sактуелноsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 6НОВО РАЗДОБЉЕ ЗА ОГРАНАК „ПРЕРАДА”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПуштена у рад топлотна станицаЗавршен капитални ремонттоплотне предајне станицеи ревитализован једанод постојећа два котла уТоплани. Проток топлотнеенергије повећан на 1.000кубних метара на часВукашин ЈањевићТренутак пуштања у рад топлотне станицеУТоплани Огранка „Прерада”, МилорадГрчић, в. д. директора РБ „Колубара”и Драган Алимпијевић, пред седникГрадске општине Лазаревац, 1. новембрасвечано су пустили у рад топлотну предајнустаницу за грејање Лазаревца.Четири месеца рада на капиталној реконструкцијистанице и ревитализацијикотла који је, такође, истог дана пуштену рад, требало би грађанима Лазаревцада обезбеди боље снабдевање топлотноменергијом. Проток енергије за градповећан је са досадашњих 850 на 1.000кубних метара на сат.Непосредно пре свечаног чина, одржанје радни састанак руководства „Прераде”,РБ „Колубара”, челника локалнесамоуправе и ЈП „Топлификација”.Током обиласка Топлане у Вреоцима,в. д. директора „Колубаре” Милорад Грчићје рекао:– У овај посао „Колубара” је уложилаоко 200 милиона динара. Уколико намдозволе временски услови, ускоро планирамои ревитализацију другог котла.Истичући да сарадња „Колубаре” илокалне самоуправе сваким даном по стајесве јача и квалитетнија, Драган Алимпијевићје изразио уверење да од сада грађанинеће имати проблема са грејањем.Директор Огранка „Прерада” СашаМарјановић каже да се тек нада добримрезултатима, нарочито након ревита лизацијеи другог котла. У овом тренутку,вреочка Топлана испоручује градудовољну количину топлоте, а максималанкапацитет постројења је 60 до 65 МW.Завршетак ове велике инвестиције,кажу у „Преради”, представља ново раздобљеу развоју овог погона „Колубаре”.Након три деценије, Топлана коначноима модерну технологију, где се једнимкомпјутерским кликом контролише цеосистем топлотне предајне станице. Функционисањесамо једног котла у Топланиза сада је довољно да подмири потребеЛазаревчана, док о дистрибуцијитоплотне енергије граду брине ЈП „Топлификација”.По речима директора „Топлифи кације”Вукашина Ја њ е в и ћ а , након завршенихреконструкција у Топлани, грејањеби у наредном периоду требало дабуде боље.– С обзиром на радове које смо завршилина санацији и ре конструкцији топлотнемереже у Лазаревцу, грејање ћебити стабилизовано. Пракса да са колегамаиз „Прераде” једном не дељно одржаваморадне састанке биће настављена, иакосмо са њима у свакодневном контакту –каже Јањевић.А. СтојановићСмањени рачуни за октобарЗбог проблема са грејањем у претходном периоду, свим потрошачима рачуни заоктобар умањени су за десет одсто.Директор ЈП „Топлификација” Вукашин Јањевић је обја снио да велики проблемпредстављају губици топлотне енер гије током дистрибуције из Топлане до лазаревачкихдомова.– Највеће губитке проузрокују потрошачи који испуштају воду из својих радијатора,чиме угрожавају функционисање читавог система. Овим путем апелујемо награђане да то не раде, јер ћемо у супротном бити приморани да прибегнемо законскиммерама и почнемо да санкционишемо несавесне грађане – упозорава Јањевић.Све санације и реконструкције мреже у граду урађене су, између осталог, и радисмањења губитака топлоте. Завршена је санација главне линије кроз насеље „Трећамесна заједница”, реконструисан топловод у главној улици и урађена санација деластаре Северне магистрале (код Спортског центра и Те хничке школе). Такође, урађеноје и превезивање подстанице „Орашац” на Северну магистралу, као и насеља „Пекара”на Централну магистралу (Ц-2). А. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА
ДРУГА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О МИНЕРАЛНИМ СИРОВИНАМАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПриоритети у рударском секторуЗапажено излагање МилорадаГрчића, в. д. директора РБ„Колубара”, о развоју овогпривредног друштва. Угеолошка истраживањауложено 50 милиона евраНа Другој међународној конференцијио минералним ресурсима Србије,под називом „Покретачкаснага привредног развоја”, одржаној 5.новембра у хотелу „Метропол палас” уБеограду, расправљано је о будућностигеолошких истраживања и развоју рударствау земљи, са различитим аспектимаових питања. На конференцији јеучествовало више од стотину учесникаиз јавног и приватног сектора Србије,суседних земаља, као и амбасадори Аустралије,Канаде, Шведске и представниципознатих светских компанија.Теме разматране на конференцијибиле су из области које се односе на владинуполитику у овом сектору, као и политикуи прописе Европске уније о минералнимистраживањима, подизању свестијавности о значају минералних сировина,модернизацији сектора експлоатацијеугља, еколошким и правним прописимау сектору рударства у земљи.s „Колубара” нијебуџетска фирмаГоворећи о стратешком значајуРБ „Колубара” за развој Србије,Милорад Грчић је истакао да овопредузеће није буџетска фирма, собзиром да значајним средствимапуни републички и београдскибуџет, као и буџете локалнихсамоуправа Лазаревца, Лајковцаи Уба, са чијих територија сеексплоатише угаљ. М. Ђ.Помоћник министра Зоран Даниловићнајавио је да министарство које себави природним ресурсима, рударствоми просторним планирањем ради на израдиновог нацрта Закона о геолошкимистраживањима и рударству, који ће битиразматран почетком 2013. године и чијомће се применом Србији омогућити лидерствоу региону када је реч о експлоатацији минералних сировина. По речимаБРОЈ <strong>1100</strong> 30. новембар 2012Поглед на панел-расправу: учешће Милорада ГрчићаДаниловића укупна вредност геолошкихистраживања у прошлој години била јеоко 50 милиона евра и том приликом суостварени добри резултати у откривањузначајних резерви минералних сировина.Од 62 милиона тона минералних сировина,колико Србија годишње производи, 40 милионатона се односи на угаљ. У индустријирударства и минералних сировина је запосленооко 25.000 радника, али ће до 2030.године, по речима Даниловића, тај бројбити знатно већи.Већина учесника на конференцији јеоценила да рударство може бити покретачкаснага привредног развоја Србије, узуказивање да постоје велики потенцијали уексплоатацији никла, бора и литијума. Поречима проф. др Радомира Вукчевића никлје тренутно сировина број два по значају уЕвропској унији, а развој Србије не можеда се заснива само на пољопривреди и сточарству,без већег учешћа у експлоатацијиминералних ресурса.Учествујући у расправи амбасадоркаАустралије у Србији Хелен Стадерт јеистакла да рударство у свету, у брутодруштвеном производу, учествује са 11,5,а у Аустралији са чак 21,5 одсто, што сликовитоговори о значају развоја минералнихресурса за привреду и економскиразвој земље.Др Раде Јеленковић је истакао да се саистраживањима и експлоатацијом рудногбогатства у Србији не сме стати збогнаводног негативног утицаја на животнусредину, јер ако се тако ово питање будепосматрало, не само да се никл не би смеоексплоатисати, већ би се у питање довелаи експлоатација бакра, злата и на крајуи угља. По његовим речима најважнијеје примењивати регулативе које важе уЕвропској унији или Аустралији, где јемогућност негативног утицаја на животнусредину сведена на минимум.Највеће интересовање је изазвао Округлисто о даљем развоју сектора у Србији,на коме је као једини представник ЕПС-а ипривредних друштава учествовао в. д. директораРБ „Колубара” Милорад Грчић.У веома опсежном излагању он је говориоо значају РБ „Колубара” за привредни, апосебно енергетски систем Србије, нагласившида се више од половине струјеу Србији производи захваљујући колубарскомлигниту. По његовим речиматреба наставити започете инвестиционеактивности на отварању нових копова,где РБ „Колубара” годишње улаже око 70милиона, а реалне потребе су око 120-150милиона евра. Упоредо са одржавањемпостојеће производње и развојем новихкопова, Грчић је нагласио да ће се радитина смањивању разних врста трошкова,али не против интереса угрожавањапроизводње. Нова запошљавања ће битивеома ограничена и пратиће се реалнепотребе за новим радним местима.Излагање од стране директора РБ„Ко лубара” је примљено са великом пажњоми контакти и разговори су настављени и по завршетку међународнеконференције.Обраћајући се учесницима конференцијеБлагоје Спасковски, директорРТБ Бор, рекао је да је у последње четиригодине вредност ове компаније пораслатри пута ако се посматра интересовањеиностраних компанија. По његовим речимаБор је доживео прави препород,а пред овом компанијом се налази сигурнабудућност, када је реч о инвестиционимпројектима и заштити животнесредине.М. Ђоковићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss7ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss