priprema studije o proceni uticaja na životnu sredinu za ... - Kirilo Savić

STUDIJA PROCENE STANJA ŽIVOTNE SREDINE ZA SANACIJUJALOVIŠTA I DEPONIJA ZA ODLAGANJE RUDNIČKOG OTPADA UZONI RUDNIKA BOROsnovekao deo projektaREGIONALNI RAZVOJ BORA – Br. projekta P092999Vlada republike Srbije je prihvatila IDA Kredit i IBRD Zajam, za Projekat Regionalnog RazvojaBora. Projekat je u potpunosti u skladu sa intencijom Vlade Republike Srbije o strukturnimreformama, podržanim od Svetske Banke kroz kredit za razvoj. Razvojni cilj ovog projekta jejačanje Borskog regiona na planu: hitnog rešavanja ekološkog i socijalnog nasleđa proisteklih odrestrukturiranja rudarskog sektora, podsticanja novih izvora ekonomskog rasta i otvaranja novihradnih mesta u regionu. Na širem planu je, podrška ovom projektu, značajna i za integracijuSrbije u Evropsku Uniju.Projekat Regionalnog Razvoja Bora ima dva dela: a) upravljanja zaštitom životne sredine iremedijacija i b) socijalno-ekonomska regeneracija. Komponenta a) se sastoji od utvrđivanjasadašnjeg stanja i monitoringa životne sredine, kao i implementacije radova za sanacijuflotacijskih jalovišta, flotacijskih brana i odlagališta rodničkog otpada (raskrivke), koji surezultat proizvodne aktivnosti rudnika bakra. U okviru komponente a) je i aktivnost na “Izradiprocene stanja životne sredine za sanaciju jalovišta i deponija za odlaganje rudničkog otpada uzoni rudnika Bor", koja je predmet najavljene javne rasprave.UvodKonzorcijum na čelu sa Institutom Kirilo Savić Beograd i uz podršku Tehnološko-metalurškogfakulteta Univerziteta u Beogradu, Infradelft BV iz Holandije i EnviTech-a Beograd, (u daljemtekstu: Konsultant na Projektu), je odabran od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije iMinistarstva zaštite životne sredine rudarstva i prostornog planiranje Srbije, (u daljrm tekstu:Klijent), da preduzme »Izradu procene stanja životne sredine za sanaciju flotacijskihjalovišta i deponija rudničkog otpada (raskrivke) u oblasti Borskog rudnika« (u daljemtekstu: Projekat), kroz postupke: upravljanje zaštitom životne sredine i remedijacija, kao deoProjekta Regionalni razvoj Bora – Broj projekta P092999, i u Novembru 2011. je potpisanUgovor Br. IKS 11-0348.Projekat ima za cilj konsultantske usluge za izradu procene stanja životne sredine za sanacijusledećih objekata RTB Bor: dva flotacijska jalovišta - Veliki Krivelj, Polje 2 i Staro Borskojalovište, zatim stabilnost brane 3 jalovišta Veliki Krivelj i dve deponije otkrivke / rudničkogotpada - Istočna Saraka i Jugoistočna deponiji rudnog tela H. Prema uslovima Ugovora, poštosanacioni radovi (na kojima radi Konsultant za inženjering i projektovanje), obuhvataju istražne igrađevinske radove i radove na ozelenjavanju, Konsultant na Projektu treba da da i preporukemera zaštite životne sredine po projektovanim rešenjima, kao i Plan upravljanja životnomsredinom, Akcioni plan sa opisom mera za ublažavanje i Plan monitoringa životne sredine.Cilj Projekta je da osigura da: (1) predložene investicije ispunjavaju zahteve politike Svetskebanke u oblasti zaštite životne sredine, kako je opisano u uputstvu Svetske banke OP 4.01, kao izakone i propise o zaštiti životne sredine Republike Srbije i (2) identifikacija potencijalnih1

uticaja na različite životne pravce pokrije sledeće aspekte: kvalitet vazduha, podzemnih voda,površinskih voda, zemljišta i pejzaža, buke, ekologije, klime, ljudi i kulturnog nasleđa, kao i svedruge aspekte koje obuhvata nacionalno zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine.Baza za ove radove je rezultat paralelnog projekta "Konsultantske usluge za istraživanje,tehničko/organizaciono planiranje i utvrđivanje uticaja na životnu sredinu i pripremu upravljanjazaštitom životne sredine za sanaciju flotacijskih jalovišta i deponija rudničkog otpada u zonirudnika Bor",(u daljrm tekstu: Bazni projekat), koji realizuje Konzorcijum na čelu saWitteveen+Bos iz Holandije, uz podršku Energoprojekt-hidroinženjering Beograd, REC Beogradi Dvokut Zagreb iz Hrvatske (u daljrm tekstu: Konsultant za inženjering i projektovanje), poposebnom ugovoru sa Klijentom.Angažovanje Konsultanta na ProjektuDostavljanje dokumentacijeU skladu sa Ugovorom, Konsultant na Projektu će dostaviti: (1) analizu kompletnih rešenjaBaznog projekta, u skladu sa zahtevima Svetske Banke za projekte Kategorije A – premauputstvu OP.4.01, i u potpunoj saglasnosti sa lokalnim normama i standardima sa aspektaefikasnosti po pitanju zaštite životne sredine, (2) celokupnu dokumentaciju sa javnih rasprava ikonsultacija sa Konsultantom za inženjering i projektovanje i druge sastanke u skladu sazahtevima Svetske banke, a prema OP.4.01 i (3) izveštaje koji se zahtevaju po Ugovoru.Sastanci konsultacije i izveštavanjeU skladu sa Ugovorom, Konsultant na Projektu će organizovati ili samo učestvovati na sledećimsastancima: (1) dve javne rasprave; prva o prezentaciji i diskusiji o Početnom izveštaju saobimom radova, a druga o prezentaciji i diskusiji o nacrtu Finalne verzije Projekta, o čemu ćepripremiti zapisnike sa ovih sastanaka, (2) sastanke i konsultacije sa Konsultantom zainženjering i projektovanje i (3) informacione sastanke za donore ili na zahtev zainteresovanihstrana i Klijenta.U skladu sa Ugovorom, Konsultant na Projektu će Klijentu dostaviti sledeće izveštaje: (1)Početni izveštaj, (2) Mesečne izveštaje o napredku radova, (3) Radnu verziju završnog izveštaja i(4) Završni izveštaj.Realizacija ProjektaOpštePočetak rada će se sastojati od detaljne procene dostupnih informacija, prethodno izvršenihterenskih testova i svih drugih postojećih istraživanja. Zatim će se ažurirati Plan rada, koji trebada pruži mogućnost za koordinisani plan rada sa Konsultantom za projektovanje i inženjering iJedinicom za upravljanje projektima uz podršku lokalne kancelarije za regionalni razvoj iz Bora(LIUA).Pregled dokumentacijePored projektnih rešenja Konsultanta za projektovanje i inženjering, (predložena tehnička rešenjaza sanacioju objekata: polje 2 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, staro borsko flotacijskogjalovište, brana 3 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, deponija rudničkog otpada »Saraka« iJugoistočna deponija rudničkog otpada, kao i pozajmište zemlje za pokrivanje jalovišta),Konsultant na Projektu će pregledati i ostalu dokumentaciju koja je na raspolaganju, a naročito:2

- Situacione karte predmetnih lokacija sa obeleženim mestima za monitoring vazduha,površinskih voda, podzemnih voda, zemljišta, biljnih vrsta itd.- Rezultate monitoringa kvaliteta životne sredine na označenim mernim mestima, za svakipojedinačni segment životne sredine (za period poslednjih pet godina)- Druga postojeća ispitivanja kvaliteta životne sredine na predmetnom lokalitetu- LEAP za opštinu Bor- Sve postojeće studije i projekte koji se odnose na problematiku predmetne studije.- Postojeće meteorološke i hidrološke podatke za period poslednjih pet godina- Tehnološke podatke produkcije i odlaganja otpada na predmetnim lokalitetima (flotacijskogodlagališta Veliki Krivelj; Flotacijskog odlagališta »Stari Bor«; brane 3; rudarskog otpada»Saraka«, rudarskog otpada »Saraka«, deponija otkrivke-rudnički otpad, pozajmište iflotacijsko odlagalište polja 2) za poslednjih pet godina.Obilazak terena i utvrđivanje stanja kvaliteta životne sredineKonsultant na Projektu će obići sve predmetne objekte, i tom prilikom konstatovati sve bitneelemente i aspekte u odnosu na stanje objekata po pitanju uticaja na kvalitet životne sredine.Obradiće se sledeći objekti (slika 1) za sanaciju u RTB Bor: (1) odlagališta flotacijske jalovine(a) Polje 2 Flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, i (b) Staro Borsko flotacijsko jalovište, (2)stabilnost Brane 3 na flotacijskom jalovištu Veliki Krivelj i (3) odlagališta rudničkog otpada –raskrivke: (a) deponija rudničkog otpada – raskrivke Istočna Saraka i (b) Jugoistočna deponijarudničkog otpada – raskrivke i deponija rudnog tela ”H” (RTH).Slika 1. Situacija objekata za sanaciju obuhvaćenih Projektom3

Izrada ProjektaOpis stanja objekata obuhvaćenih ProjektomFlotacijsko jalovište Veliki KriveljObjekat Jalovište Veliki Krivelj (TDF Veliki Krivelj), slike 2-5, izgrađeno je za odlaganjeflotacijske jalovine nastale preradom rude u postrojenju za flotiranje bakarnih ruda, koje senalazi u industrijskom krugu rudnika Veliki Krivelj. Sav materijal potiče od drobljenja, mlevenjai procesa flotacije porfirske rude bakra koja se otkopava u rudniku Veliki Krivelj.Slika 2. Polje 2 (pogled sa juga)Slika 3. Brana 3 (suva strana)Slika 4. Kruna Brane 3Slika 5. Polje 2 (pogled sa Brane3)Jalovište Veliki Krivelj je formirano u dolini Kriveljske reke, u neposrednoj blizini rudnika.Projektovano je za prijem jalovine koja se od postrojenju za flotiranje transportuje cevovodom ikanalima do brane. Na samoj brani se pomoću hidrociklona (separatora) odvaja u dve klase –pesak (krupna klasa) i preliv (sitna klasa). Pesak se odlaže na branama, čime se planski isuksesivno izgrađuje (uzdiže) brana, dok se preliv ciklona usmerava u akumulacioni prostorjezera, ograničenog branom i reljefom rečne doline.4

Kompletni akumulacioni prostor jalovišta Veliki Krivelj je, sa tri brane, podeljen u dva polja,slike 6 i 7, odnosno jalovište se sastoji od dva bazena - polja za odlaganje jalovine i tri brane.Dva jezera, zauzimaju ukupno površinu od oko 226 ha, od čega polje 1 oko 81ha, a polje 2 oko145ha. Polje 1 je bilo u upotrebi u periodu između 1983. i 1989. godine, a kada se kapacitetipolja 2 popunio, ponovo se od 2008. Godine, nastavilo sa radom na Polju 1, koje sada sadrži oko94x10 6 m 3 jalovine. Jalovina se gravitacijom prenosi kroz betonski tunel u obliku 25-30% muljaiz flotacijskog postrojenja u jezero.Slika 6. Polje 1 i Brana 2 Slika 7. Brana 2 i Polje 2Polje 2 se iza brane 2, prostire na pravcu severozapad-jugoistok, u dužini od oko 1.700m i širiniod oko 800m. Sadrži preko 130x10 6 m 3 jalovine. Polje 2 je opasano branom 2 koja ga uzvodnoodvaja od Polja 1, branom 3 nizvodno i reljefom doline Kriveljske reke.Polje 1 nije predmet rada ovog Projekta.Staro Borsko jalovišteNajstarija lokacija za odlaganje flotacijske jalovine Borskih rudnika je Staro flotacijsko jalovište,slike 8 - 11. Nalazi se na samoj granici sa gradom Borom. Sastoji se od dva manja bazena kojasu formirana u dolini Borske reke. Bilo je u upotrebi od 1933 do 1987. godine. Jalovište sepunilo flotacijskom jalovinom preko hidrociklona, pri čemu su se sitnije frakcije jalovinskogmaterijala odlagale u jezero, a krupnije su korišćene za pravljenje i nadziđivanje brane. Jalovišteima površinu od oko 57 ha koja je nepokrivena, a jedan manji deo je delimično rekultivisan (oko7 ha). U jalovište je ubačeno oko 27x10 6 t flotacijske jalovine.Slika 8. Obod Starog Jalovišta BorSlika 9. Brana Starog Jalovišta Bor5

Slika 10. Veći bazen Starog Jalovišta BorSlika 11. Manji bazen Starog Jalovišta Bor sapogledom na grad BorDanas, je jezero suvo i gotovo bez vegetacije. Zbog toga, emisija prašine sa suve površine jezera,prema gradu Boru predstavlja ozbiljan i očigledan ekološki problem. U istoriji ovog jalovišta jezabeležena 1960.godina, kada je brana popustila, nakon jakih kiša, što je dovelo do izlivanjajalovinskog materijala i zagađenja poljoprivrednog zemljišta jalovinom u dolinama Borske iTimočke reke.Brana 3 jalovišta Veliki KriveljPolje 2, jalovišta Veliki Krivelj završava se branom 3, slike 12 – 15, koja je nizvodno u odnosuna tok Kriveljske reke. Duga je oko 750 m. Širina u vrhu brane je od 40 - 50 m, a širina u dnu jeoko 800m. Ukupna visina brane je oko 100m.Slika 12. Polje 2 i Brana 3 Slika 13. Suva strana Brane 36

Slika 14. Brana 3 Slika 15. Dno brane 3Deponija raskrivke Istočna SarakaEksploatacija rude na površinskom kopu Veliki Krivelj, a samim tim i otkopavanje otkrivkepočeli su 1983. godine. Od tada se, južno od površinskog kopa Veliki Krivelj, u dolini potokaSaraka, nalazi spoljnje odlagalište rudničke raskrivke – deponija rudničkog otpada Saraka, slike16 i 17. Površina ovog jalovišta je oko 124 ha. Od 1998.godine, uspostavljen je sistem zatransport otkrivke, tako da se veći deo raskrivke sa površinskog kopa Veliki Krivelj prenosisistemom transportnih traka do unutrašnjeg odlagališta tj. ostvaruje se nasipanje starogpovršinskog kopa Bor. Rudnička deponija otkrivke Saraka je podeljena u dva dela, od kojihistočni deo izdvojena zona - deponija raskrivke Istočna Saraka. Ova zona je Projektompredviđena za remedijaciju.Deponija raskrivke Istočna Saraka je formirana u vidu tri etaže. Osnova prve etaže je na koti+300 m, i to je ujedno osnova cele deponije. Visina ove etaže je 110 m. Druga etaža je viša uodnosu na prvu etažu 20 m, a treća etaža je u odnosu na drugu viša oko 20m. Strane deponije seoslanjaju na obližnja brda, čime se obezbeđuje njena stabilnost. Površina zone je ogoljena saminimalnim znacima vegetacije. Nagib cele kosine deponije je 30 do 34 o .Slika 16. Deponija otpada Istočna SarakaSlika 17. Deponija otpada Istočna Saraka (detalj)Jugoistočna deponija raskrivke i RTH (deponija rudnog tela «H»)Deponije raskrivke sa Borskog površinskog kopa su locirane duž istočnog grebena nekadašnjegkorita Borske reke, iznad zone metalurških postrojenja, slike 18 - 21. Dužina ovog deponijskog7

kompleksa je oko 4km. Horizontalna površina južne rudničke deopnije iznosi oko 39ha, a visinaje oko 45 m. Istočna deponija („cijanizacija“) je najviša deponija (+475 m). Ukupna horizontalnapovršina je oko 40ha.Rudnička deponija rudnog tela H (RTH) se nalazi istočno od Borskog površinskog kopa, čiji jevrh visine oko +360 m, a ukupna horizontalna površina je oko 20ha. Trenutne granice ovihdeponija mogu se smatrati konačnim granicama.Slika 18. Jugoistočna deponija rudničkog otpada Slika 19. Deponija rudnog tela HSlika 20. Deponija rudničkog otpadaSlika 21. Provirne vode iz deponije rudničkogotpadaOvaj deponijski kompleks za odlaganje rudničke raskrivke/otpada treba smatrati zonom najvišegprioriteta za remedijaciju. Razlozi su: vizuelni nesklad sa ambijentom, blizina gradskog naselja,nepovoljna ruža vetrova u odnosu na lokaciju grada, intenzivna eolska erozija i zagađenjavazduha zbog stvaranja prašine i dr.U podnožju ovih deponija evidentirani su tragovi i jezerca drenirane vode. Nije uočeno nikakvoupravljanje površinskim vodama, a nanosi koji se spiraju sa rudničkih deponija su uobičajenaslika u podnožju deponije. U jezeru Robule, slike 22-25, na južnom delu deponije, akumuliran jeveći površinski oticaj. Voda jezera Robule je najgoreg kvaliteta od svih uzetih uzorakapovršinskih voda. Voda iz jezera Robule izliva se u Borsku reku bez ikakve prerade.8

Slika 22. Jezero RobuleSlika 23. Okolina jezera RobuleSlika 24. Jezero Robule detaljSlika 25. Jezero Robule detaljCilj ProjektaOsnovni zadatak Projekta je da se radovima sanacije obezbede dobri uslovi i primene adekvatnemere za zaštitu životne sredine. To podrazumeva da treba da se:a) osigura stabilnost Brane 3, jer se uvidom u podatke iz osnovnih dokumenata došlo dozaključka da procedna voda izbija u podnožju Brane 3, ali kvalitet ove procedne vode nezahteva hitnu preradu,b) spreči emisija čestica sa površine jalovišta, primenom adekvatnih mera remedijacije irekultivacije, mada je deo jalovišta pokriven procesnom vodom i oko 50% su suvi inepokriveni delovi, što zavisi od sezonskih uslova.c) smanji zagađenje vode, imajući u vidu da je Polje 1 ponovo u upotrebi i da je iza Brane 2, a uPolju 2 uočeno jezero procedne vode sumnjivog kvaliteta id) poboljša konstantno loša situacija u pogledu kvaliteta vode Kriveljske reke, koja danas služikao otvoreni kolektor za gradsku kanalizaciju i industrijsku otpadnu vodu čime je svakinapredak u kvalitetu procednih voda sa Polja 2 bez značaja.Koncept mera zaštite životne sredineSanacija Polja 2 jalovišta Veliki Krivelj treba da obezbedi kvalitetno pokrivanje što većepovršine terena, sa što manje pripremnih mera. Za sprečavanje skupljanja površinskih voda, kojemogu doprineti povećanju procesa luženja materijala u deponiji, što za posledicu može imati9

zagađenje podzemnih i površinskih voda, treba razmotriti primenu mineralne barijere i sl, kao iinfrastrukturu za drenažu. Rešenje sanacije treba da bude takvo da omogućava i analizuzatvaranja preostale zone pod jezerom na duži rok, kako bi se isušilo jalovište i primenile mererekultivacije.Tehničkom rekultivacijom treba ostvariti popunjavanje/ravnjanje terena humusnim zemljištem usloju debljine do 0,5m, koje treba uzeti iz pozajmišta u blizini jalovišta. Primenom organskematerije (humusa) i savremenih agrobioliških sredstava omogućava se poboljšanje uslova zarazvoj biljnog sveta u cilju razvoja travnatog pokrivača, šumskih i žbunastih vrsta. Rastinje zabiološku rekultivaciju treba da je autohtono, ali zbog moguće ograničene dostupnostiodgovarajućih vrsta rastinja, treba identifikacijom odgovarajućih vrsta omogućiti kupovinu iliuzgajanje/sađenje odgovarajućih biljaka, drveća i žbunja.Površinski sloj zemlje za popunjavanje/ravnjanje padina, krune i kaskada na Brani 3, (mada je tovažno i za i Branu 2), treba uzeti takođe, iz pozajmišta u blizini jalovišta, a eksploatacija zemljetreba da se sprovede sa proverom kvaliteta terena, odnosno zemlje. U slučaju nedostatkamaterijala za površinski sloj zemlje, treba razmotriti i druge mogućnosti za supstituciju. Trebavoditi računa da sistem za skupljanje i procurivanja u dnu Brane 3 nastavi sa radom. Treba,ispitivanjem kvaliteta ovih voda, istražiti mogućnost da se voda koristi za navodnjavanje biljnogsveta formiranog biološkom rekultivacijom.Rastinje za biološku rekultivaciju treba da je autohtono, ali zbog moguće ograničene dostupnostiodgovarajućih vrsta rastinja, treba identifikacijom odgovarajućih vrsta omogućiti kupovinu iliuzgajanje/sađenje odgovarajućih biljaka, drveća i žbunja.Sistemsko upravljanja vodom omogućiće da se održi celovitost brane jalovišta i pokrivača i da sesmanji zagađenje površinskih i podzemnih voda, kao i eliminisanje ili smanjenje rizika. Radizaštita Brane 3, a i za sve objekte obuhvaćene Projektom, treba postupiti prema najboljimraspoloživim tehnikama EU.Imajući u obzir uzdignut položaj Starog Borskog jalovišta u odnosu na okolinu, mere sanacijetreba da spreče pojave prodora i pogoršanja situacije u vezi sa eventualnim podzemnim vodama.Pokrivanje odgovarajućom mineralnom barijerom i vegetacijom doprinosi sprečavanju prodoraatmosferske vode u telo deponije i pojave eolske erozije, a i značajnom poboljšanju pejzaža okograda Bora. Atmosferska voda koja pada na jalovište ne zadržava se, već prodire u zemlju. Oveokolnosti treba da obuhvate buduće mere sanacije iste kao i kod Polja 2 jalovišta Veliki Krivelj iBrane 3.Program za stabilnost Brana 3 jalovišta Veliki Krivelj i radovi na stabilizaciji, zasnivaće se narezultatima procene stabilnosti. Remedijacija zaravni i revegetacija spoljašnjih padina treba daima adekvatno rešenje situacije kao Polja 2 jalovišta Veliki Krivelj i Staro Borsko jalovišteProgram nadzora treba da bude posvećen nadzoru stabilnosti Brane 3. Takođe, treba adekvatnimpostupkom i merama obezbeditu stabilnost brane i radova na stabilizaciji. što podrazumeva irevitalizaciju i revegetaciju padina i krune brane.Propis Republike Srbije za nadzor objekata za zadržavanje vode JUS U.C5.020 primenjuje se ina veće brane jalovišta, propisujući određene zahteve za nadzor. Dokument Evropske unije onajboljim raspoloživim tehnikama (BAT) iz 2004. godine takođe pruža smernice za nadzorjalovišta i brana i u velikoj meri je identičan regulativi Republike Srbije. Program nadzora trebada bude posvećen i nadzoru stabilnosti Brane 3.10

Obzirom na ekstremno loše pedološke karakteristike otpadnog materijala, remedijacija Deponijeraskrivke Istočna Saraka treba da se sprovede kroz nekoliko faza tehničke i biološke sanacije(remedijacije).Pošto je potok Saraka prijemnik svih površinske vode koje se slivaju sa površina deponije i vodekoja se pumpa iz površinskog kopa Veliki Krivelj, najpre treba utvrditi kvalitet voda u potoku, ito nizvodno od ispusta Saraka kolektora. Rezultati ispitivanja kvaliteta ovih voda, ukazaće napotencijalni uticaj kisele rudničke vode, koncetracije bakra i drugih elemenata u vodi i dr.Takođe, treba sprovesti ispitivanje sadašnjeg stanja Saraka kolektora, jer rezultati ove proveremogu da utiču na redosled i prioritete u sanaciji.Upravljanje spirnim vodama sa deponije Istočna Saraka je ograničeno na regulisanje oticanjapovršinskih voda do potoka Saraka. Takođe, su potrebne i mere za smanjenje erozije, kao naprimer biološka rekiltivacija sa odgovarajućem tehničkom rekiltivacijom. Tokom definisanjamera za dreniranje i odvodnjavanje, potrebno je razmotriti i primenu in-situ postupka zaneutralizaciju površinskih (eventualno) kiselih voda.Na Jugoistočnoj deponiji raskrivke i RTH (deponija rudnog tela «H») je bilo pokušajapošumljavanje nekih delova (na severozapadnom delu deponije), tokom nekoliko godina, ali sudobri rezultati izostali. U blizini ove deponije postoji deponija komunalnog otpada grada Bora,što je poseban problem. Pitanje sanacije ovog dela deponije nije predmet Projekta, ali jeneophodna sanacija i ovog dela jugoisotočne deponije.Ranijim radovima je Borska reka sprovedena u kolektor, čime je poremećen prirodni prijempovršinskih voda sa deponije i podzemnih voda. Tada nije napravljen sistem za drenažupovršinskih voda, koji bi preuzeo ulogu Borske reke. Zato, bi se sanacijom trebao da reši i oticajpovršinskih voda, a tokom definisanja mera za dreniranje i odvodnjavanje, treba razmotritiprimenu in-situ postupka za neutralizaciju površinskih kiselih voda. Treba utvrditi i mogućnostprimene biološke rekultivacije.Važan zadatak je i sprečavanje daljeg ulivanja voda u jezero Robule formirano u podnožjudeponije. Treba razmotriti mehanizme procesa za drenažu procednih vode i primenunajpodesnijih tehnologija za pasivno kondicioniranje vode, obzirom na realnu mogućnost luženjateških metala. U slučaju da pasivne tehnologije ne daju potrebne rezultate, treba razmotriti igradnju klasičnog postrojenja za preradu vode.Takođe, treba planirati mrežu za posmatranje podzemnih voda u okolini, kako bi se omogućilaprocena eventualnog fronta zagađivača koji potiču od rudarskih radova i procesa u telu deponije.5. Plan i obim radaU Planu rada, sledeća tabela, ukazano je na sve glavne aktivnosti zadatka, uključujući i dostavuizveštaja. Trajanje svake aktivnosti je prikazano kroz dinamičku fazu. Obim rada dat je krozglavne aktivnosti opisanih u planu rada. To su:- Definisanje ciljeva rada- Inspekcija, pregled postojećih dokumenata i podataka- Pregled zakonske regulative ( EU i domaće ) koja se bave predmetnom problematikom- Pregled tehnoloških procesa koji se primenjuju, i način rešavanja jalovišnog otpada,projektna rešenja i lokacije polja flotacijskog odlagališta, otpada i pražnjenja otpadnihvoda itd.11

- Pregled i opis stanja prirodnog okruženja makro lokacije RTB Bor kao i mikro lokacijesvake pojedinačne oblasti koja je deo zadatka- Pregled mera monitoringa koji se primenjuje- Definicije mogućih štetnih i opasnih efekata ( prašine, otpadnih voda, čvrstogkomunalnog i industrijskog otpada, buke, eolske i vodne erozije flotacijskog odlagališta ibarama, rizik od nestabilnosti brana i sl.) koji su (i mogu biti) učinili da u okruženjuživotne sredine i šire, jalovine i sl. (vazduh, voda, zemljište, biljke, životinje, ljudi, klimaitd.)- Definicija i predlog mera zaštite životne sredine- Definicija plana monitoringa životne sredine- Skup dokumenata o uticaju na životnu sredinuRbPLAN RADAAktivnost1 Definisanje osnovnih elemenata plana rada2 Pregled i analiza postojeće dokumentacije3 Izveštaj o početku radova na Projektu4 Prva javna raspravaObilazak i prospekcija Polja 2 i Brane 35jalovišta Veliki KriveljSastanak sa Konsultantom za inženjering i6projektovanje i analiza tehničkih rešenja7 Prvi mesečni izveštaj o radu na ProjektuPregled, analiza i konstatacije o podacimamerenja kvaliteta životne sredine za Polje 28i Branu 3 flotacijskog jalovišta VelikiKriveljRazmatranje i analiza potencijalnog uticajana kvalitet: vazduha, podzemnih ipovršinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža,klime, ekosistema, socioekonomskog9stanja, razvoja društva, kulture i dr. za Polje2 i Branu 3 flotacijskog jalovišta VelikiKrivelj, kao i procenu rizika i bezbednostna radu.Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne10 sredine za Polje 2 i Branu 3 flotacijskogjalovišta Veliki KriveljIzrada Plana monitoringa za Polje 2 i Branu113 flotacijskog jalovišta Veliki KriveljSastanak sa Konsultantom za inženjering i12projektovanje i analiza tehničkih rešenjaObilazak i prospekcija Starog Borskog13jalovištaPregled, analiza i konstatacije o podacima14 merenja kvaliteta životne sredine za StaroBorsko jalovišteRazmatranje i analiza potencijalnog uticajana kvalitet: vazduha, podzemnih ipovršinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža,15 klime, ekosistema, socioekonomskogstanja, razvoja društva, kulture i dr. za StaroBorsko jalovište, kao i procenu rizika ibezbednost na radu.Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne16sredine za Staro Borsko jalovišteDinamika po nedeljama1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 n12

Sastanak sa Konsultantom za inženjering i17projektovanje i analiza tehničkih rešenja18 Mesečni izveštaj o napredku radovaObilazak i prospekcija deponije rudničkog19otpada Istočna SarakaPregled, analiza i konstatacije o podacima20 merenja kvaliteta životne sredine zadeponiju rudničkog otpada Istočna SarakaRazmatranje i analiza potencijalnog uticajana kvalitet: vazduha, podzemnih ipovršinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža,21klime, ekosistema, socioekonomskogstanja, razvoja društva, kulture i dr. zadeponiju rudničkog otpada Istočna Saraka,kao i procenu rizika i bezbednost na radu.Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne22 sredine za deponiju rudničkog otpadaIstočna Saraka23 Mesečni izveštaj o napredku radovaSastanak sa Konsultantom za inženjering i24projektovanje i analiza tehničkih rešenjaObilazak i prospekcija Jugo istočne25deponije rudničkog otpada i RTHPregled, analiza i konstatacije o podacima26 merenja kvaliteta životne sredine za Jugoistočnu deponiju rudničkog otpada i RTHRazmatranje i analiza potencijalnog uticajana kvalitet: vazduha, podzemnih ipovršinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža,27 klime, ekosistema, socioekonomskogstanja, razvoja društva, kulture i dr. za Jugoistočnu deponiju rudničkog otpada i RTH,kao i procenu rizika i bezbednost na raduUtvrđivanje i predlog mera zaštite životne28 sredine za Jugo istočnu deponiju rudničkogotpada i RTH29Izrada Plana upravljanja životnomsredinom30 Radnu verzija završnog izveštaja31 Druga javna rasprava32 Mesečni izveštaj o napredku radova33 Završni izveštaj za ProjekatSve navedene glavne aktivnosti će biti predstavljen u tekstualnom obliku sa potrebnim crtežima:topografske karte, geodetski karte, katastarski planovi parcela, prethodni projekti flotacijskihjalovišta (karakteristični detalji), Predlog tehničkog rešenja (karakteristične detalje) i šeme, itd.Pored aktivnosti definisanih Ugovorom, Konsultant Projekta će obratiti pažnju i na neke odakrivnosti navedenih u nastavku.Bezbednost i zaštite zdravljaDa bi se osiguralo bezbedno sprovođenje aktivnosti na planu bezbednosti i zaštite zdravlja naradu, pre početka svih radova, treba pripremiti Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. SviKonsultanti treba da rade u skladu sa zahtevima iz Plana bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, asvo osoblje koje je uključeno u radove treba da bude obavešteno o sadržaju ovog Plana.Treba pripremiti Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu (Health and Safety Plan - HASP) zasprovođenje radova kako bi se osiguralo da svi se radovi pod Baznim Projektom pripremaju i13

odvijaju bezbedno. Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu treba da utvrdi sve rizike u vezi saplaniranim aktivnostima i treba da sadrži spisak mera bezbednosti radi sprečavanja tih rizika.Potrebno je koristiti ličnu zaštitnu opremu.Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu nije predmet rada Projekta.Upravljanje otpadom na terenuOtpadnim materijalom koji se skupi kroz aktivnosti istraživanja na terenu, radova ne remedijacijii tokom eksploatacije upravljaće se u skladu sa najboljim praksama o zaštiti životne sredine isprovođenjem Plana upravljanja otpadom, koji treba da je sastavni deo Baznog Projekta iProjekta.Plana upravljanja otpadom nije predmet rada Projekta.Topografska snimanjaPodaci o topografskim snimanjima treba da su dostupni u elektronskoj formi i na papiru (mape,tabele, fotografije iz vazduha i sl.). Zato treba pripremiti mapu topografskih snimanja terena kojije predmet istraživanja. Snimanja treba da obuhvate sve relevantne tehničke instalacije rudnika,infrastrukturu, građevine, objekte, površinske vode i naselja, kao i trenutno korišćenje zemljišta.Sva merenja i snimanja treba da su u elektronskom formatu.Topografska merenja i snimanja nisu predmet rada Projekta.Praćenje nivoa podzemnih voda i stanja biološke rekultivacijeZa vreme izvođenja radova sanacije, treba planirati mrežu za posmatranje podzemnih voda uokolini kako bi se omogućila procena eventualnog fronta zagađujućih materija koje potiču odraznih rudarskih radova i napuštenih delova deponija. Redovno vizuelno praćenje i održavanjetreba sprovoditi i za biljni pokrivač u zoni deponija. Koordinirani pristup je neophodan zaefikasno održavanje na svim jalovištima i deponijama raskrivke koji se saniraju. Kanali zapreusmeravanje, sedimentaciona jezera, itd. zahtevaju redovnu vizuelnu proveru ičišćenje/održavanje prema potrebi. Nadzor i održavanje stanica za monitoring podzemnih voda,padina i površina deponija treba da je u dalatnosti RTB Bor.Praćenje nivoa podzemnih voda i stanja biološke rekultivacije nisu predmet rada Projekta.Praćenje kvaliteta životne sredineZa vreme izvođenja radova sanacije, treba planirati mrežu za praćenje stanja kvaliteta životnesredine. Merenjima treba pokriti sve objekte sanacije, a po pitanju kvaliteta životne sredine trebapratiti: vazduh, površinske vode, podzemne vode i buku.Realizacija plana raćenje kvaliteta životne sredine nije predmet rada Projekta.Završni izveštajKompletna realizacija Projekta biće prikazana kroz Završni izveštaj, u skladu sa preporukamaSvetske banke OP.4.01. Za sve aktivnosti će se prikazati sumarni rezultati uključujući osnovneinformacije, rezultate analiza i predloge merazaštite životne sredine, kaoi detaljnu grafičkudokument14