broj 1068 - PD RB Kolubara

УСВОЈЕН ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈ РБ „КОЛУБАРА” ЗА 2009. ГОДИНУsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНето добит 219 милиона динараАктуелноДобри резултати у свим сегментимапословања, а нарочито у финансијском.Неопходна додатна средства за инвестиције ијасна политика цена у наредном периодуУпротеклој години Рударски басен „Колубара” је испуниопланиране производне задатке у основној делатности, стим што је само производња угља имала незнатан подбачај.Произведено је 29,1 милиона тона угља и откопано 59,8 милионакубика јаловине. Из „Колубариног” угља произведено је 18.982GWh електричне енергије што представља 52 одсто укупнепроизводње струје у Србији, односно 76 одсто производње утермосектору, док производња лигнита у „Колубари” чини 77одсто од укупне производње угља у ЕПС-у.После дужег времена, добри производни резултати дали супозитиван финансијски резултат, исказан у оствареној нето добитиод 219 милиона динара, мада је планиран губитак од прекодве милијарде за 2009. годину. Посебно треба нагласити даје нето добит произашла из доброг пословног односа (добитизноси 1,86 милијарди динара), али се услед негативних ефекатау финансијским и осталим односима, укупан резултат свеона 219 милиона динара. Укупан приход остварен је у износу од34,52 милијарде динара што је у односу на 2008. годину мање за2 одсто, а у односу на годишњи план веће за 7 одсто. Цене угљаза термоелектране, које одређују 88 одсто укупних прихода „Колубаре”,нису повећаване у 2009. години, а за обрачун овог приходапримењена је цена од 144,60 динара по гигаџулу, која је чакза 1,6 одсто нижа од последње важеће цене из 2008. године. То јеутицало на мањи приход за око 500 милиона динара. Остваренапросечна цена за термоелектране у 2009. години износи 1.108,61динара по тони, за просечно остварену топлотну вредност од7.772 гигаџула по тони. На повољан финансијски резултат изпословних односа у великој мери утицала је рационализацијатрошкова, пре свега закупа помоћне механизације, чиме је остваренауштеда од око 2,5 милијарди динара у односу на 2008.годину или 60 одсто.Укупни расходи остварени у прошлој години износили су34,49 милијарди динара, што је на нивоу планираних, а у односуна 2008. годину мањи су за 6 одсто. Код трошкова одржавањаs Мало позитивно, мало негативноПрема подацима Службе плана и анализе ДирекцијеРударског басена „Колубара” последњих годинаостваривани финансијски резултати су често билинегативни упркос производњи која је увек билапрекопланска. Такозвана позитивна нула остварена је2003. док је 2004. године губитак износио 173,7 милионадинара. У наредној 2005. остварено је позитивнопословање у износу од 1,39 милијарди, а следеће, 2006.добит је износила 620 милиона динара. У 2007. годиниостварен је губитак од 10,59 милијарди динара (када јеизвршен прелазак на нове рачуноводствене стандардеи усклађивање биланса, извршена нова проценавредности основних средстава и укњижена изузетновелика аморитизација), док је 2008. године губитакизносио 1,8 милијарди динара. М. Р.Снимио: Милан Цвијетићдошло је до пробијања предвиђеног износа, који је због рестриктивногпланирања био значајно потцењен.Анализирајући финансијско пословање „Колубаре” у протеклојгодини, помоћник директора за економско-финан сијскепослове Љубиша Некић је истакао:Љубиша Некић– Привредно друштво већ дужи период прати велика презадужености перманентни недостатак обртних средстава заизмирење обавеза о року доспелости. Вишегодишњим интензивниминвестирањем у капацитете од интереса за ЕПС и РепубликуСрбију (претежно из сопствених средстава), Рударскибасен је доспео у зачајан дефицит од око 7 милијардидинара. Поред тога, у 2009. години недостајућа новчана средстваза инвестиције су износила око 3 милијарде динара такода реална неликвидност крајем године износи око 10 милијардидинара. Све то указује на неопходност доградње и унапређењакритеријума и система формирања трансферних цена,као јединог поузданог фактора за елиминисање насталепрезаду жености. Финансијска ефикасност могла би се подићиудруживањем средстава амортизације на нивоу ЕПС-а и утврђивањемреалних приоритета инвестирања. У противном, недостајућафинансијска средства за велика инвестициона улагањакоја нас очекују у наредном периоду морају бити обезбеђенаскупим кредитним линијама код пословних банака. Због тогаје веома битан закључак Скупштине РБ „Колубара” у коме сепредлаже да се краткорочне обавезе које ПД РБ „Колубара” имапрема ЈП ЕПС за одражавање текуће ликвидности, у износу од 8до 9 милијарди динара, претворе у дугорочне обавезе. Разлог зато је што „Колубара” из трансферне цене угља не може да обезбедипотребна инвестициона средства како у текућем, тако и унаредном периоду.Уколико цена струје остане ниска, држава би морала да дотираЕПС, што је мало вероватно. То би пре изазвало поплавупонуда страних стратешких партнера који би били вољни дадржаву ослободе таквог терета, а нико у ЕПС-у не би желео дајефтина струја на мала врата уведе распродају ове компаније.– Са последњим повећањем цене електричне енергије од10 одсто просечна цена киловат-часа једва прелази пет евроцента.Подсећања ради, цена струје у августу 2008. године задома ћинства износила је око седам евроценти, а за привреду7,7 евроценти. Када би се у кратком периоду та цена достигла,у великој мери би „Електропривреда” била у могућности да финансираиз сопствених средства већину својих инвестиционихпројеката – на крају разговора истиче Некић.М. РадосављевићБРОЈ 1068 31. март 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 5 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss