”, како је сам имао обичај да каже. Имаоје срећу да је радио у изузетно модерној столарској радионицикоју је до данас сачувао Томислав Јанковић, као и бројне дрвенепредмете које је израдио његов отац Миодраг заједно са МиланомМилетићем.Немајући услове да се школује, Милан Милетић је до 1941.године радио у фирми „Карађорђев дом” у Рачи Крагујевачкоји Акционарском друштву „Јасеница” у Смедеревској Паланци,Снимио: Милорад Ђоковићгде је и дочекао априлски рат. Учествује у НОР-у, да би, затим уЈНА, са малим прекидом, остао све до краја 1948. године, односнодо половине фебруара 1949. године, радећи у Секретаријатуза народну одбрану у Смедеревској Паланци.Југоисточно од села Бошњане, на месту тзв. Зелене стене,постојао је рудник лигнита из кога су мештани вадили угаљ засвоје потребе. До угља се дошло сасвим случајно када је једансељак копао бунар тражећи воду, али се убрзо вода замутилаод наслага црног угља. После рата експлоатација је обустављеназбог незнатне дебљине угљених слојева и појасева изданске водеу рударским окнима. Рударство у Милетићевом завичају никаданије озбиљно заживело, али га је зато живот довео у рудник„Колубара”, као искусног партијског радника, успешног руководиоцау више привредних гиганата.Столарска радионица у селу БошњанеАктивно учествујући у НОР-у и партијском животу КПЈ,прелазећи по задатку државе из једног предузећа у друго,Милетић није имао времена да се озбиљније бави школовањем,али ће тај објективни недостатак касније надокнадити и умногим аспектима превазићи своје колеге који су на времезавршавали школе и факултете. Прво озбиљније образовањеМилетић је стекао у Загребу када је као 29. годишњак завршиоједногодишњу Школу привредних руководилаца Генералнедирекције за машиноградњу Владе ФНРЈ, током 1950. и 1951.године, са одличним успехом. Од тринаест предмета имао једванаест одличних оцена, а само из књиговодства је имао оценуврло добар. Средњу економску школу завршио је у Београду1954. године са одличним успехом. На Економском факултету уБеограду је завршио и Вишу економску школу 5. јуна 1969. године,непосредно пред долазак у РБ „Колубара” на место директора.Имао је тада 48 година и био је у напону интелектуалне ифизичке снаге.У касним годинама је стекао формално образовање, али јевеома рано почео да чита белетристику и озбиљну стручну литературуиз области руковођења предузећем и управљања кадровима.Поред дара за говорништво и логичности у излагању,објавио је на десетине стручних текстова у озбиљним привреднимчасописима („Директор”, „Пословна политика” и др.).(наставиће се)БРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 21 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss