1100 - PD RB Kolubara

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦКОЛУБАРА8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 88 Број: 1100 8 30. новембар 2012 8 Година LIII 8Излази месечно 8Бесплатан примеракНа прагу новихинвестицијаПриоритети у рударском сектору 8стр. 7нове инвестиционе активности 8стр. 9

sОснивач и издавач:Привредно друштвоза производњу, прерадуи транспорт угљаРударски басен„Колубара” д.о.о.В. д. директора РБ „Колубара”:Милорад ГрчићРуководилац Одељења за информисање иглавни и одговорни уредник:др Милорад ЂоковићТехнички уредник:Милош ПавловићРедакција:Даница Вуковић, Драгана Весковић,Мирјана Димитријевић, Драгољуб Ђорђевић,Мирослав Живановић, Наталија Живковић,Милеса Караџић, Радмила Лазић,Љуба Младеновић, Слободан Младеновић,Данијела Матић, Марија Микић, Ана Павловић,Мирјана Радосављевић, Зоран Станковић,Ана Стојановић, Милун Тадић,Оливера Шолтиш (новинари),Александар Рашин, Милан Цвијетић(фоторепортери)Адреса Одељења за информисање иРедакције листа „Колубара”:11550 Лазаревац, Карађорђева 38,тел-факс: 011/8123-931,8123-432 лок. 60www.rbkolubara.rsredakcija@rbkolubara.rs30. новембар 2012, бр. 1100Тираж:15.000 примеракаПрви број изашао је24. септембра 1960. годинеОснивач Привредног друштва:ЈП „Електропривреда Србије”В. д. генералног директора:Александар ОбрадовићНасловна страна:Детаљ са „Тамнава-Западног поља”(Снимио: Милан Цвијетић)Последња страна:Детаљ са „Тамнава-Западног поља”(Снимио: Милан Цвијетић)Штампа:Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1,Штампарија, Лазаревачки друм 13-15Агенција за привредне регистре Србије – NV000060CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије,Београд 658(497.11) (085.3)Месечно:ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац)COBISS.SR-ID 18604290ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСАДРЖАЈуводникДуго путовање до суседа 3ЉУДИ И ДОГАЂАЈИПатријарх Иринеј примио директора РБ „Колубара” 4ПРОИЗВОДЊАИскопано 2,73 милиона тона угља 5АКТУЕЛНОПуштена у рад топлотна станица 6Приоритети у рударском сектору 7ИНВЕСТИЦИЈЕКрчење простора за џиновске копове 8Нове инвестиционе активности 9Два нова етажна транспортера 11Сагласје са заштитом животне средине 13репортажаУ Малом Борку пронађени гробови из праисторије 14-15Копаће се квалитетнији угаљ 18Мобилни и спремни за снег 19ЈУБИЛЕЈПроизводња уз мале инвестиције 20синдикатУ сталном контакту са члановима 21ЛАЗАРЕВАЦЗа водовод на северу општине 30 милиона динара 23ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРАЧувари наше фолклорне традиције 24Први глас „Тамнаве” 25спортОдбојкашице „Колубаре” успешне на европској сцени 26Шопић и Степојевац славе 27ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРАs

Ув о д н и кДуго путовање до суседаНова политика успостављањаквалитетнијих односа између привредногдруштва и локалних самоуправа ојачалаби њихову позицију и уверење да су битанчинилац привредног развоја овог крајаБРОЈ 1100 30. новембар 2012Пише: Милорад ЂоковићЗвучи невероватно, али је истинито, да јепрошло тринаест година а да нико од руководства„Колубаре” није званично посетиоСкупштину општине Лајковац. Ова пракса је недавнопрекинута када је директор „Колубаре” биоу посети Лајковцу и у срдачном разговору отвориовише питања од обостраног интереса, измеђупредставника водећег произвођача угља у Србијии локалне самоуправе.Поједини директори привредног друштва, трошећиновац и време, минулих година су службенообилазили многе светске метрополе, али су заборавилида оду у посету до својих комшија у најближојопштини, удаљеној од дирекције „Колубаре” самодесетак километара.Прича на почетку колумне можда више говорио нашим наравима али је и рефлексија реалногстања на терену о пословном партнерству рударскоггиганта и локалне заједнице.Срећом, изгледа да се ова пракса мења, јер једиректор РБ „Колубара” за кратко време у вишенаврата разговарао са руководствима Лазаревца,Лајковца и Уба, општина на чијим сетериторијама налазе рударски објекти, експлоатишеугаљ и где постоје бројни објективнипроблеми везани за имовинско-правне односе,експропријацију, исељавање насеља, развој инфраструктуреи др.Да ли су на основу досадашњих сазнања идогађаја извучене најбоље поуке када је реч о сарадњи„Колубаре” и суседних општина је пи тањекоје је важно не само за развој рударских и енергетскихкапацитета, већ и за друге области животаод којих зависи будућност овог краја, разапетогизмеђу пољопривреде и рударства.Недавним измештањем гробља у Вреоцима завршенаје једна драматична епизода у развоју рударстваКолубарског басена која је трајала више одједне деценије и овај подухват свакако заслужујеизузетну пажњу, јер су створени услови да се наставиексплоатација лигнита и обезбеди енергетскасигурност ЕПС-а. У расплитању овог Гордијевогчвора било је и превише несугласица, незнања испорости, лажних обећања и мешетарења по различитимосновама. Колико је само узалудних збороваодржано на којима су била подељена мишљења дали треба пристати на исељавање или не, колико јесамо непотребне енергије потрошено да би се дошлодо компромиса у супротстављеним интересима.Нова политика успостављања квалитетнијиходноса између РБ „Колубара” и локалних заје дницаморала би да дугорочно уважи државни интересза отварањем површинских копова уг ља, као и потребестановништва, почев од за по шљавања, па доразвоја инфраструктуре у градовима и селима.С обзиром да је једна генерација са стеченимискуством у области експропријације и решавањаимовинско-правних односа при крају свог радногвека, треба са више храбрости организовати иприпремити младе кадрове да одговоре изазовимакоји се пред ово привредно друштво постављају.С друге стране, легитиман је захтев општина даи оне имају право на свој део „рударског колача”,не само оног који им према закону припада, већ ина други начин, како би се и грађани тих општинаосећали да су део велике „Колубарине” породице,посебно када је у питању запошљавање, што су истаклипредседници општина Лајковца и Уба.У решавању заједничких проблема чвршће везетреба успоставити и између руководстава три општинеи њихових стручних служби, јер само добрипартнери могу бити носиоци транспарентноги одрживог економског развоја овог краја.Када је реч о развоју РБ „Колубара” оправданоје размислити и о томе да се поједини важнидогађаји, скупштина привредног друштва, сусрети,семинари и саветовања о рударству и енергетициизместе из Лазаревца у Лајковац и Уб, чимеби се још више саставиле покидане везе првихкомшија, а ова места би осетила да су део важнебитке за рударство и енергетику.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss3ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

људи идогађајиssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 4sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПатријарх Иринеј примиодиректора РБ „Колубара”Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је, 19.новембра, в. д. директора РБ „Колубара” Милорада Грчићаи том приликом је благословио донаторство највећегпроизвођача угља у Србији црквама и манастирима.У разговору је истакнуто да већ годинама „Колубара” помажецркве и манастире Српске православне цркве, а привреднодруштво ће, у складу са својим могућностима, наставитиову праксу и у будућности.Пријему су присуствовали и Милета Радојевић, директорКанцеларије за сарадњу са црквама и традиционалним верскимзаједницама и протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директорПатријаршијске управне канцеларије.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЕПС донатор награде физичаруНаграда Српске академије наука и уметности из областифизике и сродних наука уручена је 19. новембра на ДануАкадемије професору др Милутину Благојевићу. Добитникусу признање уручили акдемик Никола Хајдин, председникСАНУ, и др Аца Марковић, председник Управног одбора„Електропривреде Србије”.Награда се састоји од Повеље и новчаног дела, а донаторсредстава за награду из области физике и сродних наука је ЕПС,док је новчана средства за награду из хемијских наука, коју једонио др Игор Пашти, донирао НИС Гаспромњефт.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПрипреме за отварање тржиштаГлавна тема на састанку пословодства „Електропривреде Србије”,одржаном 23. новембра, била је стварање услова испровођење неопходних активности за либерализацију тржиштаелектричне енергије од 1. јануара 2013. године.Пословодство ЕПС-а, на челу са в. д. генералног директораАлександром Обрадовићем, помоћником министра енергетике,развоја и животне средине мр Мирјаном Филиповићи председником Савета Агенције за енергетику Љубом Маћићем,посебно је разматрало прве верзије три уредбе везанеза функционисање повлашћених произвођача електричнеенергије из обновљивих извора. На састанку је било речи и оначину исказивања трошкова производње повлашћених произвођачау рачунима купаца, а договорено је да ЕПС хитно припремисугестије на предлоге уредби, како би се створили условида пре 1. јануара идуће године буду усвојени сви акти потребниза функционисање либерализованог тржишта.Стабилно снабдевањеелектричном енергијомИз „Електропривреде Србије” саопштавају да је електроенергетскаситуација у Србији стабилна и да су током првеполовине новембра побољшане и хидролошке прилике.Производња у хидроелектранама ЕПС-а знатно је већа уодносу на почетак октобра. Доток воде на Дунаву ових данадостиже 6.000 кубика у секунди, што је дупло више у односуна свега 3.100 кубика у секунди, колико је пристизало премесец дана. Проточне хидроелектране ЕПС-а ових дана производеоко 26,5 милиона киловат-сати дневно, односно дупловише него прошлог месеца када је производња била око 12,5милиона киловат-сати дневно. Попуњеност акумулација је намного бољем нивоу, што даје додатну сигурност раду система.И термокапацитети ЕПС-а потпуно су спремни и раде безтешкоћа, а додатна стабилност система очекује се почеткомдецембра, када ће на мрежи бити и блок 2 у Термоелектрани„Костолац Б”.Потрошња електричне енергије током последњих неколикодана је око 100 милиона киловат-сати дневно и нешто је мања уодносу на просек за новембар. Већи дотоци на рекама у Србији,пуњење акумулација и спремност комплетног производног системагарантују сигурно и стабилно снабдевање електричноменергијом свих купаца.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПромене почињу од 1. јануараВлада Републике Србије усвојила је 16. новембра закључаккојим је прихватила Полазне основе за реорганизацију ЈП„Електропривреда Србије”. Како је наведено, реорагнизацијаобухвата промену правне форме ЕПС-а у акционарско друштво,као и промене у начину организовања зависних привреднихдруштава и управљања њима.Према речима в. д. генералног директора ЕПС-а АлександраОбрадовића у нове промене се креће одмах, тачније од 1. јануараидуће године, а да се правни акти за успостављање новеорганизације компаније већ убрзано припремају.– Ми смо суочени са тренутком истине, а то је да смо у врлотешкој финансијској ситуацији и да у нашем пословном фондутренутно недостаје више од 40 милијарди динара. Томе требадодати и 12 милијарди евра уговорених инвестиција, које такођетреба обезбедити. То је ситуација из које морамо да изађемо иучинимо све да од компаније коју називају тромим монополистомнаправимо добро организовани пословни систем, који ћегенерисати профит. За остварење тог циља потребна је мобилностсвих у „Електропривреди Србије” – рекао је Обрадовић.Отварањем унутрашњег тржишта електричне енергије заоштрићесе захтев за повећањем ефикасности на свим нивоимапривређивања, а нарочито у производњи, која ће моратида се прилагођава потребама и могућностима тржишта, алии његовим законитостима. Генерални директор је скренуопажњу да ефикасност мора да постане императив у укупнојорганизацији рада, искоришћености енергената и опреме, контроликвалитета резервних делова, репроматеријала и услугакоје се набављају, а нарочито у управљању трошковима.– Концепт промена које смо изабрали и за који смо добилиподршку републичке владе морао би да омогући брже превазилажењетешкоћа и успостављање позитивних трендова,који ће довести до стабилности у стварању профита. На тај начинпомажемо и себи и другима. Јасно је да само профитабилниЕПС може да буде сигуран ослонац укупне привреде у Србији– рекао је директор Обрадовић. Припремила: О. ШолтишssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ОКТОБАРСКА ПРОИЗВОДЊА У РБ „КОЛУБАРА”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssИскопано 2,73 милиона тона угљаПлан лигнита остварен са 97,5 одсто.Производња јаловине за 17 одсто већа од планаНа површинским коповима Рударског басена „Колубара” уоктобру је ископано више од 2,73 милиона тона угља, штоје 97,5 одсто од планираних количина.Према подацима Службе за координацију производње, коповина Тамнави су, са ископаних 1,7 милиона тона, план угљапребацили за око два одсто. „Тамнава-Западно поље” је далапреко 1,1 милион тона лигнита или 91 одсто од плана, док јекоп Поље „Велики Црљени” имао производњу од 590.200 тонаугља, што је за 31 одсто више од плана. На Пољу „Д” је ископано664.951 тона лигнита, чиме је план остварен са око 87 одсто.Смањен одвоз угља за ТЕНТ на почетку месеца и отежани технолошкиуслови експлоатације узрок су подбачаја плана у октобруод близу 13 одсто. На Пољу „Б”, најстаријем површинскомкопу у „Колубари”, произведено је 369.989 тона лигнита, што јепланом предвиђен ниво за овај месец.s Производња у новембруУ Рударском басену „Колубара” за двадесет данановембра је ископано преко 1,9 милиона тона лигнита,што је за два одсто више од плана. У истом периодуоткопано је и одложено 4,37 милиона кубика откривкеили 18 одсто преко плана.Попуњеност депонија термоелектрана које сеснабдевају угљем из „Колубаре” је у оквиру биланса.На коповима се у просеку дневно произведе 100.000тона лигнита, док је дневна потрошња термоелектрана95.000 тона. Д. В.Десетомесечна производња угља у Рударском басену „Колубара”износила је 23,78 милиона тона, што је за око један одстомање од биланса. Оба копа на Тамнави су остварили пребачајпланова на угљу. „Тамнава-Западно поље”, са ископаних 10,59милиона тона лигнита, пребацила је план за око четири одсто.На копу Поље „Велики Црљени” произведено је 4,4 милионатона угља, што је за 7,5 одсто више од плана. Поље „Д” је дало5,65 милиона тона лигнита или 13 одсто мање од плана. ПољеЗАНИМЉИВОСТИБРОЈ 1100 30. новембар 2012„Б” је, са производњом од 3,13 милиона тона, план угља остварилоса преко 95 одсто.У октобру је на коповима „Колубаре” откопано и одложенооко 6,76 милиона кубика јаловине. Од тога су 628.173 кубикапрослојци са угљених етажа. Највеће количине, 3,25 милионакубика, дао је коп „Тамнава-Западно поље”, што је и највећипребачај плана од близу 63 одсто. На копу Поље „ВеликиЦрљени” откопано је 648.747 кубика чврсте масе или 38 одстовише од плана. Поље „Д” је имало производњу од преко 2,1 милионкубика откривке, што је 86 одсто од планом предвиђенихколичина. На Пољу „Б” је ископано 743.836 кубика јаловине или86,5 одсто од плана.За десет месеци у Рударском басену „Колубара” произведеноје преко 55 милиона кубика јаловине, од чега су 3,65 милионакубика прослојци са угљених етажа. Десетомесечни билансјаловине пребачен је за око три одсто.Посматрано по коповима, највише кубика чврсте масе, 26,9милиона, откопано је и одложено на копу „Тамнава–Западнопоље”, чиме је план пребачен за 47 одсто. Ово је једини коп којије забележио пребачај десетомесечног биланса на откривци. НаПољу „Д” је произведено 18,6 милиона кубика јаловине, што је76 одсто од планираних количина. Производња Поља „Б” износилаје 5,86 милиона кубика и за око девет одсто је мања одплана. Због нерешених имовинско-правних односа, јаловинскисистем на Пољу „Велики Црљени” је стајао до почетка маја, пасу резултати на откривци знатно мањи од планираних. Наиме,у протеклих десет месеци на овом копу је произведено око 3,6милиона кубика откривке, што је за 15 одсто мање од плана.Д. ВуковићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМилијардита тона око 1. маја 2014. годинеРБ „Колубара” ископаће милијардиту тону угља, ако сесве буде одвијало према плану, око 1. маја 2014. године,рачунајући укупну производњу у рудницима са подземноми површинском експлоатацијом лигнита од Другог светскограт у највећем рударском басену Србије.Ову прогнозу руководилац Службе за координацијупроизводње Љубивоје Гачић заснива на рачуници да ће, после67 година експлоатације угља, закључно са 2012, у Колубарскомбасену бити ископано 957 милиона тона угља. Очекује сеПанорама „Тамнава-Западног поља”да наредне године на површинским откопима буде „отргнуто”од земље око 30 милиона тона лигнита, тако да ће преосталих13 милиона (до милијардите тоне) бити ископано окоМеђународног празника рада.Када би се узела у обзир и предратна производња у рударскомбасену, која се одвијала у приватним јамским рудницимаи, према незваничним рачуницама износила око 14 милионатона угља, онда би милијардита тона угледала светлост данакрајем наредне године. М. Ж.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss5производњаssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sактуелноsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 6НОВО РАЗДОБЉЕ ЗА ОГРАНАК „ПРЕРАДА”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПуштена у рад топлотна станицаЗавршен капитални ремонттоплотне предајне станицеи ревитализован једанод постојећа два котла уТоплани. Проток топлотнеенергије повећан на 1.000кубних метара на часВукашин ЈањевићТренутак пуштања у рад топлотне станицеУТоплани Огранка „Прерада”, МилорадГрчић, в. д. директора РБ „Колубара”и Драган Алимпијевић, пред седникГрадске општине Лазаревац, 1. новембрасвечано су пустили у рад топлотну предајнустаницу за грејање Лазаревца.Четири месеца рада на капиталној реконструкцијистанице и ревитализацијикотла који је, такође, истог дана пуштену рад, требало би грађанима Лазаревцада обезбеди боље снабдевање топлотноменергијом. Проток енергије за градповећан је са досадашњих 850 на 1.000кубних метара на сат.Непосредно пре свечаног чина, одржанје радни састанак руководства „Прераде”,РБ „Колубара”, челника локалнесамоуправе и ЈП „Топлификација”.Током обиласка Топлане у Вреоцима,в. д. директора „Колубаре” Милорад Грчићје рекао:– У овај посао „Колубара” је уложилаоко 200 милиона динара. Уколико намдозволе временски услови, ускоро планирамои ревитализацију другог котла.Истичући да сарадња „Колубаре” илокалне самоуправе сваким даном по стајесве јача и квалитетнија, Драган Алимпијевићје изразио уверење да од сада грађанинеће имати проблема са грејањем.Директор Огранка „Прерада” СашаМарјановић каже да се тек нада добримрезултатима, нарочито након ревита лизацијеи другог котла. У овом тренутку,вреочка Топлана испоручује градудовољну количину топлоте, а максималанкапацитет постројења је 60 до 65 МW.Завршетак ове велике инвестиције,кажу у „Преради”, представља ново раздобљеу развоју овог погона „Колубаре”.Након три деценије, Топлана коначноима модерну технологију, где се једнимкомпјутерским кликом контролише цеосистем топлотне предајне станице. Функционисањесамо једног котла у Топланиза сада је довољно да подмири потребеЛазаревчана, док о дистрибуцијитоплотне енергије граду брине ЈП „Топлификација”.По речима директора „Топлифи кације”Вукашина Ја њ е в и ћ а , након завршенихреконструкција у Топлани, грејањеби у наредном периоду требало дабуде боље.– С обзиром на радове које смо завршилина санацији и ре конструкцији топлотнемереже у Лазаревцу, грејање ћебити стабилизовано. Пракса да са колегамаиз „Прераде” једном не дељно одржаваморадне састанке биће настављена, иакосмо са њима у свакодневном контакту –каже Јањевић.А. СтојановићСмањени рачуни за октобарЗбог проблема са грејањем у претходном периоду, свим потрошачима рачуни заоктобар умањени су за десет одсто.Директор ЈП „Топлификација” Вукашин Јањевић је обја снио да велики проблемпредстављају губици топлотне енер гије током дистрибуције из Топлане до лазаревачкихдомова.– Највеће губитке проузрокују потрошачи који испуштају воду из својих радијатора,чиме угрожавају функционисање читавог система. Овим путем апелујемо награђане да то не раде, јер ћемо у супротном бити приморани да прибегнемо законскиммерама и почнемо да санкционишемо несавесне грађане – упозорава Јањевић.Све санације и реконструкције мреже у граду урађене су, између осталог, и радисмањења губитака топлоте. Завршена је санација главне линије кроз насеље „Трећамесна заједница”, реконструисан топловод у главној улици и урађена санација деластаре Северне магистрале (код Спортског центра и Те хничке школе). Такође, урађеноје и превезивање подстанице „Орашац” на Северну магистралу, као и насеља „Пекара”на Централну магистралу (Ц-2). А. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ДРУГА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О МИНЕРАЛНИМ СИРОВИНАМАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПриоритети у рударском секторуЗапажено излагање МилорадаГрчића, в. д. директора РБ„Колубара”, о развоју овогпривредног друштва. Угеолошка истраживањауложено 50 милиона евраНа Другој међународној конференцијио минералним ресурсима Србије,под називом „Покретачкаснага привредног развоја”, одржаној 5.новембра у хотелу „Метропол палас” уБеограду, расправљано је о будућностигеолошких истраживања и развоју рударствау земљи, са различитим аспектимаових питања. На конференцији јеучествовало више од стотину учесникаиз јавног и приватног сектора Србије,суседних земаља, као и амбасадори Аустралије,Канаде, Шведске и представниципознатих светских компанија.Теме разматране на конференцијибиле су из области које се односе на владинуполитику у овом сектору, као и политикуи прописе Европске уније о минералнимистраживањима, подизању свестијавности о значају минералних сировина,модернизацији сектора експлоатацијеугља, еколошким и правним прописимау сектору рударства у земљи.s „Колубара” нијебуџетска фирмаГоворећи о стратешком значајуРБ „Колубара” за развој Србије,Милорад Грчић је истакао да овопредузеће није буџетска фирма, собзиром да значајним средствимапуни републички и београдскибуџет, као и буџете локалнихсамоуправа Лазаревца, Лајковцаи Уба, са чијих територија сеексплоатише угаљ. М. Ђ.Помоћник министра Зоран Даниловићнајавио је да министарство које себави природним ресурсима, рударствоми просторним планирањем ради на израдиновог нацрта Закона о геолошкимистраживањима и рударству, који ће битиразматран почетком 2013. године и чијомће се применом Србији омогућити лидерствоу региону када је реч о експлоатацији минералних сировина. По речимаБРОЈ 1100 30. новембар 2012Поглед на панел-расправу: учешће Милорада ГрчићаДаниловића укупна вредност геолошкихистраживања у прошлој години била јеоко 50 милиона евра и том приликом суостварени добри резултати у откривањузначајних резерви минералних сировина.Од 62 милиона тона минералних сировина,колико Србија годишње производи, 40 милионатона се односи на угаљ. У индустријирударства и минералних сировина је запосленооко 25.000 радника, али ће до 2030.године, по речима Даниловића, тај бројбити знатно већи.Већина учесника на конференцији јеоценила да рударство може бити покретачкаснага привредног развоја Србије, узуказивање да постоје велики потенцијали уексплоатацији никла, бора и литијума. Поречима проф. др Радомира Вукчевића никлје тренутно сировина број два по значају уЕвропској унији, а развој Србије не можеда се заснива само на пољопривреди и сточарству,без већег учешћа у експлоатацијиминералних ресурса.Учествујући у расправи амбасадоркаАустралије у Србији Хелен Стадерт јеистакла да рударство у свету, у брутодруштвеном производу, учествује са 11,5,а у Аустралији са чак 21,5 одсто, што сликовитоговори о значају развоја минералнихресурса за привреду и економскиразвој земље.Др Раде Јеленковић је истакао да се саистраживањима и експлоатацијом рудногбогатства у Србији не сме стати збогнаводног негативног утицаја на животнусредину, јер ако се тако ово питање будепосматрало, не само да се никл не би смеоексплоатисати, већ би се у питање довелаи експлоатација бакра, злата и на крајуи угља. По његовим речима најважнијеје примењивати регулативе које важе уЕвропској унији или Аустралији, где јемогућност негативног утицаја на животнусредину сведена на минимум.Највеће интересовање је изазвао Округлисто о даљем развоју сектора у Србији,на коме је као једини представник ЕПС-а ипривредних друштава учествовао в. д. директораРБ „Колубара” Милорад Грчић.У веома опсежном излагању он је говориоо значају РБ „Колубара” за привредни, апосебно енергетски систем Србије, нагласившида се више од половине струјеу Србији производи захваљујући колубарскомлигниту. По његовим речиматреба наставити започете инвестиционеактивности на отварању нових копова,где РБ „Колубара” годишње улаже око 70милиона, а реалне потребе су око 120-150милиона евра. Упоредо са одржавањемпостојеће производње и развојем новихкопова, Грчић је нагласио да ће се радитина смањивању разних врста трошкова,али не против интереса угрожавањапроизводње. Нова запошљавања ће битивеома ограничена и пратиће се реалнепотребе за новим радним местима.Излагање од стране директора РБ„Ко лубара” је примљено са великом пажњоми контакти и разговори су настављени и по завршетку међународнеконференције.Обраћајући се учесницима конференцијеБлагоје Спасковски, директорРТБ Бор, рекао је да је у последње четиригодине вредност ове компаније пораслатри пута ако се посматра интересовањеиностраних компанија. По његовим речимаБор је доживео прави препород,а пред овом компанијом се налази сигурнабудућност, када је реч о инвестиционимпројектима и заштити животнесредине.М. Ђоковићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss7ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sинвестицијеsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 8ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗМЕШТАЊЕ ВЕЛИКИХ ИНФРАСТРУКТУРНИХ ОБЈЕКАТАsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКрчење простора за џиновске коповеУ току израда пројектне документацијесељења „Помоћне механизације”. Уложеназначајна средства за побољшање условаживота МЗ Барошевац. Изграђено ново гробљеса модерном капелом. Ископано 300 метаратакозваног пробног канала заизмештање реке КолубареПрипреме за измештање великих инфрастурктурнихобјеката због експлоатације угља на будућим површинскимкоповима РБ „Колубара” пољима „Е” и „Г” у пуномсу јеку.О најактуелнијим пословима и онима који предстоје, заменикруководиоца Сектора за инвестиције „Површинских копова”Зоран Радишић каже:– За потребе развоја површинске експлоатације угља уРБ „Колубара” недавно смо расписали два тендера. На основуједнога смо уговорили и већ привели крају градњу трафостаницеза потребе булдожерске радионице у Барошевцу. „Колубара”ће ускоро потписати уговор са „Колубара-Грађевинаром”о градњи управне зграде „Помоћне механизације”, која ће изместитии остале своје објекте да би се несметано копао угаљ.У међувремену је од пројектне докуметнтације урађен Главнипројекат измештања „Помоћне механизације” и ускороочекујемо добијање дозволе за градњу нових објеката.Према речима Радишића до краја ове године „Колубара” ћерасписати тендер за избор најповољнијих извођача радова, којиће градити булдожерску радионицу „Помоћне механизације”.Током наредне године уследиће расписивање већине осталихтендера којима ће бити обухваћена градња преосталих погонаовог дела „Површинских копова”, који ће бити измештени изЗеока на нову локацију у Барошевцу.Делимично су урађени делови пројеката који се односе напресељење и измештање локалних путева у Барошевцу и делакорита реке Пештан кроз ово место. Стручњаци Института„Јарослав Черни” управо раде идејни пројекат за контролу токаПештана. Планирано је да премештање овог дела реке будезавршено најраније 2016. или у првој половини 2017. године.– У Месној заједници Барошевац значајно су побољшаниуслови живота. Завршена је градња Улице Милорад Лабудовић,а при крају су радови на барошевачкој школској згради. Узавршној фази је изградња прилазног пута до новог гробља, којеће имати 750 гробних места. Градња модерне капеле се приводикрају, а у току је њено опремање. Предвиђено је да осетљив посаоексхумације посмртних остатака из старог у ново гробљепочне наредне године. Недавно је „Колубара” потписала споразумса МЗ Барошевац о пресељењу, а преостаје да СО Лазаревацдонесе одлуку о забрани сахрањивања на старом сеоскомгробљу. Дуж главне улице постављене су канализационе и водовнецеви, а ових дана започета је градња кишне и фекалнеканализације и тротоара поред пута од Рудоваца до Барошевца.Да би се створили што квалитетнији услови живота у новомнасељу у Барошевцу, биће изграђена топлана, из које ће се порединдустријских објеката, грејати и стамбени објекти житељаовог насеља. Предстоји и премештање око два километара путаВреоци-Аранђеловац у делу који пролази кроз Барошевац – детаљнообјашњава саговорник.Пробни канал корита реке КолубареСве у свему планирано је да наредна година буде ударназа измештање објеката „Помоћне механизације”: булдожерскерадионице, магацина, индустријске бензинске пумпе, управнезграде и пралишта за булдожере. За ове потребе издвојиће сеоко 18 милиона евра, чиме ће се добити потпорни центар за свеповршинске копове источног дела рударског басена.Што се тиче отварања Поља „Г”, у току су припреме заизмештање дела корита реке Колубара. Ископано је око 300 метаратакозваног пробног корита, а пројекат измештања поверенје Институту „Јарослав Черни”. Пробни канал ће бити завршентоком наредне године.М. ЖивановићОбухватити измене стратегије развојаДа би биле обухваћене измене у дугорочној стратегијиразвоја површинских копова РБ „Колубара”, стручном тимуИнститута за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) поверенаје израда измена и допуна Просторног плана подручјаексплоатације Колубарског лигнитског басена, стратешкогдокумента који је донет 2008. године.– Кроз измене и и допуне просторног плана обухватићемои наћи решења за осам просторних целина и коридора наподручју РБ „Колубара”. Биће обухваћене и ретензије на рециПештан како би се сачувао коп Поље „Е” од плављења. Планираноје да измене и допуне завршимо у јануару, а да их српскавлада усвоји средином наредне године – каже Ненад Спасић,координатор стручног тима, и додаје да су измене и допунеуследиле и због усклађивања просторног плана са новим Закономо планирању и изградњи, Просторним планом Србијеи другим плановима и стратешким документима који су донетиу међувремену.Да подсетимо, влада је дала сагласност да се ураде изменеи допуне просторног плана рударског басена крајем прошле, асредином ове године ЕПС и „Колубара” су поверили ИАУС-уовај посао. М. Ж.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ШИРЕЊЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА НА ПОДРУЧЈУ БАРОШЕВЦАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНове инвестиционе активностиПредставници Рударског басена „Колубара”,Градске општине Лазаревац и Меснезаједнице Барошевац потписали решења оекспропријацији дела ове месне заједнице ипресељавање месног гробљаУРАЂЕНИ ПРИПРЕМНИ ПОСЛОВИ ЗА ПРЕСЕЉЕЊЕ ГРОБЉАБРОЈ 1100 30. новембар 2012Детаљ са потписивања решењаИзмеђу Рударског басена „Колубара”, Градске општинеЛазаревац и Месне заједнице Барошевац, 1. новембра,потписана су решења о експропријацији дела ове меснезаједнице и пресељавање месног гробља. Овај пројекат ће битиреализован на основу споразума о спровођењу пресељења деланасеља Барошевац, који су претходне године одобрили СкупштинаРБ „Колубара” и Управни одбор „ЕлектропривредеСрбије”. Наведене активности још један су предуслов за стабилнуи континуирану експлоатацију угља на површинском копуПоље „Ц”.Решења о образовању Одбора за праћење спровођења Програмапресељења дела насеља Барошевац и Одбора за пресељавањегробља из насеља Барошевац потписали су МилорадГрчић, в. д. директора РБ „Колубара”, Драган Алимпијевић,председник ГО Лазаревац и Славко Николић, председник МЗБарошевац. Овом свечаном чину су присуствовали СлободанМарковић, заменик директора „Колубаре” и Бојан Стевић, заменикпредседника општине.Како је овом приликом истакнуто, формирани су тимовикоји ће пратити ове послове како би велики радови који предстојебили завршени што безболније, по плану и предвиђеном динамиком.Милорад Грчић изразио је задовољство потписивањем докуменатаи истакао да је ово један потез у низу активности сациљем наставка даље површинске експлоатације лигнита накопу Поље „Ц”.– Сваки чин пресељавања становника и измештања гробљаније пријатан и користим прилику да се захвалим становницимаБарошевца на разумевању и сарадњи – рекао је Грчић и нагласиода је ово још један велики корак за сигурност електроенергетскогсистема Србије, у коме РБ „Колубара” има изузетнозначајну улогу.Председник МЗ Барошевац Славко Николић нагласио једа предстоје велики и обимни послови у процесу пресељавањагробља, уз оцену:– Формирали смо тимове људи који ће пратити и вршитинадзор да се све активности ураде што безболније и ефикасније,са циљем да помогнемо како мештанима, тако и представницима„Колубаре”, да се послови спроведу у предвиђеним роковима.Истичући значај овог потписивања Драган Алимпијевић,председник општине Лазаревац, рекао је да је овај посао могућеостварити сарадњом месне заједнице, локалне самоуправе и РБ„Колубара”, у интересу ширења површинских копова.Н. ЖивковићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗавршена прва фаза радоваВелики и значајни припремни послови за почетак пресељавањагробља у Барошевцу су завршени. Према речимаЗорана Радишића, заменика руководиоца Сектораза инвестиције „Површинских копова”, нова капела на новомгробљу на локацији Петковача је урађена и припремљено је750 гробних места за пресељавање посмртних остатака исахрањивања, како је првом фазом пројектне документацијеи планирано. Урађен је и приступни пут ка гробљу, а радовина новом гробљу се настављају. Све активности на изградњигробља на локацији Петковача изводи „Колубара-Грађевинар”са својим подизвођачима.– У току је расписивање тендерских активности за пресељавањеспомен-обележја са поправком, ревитализацијом и сређивањем,а очекује се и да Скупштина ГО Лазаревац донесе одлукуо забрани сахрањивања и стављању барошевачког гробљаван функције – рекао је Радишић.Како је за наш лист рекао Предраг Симић, директор Поља„Б/Ц”, пресељавањем гробља у Барошевцу отварају се нове количинелигнита које су много повољније за експлоатацију збогдоброг односа откривке и угља и мање дубине копања. Плановису да се пресељавање гробља заврши до средине нареднегодине, када би требало да почну припремне активности заотварање фронта радова на откопавању откривке. За 2013. годинупланом производње лигнита предвиђено је да запосленина овом копу произведу пет милиона тона угља, док стратешкипланови предвиђају ископавање шест милиона тона угља од2014. године.Н. Ж.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss9ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss Ревизор оценио Финансијски извештај РБ „Колубара” за 2011. годинуss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssДате две очекиване примедбеПоследња процена основних средставаи вођење залиха предмет критичкихнапомена ревизора, о чему је разговарано саБорисавом Тимотијевић и Горданом Ђорђевић,руководиоцима Службе књиговодства Сектораза финансијско-књиговодствене пословеНа основу Закона о рачуноводству и ревизији у свим великими средњим предузећима врши се ревизија годишњихфинансијских извештаја, који обухватају биланс стањана крају године, одговарајући биланс успеха, извештај о променамана капиталу и извештај о токовима готовине, као ипреглед значајних рачуноводствених политика и напоменауз финансијске извештаје. Тако је и у РБ „Колубара” извршенаревизија финансијског извештаја за 2011. годину од страненезависног проценитеља „Deloitte” из Београда. На основу извршенеревизије независни ревизор је изразио мишљење оприложеним финансијским извештајима, односно дао је двеквалификације. Руководилац Одељења извештаја Сектора зафинансијско-књиговодствене послове РБ „Колубара” ГорданаЂорђевић каже:– Прва квалификација се односи на процену вредности некретнина,постројења и опреме са стањем на дан 1. јануар 2011.године, којом су одређени ревалоризовани износи применомтржишног метода и метода амортизованих трошкова замене,што по мишљењу ревизора није поткрепљено одговарајућимдоказима, те на основу тога нису били у могућности да у потпуностипотврде ефекте извршене процене на позиције билансастања и биланса успеха на дан 31. децембар 2011. године. Оваквалификација се односи на сва привредна друштва у саставуЕПС-а, који је и ангажовао независног проценитеља да извршипроцену целокупне имовине „Електропривреде Србије”.Друга квалификација односи се на залихе материјала и резервнихделова. Борисав Тимотијевић, руководилац Службекњиговодства Сектора за финансије и књиговодство објасниоs 10АКТУЕЛНО У СИНДИКАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ „КОЛУБАРА”је да по мишљењу независног ревизора, РБ „Колубара” није извршиладетаљну анализу залиха којом би се могле потврдитиквалитативне карактеристике залиха у циљу утврђивања њенихфункционалности.– Такође, ревизор је дао мишљење да РБ „Колубара” нијеизвршила анализу и препознавање стратешких резервних деловакоји би се користили само у вези са одређеном некретнином,постројењем и опремом и који би се користили за периоддужи од једне године. По Међународним рачуноводственимстандардима-16 ови резервни делови се сматрају некретнинама,постројењима и опремом. У 2010. години „Колубара” је покушалада издвоји стратешке резервне делове из залиха, повеже ихса одговарајућом некретнином, постројењем и опремом, обрачунаприпадајућу амортизацију, али све је урађено делимичнојер је било потребно променити рачуноводствене политике узсагласност „Електропривреде Србије”, коју „Колубара” ни доданас није добила. Ове две квалификације очекујемо и у налазиманезависног ревизора за 2012. годину, а можда и у каснијимпериодима све док се не изврши поновна процена и док се непромене рачуноводствене политике, што није у моћи рударскогбасена – прича Тимотијевић.Наши саговорници истичу да у „Колубари” постоји израженпроблем достављања документација на књижење које долазеса видним закашњењима и преко месец дана, па шта вишепостоји и закашњење улазних рачуна од стране предузећа„Колубара-Метал” које је рударски басен основао. Ово достаомета ажурно вођење пословних књига, а ограничавајућифактор су и застарела програмска решења, поготово она завођење евиденције основних средстава и залиха. У овом тренуткукренуле су активности за припрему редовног пописа за2012. годину. По налогу Центра за унутрашњу контролу радиосе ванредни попис земљишта, грађевинских објеката, шумаи путничких аутомобила у Дирекцији. У припреми је израдапрограмских решења за праћење кретања документације уцелом привредном друштву, а очекује се у најскорије време ипрелазак на вођење пословних партнера путем пореског идентификационоги матичног броја.М. РадосављевићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНајављени избориНа основу одлуке Главног одбора Синдиката радника„Електропривреде Србије”, на седници која је одржана13. новембра, донета је одлука о расписивању редовнихизбора за синдикалне поверенике.Избори ће бити одржани у синдикалним организацијамау свим привредним друштвима у ЕПС-у, у периоду од 15. децембраове до 15. јануара идуће године. За сада је познато даће избори на „Површинским коповима” бити одржани 27. и 28.децембра, што би према још непотврђеним информацијама,требао да буде датум одржавања и у другим деловима „Колубаре”и њеним издвојеним предузећима. Централне и изборнекомисије формиране су на нивоима „Електропривреде Србије”,Рударског басена „Колубара” и његових огранака. Очекује се дапредавање листа буде готово до краја новембра, до када ће битипознати и носиоци, односно имена оних који се кандидују.Учесници на овим изборима морају бити чланови Синдикалнеорганизације „Колубара” најмање шест месеци, а правогласа имају искључиво они који су потписали приступнице овојорганизацији, која једина на колубарској синдикалној сцени одржаваизборе на сваке четири године.Све изборне радње морају бити готове до 15. јануара 2013.године, након чега следи формирање Одбора Синдикалнеорганизације „Колубара” и предлагање представника за Главниодбор Синдиката радника „Електропривреде Србије”.Иначе, у последњем периоду, бројне активности представниказапослених биле су усмерене на преговоре око ограничењазарада запослених у јавним предузећима, тако да се овај законпримењује само на зараде које прелазе 160.000 динара. Премаинформацијама из синдиката, приликом последње исплате,умањену зараду у „Колубари” примило је 58 запослених. ПремаПлану пословања ЕПС-а за идућу годину, раст зарада биће диктиранпрограмом Владе Србије , што на основу неких очекивањанеће бити више од три процента.Д. МатићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ ПОЉЕ „Д”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssДва нова етажна транспортераОбимне активности односе се на транспортпроизводне опреме са Првог „А” БТО система.Побољшани услови рада на Петом и ДругомБТО систему. Четврти БТО систем и даље унајтежим радним условимаНа површинском копу Поље „Д”, у циљу стабилне производњеи испуњења планираних биланса, и током овегодине, уз редовне послове на производњи угља и откривке,врше се бројне и обимне реконструкције и измештањесистема.Како за наш лист каже Дејан Милијановић, директор највећегугљенокопа РБ „Колубара”, најобимнији послови токомновембра везани су за транспорт производне опреме са Првог„А” БТО система на нову позицију.– Први „А” БТО систем, који је радио на откопавању подинеглавног угљеног слоја, заустављен је 13. новембра. Роторни багер„Г 10” (Srs 1301) транспортује се у дужини од четири километрака угљеној етажи БТУ система, где ће на новој позицији,у комбинацији са бандвагеном BW2, радити на пребацивањујаловинских маса са угљеног слоја. Када је реч о одлагачу „О1”, састаре позиције се пребацује на Волујак, где ће заменити одлагач„О 4”. По транспорту „О 1” коначно ће бити комплетиран и формираннови Први „А” БТО систем – објашњава Милијановић инаводи да ће од сада па надаље на старом Трећем БТО системурадити роторни багер „Г 4” и одлагач „О 1” као откопна и одлагалишнамашина новог Првог „А” БТО система.Остала опрема, трачни транспортери и погонске станицебиће дислоциране на позицију на Волујку и касније ће оваопрема бити искоришћена за монтажу трећег система у низуна откопавању откривке на Волујку. Монтажа ће трајати токомновембра.Према речима нашег саговорника, упоредо са овим обимнимпослом, раде се и све остале редовне и неопходне техничкотехнолошкеоперације. Најобимније активности се врше наЧетвртом БТО систему, због компликованости технолошкогБРОЈ 1100 30. новембар 2012процеса условљеног залегањем угљеног слоја. Неопходно јеформирање два нова етажна транспортера како би се моглеобезбедити неопходне количине откривеног лигнита запредстојећи зимски период. Монтажа ових транспортера бићезавршена у новембру, а планирано је да се роторни багер „Г 2”од краја новембра укључи у производни процес на монтиранимтранспортерима.– Уколико роторни багер „Г 2” заврши планиране активностиу раду на новим транспортерима, крајем децембра, постојимогућност његовог транспорта у дужини од шест километарана Волујак на трећи систем на откопавању откривке – рекао јеДејан Милијановић и нагласио да ови послови зависе од временскихуслова и стања на терену.За децембар је планирано да багер „Г 10” по завршетку радана откопавању јаловинских маса поново уђе у транспортод око пет километара на позицију на Волујку, где ће поново укомбинацији са бандвагеном BW2 радити на чишћењу главногугљеног слоја на простору Волујка.Остали системи на откопавању откривке и угљени системина Пољу „Д” раде без већих проблема. Пети БТО систем јерадио у изузетно тешким условима, а након реконструкције наоткопној и одлагалишној етажи умногоме су побољшани радниуслови. Производња је сада стабилна и откопа се око 750.000 кубикаоткривке. Када овај систем буде радио у пуном капацитетузнатно ће се повећати производња откривке на Пољу „Д”, с обзиромна висок теоријски максимум овог система.Очекује се да ће и прозводња откривке на Другом БТО систему,који сада такође ради у знатно бољим условима, бити око650.000 метара кубних откривке.Због залегања угљеног слоја на Четвртом БТО систему реалноје очекивати мању производњу него на осталим системима,али упркос томе, укупан резултат на прозводњи откривке наовом копу неће бити угрожен, наводи наш саговорник.Активности запослених на Пољу „Д” успешно се изводе уциљу сигурности и континуитета производње угља. Угљени системинајвећег копа „Колубаре” раде како је и планирано, безвећих проблема и очекује се да ће годишњи биланс производњелигнита највећег откопа „Колубаре” бити испуњен.Н. Живковићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss11 s

ssssssssss У току модернизација телефоније у РБ „Колубара”ss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУпутства за примену доступна свимаНови четвороцифрени локали налазе се уоквиру online телефонског именика, на адресиhttp://imenik.kolubara.local/. У изради новиажурирани именикПре пар месеца у Рударском басену „Колубара” приступилосе увођењу новог, савременог телефонског система, такозванеIP телефоније, која подразумева пренос гласовнихкомуникација кроз постојеће рачунарске мреже „Колубаре”коришћењем такозваних Интернет протокола. Старе телефонскецентрале већ су искључене у Сектору за аутоматску обрадуподатака (ЕРЦ), Сектору за финансијско-књиговодствене пословеи Сектору за истраживачко-развојне послове, а само једанброј аналогних телефона-факсова остављен је у даљој употреби.Комуникација са поменутим секторима, могућа је једино путемновог система телефонирања, директним позивањем нових локала.Када се стекну сазнања да све функционише без проблема,следећи корак биће гашење централе у Сектору за економскопланскепослове у Лазаревцу, затим у „Преради” и на крају овефазе следи и гашење такозване четвороцифрене централе уВреоциома, која је, иначе, у најлошијем стању. На локацијамагде не постоји рачунарска мрежа, један број алналогних бројеваће се задржати и они ће преко такозваних gateway-a битиприкључени на IP телефонију. Неопходно је да се запосленишто пре прилагоде новом систему, који ће ускоро бити јединивид фиксног телефонирања. Поред бројних предности које овајсистем пружа, међу најважнијим је што су сви позиви унутарфирме бесплатни што ће омогућити велике уштеде на телефонскимрачунима.У готово свим деловима „Колубаре” у функцији су нови четвороцифренилокали. Иако још увек постоји несналажење кодпојединаца, једноставно је руковање јер запослени остварују позивбирањем одговарајућег локала без посредника, укључујућии локале у централама у Барошевцу и „Тамнави”. Примера радиуколико треба да се позове колега на „Тамнава-Источном пољу”чији је број локала 2470, потребно је да се откуца 2470 и везаће бити успостављена. Нови четвороцифрени локали, налазе сеу оквиру online телефонског именика, на адреси http://imenik.kolubara.local/.Запосленима који раде у Лазаревцу, Вреоцима и „Преради”омогућено је бесплатно позивање службених мобилних телефонапритиском на тастер 9, укуцавањем броја мобилног телефона,и притиском тастера #, ради бржег успостављања везе. Уколикокорисник, примера ради, жели да позове службени број0648361234, потребно је да откуца 90648361234#.Омогућено је бесплатно позивање хитних служби бирањемодговарајућих бројева притиском на тастер 9 и укуцавањембројева 192, 193 или 194.Излаз на јавну телефонску мрежу, одлазни позиви, уколикоје то дозвољено, остварују се притиском на тастер 9, послечега се бира жељени број. Ради брже успоставе везе са спољномлинијом, по одабиру броја потребно је притиснути тастер #. Например, ако корисник жели да позове број 032/1234567, потре бноје да откуца 90321234567#. Уколико се позива број 011/1234567,потребно је откуцати 91234567#.За подручје Барошевца и „Тамнава-Источно поље” омогу ћеноје бесплатно позивање службених мобилних телефона бирањемброја 64, уместо 064. Уколико корисник на пример жели да позовеслужбени број 0648361234, потребно је да откуца 648361234.s 12Застареле централе замењене новим системомПозиви из јавне телефонске мреже, такозвани долазни позивитакође се могу једноствно остварити. Сви локали „Колубаре”,укључујући и локале у централама Барошевац и „Тамнава”,могу бити позивани из спољне телефонске мреже (фиксне илимобилне), бирањем броја 011/785-****, где **** представља бројодговарајућег локала. На пример, уколико је број локала 5151,корисник из спољашње мреже може добити везу позивањемброја 011/785-5151.Пријава квара на IP телефону може се обавити позивањемлокала 8888.Уколико запослени нема приступ именику, све информацијео бројевима локала могу се добити код оператера, позивањемброја 5555.Постојећи бројеви локала у Барошевцу остали су непро мењени,док је у „Тамнави” извршена промена нумерације локала.Бројеви на главној централи „Тамнава-Источно поље” уместобројем 1 почињу бројем 2, а последња три броја се не мењају, паје рецимо број 1470 постао 2470.Бројеви у вреочком насељу уместо нумерације 23ХХ и 24ХХдобили су нумерацију 28ХХ и 29ХХ, тако да је број код диспечерауместо 2300, сада 2800.На „Тамнава-Западном пољу” бројеви 30ХХ, 31ХХ и 32ХХ сенису мењали док су се локали 21ХХ променили у 35ХХ, бројеви40ХХ се променили у 36ХХ, а бројеви 41ХХ у 37ХХ.У Барошевцу се уместо досадашњих 25+ број локала, садабира директно, довољно је окренути број локала у Барошевцу,1ХХХ.У Вреоцима се уместо досадашњих 28+ број локала бира директно,довољно је окренути број локала у Вреоцима, 5ХХХ или„Преради” 4ХХХ.Тренутно је у изради ажурирање и нове верзије именикакоји ће бити доступан запосленима у најскорије време на адресиhttp://imenik.kolubara.local/. Постојећи именик ће битидопуњем са бројевима из „Прераде”, „Копова” и „Метала” аочекује се да и ЕПС пошаље свој именик пошто су и они такођеобухваћени IP телефонијом и омогућено је бесплатно међусобнокомуницирање унутар постојеће мреже.М. РадосављевићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

БУДУЋНОСТ ЕНЕРГЕТСКЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСагласје са заштитом животне срединеНационални конвент о ЕУ окупио представникевладиног и невладиног сектора, као истручњаке из РБ „Колубара”. Запажено излагањепроф. др Владана Здравковића, државногсекретара за заштиту животне срединеНа тему „Будућност енергетске политике Србије” Националниконвент о Европској унији одржан је у Центру закултуру у Лазаревацу, 23. новембра, у оквиру радне групеЖивотна средина. Национални конвент о ЕУ, чији је реализаторЕвропски покрет у Србији, делује од 2006. године на принципупартнерства између државног сектора, институција непосредноукључених у процес преговарања и организација цивилногдруштва, политичких партија, академске јавности, привредника,медија и шире јавности.Мр Александар СимићНа овом форуму у области енергетике и животне срединеучествовали су Нилс Рагнар Камсваг, амбасадор КраљевинеНорвешке у Србији, проф. др Владан Здравковић, државнисекретар за животну средину, експерти Александар Мацура иАлександар Ковачевић, Слађана Јевремовић, потпредседницаОдбора за енергетску ефикасност, као и представници владиноги цивилног сектора који се баве енергетиком и заштитомживотне средине.На скупу су учествовали представници Рударског басена„Колубара”, огранака привредног друштва, Сектора за заштитуи унапређење животне средине, Лазаревца и суседних општина,као и гости из Суботице, Београда, Новог Сада и Крагујевца.Обраћајући се учесницима Конвента амбасадор КраљевинеНорвешке је говорио о европским трендовима у производњи ипотрошњи енергије, наглашавајући нужност повећања рационалнепотрошње енергије и побољшање енергетске ефиксностикоја је различита у појединим земљама Европе.Државни секретар за животну средину проф. др Владан Здравковићје критички говорио о досадашњим напорима да се утврдиенергетска стратегија Србије која болује од многих мањ кавости инедоследности, залажући се за више експертског рада у овој области.Коначан документ о стратегији енергетске политике, послетимског рада више група, биће донет до краја априла идућегодине, где ће бити сагледани сви аспекти енергетске политике,као и њена усклађеност са осталим секторским политикама.БРОЈ 1100 30. новембар 2012Отварање Националног конвента о ЕУКако је оценио Александар Мацура, још увек се енергија уСрбији нерационално расипа, а највећа потрошња струје и гасасе односи на домаћинства, око 50 процената, што је далеко изнадевропских норми. Анализирајући методологију и елементеразвоја енергетике Александар Ковачевић је указао да ова областподразумева одржавање и развој квалификоване јавности,међусобну независност институција и актере који учествују уформулисању енергетске политике. Он је оценио да још од 1972.године не постоји државна стратегија о развоју енергетике.Осврћући се на енергетску стратегију, Ковачевић је рекао да онатреба да осигура одржање здраве животне средине и минималанутицај комерцијалних средстава из енергетике на приватнуимовину трећих лица.На скупу је говорио мр Александар Симић из Сектора зазаштиту и унапређење животне средине РБ „Колубара”, који је уопширној презентацији указао на спектар активности бројнихпројеката који се користе у привредном друштву, како би сеумањиле штетне последице ширења површинских копова којиобухватају 80 квадратних километара. До сада је рекултивисано814 хектара деградираних површина, а за само две годинепостојања Сектора за заштиту и унапређење животне срединеостварени су запажени резултати.s Подршка позитивним променамаУ име представника локалне заједнице учесникеКонвента је поздравио Живорад Бојичић, председникСО Лајковац, који је нагласио да Лазаревац, Лајковаци Уб, локалне заједнице са чијих територија сеексплоатише угаљ, подржавају све активности којима сеунапређују рударство, енергетика и одрживи развој, саакцентом на заштити животне средине. M. Ж.Учешће јавности у креирању енергетске политике Србије,по оцени Слађане Јевремовић и више учесника цивилног сектора,ни приближно није задовољавајуће, посебно на локалномнивоу, где не постоји друштвени амбијент за утицај јавности.Конвент ће усвојити одговарајуће закључке и препорукекоји ће бити релевантни у утврђивању будућности енергетскеполитике Србије и стратегије у заштити животне средине.М. Ж.sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss13 s

sрепортажаssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„КОЛУБАРА” ФИНАНСИРА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊАsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 14У Малом Борку пронађенЗаштитним археолошким ископавањимаобављеним на простору садашњег копа„Велики Црљени” откривен велики бројнасеобина из прошлости, од оних изпраисторије, преко гвозденог доба, па све довремена римске империје и средњег векаМирјана БлагојевићКада су пре неколико година у Малом Борку, на просторусадашњег копа „Велики Црљени”, отпочела заштитнаархеолошка ископавања, нико није очекивао да ће овдебити пронађен веома богат археолошки материјал. Испоставилосе, међутим, да је простор у околини реке Колубаре интезивнонасељаван још у праисторији, али и старијем гвозденом добу,па и у време римске империје и средњег века.Пре две године археолози су у Малом Борку открили двапраисторијска гроба стара преко 7.500 година. У једном од њихпронађени су потпуно очувани посмртни остаци жене и детета,а недалеко одатле и скелет још једног детета, за које се у првимах претпостављало да је у сродству с пронађеним паром.Поред овог драгоценог открића, пронађени су и остаци земуницау којима су живели људи из праисторије, али и великиброј керамичких предмета, камених жрвњева и алата од глачаногкамена. У земуницама је откривено и доста камених фигураживотиња и људи.Саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културеи руководилац овог ископавања археолог Мирјана Благојевићкаже да је ово откриће веома значајно, пошто су веомаретки налази сахрана и заједничких гробова из праисторије.Ово је, према њеним речима, био први двојни гроб пронађену Србији.Археолошко налазиште у Малом Борку: овде су живели људи из праисторијеssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssи гробови из праисторије– Откривено праисторијско насеље, које припада такозванојстарчевачкој култури, било је у потпуности очувано. Због тогасмо сада у могућности да први пут истражимо обичаје и друштвенуорганизацију људи који су ту живели, а прикупљениузорци ће дати много детаљнију слику о начину живота људикоји су у то време живели на Балкану – објашњава значај овихоткрића Мирјана Благојевић.s Оксфорд потврдио претпоставкеКрајем прошле године Универзитет у Оксфордупотврдио је да је у селу Мали Борак поред Лајковца2009. године пронађен двојни гроб с потпуно очуванимскелетима жене и детета стар 7.500 година. Научницис прослављеног енглеског универзитета одбацилису претпоставку да су у гробу, пронађеном у МаломБорку, сахрањени посмртни остаци мајке и детета.Седмогодишња девојчица сахрањена је накнадно, па ћесе сада тек ДНК анализом утврдити евентуално сродствоса четрдесетогодишњом женом у чијем је наручју онапронађена. Д. Ђ.Предео око реке Колубаре, на коме се сада распростирекоп „Велики Црљени”, осим у праисторији, био је веома интезивнонасељаван и у време старијег каменог доба, што се можезакључити на основу прошлогодишњих ископавања. На пројектованојтраси измештања корита реке Колубаре, на потесуГорње Поље, откривена су нова налазишта која говоре у прилогтврдњи да су ове крајеве и у прошлости људи веома интензивнонасељавали.s Старчевачка култураПочетком 20. века у селу Старчево, поред Панчева,пронађени су први пут у Србији остаци једногпраисторијског насеља. Због тога се сва каснија открићаприписују такозваној старчевачкој култури. Премаречима археолога Мирјане Благојевић, у Малом Борку,поред скелета праисторијских људи, пронађено је преко100 објеката различитих намена које су они користилиза становање или чување хране. Откривене су и посебнејаме које су служиле за депонију ђубрета и оне из којихје вађена сировина за израду керамичког посуђа ифигурина. Узорци прикупљени на овом локалитетуомогућиће археолозима детаљнију слику о начинуживота праисторијских људи на Блакану. Д. Ђ.Током једномесечних радова на овом локалитету откривеноје неколико археолошких целина, јаме, пећи, од којих једнаса конструкцијом од камена потиче из периода средњег века.Пронађена је и велика количина фрагмената керамичких посуда,алатки и стрелица од гвожђа, перли од стаклене пасте, теговаод печене земље, животињске кости...БРОЈ 1100 30. новембар 2012Двојни гроб стар седам и по хиљада година– Због великих поплава, које су на овом подручју крозисторију биле веома честе, остаци ових насеобина пронађенису у вишеслојним наслагама земље и муља. Касније је утврђенода они припадају различитим епохама од старог гвозденог доба,преко античких времена, па све до средњег века. Овде је билодовољно воде, шуме, дивљачи, а кроз овај крај су пролазилеи споредне комуникације које су повезивале Дунав и Саву сареком Дрином. Била су то, ипак, скромна племенска насеља самалим бројем чланова. Међутим, сада је сасвим поуздано утврђенода су људи на овом подручју живели у континуитету, одпраисторије, па све до данашњих дана – истиче Благојевићка.У оквиру тзв. заштитних истраживања, која је финансираоРБ „Колубара”, прикупљено је око пет тона материјала који јеједним делом смештен у Ваљевски музеј. Нажалост, већи деоових веома значајних експоната који је обрађен, спакован је укутије и чека нека боља времена.– Музеј у Ваљеву више не може да прими ни један јединиекспонат, па смо сада принуђени да један део овог вредногматеријала који је обрађен и спакован у кутије привремено сместимоу објекте који се налазе у Малом Борку и у власништвусу рударског басена. Остали предмети, после конзер вације ирестаурације, биће спаковани и привремено сме штени у просторијамаЦентра за културу у Лазаревцу – каже Благо јевићка.Д. Ђорђевићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss15 s

ssssssssss ПОЉЕ „Б” СЕ ПРИПРЕМА ЗА НАРЕДНУ ГОДИНУss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУ знаку озбиљних реконструкцијаИзводи се више техничких и технолошкихизмена у циљу повећања производње угља.Формира се и Трећи БТО системУгодини када пуни 60 година, Поље „Б”, најстарији површинскикоп „Колубаре”, налази се пред највећим изазовомдо сада. Наиме, пред запосленима је захтеван задатакприпреме копа за откоп пет милиона тона угља, колико јепланирано за следећу годину. Да би се до такве производње дошло,неопходно је, пре свега, обавити низ технолошких и техничкихприпрема да би Поље „Б” било у позицији да остварипројектовани задатак.Долазак „глодара 1” са Поља „Д” 1. октобра, први је кораку остваривању тог задатка. Овај багер је одмах по доласку, наДругом БТО систему преузео позицију „глодара 6” који је ушаоу инвестициону оправку. По њеном завршетку, долази до заменебагера, тако да „глодар 1” силази на етажу, односно наместо „глодара 3” на БТС линији, који се опет транспортује наетажу Другог БТО система. „Глодар 3” ће у спрези са бандвагеномкопати јаловинске масе са дубинске стране траке 1.5 и2.5, односно масе коју са технолошке стране не може да откопа„глодар 6”, носећи багер овог система. Фактички, до планиранереконструкције Другог БТО система, на њему ће радити обабагера.Како је рекао Предраг Симић, директор Поља „Б”, да би дотога дошло, неопходно је најпре обавити мању реконструкцијуна Првом „Б” БТО систему, којом ће он ући у своју коначнупозицију.– Разлог за овакве технолошке поступке лежи у чиње ницида смо ми, по доласку овог система са Поља „Д” били присиљенида због недостатка колосечног прибора, гуме, и осталих елемената,за његово кретање искористимо део Другог БТО система.Сада међутим, завршетком ремонта „глодара 6” и „одлагача5”, на којем је обављена капитална инвестициона оправка,где је замењена комплетна рачунарска опрема управљањабагера, створени су услови за реконструкцију и овог система.Реконструкцијом ћемо постићи да део Другог БТО системапреко нове траке Б.18 повеже део трака на етажном делу сапостојећим везним тракама на „одлагачу 5” – рекао је Симић.По завршетку овог посла, и успостављања производног процесаса „глодаром 3”, „глодаром 6” и „одлагачем 5” стварају сеуслови за реконструкцију дела система који остаје слободан, акоји ће радити уз „одлагач 4”.– Багер „одлагач 4” биће транспортован у децембру, у вероватнонајтежим временским условима, са позиције спољњег одлагалишта(изнад сметлишта), на унутрашње одлагалиште поплатоу где је вршена санација клизишта према подини у јужнојстрани копа. Одвући ће се и станице 2.9, У-2, Б-16, сви чланци,понтони. И за ову реконструкцију ће нам недостајати једандео опреме, али очекујемо да ћемо преузети један део опремеса Поља „Д”, расположиве стајањем једног од њихових система.Тада ће се формирати систем са са већим капацитетом, накоме ће „глодар 3” копати међуслојни песак између два угљенаблока. Постављањем овог система, Поље „Б” постаје велики копса три јаловинска система, што омогућава да се следеће годинеоствари производња од пет милиона тона угља. Да би се развилоодлагалиште за овај систем бићемо принуђени да реконструишемои систем међуслојне јаловине – каже Симић.Сви ови послови, односно реконструкције, обављају сеу циљу припреме копа за наредну годину, за постизање штоs 16Реконструкција траке Б-16бољих резултата. Међутим, не треба заборавити текућу, којаје била изузетно тешка, јер су временски услови максималноотежали производњу. Тако се на Пољу „Б” од почетка годуне бележиподбачај плана на јаловини, за који се на овом копу надајуда ће бити „испеглан” до краја године.– На Првом БТО систему имамо остварење од око 70 одсто,док је на Другом БТО остварен пребачај од око 20 одсто, такода ћемо до краја године успети да остваримо производни планод осам милиона кубика јаловине. Што се угља тиче, на БДТУсистему бележимо пребачај од почетка године, док је на БТС системуподбачено, првенствено због слабијег одвоза угља премаТЕНТ-у у летњем периоду. Међутим, и овде ћемо успети да докраја године остваримо позитиван биланс од четири милионатона угља – нагласио је Симић.Отежавајућа околност при откопу угља на линији БДТУсистема јесу масе јаловине која се појавила на северном делуугљеног слоја, а која је доста заводњена и проблематична закопање. Стога је решавању те проблематике у овом периоду датакценат, јер се управо испод ње налази квалитетнији угаљ којиће се копати у зимском периоду.У разговору, наш саговорник је као највећи проблем, сакојим се на копу суочавају при извођењу радова, навео недостатакрадне снаге, која, према његовим речима, мора да се штохитније прими и донесе нова систематизација.– Већ шест месеци се чека да ЕПС одобри нову систе матизацију,којом се захтева повећање броја извршилаца. За нас јето утолико битније, јер се коп енормно шири. Потребни су намрадници како за системе који раде, тако и за њихово превентивнои сервисно одржавање, јер радионице Поља „Б”, за овај бројсистема и потребе посла немају довољан број радника. Довољноје рећи да већ три године нико није запослен на место радникаотишлих у пензију – изричит је Симић.Ситуација је проблематична и када је у питању надзорнотехничкоособље. Проблем је утолико већи, јер се из резервиПоља „Б” попуњава и недостајући број надзорног особља и засистеме који су придошли са Поља „Д”.– Још једна отежавајућа околност, нарочито ако се има у видуубрзан развој најстаријег копа, јесте недостатак основне опреме,као што су колосечни прибор, траке, чланци, каблови, јер ништаније набављано у овој години. Огроман нам је проблем и набавкамазива, које пристиже у тренутку када багер већ треба дастане. Очекује нас тежак период који ће бити премошћен самоуколико буду испоштовани наши захтеви према руководству, аса друге стране и уколико ми испоштујемо планиране производнезадатке – рекао је Симић.Д. ВесковићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

Месечни финансијски обрачуни – нови задатак књиговодстваssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНеопходно праћење документацијеПостоје објективне тешкоће које доводе упитање реализацију овог посла. Неопходнострого поштовање законодавнерегулативе у овој областиНаредбом в. д. генералног директора ЕПС-а АлександраОбрадовића, наложена је израда месечних финансијскихизвештаја, како за сам ЕПС, тако и за сва привреднадруштва у оквиру њега. Због обимности посла и скраћених роковаза израду извештаја у Служби књиговодства, Сектора зафинансијско-књиговодствене послове, већ се почело са припремамакако би се поступило по датој наредби.Тако је извршена прерасподела посла за један број радникаунутар службе на нове послове, да би се на време, тачно и уреднозавршавали тражени задаци. И поред очигледне спремностида се одговори постављеном задатку, Борисав Тимотијевић,руководилац Службе књиговодства, истиче да се терет одговорностине може пребацити самo на Службу књиговодства. Наиме,главни проблем представља то што већ дужи период постојипроблем у пристизању документације у Службу књиговодства.Због тих проблема неопходно је тачно утврдити где се налазеулазни рачуни и остала недостајућа документација, као и кодкога је тачно настао застој како би свако преузео свој део одговорностиза настали проблем.Нормативно су утврђени одређени рокови чије би поштовање значајно олакшало цео поступак, чак је Законом о рачуноводствуи ревизији прописан рок од три дана за достављањерачуноводствених исправа на књижење.Да би у пословним књигама улаз резервних делова, ма теријала,ситног инвентара био у прописаним роковима прокњижен, донета је и Наредба о састављању обрачуна набавкизалиха и услуга, ако рачун за набављене залихе и примљенеуслуге није примљен у року од три дана од дана пријема добараили извршења услуге. И поред наведених прописа и наредбе иОтпрема сушеног угља при крајуИспорука сировог угља запосленима у Рударском басену„Колубара“ и „Металу“ приведена је крају још почеткомоктобра, а ових дана, до краја новембра, како се очекује умалопродаји Комерцијалног сектора, биће окончана отпремаи сушеног угља.Према евиденцији Службе продаје, за предстојећу грејнусезону 8.540 радника уписало је куповину угља на кредит иисказало потребу за скоро 90.000 тона угља. Сирови угаљ језатражило 3.005 корисника који су захтевали око 40.400 тона,док је сушени тражило скоро 5.540 радника који су исказалипотребу за 49.000 тона. До 20. новембра на сушеном угљуостала је обавеза само према 140 радника и сем спорадичнихслучајева то ће бити измирено до краја новембра. Иначе, збогизузетно хладне протекле зиме, запосленима је била одобренакуповина и додатних количина угља, па су тако запосленипреузели и око 8.000 тона сушеног угља, што је између осталогутицало да се мало пролонгира рок испоруке угља.Отпрема угља запосленима у ЕПС-у и издвојенимпредузећима из састава „Колубаре“ такође се приводе крају.Са сировим угљем углавном су намирени још почетком новембра,а до краја новембра очекује се да ће бити извршене иобавезе на сушеном угљу. М. Р.БРОЈ 1100 30. новембар 2012даље постоји велико кашњење у књижењу улаза и излаза залихарезервних делова, материјала, ситног инвентара. Тако, истиченаш саговорник, по стању на дан 22. октобра 2012. године, за 77пријема добара није примљен рачун нити је састављен обрачуннабавке. Постоји вероватноћа да има услуга које су извршиладруга лица, а да о томе није било бележења промена на имовини,расходима и обавезама.Поред кашњења књижења улаза залиха, као један од значајнијихпроблема уочава се и успорен проток требовања,при чему највише касне требовања за нафту и бензин, па тако,алармантан податак представља и то да на дан 30. септембра2012. године, број непрокњижених требовања обухвата 240 докумената.Још један показатељ неажурности у кретању документацијеје и 141 рачун испостављен из „Колубара-Метала”, чија је значајнаматеријална вредност. Један део тих фактура, које се односе на2011. годину, није евидентиран у извештају нашег предузећа запериод јануар-септембар 2012. године. Тако и рачун из ТЕНТ-аОбреновац, испостављен још 6. априла 2012. године, није до данаспрослеђен Служби књиговодства на књижење.Проблем у пристизању документације, указује Тимотијевић,посредно утиче и на смањење ликвидности нашег предузећа.Наиме, за обрачун ПДВ-а, на основу норме која третира порескупријаву, узима се сваки улазни односно излазни документкоји дође на књижење до десетог у месецу. Кашњењем улазнихфактура не користи се право на одбитак претходног пореза, тесе ова обавеза плаћа у знатно већем износу. Обзиром да ти истиподаци представљају основу за израду месечних финансијскихизвештаја, исти неће бити истинити и веродостојни што свакаконије у интересу ПД РБ „Колубара”.С обзиром да се у ЕПС-у одустало од увођења САП програма,који би омогућио и електронско праћење документације, уциљу превазилажења поменутог проблема, Драган Томаш изСектора за АОП, Зорица Васиљевић и Никола Николић, изСектора за финансијско-књиговодствене послове, упоредо саредовним радом, направили су модул за електронско праћењедокументације који је прилагођен потребама „Колубаре”. Програмприменљив на сваку врсту докумената у „Колубари”, неодузима пуно времена за ажурирање, а контрола уноса докуменатаможе бити како електронска тако и штампана. До садаје у пробном поступку унето око 200.000 докумената у базу податакаи за сваки документ се тачно зна где се данас налази иодакле је ту доспео. Због тога, очекује се да ће протоком временаовај модул значајно допринети решавању проблема протокадокументације.М. РадосављевићСагласност на програм пословања ЕПС-аВлада Републике Србије дала је, почетком новембра, сагласностна Годишњи програм пословања ЈП „ЕлектропривредаСр бије”. На истој седници влада је такође донела решењао давању сагласности на програме пословања свих 12 зависнихпривредних друштава ЕПС-а.Овим одлукама влада је дала подршку ЕПС-у и његовимпривредним друштвима да наставе у овој години започете активностии предузму све планиране и неопходне мере да се одржеи унапреде основни процеси за унапређење производњеи снабдевање купаца електричном енергијом. Такође, владаје подржала ставове новог пословодства ЕПС-а да се ова пословнагодина заокружи са што више уштеда финансијскихсредстава. О. Ш.sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss17 s

ssssssssss ПОГОНСКА СПРЕМНОСТ „ТАМНАВА-ЗАПАДНОГ ПОЉА” ПРЕД ЗИМУss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКопаће се квалитетнији угаљОба јаловинска система, знатно пре рока,испунила годишњи план производње.Угљени системи спремни да од новембрадо априла раде у зони „доброг” угљаУпрвој половини новембра на површинском копу „Тамнава-Западно поље” јаловински системи су радили одлично, аи производња угља се одвијала према плану. У отпремилигнита према ТЕНТ-у није било проблема, али је чињеница даје у одређеној мери коришћен и угаљ са депоније. Број возовакоји се отпрема у Обреновац се одређује недељно и најчешће секреће између 37 и 40 по смени, што је од 55.000 до 60.000 тонацрног злата. Оно што је за запослене на „Западу” битно је да сеза 40 минута натовари један воз и да нема кашњења.Током октобра у производњи јаловине постигнути су резултатиизнад плана. Тако је Први БТО систем остварио већупроизводњу за 14, а Други јаловински систем за 38 одсто од задате.Осим ових завидних резултата, Први јаловински системје 14. новембра достигао и цифру од 11 милиона кубних метараоткривке која стоји у годишњем плану производње. Угљени системису претходног месеца план испунили са 91 одсто, док суга, на нивоу десетомесечне производње, пребацили пет одсто.– Неиспуњење октобарског плана у производњи угља јесвесно урађено. Наиме, прошлог месеца је „глодар 1” радио наоткопавању у зони западне границе, где је однос угља и јаловине1:3 у корист јаловине. Разлог за то налази се у припремама за раду зимским условима, тако да су створени услови да овај багер одновембра до априла ради само у зонама квалитетног угља. Натај начин су створени предуслови за стабилну производњу угљаса „Тамнава-Западног поља” – објашњава Мирослав Крнетић,технички директор копа.Говорећи о погонској спремности механизације за предстојећузиму, Мирослав Крнетић каже да се сви технолошки радовиодвијају планираном динамиком. Када је реч о техничкојспремности, на Првом БТО систему је планирано да „глодар 2”стане у два наврата, једном на пет, а једном на три дана. Тадаће се радити на радном точку, редуктору малог транспортаи обавити остали потребни захвати. Време стајања за саданије познато и зависи од Сектора за комерцијалне послове и„Колубара-Метала”.Роторном багеру „глодар 3” са Другог БТО система је у септембруистекао гарантни рок и произвођач је био у обавези даотклони уочене недостатке, што је и учинио (остало је неколикомање битних ствари које ће се решити сервисима). Међутим,појавио се проблем на редукторима кружног копања, односнополомила су се два зуба на погонском зупчанику. Квар је саниран,али ће задатак комисије коју је формирао директор „Копова”бити да у наредном периоду утврди узрок.За угљене системе се може рећи да је техничка спремностбагера задовољавајућа. На „глодару 1” је неопходно (за времеинвестиционе оправке) да се промени управљање, што је предвиђенопројектним задатком урађеним пре две године. Уколикосе ово не реализује, лако се може догодити да „глодар 1” будеизбачен из строја. Ако могућности дозволе, „ведричар” ће статина два до три дана, да би се извршила потпуна контрола и проверавиталних делова.– Чишћење кровине испред багера одвија се без проблемаи сада, половином новембра, једина спорна ствар је експропријацијаЗадруге Мали Борак. Очекујемо да ће се решење овогs 18„Ведричар” спреман за предстојећу зимупроблема догодити у кратком временском периоду. Али ни овајпроблем не може да омете рударске радове још најмање три месеца– каже Крнетић и додаје:– Проблем који нас хронично мучи је кадровска структурарадника. То се, поред радника „Запада” односи и на радникеангажоване преко „Услуга”. Гледано бројчано имамо довољнољуди, али структура стручности не одговара нашим потребама.То је проблем који се хитно мора решавати.За зимски период је веома битно да Служба одводњавањабуде спремна за потенцијалне проблеме. Сви планирани и ургентнирадови завршавају се у предвиђеном року. Измештањецевовода и израда водосабирника условљени су темпом рударскихрадова. Исправност и сигурност основних средстава иопреме (пумпе, муљарице) је на задовољавајућем нивоу. Примедбекоје имају односе се на квалитет робе од појединих испоручилаца,а реч је о усисним цревима и електроопреми (ормари).Радови који се обављају у оквиру припрема за зимскеуслове рада је чишћење одводних канала, санирање пропуста наубском путу. Почело се и са монтирањем новог цевовода премареци Колубари. Сви ови радови се обављају у сарадњи са Секторомза инвестиције који је и надзорни орган.М. ДимитријевићПут омогућава напредовање копаРегионални пут Каленић-Лајковац, преко Малог Борка,због напредовања рударских радова, је укинут. У орга низацији„Копова” и „Тамнава-Западног поља” деоница путадужине 1.100 метара је урађена и у наредних годину дана обезбедићенесметано напредовање копа.Поред земљаних радова и насипања, запослени на „Западу”су 16. новембра урадили пресипање камене подлоге сафиниш материјалом (гранулисани камен), што значи да путможе да се стави у функцију. Пропусти су урађени, а у планује израда ободних канала.Ова деоница има статус привременог и локалног пута ииспоштоване су све грађевинске норме. М. Д.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ЗИМСКА СЛУЖБА „ПОМОЋНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМобилни и спремни за снегЗа чишћење снежних наноса за ову годинуприпремљено довољно агрегата.Возни парк појачан са два нова УЛТ-аНа депонији Зимске службе „Помоћне механизације” у Зеокаманалази се 1.200 кубика ризле и 125 тона соли (плуспреосталих 12 тона залихе од прошле године). Пуна је идепонија шљаке за посипање критичних деоница на површинскимкоповима и прилазним путевима.Према речима главног пословође Зимске службе РадованаМитровића Митра, ове количине агрегата довољне су за зимскусезону која је за путаре званично почела 15. новембра.– Припреме за зиму су завршене, а сервисе свих машина ивозила обавили смо на време. Два нова УЛТ-а биће нам од великепомоћи, па тренутан број машина делимично задовољавапотребе послова – каже Митровић.Нови УЛТ већ у експлоатацијиЗимска служба „Помоћне механизације” располаже са петУЛТ-ова, четири грејдера, три скипа и четири камиона (два саплуговима и посипачима, један са посипачем и један камионбез прикључних средстава намењен за вучу шљаке и извлачењевозила). Такође, поседују мањи булдожер (ТГ-110), а уколико затреба,у резерви су и два булдожера кинеске производње.Поучени искуством од прошле године, за ову зиму набављеноје адекватно гориво за екстремно ниске температуре, како семашине током рада не би гасиле, ни гориво ледило. Набављенје и довољан број парафинских бакљи које служе за одлеђавањеинсталација на машинама и камионима.Руковалац скипа Раде Милутиновић каже да и ове годинеима проблема са набавком зимских гума:– Недостају зимске гуме на три скипа. Исти проблем ималисмо и прошле године, када смо у немогућим условима на путевима,целе зиме радили са летњим гумама. Надам се да ће сепронаћи начин да се овај проблем реши, јер је јасно каквом ризикусу руковаоци изложени.Као један од кључних проблема Радован Митровић истичестање са посипачима:– С обзиром на дотрајалост опреме, немогуће је наштеловатипосипаче да испуштају одређену количину соли и ризле, већсе догађа да се посипа неконтролисано-превише или премалоБРОЈ 1100 30. новембар 2012Довољно ризле за ову зимуагрегата. У односу на остале службе у окружењу које се баве истимпослом, Зимска служба „Помоћне механизације” ради сазаосталом опремом.„Колубарини” путари се ипак надају да неће бити репризепрошлогодишње зиме, када је забележена највећа по трошњасвих агрегата-преко 1.200 кубика ризле и око 130 тонасоли. Иначе, калцијум-хлорид, једини агрегат који делује натемператури нижој од шест степени испод нуле, „Помоћнамеханизација” није у могућности да набавља, јер не поседујеадекватну механизацију. Зато овај агрегат има ЈПКП „Лазаревац”и „Београд-пут” са којима Зимска служба тесно сарађује.И ове зиме, приоритети Зимске службе су исти, а то су одржавањесвих прилазних путева свим површинским коповима,пута Лазаревац-Бурово-Зеоке, као и свих саобраћајница у меснимзаједницама које се ослањају на копове: Зеоке, Барошевац,Медошевац, Јунковац, Рудовци, Пркосава, Стрмово, Вреоци,Каленић, Мали Борак, Радљево, Рукладе, Велики Црљени.s Нови УЛТ за Зимску службуИз плана набавке основних средстава за 2011. годину,средином октобра „Помоћној механизацији” испорученје још један нови УЛТ-220.Директор „Помоћне механизације” ПредрагЂенадић каже да је реч о машини домаће производње(фабрика „14. октобар” Крушевац), снаге 220 коња, санајсавременијим мотором.– Нови УЛТ побољшао је возни парк утоварнихлопата на точковима, а до првог редовног сервисарадиће на лакшим пословима.Машина је распоређена у Зимску службу за потребеповршинских копова, као и још један УЛТ који је стигао усептембру. A. С.Од 15. новембра, дежурства радника организована су у четирисмене. Возача има довољно, али је осетан недостатак руковалацарударских машина и помоћних радника који су потребниза пратњу механизације.А. Стојановићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss19 s

sјубилејssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 20ПОВОДОМ 60 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА РАДА ПОЉА „А”Производња уз мале инвестицијеКаква је улога дата најстаријем дневном копуу Генералном пројекту Колубарских рудникалигнита? Упркос свечарској атмосфери приоснивању првог радничког савета, 1950. године,генерални директор „Колубаре” отвореноуказао зашто нису испуњени плановиинвестиционе капиталне и друштвенеизградње на најстаријем откопу. Шта суо Пољу „А” писали „Политика” и часопис„Рударство и металургија”?Одмах после Другог светског рата југословенска привредаје озбиљно рачунала на експлоатацију угља у Рударскомбасену „Колубара”. Најважнији документ у погледудетаљне разраде технологије производње и прераде угља у овомрударском басену био је Генерални пројекат Колубарских рудникалигнита, који су урадили стручњаци Пројект бироа МинистарстваФНРЈ 1951. године. Дирекција за угаљ НРС финансиралаје његову израду. У пројекту је, поред осталог, планираннаставак експлоатације угља у подземним рудницима и прелазакна нов начин површинског откопавања лигнита на Пољу„А”. Круну преласка на масовну инустријску производњу лигнитатребало би да представља повећање калоричне вредностилигнита са овог површинског откопа који би био прерађиван упостројењима сепарације и оплемењивања у Вреоцима. О томеје у генералном пројекту прецизирано:– Предвиђени капацитет дневног копа је за сада 2.000.000тона/годишње а доцније повећаће се на 4.000.000 тона. Добивениугаљ превози се до места где ће бити прерада угља. Овде ће сеугаљ издробити до величине зрна 100м и одвојити две класе од0-20 за електричну централу и од 20-100 за широку потрошњу.Ово ће трајати док се не изради постројење за оплемењивање.Међутим, реализација пројекта отварања првог површинскогкопа у „Колубари” није се одвијала како је планирано.Искрсле су велике тешкоће, па је први директор „Колубаре”Милић Бугарчић на оснивачкој седници првог Радничког савета„Колубарских рудника лигнита”, 24. септембра 1950. године,упркос свечарској атмосфери, упозорио:– Дневни коп који је још у фази отварања извршио је самоједан од својих оперативних задатака и то углавном услед недостаткамеханизације, као и кадрова. За нормалан рад дневногкопа ни изблиза није извршен план инвестиционе капиталне идруштвене изградње услед чега је данас дневни коп у критичнојситуацији, затим није успела да се набави потребна опрема замеханичку, столарску и електричну радионицу, услед чега је доведеноу питање пуштање багера у погон у предвиђеном року инајзад, нису обезбеђена транспортна средства да би се постојећамеханизација боље користила – и додао да дирекција басена иуправа Поља „А” морају хитно решавати тешкоће уз помоћ вишихпривредних органа.Припреме за отварање и почетак откопавања угља на Пољу„А” побудиле су посебну пажњу шире јавности у тадашњојдржави. Издвајамо, овом приликом, дневни лист „Политика”(од 23. новембра 1950. године, на другој страни) који под насловом„Производња угља у овој години знатно повећана”, преносиТанјугову анализу у којој се тврди „да је за десет месециБагер ПХ на Пољу „А” 1955. годинеове године нарочито порасла прозводња мрког угља – за деветодсто и лигнита – за 8,8 одсто”. То се доводи у везу са бољоморганизацијом и повећањем продуктивности рада, а што сетиче лигнита реч је и о отварању нових рудника. „Тако је отворенрудник Барошевац у Колубарском басену који ће, кадаексплоатација буде у пуном јеку, давати више угља него свисрпски рудници лигнита заједно,” констатује се у тексту, али сене наводи да је реч о Пољу „А” у Рудовцима, које још увек нијепочело откопавање угља.Стручна јавност није остала по страни. Водећи експерти заексплоатацију угља у тадашњој Југославији препознали су у Колубарскомлигнитском басену будућег привредног џина.У угледном часопису „Рударство и металургија” (број 5 од1953. године) инжењери Бранко Вукановић и Леополд Зорићобјавили су елаборат под насловом „Колубарски рудници лигнита”.Детаљно анализирајући геолошки положај, саобраћајнеприлике, потребе угља у земљи, резерве угља у Колубарском басену,експлоатацију угља на површинским коповима, пишу и оПољу „А”:– Ово поље је одабрано ради тога, јер се овде може, радиповољнијих геолошких услова, уз најмање инвестиција, постићитражена производња у датом року... За разраду и експлоатацијуовог поља скупљена је стара и расходована механизацијаиз целе земље, те се приступило радовима на откривању премаизрађеном пројекту. Врло мало, може се рећи, скоро ништа,набављено је нових механичких средстава. Тако на примерод багера скупљено је 13, а само један је купљен. Од ових14 багера, два су као неодговарајућа уступљена даље, а за петје тражено одобрење за расходовање ради некомплетности ипотпуне истрошености. Остало је за рад само седам багера, одкојих је један био нов и исправан, док су осталих шест малогкапацитета стално били на поправци. Капацитет кашика кодових багера износио је код три багера по 0,50 метара кубних,код једног багера два метра кубна (стар и неекономичан), а кодновог багера 2,6 метара кубних... И поред овако великих недостатакау механизацији, ипак се успело да се Поље „А” оспособиза предвиђену производњу.”Мирослав ЖивановићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

СИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА „ДИРЕКЦИЈе”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУ сталном контакту са члановимаУсаставу гранског Синдиката РБ„Колубара” налази се и Синдикалнаорганизација „Дирекције”, којучине запослени у Дирекцији и Огранку„Колубара-Пројект”. Са својих 900 чланова,ова организација својим озбиљними одговорним радом успела је да повратиповерење радника и успостави добру икоректну сарадњу са другим синдикатимау „Колубари”.Према речима председнице Синдикалнеорганизације „Ди рекција” ДејанеМијатовић, која је и њен представнику Главном одбору синдиката ЕПС-а,задовољни су оствареним резултатимау години која је на измаку. Ради бољеги бржег информисања чланова, синдикалнаорганизација је међу првима урадиласвој сајт на коме се могу наћи свеинформације о активностима синдиката,начинима остваривања права радника,као и сви потребни обрасци и документа.Синдикат „Колубара-Услуга” основанје пре седам година, када је бројао око400 чланова. Данас је тај број утростручени износи преко 1.200 људи, који сусвоје поверење указали овом синдикату, апре свега председнику Јовану Ненадићу.Битно је напоменути да функционише уоквиру синдиката „Колубаре”, а самим тими ЕПС-а, што посебно даје на значају синдикату„Услуга”, и то је, како каже Ненадић,и једина права веза са „Колубаром”.У протеклом периоду је доста тогаурађено, што не значи да није могло ибоље. Важно је напоменути да „Услуге”послују позитивно, а извршена је идокапитализација предузећа. Што се самихрадника тиче, свих ових година суулагани напори да се изједначе коефицијентизапослених у производњи, и уједном делу се у томе и успело.– Један од највећих успеха овог синдиката,наравно уз помоћ пословодстваи синдиката „Колубаре” је што смо спречилиприватизацију овог предузећа, којаје пре пар година била готово окончана.Сигуран сам да тада то нисмо урадили,„Услуге” као предузеће не би ни постојале.У међувремену смо успели да упослимои око 400 деце наших запослених, а тајтренд ћемо наставити и у будућности, сБРОЈ 1100 30. новембар 2012Дејана Мијатовићактуелно из СИНДИКАТа „ КОЛУБАРА-УСЛУГА”Синдикат „Дирекције” је у сталном контактуса запосленима који у све већемброју долазе у просторије синдиката дапотраже помоћ за решавање својих проблемаили остваривање права.Ове године у организацији овог синдикатана рекреацију је послато 440 радника,што је до сада рекордан број, док јена рехабилитацији било 128 запослених.Синдикат „Дирекције” је за своје члановеорганизовао два излета, на Охрид иМокру гору, посету сајму у Новом Саду испортско-рекреативни дан на Рајцу.Знатан износ материјалних средставау протеклом периоду синдикат је издвојиоза различите видове помоћи 72 социјалноугрожена радника и посете болесним иоперисаним члановима синдиката. Овасиндикална организација често пружа помоћспортским клубовима који негују радса млађим селекцијама, а учључује се и уразне хуманитарне акције. О. ШолтишsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssБрига за редовне исплатеЈован Ненадићтим што ће предност увек имати деца умрлихрадника – истиче Ненадић.Он наводи и пар тренутно актуелнихствари, које се тичу запослених, а то супозајмица, редовна исплата зарада, испорукаугља, као и повећање вредностибода за последња три месеца (октобар,новембар и децембар). За колико, не каже,али је сигуран да ће радници битијако задовољни.– Из тих разлога, в.д. директора РБ„Колубара” Милорад Грчић је и упознатса свим проблемима са којима сесусрећемо. Прихватио је сугестију да седео наших средстава из „Колубаре” илииз потраживања од „Метала” пребаци на„Услуге”, како бисмо запосленима моглиисплатити позајмицу, коју практикујемодва пута годишње. Овога пута каснимо,из простог разлога што смо та средстваутрошили за плаћање ПДВ-а, који нијена време пребачен на наш рачун. Штосе тиче испоруке угља, сугерисаће да сепојача број тура сувог, јер ако би се ишлоовом динамиком, угаљ не би био извученни до краја фебруара 2013. године – рекаоје Ненадић.Но, оно што највише брине и интересујезапослене јесу редовне исплате зарада,где су представници синдиката инсистиралина увођењу протокола премакоме би се утврдило када на ред долази исплатазапосленима у „Услугама”. С обзиромда се зна да доток новца иде из ЕПС-а,најпре се морају извршити консултацијеизмеђу руководства „Колубаре” и ЕПС-а,да би се могла донети било каква одлукапо том питању.Р. Лазићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss21 sсиндикат

ssssssssss НАСТАВЉЕНА САРАДЊА РБ „КОЛУБАРА” И ОПШТИНЕ ЛАЈКОВАЦss ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssДоговори о девет важних областиНајважнија реализација већпотписаних уговораВршилац дужности директора Рударскогбасена „Колубара” МилорадГрчић са најужим тимом сарадникапосетио је 30. октобра општинуЛајковац, где се у градској кући састао сапрвим човеком ове општине ЖиворадомБојичићем.Овом приликом разматрана је сарадњау девет различитих области. Окосницаразговора била је реализација уговораизмеђу РБ „Колубара” и општинеЛајковац, са акцентом на обавезама највећегсрпског произвођача угља по основузаконских накнада: за коришћење минералнихсировина, грађевинског земљиштаи у области заштите животне средине.Анализирани су и детаљни плановипроширења копова са њиховим зонамаутицаја. На радном састанку било је речио запошљавању грађана са територије општинеЛајковац и статусу оних који већраде у „Колубари”, као и о последицамаексплоатације угља на територији меснихзаједница Скобаљ и Мали Борак. У наредномпериоду радиће се на реализацијиуговора о расељавању социјалне инфраструктуреиз Малог Борка, опремањука пеле у Лајковцу, проблему ерозије земљиштагробља у Скобаљу. Такође, бићерешени проблеми у снабдевању водоммештана Скобаља и „Доњег краја” у Јабучју,одржавању локалних и некатегорисанихпутева, расељавању објеката којису под заштитом државе. Помоћ РБ„Колубара” очекује се и у одржавању путевау месним заједницама лајковачкеопштине, набавци једног дела столаријеs 22за Основну школу „Миле Дубљевић”.Донацију очекују и Спортски савез и Ловачкодруштво. Такође, тражи се и суфинансирањеу пројекту повећања капацитетаизворишта у Непричави, у склопусарадње општина Лајковац и Лазаревац.В. д. директора РБ „Колубара” МилорадГрчић овом приликом се захвалиољубазним домаћинима на топлом исрдачном дочеку и трасираном путу задаљу сарадњу, јер рударски басен захвататериторије општина Лазаревац, Лајковаци Уб на површини од 600.000 хектара.– Важно је да производња у „Колубари”буде настављена и осигурана у нареднимгодинама, што ће дати шансустручним људима који живе у овим општинама,запослени су у „Колубари” илазаревац: побољшање поштанских услугаСрдачан сусрет Живорада Бојичића и Милорада Грчићадоживљавају је као своју кућу – рекао јеГрчић. Обраћајући се новинарима, истакаоје да су циљеви у производњи иразвоју „Колубаре” могући само у сарадњиса локалним самоуправама и државнимврхом.Председник општине Лајковац ЖиворадБојичић, нагласио је овом приликомважност опстанка и развоја „Колубаре”и њених издвојених предузећа,рекавши при том да је оваква посетапоследњи пут обављена пре 13 година.Срдачни домаћини из Лајковца каоуспомену на овај сусрет поклонили судиректору „Колубаре” статуу војводеЖивојина Мишића, рад вајара МилутинаРанковића.Д. МатићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНови шалтериУЛазаревцу је почела са радом нова пошта. Церемонијисвечаног отварања присуствовали су представници ЈППТТ Србије и челници ГО Лазаревац. Почетак рада новепоште, која се налази у Карађорђевој улици број 5, означио јеДрагиша Вујовић, директор радне јединице „Савски венац”.Заменик председника ГО Лазаревац Бојан Стевић, изразио језадовољство због почетка рада новог објекта у коме ће грађанимоћи да обављају комплетне поштанске услуге. Средства заопремање објекта обезбедило је ЈП ПТТ Србије. Пошта је отворенарадним данима од 8.00 до 19.00 сати, а суботом од 8.00 до15.00 часова. Љ. М.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

СА НОВЕМБАРСКЕ СЕДнИЦЕ СКУПШТИНЕ ГО ЛАЗАРЕВАЦsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЗа водовод на северу општинелазаревац30 милиона динараЗа протеклих девет месеци текући буџетскиприходи већи од расходаГрадска општина Лазаревац уложиће ове године 30 милионадинара у изградњу примарног цевовода којим биСтепојевац, Врбовно и Лесковац били прикључени наводоводни систем Београда. Одлуку о измени раније одлукео задужењу ГО за реализацију капиталних инвестиционихпројеката, усвојили су одборници Скупштине на седнициодржаној 20. новембра.Како се том приликом могло чути, са ЈПК „Београдски водоводи канализација” недавно је постигнут договор да, послевише одлагања, радови почну ове године, а општина ће убуџету за 2013. обезбедити још 40 милиона динара за примарнумрежу, као и средства за секундарну мрежу и недостајућехидротехничке објекте из накнаде за уређење грађевинскогземљишта. Подсетимо, за капитална улагања у инфраструктурнеобјекте ГО Лазаревац је узела комерцијални кредит кодбанке „Интеза” у висини од близу 200 милиона динара, а деоновца је утрошен ове јесени на радове у главној лазаревачкојулици – Карађорђевој.ЧЕТВРТИ ФЕСТИВАЛ СРПСКИХ ВИНА у лазаревцуПод слоганом „Време је за вино,пијмо домаће” у Лазаревцу је, 10.новембра, по четврти пут одржанФестивал српских вина. Oко 50 излагачаиз свих крајева Србије окупило се у старојсали Спортско-рекреативног центра „Колубара”,где је пред више стотина посетилацапредставило око 200 врста вина.На иницијативу Удружења винара,виноградара и љубите ља вина „Зеочкивиногради” манифестацију су организовалиГрадска општина Лазаревац иУдружење виноградара и винара Србије.Подршку у организацији пружио је и Рударскибасен „Колубара”. Фестивал је отвориопредседник Скупштине Града БеоградаАлександар Антић, који је рекао:– Виноградарство и винарство су великипотенцијали наше земље, а нисуБРОЈ 1100 30. новембар 2012искоришћени. Ми три пута више винаувозимо, него што извозимо. Као државаи као друштво треба да дамо подршку људимакоји су ушли у овај посао. Морамо имомогућити различите видове субвенцијаи помоћи им да добију ознаку врхунскогвина са географским пореклом.Aмбасадор Јапана Тошио Цунозакије истакао да у буду ћности Србија можесвоја вина извозити у Јапан. ПредседникГрадске општине Лазаревац ДраганАлимпијевић нагласио је да у Србијиима вина каква су шпанска и фанцуска,као и да је важно што српски виноградариувођењем нових технологија добијајусве квалитетнија вина. Присутнима су сеобратили и Радосав Чворовић, председник„Зеочких винограда”, као и ГвозденРаденковић, председник Удружења виноградараи винара Србије.Током традиционалног окупљањадомаћи произвођачи су оценили да је Фестивалсрпских вина из године у годинусве бољи, те да, уз помоћ државе, требаискористити могућности извоза вина.Одборници су, већином гласова, усвојили и извештај оизвршењу буџета ГО за првих девет месеци и други ребалансбуџета за текућу годину. Како је изнео начелник одељења зафинансије Душан Марковић, у односу на циљаних 75 процената,текући буџетски приходи су у протеклом деветомесечномпериоду остварени са 71,8 одсто (за наменску потрошњу – 61,9,а за општу потрошњу – 82,9 процената), док су расходи билимањи од планираних и износили су 64 процента, односно 602,8милиона динара, па је буџетски суфицит био нешто више од 73милиона динара.У образложењу другог ребаланса буџета за ову годинуМарковић је рекао да је он превасходно инициран билансирањем30 милиона динара за примарну мрежу на северу општине и100 хиљада динара од Града Београда, намењених за уклањањедивљих депонија комуналног отпада. Ребалансом буџета смањенису расходи за управу градске општине, а повећани за општинскеоргане.Одборници су усвојили и програм чишћења снега и леда сапутева и улица на подручју општине за предстојећи зимски период,одбивши све амандмане Српске радикалне странке. До крајакалендарске године очекује се још једно скупштинско заседање накоме ће се наћи предлог буџета за 2013. годину. С. МладеновићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssВелики извозни потенцијалиПредстављено 200 врставина. Посета јапанскогамбасадораТошио ЦунозакиТоком манифестације представљеноје литургијско вино које Црквена општинаЛазаревац у сарадњи са „Зеочким виноградима”прави од грожђа из виноградаЗаједнице „Земља живих” у Брајковцу.То слатко вино користиће се за причешће,уместо досадашњег вина из Грчке.М. Караџићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss23 s

образовањеи култураОБЕЛЕЖЕНО ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА КУД „РУДАР”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssЧувари наше фолклорне традицијеsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssГостовали у многим земљама света. Урученапризнања играчима и активистима друштваСвечаном Скупштином, одржаном 10. новембра, завршенаје тродневна прослава 60 година постојања КУД-а „Рудар”из Рудоваца. Чланови овог ансамбла током три дана игрепоказали су грађанима Лазаревца и мештанима Рудоваца штазначи права љубав према игри и како на најлепши начин сачуватинашу народну традицију.Председник Скупштине Драган Радојичић, обраћајући сегостима подсетио је на 1972. годину, када је донет Статут КУД-а,којим су оснивачи Синдикална организација „Површинских копова”и Месна заједница Рудовци. Он је овом приликом уручиоповеље Нади Шекулици, Слободану Вучићевићу, МирјаниСтојковић, Синдикалној организацији „Површинских копова”и МЗ Рудовци.Мирјана Стојковић, председник Извршног одбора „Рудара”,уручила је захвалнице играчима који су у овом друштву20, 15 и 10 година, музичарима Драгану Павловићу и ЗорануСимовићу као и члановима Извршног одбора, али и свима којису учествовали у раду друштва.– У раду КУД-а постоји једна „тројка” која мора да се држичврсто заједно, а то је фолклорна, музичка група и Извршни одбор.Успех зависи само од њих. Колико смо сви заједно радили,показало се досадашњим радом. Наравно, уз помоћ и подршкубројних пријатеља друштва, оних који су својим радом, саветимаили финансијски помогли да заузмемо своје место – рекла јеСтојковићка.„Рудар” чини око 100 чланова, подељених у три фолклорнесекције: најмлађи, припремни ансамбл и први извођачки ансамбл.Током 60 година своје знање генерације фолклораша показалесу своје умеће најпре у свим земљама бивше Југославије,али и у Аустрији, Мађарској, Бугарској, Грчкој, Турској, Италији,Шпанији, Холандији, Немачкој, Чешкој, Украјини и Тунису.s 24ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА У МОДЕРНОЈ ГАЛЕРИЈИДетаљ са концерта у РудовцимаРуинирана сала рудовачког Дома културе била је мала даприми све госте и пријатеље овог друштва. Међу гостима, нашласе и Мица Ђурић, први организатор рада фолклорне секцијеосноване 1952. године, али и Далибор Милованчевић, који је саових трошних дасака кренуо у професионално бављење игром,у „Коло”.На позив извршног одбора, одазвале су се и три групе ветерана,генерације 73-83, 84-94 и 95-2006. Концерт је отворилаженска певачка група, изведено је 13 кореографија. Уживали смоуз сплетове игара из Србије, шопске, врањске игре, и, наравно,одиграна је „Војводина”, сплет по коме се овај КУД разликујеод других. Није се могло одредити ко боље игра, свако је показаонајбоље од себе. После дуго времена, на једном месту су сескупили они који памте Рудовце из бољих времена, када се овдедругачије живело. И онда и данас, непромењена је остала самољубав према игри и „Рудару”.Д. ВесковићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssВреме смрти и разонодеУлазаревачкој Модерној галерији 15. новембра свечано јеотворена изложба фотографија под називом „Време смртии разоноде” ауторке Лидије Маринков Павловић. Новосадскауметница Лазаревчанима се први пут представила циклусомуметничких интервенција на познатим фотографијама из опусаживота и дела Јосипа Броза Тита и његове супруге Јованке.– На познатим фотографијама ауторка је „склонила” главнеактере, тако да је добијена фотографија која има потпунодругачији контекст и смисао. На тај начин уметница прича оманипулативним методама фотографије, мењању културногсећања и општеприхваћеног мита – рекла је отварајући изложбуДаринка Станојевић, кустос Модерне галерије.Фотографије из лова, омиљене Титове забаве, без главнихактера постају сурови снимци убијених животиња и мртве природе.Брисањем једног мотива уметница показује да се отварамогућност безброј манипулација и тумачења и да се брисањемједног мита рађа нови.О. ШолтишssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ВЕЉКО ЖИВКОВИЋ У „ПРВОМ ГЛАСУ СРБИЈЕ”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПрви глас „Тамнаве”Када се недавно у музичком такмичењу „Први глас Србије”, уоквиру квалификација за учешће у финалу појавио ВељкоЖивковић, гледаоце широм Србије је одушевио одличнимгласовним способностима. Посебно је занимљиво да је профило овом двадесетједногодишњем младићу снимљен на површинскомкопу „Тамнава-Западно поље”.Вељко се у разговору за лист „Колубара” захвалио својимнадређенима који су му пружили подршку и изашли у сусретза коришћење неколико слободних дана због обавеза везаних заучешће у музичком такмичењу.Од априла Вељко ради на површинском копу „Тамнава-Западно поље”. Почео је на уговор о привремено-повременимпословима као помоћни радник на чишћењу станица на трачнимтранспортерима БТД система. Током ремонтних активностина копу радио је послове мазача на багеру, а током јула био језапослен на пословима на водоводу. Од почетка августа ради уСлужби одводњавања. Пре два месеца променио је статус и садје радник „Колубара-Услуга”, распоређен у „Колубари”.Након емитовања емисије, београдски медији показалису високу заинтересованост за рудара сјајног гласа. Новинаримногих редација штампаних медија долазили су на тамнавскекопове како би попричали са Вељком.Како наш саговорник истиче, у музички шоу није се пријавиокако би „побегао” са копа, већ како би жирију и широј публиципредставио своје вокалне способности. Није му амбиција да напустирударски посао и коп замени сценом, већ му је жеља дадобије сталан посао у „Колубари”.НОВА КЊИГА ЧЕДомира ЖИВАНОВИЋА „ИЛИ РЕЧ ИЛИ НИШТА”БРОЈ 1100 30. новембар 2012Певање му је хоби, нешто што воли да ради и добар је у томе.Од друге године средње школе занима га музика и у Лазаревцује наступао по локалним кафићима са бендовима.Вељко Живковић несумњиво је у претходном периоду бионајпопуларнији рудар „Колубаре”, који је својим вокалним способностиманајширој српској јавности послао још једну позитивнуслику о највећем произвођачу лигнита у држави...Н. ЖивковићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssВодич кроз општу културуУ 250 изабраних појмова сабранизаписи о човеку и светуКњига Чедомира Живановића „Или Реч или Ништа”, четвртау серијалу о речима, представљена је у лазаревачкојБиблиотеци „Димитрије Туцовић” 8. новембра. Уз аутора,о књизи су говорили Радмила Булатовић, библиотекарсаветник,и Ратко Вукелић, в. д. директора библиотеке.Збирка обухвата 250 нових есеја о појмовима из филозофије,УСТАНОВА КУЛТУРЕ „ВУК КАРАЏИЋ” београдВељко Живковићпсихологије, историје, књижевности, историје уметности, популарнекултуре...Живановић, чије се интересовање за речи јавило у гимназијскимданима, да би се последњих година интензивирало ураду са младим генерацијама, данашње време назива добомневиђене визуелизације:– Слика је доминантна, без етике и естетике, што значи осиромашењејезика. Мало простора остаје да прочитамо неку књи гу, даразвијамо елоквенцију и негујемо аутентичност. Ако смо речитији,онда можемо аргументованије да изразимо своје ставове. М. К.sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssИзложба Рајшићевих скулптура и цртежаСамостална изложба скулптура и цртежа лазаревачког академскогвајара Душана Рајшића отворена је, 8. новембра,у Установи културе „Вук Караџић” у Београду.Изложбу скулптура отворио је Звонко Осречки, историчаруметности и ликовни критичар. Рајшић се Београђанима представиоса својих девет скулптура у бронзи и десет цртежа којипрате скулптуре, чије теме су уједно и циклуси – „Дон Кихот”,„Човек” и „Животиње”.Наредне године лазаревачки уметник планира да знатновећи број цртежа и скулптура излаже у Студентском културномцентру, Дому војске Србије у Београду и Библиотеци„Димитрије Туцовић” у Лазаревцу. О. Ш.sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss25 s

ДВОРАНСКИ СПОРТОВИ: СКОРО СВЕ ПО ОЧЕКИВАЊИМАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssспортsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 26Одбојкашице „Колубаре”успешне на европској сцениОдиграно је седам кола Винер штедише Супер лиге заодбојкашице, а лазаревачка „Колубара” остварила је самодве победе, што је испод очекивања. После почетне иубедљиве победе над новајлијом, комшиницама из Лајковца,као да је дошло до кратког споја у лазаревачком српсколигашу,на шта су највише утицале повреде Аните Златић и АлександреГајић. Охрабрује одлична партија и минимални пораз надомаћем терену од за класу играчки јачих суботичких „голубица”,било је 3:2 за „Спартак”. У Челенџ купу екипа коју водиМилан Сикимић пружила је много квалитетније партије, пребродилаје „УВЦ холдинг” из Граца и у четвртфиналу је очекујенови комшијски дерби, два окршаја са обреновачким ТЕНТ-ом.„Колубара” је тренутно седма, са седам бодова, а у два преосталакола првог дела првенства тешко да ће стићи до планираногпласмана, односно места међу првих шест екипа.Подмлађена екипа „Лазаревца”, члан Прве лиге за жене, имау длаку исти резултат као и „Колубара”. Прва лига има 12 екипа,а одбојкашице „Лазаревца” су тренутно осме. Да ли ће тренерСлободан Ивовић успети да битно поправи игру и пласмантима који води, енигма је за све, а одговор ће дати предстојећеутакмице.У рукометној Меркур осигурање Супер лиги за мушкарцеостало је још три кола до краја првог дела првенства. Лазаревачке„кртице” по учинку су на нешто мање од 50 одсто, односно четирипобеде, један реми и пет пораза у досадашњих десет кола.Осмо место и девет бодова, уз позитивну гол разлику, свакакода су у овом тренутку задовољавајући скор за тим ВладимираДрагићевића, с обзиром на неоспорно слабији играчки кадарнего ранијих сезона. Последња утакмица и пораз од „Врбаса” надомаћем терену јесу мала опомена, али још више треба мислитио томе да су и даље најефикаснији играчи ветерани Митровићи Ненадић.– Евидентно је да смо у резултатској кризи, а томе су највишекумовале повреде битних играча. Верујем у боље резултате у наредниммечевима, који би поправили наш пласман и приближилиостварењу нашег такмичарског циља, места у горњој половинисредине табеле – прецизан је Владимир Драгићевић.Кошаркаши „Колубаре” још једном покушавају да се домогнудуго жељеног циља, односно Прве Б лиге. Екипа је појачанаЕкипа ООК „Лазаревац”са крилним центром Душаном Виријевићем и плејмејкеромНенадом Ђорићем, што говори о нападу на титулу првакаПрве српске лиге – група Центар. У досадашњих осам колапостигнуто је седам победа, а једини пораз од „Вива баскета”,дојучерашњег прволигаша, десио се у продужетку београдскогмеча и „баскеташи” су били бољи за један кош! Овај пораз као даје узбуркао страсти у редовима лазаревачког српсколигаша, па јетренера Милинка Шаренца на клупи заменио Жарко Симић.Интересантно је да Шаренац тврди да је до његове смене дошлоискључиво јер није допуштао да му се појединци мешају у изборпеторке и стручни рад. У окршају са директним конкурентом,„Котежом”, на лазаревачком паркету забележена је убедљивапобеда са десет поена предности. До краја првог дела првенстваостало је пет кола.У Првој лиги Србије у малом фудбалу одиграно је првоколо. На паркету нове сале СРЦ „Колубара”, Лазаревчанима сесупротставила екипа „Бечеја”, која је и стекла почетну предостод два гола разлике. Ипак, победа је припала домаћима – билоје чак 8:3 за прекомпоновану екипу коју предводи искусниПредраг Ранковић Пеле. По свим прогнозама Лазаревчанимапредстоји борба за голи прволигашки живот. З. С.Напад на европски рекордЛазаревчанин Мирко Белаћевић (26), дојучерашњи радник„Колубара-Услуга” а сада припадник МУП-а Србије, актуелни једржавни првак Србије у бенч-пресу, класа преко 125 килограма.На Првенству Србије, одржаном у Бачкој Паланци почеткомоктобра, резултатом од 210 килограма остварио је лични рекорд.Мирко тренира већ 11 година, импресивних је физичких карактеристика,висок 190 сантиметара, тежак 130 килограма.– Европско првенство у дизању тегова са клупе одржаће сеследеће године по први пут у нашој земљи. Жеља ми је да тадауспем у нападу на актуелни европски рекорд, који у мојој класиизноси 230 килограма терета, и постанем европски рекордер.Све ћу подредити том циљу – категоричан је Мирко. З. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ФУДБАЛ: ОСИМ ПРВЕ ЛИГЕ, ОКОНЧАНА ЈЕСЕЊА СЕЗОНАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssШопић и Степојевац славеЕкипе „Шумадије” и „Степојевац Ваге” завршилејесењу сезону као најуспешније у Првој, односноДругој београдској лиги. Лазаревачки „зеленоцрни”никако да се отргну зачеља Прве лиге,ту ће највероватније и презимитиНеефикасност с једне, а недостатак новца с друге стране,муче лазаревачког прволигаша. У последње четири утакмицетим који води Дражен Дукић успео је да постигнесамо један погодак, и то из пенала против „Јединство Путева”из Ужица на свом терену, што је било довољно за један бод. Нетреба да наглашавамо да су остала три меча глатко изгубљенабез постигнутог гола. Укупно 11 бодова освојила је „Колубара”у досадашњих 16 утакмица, уз 11 датих голова и 19 примљених.Више је то него мршав биланс за екипу која је пре неку годинубила на вратима Супер лиге, за клуб дуге традиције и завиднерепутације. Тешко је веровати да ће меч последњег кола у ГорњемМилановцу, против „Металца”, донети победу Лазаревчанимаи бег са последњег места на табели. Уз такмичарски неуспех, тује и финансијска дубиоза - према упућенима, дуг је достигао 43милиона динара, а од тога 70 посто чини „стари” дуг везан за исхрануиграча, грејање и струју.– Преузео сам екипу после шест кола и само три освојенабода. Требало је месец дана да се привикну на мој начин рада, ада ја фудбалере нашег тима добро упознам. Нисам ја селектираоиграче, требало ми је времена за потпун увид у играчки кадар,па се оптимиста тешко могло бити. Објективно и реално моралисмо имати четири до шест бодова више, али су недостатак среће иправог гол играча на то утицали – каже Дражен Дукић.Вреочка „Турбина” је своју прву полусезону у Српској лиги– група Београд успела колико-толико да спасе. Победа на самомстарту претворила се у низ пораза, али је у другом делупрвенства тим консолидован, поправљена је бодовна залиха,па су „турбоси” у лиги од 16 клубова заузели 12. место, са 14освојених бодова.– Низ околности, пре свега то да смо каснили са припремамау односу на друге клубове чак 25 дана и да се нисмо адекватнопојачали, као да је неко оправдање за оно што је приказано натерену. Морам рећи да сам незадовољан – рекао нам је спортскидиректор клуба Милоје Вукић, вреочка фудбалска легендау правом смислу тих речи, успут најављујући скоро повлачење сафункције коју обавља.Екипа „Бурова”БРОЈ 1100 30. новембар 2012Гол из пенала против „Јединство Путева”Једини представник лазаревачког фудбала у Београдској зоније „Раднички” из Рудоваца. У конкуренцији 18 клубова освојио је12. место, уз много успешнији почетни део сезоне.Слави се у Шопићу, њихова „Шумадија” у фото-финишу пригрлилаје титулу јесењег шампиона Прве београдске лиге. Победанад директним конкурентом „Врчином” од 3:1 на домаћем теренудонела је изабраницима Милете Терзића изједначење по бодовномскору, обе екипе имају по 37, али и предност „Шумадије”у гол-разлици која их оставља на првом месту читаву зиму. Помного чему шопићки фудбалски радници искорачили су испреддругих, направили добар тим, учинили неопходне инфраструктурнеситне промене и заслужују све честитке. Наравно, не самочеститке, већ и пласман у Београдску зону. Лазаревачки „Борац”са 25 бодова налази се у златној средини, на деветом месту, док језеочки „Рудар” последњи са само девет бодова, али нема разлогаза „секирацију” пошто је ово лига без брига, ове сезоне из ње сене испада.Степојевачани, тачније екипа „Степојевац Ваге”, убедљивосу прошли кроз први део првенства Друге београдске лиге групаСава, све саме победе, или, како је то проментарисао једанстарији навијач, „протутњаше као ајгири”.– Ова екипа је дошла до броја од 47 првенствених утакмицабез пораза, имамо сву потребну инфраструктуру, чак и покривенетрибине, одличну организацију, да не набрајам даље. Наш циљ смоодавно обзнанили, сада то само спроводимо, без ичије помоћи –каже Мирослав Кузмановић, почасни председник клуба.У овој лиги од 14 клубова барошевачка „Младост” је друга, са30 бодова, „Бурово” пето са 22, док су од седмог до деветог местабок уз бок стали медошевачки „Напредак”, „ТЕК Слога” из ВеликихЦрљена и чибутковачка „Младост”. З. С.sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss27 s