Polazne osnove za program zaÅ¡tite Å¾ivotne sredine

Програм заштите животне 

средине на територији Београда - 

полазне основе 

Београд, април 2011. године

Програм заштите животне средине на 

територији Београда - полазне основе 

Београд, април 2011. године

ИНВЕСТИТОР: 

НОСИЛАЦ ПРОЈЕКТА: 

НАЗИВ ПРОЈЕКТА: 

БРОЈ ПРОЈЕКТА: 

ГРАД БЕОГРАД - ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА 

Секретаријат за заштиту животне средине 

ИНСТИТУТ "КИРИЛО САВИЋ", а.д. 

Војводе Степе 51, Београд 

ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА 

ТЕРИТОРИЈИ БЕОГРАДА - ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ 

1415.Г.ПР. 

КООРДИНАТОР: 

др Милош Јелић, дипл.инж.маш. 

РУКОВОДИЛАЦ ПРОЈЕКТА: 

Наташа Ћалић, дипл.инж.техн. 

ЧЛАНОВИ ТИМА: 

др Томислав Јовановић, дипл.инж.саоб. 

Ивана Кецман, дипл.инж.техн. 

Никола Стојсављевић, дипл.инж.техн. 

Здравка Бојић, дипл.прост.планер 

Сузана Граовац, дипл.инж.саоб. 

Зора Ђорђевић Данчевић, дипл.инж.арх. 

Јелена Попић-Новаковић, дипл.инж.грађ. 

Марија Бабић, дипл.инж.техн. 

Катарина Антић, дипл.инж.техн. 

КООРДИНАТОРИ ИЗ 

СЕКРЕТАРИЈАТА 

ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ 

СРЕДИНЕ: 

Драгослав Будимировић, дипл.инж.техн. 

Наташа Ђокић, дипл.инж.геол. 

Радомир Мијић, дипл.инж.маш. 

Београд, април 2011. године 

Институт "Кирило Савић", а.д. 

Генерални директор 

________________________ 

Проф. др Мирољуб Јевтић 

1415.Г.ПР.

Листа скраћеница и израза који се употребљавају у Програму 

ЕЕА 

EIONET 

ЕУ 

УН 

UNFCCC 

UNICEF 

IUCN 

IEA 

ICPDR 

IAA 

WHO 

СЗО 

РХМЗ 

РЗС 

BAT 

ЕМАS 

ЕМS 

ЕПС 

СЧ 

СП 

СПБио 

СРП 

СтПР 

УЧС 

ТЧС 

УТМ 

СПМ10 

пО 3 

ТЕ 

РБ 

ТЕНТ 

МТК 

ЈКП 

ДП 

ЈКСП 

ЈПКП 

ГСП 

СП 

ПД 

ЈП 

УВ 

ПАУ 

PAH 

БаП 

БПК 

ХПК 

ПИО 

ПСГео 

Europian Environment Agency (Европска агенција за животну средину) 

Европска мрежа за информисање о животној средини 

Европска Унија 

Уједињене нације 

United Nations Framework Convention on Climate Change (Оквирна 

конвенција УН о промени климе) 

United Nations Children's Fund 

International Union for conservation of Nature (Међународна унија за 

заштиту природе) 

International Energy Agency (Међународна агенција за енергију) 

International Commission for the Protection of the Danube River 

(Mеђународна комисија за заштиту реке Дунав) 

International Association for Aerobiology (Међународно удружење за 

Аеробиологију) 

World health organization (Светска здравствена организација) 

Светска здравствена организација 

Републички хидрометеoролошки завод 

Републички завод за статистику 

Best Available Techniques (Најбоље доступне технике) 

Систем управљања и контроле заштите животне средине 

Систем управљања заштитом животне средине 

Електропривреда Србије 

Суспендоване честице 

Споменик природе 

Споменик природе биолошког карактера 

Специјални резерват природе 

Строги природни резерват 

Укупне суспендоване честице 

Тоталне суспендоване честице 

Укупне таложне материје 

Суспендоване честице мање од 10 микрона 

Приземни озон 

Термоелектрана 

Рударски басен 

Термоелектрана „Никола Тесла“ 

Мрежна тонфреквента команда 

Јавно комунално предузеће 

Друштгвени производ 

Јавно комунално стамбено предузеће 

Јавно предузеће за комуналне послове 

Градско саобраћајно предузеће 

Саобраћајно предузеће 

Привредно друштво 

Јавно предузеће 

Ултравиолентно 

Полиароматични угљоводоници 

Polycyclic aromatic hydrocarbons ( Полиароматични угљоводоници) 

Бензо (а) пирен 

Биолошка потрошња кисеоника 

Хемијска потрошња кисеоника 

Предео изузетних одлика 

Природни споменик геолошког карактера 

1415.Г.ПР.

РЕИК 

BTEX 

ГВИ 

ГВЕ 

МДК 

МДВ 

СГВ 

ЦВ 

ГМО 

ГУП 

ГП 

ППРС 

РПП АП 

ППВ 

ППОВ 

МЕЈ 

PFC 

SF 6 

CFC 

ODS 

Еи 

PCB 

DDT 

POP’s 

PCDF/D 

VOC 

AQI 

PET 

MET 

SRPS 

SWQI 

НВО 

SWOT 

ГИС 

Рударско енергетско индустријски комбинат 

Бензен, толуен, етилбензен 

Гранична вредност имисије 

Гранична вредност емисије 

Максимална дозвољена концентрација 

Максимална дозвољена вредност 

Средња годишња вредност 

Циљана вредност 

Генетски модификовани организми 

Генерални урбанистички план 

Генерални план 

Просторни план Републике Србије 

Регионални просторни план административног подручја 

Постројење за припрему воде 

Постројење за пречишћавање отпадне воде 

Мобилна екотоксиколошка јединица 

Перфлуорокарбонати 

Сумпорнихексафлуорид 

Хлор флуор угљоводоници 

Ozone depleting supstances (супстанце-узрочници смањења озонског 

слоја) 

Електро индустрија 

Полихлоровани бифенили 

Дихлоро-дифенил-трихлороетан 

Permanent Organic pollutants (перзинстентни органски загађивачи) 

Полихлоровани дибензофурани / дибензодиоксини 

Volatile organic compounds (Испарљиве органске супстанце) 

Air quality Index (Индекс квалитета ваздуха) 

Полиетилентетрафталат 

Метална амбалажа (лименке) 

Српски стандард 

Serbian Water Quality Index 

Невладине организације 

Strengths, Weaknesses, Opportunities, and Threats (Снаге, слабости, 

шансе и претње) 

Географски информациони систем 

1415.Г.ПР.

САДРЖАЈ 

1 УВОД.......................................................................................................... 1 

1.1 OСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПРОГРАМА........................................................... 2 

1.2. ПОЛИТИКА И ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.................... 3 

1.3. ПРОЦЕС И ПРИСТУП ИЗРАДИ ПРОГРАМА........................................... 4 

2 КОНЦЕПТ И НАЧЕЛА ПРОГРАМА.......................................................... 9 

2.1. НАЧЕЛА ПРОГРАМА................................................................................. 9 

2.2. Општи подаци о Београду (Београд у бројкама)..................................... 11 

2.3. ПРИРОДНИ РЕСУРСИ.............................................................................. 17 

2.3.1. Пољопривредно земљиште...................................................................... 17 

2.3.2. Водни ресурси............................................................................................ 18 

2.3.3. Минерална богатства................................................................................ 21 

2.3.4. Шумски ресурси......................................................................................... 21 

2.4. ПРИВРЕДА И ДРУШТВО........................................................................... 24 

2.5. ЗАКОНОДАВНИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР УПРАВЉАЊА 

ЗАШТИТОМ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ....................................................... 

26 

2.5.1. Законодавни оквир.................................................................................... 26 

2.5.2. Институционални оквир............................................................................ 28 

2.6. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋИХ РЕЛЕВАНТНИХ ДОКУМЕНАТА.................... 31 

2.6.1. Просторни план Републике Србије (ППРС)............................................ 31 

2.6.2. Регионални просторни план административног подручја Београда..... 32 

2.6.3. Стратегија града Београдa....................................................................... 33 

2.6.4. Генерални план Београда......................................................................... 34 

3 ПРИВРЕДНИ СЕКТОРИ (ДЕЛАТНОСТИ) – ПРИТИСЦИ....................... 38 

3.1. ИНДУСТРИЈА............................................................................................. 39 

3.1.1. Прехрамбена индустрија........................................................................... 42 

3.1.2. Хемијска и фармацеутска индустрија..................................................... 42 

3.2. ЕНЕРГЕТИКА............................................................................................. 46 

3.2.1. Емисије загађујућих материја из термоелектрана................................ 47 

3.2.2. Емисије загађујућих материја из извора даљинског грејањa................. 50 

3.2.3. Рударство................................................................................................... 53 

3.3. ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО И ЛОВСТВО...................................... 57 

3.3.1. Пољопривреда и сточарство.................................................................... 59 

3.3.2. Шумарство.................................................................................................. 61 

3.3.3. Ловство....................................................................................................... 61 

3.4. САОБРАЋАЈ И ТРАНСПОРТ.................................................................... 65 

3.4.1. Градски саобраћај..................................................................................... 65 

3.4.1.1. Аутобуси..................................................................................................... 65 

3.4.1.2. Трамваји и тролејбуси............................................................................... 66 

3.4.1.3. Минибусеви................................................................................................ 66 

3.4.1.4. Градска железница.................................................................................... 66 

3.4.1.5. Такси превоз............................................................................................... 66 

3.4.2. Приградски превоз..................................................................................... 66 

3.4.2.1. Аутобуски саобраћај............................................................................. 67 

3.4.2.2. Железнички саобраћај.............................................................................. 67 

3.4.3. Међуградски и међународни саобраћај................................................... 68 

3.4.3.1. Аутобуски саобраћај.................................................................................. 68 

3.4.3.2. Железнички саобраћај.............................................................................. 69 

3.4.3.3. Ваздушни саобраћај.................................................................................. 70 

3.4.3.4. Речни саобраћај........................................................................................ 71 

3.4.4. Градска саобраћајна мрежа.................................................................... 72 

3.4.4.1 Мостови...................................................................................................... 72 

1415 Г.ПР. 1

3.4.4.2 Путеви......................... .............................................................................. 72 

3.4.4.3 Железница................................................................................................. 73 

3.5. УТИЦАЈ ОСТАЛИХ СЕКТОРА................................................................... 74 

3.5.1. Урбанизам и просторно планирање......................................................... 74 

3.5.2. Туризам....................................................................................................... 78 

4 СТАЊЕ И КВАЛИТЕТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ........................................ 82 

4.1. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ И КВАЛИТЕТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ - 

СИСТЕМАТИЗОВАН ПРИКАЗ НА ОСНОВУ МЕРЕНИХ ПАРАМЕТАРА 

ЗА ПЕРИОД 2000-2010. ГОДИНЕ ............................................................ 82 

4.1.1. Стање и квалитет природе, биодиверзитета и шума за период 

(2000-2010.године)................................................................................... 82 

4.1.2. Стање и квалитет вода и водних ресурса за период 

(2000-2010. године).................................................................................... 83 

4.1.3. Стање и квалитет ваздуха за период (2000-2010године)...................... 85 

4.1.3.1 Загађење ваздуха из стационарних извора........................................... 85 

4.1.3.2. Загађење ваздуха од покретних извора................................................ 86 

4.1.3.3. Радиоактивност у ваздуху........................................................................ 86 

4.1.3.4. Климатске промене................................................................................... 86 

4.1.4. Стање и квалитет земљишта за период (2000 -2010. године)............ 87 

4.2. ИЗБОР CORE SET ИНДИКАТОРА ПО РЕСУРСИМА ЖИВОТНЕ 

СРЕДИНЕ, ПРЕДЛОЖЕН ОД СТРАНЕ ЕЕА КАО И АГЕНЦИЈЕ ЗА 

ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈE........................ 87 

4.2.1. Анализа одабраних индикатора по ресурсима животне средине на 

територији града Београда....................................................................... 92 

4.3. ПРИРОДА, БИОДИВЕРЗИТЕТ И ШУМЕ........................ ........................ 111 

4.3.1. Шуме........................................................................................................... 119 

4.4. ВОДЕ И ВОДНИ РЕСУРСИ....................................................................... 124 

4.5. ВАЗДУХ И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ........................................................ 144 

4.5.1. Праћење квалитета ваздуха.................................................................... 144 

4.5.2. Загађење ваздуха из стационарних извора............................................ 148 

4.5.2.1. Стање загађености ваздуха у односу на гасовите загађујуће 

материје SО 2 , NО 2 и чађ у периоду 2000-2010.године........................… 148 

4.5.2.2. Стање загађености ваздуха у односу на укупне суспендоване 

честице у ваздуху у Београду у периоду 2000-2010. године................. 153 

4.5.2.3. Стање загађености ваздуха у односу на таложне материје у ваздуху 

у Београду у периоду 2000-2010. године................................................. 154 

4.5.2.4. Стање загађености ваздуха у односу на полицикличне 

ароматичне угљоводонике (PAH) у ваздуху у Београду у периоду 

2000-2010. године...................................................................................... 155 

4.5.2.5. Стање загађености ваздуха у односу на бензен, толуен и етилбензен 

(BТЕX) у ваздуху у Београду у периоду 2006-2010. године................... 155 

4.5.2.6. Стање загађености ваздуха у односу на тешке метале и тешке 

метале у укупним суспендованим честицама у ваздуху у Београду .... 155 

4.5.2.7. Стање загађености ваздуха у односу на специфичне загађујуће 

материје у ваздуху у Београду................................................................ 156 

4.5.2.8. Стање загађености ваздуха у односу на приземни озон у ваздуху у 

Београду................................................... ............................................... 156 

4.5.3. Загађење ваздуха од покретних извора......... ........................................ 158 

4.5.4. Радиоактивност у ваздуху......................................................................... 163 

4.5.4.1. Резултати иститивања садржаја радионуклида у ваздуху у Београду. 164 

4.5.4.2. Подаци о мерењу специфичне активности падавина у Београду 

у периоду од 2000-2010. години............................................................... 166 

4 5.5. Полен.......................................................................................................... 166 

4.5.6. Климатске промене................................................................................... 168 

1415 Г.ПР. 2

4.5.6.1. Стратосферски озон.................................................................................. 170 

4.6. ЗЕМЉИШТЕ, ПОЉОПРИВРЕДА............................................................ 174 

4.6.1. Тешки метали у земљишту....................................................................... 175 

4.6.2. Перзистентни органски загађивачи (POP's)............................................ 180 

4.6.2.1. Органохалогени пестициди....................................................................... 180 

4.6.2.2. PAH, PCB и минерална уља.................................................................... 182 

5 УТИЦАЈИ НА СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ........................................ 187 

5.1. ОТПАД........................................................................................................ 188 

5.2. ХЕМИКАЛИЈЕ............................................................................................. 200 

5.3. ХЕМИЈСКИ УДЕСИ.................................................................................... 202 

5.4. БУКА............................................................................................................ 208 

5.4.1. Мерење комуналне буке........................................................................... 209 

5.4.1.1. Резултати мерења..................................................................................... 209 

5.5. УТИЦАЈИ НА ВАЗДУХ............................................................................... 214 

5.6. ЈОНИЗУЈУЋА И НЕЈОНИЗУЈУЋА ЗРАЧЕЊА......................................... 218 

5.7. УТИЦАЈ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ЗДРАВЉЕ.......................... 234 

6 ЕФЕКТИ...................................................................................................... 236 

6.1. ПОСЛЕДИЦЕ УТИЦАЈА НА ЗДРАВЉЕ................................................... 236 

6.2. ПОСЛЕДИЦЕ УТИЦАЈА НА ПРИРОДУ И ЗАШТИЋЕНА 

КУЛТУРНА ДОБРА..................................................................................... 242 

7 ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.......................................... 245 

7.1. СТРАТЕШКИ ОКВИР ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ЦИЉЕВА............................... 245 

7.2. ПРИСТУП ОДРЕЂИВАЊУ ПРИОРИТЕТНИХ ЦИЉЕВА....................... 245 

7.3. OПШТИ ЦИЉЕВИ ПОЛИТИКЕ................................................................. 246 

7.4. ВРЕМЕНСКИ ОКВИРИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ЦИЉЕВА 

ПОЛИТИКЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ... 247 

7.4.1. Краткорочни циљеви за период од 2011-2012. године......................... 247 

7.4.2. Континуирани циљеви за период од 2011-2021. године........................ 247 

7.4.3 Средњорочни циљеви за период од 2011-2016. године....................... 248 

7.5. ПРИОРИТЕТНИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ................ 249 

7.5.1. Заштитa природе, биодиверзитет и шуме............................................... 249 

7.5.2. Заштита вода и водни ресурси................................................................. 250 

7.5.3. Квалитет ваздуха и климатске промене ................................................. 251 

7.5.4. Управљање отпадом................................................................................. 252 

7.5.5. Управљање хемикалијама........................................................................ 253 

7.6. ОСТАЛИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ............................ 245 

7.6.1. Управљање заштитом од буке ................................................................ 254 

7.6.2. Управљање заштитом од јонизујућих и нејонизујућих зрачењa............ 254 

7.6.3. Заштита земљишта................................................................................... 255 

7.6.4. Заштита биодиверзитета.......................................................................... 256 

7.6.5. Управљање зеленилом............................................................................. 256 

7.6.6. Заштита здравља становништва.............................................................. 257 

7.6.7. Учешће јавности........................................................................................ 258 

7.6.7.1. Стандарди Европске Уније у области учешћа јавности у процесим 

значајним за животну средину................................................................ 258 

7.6.7.2. Правни и законодавни оквир Републике Србије везан за област 

учешћа грађана у процесима значајним за животну средину............... 259 

7.6.7.3. Појам јавности у систему заштите животне средине.............................. 259 

7.6.8. Приказ стања.............................................................................................. 260 

7.6.8.1. Јавност рада локалне самоуправе........................................................... 260 

7.6.8.2. Активно информисање грађана................................................................ 260 

7.6.9. Двосмерна комуникација са грађанима................................................... 260 

1415 Г.ПР. 3

7.6.10. Формални и неформални облици консултовања.................................... 261 

7.6.11. Остали неформални облици консултовања јавности............................. 261 

7.6.12. Свест шире јавности о проблемима у области животне средине на 

територији градa Београда....................................................................... 261 

7.6.13. Процена утицаја неадекватног учешћа јавности на животну 

средину................................................................................................... 262 

7.6.14. Закључци и циљеви заштите животне средине везани 

за област учешћа јавности........................................................................ 262 

7.7. ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ПРИВРЕДНИМ 

СЕКТОРИМА.............................................................................................. 264 

7.7.1. Индустрија.................................................................................................. 264 

7.7.2. Енергетика.................................................................................................. 264 

7.7.3. Пољопривреда, шумарство, ловство....................................................... 265 

7.7.4. Транспорт................................................................................................... 266 

7.8. УПРАВЉАЊЕ ХЕМИЈСКИМ УДЕСИМА И ВАНРЕДНИМ ТЕХНИЧКО 

– ТЕХНОЛОШКИМ ДОГАЂАЈИМА.......................................................... 267 

8 ИНСТРУМЕНТИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ 

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ............................................................................... 269 

УВОД........................................................................................................... 269 

8.1. МОНИТОРИНГ СПРОВОЂЕЊА ПРОГРАМА.......................................... 269 

8.1.1. Мониторинг квалитета ваздуха................................................................ 270 

8.1.2. Мониторинг квалитета воде..................................................................... 271 

8.1.2.1. Мониторинг квалитета површинских вода.............................................. 271 

8.1.2.2. Контрола квалитета воде за пиће на територији Београда.................. 272 

8.1.2.3. Мониторинг квалитета изворске воде јавних чесми.............................. 272 

8.1.3. Мониторинг квалитета земљишта........................................................... 273 

8.1.4. Мониторинг нивоа комуналне буке.......................................................... 273 

8.1.5. Мониторинг токова отпада........................................................................ 273 

8.1.6. Мониторинг јонизујућег и нејонизујућег зрачења.................................... 274 

8.1.7. Мониторинг биодиверзитета и шума........................................................ 274 

8.2. ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ............................................................... 275 

8.3. ФИНАНСИРАЊЕ И РЕФОРМА ЕКОНОМСКИХ ИНСТРУМЕНАТА........ 276 

8.3.1. Преглед постојећег стања......................................................................... 276 

8.3.2. Предлог мера............................................................................................. 278 

8.3.2.1. Краткорочне мере економских инструмената (2011–2012. година)...... 279 

8.3.2.2. Средњорочне мере економских инструмената (2011–2016. година).... 280 

8.4. РЕФОРМА ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ ОКВИРА.......................................... 280 

8.5. ОБРАЗОВАЊЕ И РАЗВИЈАЊЕ ЈАВНЕ СВЕСТИ.................................... 282 

8.5.1. Краткорочне мере у образовању и развијању јавне свести из области 

заштите животне средине (2011-2012. година)....................................... 286 

8.5.2. Средњорочне мере у образовању и развијању јавне свести из 

области заштите животне средине (2011-2016. година)........................ 287 

8.6. УЛОГА ОПШТИНА..................................................................................... 288 

8.7. МЕЂУНАРОДНА И МЕЂУГРАДСКА САРАДЊА..................................... 289 

8.7.1. Остварење унутар регионалне и међурегионалне кооперације и 

умрежавање са другим градовима у Србији и Европи.. ........................ 290 

8.8. ИНТЕГРИСАН СИСТЕМ УПРАВЉАЊА СИСТЕМОМ ЗАШТИТЕ 

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ................................................................................ 291 

8.9. МЕРЕ ЗА ОДРЖИВОСТ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРОГРАМА......................... 292 

9 АКЦИОНИ И САНАЦИОНИ ПЛАН........................................................... 296 

10 ФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ......... 338 

1415 Г.ПР. 4

11 ДАЉИ РАД НА ИЗРАДИ ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ 

СРЕДИНЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА................................ 339 

ЛИСТА ПРИЛОГА: 

ПРИЛОГ 1 СПИСАК РЕЛЕВАНТНИХ ПРОПИСА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ 

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

ПРИЛОГ 2 



СПИСАК ТАБЕЛА, ГРАФИKOНА И СЛИКА 

СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ 

ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ 

1415 Г.ПР. 5

1 УВОД 

Уставом Републике Србије, Србија поставља правни основ на здраву животну 

средину сваком становнику државе. Чланом 74. Устава Републике Србије, утврђено 

је да је свако одговоран за заштиту животне средине и да је свако дужан да чува и 

побољшава животну средину. Влада Републике Србије усвојила је Националну 

стратегију одрживог развоја („Службени гласник РС”, број 57/08) маја 2008. године, 

чији је циљ да доведе до равнотеже три кључне димензије одрживог развоја - 

економски раст, социјални развој и заштиту животне средине, стварајући на тај 

начин једну кохерентну целину, подржану одговарајућим институционалним оквиром. 

Одрживост, као основни развојни принцип града Београда, треба да представља 

кључно мерило одржања заједнице и њеног квалитетног развоја у будућности. 

Одрживост треба да представља мерило за озбиљност и одговорност локалне 

заједнице и њене управе на свим нивоима, од нивоа Града до нивоа локалне 

заједнице 1 . 

Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09) 

прописане су мере, услови и инструменти за одрживо управљање и очување 

природне равнотеже, мере за спречавање, контролу, смањивање и санацију свих 

облика загађивања животне средине, као и обавезе јединица локалне самоуправе 

да донесу програм заштите животне средине на својој територији, као и локалне 

акционе и санационе планове за његово спровођење. Законом о заштити животне 

средине (Сл. гласник Р.Србије бр. 135/04 и 36/09), подигнута је свест о све већем 

загађењу животне средине, одакле је проистекла потреба за рационалним 

понашањем у складу са начелима одрживог развоја. 

Захваљујући свом демографском потенцијалу, град Београд има све предиспозиције 

да свој будући развој заснива на принципу одрживости. Град Београд карактерише 

велика рељефна и биолошка разноврсност, значајно богатство вода, релативно 

велике шумске површине, значајне површине квалитетног пољопривредног 

земљишта као и релативно очувана животна средина. 

Програм заштите животне средине на територији Београда – полазне основе (у 

даљем тексту: Програм), представља стратешки документ у овој области којим се 

квантитативно и квалитативно дефинише стање животне средине у претходних 

десет година, препознају трендови и потребе и дефинишу приоритети за наредни 

период. 

Програм садржи: 

• опис и оцену стања животне средине града Београда; 

• основне циљеве и критеријуме за спровођење заштите животне средине у 

целини, по областима и просторним целинама са приоритетним мерама 

заштите; 

• дугорочне и краткорочне мере за спречавање, ублажавање и контролу 

загађивања; 

• носиоце, начин и динамику реализације 

• средства за реализацију. 

1 Извор: Стратегија развоја града Београда-Нацрт, 2008. година 

1415.Г.ПР. 1

1.1 ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПРОГРАМА 

Правни основ за израду Програма је обавеза проистекла из Закона о заштити 

животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/04 и 36/09 ), чији члан 68 прописује 

обавезу јединице локалне самоуправе да донесе програм заштите животне средине 

на својој територији, као и локалне акционе и санационе планове за његово 

спровођење. Како је основни приоритет Републике Србије чланство у Европској 

унији, достизање одрживог развоја у републици односи се и на заштиту и 

унапређење животне средине као и рационално коришћење природних ресурса, што 

захтева интеграцију и усаглашавање циљева и мера и хармонизацију националних 

прописа из области заштите животне средине са законодавством ЕУ и њихову пуну 

примену. 

Основни циљ израде Програма јесте унапређење досадашње политике заштите 

животне средине и секторских политика у смеру управљања заштитом животне 

средине и природним ресурсима заснованим на принципима одрживог развоја. 

Програм заштите животне средине на територији Београда ослања се на три 

кључна документа и то на Националну стратегија одрживог развоја, Национални 

програм заштите животне средине и Нацрт Стратегије развоја града Београда. 

Национална стратегија одрживог развоја Републике Србије обезбеђује широк оквир 

за интегрисање аспеката заштите животне средине у све секторе животне средине 

обухваћене Програмом, почевши од земљишне политике, планирања и унапређења 

саобраћаја, управљања токовима вода, енергије, отпада и др. 

Сврха овога Програма је сагледавање стања животне средине у Београду, детаљна 

анализа проблема и дефинисање општих циљева за успостављање функционалног 

система заштите животне средине и унапређење квалитета животне средине града 

Београда. 

С једне стране Програм треба да има стратешку ширину и временски опсег и да 

служи за едуковање и информисање шире јавности. Први задатак овог документа је 

постављање целовитог оквира за успостављање и дугорочни развој система 

заштите животне средине и унапређења стања животне средине Београда. С друге 

стране, од овог документа се очекују конкретне, оперативно изводљиве мере, па је 

други задатак одређивање приоритетних мера којима ће се у тренутним 

финансијско-законодавно-институционалним оквирима, у следећем краткорочносредњерочно-дугорочном 

раздобљу, на најделотворнији начин унапредити систем 

заштите животне средине Београда. 

Програм представља средство за идентификовање кључних проблема у животној 

средини Београда, издвајање приоритета и решавање приоритетних проблема у 

области заштите животне средине и даје одговоре на следећа питања: 

• Са којим се проблемима заштите животне средине суочавамо и који су 

узроци тих проблема 

• Који квалитет животне средине, односно циљеви политике треба да се 

постигну 

• Који акциони и санациони планови треба да се израде да би се постигли 

циљеви 

• На који начин инфраструктура у области заштите животне треба да се 

модернизује и прошири 

1415.Г.ПР. 2

• Колики су трошкови санације проблема у животној средини Београда 

• Који су извори финансирања 

• На који начин се обезбеђује „живот“ Програма 

• Како обезбедити повезаност са другим програмима и плановима као и 

интеграцију у стратешка документа 

Програм подразумева планирање и управљање заштитом животне средине града 

Београда. Програм усваја Скупштина Града Београда, за период од десет година. 

Програм се реализује акционим и санационим плановима које доноси 

Градоначелник за период од пет година. Акциони план представља инструмент за 

имплементацију Програма, којим се разрађују регулаторне и институционалне 

активности, активности мониторинга, студије, економски и финансијски инструменти, 

информисање, образовање, руковођење и капиталне инвестиције. 

Концепција заштите животне средине садржана у Програму, заснива се на 

опредељењу за одрживи развој Београда, при чему се одрживост не схвата као 

визија, нити као неко пожељно стање града, већ као креативан процес 

успостављања равнотеже између природних ресурса и урбаних функција града. 

При изради Програма успоставља се активна политика превентивне заштите 

животне средине, која подразумева процењивање еколошког учинка свих решења и 

активности Програма, што није само услов за унапређење квалитета живота, већ и 

значајан подстицајни фактор економског развоја. 

1.2 ПОЛИТИКА И ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

Све до шездесетих година ХХ века ни једна држава у Европи није имала јасно 

одређену политику која се односила на проблеме очувања животне средине. Тек на 

конференциjи УН о животној средини (Стокхолм, 1972 година) иницирано је 

оснивање Програма Уједињених Нација за животну средину. Тиме је код већине 

држава, међу којима су и садашње чланица ЕУ, развијена свест о вези између 

животне средине и економског развоја, па су оне убрзо отпочеле заједничко 

деловање у креирању стандарда којима би заштитиле животну средину. Од великог 

значаја за развој политике заштите животне средине је глобални план, Агенда 21, 

усвојена на Самиту у Рију (1992. године), којом су препознати основни проблеми 

утицаја људских активности на околину, установљени њихови узроци и предложене 

активности за њихово решавање. 

По принципу ''Мисли глобално-делуј локално'', заједно са Агендом 21 готово свим 

светским градовима послат је и позив да заједно са својим становницима подстакну 

разговоре о одрживом развоју и израде конкретне планове деловања. Идеја водиља 

је била да одрживи развој мора да се одвија управо тамо где људи живе– дакле, у 

градовима и општинама. 

Активност града Београда у области заштите животне средине је заснована на 

принципима превентивних мера, по систему да штету, коју трпи животна средина, 

треба у највећој могућој мери зауставити на свом извору и да је основни принцип да 

загађивач плаћа насталу штету. Законом о заштити животне средине („Службени 

Гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) је утврђена могућност кривичне одговорности 

загађивача. Као тело које прати и сакупља информације о свим питањима у вези са 

заштитом животне средине делује Министарство животне средине и просторног 

планирања и Агенција за заштиту животне средине Републике Србије. 

1415.Г.ПР. 3

Програм заштите животне средине на територији Београда - полазне основе, 

усаглашен је са циљевима Националне стратегије одрживог развоја Републике 

Србије и Националног програма заштите животне средине и настоји да да одговоре 

на бројне изазове из области заштите животне средине, односно одрживог 

управљања животном средином, усредсређеног на подручје града Београда. 

Програм има за свој основни циљ одрживи развој, то значи да краткорочне 

економске користи на штету животне средине морају бити замењене одрживим 

моделом економског и социјалног развоја, који ће представљати основу за већу 

ефикасност и конкурентност. 

У одређивању циљева заштите животне средине неопходно је установити узроке 

проблема који се јављају у животној средини. У Програму је утврђено стање 

животне средине на територији града Београда у последњих десет година, 

извршена је анализа стања сваког сегмента животне средине и идентификовани су 

проблеми животне средине као и њихови узроци. На основу утврђених проблема и 

пре свега, узрока тих проблема, одређени су циљеви заштите животне средине на 

територији града Београда, на основу којих су одређене мере које је неопходно 

спровести у циљу побољшања стања животне средине. 

Циљ израде Програма заштите животне средине на територији Београда јесте, да 

се на основу стања у претходних десет година, идентификују, анализирају и 

решавају приоритетни проблеми у области заштите животне средине у наредном 

периоду. 

Одрживост за Град Београд је кључно мерило одржања заједнице и њеног 

квалитетног развоја у будућности. Одрживост је мерило за озбиљност и одговорност 

локалне заједнице и њене управе на свим нивоима, од нивоа Града до нивоа 

локалне заједнице. 

Користећи и унапређујући идентитет и јачајући своју конкурентност и бољу 

приступачност, Град Београд ће развијати принципе складног односа према природи, 

животној средини, културном наслеђу и традицији. 

1.3 ПРОЦЕС И ПРИСТУП ИЗРАДИ ПРОГРАМА 

Програм је припремљен у циљу развоја модерне политике заштите животне средине 

града Београда током следеће декаде. Биће реализован акционим и санационим 

планом, који ће обезбедити правни и институционални основ за бројне текуће и 

будуће програме и пројекте из области заштите животне средине. Програм је урађен 

тако да омогући подизање квалитета животне средине и унапређење квалитета 

живота становништва града Београда и у функцији је реализације придруживања 

Републике Србије Европској унији. 

Програм заштите животне средине на територији Београда – полазне основе, прати 

методологију процеса DPSEEA (покретачка снага – притисци – стање – изложеност 

– ефекти - акције) 2 . DPSEEA модел је усвојен од стране Светске здравствене 

организације (СЗО), јер обухвата многобројне показатеље здравља људи услед 

различитих утицаја (ризика) који проистичу из услова животне средине. Модел су 

развили Kjellstrom и Corvalan, 1995. године. 

2 Методологија процеса (DPSEEA) -у оригиналном називу скраћеница води порекло од 

следећих појмова: D-Driving force (покретачка снага), P-Pressures (притисак), S-State (стање), 

E-Exposure (изложеност), E-Effects (ефекти), A- Action (акција). 

1415.Г.ПР. 4

Овај модел осликава узрочно-последичне везе између људских активности и 

промене стања животне средине и здравља људи, пружајући детаљне описе 

потенцијалних покретачких сила које изазивају притиске на стање здравља људи. 

Основна намена овог модела је да се успостави квалитетан систем за заштиту 

животне средине, систем информисања о стању животне средине, а тиме и систем 

заштите здравља људи. 

DPSEEA модел веома сликовито и на једноставан начин приказује везу између 

елемената: покретачка снага-притисци-излагање-ефекти-акције. Велики значај ове 

методе се огледа у томе што ова метода покрива читав спектар потенцијалних 

покретачких снага и резултата активности и окупља експерте, практичаре, као и 

менаџере, како из области заштите животне средине тако и из области јавног 

здравља људи, олакшавајући решавање и најсложенијих проблема у овим 

областима. 

Идеја модела је врло једноставна и интуитивна (Слика 1.): покретачка снага (D) 

односи се на факторе који мотивишу и покрећу процесе у животној средини (нпр. 

пораст становништва у некој урбаној регији) узрокује притиске (P) (нпр. отпадне 

воде) који се одражавају на стање животне средине (S) (смањење квалитета 

водених токова-реципијената). Погоршање стања животне средине може имати 

утицај на хуману популацију, али само када постоји веза између људи и промена у 

животној средини. Изложеност (Ех) је, према томе ретко аутоматска последица 

постојања опасности, она захтева да су људи присутни на месту и у време када 

опасност постоји. Изложеност опасностима присутним у животној средини доводи до 

широког спектра негативних здравствених ефеката (Е), који могу бити акутни или 

хронични (нпр. популација водених организама у водотоковима...). Концепт 

изложености је најбоље развијен у односу на загађења присутна у различитим 

медијима животне средине. Количина апсорбованог загађења тј. „доза“ зависи од 

дужине и интезитета изложености. Сви ти негативни утицаји узрокују деловање 

(одговоре) друштва, које паралелним приступом утиче на све карике овог ланца 

низом одговарајућих акција (А) (нпр. планска урбанизација праћена изграђеном 

адекватном комуналном инфраструктуром, затим изградња постројења за третман 

отпадних вода, заштита извора вода, уградња индикатора који на време упозоравају 

на стање животне средине). Акције могу бити усмерене на смањење и контролу 

постојећих ризика (ограничавање емисије загађујућих материја или увођење мера 

контроле поплава), међутим најефикасније су акције које имају превентивни приступ 

и чији је циљ елиминисање или смањење покретачких снага које изазивају притиске 

на животну средину. 

1415.Г.ПР. 5

елемената овог модела, сама по себи је неизвесна, док се сваки корак овог модела 

односи на широк спектар утицаја и контроле стања животне средине. Као последица 

тога, овај модел не подразумева детаљнија анализирања феномена у области 

животне средине, повратних информација услед интеракција између елемената 

методе, као ни кумулативних утицаја. 

Друго ограничење DPSEEA модела је његов превелики фокус на антропогене узроке 

деградације животне средине. Као такав, модел је релевантан за анализе загађења 

ваздуха, воде и земљишта, али мање је релевантан за успостављање индикатора у 

вези са природним ризицима као што су поплаве, или друштвени/професионални 

ризици. (Извор: Children′s environmental health indicators: a survey). 

Заштита животне средине је веома сложен процес који обухвата стање, притиске и 

одговоре на те притиске. Програмом су обрађене следеће теме из области заштите 

животне средине: 

• теме којима је заједнички предмет проучавања неки од притисака на животну 

средину, а односе се на привредни сектор града Београда (индустрија, 

енергетика, пољопривреда, шумарство и ловство, саобраћај и транспорт, 

утицај осталих сектора); 

• теме које се односе на тренутно стање и квалитет животне средине, а тичу се 

различитих делова животне средине града Београда (природа, 

биодиверзитет и шуме, воде и водни ресурси, ваздух и климатске промене, 

земљиште и пољопривреда); 

• теме по питању утицаја на стање животне средине града Београда 

(комунални отпад, хемикалије, хемијски удеси, бука, ваздух, јонизујуће и 

нејонизујиће зрачење, утицај стања животне средине на здравље људи), 

• теме везане за ефекте (последице утицаја на здравље, природу и заштићена 

културна добра). 

У Програму се поред поменутих тема обрађује и проблематика актера и 

инструмената заштите животне средине града Београда. Будући да су актери главни 

носиоци имплементације Програма, њихово препознавање, анализа, као и 

проистекли закључци, од кључне су важности за Програм, односно његову 

имплементацију. 

Од инструмената заштите животне средине у Програму су размотрени: 

• мониторинг спровоћења Програма, 

• информациони систем, 

• економски финансирање и инструменти, 

• институционални оквир, 

• образовање и развијање јачања јавне свести о заштити животне средине, 

• успостављање интегрисаног система управљања системом заштите животне 

средине, 

• мере за одрживост и унапређење Програма. 

1415.Г.ПР. 7

Програмом су обрађени и временски оквири за имплементацију циљева политике и 

то кроз: 

1. краткорочне циљеве политике за период 2011–2012. године, 

2. континуиране циљеве политике за период 2011–2016. године, 

3. средњорочне циљеве политике за период 2011–2021. године. 

Програм подразумева израду акционих и санационих планова за период од пет 

година, као и систем финансирања заштите животне средине града Београда. 

1415.Г.ПР. 8

2 КОНЦЕПТ И НАЧЕЛА ПРОГРАМА 

Програм представља средство за решавање приоритетних проблема у области 

заштите животне средине града Београда. Програм заштите животне средине на 

територији Београда – полазне основе, ослања се на Националну стратегију 

одрживог развоја Републике Србије, Национални програм заштите животне средине, 

Стратегију развоја града Београда. 

2.1 НАЧЕЛА ПРОГРАМА 1 

Основна начела Програма су: 

1) Начело одрживог развоја - одрживи развој је усклађени систем техничкотехнолошких, 

економских и друштвених активности у укупном развоју у којем се на 

принципима економичности и разумности користе природне и створене вредности 

Републике са циљем да се сачува и унапреди квалитет животне средине за 

садашње и будуће генерације. Одрживи развој остварује се доношењем и 

спровођењем одлука којима се обезбеђује усклађеност интереса заштите животне 

средине и интереса економског развоја. 

2) Начело очувања природних вредности- природне вредности користе се под 

условима и на начин којима се обезбеђује очување вредности геодиверзитета, 

биодиверзитета, заштићених природних добара и предела. Обновљиви природни 

ресурси користе се под условима који обезбеђују њихову трајну и ефикасну обнову и 

стално унапређивање квалитета. Необновљиви природни ресурси користе се под 

условима који обезбеђују њихово дугорочно економично и разумно коришћење, 

укључујући ограничавање коришћења стратешких или ретких природних ресурса и 

супституцију другим расположивим ресурсима, композитним или вештачким 

материјалима. 

3) Начело превенције и предострожности - свака активност мора бити планирана 

и спроведена на начин да: проузрокује најмању могућу промену у животној средини; 

представља најмањи ризик по животну средину и здравље људи; смањи 

оптерећење простора и потрошњу сировина и енергије у изградњи, производњи, 

дистрибуцији и употреби; укључи могућност рециклаже; спречи или ограничи утицај 

на животну средину на самом извору загађивања. 

Начело предострожности остварује се проценом утицаја на животну средину и 

коришћењем најбољих расположживих и доступних технологија, техника и опреме. 

Непостојање пуне научне поузданости не може бити разлог за непредузимање мера 

спречавања деградације животне средине у случају могућих или постојећих 

значајних утицаја на животну средину. 

4) Начело интегралности – државни органи, органи аутономне покрајине и органи 

јединице локалне самоуправе обезбеђују интеграцију заштите и унапређивања 

животне средине у све секторске политике спровођењем међусобно усаглашених 

планова и програма и применом прописа кроз систем дозвола, техничких и других 

стандарда и норматива, финансирањем, подстицајним и другим мерама заштите 

животне средине. Ово начело захтева да се питања заштите животне средине 

укључе у друге секторске политике као што је индустрија, пољопривреда, 

1 Законом о заштити животне средине («Сл.гласник РС, бр. 135/04 i 36/09»), приказана су 

начела заштите животне средине. 

1415.Г.ПР. 9

енергетика, транспорт, социјална политика итд. Заштита животне средине треба да 

буде саставни део друштвеног и економског развоја. 

5) Начело одговорности загађивача и његовог правног следбеника - правно или 

физичко лице које својим незаконитим или неисправним активностима доводи до 

загађења животне средине одговорно је у складу са законом. Загађивач је 

одговоран за загађивање животне средине и у случају ликвидације или стечаја 

предузећа или других правних лица, у складу са законом. Загађивач или његов 

правни следбеник обавезан је да отклони узрок загађења и последице директног 

или индиректног загађења животне средине. 

Промене власништва предузећа и других правних лица или други облици промене 

својине обавезно укључују процену стања животне средине и одређивање 

одговорности за загађење животне средине, као и намирење дугова (терета) 

претходног власника за извршено загађивање и/или штету нанету животној средини. 

6) Начело "загађивач плаћа" - загађивач плаћа накнаду за загаћивање животне 

средине када својим активностима проузрокује или може проузроковати оптерећење 

животне средине, односно ако производи, користи или ставља у промет сировину, 

полупроизвод или производ који садржи штетне материје по животну средину. 

Загађивач, у складу са прописима, сноси укупне трошкове мера за спречавање и 

смањивање загађивања који укључују трошкове ризика по животну средину и 

трошкове уклањања штете нанете животној средини. 

7) Начело "корисник плаћа" - свако ко користи природне вредности дужан је да 

плати реалну цену за њихово коришћење и рекултивацију простора. 

8) Начело супсидијарне одговорности - државни органи, у оквиру својих 

финансијских могућности, отклањају последице загађивања животне средине и 

смањења штете у случајевима када је загађивач непознат, као и када штета потиче 

услед загађивања животне средине из извора ван територије Републике. 

9) Начело примене подстицајних мера - државни органи, односно органи 

аутономне покрајине, односно органи јединице локалне самоуправе предузимају 

мере очувања и одрживог управљања капацитетом животне средине, посебно 

смањењем коришћења сировина и енергије и спречавањем или смањењем 

загађивања животне средине, применом економских инструмената и других мера, 

избором најбољих доступних техника, постројења и опреме која не захтева 

прекомерне трошкове и избором производа и услуга. 

10) Начело заједничке одговорности - прекогранична природа загађења захтева 

да проблеме животне средине решавају све стране погођене загађењем или које су 

одговорне за загађење. 

11) Начело подизања нивоа свести о значају заштите животне средине - ово 

начело истиче важност образовања о заштити животне средине у циљу повећања 

нивоа разумевања проблема заштите животне средине од стране јавности и 

побуђивања интереса за питања животне средине. Унапређење животне средине се 

не може ефикасно спровести без активне сарадње целог друштва. 

12) Начело информисања и учешћа јавности - у остваривању права на здраву 

животну средину свако има право да буде обавештен о стању животне средине и да 

учествује у поступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на 

животну средину. Подаци о стању животне средине су јавни. 

1415.Г.ПР. 10

13) Начело заштите права на здраву животну средину и приступа правосуђу - 

грађанин или групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге 

организације, право на здраву животну средину остварују пред надлежним органом, 

односно судом, у складу са законом. 

2.2 ОПШТИ ПОДАЦИ О БЕОГРАДУ 

Као главни град Републике Србије, Београд је и један од најстаријих градова у 

Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче 4.800 

година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што 

је постао римско насеље Сингидунум. Словенско име „Белиград“, први пут је 

забележено 878. године. 

Територија града Београда заузима површину од 3.222 km², од чега 276.6 km² 

покривају реке и приобално земљиште. Према попису из 2002. године на територији 

града Београда живи 1.576.124 становника, што даје густину насељености од 489 

становника/km², односно 5 становника/hа. У Табели 1 дата је површина и број 

становника на територији града. 

Табела 1. Површина и број становника на територији града Београда 

РЕД. 

БР. 

ГРАДСКА ОПШТИНА 

СТАНОВНИШТВО 

Укупно 

ПОВРШИНА km² 

ГРАД БЕОГРАД 1.576.124 3.222 

1. Стари Град 55.543 7 

2. Врачар 58.386 3 

3. Савски венац 42.505 14 

4. Нови Београд 217.773 41 

5. Звездара 132.621 32 

6. Раковица 99.000 30 

7. Вождовац 151.768 149 

8. Чукарица 168.508 156 

9. Земун 191.645 150 

10. Палилула 155.902 447 

11. Сурчин 39.160 289 

12. Барајево 24.641 213 

13. Обреновац 70.975 410 

14. Гроцка 75.466 289 

15. Сопот 20.390 271 

16. Лазаревац 58.511 384 

17. Младеновац 52.490 339 

Извор: РЗС - Попис становништва, домаћинстава и станова за 2002. год., Републички 

завод за статистику 

1415.Г.ПР. 11

Слика 2. Карта положаја града Београда у односу на територију Републике Србије 

1415.Г.ПР. 12

Основна карактеристика полне структуре Београда је већи број женског у односу на 

мушко становништво. У 2000. години забележена је најнижа вредност стопе од 918,7 

мушкараца на 1000 жена. 

Београд се према старосној структури може сврстати у групу демографски старих 

популација. Према проценама становништва за 2000. годину, у Београду број 

становника млађих од 20 година и број становника старијих од 60 година је скоро 

исти. 

Извор: Статистички годишњак Београда за 2009. годину 

Графикoн 1. Становништво према полу и старости за град Београд 

Образовна структура града Београда разликује се како по полу и старости, тако и по 

просторној дистрибуцији. Тако је ниво образовања знатно виши код становништва 

које живи на ужем подручју Београда. У Београду 10,5% становника које је старије 

од 15 година, нема завршену основну школу, док 22,1% има више или високо 

образовање. 

Уже подручје града, обухваћено Генералним планом Београда 1 , заузима простор од 

77.600 hа и обухвата десет градских општина, док шире подручје града обухвата 17 

градских општина. 

Природне карактеристике - Околину Београда чине две различите природне 

целине: Панонска низија на северу, и Шумадија јужно од Саве и Дунава. На 

територији Београда заступљене су следеће основне геолошко-геоморфолошке 

категорије терена: 

• Нискоравничарски терени флувијалног генетског типа – обухватају 

алувијалне заравни Саве, Дунава, Тамиша и Колубаре, као и доњих делова 

њихових притока, затим алувијално-барске терене, речно-терасне заравни и 

алувијално – пролувијалне терене. 

• Еолске и еолско-акватичне заравни Срема представљају лесну зараван (на 

коти терена 90-114 m) изграђену од прашинасто-песковите глине и прашине 

и лесоидну зараван (на коти терена 76-90 m), изграђену од прашинастог 

песка и прашинасте глине. 

• Терени неогеног побрђа заступљени су јужно од Саве и Дунава, а у њиховој 

грађи учествују претежно глинасто-лапорасти седименти, са учешћем 

везаних кластита у дубљим деловима терена – спрудни кречњак: зона 

1 Генерални план Београда до 2021. израдио је Урбанистички завод 2003. године 

1415.Г.ПР. 13

Ташмајдана, Калемегдана; мерокраст- зона Жарково – Железник – Сремчица 

и Лисовићи – Губеревац – Стојник. 

• Брдски и брдско-планински терени заступљени су у централном делу 

подручја, у зони долине Топчидарске реке и у зони Бубањ потока, затим на 

потезу Стражевица – Авала – Рипањ – Подвис – Бабе – Космај. 

• Геотехногени терени су они делови терена који су измењени и накнадно 

формирани рударском активношћу (алувијална раван и неогено побрђе 

Колубаре), са коповима и одлагалиштима, затим настанком пепелишта 

(Велики Црљени и шира зона Обреновца) и депонија комуналног отпада 

(рекултивисана код Батајнице и активна код Винче, као и ископи напуштених 

и активних позајмишта геолошких грађевинских материјала (Батајница, Роспи 

Ћуприја, Звездара, Влашка, Раља, Космај, Бабе, Стражевица и др.). 

Слика 3. Геоморфолошка карта шире територије Београда 1 

Најистакнутији облици у рељефу шумадијског побрђа су Космај (628 m) и Авала (511 

m). Природно добро Космај заштићено је 2005. године и налази се на територији 

градских општина Младеновац и Сопот. Укупна површина заштићеног природног 

добра износи 3.514,50 ha и обухвата подручје планине Космај и његову непосредну 

подгорину. 

Космај је заштићен ради очувања и унапређења ненарушених предеоних вредности, 

шума и вода, разноврсног и богатог биљног и животињског света, културноисторијских 

вредности, као и ради обезбеђења одрживог развоја, односно уређења 

и коришћења простора који има природни, културно-историјски, туристички, 

рекреативни и пољопопривредни значај. Живи свет Космаја чини: 550 врста биљака 

са доста реликтних, субендемних и ретких врста; 300 врста гљива; 24 врста 

1 Извор: Стратегија пошумљавања подручја Београда, 2009. година 

1415.Г.ПР. 14

херпетофауне; 51 врста сисара; 96 врста птица; велики број различитих врста 

инсеката и богата шумска вегетација - преко 70% површине планине је под шумском 

вегетацијом (храстове и букове састојине, уз учешће четинарских култура). Од 

културно историјских вредности издвајају се: манастири Павловац и Тресија; 

археолошко налазиште Кастаљан, црква Светог Петра и Павла у Неменикућама и 

црква Свете Тројице у Кораћици. 

Природно добро Авала са надморском висином од 511 м налази се на територији 

градске општине Вождовац. Укупна површина заштићеног природног добра износи 

489,13 ha. Заштита Авале датира још од 1859. године, када је Књаз Милош издао 

строгу наредбу контролисаног коришћења шума како би спречио даље уништавање 

њених шума. Постављени су шумари, контролисана је сеча, основан је шумски 

расадник и организовано обнављање шума. Авала је 1936. године проглашена за 

национални парк, а 1946. године добила је статус добра од општег значаја. Одлуком 

града Београда 2007. године, Авала је ради очувања њених посебних природних и 

културно-историјских обележја и вредности; одрживог коришћења природних 

ресурса и укупних потенцијала проглашена за заштићено природно добро. 

Авалу карактерише разновсност биљног и животињског света. Заступљено је око 

600 хиљада врста од којих су неке заштићене као природне вредности. На Авали се 

налазе и бројни културно-историјски споменици, као што су споменик Незнаном 

јунаку, споменик Васи Чарапићу и погинулој руској војној делегацији, и симбол 

Београда Авалски торањ. 

Терен се од југа, постепено, спушта према северу у виду пространих заравни, 

рашчлањених долинама потока и речица. Велика пластичност рељефа Београда, 

јужно од Саве и Дунава, чини да се град распростире преко многих брда (Баново, 

Лекино, Топчидерско, Канарево, Јулино, Петлово брдо, Звездара, Врачар, Дедиње). 

Северно од Саве и Дунава су алувијалне равни и лесна зараван, које су одвојене 

стрмим одсеком, високим и до 30 m. На левој обали Саве, испод лесне заравни 

(Бежанијска коса) је Нови Београд, а на десној обали Дунава, испод лесног платоа, 

је Земун. 

Највиша кота Београда, на ужем градском подручју, је на Торлаку (Вождовац), црква 

Свете Тројице 303,1 m, док најнижу коту има Ада Хуја 70,15 m. Највишу коту на 

ширем градском подручју има планина Космај (Младеновац) са 628 m. За просечну 

висину Београда, узима се апсолутна висина Метеоролошке опсерваторије са 132 m. 

Табела 2. Преглед надморских висина 

МЕРНА ТАЧКА 

НАДМОРСКА ВИСИНА (M) 

Највиша тачка –Космај 628 

Најнижа тачка – Ада Хуја 70,15 

Уже подручје града 132 

Калемегдан 125,5 

Теразије 117 

Хидролошке карактеристике: хидролошке одлике београдског подручја су 

различите. Подручјем Београда, Дунав протиче у дужини од 50 km од Старих 

Бановаца до Гроцке, а Сава у дужини од 30 km, узводно од Обреновца до ушћа. 

Дужина речних обала Београда је 200 km. На том подручју се налази 16 речних 

острва, од којих су најпознатија: Ада Циганлија, Велико ратно острво и Грочанска 

ада. 

1415.Г.ПР. 15

Климатске карактеристике - Београд се налази у зони умерено континенталне 

климе, са средњом годишњом температуром око 14ºС. Важна климатска 

карактеристика је разлика између зимских и летњих температура. У 2009. години 

најхладнији месец је био јануар -11,5ºС, а најтоплији је у јул са 36,3ºС. Максимална 

температура измерена у јулу 2007. године износила је 43,6ºС. Најнижа температура 

која је измерена у Београду 10. јануара 1893. године износила је -26,2 0 С. 

Табела 3. Основни метеоролошки подаци 

ПАРАМЕТРИ 

ГОДИШЊА ВРЕДНОСТ 

Средњи атмосферски притисак, mb 999,4 

Средња температура ваздуха, ºС 13,6 

Средња минимална температура, ºС 9,6 

Средња максимална температура, ºС 18,3 

Средња количина падавина 1/м² 804,4 

Број дана са снежним прекривачем 47 

Осунчање , h 2.161,1 

Средња релативна влажност ваздуха, % 69 

Извор: Статистички годишњак Београда, 2009. 

Просечна годишња количина падавина је 804,4 mm. Количине падавина се 

повећавају са надморском висином услед тога што брда принуђују ваздушне струје 

да се уздижу, што доводи до хлађења ваздуха и кондензације водене паре. Пораст 

годишње количине падавина са надморском висином на подручју Београда износи 

35 mm на сваких 100 m висинске разлике. 

Слика 4. Карта акумулираних температура шире територије града Београда 1 


1415.Г.ПР. 16

Карактеристика београдске климе је и кошава, која доноси хладно и суво време. 

Најчешће дува у јесен и зиму са просечном брзином од 25-43 km/h, а у појединим 

ударима може достићи брзину до 130 km/h. Кошава је највећи пречишћивач ваздуха 


Слика 5. Ружа ветрова за град Београд 1 

Честина ветрова по смеровима, тзв. ружа ветрова, добијена по подацима са 

Метеоролошке опсерваторије Врачар, има облик карактеристичан за цело кошавско 

подручје. Доминирају два смера: југоисток и запад-северозапад. Југоисточни смер је 

општепознат као кошава, а запад-северозападни смер назива се горњак. Ова два 

смера тачније је посматрати као секторе и то први као сектор између истока и југа, а 

други као сектор између запада и северозапада, због тога што при "кошавском 

процесу" ветар у различитим ситуацијама може да варира од источног до јужног 

смера. Горњак варира од западног до северозападног смера. 

2.3 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ 

Природни ресурси су опште добро и заједничко богаство. 

У Закону о заштити животне средине 2 , у члану 9., може се наћи упориште у начелу 

превенције и предострожности, начелу очувања природних вредности и начелу 

одрживог развоја, као и у члану 33., који прописује да је „Уређење простора, 

коришћење природних ресурса и добара одређено просторним и урбанистичким 

плановима и другим плановима (планови уређења и основе коришћења 

пољопривредног земљишта, шумске и водопривредне основе, програми 

унапређења рибарства на рибарским подручјима и други планови) заснива на 

обавези да се: 1) природни ресурси и добра чувају и унапређују и у највећој мери 

обнављају, а ако су необновљиви да се рационално користе“. 

2.3.1 Пољопривредно земљиште 

Београдски регион располаже са значајним земљишним потенцијалом од око 

218.064 хектара пољопривредног земљишта, што представља 69,1% 3 од укупне 

територије града. У оквиру пољопривредног земљишта, обрадиве површине 

заузимају 205.832 хектара и чине их: оранице, баште, виногради, воћњаци и ливаде. 

У структури ораничних површина жита, учествују са око 58,7%, индустријско биље са 

4,2%, поврће са 14,4% и крмно биље са 20%. Подручје Београда има изузетно 

1 Статистички годишњак града Београда за 2009. годину, Завод за информатику и статистику 

града Београда 

2 Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04 и 36/09) 

3 Стратегија развоја пољопривреде града до 2015. године 

1415.Г.ПР. 17

повољне услове за савремену пољопривредну производњу (клима, пољопривредно 

земљиште, водотокови, развијена прерађивачка индустрија). Од укупног броја 

становника само 2,3% се бави пољопривредом, иако територија Града располаже са 

великим површинама плодног земљишта, као и повољним природним условима за 

бављење пољопривредом. Пољопривредна производња има стратегијски значај за 

снадбевање Београда прехрамбеним производима, уз ресурсе којим обилује шира 

околина (Војводина и Шумадија). 

2.3.2 Водни ресурси 

Воде су један од најзначајнијих ресурса града Београда. Простор београдских 

општина пресеца река Дунав (50 km) и река Сава (30 km), као и њихове бројне 

притоке. На Слици 6. приказана је хидрографска мрежа ширег подручја Београда. 

Дунав је на другом месту у Европи по величини. Протиче територијом града 

Београда у дужини око 50 km, што чини 12 % укупног тока кроз Србију. При проласку 

кроз Београд, Дунав има карактеристике равничарске реке са максималном 

ширином од 1 km и дубином од 19 m. Брзина тока се креће од 3,5 до 4 km/h. У 

кориту Дунава формиране су аде (Ратно острво, Ивково острво, Грочанска ада). 

Подручјем Београда река Сава (укупне дужине 945 km) протиче у дужини од 30 km 

узводно од Обреновца до Ушћа. Протицај Саве код Београда износи 1.772 m³/s. Уз 

корито реке Саве, на читавом њеном току кроз Београд, урађени су одбрамбени 

насипи. 

Посебно су карактеристичне десне обале Саве и Дунава (шумадијски део), које 

обухватају надморске висине од 69 до 300 m, јер кроз овај део територије протиче 

више бујичних токова, различитих величина и значаја. Они представљају природне 

реципијенте површинских вода Београда: Железничка река, Топчидерска река, 

Миријевски поток, Манастирски поток, река Болечица и др. Последица режима 

бујичних токова је појава наглих и честих поплавних вода, што је условило и начин 

уређења њихових токова у оквиру непосредне градске територије. На ужем подручју 

Града, кишне воде се одводе системом колектора, чији главни правци одговарају 

топографским сливовима некадашњих потока. Тако и колектори носе имена потока: 

Мокролушки, Кумодрашки, Дубоки поток, Чубурски и Булбулдерски. 

Приобални терени дуж Саве и Дунава и њихових притока су највећим делом ниски, 

изложени штетном дејству вода. Квалитет и прописани стандарди подземних и 

речних вода су у сталном погоршању због присуства отпадних (фекалних и 

индустријских) и загађених атмосферских вода. На подручју ГУП-а, од око 115 km 

обала, изграђено је око 29 km обалоутврда и кејева, са тежиштем на уже градско 

подручје. На левој обали Саве и Дунава (сремски и банатски део) има мање 

природних водотокова, а због конфигурације терена и система заштите од великих 

вода, главни је реципијент мрежа мелиорационих канала, чије се воде преко црпних 

станица препумпавају у Дунав. Главни токови су: Галовица, Петрац, Визељ, 

Каловита и Сибница. 

Тамиш, највећа лева притока Дунава на овом подручју, је типично равничарска река, 

са честим меандрирањем и плављењем околног терена. При свом максималном 

водостају Дунав не може да прими све воде Тамиша, услед чега вода плави околни 

терен. 

Колубара је највећа и водом најбогатија десна притока Саве, на територији 

Београда, која се улива у зони санитарне заштите изворишта водовода Обреновац. 

Десетак километара низводно од ушћа почиње зона заштите изворишта београдског 

1415.Г.ПР. 18

водовода, а водозахват у Макишу је на око 25 km удаљености. Ово је од изузетне 

важности у случају акцидентних загађења, због њеног могућег негативног утицаја на 

квалитет воде ових изворишта. 

У југоисточном делу градског подручја мањи број регулисаних потока (Мокролушки, 

Кумодрашки, Булбудерски поток и Миријевска река), припадају сливу Саве и Дунава. 

Хидрографску мрежу ширег подручја Београда чине мањи речни и поточни токови 

који гравитирају према сливном подручју Колубаре (Врбовица, Барајевска река, 

Турија и Пештан, са својим притокама), непосредном сливу Саве (Баричка и 

Мислођинска река), сливу Раље и Луга, који воде дренирају према Великој Морави, 

са својим притокама, сталних и повремених водотокова. Поред површинских 

водотокова, измештених и каналисаних у зони копова, на овом подручју постоје и 

водене површине настале испуњавањем мањих и већих удубљења водом. 

Mинералне и термалне воде су ресурси који се могу користити за развој туризма, 

изградњу балнео-медицинских центара, спорт и рекреацију. На територији града 

издвајају се следеће минералне и термалне воде: Скадарлијска вода, Корачица код 

Младеновца, бања Селтерс, Обреновачка бања, Гродска и Сланачки кључ. 

Језера су такође важан ресурс. На територији града се налазе: Савско језеро «Ада 

Циганлија», Марковачко и Рабровачко језеро, језеро «Велико Блато» које се налази 

између Овче и Борче, језеро «Дубоки поток» у Барајеву, као и мале акумулације у 

Чибутковици и код Вреоца. 

Савско језеро настало преграђивањем рукавца Саве 1967. године, данас је највећи 

и најзначајнији рекреациони центар на ужем и ширем подручју Београда. На 

обалама Језера, са Макишке и са Савске стране, уређене су плаже на којима се у 

сезони купања окупи и преко 150.000 купача, посебно у данима викенда. 

На територији града налазе се бројне површинске акумулације настале 

преграђивањем истоимених потока. Најзначајније су: 

• Паригуз – налази се на територији општине Раковице, 

• Бела река – налази се на територији општине Вождовца, 

• Дубоки поток – налази се на територији општине Барајево. 

На територији града Београда и његове околине владају сложени геолошки услови 

који су проузроковали сложене хидрогеолошке прилике у појединим деловима 

терена. То подразумева да се неки од водоносних хоризоната прихрањују водом од 

падавина, неки од површинских вода и падавина, а на неким местима су терени 

безводни или се карактеришу веома слабим изданима. 

1415.Г.ПР. 19

Слика 6. Хидрографска карта шире територије Београда 

1415.Г.ПР. 20

2.3.3 Минерална богатства 

На територији града Београда налази се релативно разноврсно, а у економском 

погледу веома значајно минерално богатство. Највећу вредност имају резерве 

лигнита у Колубарском басену. Лежишта металичних минералних сировина су 

експлоатисана у ближој и даљој прошлости-жива, олово, цинк сребро и злато. 

Ниједна од ових сировина се већ дуже времена не експлоатише. Знатно мањи 

значај има група неметаличних минералних сировина: ватросталне, опекарскокерамичке 

и друге глине, кварцни пескови, шљунак, валутци и облутице алувијалног 

кварца, дијатомити, алеврити и поједине врсте грађевинског и архитектонског 

камена (кречњаци, мермерне брече, гранодиорити и друге силикатне стене, 

пешчари). На основу просторног размештаја минералних сировина, територију града 

Београда могуће је поделити на три зоне 1 : 

1. Зона града Београда са широм околином до око 20 km према југу, где се из 

неколико мањих лежишта производи камен и опекарска глина 

("Стражевица"); 

2. Зона Колубарског угљеног басена и његовог обода, где се поред угља, 

експлоатишу још и шљунак, кварцни песак, гранодиорит, кречњаци са 

доломитима, алувијални кварцни облутци и валутице, опекарске и 

ватростално-керамичке глине, и представља најзначајнију зону у погледу 

рударске производње; и 

3. Централна зона јужно од Рипња, где се експлоатишу ватростално-керамичке 

глине, кварцни и други пескови, мермерна бреча. 

Лежишта неметаличних сировина која су значајна за будући развој града су: 

• Стражевица, са око 20.000.000 m³ квалитетног кречњака, од којих се сада 

откопавају резерве од око 2.000.000 m³; 

• Танасијевића брдо - Чибутковица у општини Лазаревац са резервама од 

1.170.000 t кречњака и доломита; 

• лежиште "Петка" у општини Лазаревац, са око 2.500.000 m³ кречњака; и 

• остала лежишта - каменоломи кречњака у којима је престала експлоатација, 

али који садрже одређене количине које је потребно истражити: Бели камен 

код Велике Моштанице, Бела Река и Грабовац код Рипња, Влашко брдо код 

Раље, Ђубрине код Парцана, Граб код Кораћице, Колбине код Рушња итд.. 

Поред тога што су економски веома исплативи, екплоатација тј. производња и 

прерада минералних сировина припада групи великих загађивача животне средине. 

То се посебно односи на активности у Колубарском угљеном басену. 

Према истраживањима, на територији Београда налазе се различити геотермални 

ресурси, који се могу користити за топификацију појединих делова града, изградњу 

балнеомедицинских центара, туризам, као и за спорт и рекреацију. Делеви града, 

као што сто су Нови Београд део Земуна, Борча и остала насеља у алувијалној 

равни реке Саве и Дунава, могу да реше проблем грејања геотермалном енергијом. 

2.3.4 Шумски ресурси 

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила 2011. годину као 

Међународну годину шума на подизању свести о одрживом управљању, очувању и 

одрживиом развоју свих врста шума. 

1 Регионални просторни план административног подручја Београда-2002. година 

1415.Г.ПР. 21

На територији Београда шуме заузимају 13.513 хектара и о њима се брине Шумско 

газдинство „Београд“, које послује у саставу ЈП „Србијашуме“. У београдским 

шумама највише има јасена, цера, букве, јавора и багрема. На ужем градском 

подручју простире се 19 парк шума на 732,50 хектара. Највеће су Звездарска, 

Кошутњак и Бањичка шума. У Београду има и 64 јавна парка укупне површине 

358,51 хектара. Најпознатији су Калемегдански парк, Топчидерски парк, 

Ташмајдански парк, Парк пријатељства, Хајд парк и Пионирски парк. Јавно 

комунално предузеће „Зеленило-Београд“, поред парк-шума и паркова, на 

територији градских општина одржава још 2.236,42 хектара јавних зелених 

површина, 67.063 стабла у дрворедима и 2.474 жардињера са сезонским цвећем. 

У 2005. години дошло је до повећања укупне шумске површине у појединим 

општинама (Барајево, Вождовац, Нови Београд, Палилула, Раковица, Сопот), али и 

до њиховог смањења у другим општинама (Гроцка, Земун, Звездара, Лазаревац, 

Младеновац, Обреновац, Чукарица). 

Градске шуме су: 

• Звездара, 

• Бањичка шума, 

• Кошутњак са Топчидером, 

• Степин луг 

• Торлак, Јајинци, 

• Миљаковачка шума, 

• Макиш са Адом Циганлијом, 

• Шуме уз аутопут Београд-Загреб до Сурчина, 

• Сремачки рт, 

• Горица, 

• Липовица, 

• Авала, 

• Трешња, 

• Космај, 

• Обреновачки забран, 

• Бојчинска шума. 

На широј територији града има 14 јавних паркова, а њихово одржавање поверено је 

општинским комуналним предузећима, која истовремено брину и о осталим јавним 

зеленим површинама. Први јавни парк уређен је 1860. године на углу улица Кнеза 

Милоша и Немањине, а назван је Финансијски парк. 

Генералним планом Београда предвиђа се повећање зелених површина у Београду, 

са 11.365,27 ha (2001. године), на 20.409,91 ha (2021. године), чиме се значајно 

повећава просек површина шума по становнику. 

Стратегија пошумљавања предвиђа повећање укупне површине под шумама, пре 

свега, на рачун грађевинског подручја насеља, да би се очувало квалитетно 

пољопривредно земљиште и шуме и створили услови за стварање рекреативних 

подручја, нарочито на територији рубних општина (Барајево, Младеновац, Сопот, 

Сурчин). Стратегија пошумљавања предвиђа формирање заштитног зеленог 

прстена око градског подручја и његово повезивање путем зелених коридора са 

зеленилом на ужој градској територији. 

1415.Г.ПР. 22


Слика 7. Карта постојеће шумске вегетације шире територије Београда 1 

1415.Г.ПР. 23

2.4 ПРИВРЕДА И ДРУШТВО 

Привредну структуру Београда карактеришу делатности из терцијарно – кварталног 

сектора.Терцијарно–квартарни сектор дефинише улогу Београда као 

организационог, управног, услужног, образовног, научноистраживачког, културног 

центра. Београд као индустријски центар, заузима значајно место у ширем 

окружењу. У унутарсекторској структури индустрије града доминира прерађивачка 

индустрија. 

Основни показатељ развоја сваке привреде јесте ниво и динамика друштвеног 

производа. Друштвени производ по глави становника је посебно добар параметар за 

одређене компаније. По правилу, друштвени производ се мери за одређену државу, 

регију, или град. 

На Графикону 2. приказана је структура друшвеног производа, на основу које се 

закључује да друштвеном производу највише доприноси трговина на велико и мало 

(30,85%), затим прерађивачка индустрија (21,3%), саобраћај , складиштење и везе 

(18,06%), грађевинарство (9,69%), пољопривреда (3,35%), и категорија остало (14, 

42%). 

Графикон 2. Структура друштвеног производа Београда 1 

1 Извор: Стратегија развоја града Београда, 2008. година 

1415.Г.ПР. 24

Табела 4. Број запослених по делатностима 

ДЕЛАТНОСТ 

ПРАВНА ЗАПОСЛЕНИ 

ЛИЦА 

ГОДИШЊЕ 

Пољопривреда, лов и шумарство 475 6450 

Рибарство 8 53 

Вађење руда и камена 82 8.724 

Прерађивачка индустрија 7.344 67440 

Производња и снадбевање електричном 

енергијом, гасом и водом 

124 12.017 

Грађевинарство 3326 32.604 

Трговина на велико и мало, оправке 

моторних возила 

19.900 85.576 

Хотели и ресторани 1.341 10.278 

Саобраћај, складиштење и везе 2463 44.670 

Финансијско посредовање 543 22.786 

Активности у вези са некретнинама, 

изнамљивање и пословне активности 

11.405 57.773 

Државна управа и одбрана, обавезно 

социјално осигурање 

520 24.233 

Образовање 868 34.719 

Здраство и социјални рад 296 46.866 

Остале комуналне, друштвене и личне 

услужне активности 

15.255 25.352 

Извор: Саопштење 67/2010 1 

Од 2000. године, па до данас запажа се постепени и све бржи опоравак привреде. 

Остварен је сталан раст друштвеног производа по становнику. Долази до промене у 

привредној структури и броју запослених. Запосленост се повећала са око 430.000 

на око 650.000. Око 67% запосленог становништва је запослено у услужном сектору. 

Све више расте број запослених у самосталним делатностима. 

Табела 5. Просечне зараде за град Београд у периоду од 2001-2009. године 

ПРОСЕЧНА БРУТО ЗАРАДА 

ПРОСЕЧНА НЕТО ЗАРАДА 

ГОДИНА 

укупно привреда ванпривреда укупно привреда ванпривреда 

2001. 10.506 10.420 10.730 7.087 7.025 7.249 

2002. 15.869 15.510 16.722 11.023 10.759 11.651 

2003. 20.679 20.161 21.766 14.314 13.951 15.074 

2004. 25.941 25.770 26.279 17.802 17.693 18.018 

2005. 32.209 32.354 31.939 22.025 22.154 21.782 

2006. 40.109 40.344 39.680 27.476 27.699 27.068 

2007. 48.395 47.790 49.439 34.620 34.239 35.277 

2008. 56.011 55.466 56.919 40.089 39.788 40.591 

2009. 55.627 54.079 58.506 39.862 38.849 41.744 

Извор: Београд у бројкама 2010 

1 Завод за информатику и статистику града Београда – Статистика зарада и плата 09.09.2010. 

1415.Г.ПР. 25

Данас у друштву постоји око 40% сиромашног становништва, око 40% је на граници 

сиромаштва, око 15% се може сврстати у средњу класу, док је богатих око 4,5%, а 

0,5% чине врло богати. 

Када је реч о ширем приградском подручју, у три општине – Лазаревац, Обреновац и 

Младеновац, концентрисано је преко 85% запослених, у производно-прерађивачком 

сектору. 

2.5 ЗАКОНОДАВНИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР УПРАВЉАЊА ЗАШТИТОМ 


2.5.1 Законодавни оквир 

Законодавни оквир заштите животне средине има своје упориште у Уставу 

Републике Србије којим се дефинише право грађана на здраву животну средину, као 

и дужност грађана да штите и унапређују животну средину у складу са законом. 

Основни принципи заштите и унапређења природе дати су кроз Закон о заштити 

животне средине („Службени гласник РС бр. 135/04 и 36/09“) и Закон о заштити 

природе. Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС бр. 135/04 и 

36/09“) који обухвата следеће области: 

• Kритеријуме и услове за одрживо управљање (коришћење и заштиту) 

природних ресурса и средстава; 

• Eколошку заштиту ваздуха, воде, земљишта, шума, заштићених природних 

добара и националних паркова, заштиту од отпада, јонизујућег зрачења, буке 

и вибрација; 

• Mере и услове заштите животне средине (превентивне мере), у смислу 

националних еколошких програма и планова; просторно планирање и 

изградњу; услове за рад постројења и инсталација; еколошке стандарде 

квалитета и емисија (граничне вредности амбијента и емисија); 

• Забране и ограничења; системе управљања у заштити животне средине; 

• Стандарде технологија, производа, процеса и услуга; 

• Еколошко обележавање; 

• Мере ремедијације; 

• Системе за издавање еколошких дозвола и одобрења; 

• Мере заштите од опасних материја (производња, транспорт и руковање); 

• Мониторинг у области заштите животне средине (системи мониторинга и 

информисања); 

• Приступ информацијама и учешће јавности у доношењу одлука; 

• Економске инструменте за заштиту животне средине; 

• Одговорност за загађење животне средине; 

• Надзор и казне. 

Закон о заштити природе из 2009. године уређује заштиту и очување природе, 

биолошке, геолошке и предеоне разноврсности и утврђује следеће циљеве: 

• Заштита, очување и унапређење биолошке (генетичке, специјске и 

екосистемске), геолошке и предеоне разноврсности; 

• Усклађивање људских активности, економских и друштвених развојних 

планова, програма, основа и пројеката са одрживим коришћењем 

обновљивих и необновљивих природних ресурса и дугорочним очувањем 

природних екосистема и природне равнотеже; 

1415.Г.ПР. 26

• Одрживо коришћење и/или управљање природним ресурсима и добрима, 

обезбеђивање њихове функције уз очување природних вредности и 

равнотеже природних екосистема; 

• Благовремено спречавање људских активности и делатности које могу 

довести до трајног осиромашења биолошке, геолошке и предеоне 

разноврсности, као и поремећаја са негативним последицама у природи; 

• Утврђивање и праћење стања у природи; 

• Унапређење стања нарушених делова природе и предела. 

Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС", бр. 

135/2004 и 88/10) уређују се услови, начин и поступак вршења процене утицаја 

одређених планова и програма на животну средину, ради обезбеђивања заштите 

животне средине и унапређивања одрживог развоја интегрисањем основних начела 

заштите животне средине у поступак припреме и усвајања планова. 

Законом о процени утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС", бр. 135/2004 и 

36/2009), уређује се поступак процене утицаја за пројекте који могу имати значајне 

утицаје на животну средину, садржај студије о процени утицаја на животну средину, 

учешће заинтересованих органа и организација и јавности, прекогранично 

обавештавање за пројекте који могу имати значајне утицаје на животну средину 

друге државе, надзор и друга питања од значаја за процену утицаја на животну 

средину. 

Списак релевантних закона и прописи дат је у Прилогу 1. 

Стратешки оквир за заштиту заштиту животне средине дефинисан је кроз стратешке 

документе. Најважнији стратешки документи су: 

Национална стратегија одрживог развоја Србије усвојена је 2008. године, која 

дефинише принципе засноване на три основна стуба одрживости: животна средина, 

друштво и економија. У поглављу 5 „Животна средина и природни ресурси“, као 

секторски циљеви у области биодиверзитета, наведени су: доношење закона о 

заштити природе и ратификација међународних уговора, израда Националне 

стратегије одрживог коришћења природних ресурса и добара, израда Националне 

стратегије очувања биодиверзитета и акционог плана, повећање подручја природе 

под заштитом до 10% територије земље, успостављање биомониторинга, 

информационог система, инвентара, мониторинга биодиверзитета, контроле ГМО, 

формирање Банке гена. 

Израда Националног програма заштите животне средине започета је у оквиру 

Програма јачања капацитета животне средине у Србији, који је финансирала 

Европска комисија. Програм је усвојен од стране Владе у јануару 2010. године након 

међусекторских консултација. Поред описа стања, овај Програм дефинише и 

основне циљеве и критеријуме за спровођење заштите животне средине у целини, 

по областима и просторним целинама са приоритетним мерама заштите, услове за 

примену најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економских и других 

мера за одрживи развој и управљање заштитом животне средине, дугорочне и 

краткорочне мере за спречавање, ублажавање и контролу загађивања, носиоце, 

начин и динамику реализације, као и потребна средства за реализацију. 

Стратегија развоја Београда-нацрт из 2008. године садржи четири кључна оквира, 

од којих се први односи на очување природне и животне средине, а остали на 

економски, технолошки и социјални развој и увођење модерне и ефикасне градске 

управе. 

1415.Г.ПР. 27

2.5.2 Институционални оквир 

Да би се пратило стање животне средине и да би се правовремено реаговало на 

новонастале ситуације, неопходан је јасно дефинисан институционални оквир 

управљања заштитом животне средине. Такође, ради успешнијег спровођења 

Програма заштите животне средине на подручју Београда неопходно је остварити 

успешну комуникацију међу општинама око кључних питања која се односе на 

заштиту животне средине на територији Београда. 

Институционални оквир управљања заштитом животне средине организован је на 

три нивоа, и то на: 

• државном, 

• регионалном и 

• локалном ниву. 

На државном нивоу за заштиту животне средине задужено је Министарство 

животне средине и просторног планирања. Министартво животне средине и 

просторног планирања који предлаже зaконодавну политику из области животне 

средине и просторног планирања, дефинише основне принципе развоја, управља 

развојем животне средине и просторног планирања, предлаже и припрема 

стратешке планове за развој животне средине и просторног планирања. У оквиру 

Министарства постоје и органи управе, који имају значајну улогу у спровођењу 

законских и подзаконских прописа из области животне средине, а то су: 

• Агенција за заштиту животне средине - праћење стања чинилаца животне 

средине, катастар загађивача, израда извештаја о стању животне средине, 

сарадња са Европском агенцијом за заштиту животне средине; 

• Фонд за заштиту животне средине – финансирање акционих и санационих 

планова, припрема имплементације и развоја програма, пројеката и других 

активности; 

• Агенција за хемикалије – управљање хемикалијама и биоцидним 

производима, доношење подзаконских прописа за спровођење Закона о 

хекикалијама и Закона о биоцидним производима, води Интегрални регистар 

хемикалија. 

Затим, институције које делују на државном нивоу као самосталне организације: 

• Завод за заштиту природе Србије је стручна установа која обавља делатност 

заштите и унапређења природне баштине Србије кроз бројне делатности; 

• Републички хидрометеоролошки завод је посебна организација која обавља 

праћење, анализирање и прогнозирање стања и промена времена, климе и 

вода; 

• Институт за јавно здравље Србије «Милан Јовановић Батут» учествује у 

креирању политике здраствене заштите, стратегије, организације и развоја 

здраственог система; 

• Републички завод за статистику обавља стручне послове који се односе на 

прикупљање, обраду, статистичку анализу и објављивање статистичких 

података. 

1415.Г.ПР. 28

На регионалном нивоу у оквиру Градске управе Београда, надлежна институција 

за заштиту животне средине јесте Секретаријат за заштиту животне средине. Ова 

институција у складу са Законом о заштити животне средине и законима којима се 

уређује: 

• Заштита природе, 

• Заштита ваздуха, 

• Заштита од буке, 

• Заштита од нејонизујућег зрачења, 

• Управљање отпадом, 

• Поступање са хемикалијама, 

• Поступање са биоцидима, 

• Стратешка процена утицаја на животну средину, 

• Процена утицаја на животну средину, 

• Интегрисано спречавање и контрола загађивања животне средине, 

обавља послове заштите и унапређења животне средине. 

Секретаријат за заштиту животне средине је организован у четири сектора, и то: 

1. Сектор за праћење стања животне средине - прати квалитет животне средине, 

утицај буке, јонизујућих и нејонизујућих зрачења на стање животне средине. У 

оквиру овог сектора послује одељење за мониторинг, заштиту од удеса и 

превентивну заштиту; 

2. Сектор за планирање и управљање пројектима – бави се израдом програма и 

пројеката у области заштите животне средине, израдом и спровођењем локалног 

плана управљања отпадом, као и израдом стратешких, акционих и санационих 

планова. У оквиру овог сектора послују одељење за планове и пројекте у области 

заштите животне средине и одељење за планирање и организацију управљања 

отпадом; 

3. Сектор за управљање заштитом животне средине - бави се израдом прописа, 

праћењем и применом економских инструмената у области финансирања заштите 

животне средине, израдом програма заштите природе и управљања природним 

вредностима, издавањем дозвола за управљање отпадом, вођењем регистара 

спроведених поступака процене утицаја на животну средину и издатих дозвола и др. 

Стручне активности сектора обављају се у оквиру следећих одељења: 

• Одељење за правне и економске послове; 

• Одељење за заштиту природе и процену утицаја планова и програма на 

животну средину; 

• Одељење за процену утицаја пројеката на животну средину; 

• Одељење за издавање дозвола; 

4. Сектор за инспекцијски надзор - врши послове инспекцијског надзора над 

применом закона и других прописа у области заштите животне средине које 

Република повери граду Београду, израђује анализе, извештаје, информације и 

одговоре о питањима или пословима инспекцијског надзора. У оквиру овог сектора 

послују три одељења, и то: 

• Одељење за контролу услова и мера заштите животне средине; 

• Одељење за надзор у области заштите природних добара и управљања 


• Одељење за надзор у области заштите ваздуха и заштите од буке. 

1415.Г.ПР. 29

У склопу Градске управе налази се и Секретаријат за урбанизам и грађевинске 

послове, који врши послове усаглашавања планског развоја и дефинисања 

приоритета за планско уређење територије Генералног плана Београда до 2021. 

године и Регионалног плана административног подручја. 

Осим поменутих институција које су одговорне за заштиту и унапређење животне 

средине у Граду Београду, постоји још један број институција чије је деловање 

изузетно важно за заштиту животне средине Града. Посебно се издвајају следеће 

две: 

1. Урбанистички завод Београда има основни задатак да израђује просторне и 

урбанистичке планове, међутим, Урбанистички завод се бави и израдом значајног 

броја студија, анализа, пројеката и правилника. Ова институција организована је у 

пет сектора, од којих је за област заштите животне средине задужен Сектор за 

стратешко планирање и развој. Овај Сектор се бави израдом просторних и 

урбанистичких планова, такође учествује и у изради стратешких процена утицаја 

планова на животну средину, студија и геолошких истраживања. 

2. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда је јавно предузеће 

чији је задатак да припрема програме уређивања градског грађевинског земљишта и 

изградње објеката комуналне инфраструктуре, врши послове припремања и 

комуналног уређења грађевинског земљишта на територији Града Београда, води 

информациону основу о грађевинском земљишту и стара се о његовом коришђењу. 

Поред наведених управних органа и институција незаменљиву улогу у 

институционалном управљачком оквиру заштите животне средине има локална 

самоуправа. Локална самоуправа према Закону о локалној самоуправи („Службени 

гласник РС”, број 129/07), остварује се у општини, граду и граду Београду, односно 

јединицама локалне самоуправе. Општина је основна територијална јединица у којој 

се остварује локална самоуправа. Општина статутом и другим општим актом ближе 

уређује начин, услове и облике остваривања послова из њеног изворног делокруга. 

Према законима којима се уређује локална самоуправа и комуналне делатности, 

општина се стара о заштити животне средине, доноси програме коришћења и 

заштите природних вредности и заштите животне средине, односно локалне 

акционе и санационе планове, у складу са стратешким документима и својим 

интересима и специфичностима, обавља послове пречишћавања и одвођења 

атмосферских и отпадних вода, одржавања чистоће у градовима и насељима, 

одржавања депонија и утврђује посебну накнаду за заштиту и унапређење животне 

средине. 

Осим наведених институција, постоје и релевантне установе за обављање 

комуналних послова. То су: 

• ЈКП „Водовод и канализација“ – основна делатност је снабдевање водом за 

пиће и прикупљање и одвођење отпадних и атмосферских вода града 


• Градски завод за јавно здравље – континуирано ради на унапређењу 

организације здравствене службе у Београду, на спречавању, сузбијању и 

раној дијагностици обољевања становништва, детекцији фактора ризика 

животне средине, као и промоцији здравља и здравих стилова живота 

• ЈКП „Зеленило Београд“ - обавља послове уређења и одржавања јавних 

зелених површина, јавних санитарних објеката и производње цвећа, украсног 

биља. 

1415.Г.ПР. 30

• ЈКП „Градска чистоћа“ – основна делатност је изношење и депоновање 

смећа и фекалних материја, сакупљање, рециклажа, прерада и балирање 

секундарних сировина и чишћење јавних површина на 10 београдских 

општина. 

2.6 АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋИХ РЕЛЕВАНТНИХ ДОКУМЕНАТА 

2.6.1 Просторни план Републике Србије (ППРС) 

Територија Београда је физички дефинисана површина велике урбане структуре. 

Плански документ највишег реда за подручје Београда је Просторни план Републике 

Србије. 

Слика 8. Просторни план Републике Србије - Извод 

Територија Београда припада другој категорији загађености по подацима из 

Просторног плана РС до 2010. године (Сл. Гласник РС бр. 13/96). Просторни план 

1415.Г.ПР. 31

Републике Србије је стратешки документ оријентисан на решавање важних 

просторних проблема, за очување и заштиту животне средине. 

Основни стратешки циљеви заштите животне средине представљају: 

• Квалитетна животна средина, 

• Рационално коришћење природних ресурса, 

• Спречавање деградације природне средине (ваздух, вода, земљиште, 

вегетација); 

• Заустављање ерозије – заштита, обнова и санација стања живог света, 

очување природних предела посебне вредности и значаја; 

• Очување вредних амбијената и пејзажа. 

Придржавајући се европских стандарда посебну пажња треба усмерити на 

унапређење и заштиту животне средине коришћењем обновљивих извора енергије, 

увођењем чистијих технологија, изградњом регионалних депонија, пошумљавањем 

и сл. 

По принципима фирентинске конвенције о пределу, као и осталих актуелних 

светских и европских конвенција, неопходно је извршити систематизацију, заштиту и 

уређење културног наслеђа. 

Контролисано коришћење водних ресурса и заштита вода од нерационалне 

потрошње, загађења и неадекватног коришћења имаће посебан значај у планирању 

и имплементацији планова. 

2.6.2 Регионални просторни план административног подручја Београда 

Регионални просторни план административног подручја Београда (РПП АП 

Београда), је урађен према Одлуци Владе Републике Србије од 5. априла 2002. 

године (Сл. гласник РС бр.16). 

Регионални просторни план предвиђа планско ширење града Београда. Територију 

града треба просторно уређивати по зонама на нивоу макрозонирања и нивоу 

мезозонирања и то: 

1. Источна или ДУНАВСКО–ШУМАДИЈСКА ЗОНА око реке Дунав, која има 

тенденцију развоја пољопривреде, рибарства, ловства, туризма, рекреације и 

осталих природних потенцијала. 

2. Западна или САВСКО–КОЛУБАРСКА ЗОНА оријентисана око река Саве и 

Колубаре, која има индустријско - енергетски карактер, осим у 

пољопривредном сремском делу. 

Развојна концепција и секторски задаци су: 

• Унапређивање животне средине и квалитета становања и рада; 

• Формирање санитарних депонија - санација постојеће нехигијенске депоније 

"Винча"; 

• Санација и рекултивација постојећих нехигијенских сметлишта, 

• Решавање проблема радиоактивног и опасног отпада, 

• Сточних гробља, изградња регионалних депонија чврстог комуналног отпада 

и др. 

1415.Г.ПР. 32

Због неправилног зонирање на територији Београда формирају се ризична 

постројења, код којих може доћи до хемијских удеса већих размера. Заштитни 

зелени појасеви око индустриских објеката и комплекса нису или су местимично 

формирани, па долази до нездравог контакта индустријских објеката и зона 

намењених становању. 

2.6.3 Стратегија града Београда 

Циљеви и задаци Стратегије града Београда су: 

• Очување постојећих природних вредности, 

• Изворишта водоснабдевања, заштићених природних добра, заштитних 

појасева и сл, 

• Заштита природно вредних простора, 

• У складу са одрживим развојем и заштитом животне средине ускладити 

потенцијале и ограничења у располагању природним вредностима, 

• Рационално коришћење природних ресурса, 

• Очување шумског и пољопривредног земљиште и превентивна заштита од 

загађива, 

• Спровођење мониторинга квалитета животне средине, 

• Заштитита од загађивања изворишта водоснабдевања, природних и 

културних добара, 

• Становање, рекреацију и заштиту заштићених добара планирати у складу са 

екологијом, 

• Спровођење превентивних мера заштите, 

• Повећање степена рециклирања отпадних материја, 

• Смањење ризика од хемијских удеса у индустријским постројењима. 

Обнова и унапређење деградиране животне средине и браунфилд локација: 

• Деградирана земљишта - „еколошке црне тачке“, као што су површински 

копови и одлагалишта јаловине у Колубарском басену, депоније пепела и 

шљаке у Обреновцу и др. треба санирати и рекултивисати; 

• Уклонити „дивље депоније“; 

• Унапредити пољопривредна земљишта која су деградирана применом 

неадекватних хемијских средстава (пестицида), отпадним водама и стајским 

ђубривом; 

• Активирати систем за пречишћавање отпадних вода; 

• Применити одговарајуће мере заштите загађења ваздуха од сагоревања 

фосилних горива, првенствено мазута и лигнита у топланама и 

термоелектранама у Обреновцу и Лазаревцу; 

• У централним зонама града и дуж саобраћајница смањити ниво 

аерозагађења и буке. 

1415.Г.ПР. 33

2.6.4 Генерални план Београда 

Интегралним планирањeм приликом привођења простора намени и изградњи нових 

објеката, утврђује се стратегија заштите животне средине, применом законске 

регулативе из те области (Закон о заштити животне средине 135/04 и 36/09). 

• Заштита ваздуха и заштита од буке 

За објекте индустрије, грађевинарства, саобраћајних услуга, складиштења и других 

делатности, обавезна је израда процене утицаја на животну средину, а за 

привредне зоне, стратешка процена утицаја на животну средину у оквиру планске 

документације. 

Изградњом саобраћајне обилазнице око града и новог прелаза преко реке Саве 

смањиће се загађеност ваздуха и ниво буке. На нивоу планова нижег реда, за нову 

или реконструисану саобраћајну инфраструктуру, обезбедити заштитне зелене 

појасеве, смањити емисије из индивидуалних ложишта, стимулисати употребу 

обновљивих извора енергије, развити производњу квалитетних изолационих 

материјала и грађевинске столарије, утврдити заштитна одстојања између 

становања и других делатности, које могу негативно утицати на животну средину. 

Ускладити стандарде за заштиту ваздуха и заштиту од буке са европским 

стандардима. 

• Заштита вода и земљишта 

У подручју заштите изворишта водоснабдевања, водене површине и земљиште, 

морају бити заштићени од загађивања. 

У Зонама заштите изворишта постављају се ограде и табле са текстом упозорења. 

Одржавање и уређивање уже зоне заштите изворишта обухвата: 

• Површинско уређивање терена, 

• Уклањање нехигијенских објеката, 

• Реконструкцију, доградњу или измештање постојећих стамбених, 

инфраструктурних и привредних објеката, ради обезбеђивања потребног 

степена заштите околине изворишта, 

• Забрану грађења нових инвестиционих објеката који нису у функцији 

водоснабдевања, 

• Забрану складиштења чврстог, индустријског и опасног отпада, 

• Забрану транспорта опасних и штетних материја, 

• Забрану употребе вештачких ђубрива и хемијских средстава у 

пољопривредној производњи, и 

• Редовну контролу наменског коришћења земљишта. 

Санитарни надзор и мере заштите од загађивања примењују се на подручју шире 

зоне заштите водоизворишта: 

• Није дозвољена изградња објеката, који на било који начин могу загадити 

воду или земљиште, или угрозити безбедност цевовода и водопривредних 

објеката, 

• Забрана изградње индустријских и других објеката, чије отпадне материје 

могу загадити воду и земљиште, 

• Остале врсте привредних објеката могу се градити под условом да се у 

њиховом пројектовању и извођењу обезбеди каналисање и пречишћавање 

отпадних вода у складу са стандардима прописаним законом, 

1415.Г.ПР. 34

• Постојећи индустријски објекти морају у складу са законом обезбедити 

каналисање и пречишћавање отпадних вода, 

• У подручју шире зоне заштите, дозвољена је изградња објеката намењених 

за рекреацију и туризам, под условима прописаним законом, 

• Чврсти отпад сакупљати само на водонепропусним површинама, а трајно 

одлагање отпада обезбедити на санитарним депонијама изван шире зоне 

заштите, 

• Није дозвољена интензивна употребе пестицида, хербицида и вештачких 

ђубрива на земљишту које се користи у пољопривредне сврхе, 

• Забрањује се транспортовање и складиштење опасних и отровних материја. 

Забрањује се изградња објеката у појасу заштите, ширине 2,5 m са сваке стране, 

дуж цевовода сирове воде. 

За прикупљање отпадних вода у зонама града без канализационе мреже, користити 

водонепропусне септичке јаме. Локације за истовар цистерни са отпадним водама 

одредити посебном студијом. 

Посебним програмима и пројектима решити проблем неконтролисаног депоновања 

комуналног, грађевинског и индустријског отпада, применом домаћих и европских 

прописа и стандарда. Планом детаљне регулације и пројектом санације депоније у 

Винчи обезбедити адекватну заштиту локације. 

• Заштита од хемијских удеса и јонизујућег зрачења 

Превентивним мерама, избором одговарајуће локације која задовољава услове 

одстојања, применом мање токсичних технологија, израдом анализе опасности и 

плановима заштите од удеса остварити заштиту од хемијских удеса и загађивања 

животне средине. Превоз опасних и штетних материја, осим нафтних деривата у 

цистернама капацитета до 10 тона, дозвољено је саобраћајницама које пролазе 

кроз мање насељена подручја. 

Унапредити еколошку политику у предузећима у условима производње и у случају 

хемијских удеса. 

Посебним програмима и студијама обезбедити услове за решавање проблема 

третмана и одлагања опасног и медицинског отпада, смањење радијационе и 

хемијске опасности. 

1415.Г.ПР. 35

Tабела 6. SWOT анализа везана за животну средину на подручју града Београда 

Предности: 

Слабости: 

• Опредељеност институција за заштиту 

животне средине 

• Међусекторска сарадња 

• Висок степен биолошке и геолошке 

разноврсности територије града Београда 

• Традиција бављења пољопривредном 

производњом; 

• Довољна количина водних ресурса 

• Значајни потенцијали природних ресурса 

• Очувана животна средина у приградским 

општинама (Барајево, Гроцка, Младеновац и 

Сопот) 

• Заштићена природна и културна добра 

• Значајне пејзажне вредности и предеоне 

целине појединих делова на територији 

Београда 

• Сет „зеленог пакета“ закона у области 

заштите животне средине усаглашени са 

директивама ЕУ 

• Еколошка свест грађана није на високом нивоу 

• Прекомерно загађење ваздуха у централним градским зонама 

• Прекомерно загађење ваздуха и земљишта у индустријским зонама 

енергетских објеката и зонама површинских копова 

• Губитак осетљивих природних станишта 

• Прекомерна експлоатација природних ресурса (шуме, подземне воде 

итд.) 

• Прекомерно загађење водних ресурса 

• Недостатак инфраструктуре у области животне средине 

(пречишћавање отпадних вода, третман и одлагање отпада, рециклажа 

и компостирање итд.) 

• Низак степен обухваћености јавним канализационим системом 

• Недостатак подстицајних мера за смањење загађења на територији 

Града 

• Непокривеност урбанистичким плановима 

• Недовољан надзор над спровођењем прописа 

• Ниска енергетска ефикасност у производњи, дистрибуцији и потрошњи 

енергије 

• Недовољна одговорност грађана 

• Низак ниво свести о предностима и значају коришћења обновљивих 

извора енергије и еколошке свести уопште 

• Недовољна примена система управљања животном средином у 

складу са захтевима ISO 14001 и EMAS-a 

• Недовољно дефинисан систем финансирања заштите животне средине 

• Недовољан институционални капацитет за заштиту животне средине 

• Недовољно спровођење закона, планова и програма у области 

заштите животне средине 

1415.Г.ПР. 36

Шансе/Могућности: 

Претње: 

• Мотивисање грађана да учествују у 

одлучивању и остваривању права на 

информације о стању животне средине 

• Активно укључивање медија у проблематику 

одрживог развоја и заштите животне средине, 

образовање новинара и јасна уређивачка 

концепција, како јавног радиодифузног 

сервиса тако и осталих медија у 

информисању о стратешки важним 

сегментима одрживог развоја и екологије ради 

постизања општег развоја 

• Успостављање ефикасног информационог 

система за заштиту животне средине, који ће 

обезбедити податке и информације о статусу 

и заштити животне средине доступне 

доносиоцима одлука и широкој јавности 

• И даље усклађивање домаће законске 

регулативе са директивама ЕУ 

• Сталан мониторинг и праћење стања и 

квалитета животне средине на територији 

Града (повећан број мерних места) 

• Модернизација и приватизација привреде и 

увођење нових технологија 

• Увођење концепта чистије производње 

• Унапређење енергетске и сировинске 

ефикасности 

• Већа употреба обновљивих извора енергије 

• Недовољна сарадња привреде и надлежних институција у области 

заштите животне средине 

• Неусклађеност закона и прописа 

• Преклапање надлежности институција 

• Споро јачање институција и недовољна хоризонтална координација 

• Успоренији привредни развој 

• Неразвијена еколошка свест грађана; 

• Немогућност грађана да плате реалну цену комуналних услуга 

• Загађење воде, ваздуха и земљишта 

• Нелегална градња 

• Лоша казнена политика. 

1415.Г.ПР. 37

3. ПРИВРЕДНИ СЕКТОРИ (ДЕЛАТНОСТИ) – ПРИТИСЦИ 

Привредни потенцијал Београда чине 50.594 привредних друштава и преко 55.000 

предузетника. 

У структури привреде, посматрано по важнијим економским индикаторима (укупан 

приход, добит), доминантно је учешће индустрије, трговине, финансијских и других 

услуга, саобраћаја, телекомуникација и грађевинарства. Са учешћем у друштвеном 

производу и у броју запослених, од преко 30%, Београд има одлучујући утицај на 

привредни живот Србије и представља индустријски најразвијенију зону у земљи. То 

је предност, али и обавеза, да реализујући позитивне промене у привредном и 

укупном животу утиче на бржи развој и виши стандард живота. 

Привреда се сматра основним вештачким (андрогеним) извором загађења животне 

средине. Загађење ваздуха, воде и земљишта на територији Града Београда потиче 

од многобројних извора, а главни су велика концентрација становништва, 

индустрија, енергетика, пољопривреда, саобраћај, туризам и др. Нетретиране 

индустријске и комуналне отпадне воде, процедне воде из депонија и сметлишта, 

као и дренажне воде из пољопривреде, представљају кључне изворе загађења вода 

у Београду. 

Главни извори загађивања ваздуха су термоелектране, топлане, рафинерија нафте, 

хемијска индустрија, саобраћај, депоније отпада, итд. 

Квалитет земљишта угрожен је неадекватним одлагањем отпада, експлоатацијом 

минералних сировина, контаминацијом из индустријских комплекса, саобраћајем, 

неконтролисаним корићењем ђубрива и пестицида у пољопривреди и слично. 

У широј зони Београда лоцирана су три најснажнија комплекса хемијске индустрије 

(Панчево, Шабац и Барич), интензивна површинска експлоатација лигнита 

(Лазаревац), производња енергије (Обреновац, Велики Црљени). 

Степен загађења и други неповољни утицаји на животну средину нису хомогено 

распоређени на подручју града, већ зависе од локалних природних услова и 

антропогених чинилаца. 

Индустријска производња доприноси загађењу животне средине на више начина, а 

њен негативан утицај и њен допринос загађењу животне средине огледа се у 

емисијама загађујућих материја, високом степену генерисања отпада, примени 

застарелих технологија, ниској енергетској ефикасности, нерационалном коришћењу 

сировина. 

Велики број постројења је генерално у лошем техничком стању, а општи проблем 

представља слаба оптимизација процеса и одржавања, недостатак опреме и 

постројења за смањење загађења (нарочито постројења за третман отпадних вода, 

отпадних гасова) и неадекватно управљање отпадом. 

Већина индустријских предузећа није увела систем управљања заштитом животне 

средине, нити је примењен концепт најбољих доступних техника (Best Available 

Techniques, BAT), као основе за добијање интегрисане дозволе. Велики проблем је и 

непостојање стратегије и подстицајних мера за увођење чистије производње и 

непостојање ефикасне стимулативне политике за смањење индустријског загађења. 

У процесима приватизације нису разрађени механизми за решавање проблема 

наслеђеног загађења, тј. штете нанете животној средини и испуњавање обавеза 

заштите животне средине. 

1415.Г.ПР. 38

Постоји велики потенцијал за побољшање енергетске ефикасности у индустријском 

сектору. Енергетска ефикасност у индустрији је троструко нижа од светског просека, 

а непропорционално је висок степен стварања индустријског отпада по јединици 

производа и нерационалног коришћења сировина (Извор: Национална Стратегија 

одрживог развоја). 

Сектор енергетике је други значајaн извор загађења човекове околине. 

Термоенергетски објeкти, као што су електране и топлане се сматрају највећим 

загађивачем ваздуха на територији града Београда. 

Загађивање животне средине може се јавити практично у свим секторима 

енергетике и у свим фазама, од производње до потрошње. У случајевима када нису 

предузете адекватне мере заштите, долази до деградације и нарушавања квалитета 

свих медија животне средине (ваздух, земљиште, вода). Узрок оваквог стања је 

технолошка застарелост свих делова енергетског система, што не само да 

условљава ниску енергетску ефикасност, већ представља и озбиљан извор 

загађења животне средине. Квантитет домаћих енергетских сировина је ограничен и 

углавном лошег квалитета, зависност од увоза фосилних горива је висока. 

Неадекватно одржавање инфраструктуре је вишегодишњи проблем, ценовна 

политика је неодржива, нарочито у електропривреди, где је ефикасност система 

производње и потрошње енергије ниска. Не постоји ефикасно уређен правни оквир, 

ни стимулативна политика за подстицај примене обновљивих извора енергије, а 

припремљеност сектора за либерализацију и увођење конкуренције је мала. 

Недовољна је опремљеност и ефикасност термоенергетских постројења са 

уређајима за смањење емисија загађујућих материја. Она су још увек велики 

загађивачи (на територији градске општине Обреновац и Лазаревац), иако се 

последњих година чине значајни напори на побољшању стања и врше све већа 

улагања у заштиту животне средине, уградња електрофилтера и континуално 

мерење емисије. Загађење обухвата емисије SО 2 , NО 2 , CО 2 , чађи, прашкастих и 

других материја. У близини рударских басена присутна је деградација и 

контаминација земљишта и деградација простора у заштићеним природним 

добрима. 

У пољопривреди је присутан проблем органског загађења услед неодговарајућег 

управљања на великим сточним фармама и загађење пољопривредног земљишта 

услед неправилног поступања са хемијским средствима за заштиту биља и 

минералним и органским ђубривима које се користе у пољопривреди. 

Изостанак аспекта заштите животне средине у оквиру просторног и урбанистичког 

планирања довео је до погоршања животних услова у урбаним областима. 

Што се тиче саобраћаја он представља једног од највећих извора загађења ваздуха 

и земљишта и један од највећих проблема града, од чијег решавања зависи даље 

функционисање града. 

3.1 ИНДУСТРИЈА 

Применом класификације делатности у Републици Србији од 2001. године, 

индустрија обухвата три сектора и то: Б - Вађење руде и камена, Г - Прерађивачку 

индустрију и Д - Производњу и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом. 

1415.Г.ПР. 39

Структура привреде Београда 

Прерађивачка индустрија 

Вађење руда и камена 

Произвoдња и дистрибуција елeктричне 


44% 

47% 

9% 

Графикон 3. Структура привреде Београда 1 

Индустрију Београда представља преко 116.000 радника запослених у 6.189 

предузећа и 8.242 предузетника (радњи), која остварују 22,5% друштвеног 

производа привреде Београда. У сектору прерађивачке индустрије, који у укупној 

индустрији Београда учествује са 47,1%, заступљена је: 

• Производња прехрамбених производа и пића 

• Производња хемикалија и хемијских производа 

• Производња моторних возила и приколица 

• Производња машина и уређаја, сем електричних 

• Производња целулозе, папира и прерада папира 

• Издавање, штампање и репродукција записа 

• Производња електричних машина и апарата 

• Производи од гуме и пластике 

• Производи од неметалних минерала 

• Производња металних производа сем машина 

• Производња текстилних предива и тканина 

• Производња одевних предмета и крзна 

• Производња коже, предмета од коже и обуће 

• Производи од дрвета и плуте, сем намештаја 

• Производња кокса и деривата нафте 

• Производња основних метала 

• Производња канцеларијских и рачунарских машина 

• Производња радио, ТВ и комуникационе опреме 

• Производња прецизних и оптичких инструмената 

• Производња осталих саобраћајних средстава 

• Производња намештаја и разноврсних производа 

• Рециклажа. 

1 Извор: Статистички годишњак Београда 2009. године, Завод за информатику и статистику 

1415.Г.ПР. 40

Највеће индустријске зоне у Београду садрже највеће индустријске објекте и 

потенцијално највеће загађиваче животне средине, а налазе се у подручју Лука 

Београд-Ада Хуја, Панчевачки рит, Нови Београд, Горњи Земун и Раковица. На 

подручју града Београда постоји више десетина хазардних индустрија и постројења, 

које користе, складиште или производе опасне материје, као што су: Галеника, 

Југопетрол - Чукарица и друге. 

Додатно, становништво Београда је угрожено великим хемијским комплексима у 

Панчеву и Баричу, који због своје близине представљају знатну, још увек 

неквантификовану, опасност за поједине делове Београда. Од хемијских удеса у 

Панчевачкој индустријској зони највише су угрожени североисточни делови општине 

Палилула (Сланци, Велико Село, Вишњица, Карабурма). Од евентуалних хемијских 

удеса у комплексу Барича, највише су угрожени југозападни делови општине 

Чукарица (Умка, Остружница, Сремчица). 

Што се тиче емисија загађујућих супстанци у ваздух, главни извори емисије долазе 

од већих индустријских објеката, односно система за добијање топлотне енергије у 

индустријским објектима (котларнице и ложишта). У Табели 7. дат је списак 

најзначајнијих идустријских загађивача ваздуха на територији града Београда. 

Табела 7. Најзначајнији индустријски загађивачи ваздуха у Београду 

Делатност Назив Локација - Општина 

Галеника 

Батајнички друм, Земун 

ХЕМИЈСКА Dahlia 

Батајнички друм, Земун 

ИНДУСТРИЈА Грмеч 

Аутопут, Земун 

И Грмеч - Балкан 

Панчевачки пут, Палилула 

МЕТАЛУРГИЈА Рафинерија - Београд 

Панчевачки пут, Палилула 

Букуља 

В. Косановића, Зведара 

Извор: Еколошки атлас Београда 

У Београду постоји преко 150 директних испуста индустријских отпадних вода и оне 

чине 50% укупног загађења које се испусти у Саву и Дунав на територији града. 

Најчешће и најзначајније количине отпадних вода индустрије потичу из 

прехрамбене, хемијске индустрије, металопрерађивачке, металохемијске, кожарске, 

папирне индустрије. Сам састав, квалитет и количина отпадних вода је 

специфичност саме индустрије. 

Само 15% индустријских постројења има одговарајуће предтретмане, док остала 

испуштају непречишћене отпадне воде у градску канализацију или директно у 

водотокове. 

Садашње стање управљања отпадом у индустрији карактерише лоше наслеђе и 

лоша пракса, па се отпад одлаже, уместо да се њиме управља. Правилно 

управљање отпадом зависи од добре администрације и организације, али такође 

захтева одређена финансијска средства и активно учешће обученог особља. 

Систематизовани подаци о емисијама загађујућих материја из појединих привредних 

субјеката који се налазе на територији Београда садржани су у оквиру Регистра 

извора загађивања животне средине на територији Републике Србије и тим 

регистром су обухваћена само предузећа за која се издаје интегрисана дозвола. 

Регистар извора загађивања животне средине на територији Републике Србије води 

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије. Међутим систематско и 

контнинуално праћење емисија загађујућих материја из привредних субјеката (за 

чији рад се не захтева интегрисана дозвола) на територији Београда не постоји, као 

1415.Г.ПР. 41

ни подаци о количини и врстама загађујућих материја које се емитују у животну 

средини, нити постоје подаци о количини генерисаног отпада из привредних 

субјеката. 

У поступку израде је Локални регистар извора загађивања на територији Београда 

који ће на систематизован начин обухватити податке и информације о изворима 

загађења животне средине, врстама и количинама загађујућих материја које се 

емитују, билансима емисија и локацији сваког загађивача у простору. 

3.1.1 Прехрамбена индустрија 

Прехрамбена индустрија је озбиљан загађивач животне средине, нарочито због 

испуштања непречишћених отпадних вода богатих биоразградивим органским 

загађењем, мастима и високим садржајем суспендованих материја у градску 

канализацију или реке Саву и Дунав. Са отпадним водама се из погона избацују и 

чврсте загађујуће материје, адитиви, хемикалије и средства за чишћење која се 

користе у производном поступку. Само већи погони имају уграђене системе за 

предтретман отпадних вода, а постројења за коначно пречишћавање је мало. 

Изграђена постројења за пречишћавање отпадних вода углавном не функционишу 

ефикасно, а многа од њих су ван погона и руинирана. Поступање са споредним 

производима у прехрамбеној индустрији је крајње незадовољавајуће. Многи 

драгоцени споредни производи, нпр. крв из кланица, сурутка из производње млека, 

органски талози и вишак квасца из погона пивара, винарија и дестилерија, избацују 

се са отпадним водама, чинећи највећи део њиховог загађења. Поступање са 

органским отпадом је такође незадовољавајуће, јер се он одлаже на депонијесметлишта, 

а његовим разлагањем настају гасови стаклене баште. 

Мали је проценат пречишћавања отпадних вода из месне индустрије пре коначног 

испуштања у природни реципијент или градску канализацију, а велики број 

предузећа нема решено питање уклањања кланичног отпада и конфиската на 

адекватан начин. У индустријској преради млека настају отпадне воде које садрже 

сурутку и адитиве, као и хемикалије које се користе за прање погона. 

3.1.2 Хемијска и фармацеутска индустрија 

Производња хемикалија и хемијских производа и вештачких и синтетичких влакана 

је важна област индустрије Београда, друга по заступљености након производње 

прехрамбених производа и пића. Приходи овог сектора су значајни, као и 

запосленост и удео у укупном увозу и извозу. На подручју града постоји више 

десетина хемијских индустрија и постројења који користе, складиште или производе 

опасне материје. Неке од њих се налазе, или су се налазиле у самом централном 

градском језгру (Дуга, Галеника, Југопетрол-Чукарица и друге). 

Слабе тачке овог сектора са аспекта заштите животне средине су недовољна 

енергетска и сировинска ефикасност, висок ниво генерисања индустријског отпада 

по јединици производа, примена застарелих технологија, дотрајалост постројења и 

непостојање адекватних технологија и опреме за смањење емисија загађујућих 

материја. Мали је број предузећа која су увела и примењују систем управљања 

животном средином. Претежно се примењује приступ финалног третмана отпадних 

токова, док је решавање узрока настајања проблема у технолошком процесу врло 

ретко. У процесу приватизације проблеми заштите животне средине нису адекватно 

третирани. 

Хемијска индустрија Београда је у лошем стању, примењене технологије су далеко 

од BAT-а (Best Available Techniques), изузев фармацеутске индустрије и појединих 

1415.Г.ПР. 42

позитивних примера. Проблем представља загађење земљишта и воде 

неприкладним складиштењем хемикалија, које нису употребљене и загађење 

ваздуха, воде и земљишта неконтролисаном и неадекватном употребом опасних 

хемикалија. Предузећа хемијске индустрије су врло осетљива са аспеката 

безбедности процеса и ризика од хемијског удеса. Мониторинг емисија загађења 

животне средине, или не постоји, или је неадекватан. 

Квалитет ваздуха угрожен је емисијама загађујућих материја (СО, СО 2 , SO x , H 2 S, 

CS 2 , NO x , N 2 O, халогени и њихова једињења, жива, продукти непотпуног сагоревања 

међу којима су и угљоводоници, испарљива органска једињења, органосиликатна 

једињења, прашина, пепео, алкални и тешки метали, азбест итд.). 

Посматрани сектор испушта велике количине отпадних вода са високим 

концентрацијама токсичних материја, амонијака, разних киселина, емулгованих 

масти и уља, детерџената, честица итд. Нема шире примене савремених система за 

прање опреме и погона. Отпадне воде се углавном без икаквог претходног третмана 

испуштају у градску канализацију или директно у водотокове Саву и Дунав. 

Фармацеутска индустрија је врло значајан део хемијске индустрије због запаженог 

учешћа у структури обима производње, извоза, запослености, прихода и профита. 

На територији Београда налази се Галеника а.д. која у укупној фармацеутској 

производњи Републике Србије учествује са 27,3% 1 . Већина фармацеутских фирми 

на територији Београда је увела или ради на увођењу система квалитета, односно 

примењује принципе добре произвођачке и лабораторијске праксе. Међутим не 

постоје одговарајући погони за третман фармацеутског отпада, тако да све водеће 

фармацеутске компаније извозе отпад ван граница Републике Србије (Извор: 

Стратегија увођења чистије производње у Републици Србији). 

Узроци проблема (индустрија): 

• ниска енергетска и сировинска ефикасност и непропорционално висок ниво 

• стварања индустријског отпада по јединици производа; 

• недовољан и неадекватан мониторинг емисија загађења животне средине; 

• непоштовање прописа којим су дефинисани захтеви квалитета отпадних вода 

које се упуштају у реципијент; 

• непоштовање граничних вредности емисија загађујућих материја у ваздух из 

• индустријских објеката; 

• застареле технологије, дотрајалост постројења и неадекватно управљање 

• животном средином у индустријским постројењима; 

• непостојање адекватних технологија и постројења/уређаја за пречишћавање 

• отпадних вода и гасова; 

• недостатак стратегије и недовољно подстицање индустрије за увођење чистије 

производње; 

• непостојање стимулативне политике за смањење индустријског загађења; 

• мали број предузећа која су увела и примењују систем управљања заштитом 

• животне средине (ISO 14001); 

• у процесу приватизације не постоје разрађени механизми за решавање 

проблема наслеђеног загађења, односно штете нанете животној средини и 

• испуњавање обавеза заштите животне средине; 

1 Извор: Стратегије увођења чистије производње у Републици Србији 

1415.Г.ПР. 43

• неадекватно управљање индустријским отпадом, укључујући и опасни; 

• неадекватно управљање хемикалијама. 

Утицај на животну средину (индустрија): 

• повећане имисије СО 2 , NО x , VOC, PAH и других загађујућих материја у ваздуху у 

околини индустријских зона; 

• деградација и загађење земљишта, површинских и подземних вода опасним 

• материјама; 

• загађење земљишта, површинских и подземних вода отпадним водама из 

• индустрије; 

• смањење расположивих природних ресурса. 

1415.Г.ПР. 44

Табела 8. SWOT анализа за област индустрије на подручју града Београда 

СНАГЕ 

• Опредељеност институција за побољшање квалитета животне средине на територији 

града 

• Очувана животна средина у ванградским подручјима без извора загађивања 

(Општине Барајево, Сопот и Гроцка) 

• У изради Локални регистар извора загађивања животне средине (II фаза) на 

територији Београда 

• Еколошка инспекција враћена у састав Секретаријата за заштиту животне средине 

Градске управе града Београда 

ШАНСЕ 

• Увођење норми и стандарда ЕУ и усклађивање домаће законске регулативе са 

регулативом ЕУ 

• Извршена рекултивација и санација деградираног земљишта у индустријским 

комплексима и предузете мере за спречавање загађења земљишта 

• Обезбеђење адекватног мониторинга емисија загађујућих материја из индустријских 

комплекса 

• Модернизација и приватизација привреде 

• Увођење концепта чистије производње у индустрији 

• Усаглашавање емисија загађујућих материја из индустрије са законски прописаним 

вредностима 

• Адекватно управљање индустријским отпадом у складу са прописима 

• Унапређење енергетске и сировинске ефикасности у индустрији 

• Увођење система управљања енергијом (енергетског менаџмента) и система 

еколошког менаџмента у већем броју привредних предузећа 

• Јачање капацитета еколошке инспекције 

СЛАБОСТИ 

• Загађење земљишта у индустријским комплексима 

• Неадекватно управљање индустријским отпадом 

• Низак степен пречишћавања индустријских отпадних вода 

• Прекомерно загађење ваздуха у индустријским зонама 

• Недостатак инфраструктуре у области животне средине у 

индустрији 

• Недостатак финансијских подстицаја за смањење 

загађења у индустрији 

• Ниска енергетска и сировинска ефикасност у индустрији и 

генерисање великих количина отпада 

• Мала заинтересованост за примену система управљања 

животном средином у складу са захтевима ISO 14001 или 

ЕМАS-а 

• Мали број предузећа која примењују концепт чистије 

производње 

• Недовољно образовање привредних субјеката о 

обавезама које проистичу из законске регулативе и 

њихова непотпуна примена 

ПРЕТЊЕ 

• Неразвијеност индустрије и недостатак финансијских 

средстава за инфрастуктуру 

• Покретање индустријске производње са застарелим 

технологијама 

• Недовољна сарадња привреде и надлежних институција 

• Преклапање надлежности институција 

• Недостатак средстава за смањење загађења из 

индустријских објеката и њихово ненаменско трошење 

• Непоштовање прописа из области заштите животне 

средине 

• Веома висока улагања која су потребна за изградњу 

постројења за пречишћавање индустријских отпадних 

вода 

1415.Г.ПР. 45

3.2 ЕНЕРГЕТИКА 

Енергетски сектор је кључан, како са становишта економског развоја, тако и у односу 

на решавање многих важних проблема животне средине. 

Оцена постојећег стања енергетике на територији града Београда је да оно није 

задовољавајуће ни у погледу расположивих енергетских ресурса (велика зависност 

од увоза течних и гасовитих горива), нити у погледу ефикасности њихове потрошње 

(велики губици у трансформацијама, преносу и дистрибуцији, као и у финалној 

потрошњи енергије). 

Производња и коришћење енергије на подручју града изазива прекомерно загађење 

животне средине, нарочито у његовом централном делу и насељима у којима се 

врши експлоатација сировина и производња електричне енергије. Велики проблем 

представља и одсуство континуалних мерења емисија загађујућих материја из 

електроенергетских постројења, као и непостојање стимулативне политике за 

смањење загађења у енергетском сектору. Удео у коришћењу обновљивих и 

алтернативних извора у производњи енергије је занемарњив. 

Потрошња енергије, гаса и нафтних деривата у Београду је велика и чини преко 

четвртине укупне потрошње у Србији, која из домаћих извора нафте и гаса покрива 

једва једну десетину укупних потреба. Ипак поред тога што је велики потрошач град 

Београд је и велики произвођач енергије (преко половине електричне енергије 

произведене у Србији произведе се на територији града Београда, а потроши само 

четвртина). При томе су и производња и коришћење појединих видова енергије у 

Београду неефикасни у поређењу са савремено уређеним градским структурама у 

Европи. 

У производњи топлотне енергије користе се бројна котловска постројења, која су и велики 

загађивачи ваздуха. У транспорту топлотне енергије, у системима централног грејања, 

долази до губитака и енергије и воде, јер је изолованост топловода неадекватна. Није 

довољно развијена ни гасоводна инфраструктура. 

Енергетска ефикасност у Београду (мерена индикаторима потрошње енергије по 

становнику или друштвеном производу) је ниска и неколико пута мања него у развијеним 

земљама Европе. Неефикасна потрошња енергије нарочито је присутна у индустрији и 

сектору широке потрошње топлотне и електричне енергије у домаћинствима и зградама. 

Енергетски индикатори у индустрији показују неколико пута већу потрошњу енергије по 

јединици производа него у развијеним земљама. Потрошња енергије за грејање 

станова је висока, термоизолација, нарочито на раније изграђеним објектима, је слаба, 

а топлотни губици у зградама су знатно изнад савремених стандарда Европске Уније. 

Потрошња енергије у Београду чини преко 30% укупне потрошње финалне енергије, а око 

2/3 те енергије се троши на загревање домаћинстава, па је у овом сектору и највећи 

потенцијал за унапређење енергетске ефикасности. Обновљиви извори енергије за 

грејање домаћинстава се готово и не користе (уколико се изузме коришћење огревног 

дрвета у старим системима грејања). У новоизграђеним објектима се више пажње 

поклања изолацији самих објеката, али се и даље користе системи грејања који нису 

базирани на обновљивим изворима енергије. У плану Секретаријата заштите 

животне средине, Градске управе града Београда је финасирање и израда пројеката 

који предвиђају коришћење обновљивих извора енергије (соларна енергија, 

топлотне пумпе) што ће свакако бити подстицај за даље коришћење и увођење ових 

система у масовнију употребу. 

1415.Г.ПР. 46

Јавна расвета у Београду је неефикасна, без адекватног даљинског управљања радом и 

интезитетом осветљења. Слична ситуација је и са осталим системима градске 

сигнализације, осветлењем објеката, билборда, семафорима, итд. У граду не 

постоје фотонапонски ситеми који би били у функцији осветљења. Позитиван помак 

је одлука града Београда да се осветлење на шеталишту на Ади Хуји замени Лед 

осветлењем са фотонапонским извором напајања (Извор: Локални еколошки 

акциони план градске Општине Палилула) 

Неефикасна потрошња енергије је и у сектору саобраћаја у Београду, превасходно услед 

неадекватне организације и саобраћајне инфраструктуре, али и због застарелог 

возног парка. На основу података ГСП «Београд» просечна старост возног парка је : 

за аутобусе 8,81 година, за трамваје 31,26 година и тролејбусе 6,04 година. 

Потрошња енергије у пољопривреди је висока, углавном због застарелих технологија 

за прераду производа и пољопривредне механизације. 

Последњих година у „Електропривреди Србије“ чине се напори у унапређењу стања 

у области животне средине као и смањењу негативног утицаја електроенергетских 

постројења на животну средину. У току је имплементација пројекта „Развој система 

за управљање заштитом животне средине (ЕМS) за Електропривреду Србије“. 

Пројекат је започет децембра 2004. године, ради обуке стручних тимова ЕПС-а за 

развијање и побољшање система управљања заштитом животне средине и 

увођења стандарда ISO 14001. Примена стандарда ISO 14001 обезбедила би 

рационално коришћење природних ресурса и свела на минимум ризик по здравље 

људи, животну средину и материјална добра. 

Систем управљања заштитом животне средине према захтевима стандарда ISO 

14001 уведен је у ТЕ „Никола Тесла“ А и Б и РБ „Колубара“. 

3.2.1 Емисије загађујућих материја из термоелектрана 

На територији Београда налазе се највећи произвођачи електричне енергије у 

Србији, то су: Термоелектрана «Колубара» у великим Црљанима и Темоелектране « 

Никола Тесла А» и Термоелектрана «Никола Тесла Б» у Обреновцу. Поред тога што 

су највећи произвођачи енергије, термоелектране су и највећи загађивачи животне 

средине у Београду, из њих се емитује највећи део укупних емисија угљендиоксида 

на територији града. Највећи проблеми заштите животне средине у 

термоенергетском сектору, јављају се у раду електрофилтера (којима се регулише 

загађење ваздуха честицама из димног гаса), у емисији сумпор -диоксида и азотних 

оксида из димних гасова термоелектрана. Taкође значајни су утицаји које депоније 

пепела имају на ваздух, земљиште и подземне воде, као и утицаји на површинске 

воде услед испуштања расхладних вода из процеса хлађења. 

Лигнит, који је доминантна врста угља на подручју Београда, највише се користи у 

производњи електричне енергије. Као продукт сагоревања настају огромне количине 

пепела и шљаке која се депонују на отворена одлагалишта, а у атмосферу се 

емитују сумпор-диоксиди SO 2 , оксиди азота NO x , угљен моноксид СО и угљен 

диоксид СО 2 , честице летећег пепела (посебно честице пречника

На депонији се врши механичко таложење пепела из суспензије пепела и воде, а 

често услед ветрова долази до развејавања пепела са депонија (еолска ерозија 

пепела), што је једна од најтежих последица рада термоелектрана са аспекта 

заштите животне средине. Преливне и дренажне отпадне воде са депоније пепела 

ТЕНТ А се испуштају директно, а са депоније ТЕНТ Б индиректно, преко канала 

Вукућевца у реку Саву. Будући да се извориште за снабдевање водом за пиће града 

Београда налази низводно од ТЕНТ А и ТЕНТ Б, питање испуштања воде са 

депоније је од посебне важности. 

Мере заштите од развејавања пепела које се спроводе у ТЕНТ-у подразумевају 

биолошку рекултивацију депонија, систем прскалица за квашење насипа и заливање 

травнатог покривача, систем топова за квашење сувих површина унутар равног 

дела депоније као и дренажни бунари по целом обиму депонија и дренажни канал 

око депоније. Ипак примена постојећих технологија још увек не обезбеђује потребан 

ниво заштите од развејавања пепела. 

На загађеност ваздуха и подземних вода нарочито утиче начин транспорта и 

одлагања пепела и шљаке од термолектрана до депонија. У термоелектрани 

«Никола Тесла» је за транспорт пепела и шљаке до 2009. године коришћена 

технологија хидрауличког транспорта. Њоме, нажалост, није обезбеђен потребан 

ниво заштите површинских и подземних вода, па је у току 2009. године започето са 

преласком на нову технологију-маловодни транспорт и одлагање пепела и шљаке. 

Овим поступком добијаће се велике количине електрофилтерског пепела који се 

може користити као секундарна сировина у изградњи подлоге за путеве и у 

грађевинској индустрији. 

ТЕНТ А и ТЕНТ Б су велики потрошачи воде. Поред технолошке воде, која се 

користи у систему вода-пара, велика је и потрошња техничке воде, која се захвата 

из реке Саве. 

Током процеса производње електричне енергије настају велике количине отпадних 

вода. Савска вода која се користи за хлађење у кондезаторима се након тога 

повратним тунелом испушта у реку Саву. Ова вода је веома оптерећена термичким 

загађењем (велике емисије отпадне топлоте). Зауљене отпадне воде у погонима 

ТЕНТ-а настају као последица повремених и сталних цурења минералних уља у 

току редовног рада и ремонта. У циљу спречавања ширења уљаних мрља у реци 

Сави је постављена пливајућа завеса. 

Редовне контроле површинских и подземних вода у околини ТЕНТ А и Б врше се по 

програму који је усаглашен са ЈКП „Београдски водовод и канализација“. 

Утицај рада постројења ТЕНТ-а на квалитет реке Саве огледа се једино у повећању 

температуре (до 3 о С) реке низводно од погона ТЕНТ-а. 

3.2.2 Емисије загађујућих материја из извора даљинског грејања 

У оквиру система даљинског грејања, ЈКП ,,Београдске електране“ производе 

топлотну енергију у котловима, врше дистрибуцију кроз топловодну цевну мрежу, 

испоручују и мере топлотну енергију потрошачима. 

Сам град, као велики урбани центар, представља великог потрошача топлоте за 

грејање коју, поред централизованих извора добија и из индивидуалних извора на 

бази електричне енергије, угља, течних горива, гаса и огревног дрвета. 

1415.Г.ПР. 49

оксиди у износу око 800 mg/m 3 , док угљен-диоксид настаје у количини од 270 g/m 3 

димног гаса. При сагоревању угља у котловима као доминантне загађујуће материје 

настају сумпорни (око 2.200 mg /m 3 ) и азотни оксиди (око 200 mg/m 3 ), али и пепео 

(око 500 mg/m 3 ) који се емитује у атмосферу, а већим делом се мора одлагати у 

виду чврстог отпада, као и угљен диоксид у количини од око 230 g/m 3 димног гаса. 

У Табели 9. дате су просечне вредности загађујућих материја у ваздуху у околини 

топлана у току 2009. године. 

1415.Г.ПР. 

51

Табела 9. Просечне вредности концентрације загађујућих материја у околини београдских топлана за 2009. годину 

Мерно место 

Врста 

горива 

Сумпор-диоксид (μг/м 3 ) Азот-диоксид (μг/м 3 ) Чађ (μг/м 3 ) 

Граничне вредности имисија (ГВИ) за 24h 150 85 50 

1. ТО Нови Београд 

I II III IV XII I II III IV XII I II III IV XII 

Средње месечне концентрације Гас, 33,57 31,09 22,9 22,94 22,22 23,19 20,28 18,84 18,29 19,20 31,99 23,74 21,29 20,71 22,09 

Број дана преко ГВИ 

2 2 

2. ТО Баново Брдо 




11 1 14 

3. ТО Церак 




4. ТО Дунав 




6 7 2 1 

5.. ТО Вождовац 




8 5 2 

6. ТО Медаковић 




1 1 4 3 2 1 

7. ТО Миљаковац 




5 4 

8. ТО Земун 




7 2 1 1 1 

9. ТО Железник 




3 

10. ТО Коњарник 




1 1 9 2 4 2 

11. ТО Мирјево 




5 3 2 5 

12. ТО Борча 




8 4 13 

13. ТО Вишњичка бања 




1 7 2 1 3 

14. ТО Сремчица 


Средње месечне концентрације Угаљ 17,70 14,00 8,00 >5 9,4 12 13,20 8,4 9,4 10,7 5,8 8,5 7,00 2,4 10,5 


15. ТО Барајево 


Средње месечне концентрације Угаљ 11,8 28,3 16,8 >5 5,8 9,8 7,5 8,2 7,8 10,7 11,8 13,6 12,1 8,9 3,1 


Извор: Извештај о стању животне средине града Београда у 2009 год. 

1415 Г.ПР. 52

Емисија загађујућих материја из даљинских извора топлоте у атмосферу, врши се 

преко димњака чије су висине od 70 до 140 m за топлане већих капацитета, док су 

димњаци локалних котларница углавном нижи од 20 m. Утицај топлана већих снага 

је мањи, због веће висине димњака која обезбеђује да концентрације азотних оксида 

у околном ваздуху (имисије) буду у дозвољеним границама. Утицај ових извора на 

загађење ваздуха манифестује се на удаљености од неколико километара од 

извора, у правцима струјања ваздуха. 

Утицај димних гасова из локалних котларница на квалитет ваздуха је ограничен на 

подручје у непосредној околини самог извора (до удаљености од неколико стотина 

метара), па у околини котларница често долази до прекорачења дозвољених нивоа 

имисионих вредности концентрација за поједине загађујуће материје. 

3.2.3 Рударство 

Једина рударска активност на територији Града Београда односи се на експоатацију 

лигнита на површинским коповима Рудардског базена „Колубара“ у Лазаревцу. 

Рударски басен „Колубара” је највећи произвођач угља у „Електропривреди Србије”. 

Око 52% укупне електричне енергије у Србији годишње се произведе на бази 

колубарског лигнита. Садржај сумпора у лигниту РБ „Колубара“ износи 0,5%. 

Лигнит има ниску топлотну моћ. Годишње се на четири Колубарска копа извади око 

30 милиона тона угља. Експлоатација се врши роторним багерима, а лигнит 

системом трачних транспортера одлази до Дробилане, па потом за термо 

капацитете. 

Највећи проблем експоатације лигнита у РБ „Колубара“ је застарела технологија 

експлоатације и дотрајалост постројења и механизације у области вађења и 

припреме минералних сировина. 

Највеће загађење ваздуха на површинским коповима угља дешава се при 

откопавању, транспорту и претовару угља и јаловине. Нарочито су велики 

загађивачи ваздуха одлагалишта јаловине – обзиром на то да садрже велике 

количине песка или других растреситих материјала. До загађења ваздуха на 

коповима долази и при раду рудничке механизације, када се емитују штетни гасови 

(азотни оксиди, угљен-моноксид и сумпор-диоксид). 

При производњи угља, посебно код површинске експлоатација, каква је у РБ 

„Колубара“, долази до деградације великих површина земљишта. 

Последњих година доста тога је учињено у области заштите животне средине на 

површинским коповима угља. 

Као мере заштите ваздуха, примењују се одговарајућа техничка решења за 

транспорт и претовар, биолошка рекултивација одлагалишта јаловине и 

деградираних површина земљишта на површинским коповима, као и озелењавање и 

одржавање зелених површина, а води се рачуна и о употреби механизације са 

смањеном емисијом штетних гасова. 

Обавеза онога ко газдује природним ресурсом, у овом случају ЕПС-а, јесте да 

деградирано земљиште приведе првобитној намени. Стога се у ЕПС-у спроводе 

мере заштите земљишта на коповима угља, а то су техничка и биолошка 

рекултивација земљишта. На јаловиштима се саде врсте које на њима најбоље 

успевају: багрем, јавор, бреза, црни бор, јела и друге. 

1415.Г.ПР. 

53

Узроци проблема (енергетика и рударство): 

• прекорачења законом прописаних граничних вредности емисија SО 2 , прашкастих 

материје, VOC и NОx због ниске ефикасности или непостојања система за 

пречишћавање гасова; 

• ниска енергетска ефикасност у привреди (велика потрошња енергије по јединици 

производа); 

• ниска енергетска ефикасност у производњи и дистрибуцији енергије; 

• ниска енергетска ефикасност зграда; 

• ниска енергетска ефикасност у саобраћају; 

• ниска енергетска ефикасност у обављању комуналних делатности; 

• непостојање финансијских, фискалних и других подстицаја за примену мера 

енергетске ефикасности; 

• непостојање стимулативне политике за смањење загађења у енергетском 

сектору 

• недовољан ниво свести о користима повећања енергетске ефикасности; 

• систем образовања не укључује теме као што су енергетска ефикасност и 

обновљиви извори енергије; 

• високи губици енергије у грејној дистрибутивној мрежи; 

• застарелост и неефикасност електрофилтарских постројења; 

• недостатак постројења за одсумпоравање димних гасова и смањење емисије 

оксида азота у темоелектранама; 

• недовољно подстицање привреде за увођење чистије производње; 

• низак степен примене најбољих доступних техника у производним процесима; 

• недовољно коришћење алтернативних и обновљивих извора енергије; 

• недостатак стандарда за обновљиве и алтернативне изворе енергије; 

• прекомерно коришћење фосилних горива; 

• недостатак постројења за третман отпадних вода; 

• неадекватна контрола квалитета отпадних вода које се упуштају у реципијент; 

• недовољан и неадекватан мониторинг емисија загађујућих материја у животну 

средине; 

• неадекватно управљање отпадом из енергетског сектора, укључујући и опасан 

отпад; 

• неадекватан транспорт и одлагање летећег пепела и одржавање одлагалишта; 

• недостатак технологије за производњу безоловног бензина у складу са ЕУ 

прописима; 

• застареле технологије и дотрајалост постројења и механизације у области 

експлоатације и припреме минералних сировина; 

• недовољна и неадекватна рекултивација земљишта деградираног 

експлоатацијом руде; 

• неправилно одлагање отпада из рударства; 

• негативан утицај на флору и фауну у близини рударских басена. 

Утицај на животну средину (енергетика и рударство): 

• загађење ваздуха емисијама загађујућих материја (прашкасте материје, SО 2 , NО x 

и CО 2 ) из енергетског сектора; 

• допринос ефекту стаклене баште емисијама CО 2 ; 

• емисије SО 2 и NО x један од узрочника појаве киселих киша; 

• загађење ваздуха, земљишта и вода као последица развејавања пепела са 

1415.Г.ПР. 

54

депонија; 

• загађење земљишта, воде приликом транспорта пепела; 

• велика потрошња сирове воде; 

• повећање температуре воде у реципијентима услед директног упуштања 

расхладне воде из постројења термоелектрана (термичко загађење); 

• таложење седимента дуж акумулације због смањене брзине течења; 

• деградација земљишта у близини термоелектрана узрокована наносима пепела; 

• загађење земљишта, површинских и подземних вода пираленом из 

трафостаница; 

• загађење ваздуха, површинских и подземних вода узроковано јаловиштима која 

настају у процесу експлоатације и прераде минералних сировина (суспендоване 

и таложне материје, тешки метали, SО 2 ); 

• снижење нивоа подземних вода; 

• деградација и контаминација земљишта у рударским басенима; 

• деградација простора у заштићеним природним добрима; 

• ризик од удеса са јаловишта. 

1415.Г.ПР. 

55

Табела 10. SWOT анализа за област енергетике на подручју града Београда 

СНАГЕ 


• Опредељеност институција за побољшање квалитета животне средине на • Ниска ефикасност у енергетском и привредном сектору 

територији града 

• Ниска енергетска ефикасност у зградарству и сектору широке 

• Постојање свести и иницијативе у Градској управи у вези са питањем 

потрошње 

енергетске ефикасности 

• Велики губици при производњи и дистрибуцији топлотне 

• Опредељеност ЕПС-а за постизање друштвено одговорног пословања 


• Значајне инвестиције у изградњу инфраструктуре у области заштите животне • Недовољна изграђеност инфраструктуре у области животне 


средине у сектору енергетике 

• Уведен систем управљања заштитом животне средине у складу за захтевима • Велике количине загађујућих материја која се емитују из 

стандарда ISO 14001 у ПД ТЕНТ 

енергетских постројења 

• Прекомерно загађење ваздуха и земљишта у зонама 


• Мали удео у коришћењу обновљивих извора енергије 

ШАНСЕ 

ПРЕТЊЕ 

• Увођење норми и стандарда ЕУ и усклађивање домаће законске регулативе 

са регулативом ЕУ 

• Усклађивање емисија загађујућих материја из енергетских објеката са 

законом прописаним ГВЕ 

• Повећање броја потрошача прикључених на системе даљинског грејања 

• Извршена рекултивација и санација деградираног земљишта у Обреновцу и 

Лазаревцу 

• Предузете мере за заштиту земљишта од еолске ерозије на депонијама 

пепела и прелазак на маловодни транспорт пепела у ТЕНТ-у 

• Континуиран мониторинг и праћење стања и квалитета животне средине у 

околини ТЕНТ-а и РБ Колубара 

• Реконструкција и модернизација система производње и дистрибуције 

топлотне енергије 

• Унапређење енергетске ефикасности у индустрији и сектору широке 


• Коришћење обновљивих извора енергије 

• Подизање свести о потреби унапређења енергетске ефикасности 

• Увођење система управљања енергијом (енергетског менаџмента) у 

привредна предузећа 

• Усвајање стратегије развоја енергетике града Београда 

• Развој примене фотонапонских система за напајање електричном енергијом 

• Низак ниво свести о неопходности и предностима рационалне 

употребе енергије 

• Незаинтересованост грађана за примену обновљивих извора 


• Велика финасијска средства која су потребна за повећање 

енергетске ефикасности у зградарству и сектору широке 


• Недостатак субвенција и подстицаја за коришћење 

обновљивих извора енергије и рационалну употребу енергије 

• Потребна велика инвестициона улагања у енергетске објекте 

1415.Г.ПР. 

56

3.3 ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО И ЛОВСТВО 

Пољопривредним земљиштем сматра се земљиште које се користи за 

пољопривредну производњу, или земљиште које је одговарајућим планским актом 

намењено за пољопривредну производњу. Пољопривредно земљиште на 

територији Београд чине обрадиве површине, пашњаци, трстици и баре. Обрадиву 

површину чине оранице и баште, воћњаци и виногради. 

Према подацима Завода за информатику и статитистику града Београда на 

територији града налази се укупно 218.055 ha пољопривредног земљишта, што чини 

преко 69,1% укупне територије града Београда. 

Од укупне површине пољопривредног земљишта обрадиво пољопривредно 

земљиште (оранице и баште, воћњаци, виногради и ливаде) обухватају 205.832 ha 

или 94%. Пољопривредно земљиште на територији града Београда по категоријама 

коришћења, приказано је Графиконом 5. 

Пољопривредно земљиште по категоријама коришћења на 

територији Града Београда 

Виногради 

1% 

Мочваре и баре 

2% 

Ливаде 

6% 

Пашњаци 

4% 

Воћњаци 

7% Рибњаци 

0% 

Ливаде 

Пашњаци 

Рибњаци 

Оранице и баште 

Воћњаци 

Виногради 

Мочваре и баре 

Оранице и баште 

80% 

Графикон 5. Пољопривредно земљиште Београда – расподела по катергоријама 

коришћења 1 

Четири општине у погледу површине пољопривредног земљишта предњаче и то су: 

Палилула (14,4%), Обреновац (13,7%), Младеновац (12,2%) и Лазаревац (10,4%). 

Три општине не располажу са пољопривредним земљиштем: Врачар, Савски Венац 

и Стари Град. 

Град Београда иако развијен индустријски и трговачки центар, има релативно 

велике површине плодног пољопривредног земљишта и повољне природне услове 

за бављење пољопривредом. Ипак веома мали проценат становништва града бави 

се искључиво пољопривредном производњом. Удео друштвеног производа (ДП) од 

1 Извор: Стратегија развоја пољопривреде Града Београда до 2015. године 

1415.Г.ПР. 

57

пољопривреде, сточарства, шумарства и ловства у укупном ДП Београда је мали и 

од 1995. године налази се у сталном паду. 

Сточарска производња на територији града Београда има велики значај, који се 

огледа пре свега кроз производњу сточарских производа који служе за исхрану 

становништва (млеко, месо, јаја). Сточарство је значајно и као сировинска основа за 

прехрамбену индустрију. 

Развој сточарства је од значаја и за развој пратећих индустрија - производње сточне 

хране, индустрије машина и опреме за пољопривредну производњу и сл. 

Зависно од природних услова, структуре коришћених пољопривредних површина, 

економске ситуације и структуре становништва, које утичу на развој сточарства, у 

неким општинама су у мањој или већој мери развијене поједине линије сточарске 

производње (говеда, свиња живине). На основу података из Републичког завода за 

статистику, говедарство је на територији Београда најзаступљеније у општини 

Палилула, највећи број оваца се узгаја на територији Лазаревца, док је у општини 

Обреновац највећи број свиња и живине. На територији општина Врачар, Нови 

Београд, Савски венац и Стари град не постоји сточарска производња. 

У Табели 11. дат је приказ учешћа ДП пољопривреде, сточарства, шумарства и 

ловства у укупном ДП Београда од 2001 до 2005. године. 

Табела 11. Учешће ДП пољопривреде, лова и шумарства у ДП Града Београда, 

2001-2005. (%) 

Година 

Учешће ДП пољопривреде, сточарсва, шумарства и ловства 

у укупном ДП Београда, % 

2001. 6,2 

2002. 4,3 

2003. 3,8 

2004. 3,4 

2005. 3,3 

Извор: Стратегија развоја пољопривреде Града Београда до 2015. године 

Највећи део ДП пољопривреде града Београда се остварује из приватне својине, 

која има све већи значај за формирање друштвеног производа пољопривреде. 

Основна карактеристика вишедеценијског стања пољопривреде Србије, а самим тим 

и пољопривреде Београда, јесте економска девастација и стално смањење дохотка 

пољопривредних произвођача. Разлози минорног учешћа пољопривреде у укупном 

ДП Београда су ниска профитабилност сектора, нестабилни економски и климатски 

услови за производњу, неповољна аграрна структура, одсуство стандарда 

квалитета и државних субвенција неопходних за пласман пољопривреднопрехрамбених 

производа на ино-тржиштима. 

У домену пољопривредне механизације свеприсутан проблем на нивоу Републике, 

је изражена старост трактора, која се крајем прошлог века процењивала у државном 

сектору на више од 15 година, односно више од 18 година у приватном сектору. У 

Београду се у периоду од 2000-2007. године бележи раст броја готово целокупне 

пољопривредне механизације. Приметно је увећање како броја тракторских 

прикључака, тако и остале прикључне механизације, што се повољно одражава на 

степен њихове искоришћености. Пољопривредни произвођачи схватају да низак 

ниво опремљености газдинстава механизацијом представља ограничавајући фактор 

развоја пољопривреде. 

1415.Г.ПР. 

58

Упркос евидентним природним погодностима, главни проблеми пољопривреде 

Београда се везују за изразито неповољну поседовну и старосну стуктуру на 

индивидуалним газдинствима, те неадекватан трансфер знања из области 

биотехнологије, маркетинга, економије и екологије. Мала је информисаност о пракси 

доброг управљања животном средином на великим сточарским и пољопривредним 

газдинствима, а свест о животној средини међу пољопривредним произвођачима је 

генерално на веома ниском нивоу. 

3.3.1 Пољопривреда и сточарство 

Пољопривреда и животна средина су у комплексном међусобном односу, а утицаји 

пољопривреде услед примене неодговарајућих агротехничких мера су многобројни 

и везују се за интензивне, високо механизоване системе производње на великим 

поседима и фармама у пери-урбаним зонама и неправилну употребу хемијских 

средстава и ђубрива на малим сточним фармама и пољопривредним газдинствима. 

Обим и начин коришћења пољопривредног земљишта на територији Београда није 

усклађен са природним условима и ограничењем локалне средине, нити је у складу 

са принципима одрживог развоја пољопривреде. 

Оваква производња представља опасност по квалитет земљишта (ерозија, 

исушивање, претерано задржавање воде, сабијање, закишељавање, заслањивање 

и контаминација земљишта пестицидима и њиховим метаболитима, тешким 

металима, азотом и фосфором, смањење нивоа хумуса), воде (еутрофикација 

слатке воде и контаминација подземних вода нитратима, фосфором и пестицидима, 

патогеним микроорганизмима) и ваздуха (емисија амонијака, метана и азотсубоксида, 

распршивање пестицида, неугодни мириси), редукује биодиверзитет, 

угрожава природна станишта и шуме и нарушава пејзажне вредности (укрупњавање 

поседа, мелиоративни захвати, дренажа...). Док добра пољопривредна пракса чува 

земљиште и повећава продуктивност побољшањем квалитета земљишта, лоша 

пољопривредна пракса доводи до претеране употребе и загађења вода, до емисија 

гасова у ваздух, оштећења озонског омотача, интензивирања ефекта стаклене 

баште. 

У циљу уређења и заштите пољопривредног земљишта на територији Београда 

основан је буџетски Фонд за пољопривредно земљиште. Заштита пољопривредног 

земљишта (биолошка рекултивација), противерозионе мере, подизање 

ветрозаштитних појасева, контрола плодности земљишта као и контрола унетог 

минералног ђубрива и пестицида које ће се спроводоти на територији Београда су 

планиране да се финансирају из средстава овог Фонда. 

До загађења пестицидима долази углавном због неадекватног складиштења и 

прекомерне и неодговарајуће примене. Инциденти са загађењем вода дешавају се 

сваке године зато што пољопривредници не складиште, не припремају, не 

примењују и не одлажу пестициде на одговарајући начин. Оваква пракса доводи и 

до загађења вода тешким металима као што су Hg (жива), Cd (кадмијум), Cu (бакар), 

који на тај начин доспевају и до живог биљног и животињског света у водотоцима. 

Неравномерна употреба средстава за заштиту биља и регионализација 

пољопривредне производње на територији Београда довеле су до појаве локалних 

„hot-spots“ тачака са већим степеном загађења. 

До 2010. године нису постојали поуздани подаци о потрошњи средстава за заштиту 

биља у Београду, а није вршено ни систематско праћење примене пестицида. 

Завршетком пројекта „Токсични елементи и пестициди у пољопривредном 

1415.Г.ПР. 

59

земљишту и биљним производима на територији Београда“ комплетирана је база 

података о загађености пољопривредног земљишта у Београду и створени су 

услови за спровођење мониторинга токсичних елемената и пестицида у земљишту. 

Минерална ђубрива уколико се не складиште или се са њима не рукује са 

одговарајућом пажњом, могу довести до загађења вода, где доводе до повећања 

концентрације нитрата и фосфора у водотоковима, њиховој акумулацији и коначно 

еутрофикацији и одумирању водених врста биљака и животиња. 

Последњих година, услед смањења обима пољопривредне производње, смањена 

је и потрошња ђубрива. На тај начин је на територији града Београда смањен 

допринос култивације земљишта еутрофикацији водених токова. Ипак Република 

Србија је један од већих загађивача азотом и фосфором реке Дунав. Велики део 

овог загађења долази са фарми говеда и свиња, као и из кланичне и меснопрерађивачке 

индустрије. Непречишћене отпадне воде из пољопривредних и 

сточарских газдинстава богате су биоразградивим органским загађењем и много су 

већи загађивачи од канализационе воде из домаћинстава. 

Ефлуенти или процедне воде из силоса и силажа у којима се чувају житарице, траве 

или махунарке представљају отпадну воду веома богату биоразградивим органским 

загађењем са концентрацијама штетних материја знатно вишим од концентрација 

тих загађујућих материја у нетретираној отпадној води из домаћинстава 

(канализациона отпадна вода). 

Сектор пољопривреде је и један од највећих извора емисија гасова са ефектом 

стаклене баште. Емисије угљен-диоксида (CO 2 ), метана (CH 4 ) и азот-субоксида 

(N 2 O) из сектора пољопривреде, чине скоро петину укупних емисија гасова са 

ефектом стаклене баште. Уколико се узме у обзир и промена намене земљишта, 

укључујући сагоревање биомасе и деградацију земљишта, укупни удео ових гасова 

расте и до једне трећине. (Извор:Национална Стратегија за укључивање 

Републике Србије у механизам чистог развоја и Правила добре пољопривредне 

праксе). 

Процене показују да се из пољопривредног сектора емитује чак 50% укупних 

глобалних антропогених емисија CH 4 и 70% емисија N 2 O у свету. Додатни извор 

емисија гасова са ефектом стаклене баште је спаљивање биомасе на отвореном. 

Иако један од највећих извора емисија гасова са ефектом стаклене баште, сектор 

пољопривреде је и значајан извор обновљивих извора енергије. Биомаса (биљни 

остаци настали услед пољопривредних активности) и биогас (метан који настаје 

разградњом животињског отпада), се могу користити за производњу топлотне и 

електричне енергијe. 

Органска производња није довољно заступљена на територији Београда. Већу 

распрострањеност сертификоване органске производње у Београду ограничавају 

бројни фактори, пре свега они везани за еколошко загађење града, а затим и 

недостатак интересовања пољопривредних произвођача за ову врсту производње, 

непознавање технологије органске производње, неспремност за прихватање 

новина, мало домаће тржиште и ниска куповна моћ, висока цена сертификовања 

органске производње. С обзиром да производња органске хране захтева веома 

специфичне услове средине, односно веома је ригорозна у погледу квалитета 

околине, неопходно је израдити студију изводљивости овакве производње у 

општинама које имају добро очувану животну средину, не би ли се видело да ли је 

оваква производња уопште могућа, односно, ако јесте да ли је одржива у дужем 

периоду. 

1415.Г.ПР. 

60

3.3.2 Шумарство 

Градско шумарство у ужем смислу обухвата одржавање и уређивање шума, а 

повезано је са пејзажном архитектуром и уређивањем паркова. Дрвеће и зелене 

површине имају незаменљиву функцију у побољшању услова за живот у градским 

срединама и њима се у складу са принципима одрживог развоја, очувања и 

унапређења животне средине мора посветити много више пажње. Истовремено, с 

обзиром да шуме врше апсорпцију загађујућих материја из ваздуха, односно 

појединих гасова са ефектом стаклене баште, повећање пошумљености може 

обезбедити значајно смањење концентрација ових гасова. Законом о шумама („Сл. 

гласник РС“, бр. 30/10) је дефинисано да су шуме добро од општег интереса које се 

мора користити на одржив начин тако да се очува и повећа њихова вредност и 

корисност, обезбеди трајност и заштита, и врши стално повећање прираста и 

приноса. Укупна површина шума на територији Београда износи 38.865,92 ha 

(Извор: Стратегија пошумљавања подручја Београда). Површина државних шума 

је 21.803,78 ha, а шума у приватном власништву 17.062,13 ha. Степен шумовитости 

износи 1,2%. Површина шума по становнику износи 0,025 ha. Оптимална површина 

шума по становнику једне регије је 0,33 ha, да би дошле до изражаја позитивни 

ефекти шума на очување природне средине. Градске шуме су: Звездара, Бањичка 

шума, Кошутњак са Топчидером, Степин луг, Миљаковачка шума, Макиш са Адом 

Циганлијом, шуме уз аутопут Београд-Загреб до Сурчина, Сремачки рт, Горица, 

Липовица, Авала, Трешња, Космај, Обреновачки забран и Бојчинска шума. 

Највећим делом шума на подручју Београда газдује Шумско газдинство 

„Београд“ које послује у оквиру ЈП „Србија шуме“ и то површином од 32.322,7 ha. 

Делом шума који се налази на општини Лазаревац газдује Шумско газдинство 

„Борања“-Лозница. На подручју државних шума на територији Београда којима 

газдује ЈП „Србија шуме“ издвојено је десет наменских целина од којих је 

најзаступљенија производња техничког дрвета, затим следе заштита од вода, 

рекреативне површине, заштита од ерозије и др. 

Одрживо газдовање шумама и развој шумарства као привредне гране могуће је 

остварити једино ако постоји континуитет праћења и тачног утврђивања стања 

шумског фонда, стручно планирање на дуг и кратак рок, те ефикасна реализација 

планова. Смањење зеленог покривача, деградација шума, депоније и сметлишта у 

шумама Београда су један од узрочника загађења ваздуха и погоршања 

здравственог стања становника града. Коришћење шуме за производњу дрвета 

треба да буде такво да не смањује производни потенцијал шумског екосистема, да 

не угрожава или ограничава позитиван утицај овог екосистема на животну средину. 

Усвајањем Стратегије пошумљавања подручја Београда створени су предуслови за 

повећање укупне површине под шумама, пре свега, на рачун грађевинског подручја 

насеља, и очување квалитетног пољопривредног земљишта и шума и створили 

услови за стварање рекреативних подручја, нарочито на територији рубних општина 

(Барајево, Младеновац, Сопот, Сурчин). Стратегија пошумљавања предвиђа 

формирање заштитног зеленог прстена око градског подручја и његово повезивање 

путем зелених коридора са зеленилом на ужој градској територији. 

3.3.3 Ловство 

На територији града Београда установљено је 15 ловишта, од којих са десет 

ловишта газдује Ловачки савез Србије, са четири ловишта газдује ЈП 

„Србијашуме“ и са једним ловиштем „Војска Србије“. Укупна површина свих 

установљених ловишта је 314.432 ha, од чега на шуму и шумско земљиште одлази 

1415.Г.ПР. 

61

11,19%, ливаде и пашњаке 7,90%, њиве и оранице 63,33%, воћњаке и винограде 

6,31%, воде баре и трстике 1% и остало земљиште 10,27%. Ловачки савез Србије 

газдује са 96,27% површина ловишта установљених на територији града Београда 

(Београдска ловна област) и сва ловишта су отвореног типа. 

У њима се налазе зец, фазан, пољска јаребица, срна, а у некима је присутна и 

дивља свиња. ЈП ''Србија шуме'' газдује са 3,37% површине установљених ловишта, 

од којих су два ловишта ограђена, а два отворена. У овим ловиштима се гаје дивља 

свиња, европски јелен, јелен лопатар, муфлон, док су у неким присутни зечеви и 

фазани. Ловиште са којим газдује сада Војска Србије ограђено је и сачињава 0,36% 

површине установљених ловишта. У овом ловишту се гаје муфлон, јелен лопатар и 

дивља свиња, а присутна је и срна. Свакако да су разлике између појединих 

ловишта велике, а у најнеповољнијем положају су ловишта „Доњи Срем“ и 

„Панчевачки рит“, која због велике насељености имају ловно-продуктивну површину 

испод једне петине. На основу пролећног пребројавања дивљачи у ловиштима 2007. 

године, на територији града Београда утврђени су матични фондови гајених врста 

дивљачи који износе: 5.856 срна, 367 дивљих свиња, 79 грла европског јелена, 42 

јелена лопатара, 45 муфлона, 22.312 зеца, 35.806 фазана и 9.874 јаребице. 1 

Основни проблеми у шумарству и ловству укључују: низак ниво техничкотехнолошког 

и институционалног развоја, непостојање докумената стратешког 

планирања у шумарству, недовољно развијен мониторинг шума, неадекватно 

управљање одређеним врстама дивљачи. 

Узроци проблема (пољопривреда, шумарство и ловство): 

• непостојање систематске контроле примене ђубрива и средстава за заштиту 

биља; 

• непостојање контроле квалитета воде за наводњавање; 

• неадекватно управљање плодношћу земљишта и применом минералних и 

органских ђубрива; 

• неадекватно управљање стајњаком на великим сточним фармама, што доводи 

до загађења животне срeдине; 

• пракса у пољопривреди и шумарству која подстиче ерозију земљишта; 

• низак ниво свести о животној средини међу пољопривредним произвођачима; 

• недовољан број институција и стручног кадра у области заштите животне 


• непостојање систематског праћења стања пољопривредног земљишта; 

• нису идентификована подручја под ризиком од загађења земљишта и подземних 

вода прекомерном употребом ђубрива и средстава за заштиту биља; 

• нису идентификована подручја под ризиком од ерозије, смањења органске 

материје, заслањивања и набијања земљишта; 

• некоришћење биогаса и биомасе; 

• неконтролисано коришћење шумског фонда које доводи до његове деградације; 

• мала едукованост ловаца о принципима очувања биодиверзитета; 

• неадекватан режим управљања популацијама одређених врста дивљачи; 

• велика урбанизација градских општина угрожава ловно продуктивне површине. 

1 Извор: Стратегија развоја пољопривреде града Београда до 2015. године 

1415.Г.ПР. 

62

Утицај на животну средину (пољопривреда, шумарство и ловство): 

• загађење пољопривредног земљишта пестицидима, тешким металима и 

нутријентима услед неодговарајуће примене пестицида, минералних и органских 

ђубрива; 

• смањење нивоа хумуса; 

• појава ерозије и клизишта; 

• еутрофикација водотокова услед неодговарајуће примене минералних и 

органских ђубрива; 

• контаминација подземних вода пестицидима, нутријентима , тешким металима и 

патогеним микроорганизмима услед неодговарајуће примене пестицида, 

минералних и органских ђубрива; 

• органско загађење земљишта и вода настало неодговарајућим управљањем 

стајњаком на великим сточним фармама; 

• емисија гасова са ефектом стаклене баште; 

• притисак на биодиверзитет; 

• угрожавање природних станишта биљних и животињских врста; 

• погоршање здравственог стања шума. 

1415.Г.ПР. 

63

Табела 12. SWOT анализа за област пољопривреде, шумарства и ловства на подручју града Београда 

СНАГЕ 


• Висок степен биолошке и геолошке разноврсности 

• Опредељеност институција за побољшање квалитета 

земљишта на територији града и повећање пошумљености 

• Релативно низак степен оптерећења пољопривредног 

земљишта пестицидима, хербицидима и минералним 

ђубривом 

• Очувана животна средина у ванградским подручјима без 

извора загађивања 

• Повољни климатски услови (умерено- континентална 

климатска зона); 

• Традиција бављења пољопривредном производњом 

• Комплетирана база података са резултатима испитивања 

пољопривредног земљишта у току израде Пројекта 

„Токсични елементи и пестициди у пољопривредном 

земљишту и биљним производима на територији Београда“ 

• Усвојена Стратегија пошумљавања Београда 

ШАНСЕ 

• Увођење норми и стандарда ЕУ и усклађивање домаће 

законске регулативе са регулативом ЕУ 

• Повољни природни услови за пољопривредну производњу 

• Предузете мере за заштиту земљишта од ерозије 

• Оснивање Фонда за заштиту, уређење и коришћење 

пољопривредног земљишта у Београду 

• Образовање пољопривредних произвођача о значају 

очувања природне средине и одрживом коришћењу 

природних ресурса 

• Раст тражње за органским производима 

• Цене органских производа које вишеструко премашују цене 

пољопривредних производа који су хемијски третирани 

• Наставак финансирања пројекта „Зелени прстен Београда“ 

• Загађење површинских и подземних вода неадекватном применом 

ђубрива и средстава за заштиту биља 

• Проблем аерозагађења нарочито у Општинама Обреновац и 

Лазаревац 

• Неконтролисано смањење пољопривредних површина и промена 

намене земљишта 

• Нерационално коришћење земљишта 

• Изражени процеси ерозије земљишта 

• Недовољно развијена еколошка свест пољопривредних 

произвођача 

• Недовољан надзор над применом минералних ђубрива и 

средстава за заштиту биља 

• Неадекватно управљање органским и сточарским отпадом 

• Недовољна знања о потребама и предностима увођења и 

сертификације система безбедности и квалитета хране (GLOBAL 

GAP-a) 

ПРЕТЊЕ 

• Интензивна промена намене коришћења земљишта у грађевинске 

сврхе 

• Растућа еколошка ограничења за интензивну пољопривредну 

производњу у градским подручјима 

• Низак ниво еколошке свести пољопривредних произвођача и 

незаинтересованост за питања заштите животне средине 

• Непостојање интересовања пољопривредних произвођача за развој 

органске производње; 

• Непознавање технологије органске производње 

• Неспремност за прихватање новина 

• Недостатак финансијских подстицаја за органску производњу хране 

• Преклапање надлежности институција у области пољопривреде 

1415.Г.ПР. 

64

3.4. САОБРАЋАЈ И ТРАНСПОРТ 

Повећање броја возила у Београду значајно утиче на потрошњу необновљивих 

извора енергије, чији нус продукти доводе до интензивног загађивања животне 

средине, услед повећања густине саобраћаја. 

Осим што је велико путно-железничко чвориште, Београд је и важно 

међународно речно и ваздушно пристаниште, прaктично раскрсница путева 

Источне и Западне Европе. 

Изградњом вештачког језера и електранe "Ђердап" Београд је постао речно- морско 

пристаниште. У његову луку долазе бродови из Црног мора, а пуштањем у саобраћај 

канала Рајна – Мајна – Дунав, Београд се нашао у средишту најзначајнијег пловног 

пута у Европи: Северно море – Атлантик – Црно море. 

Преко територије Београда пролази осам магистралних путева. Од границе са 

Хрватском до Ниша протеже се магистрални пут (аутопут) М-1. 

Деоница од Шимановаца до Београда има међународну ознаку Е-70, а деоница од 

Београда до Умчара Е-75. Укупна дужина аутопута на територији Београда 

(Шимановци – Умчари) износи 66 km. 

На територији Београда има и 29 регионалних путева, чија је укупна дужина 326,14 

km, док се локални путеви протежу на 32 km. 

Важан део саобраћајне мреже јесте и обилазница око Београда, која се протеже од 

Батајнице до Бубањ потока, у дужини од 47 km. Изградња прве деонице, од 

Батајнице до Добановаца (9,7 km), почела је 2003. године, а представља везу 

путних праваца Београд – Нови Сад – граница са Хрватском. Друга деоница (37,3 

km) већим делом је завршена и протеже се од Добановаца до Бубањ потока, преко 

Сурчина, Остружнице, Орловаче и Белог потока. 

Међутим, саобраћајна инфраструктура свих видова саобраћаја није задовољавајућа. 

У посебном лошем стању се налази железничка инфраструктура због неодржавања, 

док су возна средства технички застарела. У друмском саобраћају, највећи 

проблеми се односе на лоше одржавање постојеће инфраструктуре и низак ниво 

безбедности саобраћаја. За разлику од железнице, чији је удео у путничком и 

теретном саобраћају знатно смањен последњих година, друмски транспорт је у 

сталном порасту, што је довело до повећања емисије гасова у ваздуху. Луке 

углавном немају одговарајућу инфраструктуру и систем заштите животне средине. 

3.4.1 Градски саобраћај 

Јавни градски превоз у Београду обухвата превоз аутобусима, трамвајима и 

тролејбусима. Возила за превоз путника су у власништву Градског саобраћајног 

предузећа (ГСП Београд) или приватних предузећа. 

3.4.1.1 Аутобуси 

ГСП Београд је у власништву града, па се ови аутобуси често називају и "градским". 

ГСП Београд је било једино предузеће које се бавило превозом становништва до 

средине 90-их година, када су званично прихваћени и остали превозници, такозвани 

"приватни". На нивоу града постоји 112 дневних и 22 ноћне линије. 

1415.Г.ПР. 

65

У Београду постоји само један регистровани аутобус на природни гас. У циљу 

заштите животне средине и здравља људи, потребно је увести што више ових 

еколошких аутобуса са минималном емисијом загађујућих материја. 

3.4.1.2 Трамваји и тролејбуси 

У граду постоји 12 трамвајских и 8 тролејбуских линија, које су све у власништву 

ГСП Београд. 

Табела 13. Трамвајски и тролејбуски саобраћај 

Линије Возила Возила - дани 

број 

дужина 

(km) 

Експлотациона 

дужина пруге 

тролних водова, 

(km) 

број 

места 

просечно у 

саобраћају 

укупно 

исправних возила 

возила на раду 

пређени 

километри, 

хиљаде 

Путници, хиљадa 

ТРАМВАЈИ 

2000. 11 122 38 205 39770 83 75030 34755 30253 5098 87915 

2007. 12 127 38 230 42520 139 84260 59823 50794 8471 95728 

2008. 12 127 38 228 42132 117 83812 58667 42769 10002 94952 

2009. 10 89 38 212 38803 118 78736 61498 43195 9818 99086 

ТРОЛЕЈБУСИ 

2000. 7 57 25 124 13640 57 45384 23385 20767 3913 53953 

2007. 8 58 24 139 19400 86 50735 40919 31237 5596 55316 

2008. 8 58 24 125 17575 86 48490 38100 31288 5704 53378 

2009. 8 58 24 124 17450 81 45533 40786 29602 5587 46786 

3.4.1.3 Минибусеви 

Како би се побољшао превоз и услуге, у граду су 2007. године уведени и 

минибусеви као додатно превозно средство. Овај вид превоза путника је знатно 

бржи и комфорнији, јер прима мањи број путника. 

3.4.1.4 Градска железница 

Средином 2010. године, пуштена је у рад тзв. градска железница која користи 

постојећу пругу, као и нови 5. и 6. колосек железничке станице Прокоп. Градска 

железница има трасу између станица Нови Београд и Панчевачки мост. Капацитет 

градске железнице је око 2.700 путника на сат и саобраћа у интервалу од 15 минута 

у вршном периоду, односно од 30 минута у ванвршном периоду. 

3.4.1.5 Такси превоз 

Такси превоз у Београду обављају око 7.000 таксиста удружених у 24 такси 

удружења. 

3.4.2 Приградски превоз 

Приградски превоз повезује град Београд са ближом и даљом околином. Крајњи 

домет приградског превоза најчешће су границе градског округа, али неке линије 

допиру и изван овог опсега. Саобраћајна мрежа се пружа од града Београда 

1415.Г.ПР. 

66

радијално на све стране и кроз три области, Срем, Банат и Шумадију. Први ниво 

линија су оне које повезују Београд са седиштима приградских општина, од којих 

полази други ниво линија, ка мањим местима у околини. 

3.4.2.1. Аутобуски саобраћај 

Делатност јавног приградског и локалног превоза путника на територији Града 

Београда обавља СП "Ласта". Поред "Ласте", на једном броју приградских линија 

возе и други превозници. Приградски саобраћај на територији Београда и у делу 

Срема и Баната одвија се са 210 линија и 1.989 полазака дневно. "Ласта" превози 

путнике и у локалном саобраћају на подручјима општина Младеновац, Сопот, 

Лазаревац, Обреновац, Гроцка и Барајево. 

Табела 14. Јавни градски и приградски саобраћај (аутобуси) 


број 

дужина 

(км) 

број 

места 

просечно у 

саобраћају 

укупно 

исправних 

возила 

возила на 

раду 

пређени километри, 

хиљаде 

Путници, 

хиљаде 

АУТОБУСИ 

2000. 511 22033 1127 142388 537 412482 213708 196580 47081 282570 

2007. 

2008. 

2009. 

501 

57* 

486 

68* 

509 

72* 

10838 

808* 

10646 

1024* 

11109 

1052* 

1579 

344* 

1836 

594* 

1845 

594* 

193321 

39090* 

220996 

64360* 

220668 

63290* 

1298 

331* 

1226 

335* 

1217 

320* 

590578 

124528* 

663215 

216810* 

674436 

216810* 

507135 

122120* 

570396 

195200* 

582283 

193050* 

473931 

120841* 

447415 

122179* 

444369 

116754* 

127125 

32417* 

126461 

34489* 

124514 

33193* 

527507 

146538* 

536100 

151941* 

487881 

140264* 

Извор: Статистички годишњак Београда 2009. година, Завод за информатику и 

статистику ( * приватни превоз) 

3.4.2.2 Железнички саобраћај 

Прве три електромоторне гарнитуре у систему Градске железнице "Беовоз" почеле 

су да саобраћају 1992. године. Систем је обухватао три крака на подручју Града 

Београда и то: до Батајнице, главне станице у Панчеву и Ресника. Средиште овог 

система било је у станици "Београд центар", где се и данас налази оперативни 

одсек "Беовоза". Отварањем стајалишта "Вуков споменик" 1995. године у потпуности 

је остварена идеја да се путници из приградских насеља Београда превезу 

ефикасније у центар града. Предност железнице у градском превозу огледа се и у 

могућности масовног превожења, мање потрошње горива, веће брзине кретања и 

еколошкој заштити окружења. 

Постоји 5 линија које углавном повезују предграђа са центром, а то су: 

• Линија 1: Панчево (Војловица) - Нова Пазова 

• Линија 2: Рипањ - Стара Пазова 

• Линија 3: Панчево (Војловица) -Младеновац 

• Линија 4: Панчево (Војловица) - Ваљево 

• Линија 5: Панчево - Мала Крсна. 

1415.Г.ПР. 

67

Табела 15. Јавни градски и приградски саобраћај (железница) 


број 

дужина 

(km) 

Експлоатациона 

дужина пруге тролних 

водова, km 

број 

места 

просечно у саобраћају 

укупно 

исправних возила 

возила на раду 

пређени километри, 

хиљаде 

Путници, хиљаде 

ПРИГРАДСКА ЖЕЛЕЗНИЦА 

2000. - - - - - - - - - - 4373 

2007. 4 325 - - - - - - - - 3817 

2008. 5 413 - 9 - - - - - - 3236 

2009. 4 318 - 7 - - - - - - 3016 

УКУПАН ЈАВНИ ГРАДСКИ И ПРИГРАДСКИ САОБРАЋАЈ 

2000. 529 22212 63 1456 195798 677 532896 271848 247600 56092 424438 

2007. 521 11023 62 1948 225241 1523 725573 607877 555962 141192 678551 

2008. 506 10831 62 2189 280703 1429 795517 667163 521472 142167 684430 

2009. 527 11256 62 2181 276921 1416 798705 684567 517116 139919 633753 


статистику 

3.4.3 Међуградски и међународни саобраћај 

3.4.3.1 Аутобуски саобраћај 

Београд је повезан редовним међуградским аутобуским линијама са свим већим 

местима у Србији, а у току летње и зимске туристичке сезоне и ванредним 

линијама. Такође, Београд има добру повезаност и са местима широм наше 

границе. Бројне су међународне линије, нарочито до Немачке, Аустрије, Швајцарске 

и Француске. У току летње и зимске сезоне честе су и линије до Грчке и Бугарске. 

СП "Ласта" поред приградског, превози путнике и у међуградском и 

међународном саобраћају. 

Табела 16. Превоз робе и путника у друмском саобраћају 

Превоз робе 

тонски километри 

Превоз путника 

тоне 

укупно 

унутрашњи 

превоз 

увоз 

извоз 

транзит 

превоз у 

иностранств 

у 


километри 

путници 

путнички 




2000. 701 60189 41712 3594 14087 796 ... 10997 2735 234174 9895 

2005. 823 89661 27957 31251 28882 1546 25 10927 6138 578860 21795 

2007. 1765 327926 102233 108520 103478 2896 10699 28701 3441 500451 25567 

2008. 1646 335429 90790 117769 113161 2193 11516 32632 6348 1039506 28266 

2009. 1590 415305 100779 137934 141199 1289 34104 36381 3036 477978 27999 

Извор: Статистички годишњак Београда 2009. година, Завод за информатику и статистику 

1415.Г.ПР. 

68

3.4.3.2 Железнички саобраћај 

Главна железничка станица у Београду налази се недалеко од ужег језгра града. 

Поред главне постоји још 5 станица у граду - Београд Центар („Прокоп“), Нови 

Београд, Земун, Раковица, Дунав. 

ЈП "Железнице Србије" пружају велику могућност транспорта робе и путника. 

Од Београда постоје линије до већине великих градова у Србији, а постоје и 

међународне линије до многих европских градова (Скопље, Солун, Темишвар, 

Букурешт, Софија, Истанбул, Загреб, Љубљана, Венеција, Цирих, Минхен, Беч, 

Будимпешта, Кијев, Москва). 

Табела 17. Промет путника и терета на железничким станицама 

Промет робе, t 

Утовар 

колске пошиљке 

Железничке 

станице 

Број путника 

који је 

отпутовао 

укупно 

свега 

свега 

домаћи 

међународни 

денчане 

експресне 

2000. 31 1416422 1903225 1142694 1142558 1115613 26945 136 - 

2002. 31 1128960 1902797 1191767 1191335 - - 51 381 

2003. 31 904461 2005900 1256654 1255663 - - 36 955 

2004. 31 920298 2020506 1091742 1091050 - - 22 670 

2005. 31 886492 2039453 1405332 1404719 - - 22 591 

2007. 31 645874 1999163 1216718 1216693 - - - 25 

2008. 31 624037 1801389 1179894 1179536 - - - 358 

2009. 31 807139 1338246 862938 862938 - - - - 



Табела 18. Промет путника и терета на железничким станицама (наставак) 

Промет робе, t 

Истовар 

свега 

колске пошиљке 

свега домаћи међународни 

денчане експресне 

2000. 760531 760457 505435 255022 74 - 

2002. 711030 710947 - - 16 67 

2003. 749246 749009 - - 27 210 

2004. 928764 928622 - - 12 130 

2005. 634121 634032 - - 17 72 

2007. 782445 782424 - - 17 4 

2008. 621495 621488 - - 17 7 

2009. 475308 475308 - - - - 



1415.Г.ПР. 

69

3.4.3.3 Ваздушни саобраћај 

Међународни аеродром "Никола Тесла" у Сурчину налази се 12 km западно од 

града. Повезан је са аутопутем (Е-70). Авио линије повезују Београд са бројним 

одредиштима у Европи, Азији и Африци. 

Преко аеродрома "Никола Тесла" одвија се око 90% домаћег путничког саобраћаја 

и 90% робног транспорта. 

Табела 19. Ваздушни саобраћај 

број 

Авиони 

путничка 

места 

Дужина линија, 

km 

Број деоничних 

летова 

Авио-километри, 

хиљ. 

Часови летења, 

хиљ. 

Превезени 

путници, 

хиљ. 

Путнички 

километри, 

хиљ. 

Превезени 

терет, t 

Тонски километри, 

хиљ. 

Година 

2000. 34 4379 87725 13195 11297 22123 1009 865 3053 7196 

2005. 17 2060 90735 18664 17178 33443 1122 1219 4945 5937 

2006. 15 1694 63965 21020 18190 37243 1216 1252 4678 5464 

2007. 16 1734 61920 21765 19196 39068 1312 1395 3479 4251 

2008. 16 1734 58225 21604 19190 38938 1350 1445 3379 4067 

2009. 15 1668 38405 18585 16488 32836 1054 1123 2487 2674 



40 

35 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

2000 2005 2006 2007 2008 2009 

Графикон 6. Број авиона домаћег аутопревозника у периоду од 2000-2009. године 

У близини града и аеродрома "Никола Тесла" постоји и војни аеродром Батајница, 

удаљен 20 km од града. 

1415.Г.ПР. 

70

3.4.3.4 Речни саобраћај 

Београд има изврсне услове за развој речног саобраћаја, будући да се налази на 

ушћу две велике међународне реке, Саве у Дунав. Град поседује велику луку на 

Дунаву под називом „Лука“ Београд која је намењена првенствено промету робе. 

Река Сава погоднија је за туристички превоз, где је уређен терминал за прихват 

путника и то је данас "главна капија" за стране туристе који посећују град. На овај 

терминал је током 2009. године, пристало преко 400 туристичких бродова са више 

од 50.000 туриста. 

"Лука" Београд представља важан саобраћајни, претоварни и робно транспортни 

центар средње Европе на пресеку два паневропска транспортна коридора (VII и X) 

и успешно подстиче робну размену, користећи све погодности речног, железничког, 

друмског и мултимодалног саобраћаја. 

Табела 20. Промет терета у речним пристаништима 

Година Укупно 

Унутрашњи промет Међународни промет 

свега утовар истовар свега извоз увоз 

2000. 1259870 981428 11009 970419 278442 47632 230810 

2003. 833478 606872 12664 594208 226606 26285 200321 

2004. 1048223 784521 136978 647543 263702 5844 257858 

2005. 2987784 2695077 208707 2486360 292707 52552 240155 

2006. 2475051 2197151 106800 2090351 277900 61435 216465 

2007. 2123403 1698217 154000 1544217 425186 64903 360283 

2008. 2541874 2015119 175066 1840053 526755 98455 428300 

2009. 931823 602538 52400 550138 329285 55654 273631 



3000000 

2500000 

2000000 

1500000 

1000000 

Унутрашњи промет 

Међународни промет 

500000 

0 

2000 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 

Графикон 7. Унутрашњи и међународни промет робе у речним пристаништима 

Недалеко од градских зона за одмор и рекреацију (Аде Циганлије и Аде Међице) 

постоји неколико марина. Оне су повезане и омањим линијама са Новим Београдом. 

1415.Г.ПР. 

71

3.4.4 Градска саобраћајна мрежа 

3.4.4.1 Мостови 

У Београду постоји осам мостова, од којих седам премошћује Саву, а само један 

Дунав. Мостови углавном повезују Нови Београд и градско језгро. 

Железнички остружнички мост се налази 20-ак km јужно од града код истоименог 

места. Овај мост премошћава Саву и део је железничке обилазнице око Београда. 

Мост је био рушен у време НАТО бомбардовања, а у међувремену је поправљен и у 

функцији је. 

Друмски остружнички мост се налази уз железнички остружнички мост. Овај мост 

премошћава Саву и део је обилазнице око Београда. Мост је такође био рушен у 

време НАТО бомбардовања, а поново је отворен 2004. године. Нови железнички 

мост изграђен је 1979. године и премошћава Саву у подручју града. Стари 

железнички мост премошћава Саву у подручју града. Мост Газела премошћава Саву 

и главни је саобраћајни правац преко реке у подручју града. 

Стари савски мост премошћава Саву у подручју града. Овим мостом пролазе и 

трамвајске шине. 

Бранков мост премошћава Саву у подручју најужег градског језгра. Саграђен је на 

месту где се налазио Мост краља Александра, који је био отворен 1934. године, а 

срушен у Другом светском рату. 

Панчевачки мост је једини градски мост преко Дунава. Обједињује друмски и 

железнички превоз. 

Изградња моста преко Аде Циганлије започета је 2008. године. Завршетак изградње 

моста очекује се у август у 2011. године. Овај мост представљаће део унутрашњег 

магистралног полупрстена. 

У 2009. години прихваћен је пројекат за нови мост преко Дунава, који ће повезивати 

Земун и Борчу, а део је Спољне магистралне тангенте. Почетак изградње моста 

планиран је за април 2011. године. 

3.4.4.2 Путеви 

Београд је повезан савременим аутопутевима са Новим Садом ка северу (од 

Батајнице; аутопут Е-75), Нишом ка југу и Шидом ка западу (аутопут Е-70). Сви 

главни путеви пролазе кроз градско језгро, што узрокује велике гужве у граду. 

Недовољна изграђеност путне и уличне мреже и њена неприлагођеност захтевима 

мешовитог саобраћаја је један од основних узрока отежаног одвијања саобраћаја у 

Граду. Због тога је у току изградња обилазнице око Београда, како би се омогућило 

преусмеравање пролазних возила изван градског подручја. 

Мостарска петља или колоквијално само "Мостар" је највећа саобраћајна петља у 

Београду. У њу се улива саобраћај из укупно шест смерова од којих су и два 

најоптерећенија правца у Београду - моста Газела са запада и са југа из правца 

булевара Војводе Мишића. Петља се налази на европским путевима Е-75 и Е-70. 

1415.Г.ПР. 

72

3.4.4.3 Железница 

Кроз београдски железнички чвор пролазе међународне магистралне пруге које 

преко Београда повезују Париз са Истанбулом, Будимпешту са Атином и Букурешт 

са Баром. Београдски чвор представља центар железничке мреже Србије. Има 

кључну улогу у одвијању железничког саобраћаја на целој мрежи. 

Узроци проблема (саобраћај и транспорт): 

• застарелост, ниска енергетска ефикасност и техничка неисправност возила; 

• недовољно коришћење гаса и других алтернативних горива; 

• прекомерна оријентација на друмски саобраћај; 

• недовољна градска и ванградска мрежа путева за повећан обим саобраћаја, 

укључујући недовољан број обилазница; 

• недовољна заступљеност јавног превоза и застарео возни парк. 

Утицај на животну средину: 

• загађење ваздуха проузроковано саобраћајем (CО, NОx, VOC, тешки метали и 

О 3 ); 

• емисија гасова из возила који проузрокују ефекат стаклене баште, емисије 

угљоводоника (укључујући VOC) приликом утовара и истовара горива; 

• загађења од нафте и деривата на пловним водотоковима; 

• загађење буком и вибрацијама узроковано дифузним изворима, углавном 

путничким и авио саобраћајем; 

• загађење земљишта и воде од саобраћаја (прашина, чађ, олово); 

• утицај на земљиште, ваздух и подземне воде. 

1415.Г.ПР. 

73

Табела 21. SWOT анализа за област саобраћај и транспорт на подручју Београда 



• Кроз Београд пролазе два европска 

коридора – X и VII 

• Ослањање на реку Дунав - развој 

речног саобраћаја 

• Јавни градски и приградски превоз 

путника није развијен и претежно се 

ослања на један вид превоза 

(аутобуски) 

• Генерално неразвијена мрежа 

саобраћајне инфраструктуре 

• Коридор X пролази кроз сам центар 

града, изазивајући огромне 

функционалне и еколошке проблеме 

• Само један мост преко Дунава 


Претње: 

• Развој саобраћаја кроз различите 

документе – стратегије, планове 

• Развој еколошких видова саобраћаја 

и енергетске ефикасности 

• Нови модели улагања у област 

транспорта 

• Изградња мостова и обилазница 

• Реструктуирање и модернизација 

железничке инфраструктуре и возних 

средстава 

• Недовољна интеграција принципа 

енергетске ефикасности у процесу 

планирања и организације 

саобраћаја 

• Нестабилно и недовољно 

финансирање развоја транспортног 

система 

• Гашењем луке на десној обали, без 

истовремене изградње луке на левој 

обали Дунава, дошло би до губитка 

развојног капацитета 

• Висок ниво буке и емисија 

загађујућих материја у ваздух 

3.5 УТИЦАЈ ОСТАЛИХ СЕКТОРА 

3.5.1 Урбанизам и просторно планирање 

Инструмент спровођења и доношења просторних и урбанистичких планова је 

планска документација дефинисана законском регулативом. Њиме се региструју 

подручја угрожена ерозијом, бујицама, експлоатацијом сировинама и сл. утврђују 

услови, мере и смернице очувања и заштите животне средине. Посебну пажњу 

треба обратити на очување заштићених природних добара, минералних изворишта, 

зоне водоснабдевања, зелених масива, бања, пољопривредног земљишта у домену 

заштите и рационалног коришћења природних ресурса. У том смислу приступа се 

изради регистра (катастара) загађивача и анализи предложених концепата. Након 

израде базе података загађивача и загађених подручја, утврђује се посебан режим 

санације и очувања животне средине. 

У поступку припреме доношења планова и обезбеђивања мера заштите, учествују 

Министарство животне средине и просторног планирања и јединице локалне 

самоуправе. Плански документи морају бити усклађени са Просторним планом 

Републике, а Урбанистички планови са просторним плановима региона, подручја са 

1415.Г.ПР. 

74

више намена и др. 

Непоштовање одредби Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 

47/03 и 34/06), Закона о заштити животне средине и других закона, допринело је 

јачању нелегалне изградње, што угрожава рационално коришћење простора и 

других ресурса. 

На досадашњи неплански, стихиски развој Београда имали су утицај: 

• слаба реализација урбанистичких планова, 

• стихијска и нелегална стамбена изградња, 

• полулегална стамбена изградња, 

• додељено, али неизграђено градско земљиште, 

• ницање сиромашних градских четврти и сламова, 

• замирање постојећих индустријских зона, 

• ширења „киоск привреде”, 

• девастираност саобраћајног система, 

• нерегулисана градска пољопривреда, 

• умножавање нехигијенских «дивљих» депонија, 

• недозвољено прикључивање на комуналне инсталације. 

Нови Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09), донео је 

новине у изради Просторног плана Републике Србије којим се уређују услови и 

начин уређења простора, коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката; 

вршење надзора, инспекцијски надзор и друга питања. 

Усвајањем Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени 

гласник РС”, број 135/04 и 88/10), који је усаглашен са Директивом 2001/42/ЕЗ, 

обезбеђен је правни оквир за процену утицаја просторних и урбанистичких планова 

на животну средину. У Просторном плану Републике Србије обрађено је подручје 


Реализација просторних и урбанистичких планова не даје потребне резултате и 

мањи су од очекиваних. 

Урбанистичким плановима нису обрађени програми уређивања грађевинског 

земљишта, не предвиђа се фазност финансирања и извођења комуналне 

инфраструктуре и саобраћаја, нису одређени правци развоја, а грађевинско 

земљиште се споро приводи намени. 

Крајем седамдесетих година, у тадашњој Југославији први пут је забележена 

бесправна стихијска стамбена изградња. Тај тренд се наставио осамдесетих да би 

кулминирао у периоду распада земље када је почео велики прилив избеглих и 

расељених лица, од којих је Београд населило око 166.000. У то време није 

постојала стамбена политика, па је отпочела градња објеката без дозвола. 

Процењује се да је у Београду 1994. године изграђено око 35.000 до 40.000 

нелегалних стамбених објеката, за око 100.000 становника. Велики проценат 

објеката изграђен је у заштићеним подручјима Звездарске шуме, Кошутњака, 

Топчидера, по парковима, уз обале река, чиме се угрожавају природни ресурси, 

уништавају станишта, испуштају нетретиране отпадне воде, загађује ваздух из 

котларница за грејање и др. 

„Закон о легализацији” који је ступио на снагу 1995. године, представља неуспео 

покушај легализације и спречавања бесправне изградње. 

1415.Г.ПР. 

75

Такође се појављује и феномен полулегалне стамбене изградње која се обавља на 

основу дела документације за добијање грађевинске дозволе, али не и потпуне 

документације. Пример такве легализације у Миријеву, показала је да око 73% 

бесправних градитеља, поседује неку врсту „дозволе”. 

Највећу површину градског земљишта Дирекција за градско грађевинско земљиште 

доделила је општини Земун, али је од тога цца 82% неграђено, што би решило 

проблем за 120.000 до 150.000 становника. 

Сиромашне сламове у којима живи преко 120.000 становника, одликује лоша 

комунална инфраструктура, загађена животна средина, недостатак зеленила, 

непостојање јавних садржаја. Пад индустријске производње оставио је за собом 

запуштене и неодржаване индустријске објекте и фабричке хале, закоровљене 

фабричке парцеле, дерутне прилазне путеве, зарђале железничке шине, оронуле 

фасаде, девастирану животну средину. Дирекција за градско грађевинско земљиште 

и изградњу Београда и Урбанистички завод, треба да израде одговарајуће 

процедуре бржег реаговања на захтеве градитеља, како би се Београд вратио 

урбанизму као једном од стожера просторног регулисања града. 

Лош утицај на животну средину има и застарели систем саобраћаја који је пред 

колапсом као последица спреге лошег система улица, лошег јавног саобраћаја и још 

горих услова паркирања, коришћење старих возила и употреба неадекватних горива. 

Београдски јавни саобраћај ослоњен је на четири подсистема: аутобус, трамвај, 

тролејбус и градско-приградску железницу. 

Слика 10. Постојећи саобраћај – Извод из Генералног плана Београда 

Према стратегији ГП-а град Београд треба оријентисати ка реци Дунав, предвиђена 

је изградња различитих привредних, туристичких, рекреативних, али и централних и 

стамбених садржаја са новим рекреативним острвом и новим пристаништем. 

Планира се изградња новог базенског пристаништа опслуженог индустријским 

1415.Г.ПР. 

76

колосецима из станице Овча. Протезање нових централних садржаја са десне обале 

Дунава дубље ка унутрашњости градског ткива биће најдоминантније на Дорћолу и 

дуж Рузвелтове улице. За све планиране садржаје, већ на нивоу планске 

документације треба урадити стратешку процену утицаја на животну средину у свему 

према нашим законима и стандардима ЕУ. 

Код појединих улица у будућности се могу очекивати повремена ограничења и 

смиривање индивидуалног моторног саобраћаја (Краља Милана, Главна...), што ће 

значајно утицати на побољшање квалитета ваздуха и смањење буке. 

Велики зелени простори су се изгубили због заосталости привреде, па су тако 

нестали многи паркови, шуме, скверови и пољопривредне површине. Земљишта 

високих бонитетних класа користе се за изградњу индустријских објеката, ничу 

дивља насеља на пољопривредном земљишту, што све негативно утиче на 

екосистем, климатске услове и лепоту природног окружења. Нови трендови 

просторног планирања огледају се у ревитализацији зеленила, ада, парковских 

површина и провлачењу равномерних заштитних зелених појасева кроз само урбано 

ткиво. Посебне мере заштите треба спровести на очување слободних зелених 

масива као што су Ратно острво, лева обала Дунава, Звездара, Топчидер, Кошутњак, 

Авала и други. 

Слика 11. Карта постојећег зеленила шире територије Београда 1 

Евидентиране површине са посебним природним вредностима: 

• Парк-шуме: Палилула (један локалитет), Вождовац (један локалитет), 

Звездара (један локалитет), Савски венац (девет локалитета), Чукарица 

(четири локалитета); 


1415.Г.ПР. 

77

• Паркови: Стари град (три локалитета), Палилула (један локалитет), Звездара 

(два локалитета), Врачар (три локалитета), Вождовац (четири локалитета), 

Савски венац (10 локалитета), Нови Београд (три локалитета), Земун (шест 

локалитета); 

• Ритови: три локалитета; 

• Аде: три аде и мање аде на Сави. 

Одрживи развој града подразумева идентификацију, санацију и чување 

необновљивих природних ресурса и стварање услова за формирање квалитетног 

окружења, што би требало да буде приоритетни задатак у свести сваког појединца. 

Узроци проблема: 

• недостатак стратешких-планско-развојних докумената; 

• непоступање у складу са постојећим планским документима; 

• недостатак адеквартне информационе основе (формирање базе податка о 

простору и стању животне средине); 

• недовољно развијене и примењене методе за одрживо просторно и 

урбанистичко планирање; 

• недостатак методологије за праћење и остваривање планова (развој система 

индикатора у оквиру мониторинга); 

• недостатак економских инструмената за имплементацију планских докумената; 

• недовољно развијени инструменти за свеобухватно и истовремено разматрање 

економских, еколошких и друштвених питања; 

• недовољно укључење критеријума енергетске ефикасности у пројектно-планским 

документима. 


• неравномерна урбанизација и погоршање животних услова у урбаним 

областима; 

• притисак на заштићена природна добра, биодиверзитет и геодиверзитет услед 

бесправне градње и неадекватног коришћења простора; 

• депопулизација руралних насеља; 

• незадовољавајући и неусклађен саобраћајни систем у градовима; 

• незадовољавајућа саобраћајна повезаност између насеља, нарочито у руралним 

подручјима; 

• неуређене индустријске и привредне зоне; 

• бесправна изградња, нарочито на прилазним и рубним деловима града; 

• неконтролисани и еколошки неприхватљив развој туризма у заштићеним 

подручјима и другим вредним природним добрима; 

• фрагментација природних екосистема и нарушавање вредних особина предела; 

• визуелно и естетски деградирана средина; 

• притисак на заштићена природна добра, биодиверзитет и геодиверзитет услед 

бесправне градње и неадекватног коришћења простора. 

3.5.2 Туризам 

Туризам има велики интерес на квалитет животне средине, који треба да се огледа у 

исправном коришћењу природних ресурса, унапређењу предела и одржавању 

1415.Г.ПР. 

78

еколошких, економских и социо-културних вредности града. Садашње стање туризма 

на територији Београда, заједно са бесправно изграђеним туристичким објектима, 

упозоравају на озбиљне негативне утицаје те делатности на квалитет животне 

средине, а то су: 

• испуштање нетретираних отпадних вода- недостатак инфраструктуре; 

• непрописно одлагање отпада; 

• емисије загађујућих материја у ваздух из саобраћаја и котларница за грејање; 

• емисија буке из саобраћаја и других извора (угоститељски објекти, 

манифестације); 

• неконтролисани и еколошки неприхватљив развој туризма у заштићеним 


• слабо спровођење прописа о планирању и изградњи; 

• уништавање станишта и узнемиравање дивљих животиња од стране 

посетиоца. 

Слика 12. План природних ресурса и руралних подручја,заштита животне средине, 

природних и културних добара 

Постојећи негативни утицаји туристичке делатности на квалитет животне средине 

проузроковани су лошим спровођењем планске регулативе, недостатком 

инфраструктуре за пречишћавање отпадних вода, неконтролисаним одлагањем 

отпада као и неефикасним управљањем заштићеним природним добрима. 

Негативни утицаји туризма на животну средину укључују и притисак на природне 

ресурсе, биодиверзитет и станишта. Неодрживи туризам може проузроковати 

следећа загађења: емисије у ваздух, буку, стварање отпада, испуштање отпадних 

1415.Г.ПР. 

79

вода, уља и хемикалија, али и архитектонско-визуелно загађење. 

Законом о туризму („Службени гланик РС”, број 36/09), предвиђено је одрживо 

коришћење туристичког простора. На делу туристичког простора које истовремено 

представља подручје заштићеног природног добра, примењује се режим заштите и 

очувања тих добара. 

Одрживи туризам, представља однос према природној и културној баштини, који 

подразумева привредну грану која врши минималан утицај на животну средину као и 

локалну културу, истовремено помажући стицање зараде, нова радна места и 

заштиту локалних екосистема. Неконтролисан развој туризма доводи до 

деградације многих туристичких одредишта, што узрокује негативан утицај на 

животну средину. Циљ одрживог туризма је да се омогући људима уживање и 

стицање знања о природним, историјским и културним карактеристикама 

јединственог окружења, уз очување интегритета места и подстицање економског 

развоја и добробити локалне заједнице. 

Да би се постигао развој одрживог туризма, неопходан је интегрални приступ 

његовом планирању и управљању, што се постиже урбаним управљањем (саобраћај, 

планирање експлоатације земљишта, маркетинг, економски развој, заштита од 

пожара итд.), са потребом планирања туристичких делатности. 

Кроз програме инвестирања у туристичку и комуналну инфраструктуру, подиже се 

атрактивност туристичких места, а тиме се подстиче и запошљавање људи. 

Нови туристички капацитети, треба да се развијају на основу правила 

трансформације и компатибилне намене у складу са захтевима очувања животне 

средине. Такав развој очекује се на простору Старог сајмишта, на простору Савског 

амфитеатра, на Дорћолу, на Ади Хуји и на др. 

Нове локације за веће хотеле, планиране су у старим језгрима (окретница у 

Рајићевој улици, „Три листа дувана”), уз обале река (Карађорђева улица, Косанчићев 

венац, дорћолска марина, Савски амфитеатар, центар на Ади Хуји, земунско језгро, 

Блок 12), уз велике терминале (Аеродром „Београд”, железничка станица Нови 

Београд, железничка станица „Центар”) и уз спортске и забавне објекте. Мањи 

смештајни капацитети, који недостају Београду, као комплементарни садржаји могу 

се развијати на читавом простору града. 


• недовољно спровођење просторних и урбанистичких планова; 

• бесправна изградња објеката у заштићеним природним добрима; 

• неодрживо коришћење природних ресурса; 

• неадекватно управљање заштићеним природним добрима; 

• незадовољавајућа комунална и саобраћајна инфраструктура; 

• недовољна међусекторска сарадња. 


• притисак на животну средину, природне ресурсе и биолошку разноврсност 

неодговарајућим лоцирањем/бесправном изградњом туристичких објеката; 

• испуштање нетретираних отпадних вода; 

1415.Г.ПР. 

80

• непрописно одлагање отпада; 

• емисије у ваздух из саобраћаја и котларница за грејање; 

• емисија буке из саобраћаја и других извора (угоститељски објекти...); 

• неконтролисан и еколошки неприхватљив развој туризма у заштићеним 


• уништавање станишта и узнемиравање дивљих животиња од стране посетиоца. 

1415.Г.ПР. 

81

4 СТАЊЕ И КВАЛИТЕТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

4.1 ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ И КВАЛИТЕТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ-СИСТЕМАТИЗОВАН 

ПРИКАЗ НА ОСНОВУ МЕРЕНИХ ПАРАМЕТАРА ЗА ПЕРИОД 2000-2010. 

ГОДИНЕ 

Стање и квалитет животне средине Београда одређени су његовим природним 

карактеристикама, урбаном структуром, привредним активностима, саобраћајем и 

друштвено-економским процесима који се одвијају у самом центру града и његовом 

окружењу. 1 

4.1.1 Стање и квалитет природе, биодиверзитета и шума за период (2000-2010. 

године) 

Природа 

Заштићена природна добра заузимају 4,36% укупне површине Београда. На 

територији Града законом је заштићена 41 локација, од тога: 

• 30 споменика природе, 

• 3 предела изузетних одлика, 

• 2 резервата природе, 

• 6 локација заштићене околине непосредног културног добра. 

Као споменици природе на територији града заштићена су 182 појединачна стабла. 

У споменике природе на територији Града спадају: Бањичка шума, Ботаничка башта 

„Јевремовац“, Пионирски парк и Академски парк. 

Предели изузетних одлика на територији Града су Велико ратно острво, планине 

Космај и Авала. 

Биодиверзитет 

На територији Града установљено је 212 аутохтоних врста, од којих је 26 на списку 

угрожених. Евидентиране су и 53 ретке врсте, од тога 15 у категорији доста ретких, 

17 у категорији врло ретких и 21 биљна врста пред ишчезавањем. Најочуванији 

биодиверзитет на територији града Београда локализован је на подручју реке Саве - 

од Обедске баре до Аде Циганлије; подручју Подунавља и јужно од Саве и Дунава 

(Кошутњак, Авала, Трешња, Липовачка шума, Космај итд). 

Шуме и паркови 

Шуме се простиру на 35.980 ha укупне површине територије Града, од чега државне 

шуме заузимају 43,9%, док се приватне шуме простиру на 56,1%. Површина шума по 

становнику износи 0,025 ha. 

Укупна површина под шумама у градским општинама није повећавана од 1997. до 

2003. године и износила је 31.893 ha. У 2005. години дошло је до повећања укупне 

површине под шумама у појединим општинама (Барајево, Вождовац, Нови Београд, 

Палилула, Раковица, Сопот), али и до њиховог смањења у другим општинама 

1 Службени лист града Београда, број 27-908, Београд 2003. година 

1415.Г.ПР. 82

(Гроцка, Земун, Звездара, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Чукарица). На 

територији Града налази се 76 јавних паркова. 

4.1.2 Стање и квалитет вода и водних ресурса за период (2000-2010. год.) 

Површинске воде 

Најзначајнији водотоци Града, Сава и Дунав, сврстани у водотоке II класе, не 

задовољавају прописану класу квалитета у 45%, односно 75% узорака 

анализираних у 2010. години. 

Табела 22. Проценат испитаних узорака река Саве и Дунава у периоду од 2000– 

2010. године који одговара другој класи водотока 

Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

II класа 

речних 

Сава 49,0 62,5 53,0 35,3 50,0 27,9 32,4 26,5 39,7 47,1 55,0 

вода, 

% 

Дунав 35,5 32,8 39,4 28,4 39,7 19,2 16,2 29,4 39,7 19,1 25,0 

Извор: Градски завод за јавно здравље – Београд 

Квалитет воде у малим рекама и каналима у периоду од 2000-2009. године је ван 

друге класе. Вредности биолошких и физичко-хемијских параметара квалитета вода 

у овом периоду указују на присуство микробиолошких загађења и велике количине 

отпадних вода богатих органским материјама. 

Резултати анализе квалитета воде на купалишту Лидо, у 2010. години показују да је 

ниједан од десет узетих узорака није одговарао II класи воде. 

У периоду од 2000–2010. године уочено је велико осциловање микробиолошких 

карактеристика воде Савског језера, посебно у току купалишне сезоне. 

Изворска вода са јавних чесми 

У периоду од 2000-2010. године квалитет воде из индивидуалних извора пијаће воде 

и јавних чесама није задовољавао хигијенску исправност воде за пиће по неком од 

испитиваних параметара. Неисправност воде са јавних чесама огледало се кроз 

бактериолошко загађење. Физичко-хемијски квалитет воде био је релативно 

задовољавајући на већини јавних чесама, осим на: Мокролушкој чесми, Великој 

чесми у Белом потоку, Великој чесми у Реснику, извору Точак у Зуцу, чесми у 

Болечу, чесми Соко-Штарк, Вишњичкој бањи и извору Света Петка на Калемегдану. 

На овим локацијама најчешћи разлог физичко-хемијске неисправности воде је 

повећан садржај нитрата, хлорида, амонијака, као и повећана 

електропроводљивост. 

1415.Г.ПР. 83

Графикон 8. Проценат бактериолошки и физичко-хемијски неисправних узорака 

воде са јавних чесама у периоду од 2001–2010. године 

(Извор: Извештај о контроли квалитета изворске воде са јавних чесми за период од 2000 

–2010. – Градски завод за јавно здравље) 

Вода за пиће из београдског водовода 

У периоду од 2006-2009. године квалитет воде из београдског водовода у физичко– 

хемијском погледу одговарао је прописаним нормама. У том периоду у испитаним 

узорцима нису детектовани тешки метали, полихлоровани бифенили, полициклични 

ароматични угљоводоници, алкилбензолсулфонати, минерална уља, феноли, 

цијаниди, амонијак и нитрити. 

Резултати мерења активности радионуклида у узорцима пијаће воде из београдског 

водовода, били су у границама природног нивоа активности. 

Подземне воде 

Удео подземних вода у водоснабдевању Града је 70% (Извор: ЈКП «Београдски 

водовод и канализација»). За црпљење подземне воде користе се рени бунари, 

просечне издашности 50 l/s. 

Отпадне воде 

Процењена количина отпадних вода насталих на територији београдских општина у 

2009. години је 112.198 m³. Од тога, 71.930 m³ су комуналне отпадне воде, 29.068 m³ 

су отпадне воде пореклом из индустрије, а 10.195 m³ су отпадне воде комуналних 

предузећа. 

1415.Г.ПР. 84

4.1.3 Стање и квалитет ваздуха за период (2000-2010. године) 

4.1.3.1 Загађење ваздуха из стационарних извора 

Гасовите загађујуће материје: SО 2 , NО 2 и чађ 

У периоду од 2000-2010. године средње годишње концентрације загађујућих 

гасовитих материја у ваздуху биле су испод граничних вредности имисије (ГВИ). 

Повремено током године дешавало се да су максималне дневне вредности 

концентрације сумпор-диоксида, чађи и азот-диоксида прелазиле ГВИ. Највећи број 

дана са прекорачењима ГВИ забележен је код чађи. 

Укупне суспендоване честице 

У периоду од 2001-2008. године средње годишње концентрације укупних 

суспендованих честица мерених у урбаној зони града прелазиле су граничне 

вредности средњих годишњих концентрација од 70 μg/m³. 

Toком 2009. године, средња годишња концентрација СЧ10 износила је 43,4 μg/m 3 . 

Таложне материје 

У периоду од 2000-2010. године укупне таложне материје на територији Београда 

биле су преко ГВИ од 200 mg/m 2 /дану у свим годимнама осим у 2009. год када је 

средња годишња концентрација износила 175 mg/m 2 /dan. У току 2008. и 2009. 

године на територији Града је уочена тенденција смањења загађења укупним 

таложним материјама. 

Полициклични ароматични угљоводоници (ПАУ) 

Од 2003-2009. године на већини мерних места средње годишње вредности 

бензо(а)пирен-а су прекорачиле ГВИ (1ng/m 3 ). Максимална концентрација од 18,59 

ng/m 3 измерена је 2008. године на мерном месту Тршћанска, Земун. 

Бензен, толуен и етилбензен (BТЕX) 

У 2007. години средња годишња вредност концентрације BТЕX (бензен, толуен, 

етилбензен) износила је 8,9 μg/m 3 , што је више од граничне средње годишње 

вредности имисије од 5 μg/m 3 . Током 2008. и 2009. године средње годишње 

концентрације БТЕX нису прелазиле ГВИ. 

Тешки метали и тешки метали у укупним суспендованим честицама 

У 2004. години регистрована су повремена прекорачења ГВИ на појединим мерним 

местима за све тешке метале, осим за олово и кадмијум. У 2005. и 2007. години 

повремена прекорачења јављала су се код свих тешких метала осим мангана. У 

2006. у границама дозвољених вредности биле су само концентрације хрома и 

арсена. У 2008. повећање олова регистриовано је на два мерна места, повећање 

концентрација кадмијума на једном мерном месту, остали тешки метали нису 

прелазили граничне вредности. У 2009. прекорачења ГВИ нису регистрована за 

олово, кадмијум, никл, хром, манган и арсен. 

Током 2009. године садржај олова и кадмијума као таложних материја није био 

преко ГВИ од 250 µg/m 2 дану за олово, односно 5 µg/m 2 дану за кадмијум. 

1415.Г.ПР. 85

Специфичне загађујуће материје 

У 2009. години регистрована су повремена прекорачења дозвољених вредности за 

амонијак и хлороводонике. Остали испитивани параметри (фенол, азотдиоксид, 

водониксулфид) били су у границама дозвољених вредности. 

Приземни озон 

Средње годишње концентрације приземног озона у Београду у периоду од 2003- 

2008. године биле су испод дозвољене граничне вредности средње годишње 

концентрације од 80 μg/m 3 . 

4.1.3.2 Загађење ваздуха од покретних извора 

Угљенмоноксид 

У периоду од 2002-2010. године средње годишње вредности угљен-моноксида су на 

свим мерним местима биле веће од дозвољених средњих годишњих вредности (3 

mg/m 3 ), осим у 2002. години на 2 мерна места (Лион и Карабурма) и 2008. године 

(на мерном месту Аутокоманда). У 2003. и 2005. на мерном месту Нови Београд 

вредности су биле једнаке граничним дозвољеним вредностима. 

Сумпордиоксид 

У периоду од 2006-2009. године средње годишње вредности сумпордиоксида су 

прелазиле дозвољене средње годишње вредности (50 μg/m 3 ) на свим мерним 

местима. У 2008. години средња годишња концентрације сумпордиоксида на 

мерном месту Зелени венац била је 3,5 пута већа од дозвољене. 

4.1.3.3 Радиоактивност у ваздуху 

Измерене вредности јачине апсорбоване дозе гама зрачења у ваздуху у периоду од 

2000-2010. године кретале су се у границама промена природног фона зрачења у 

ваздуху. 

Садржај радионуклида 

Aктивнoст 137 Cs у вaздуху у Београду je у периоду од 2000-2007. гoдине билa врло 

ниска, углавном испод границе детекције. 

Специфична активност у падавина 

Активност 137 Cs у падавинама је у целом периоду од 2000. до 2009. године била 

испод границе детекције на свим мерним местима. 

4.1.3.4 Климатске промене 

Интезитет пораста температуре у периоду 1991-2009. године је вишеструко већи 

него у периоду од 1951-1991. године. Нормализовано одступање средње годишње 

температуре ваздуха у 2009. години је позитивно и веће од 3, што указује да је и 

2009. година у Републици Србији била екстремно топлија од нормале. 

1415.Г.ПР. 86

Нормализовано одступање годишње суме падавина за 2009. годину је позитивно и 

веће од 1, тако да оцена падавина на нивоу Републике и Београда је кишна година – 

више падавина од просека. 

4.1.4 Стање и квалитет земљишта за период (2000-2010. год.) 

Тешки метали 

Никл 

У периоду од 2000-2010. године у великом броју узорака земљишта детектован је 

повећан садржај никла. Присуство никла у земљишту није узрокован 

контаминацијом антропогеног порекла, већ је последица специфичног геохемијског 

састава површинских слојева земљишта на територији Града. 

Олово 

Од 2000-2010. године на већини мерних места констатован је повећан садржај 

олова у површинским слојевима земљишта. Повећане концентрације олова у 

узорцима земљишта поред великих саобраћајница указују на утицај издувних гасова 

моторних возила и последица су сагоревања горива са оловним адитивима. 

Повећане концентрације тешких метала детектоване су и у близини мостова, у 

урбаним зонама и у уређеним парковима и рекреативним површинама у појасу у 

близини саобраћајница. 

Концентрације тешких метала у земљишту узоркованом на локацији Хајдучка чесма 

код Кошутњака у 2008. години су значајно биле веће од концентрација које су 

измерене 2004. године, што указује на растући тренд загађења земљишта тешким 

металима. 

Перзистентни органски загађивачи (POP`s) 

Органохалогени пестициди 

Присуство резидуала DDT-а у земљишту на одређеним локацијама у Београду у 

периоду од 2000-2010. године указује на интензивну примену овог пестицида у 

прошлости. У том периоду ни у једном узорку земљишта вредности DDT-а нису биле 

изнад вредности која је према Холандском Стандарду за земљишта (Netherlands 

Ministry of Housing, Spatial Planning and Environment, Circular on target values and 

intervention values for soil remediation, 2000 The Hague) означена као интервентна, 

односно која би захтевала поступак ремедијације. 

PAU, PCB и минерална уља 

Резултати анализе земљишта у периоду од 2000-2010. године указују на присуство 

перзистентних органских загађивача PAU, минералних уља и PCB-а у земљишту на 

територији града, а последица су загађења земљишта из индустрије, саобраћаја и 

других активности. Екстремно висока вредност PAU од 210.898 μg/ kg у 2003. години 

забележена је на локацији Ада Циганлија, преко пута топлане Нови Београд. 

1415.Г.ПР. 87

4.2. ИЗБОР CORE SET ИНДИКАТОРА ПО РЕСУРСИМА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

ПРЕДЛОЖЕН ОД СТРАНЕ ЕЕА КАО И АГЕНЦИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ 

СРЕДИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 

Информисање о стању животне средине је важан фактор у процесу управљања 

заштитом животне средине. Континуална контрола и праћење стања животне 

средине (мониторинг животне средине) законска су обавеза Републике Србије што 

је дефинисано Законом о заштити животне средине ( „Службени гласник РС“ 135/04 

и 36/09). 

Мониторинг животне средине представља систематско мерење, испитивање и 

оцењивање индикатора стања и загађења животне средине, односно праћење 

параметара животне средине, њених појединачних сегмената (вода, ваздух, 

земљиште, биодиверзитет итд.). На основу доступних података са мерних места о 

стању животне средине добија се увид у промене квалитета и квантитета животне 

средине, емисију загађујућих материја и коришћење природних ресурса, што је од 

посебног значаја и у реализацији Програма заштите животне средине на територији 


Програм има за циљ да прикаже стање животне средине на територији града 

Београда које је базирано на доступним подацима из различитих извора, 

прорачунима и стручним анализама добијених података. Програм даје процену како 

тренутног стања животне средине тако и препоруке у циљу побољшања постојећег 

стања и ублажења све присутнијих притисака на животну средину, спровођењем 

адекватних мера. 

Индикатори животне средине су креирани по DPSIR моделу који проистиче из 

методологије Европске агенције за заштиту животне средине (EEA). DPSIR модел 

представља општи оквир за организацију система информисања о стању животне 


Важну улогу у овом моделу имају индикатори животне средине који осликавају 

узрочно последичне везе између животне средине и људских активности (Слика 13). 

У оквиру овог модела разликују се следећи индикатори: покретачи, тј. (Driving 

Forces) – (D): основни покретачки механизми негативних утицаја (потрошња 

финалне енергије по секторима, путнички саобраћај, робни саобраћај, 

пољопривреда, индустрија, шумарство, коришћење и управљање водама...), 

притисци, тј. (Pressures) - (P): директна последица деловања покретачких 

механизама (прекорачење и коришћење супстанци које оштећују озонски омотач, 

коришћење ресурса за водоснабдевање итд.), стање, тј. (State) - (S): указују на 

постојеће стање животне средине (диверзитет врста, прекорачења граничних 

вредности имисије, глобална и европска температура, потрошња кисеоника у 

рекама, нутријенти у водама, квалитет вода на купалиштима итд.), утицај, тј. 

(Impact) - ( I ): последица притиска на животну средину (угрожене и заштићене 

врсте), индикатори реакције тј. (Responce) - (R): описују мере, инвестиције и друге 

реакције на промене стења животне средине (заштићена подручја, подручја под 

органском пољопривредом, прогрес у управљању контаминираним подручјима, 

пречишћене отпадне воде, укупни енергетски интезитет итд.). 

Од посебног значаја су и индикатори одрживог развоја и то еколошки отисак – 

(Ecological Footprint ) и отисак воде - (Water Footprint). 

Основни циљ примене индикатора у заштити животне средине, јесте сумирање 

великог броја мерења и података у ограничени број најзначајнијих информација из 

области заштите животне средине. Главна снага индикатора лежи у чињеници да 

1415.Г.ПР. 88

кроз јединствени интернет-портал и заснован на мрежи субјеката извештавања и 

референтних центара. 

Информациони систем заштите животне средине води се повезивањем података и 

информација интернетом, даљинском детекцијом и сателитским технологијама на начин 

којим се обезбеђује правовремено и транспарентно извештавање јавности. Овакав 

информациони систем омогућава ефикасан проток информација о стању животне 

средине и праћење квалитета животне средине, како у појединачним државама ЕУ, тако и 

на територији читаве Европе. У циљу развоја одрживости града Београда, као и 

реализације и развоја модерне политике заштите животне средине града Београда, у 

Програму је извршен избор Core set индикатора као и њихова анализа по природним 

ресурсима. 

Основни критеријуми за избор индикатора заштите животне средине града Београда били 

су (Извор: Агенција за затиту животне средине Републике Србије): 

1. Значај индикатора на националном и међународном нивоу. Овај критеријум 

подразумева да индикатор пружа информације или описује појаве у области 

животне средине на националном нивоу и да, уколико је могуће, буде усклађен са 

међународно прихваћеним индикаторима, ради поређења на том нивоу. 

2. Релевантност индикатора. Релевантност подразумева да индикатор обезбеђује 

информације на нивоу погодном за креирање националне политике, стратегија, 

закона и подзаконских аката. 

3. Мерљивост и статистичка исправност. Задовољење овог критеријума 

подразумева одабир таквог индикатора који се мери и прати систематски и 

доследно током времена извештавања о одговарајућим трендовима. Дакле, 

индикатор мора бити изведен из података високог нивоа поузданости уз 

одговарајућу статистичку и методолошку исправност. Уколико је могуће, индикатор 

може бити разложен ради детаљнијег приказа информација које садрже 

параметри од којих је креиран. 

4. Једноставност и лакоћа разумевања. Овај критеријум подразумева да 

индикатор буде схватљив за јавност и лак за интерпретацију, тако да се промене 

вредности индикатора могу једноставно повезати са побољшањем, односно 

погоршањем посматране појаве у животној средини. 

5. Економска оправданост је критеријум који подразумева да одабрани индикатор 

буде базиран на већ постојећим подацима и информацијама тј. да мониторинг и 

израда индикатора не доводи до неоправданих трошкова. 

У Програму је представљен избор индикатора по ресурсима животне средине града 

Београда (Табела 23.) који је извршен на основу претходно наведених критеријума, а по 

препоруци ЕЕА као и Агенције за заштиту животне средине Републике Србије. 

1415.Г.ПР. 90

Табела 23. Избор Core set индикатора по ресурсима животне средине по препоруци ЕЕА и Агенције за заштиту животне 

ТЕМЕ ОБЛАСТИ КЉУЧНИ ИНДИКАТОРИ 1 НАДЛЕЖНЕ 

ИНСТИТУЦИЈЕ ЗА 

ПРАЋЕЊЕ 

Глобална и европска температура 

РХМЗ 

Климатске промене 

Агенција за заштиту 


Емисија гасова са ефектом стаклене баште, Gg/становнику 

Републике Србије, 

I АТМОСФЕРА 

ЕЕА 

Оштећење озонског омотача Потрошња супстанци које оштећују озонски омотач, ОDS tona/становнику Агенција 

II ВОДЕ 

III ЗЕМЉИШТЕ 

средине Републике Србије 

Квалитет ваздуха Концентрација загађујућих материја у урбаним областима, µg/m 3 Агенција 

Алергијске реакције Концентрација алергеног полена и концентрација амброзије, конц./m 3 вазд. Агенција 

Квалитет воде 

Квантитет воде 

Квалитет земљишта 

Садржај нутријената и материја које троше кисеоник у водотоковима, mg/l 

Укупан број испитаних узорака воде за пиће из београдског водовода, % 

Удели отпадних вода према пореклу, % 

Удео исцрпених подземних и површинских вода у укупној количини 

обновљиве воде на територији града Београда, % 

Проценат одступања од МДК за поједине параметре (Ni, Pb, Cu, Cd, Zn, 

DDT, PAU), % 

Деградација земљишта, ha 

Агенција 

Градски завод за јавно 

здравље, Агенција 

ЈКП "Београдски 

водовод и 

канализација" 




Шуме Удео шумског земљишта у укупном земљишту,% Агенција 

Управљање отпадом Стварање отпада, t/становнику Агенција 

IV ПОТРОШЊА И 

ПРОИЗВОДЊА Коришћење енергије Удео обновљивих извора енергије у укупној потрошњи енергије,% 

V БИОДИВЕРЗИТЕТ 

Екосистеми Удео заштићених области у односу на укупну површину, % 

Врсте 

VI АКЦИДЕНТИ Удеси Број акцидената 

1 Период праћења: На годишњем нивоу (препорука) 

Удео угрожених врста у укупном броју врста,% 

Министарство 

рударства и 

енергетике 

Завод за заштиту 

природе Републике 

Србије, Агенција 

Завод за заштиту 

природе Републике 

Србије,Агенција 

Градски завод за јавно 

здравље 

1415.Г.ПР. 91

ИНДИКАТОР: Емисија гасова са ефектом стаклене баште, (Gg/становнику) 

Дефиниција индикатора: Поједини гасови у атмосфери (водена пара, угљен-диоксид, 

азот-субоксид, метан) имају способност да земљино дуготаласно зрачење апсорбују и 

да потом део емитују у васиону, а део врате на земљу. Овај процес назива се ефекат 

стаклене баште. Нагли раст атмосферске концентрације гасова стаклене баште (угљендиоксид, 

азот-субоксид, тропосферски озон, метан, хлорфлуороугљоводоници), у 

претходних сто година, је резултат људских активности (производња и потрошња 

енергије, саобраћај...). Као последице загађења ваздуха oвим гасовима поред 

глобалног загревања јављају се: смањење озонског омотача и појава киселих киша. 

Јединица мере: Индикатор - емисија гасова са ефектом стаклене баште се изражава у 

Gg по глави становника. Емисије CH 4 , N 2 O, HFCs, PFC и SF 6 се прерачунавају у СО 2 

еквивалент користећи стогодишњи потенцијал глобалног загревања. У недостатку 

података, илустрације ради, дати су подаци (Графикон 10.) из базе података 

Међународне агенције за енергију (IEA). 

Графикон 10. Емисије гасова са ефектом стаклене баште по становнику у 

тонама СО 2 

Опис индикатора 

Република Србија, као не-Анекс I уговорна страна (земља у развоју), нема обавезу да 

смањује количину емисије гасова са ефектом стаклене баште у првом обезбеђујућем 

периоду (2008.-2012.), али има обавезе које су у вези са: израдом националних 

извештаја, међународном сарадњом у области климатских истраживања и 

систематских осматрања, трансфером знања и чистих технологија, доношењем и 

спровођењем мера ублажавања последица измењених климатских услова, 

образовањем, обуком и информисањем јавности о узроцима и могућим утицајима 

промене климе на човека. Поред активности у циљу смањења емисија гасова са 

ефектом стаклене баште, за Републику Србију је веома значајно да се утврди колико је 

погођена изменом климатских услова и колико је адаптирана на њих. 

Напомена: 

Индикатор-емисија гасова са ефектом стаклене баште (Gg/становнику), није 

анализиран у Програму услед недостатка података, али је указано на значај праћења 

овог индикатора не само на националном нивоу, већ и на глобалном, јер проблем 

1415.Г.ПР. 93

ефекта стаклене баште поприма све веће размере. С тога, неопходно је што пре 

омогућити праћење тренда овог индикатора. 

Оштећење озонског омотача 

ИНДИКАТОР: Потрошња супстанци које оштећују озонски омотач, (ODS t/становнику) 

Кључна порука: 

Србија је од 1990. године почела да прати и контролише потрошњу супстанци које 

оштећују озонски омотач, а све у циљу очувања стратосферског озонског слоја. Како би 

се озонски омотач очувао потребно је смањити и потпуно избацити из употребе CFC 

(хлоро-флуоро-угљеници) супстанце. У Србији не постоји производња CFC супстанци. 

Графикон 11. приказује тренд смањења потрошње ODS CFC, (t) на територији града 

Београда, што је и пожељан тренд када је у питању овај индикатор. 

Графикон 11. Тренд смањења потрошње ODS CFC на територији Београда 1 

Резултати и оцена 

Један од међународних циљева по Конвенцији о озону је потпуно избацивање из 

употребе супстанци које оштећују озонски омотач. Последњих година је уочено 

значајно смањење потрошње CFC супстанци у Београду што се може објаснити све 

већом заменом CFC супстанци са мање штетним супстанцама. 

1 Извор: Агенција за заштиту животне средине Републике Србије 

1415.Г.ПР. 94

Квалитет ваздуха 

ИНДИКАТОР: Концентрација загађујућих материја у урбаним областима, (µg/m 3 ) 

Кључна порука: У Београду још увек не постоје систематизовани и свеобухватни 

подаци о изворима и емисијама загађујућих материја у ваздух. Подаци о емисијама 

загађујућих материја у ваздух постоје једино у сектору енергетике и електропривреде, 

док података о количинама загађујућих материја из других извора (производни процеси 

у индустрији, употреба растварача, друмски саобраћај, пољопривреда, третман и 

одлагање отпада и др). још увек нема. 

Табела 24. Загађујуће материје које се прате ради контроле квалитета ваздуха нa 

територији града Београда 

Ваздух 

спољне 


Гасовите 

компоненте 

Чврста 

фракција 

суспендована 

у ваздуху 

SO2, NOx, NO2 ‐ 24‐часовни узорци 

пO 3 – 24-часовни, 1 сатни узорци 

CO – 30 минута, 1 сат и 24 сата; BTEX 1 сат и 24 сата 

ПАУ – 3,4 бензо-а-пирен (БаП) месечни просеци 

чађ, таложне материје – 24-часовни узорци 

СЧ 10 - [мас. конц.] укупна количина, 24-часовни узорак , 1- часовни узорак; 

УСЧ – укупна количина суспендованих честица 24-часовни узорак, 7 дана 

интервал 

Pb, Cd, Zn, Mn, Ni, As, Hg, ср. месечни просеци у СПМ10, УСЧ и 

аероседименту (таложне материје из ваздуха) 

Графикон 12. Средње годишње вредности гасовитих загађујућих супстанци у Београду 

у периоду од 2000-2010.године 1 


Наведени резултати мерења загађујућих супстанци у Београду показују да у периоду од 

2000–2010. године ни на једном мерном месту није било прекорачења граничних 

вредности средњих годишњих концентрација сумпор-диоксида (ГВИ (50 μg/m 3 )), азотдиоксида 

(ГВИ (60 μg/m 3 )) и чађи (ГВИ (50 μg/m 3 )). 

1 Извор: Градски Завод за јавно здравље Београд 

1415.Г.ПР. 95

II ВОДЕ 

Квалитет воде 

ИНДИКАТОР: Садржај нутријената и материја које троше кисеоник у водотоковима, 

(mg/l) 

Кључна порука: Стална контрола квалитета површинских вода у Републици Србији 

обавља се ради процене квалитета водотокова, праћења тренда загађења и очувања 

квалитета водних ресурса. Редовно се обављају и испитивања квалитета воде на 

извориштима и акумулацијама ради оцене вода за потребе водоснабдевања и 

рекреације грађана у циљу заштите изворишта и здравља становништва. 

Уредбом о класификацији вода у Републици Србији („Службени гласник СРС“, бр. 5/68) 

водотоци су разврстани у I , II, III и IV класу према задатим граничним вредностима 

показатеља квалитета. Категоризација се врши на основу следећих показатеља: 1. 

Суспендоване материје, 2. Укупни суви остатак, 3. pH, 4. Растворени кисеоник, 5. БПК 5 

6. Степен сапробности по Либману, 7. Степен биолошке продуктивности, 8. Највећи 

број колиформних клица, 9. Видљиве отпадне материје, 10. Приметна боја, 11. 

Приметан мирис, 12. Засићење кисеоником %О 2 , 13. ХПК, 14. Токсичне материје, 15. 

Степен радиоктивности. Међутим, овом Уредбом није дат поступак одређивања 

сумарне класе квалитета на основу класе сваког појединачног показатеља квалитета. 

Једна од најчешће примењиваних метода у оцењивању загађености вода и 

ефикасности поступака пречишћавања отпадних вода је метода БПК 5 . Биохемијска 

потрошња кисеоника (БПК 5 ) је мера количине кисеоника која је потребна 

микроорганизмима у води да оксидују органски угљеник и делом органски азот, чиме се 

индиректно одређује и количина органских материја у водиЈедињења која садрже азот 

се у водотоцима понашају као нутријенти и изазивају недостатак кисеоника и тиме 

утичу на изумирање живог света. Главни извори загађења азотним једињењима су 

комуналне и индустријске отпадне воде, септичке јаме и животињски отпад. Органски 

фосфати су веома значајни у природи и њихово појављивање може бити узроковано 

загађењем које потиче од органских пестицида који садрже фосфате. Ортофосфати су 

производи природних процеса и могу се пронаћи у канализационим системима. 

Фосфати стимулишу раст планктона и водених биљака које рибе користе у исхрани и на 

тај начин фосфати утичу на повећање броја риба и поправљање општег стања вода. 

Међутим, претерана количина фосфата у водотоцима изазива неконтролисано 

размножавање алги и биљака што повећава потрошњу кисеоника и његов дефицит 

(овакво стање се назива еутрификација). 

У циљу добијања јасне слике о потрошњи кисеоника у водотоковима и одређивања 

доброг статуса вода приказани су индикатори садржаја нутријената (нитрати и 

ортофосфати) и материја које троше кисеоник (БПК 5 , амонијум јон). 

На основу средњих вредности на годишњем нивоу за период 2005-2009. година за 

свако мерно место, срачуната је медијана уређеног низа података са мерних места и 

добијен индикатор квалитета за параметре БПК 5 (mg/l), амонијум јон (NH 4 -N, mg/l), 

нитрате (NО 3 -N, mg/l) и ортофосфате (PО 4 -P, mg/l), што је приказано (Графиконима 15- 

18.) (Извор: Агенција за заштиту животне средине Републике Србије). 

1415.Г.ПР. 97

Медијане низа средњих годишњих вредности Нитрата и Ортофосфата 

(NO3-N) Нитрати (NO3-N) (PO4-P) (NO3-N) 

(PO4-P) 

Нитрати (NO3-N) 

(mg/l) 

(mg/l) (mg/) 

(mg/l) 

Ортофосфати (PO4-P) 

Ортофосфати (PO4-P) 

2 

0.35 1.7 

0.06 

1.8 

0.3 

1.5 

0.05 

1.6 

0.25 

1.4 

0.2 

1.3 

0.04 

1.2 

0.15 1.1 

0.03 

1 

0.1 0.9 

0.02 

2005 2006 2007 2008 2009 

2005 2006 2007 2008 2009 

Графикон 15. Мерна места водотокова Графикон 16. Мерна места Дунава и Саве на 

који гравитирају ка Дунаву и Сави 

територији Београда (Параметри: нитрати и 

(Параметри: нитрати и ортофосфати) 

ортофосфати) 

BPK-5 

(mg O2/l) 

9 

7 

5 

3 

Медијане низа средњих годишњих вредности БПК 5 и Амонијума 

BPK-5 BPK-5 

(NH4-N) 

BPK-5 

(mg O2/l) 

(mg/l) 

Амонијум (NH4-N) 

Амонијум (NH4-N) 

2.2 

1.2 

1 

2 

0.8 

0.6 

2005 2006 2007 2008 2009 

Графикон 17. Мерна места водотокова 

који гравитирају ка Дунаву и Сави 

(Параметри: БПК 5 и амонијум јон) 

1.8 

1.6 

(NH4-N) 

mg/l 

0.25 

0.2 

0.15 

0.1 

2005 2006 2007 2008 2009 

Графикон 18. Мерна места Дунава и Саве на 

територији Београда (Параметри: БПК 5 и 

амонијум јон) 1 


Према Правилнику о опасним материјама у водама („Службени гласник СРС“, бр.31/82) 

максималне количине опасних материја у водама, изражене у милиграмима по литру 

воде по класама одређеним прописима о класификацији вода дате су у Табели 25. 

Табела 25. Максималне количине опасних материја у водама 

Количине (mg/l) 

ОПАСНА МАТЕРИЈА 

Класе 

I и II 

III и IV 

Амонијак 0.1 0.5 

Амонијум јон 1.0 10.0 

Нитрати 10.0 15.0 

1 Извор: Агенција за заштиту животне средине Републике Србије 

1415.Г.ПР. 98

Анализа квалитета водотокова урађена је коришћењем података из редовног 

мониторинга на територији Београда за период од 2000. до 2009. године. 

Kонцентрације параметара БПК 5 , амонијум јона и нитрата показују да се они, према 

нашој легислативи, крећу у следећим класама: 

• нитрати у границама прописаних за I и II класу, 

• амонијум јон у границама прописаних за I и II класу, 

• БПК 5 за водотоке који гравитирају ка Дунаву и Сави у подкласи IIб и на мерним 

местима Дунава и Саве у границама за II класу. 1 

• Према параметру ортофосфати квалитет се креће у границама за I и II класу на 

мерним местима Дунава и Саве, док је за водотокове који гравитирају ка Дунаву 

и Сави у границама од II до III класе. 2 

Анализа трендова медијана средњих вредности концентрација разматраних 

параметара непараметријским Mann-Kendall тестом (α=0.05) показује да за параметре 

БПК 5 , и амонијум јон за све водотокове не постоји значајан тренд опадања или раста 

концентрација (безначајан тренд). За параметар ортофосфат одређен је опадајући 

тренд за све водотокове што указује на побољшање квалитета са аспекта 

еутрофикације (Извор: Агенција за заштиту животне средине Републике Србије). 

1 

Правилник о опасним материјама у водама, Правилник је објављен у "Службеном гласнику 

СРС", бр.31/82. Види: чл. 136. тач. 5) Закона - 46/91-1827. (2) Уредба о класификацији вода, 

Уредба је објављена у "Службеном гласнику СРС", бр. 5/68. Види: чл. 280. тач. 1. Закона - 

33/75-689. 

2 Класификација квалитета је, због недостатка наше регулативе, урађена коришћењем помоћних 

елемената за испитивање еколошког и хемијског статуса у рекама Немачке 

(Signifikanzpapier/LAWA 2003). Према овом „документу сигнификантности“ водотоци су 

разврстани у класе и препоручене су одговарајуће концентрације ортофосфата–P (mg/l): класа 

I ≤ 0,02; класа I-II ≤ 0,04; класа II ≤ 0,1; класа II-III ≤ 0,2; класа III ≤ 0,4; класа III-IV≤ 0,8; класа IV 

>0,8. 

1415.Г.ПР. 99

ИНДИКАТОР: Укупан број испитиваних узорака воде за пиће из београдског водовода, 

(%) 

Кључна порука: У циљу заштите здравља становништва, Градски завод за јавно 

здравље из Београда неколико деценија врши контролу хигијенске исправности воде за 

пиће из београдског водоводног система 1 . У оквиру систематске контроле квалитета 

воде за пиће узорци се узимају 2 : 

• на пет инсталација за прераду воде (Баново брдо, Бежанија, Беле воде, Макиш 

и Винча), 

• из 16 резервоара и 

• са 87 тачака из дистрибутивне мреже. 

Табела 26. Укупан број испитаних узорака у периоду од 2006–2009. године, (%) 

ГОДИНА 

УКУПАН БРОЈ 

УЗОРАКА ЗА 

ИСПИТИВАЊА 

БРОЈ 

БАКТЕРИОЛОШКИ 

НЕИСПРАВНИХ 

УЗОРАКА 

% БАКТЕР. 



БРОЈ ФИЗИЧКО – 

ХЕМИЈСКИ 



% ФИЗ.-ХЕМ. 



2006. 6631 383 5,78 96 1,45 

2007. 6628 626 9,44 71 1,07 

2008. 6676 444 6,65 49 0,73 

2009. 6650 390 5,86 105 1,58 

Извор: Квалитет животне средине града Београда у 2009. години 


На основу резултата оцењује се да квалитет воде из београдског водовода у физичко – 

хемијском погледу одговара прописаним нормама. У испитаним узорцима нису 

детектовани тешки метали (жива, олово, кадмијум, хром), полихлоровани бифенили, 

полициклични ароматични угљоводоници, алкилбензолсулфонати, минерална уља, 

феноли, цијаниди, амонијак, нитрити. Регистрована бактериолошка одступања 

последица су индивидуалних „дивљих прикључака“, аматерских поправки, итд.. 

Резултати мерења активности радионуклида у узорцима воде за пиће београдског 

водовода су у границама природног нивоа активности. 

Испитивани узорци воде из београдског водовода указују да је вода безбедна за 

људску употребу. 

1 

Контрола се обавља према Програму који је у складу са Правилником о хигијенској 

исправности воде за пиће (Сл. Лист СРЈ бр. 42/98) 

2 Извор: „Квалитет животне средине града Београда у 2009. години“ 

1415.Г.ПР. 100

Квантитет воде 

ИНДИКАТОР: Удели отпадних вода према пореклу, (%) 

Кључна порука: Кључне изворе загађења животне средине на територији града 

Београда представљају отпадне воде (нетретиране индустријске и комуналне отпадне 

воде, дренажне воде из пољопривреде, као и загађења везана за пловидбу и рад 

термоелектрана). Велики узрок загађења представљају отпадне воде из домаћинстава 

које садрже уља, детерџенте и сл., нарочито када се непречишћене нађу у земљи и у 

водотоковима. На Графикону 19. су приказани удели отпадних вода према свом 

пореклу, %. 

Графикон 19. Удели отпадних вода према свом пореклу, % 1 


На основу приказаних података закључује се да највећа количина отпадних вода на 

територији града Београда потиче из домаћинстава, што се може објаснити порастом 

броја становника у Београду. Значајан је и удео отпадних вода које потичу из 

индустрија и рударства. Чињеница је да се веома мала количина отпадних вода 

пречишћава пре испуштања у водотокове, па је неопходно што пре предузети мере у 

циљу побољшања инфраструктуре за третман отпадних вода. 

1 Извор: Статистички годишњак Београда за 2009. годину 

1415.Г.ПР. 101

ИНДИКАТОР: Удео исцрпених подземних и површинских вода у укупној количини 

обновљиве воде на територији града Београда, (%) 


Процењено је да београдски водовод снабдева око 1.350.000 становника, већи део 

индустрије и све градске институције. Укупна годишња производња воде приближила 

се количини од 250.000.000 m 3 . Водоводни систем простире се на око 21.000 ha 

укључујући поред централне градске зоне и рубне делове приградских општина. 

Водоводни систем се састоји од пет производних погона где се вода припрема: 

„Макиш“, „Беле воде“, „Баново Брдо“, „Бежанија“ и „Винча“, а потом упушта у 

дистрибуциони систем. Извориште београдског водовода простире се дуж приобаља 

Саве на десној обали од ушћа до Остружнице (Ада Циганлија и Макиш), а на левој 

обали Саве до Купинова. 

Графикон 20. Удео исцрпљених подземних и површинских вода у укупној количини 

обновљиве воде на територији града Београда, % 


Данас се у билансу Београдског водовода захвата 70% подземне воде из 47 цевастих и 

99 бунара са хоризонталним дреновима и 30% површинске воде из Саве и Дунава. 

Снабдевање града углавном је ослоњено на један водоток-реку Саву. 

1415.Г.ПР. 102

III ЗЕМЉИШТЕ 

Квалитет земљишта 

ИНДИКАТОР: Проценат одступања од МДК за поједине параметре (Ni, Pb, Cu, Cd, Zn, 

DDT, PAU), (%) 


У периоду од 2006-2008. године узорковано је земљиште на 93 локалитета, на којима је 

анализирано 184 узорака земљишта. Узорковање земљишта је обављено са дубина 10 

cm и 50 cm. Лабораторијским испитивањима у узорцима је анализиран садржај 

следећих параметара: pH вредност, влага, азот, фосфор, сулфати, арсен, бакар, никл, 

кадмијум, олово, жива, пестициди, полициклични ароматични угљоводоници (PAU), 

минерална уља, полихлоровани бифеноли (PCB). 

Графикон 21. Проценат одступања од МДК у периоду 2006-2008. године за поједине 

параметре на дубинама од 10 cm и 50 cm 1 , респективно 


Резултати испитивања указују да на појединим локацијама постоји повећање 

концентрације неког од испитиваних параметара. У највећем броју испитаних узорака 

земљишта регистровано је одступање од норме прописане Правилником у погледу 

садржаја никла. Повећана концентрација никла у већини испитиваних узорака 

земљишта указује на геолошко порекло овог метала. Констатовано је присуство 

повећаног садржаја олова у појасној зони градских паркова уз прометне саобраћајнице, 

док је у мањем броју узорака регистровано повећање или присуство неког од других 

тешких метала или органских полутаната (минерална уља, PAU). 

1 Извор: Извештај о стању земљишта у Републици Србији, 2010. 

1415.Г.ПР. 103

Узроци загађења земљишта проистичу из све већег утицаја урбанизације, недостатка 

објеката и постројења за пречишћавање отпадних вода и емисије гасова, постојања 

дивљих депонија. 

ИНДИКАТОР: Деградација земљишта, ha 

Опис индикатора: Основни узроци деградације земљишта у Београду су пре свега 

близина термоенергетских објеката, примена застарелих технологија у индустрији, 

употреба оловног бензина у моторним возилима, неадекватно управљање отпадом и 

хемикалијама. Примена хемијских средстава и минералних ђубрива у пољопривреди 

није контролисана у довољној мери. 

Основни природни процеси деградације земљишта су водена ерозија и ерозија ветром, 

губитак органске материје, збијеност кроз повећање запреминске тежине и опадање 

порозности земљишта, салинизација кроз акумулацију растворљивих соли у земљишту, 

клизишта, умерено брза или брза померања маса земљишта и стенског материјала. На 

квалитет земљишта негативно утичу: неодговарајућа пракса у пољопривреди 

укључујући неконтролисану употребу вештачких ђубрива и пестицида, широка употреба 

оловног бензина која доводи до загађења земљишта тешким металима дуж главних 

путева, лоше управљање отпадом и хемикалијама које доводи до деградације 

земљишта. 

Узроке деградације земљишта на територији града Београда треба тражити у утицају 

урбанизације, недостатку објеката и постројења за пречишћавање отпадних вода и 

емисије гасова, постојање великог броја „дивљих депонија“, а делом и неконтролисаној 

примени агрохемијских средстава, ниском нивоу комуналне хигијене и свести о потреби 

заштите животне средине. 

У циљу побољшања квалитета земљишта на територији града Београда потребно је 

обезбедити стални мониторинг појединих загађивача који представљају узрок 

деградације и који имају значајан утицај на животну средину и здравље људи (Извор: 

Извештај о стању земљишта у Републици Србији). 


Индикатор – деградација земљишта (изражена у хектарима) је од великог значаја за 

добијање јасне слике о стању земљишта на територији Београда и из тог разлога 

је препоручљиво пратити његов тренд. Приликом оцене стања земљишта најчешће 

се прате одступања од МДК појединих параметара на одређеним дубинама, али не 

постоји званичан податак о деградацији земљишта израженој у хектарима па тренд 

овог индикатора није обрађен у Програму, али је указано на значај овог индикатора и 

препоручује се његово праћење. 

1415.Г.ПР. 104

Шуме 

ИНДИКАТОР: Удео шумског земљишта у укупном земљишту, (%) 

Кључна порука: Од укупне површине територије града Београда, шуме заузимају 

35.980 ha, односно 11,16%. Државне шуме овог подручја простиру се на 43,9% укупне 

површине шума, док се приватне шуме налазе на 56,1%. Од укупне обрасле површине 

државних шума састојине високог порекла износе 11,17%, вештачки подигнути засади 

42,72%, културе четинара 5,50%, изданачке шуме 40,25% и састојине мешовитог 

порекла 0,36%. У приватним шумама високе шуме чине око 20,0%, од укупне обрасле 

површине. Доминирају средњодобне састојине старости око 60 година. Очуване 

састојине у укупном државном фонду покривају 88,60 %, разређене 9,59%, а 

деградиране 1,81%. 

Графикон 22. Удео шумског земљишта у укупној површини територије града Београда и 

удео државних и приватних шума, (%) 1 

Резултати и процена 

На територији општине Лазаревац налази се највећа површина шума, на другом месту 

је општина Палилула, општина Сопот, па општина Барајево и општина Обреновац. 

Најмања површина под шумама је на територији општина Звездара и Нови Београд. У 

2005. години дошло је до повећања укупне шумске површине у појединим општинама 

(Барајево, Вождовац, Нови Београд, Палилула, Раковица, Сопот), али и до њиховог 

смањења у другим општинама (Гроцка, Земун, Звездара, Лазаревац, Младеновац, 

Обреновац, Чукарица). 

Основни узроци смањења шумских површина су: нерационално коришћење и 

прекомерна експлоатација шумама, прекомерно коришћење дрвета за огрев, 

неадекватан мониторинг над шумама, крчење шума за потребе других сектора 

(пољопривреде, индустрије...). Генералним планом Београда предвиђа се повећање 

зелених површина у Београду, са 11.365,27 ha (2001. године), на 20.409,91 ha (2021. 

године), чиме би се значајно повећао просек површина шума по становнику. 

1 Извор: Стратегија пошумљавања подручја Београда, 2009. 

1415.Г.ПР. 105

IV 

ПРОИЗВОДЊА И ПОТРОШЊА 

Управљање отпадом 

ИНДИКАТОР: Стварање отпада, t / становнику 

Кључна порука: Упркос релативно великом броју закона и прописа, проблем 

неадекватног одлагања отпада је један од највећих проблема животне средине града 

Београда. У Београду дневно настаје 1,08 kg (0,00108 t) комуналног отпада по 

становнику. У Табели 27. је приказана количина насталог комуналног отпада, на 

територији града Београда. 

Табела 27. Количина насталог комуналног отпада 

Година 

Општине 

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 

11 општина 380.000 351.282 399.553 426.687 434.161 436.089 

Гроцка 1.000 1.000 1.000 9.600 14.400 17.000 

Барајево - - - - 4.674 510 

Лазаревац 18.500 18.500 18.500 25.250 25.250 23.440 

Младеновац 12.000 12.000 12.500 12.500 31.200 37.000 

Сопот 3.000 3.000 3.650 3.650 3.650 3.650 

Обреновац 15.000 15.000 15.000 15.000 17.150 20.475 

УКУПНО, t 387.500 400.782 450.203 492.687 530.485 538.164 

УКУПНО 

0,246 0,254 0,285 0,312 0,337 0,341 

t/становнику 

Извор података: Стратегија развоја града Београда, 2008. година 


Велике количине комуналног отпада које настају на територији града Београда утичу на 

стање животне средине, јер доводе до загађења земљишта, површинских и подземних 

вода процедним водама из депонија, загађења ваздуха услед неконтролисаног 

спаљивања отпада на сметлиштима и у контејнерима, емисије метана која доприноси 

стварању ефекта стаклене баште, деградације простора, непрописним одлагањем 

отпада. 

1415.Г.ПР. 106

Коришћење енергије 

ИНДИКАТОР: Удео обновљивих извора енергије у укупној потрошњи енергије, % 

Опис индикатора: Обновљиви извори енергије се у Београду недовољно користе, 

мада, као еколошки прихватљиви, имају дугорочан значај. Досадашња искуства у 

Београду показују да је Сунчева енергија погодан извор енергије којим се могу 

задовољити локалне нискотемпературне потребе, најпре припреме потрошне топле 

воде и примена топлотних пумпи. „Пасивно“ коришћење Сунчеве енергије је економски 

и енергетски знатно повољније за потребе грејања, посебно у зонама мање густине 

становања. 

Геотермални потенцијали територије Београда до сада нису систематски истраживани. 

Процењено је да су перспективне локације за интензивније енергетско коришћење на 

подручју Новог Београда, Земуна, Авале и Вишњице, где би се могле очекивати 

термалне воде температура и преко 80°С, које би се погодно могле користити за 

централизовано снабдевање топлотном енергијом. 

За територију Београда рађене су многе студије о коришћењу ветра као обновљивог 

извора енергије. Стручњаци Института за мултидисциплинарна истраживања, 

Универзитета у Београду, су идентификовали 18 потенцијалних локација на територији 

Републике Србије које су погодне за коришћење ветра као обновљивог извора енергије. 

Од 18 идентификованих локација, седам се показало веома погодним, а од тога су 

четири на територији града Београда. Након свеобухватне мултикритеријумске анализе 

као најпогоднија локација показала се локација на територији Јабучког рита (општина 

Палилула) (Извор: Алтернативна енергија Србије, Развој ветроенергетике у Београдупројекат 

SYNENERGY). 

Графикон 23. Планирана производња електричне енергије из обновљивих извора у 

Републици Србији, по врстама 1 

Резултати и оцена за територију Републике Србије 

Учешће обновљивих извора енергије у потрошњи укупне примарне енергије још увек је 

на ниском нивоу од 6,9%. Ради поређења, ЕУ је поставила циљ да се до 2010. године 

1 Извор: Министарство рударства и енергетике Републике Србије 

1415.Г.ПР. 107

12% потрошње укупне енергије произведе на бази коришћења обновљивих извора. У 

циљу већег коришћења обновљивих извора енергије неопходно је доста улагати у 

развој, едукацију и промоције из области коришћења обновљивих извора енергије и 

рационалнијег коришћења енергије. 


Услед све веће потрошње енергије, неопходно је укључити обновљиве изворе за 

њену производњу. У том циљу индикатор који се односи на удео обновљивих извора 

енергије у укупној потрошњи енергије је од великог значаја и препоручљиво је 

пратити његов тренд и предузимати мере за успостављање позитивног тренда 

овог индикатора. У Програму овај индикатор није обрађен, али је указано на његов 

значај. 

1415.Г.ПР. 108

V БИОДИВЕРЗИТЕТ 

Екосистеми 

ИНДИКАТОР: Удео заштићених области у односу на укупну површину, (%) 

Кључна порука: На територији града Београда, чија је површина 322.268 ha, 

заштићена подручја заузимају 4,40% од укупне површине. Законом је заштићена 41 

локација. Од укупног броја заштићених природних добара 30 су споменици природе, 3 

локације су предели изузетних одлика, 2 су резервати природе, док су 6 локација 

заштићена околина непосредног културног добра. 

Табела 28. Заштићена природна добра на територији Београда 

Назив заштићеног природног 

добра 

Површина (ha) 

Удео заштићених 

области у односу на 

укупну површину 

Београда,% 

Aвала 489,13 0,15 

Космај 3.514,50 1,09 

Велико и мало ратно острво 

211,3678 

(210,6438 + 0,7240) 

0,06 

Бањичка шума 58,6586 0,02 

Миљаковачка шума 84,71 0,03 

Топчидер - - 

Кошутњак - - 

Шума храста лужњака и граба - - 

Ботаничка башта „Јевремовац“ 4,8183 0,0015 

Пионирски парк 3,6013 0,0011 

Академски парк 1,4590 0,0004 

Сенонски спруд Машин мајдан - - 

Морски неогени спруд- 

Калемегдан 

- - 

Миоценски спруд-Ташмајдан - - 

Арборетум Шумарског факултета 6,6962 0,002 

Обедска бара 9.820,00 3,05 

Укупно 14.194,9412 4,40 

Извор: Квалитет животне средине у граду Београду за 2009. годину 


Последњих деценија у Србији је дошло до значајног повећања укупне површине 

заштићених подручја. Најочуванији биодиверзитет на територији града Београда 

локализован је у следећим областима: 

1. подручје реке Саве - од Обедске баре до Аде Циганлије, 

2. подручје Подунавља и 

3. јужно од Саве и Дунава - Кошутњак, Авала, Трешња, Липовачка шума, Космај 

итд. 

1415.Г.ПР. 109

Врсте 

ИНДИКАТОР: Удео угрожених врста у укупном броју врста,% 

Кључна порука: Биолошка разноликост подразумева разноликост живих организама 

који настањују копно и воду, као и разноликост унутар различитих врста. Биодиверзитет 

није само свеукупна разноликост облика и појава биљног и животињског света, већ и 

разноликост функција живих организама. 

Све бржи економски и демографски раст цивилизације у условима ограниченог 

расположивог простора наше планете, оставља све мање простора другим врстама. 

Нажалост, то смањивање простора често има за последицу нестанак читавих станишта. 

Графикон 24. Удео угрожених и ретких врста у укупном броју врста на територији града 

Београда, (%) 

Резултати и оцена: 

На територији града Београда, установљен је биодиверзитет од 212 аутохтоних врста, 

од којих је 26 на списку угрожених. Евидентиране су и 53 ретке врсте, од тога 15 у 

категорији доста ретких, 17 у категорији врло ретких и 21 биљна врста пред 

ишчезавањем. Процентуално то би значило да су 12,2% од укупног броја врста 

угрожене врсте. 

1415.Г.ПР. 110

VI АКЦИДЕНТИ 

Удеси 

ИНДИКАТОР: Број акцидената на територији града Београда 

Кључна порука: Хемијски удес представља изненадни и неконтролисани догађај, који 

настаје ослобађањем, изливањем или расипањем опасних материја при производњи, 

употреби, преради, складиштењу, одлагању итд. На подручју града Београда постоји 

више хазардних индустрија и постројења, која користе, складиште или производе 

опасне материје. 

У акцидентним ситуацијама реагује Мобилна екотоксиколошка јединица Градског 

завода за јавно здравље Београд. 

Табела 29. Укупан број хемијских акцидената у периоду 2000–2009. године на 

територији града Београда 

Број акцидената по годинама 

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 

Транспорт - - - 6 4 5 3 6 4 1 

Индустрија - - - 7 5 6 6 7 4 4 

Непрописно 

одлагање 

- - - 6 6 6 4 9 2 3 

отпада 

На комуналним 

површинама 

- - - 8 11 6 3 6 4 5 

УКУПНО 

ИНТЕРВЕНЦИЈА 

- 9 40 27 26 23 16 28 14 13 

* нема података за 2000. годину 


Највећи број хемијских акцидената забележен је 2002. године, али последњих година 

се тај број смањује. До акцидентних ситуација најчешће долази услед непостојања 

система за управљање ризиком, недовољне координације међу учесницима у 

управљању ризиком, неправилног складиштења хемикалија и опасног отпада, 

застареле индустријске технологије, лошег стања саобраћајне инфраструктуре и 

средстава. Неопходно је радити на спречавању настанка акцидентних ситуација, јер 

најчешће имају веома лош утицај на животну средину тако што доводе до загађења 

земљишта, воде и ваздуха, услед ослобађања опасних материја. 

4.3 ПРИРОДА, БИОДИВЕРЗИТЕТ И ШУМЕ 

Све бржи економски и демографски раст цивилизације, у условима ограниченог 

расположивог простора наше планете, оставља све мање простора другим врстама 

1415.Г.ПР. 111

живота. Нажалост, то смањивање простора често има за последицу нестанак читавих 

станишта. 

Биолошка разноликост подразумева разноликост живих организама који настањују 

копно и воду, као и разноликост унутар различитих врста, између врста и екосистема. 

Биодиверзитет 1 није само свеукупна разноликост облика и појава биљног и 

животињског света, већ и разноликост функција живих организама. 

Ради опстанка наше планете и хармоничног суживота човека и природе, свет би требао 

да се усмери на два главна циља: очување и одрживо коришћење биодиверзитета. 

Геодиверзитет, који представља разноврсност гео материјала, појава и процеса, под 

притиском је антропогених активности (рударство, урбанизација, индустријализација 

пољопривреда, и др). Изостанак рекултивације земљишта након завршене 

експлоатације минералних сировина, неконтролисано истицање загађених вода из 

рудника, ерозија незаштићених одлагалишта јаловине, изградња разних објеката без 

одговарајуђих инжењерско-геолошких подлога и планске документације, употреба 

агротехничких мера у пољопривреди (које доводе до загађења подземних вода), уз 

природне геолошке процесе (клизишта, одроне, земљотресе, бујице итд.) су фактори 

који утичу на садашње лоше стање у овој области. 

Бројност и разноврсност фауне је такође изразито висока. Иако се не може дати тачан 

број врста инсеката присутних у Републици Србији, по укупној бројности и релативној 

заступљености врста, а посебно по богатству ендемита различитог ранга, Република 

Србија се, са ширим просторима Балканског полуострва, истиче као једно од подручја 

нејвећег диверзитета инсеката у Европи. Укупан број сисара, птица гнездарица, 

гмизаваца, водоземаца и риба, чини око 43,3% укупног броја ових група животиња у 

Европи. Бројне врсте су терцијарни, глацијални, бореални реликти а клисуре и кањони 

источне и западне Србије представљају најзначајније рефугијуме терцијарне вегетације 

на Балканском полуострву. Листа заштићених врста утврђена је Правилником о 

проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, 

животиња и гљива (2010. година) 2 . 

Према другим подацима, од укупно око 1150 врста копнених кичмењака Европе 

(слатководне рибе и колоусте, водоземци, гмизавци, птице и копнени сисари), у 

Републици Србији живи преко 579 врста, односно преко 50% европске кичмењачке. 

Према другим подацима, од укупно око 1.150 врста копненин кичмењака Европе 

(слатководне рибе и колоусте, водоземци, гмизавци, птице и копнени сисари), у 

Републици Србији живи преко 579 врста, односно преко 50% европске кичмењачке. 

Природне карактеристике града Београда резултат су географског положаја и 

међусобног утицаја великог броја фактора, пре свега геолошких, климатских, 

хидролошких и историјских. Природни услови проистекли су из специфичног положаја 

града, који се налази на прелазу измећу Панонске низије и брдско-планинског региона 

централне Србије, две веома различите природне целине. 

1 Постоји законска обавеза интеграције очувања и одрживог коришћења биодиверзитета. 

Регулисана је Конвенцијом о биодиверзитету (2001), Конвенцијом о очувању европске дивље 

флоре и фауне и природних станишта (2007) и Конвенцијом о очувању миграторних врста 

дивљих животиња (2007). 

2 На основу члана 48. став 1. Закона о заштити природе ( „Службени гласник РС ”, број 36/09) 

1415.Г.ПР. 112

На територији Београда формирана су три биома 1 : 

• биом степа и шумо-степа, 

• биом листопадних шума, 

• биом субмедитеранских шума са храстом сладуном и цером. 

Биом степа и шумо-степа распостире се северно од Саве и Дунава у Панонској 

равници. Вегетацију овог биома чине степско – субмедитеранске шуме лужњака и 

жестике, вегетација шумо степа, ливадско – степска вегетација слатина, и вегетација 

тршћака. У оквиру овог биома издваја се бежанијско – земунски лесни плато као 

препознатљива природна целина. Педолошку подлогу чини чернозем, делом измењен, 

високих бонитетних класа земљишта (I и II бонитетна класа). 

Биом листопадних шума водоплавног и низијског типа прати речне токове великих 

река (Саве, Дунава, Колубаре и Мораве), као и мањих водених токова (Топчидарске 

реке, Тамнаве, Турије, Раље, Луга, итд.). Овај биом чине шумо – степски предели, а 

карактеришу их заједнице лужњака и граба, и шуме топола и врба. Геолошка подлога је 

претежно од флувијалног наноса. Терен је углавном равничарски, претежно 70 до 80 

м.н.в. 

Биом субмедитеранских шума је подручје јужно од Саве и Дунава. Овај биом 

карактеришу заједнице шума храста сладуна и цера. Биом субмедитеранских шума 

обухвата подручје Шумадије. Овде је рељеф јаче изражен него у предходна два биома. 

У овом биому доминирају на северу Авала (504 м.н.в), а на југу Космај (626 м.н.в.). 

Доминантан тип земљишта је гањача, високог степена плодности. Средња надморска 

висина се креће од око 200 и 300 метара. 

Слика 14. Карта еколошких јединица - биома 2 

На територији београдских општина законом је заштићена 41 локација. Од укупног 

броја заштићених природних добара на 30 локација заштићена су добра на нивоу 

1 Типологија предела Београда за потребе примене Европске конвенције о пределима, Београд 

2008. 

2 Извор: Квалитет животне средине у граду Београду у 2009. години 

1415.Г.ПР. 113

споменика природе, 3 као предели изузетних одлика, 2 локалитета као резервати 

природе, док је 6 локација заштићена околина непосредног културног добра. Заштићена 

природна добра заузимају 4,40% од укупне површине града. 

Предели изузетних одлика на територији града Београду су Велико ратно острво, 

планине Космај и Авала. 

Велико ратно острво спада у влажна станишта која се сматрају највреднијим и 

најпродуктивнијим природним срединама на свету. С обзиром на то да је острво 

државна својина која се налази на територији општине Земун, надлежност над њим 

припада граду Београду. Састоји се од две речне аде, Великог (210ha 64а 38м²) и 

Малог ратног острва (72a 40м²) 1 , са заштитним појасом у ширини од 50 метара водене 

површине. Небројено пута је делимично плављено, а последњи пут је потпуно 

потопљено током велике поплаве 2006. године. То је довело и до драстичних промена 

на Великом ратном острву - нестанка, нарушавања и мењања биљних и животињских 

станишта. Велико ратно острво се одликује и богатим животињским и биљним светом. 

На територији острва живи 196 врста птица, 32 врсте рибе, 53 врсте сисара, 7 врста 

гмизаваца, а од 116 регистрованих биљних врста пет је заштићено законом. 

Орнитофауна је веома бројна и разноврсна због очуване мочварне и водене вегетације 

и присуство водених птица. На Великом ратном острву и око њега се се среће 163 

врста птица, сврстаних у 46 фамилије и 16 редова. На основу истраживања Велико 

ратрно острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда када 

је рећ о орнитофауни. Скупштина града Београда донела је 2005. године решење о 

стављању под заштиту природног добра Велико ратно острво, којим је острво 

проглашено за предео изузетних одлика и дато на старање ЈКП «Зеленило-Београд». 

Решењем су на овом заштићеном природном добру утврђене три зоне различитог 

степена заштите: 

• Зона заштите природе - режим заштите I (највишег) степена, која обухвата 

Мало ратно острво, приобаље оба острва, шуму и влажна подручја на Великом 

ратном острву, 

• Зона рекреације - режим заштите II степена, обухвата углавном средишњи део 

острва и некадашње обрадиве површине и 

• Зона туризма - режим заштите III степена, обухвата плажу Лидо. 

ГУП-ом Београда до 2021. године, утврђен је статус Великог ратног острва као јавног и 

зтрајног добра, које чини фиксни елемент система зеленила града Београда. 

Космај 

Природно добро Космај заштићено је 2005. године и налази се на територији градских 

општина Младеновац и Сопот. Укупна површина заштићеног природног добра износи 

3514,50 ha и обухвата подручје планине Космај и његову непосредну подгорину. 

Космај је заштићен ради очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и 

ненарушених примарних предеоних вредности, шума и вода, разноврсности и 

богатства биљног и животињског света и станишта, добара културне баштине, као и 

ради обезбеђења одрживог развоја, односно уређења и коришћења простора који има 

1 Извор: План управљања заштићеним подручјем «Велико ратно острво», 2011‐2020 

1415.Г.ПР. 114

природни, културно-историјски, туристички, рекреативни и пољопопривредни значај. 

Живи свет Космаја чини: 550 врста биљака са доста реликтних, субендемних и ретких 

врста; 300 врста гљива; 24 врстa херпетофауне; 51 врста сисара; 96 врста птица; 

велики број различитих врста инсеката и богата шумска вегетација - преко 70% 

површине планине је под шумском вегетацијом (храстове и букове састојине, уз учешће 

четинарских култура). Од културно историјских вредности издвајају се: манастири 

Павловац и Тресија; археолошко налазиште Кастаљан, црква Светог Петра и Павла у 

Неменикућама и црква Свете Тројице у Кораћици. 

Категорисан је као значајно природно добро, а у границама заштићеног подручја 

установљена су два режима заштите – II и III степена. Старалац је ЈП «Србијашуме» и 

«Шумско газдинство» Београд. 

Авала 

Природно добро Авала заштићено је 2007. године и налази се на територији градске 

општина Вождовац. Укупна површина заштићеног природног добра износи 489,13 ha. 

Авала је заштићена ради очувања и унапређења примарних предеоних вредности и 

пејзажних обележја, разноврсности облика и појава геонаслеђа, богатства животињског 

и биљног света и станишта, квалитета вода, земљишта и шума, неговања 

традиционалних и историјских вредности, као и стварања услова за одрживи развој 

рекреативних и туристичких садржаја и контролисане пољопривреде, односно планског 

уређења и коришћења простора. Заступљено је око 600 хиљада врста од којих су неке 

заштићене као природне вредности. На Авали се налазе и бројни културно-историјски 

споменици, као што су споменик Незнаном јунаку, споменик Васи Чарапићу и погинулој 

руској војној делегацији, и симбол Београда Авалски торањ. 

Категорисана је као значајно природно добро на коме су установљена три режима 

заштите – I, II и III степена. Старалац је «Шумско газдинство» Београд, које послује у 

оквиру ЈП «Србијашуме». 

Фауну Авале одликује разноликост и богатство врста. Неки примерци регистровани су 

на листама врста које су под посебним режимом међународних конвеција. Од 67 врста 

орнитофауне које се редовно виђају на Авали, 21 врста је заштићена као природна 

реткост, 10 припада рањивим врстама (IUCN), а једна припада категорији угрожених 

врста (ЕУ). Фауна сисара није нарочито богата, али су неке врсте сисара и све врсте 

слепих мишева заштићене као природна реткост. 

1415.Г.ПР. 115

Табела 30. Заштићена природна добра на територији Београда 

РЕДНИ 

БРОЈ 

НАЗИВ ЗАШТИЋЕНОГ 

ПРИРОДНОГ ДОБРА 

ЛОКАЦИЈА 

ПОВРШИНА ВРСТА ГОДИНА 

(ha) ДОБРА ЗАШТИТЕ 

СТАРАЛАЦ 

1 Авала Општина Вождовац 489,13 ПИО 2007. ЈП Србијашуме 

2 Космај (планина Космај) Општине Младеновац и Сопот 3514,50 ПИО 2005. ЈП Србијашуме 

211ha36a 

3 

78m² 

Велико ратно острво (Велико 

ЈКП Зеленило 

Ушће Саве у Дунав 

(210ha 64a ПИО 2005. 

и Мало ратно острво) 

Београд 

38m² 

+72a 40m²) 

4 Бањичка шума Поред Булевара ослобођења, Црнотравске и др. 58,6586 СП 1993. 

5 

Арборетум Шумарског 

факултета 

Општина Чукарица 

6 hа 69а 62 

m² 



СП 1957 ЈП Србијашуме 

6 Миљаковачка шума Општина Раковица 84,71 СП 2008. 



7 Топчидер Општина Савски венац - СП 2008. 



8 Кошутњак Општине Чукарица и Раковица - СП 2008. 



9 Шума храста лужњака и граба Кошутњак код Хајдучке чесме - СтПТ 1981. ЈП Србијашуме 

10 

Ботаничка башта 

Улица Вој.Добрњца, Таковске, Далматинске, Палмотићеве и Булевара 

Биолошки факултет 

4,8183 СПБиО 1995. 

„Јевремовац“ 

деспота Срефана 

у Београду 

11 Академски парк Између улица браће Југовића и Студентског трга 1,4590 СПБиО 2007. 



12 Пионирски парк 

Између улица Кнеза Милоша, краља Милана, Д. Јовановића и булевара 


3,6013 ПСГео 2007. 

Краља Александра 


13 

Сенонски спруд Машин Булевар Војводе Мишића (у просторној културно-историјској целини 

мајдан 

Топчидер-Кошутњак) 

- ПСГео 1969. Град Београд 

14 

Морски неогени спруд – Калемегдан (у заштићеној околини споменика културе Београдска 


тврђава) 

- ПСГео 1969. Град Београд 

15 Миоценски спруд - Ташмајдан Илије Гарашанина 26 (у оквиру СРЦ Ташмајдан) - 1968. Град Београд 

16 Обедска бара 

Општина Пећинци, јужни срем (није на територији Београда, али је у 

(1874) 

9820,00 СРП 

непосредној близини) 

1993. 

ЈП Војводинашуме 

Извор: Квалитет животне средине у граду Београду за 2009. годину 

ПИО- предео изузетних одлика СтПР – строги природни резерват 

СПБио – споменик природе биолошког карактера СП – споменик природе 

ПСГео – природни споменик геолошког карактера СРП – специјални резерват природе 

1415.Г.ПР. 116

Споменици природе и природне целине 

Закон о заштити природе („Службени гласник РС”, број 36/09), дефинисао је 

споменик природе као: «Споменик природе је природни објекат или појава, физички 

јасно изражен и препознатљив, репрезентативних геоморфолошких, геолошких, 

хидрографских, ботаничких и других обележја, по правилу атрактивног и маркантног 

изгледа или необичног начина појављивања, као и људским радом формирана 

ботаничка вредност (појединачна стабла, дрвореди, паркови, арборетуми, 

ботаничка башта и др) уколико она има посебан значај». У заштићеним подручјима 

примењује се тростепени режим заштите и то: режим заштите I степена, као режим 

стриктне заштите по моделу очувања „дивљине”, режим заштите II степена, као 

прелазни режим заштите по моделу „полудивљине” и режим заштите III степена, као 

слободнији режим заштите са контролисаним коришћењем природних ресурса. 

На територији града заштићена су 182 појединачна стабла као споменици природе. 

У споменике приорде, односно у заштићене просторне целине на територији града 

спадају: Бањичка шума, Ботаничка башта „Јевремовац“, Пионирски парк и 

Академски парк. 

Бањичка шума 

Бањичка шума припада општини Вождовац, распростире се између Булевара 

ослобођења и улица Генерала Павла Јуришића Штурма и Црнотравске. Укупна 

површина Бањичке шуме износи 58.66 ha. Посебна вредност ове просторне целине 

је то што се налази у зони потпуне урбане изграђености. Категорисана је као 

значајно природно добро и установљен је режим заштите III степена, а старалац је 

ЈКП «Зеленило – Београд». 

Ботаничка башта «Јевремовац» 

Природно добро Ботаничка башта «Јевремовац» заштићена је 1995. године као 

споменик природе од великог значаја. Налази се у ужем центру Београда, на 

територији општине Стари град и окружена је значајним саобраћајницама: са 

источне стране улицом Војводе Добрњца, са западне комплексом зграда у 

Палмотићевој улици, са северне Булеваром деспота Стефана, са јужне 

Далматинском, а са југоисточне Таковском улицом. Заснована је на садашњој 

локацији 1889. године, а простире се на површини од 4,81 ha. Заштићена је ради 

очувања и унапређивања генофонда аутохтоних и алохтоних врста биљака 

специфичних фитогеографских, таксономских и еколошких особина, као и заштите и 

одржавања целине комплекса овог споменика природе с посебним вредностима које 

чине природњачка Библиотека, Хербаријум Јосифа Панчића, Мокра збирка и велика 

Стаклена башта. На заштићеном природном добру установљен је режим заштите II 

степена. Старалац је Биолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за 

ботанику. 

Пионирски парк је један од централних београдских паркова, смештен између 

Булевара краља Александра и улица краља Милана, кнеза Милоша и Драгослава 

Јовановића. Површина парка износи 3 хектара. Решењем Скупштине града 

Београда («Службени лист града Београда» бр. 43/07), Пионирски парк је 2007. 

године стављен под заштиту и установљен је режим заштите III степена. Старалац 

је ЈКП «Зеленило Београд». 

Академски парк је смештен на Студентском тргу, између улица Васине и Узун 

Миркове. Површина парка износи 1 хектара, 45 ари и 90 m². Решење Скупштине 

града Београда («Службени лист града Београда» бр. 43/07), Академски парк је 

2007. године стављен под заштиту и установљен је режим заштите III степена. 

Старалац је ЈКП «Зеленило Београд». 

1415.Г.ПР. 117

Шума Кошутњак простире се на површини од 266,99 ha на територији градских 

општина Чукарица и Раковица, а окружена је стамбеним насељима и 

саобраћајницама. 

Споменик природе «Миљаковачка шума» се налази на јужном делу Београда, на 

десној долинској страни Топчидерске реке, на 193м надморске висине. 

Административно припада Општини Раковица, а припада газдинској јединици 

«Кошутњак» коју чине два шумска комплекса – Кошутњак и Миљаковачка шума. 

Миљаковачка шума је стављена под заштиту 2008. године и установљен је режим 

заштите III степена. Заузима површину од 84,71 hа и обухвата: 105 биљних таксона, 

од чега 85% идентично са флором Кошутњака, укупно 284 евидентиране врсте 

фауне, присуство кострике (Ruscus aculeatus L.) реликтне врсте која је заштићена 

Уредбом о о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне 

(«Службени гласник РС» бр. 31/05, 45/05 – исправка 22/07 и 38/08). 

Споменик природе Арборетум Шумарског факултета основан је 1957. године, налази 

се на простору општине Чукарица ( у власништву Републике Србије), а по положају 

заузима северозападне падине Кошутњака. Надморска висина Арборетума је од 100 

m до 125 m. Арборетум је по форми, саставу и функцији сличан ботаничкој башти у 

којем доминирају колекције различитих представника дендофлоре. На укупној 

површини од 6 hа 69а 62m², Арборетум располаже са 1841-им представником 

дендофлоре са 242 врсте и унутарврсна таксона, и намењен је, пре свега, едукацији 

и практичној настави студената Шумарског факултета. Установљен је режим 

заштите III степена. 

Најочуванији биодиверзитет на територији града Београда локализован је у 

следећим областима: 

1. Подручје реке Саве - од Обедске баре до Аде Циганлије, 

2. Подручје Подунавља и 

3. Јужно од Саве и Дунава - Кошутњак, Авала, Трешња, Липовачка шума, Космај, 

итд. 

Многа природна добра на територији Београда су законом заштићена, укључујући и 

ретко и дуговечно дрвеће. На овој овој територији установљен је значајан 

биодиверзитет од 212 аутохтоних врста, од којих 26 је на списку угрожених. 

Евидентиране су и 53 ретке врсте, од тога 15 у категорији доста ретких, 17 у 

категорији врло ретких и 21 биљна врста пред ишчезавањем. 

Проблеми (биодиверзитета) 

- неадекватно управљање заштићеним природним добрима; 

- загађење животне средине (загађење тла, воде, ваздуха) промена станишта; 

- деградација и промена намене земљишта; 

- интензивно коришћење шума, ловне фауне и рибљег фонда; 

- непотпун мониторинг; 

- примена застарелих технологија и неодрживо коришћење необновљивих 

минералних ресурса (на пример у рударству: површински копови лигнита, и др.), 

без адекватне примене мера унапређења и заштите; 

- нелегална и непланска градња; 

- промене климе, појава пожара, елементарне непогоде (суше, клизишта, одрони, 

поплаве), акцидентна загађења и др; 

- геолошки хазарди (клизишта, земљотреси, одрони, поплаве). 

1415.Г.ПР. 118

Узроци проблема (биодиверзитет) 

Главни узрок проблема јесте нерационално/неодрживо коришћење природних 

ресурса. Највећи притисак на биодиверзитет и геодиверзитет врши прекомерна и 

неконтролисана експлоатација природних ресурса који су ограниченог капацитета. 

Посебно су значајни негативни утицаји различитих човекових активности на шумске 

екосистеме као и на друга осетљива станишта (влажна и мочварна станишта, степе 

и шумостепе, пешчаре, континенталне слатине, високопланинска станишта и др.). 

Знатнији поремећаји настали су услед изградње индустријских комплекса на 

местима која нису имали услове за ту намену, непланском изградњом викенд 

насеља, као и нелегалном изградњом стамбених насеља. Управљање шумским 

ресурсима (где спада сеча и сакупљање биљака, лековитог биља и гљива) 

превасходно је усредсређено на економску добит, уз занемаривање очувања 

структуре и процеса шумских станишта. Контрола увођења инвазивних врста није на 

одговарајућем нивоу и доводи до притиска на аутохтоне врсте и станишта. 

4.3.1 Шуме 

Стање шумске вегетације на територији Београда 

Од укупне површине територије града Београда, шуме заузимају 35.980 ha. Државне 

шуме овог подручја простиру се на 43,9% укупне површине, док се приватне шуме 

налазе на 56,1%. На територији општине Лазаревац налази се највећа површина 

шума, на другом месту је општина Палилула (на којој нема приватних шума), на 

трећем месту је општина Сопот, па општина Барајево и општина Обреновац. 

Најмања површина под шумама је на територији општина Звездара и Нови Београд. 

Заступљеност површина под шумом по општинама приказана је у Табели 31. 

Табела 31. Укупне површине под шумама по општинама 

УКУПНА 

ПОВРШИНА 

СВЕГА 

ПРИРОДНЕ И 

ВЕШТАЧКЕ 

ШУМЕ 

ШУМСКО 

ЗЕМЉИШТЕ 

ОПШТИНЕ 

ha 

Барајево 1.523,20 1.431,46 1.407,86 23,60 

Вождовац 1.415,28 1.309,64 1.546,62 12,08 

Грацка 149,51 110,83 109,59 1,24 

Звездара 110,97 100,77 98,68 2,09 

Земун 2.319,79 2.033,93 1.942,61 91,32 

Младеновац 133,04 127,16 - - 

Н.Београд 119,89 113,29 - - 

Обреновац 734,39 709,76 652,12 57,64 

Палилула 6.071,12 5.422,06 4.113,64 1.308,42 

Раковица 310,54 277,08 276,09 0,99 

Сопот 1.989,13 1.881,33 1.847,87 33,46 

Чукарица 1.801,70 1.670,27 1.636,50 33,77 

Лазаревац 379,37 349,26 344,48 4,78 

УКУПНО 17.057,92 15.544,99 13.975,6 1.569,39 

Извор: Стратегија пошумљавања подручја Београда, 2009. 

У 2005. години дошло је до повећања укупне шумске површине у појединим 

општинама (Барајево, Вождовац, Нови Београд, Палилула, Раковица, Сопот), али и 

1415.Г.ПР. 119

до њиховог смањења у другим општинама (Гроцка, Земун, Звездара, Лазаревац, 

Младеновац, Обреновац, Чукарица). 

Градске шуме су: 

• Звездара, 

• Бањичка шума, 

• Кошутњак са Топчидером, 

• Степин луг 

• Торлак, Јајинци, 

• Миљаковачка шума, 

• Макиш са Адом Циганлијом, 

• Шуме уз аутопут Београд-Загреб до Сурчина, 

• Сремачки рит, 

• Горица, 

• Липовица, 

• Авала, 

• Трешња, 

• Космај, 

• Обреновачки забран, 

• Бојчинска шума. 

Површина шума по становнику по општинама је веома различита и креће се од 0,0 

ha на Савском венцу, до 0,23 ha у Барајеву и Сопоту. Од укупне обрасле површине 

државних шума састојине високог порекла износе 11,17%, вештачки подигнути 

засади 42,72%, културе четинара 5,50%, изданачке шуме 40,25% и састојине 

мешовитог порекла 0,36%. Високе шуме које су у приватном власништву, чине око 

20,0%, од укупне обрасле површине. Доминирају средњодобне састојине, а 

доминантна старост је око 60 година. Очуване састојине у укупном државном фонду 

покривају 88,60%, разређене 9,59%, а деградиране 1,81%. 

Генералним планом Београда предвиђа се повећање зелених површина у 

Београду, са 11.365,27 ha (2001. године), на 20.409,91 ha (2021. године), чиме се 

значајно повећава просек површина шума по становнику. 

Од укупне обрасле површине државних шума састојине високог порекла чине 

11,17%, вештачки подигнути засади 42,72%, културе четинара 5,50%, изданачке 

шуме 40,25% и састојине мешовитог порекла 0,36%. 

Посечена дрвна маса лишћара у 1998. години износила је 61.496 m³, а четинара 230 

m³. У 2005. години 87.383 m³ лишћара и 119 m³ четинара. Искоришћавање шума у 

производне сврхе може да доведе до деградације шумског фонда ако обим сече 

није заснован на принципу који обезбеђује и гарантује континуитет газдовања, како 

посечена дрвна маса не би била већа од прираста. Континуитет газдовања 

обезбеђује и побољшање стања шума у квалитативном смислу и њихову биолошку 

стабилност. 

1415.Г.ПР. 120

Графикон 25. Укупне површине паркова по београдским општинама 1 , (hа) 

На територији 10 градских општина подигнута су 62 парка, која заузимају 385 hа (око 

1% површине), док се на територији приградских општина налази 14 јавних паркова. 

На територији Лазаревца постоје 3 парка («Вис», «Камени град» и «Вртић»), од којих 

само један задовољава норматив у погледу површине парка. Укупна површина 

паркова износи 3,04 hа. У центру Младеновца налази се градски парк површине 0,39 

hа. На основу Генералног плана Младеновца 2021., предвиђена је реконструкција 

овог парка и проширење на грађевински блок постојеће зелене пијаце. У Обреновцу 

се налазе два парка „Мали парк“ у насељу „Топлице“ и Парк хероја. 

Највећи део шума на подручју Београда којима газдује Шумско газдинство „Београд“ 

на површини од 32.322,7 ha припада Посавско–подунавском шумском подручју 

(16.686,70 ha државних и 15.636,00 ha приватних шума). Део шума који се налази на 

општини Лазаревац припада Подрињско–колубарском шумском подручју. Њима 

газдује Шумско газдинство „Борања“ – Лозница (379,37 ha државних и 6.172,00 ha 

приватних шума). Преосталим делом шума Београда газдује водопривреда (око 

2.000 ha), пољопривредне организације (око 1.000 ha), војска и манастири (око 1.500 

ha), ЈП „Градско зеленило“ (око 2.000 hа), ЈП „Ада Циганлија“ (око 400 hа), рударски 

басен „Колубара“ (897,11 hа) и др. Посавско–подунавско шумско подручје обухвата 

територије општина Барајево, Вождовац, Гроцка, Звездара, Земун, Младеновац, 

Нови Београд, Обреновац, Палилула, Раковица, Савски Венац, Сопот и Чукарица. 

Површина под шумом је 13.631,12 hа, укупна запремина износи 2.961.075,9 m³ 

(217,2 m³/hа), а укупни запремински прираст 97.321,8 m³ (7,1 m³/hа). Подрињско– 

колубарско шумско подручјe обухвата територију општине Лазаревац, где је 

површина под шумом 344,48 hа, укупна запремина 52.167,7 m³ и запремински 

прираст 13.508 m³ (3,9 m³/hа). 

Стратегија пошумљавања предвиђа повећање укупне површине под шумама, пре 

свега, на рачун грађевинског подручја насеља, да би се очувало квалитетно 

пољопривредно земљиште и шуме и створили услови за стварање рекреативних 

подручја, нарочито на територији рубних општина (Барајево, Младеновац, Сопот, 

Сурчин). Стратегија пошумљавања предвиђа формирање заштитног зеленог 

прстена око градског подручја и његово повезивање путем зелених коридора са 

зеленилом на ужој градској територији. У приградским општинама нова 

пошумљавања предвиђена су на еродираним, стрмим, неплодним и нестабилним 

1 Извор: Стратегија пошумљавања подручја Београда, 2009 

1415.Г.ПР. 121

теренима и клизиштима, као и на подручјима значајним за подизање 

ветрозаштитних појасева, али и на правцима заузимања површина дивљом 

градњом. 

Искоришћавање шума у производне сврхе може да доведе до деградације шумског 

фонда ако обим сече није заснован на принципу који обезбеђује и гарантује 

континуитет газдовања, како посечена дрвна маса не би била већа од прираста. 

Један од великих проблема јесте, непостојање ефикасног система финансирања за 

подизање нових и унапређење стања постојећих шума. Изузетну опасност за 

животну средину представљају пожари на отвореном простору, посебно на шумским 

комплексима. Шумски пожари су глобални светски проблем, узрокују уништавање 

читавих екосистема и наносе непроцењиве еколошке штете. 

Проблеми: 

- споро јачање институција; 

- недовољно развијена еколошка свест; 

- недовољан надзор над спровођењем прописа; 

- бесправна сеча, претварање шума и шумског земљишта у друге намене 

- процес глобалног сушења шума; 

- пожари и друге елементарне непогоде (водене бујице, суша, ветроизвале, 

снегоизвале). 


- нерационално коришћење и прекомерна експлоатација шумама; 

- прекомерно коришћење дрвета за огрев; 

- неадекватан мониторинг над шумама; 

- крчење шума за потребе других сектора: пољопривреде, индустрије, 

- инфраструктуре, урбанизације и сл. 

Смањење прираста и производне снаге састојине, прерана сеча, губитак 

способности за производњу и коришћење овог ресурса, указује на трајни поремећај 

биолошке стабилности шумских екосистема. 

1415.Г.ПР. 122

Табела 32. SWOT анализа за област заштите природе, биодиверзитета и шума на 

подручју града Београда 

СНАГЕ 


• Опредељеност институција на нивоу 

Града за заштиту животне средине 

• Висок степен биолошке и геолошке 

разноликости 

• Значајни потенцијали природних 

ресурса 

• Шуме као потенцијал за очување 

биодиверзитета и за производњу 

биомасе 


ШАНСЕ 

• Подизање нивоа свести о потреби 

пошумљавања 

• Усклађивање националних прописа 

са ЕУ директивама 

• Увођење концепта чистије 


• Успостављање система одрживог 

управљања шумама, увећање 

бројности и квалитета дивљачи 

• Прекомерна експлоатација шума 

• Губитак осетљивих станишта 

• Прекомерно загађење ваздуха 

саобраћајем 

• Неадекватан мониторинг 

• Прекомерно загађење ваздуха у 

зонама површинских копова, 

индустријским и енергетским 

подручјима 

• Изражени процеси ерозије 

земљишта 

• Нерешени имовинско – правни 

односи градских зелених површина 

и шума на територији града 

• Неадекватна казнена политика 

• Недовољна информисаност и 

одговорност грађана 

ПРЕТЊЕ 

• Неспровођење планова, програма и 

закона 

• Споро јачање институција 

• Низак ниво еколошке свести 

• Растући ниво саобраћаја 

• Пожари 

• Непоштовање законске регулативе 

Табела 33. SWOT анализа за област зеленило на подручју града Београда 

СНАГЕ 


• Велики број зелених површина и 

стабала 

• Висок ниво улагања у чист и здрав 

град 

• Комунална полиција 

ШАНСЕ 

• Израда Катастра градских зелених 

површина 

• Повећање мониторинга у извршењу 

• Непланска градња 

• Неадекватна координација 

општинских институција 

• Неуклоњени привремени објекти са 

зелених површина 

• Низак ниво јавне свести 

ПРЕТЊЕ 

• Непоштовање законске регулативе 

• Неусклађеност закона и прописа 

• Недовољна сарадња са вишим 

1415.Г.ПР. 123

и спровођењу планских докумената 

• Друштвено користан рад као казнена 

мера 

• Позитивна искуства у 

функционисању катастра зелених 

површине у другим земљама 

• Повезивање градског зеленила са 

шумама у зелени прстен Града 

• Одрживост у управљању зеленилом 

нивоима власти 

• Неадекватно управљање отпадом 

4.4 ВОДЕ И ВОДНИ РЕСУРСИ 

Град Београд je лоциран на ушћу двеју река, што представља велики природни 

потенцијал, али уједно и велику обавезу да се тај потенцијал сачува. 

Река Сава, на територији Града, протиче у дужини од око 30 km и има 8 притока са 

јако разгранатом хидрографском мрежом укупне дужине око 160 km, а Дунав 

протиче у дужини од око 50 km, и на том делу тока прима воде из 8 притока са 

укупном хидрографском мрежом од око 115 km. Укупна дужина речних обала 

Београда је 200 km. На тој територији се налази 16 речних острва, од којих су 

најпознатија: Ада Циганлија, Велико ратно острво и Грочанска ада. 

Посебно су карактеристичне десне обале Саве и Дунава (шумадијски део), које 

обухватају надморске висине од 69 до 300 m, јер кроз овај део територије протиче 

више бујичних токова, различитих величина и значаја. Они представљају природне 

реципијенте површинских вода Београда: Железничка река, Топчидерска река, 

Миријевски поток, Манастирски поток, река Болечица и др. Последица режима 

бујичних токова је појава наглих и честих поплавних вода, што је условило и начин 

уређења њихових токова у оквиру непосредне градске територије. На ужем подручју 

Града, кишне воде се одводе системом колектора, чији главни правци одговарају 

топографским сливовима некадашњих потока. Тако и колектори носе имена потока: 

Мокролушки, Кумодрашки, Дубоки поток, Чубурски и Булбулдерски. 

Приобални терени дуж Саве и Дунава и њихових притока су највећим делом ниски, 

изложени штетном дејству вода. Квалитет и прописани стандарди подземних и 

речних вода су у сталном погоршању због присуства отпадних (фекалних и 

индустријских) и загађених атмосферских вода. На подручју ГУП-а, од око 115 km 

обала, изграђено је око 29 km обалоутврда и кејова, са тежиштем на уже градско 

подручје. На левој обали Саве и Дунава (сремски и банатски део) има мање 

природних водотокова, а због конфигурације терена и система заштите од великих 

вода, главни је реципијент мрежа мелиорационих канала, чије се воде преко црпних 

станица препумпавају у Дунав. Главни токови су: Галовица, Петрац, Визељ, 

Каловита и Сибница. 

Град Београд није у потпуности заштићен од поплава: само у ужем градском 

подручју потребно је реконструисати 33 km Савског насипа, не рачунајући оне дуж 

притока. Стари насипи, који нису реконструисани, могли би код великих вода 

пропустити или бити преливени и довести до катастрофе великих размера, јер би се 

нижи делови Земуна, Новог Београда, Старог града и Макиша, нашли неколико 

метара под водом. 

1415.Г.ПР. 124

На основу Уредбе о категоризацији водa и Уредбе о класификацији вода у 

Републици Србији (Сл. гласник СРС 5/68) водотоци су разврстани у I,II, IIa, IIб, III и 

IV класу према задатим граничним вредностима показатеља квалитета. 

1. класа I - воде које се у природном стању или после дезинфекције могу 

употребљавати или искоришћавати за снабдевање насеља водом за пиће, у 

прехрамбеној индустрији и за гајење племенитих врста риба (салмонида); 

2. класа II - воде које су подесне за купање, рекреацију и спортове на води, за 

гајење мање племенитих врста риба (ципринида), као и воде које се уз 

нормалне методе обраде (коагулација, филтрација и дезинфекција) могу 

употребљавати за снабдевање насеља водом за пиће и у прехрамбеној 

индустрији; 

3. класа III - воде које се могу употребљавати или искоришћавати за 

наводњавање и у индустрији, осим прехрамбене индустрије; 

4. класа IV - воде које се могу употребљавати или искоришћавати само после 

посебне обраде. 

Категоризација се врши на основу следећих показатеља: суспендоване материје, 

укупни суви остатак, pH, растворени кисеоник, БПК 5 , степен сапробности по 

Либману, степен биолошке продуктивности, највероватнији број колиформних 

клица, видљиве отпадне материје, приметна боја, приметан мирис. 

Анализу квалитета водотокова на територији града Београда врши Градски завод за 

јавно здравље. Приликом анализирања узорака Градски завод за јавно здравље 

користи методу SWQI ( Serbian Water Quality Index). 

Слика 15. Карта мониторинга површинских вода шире територије Београда 

1415.Г.ПР. 125

Квалитет реке Саве 

Сава је типична равничарска река, са развијеним и широким меандрима у појединим 

деловима свог корита. Сава код Купинова улази на територију Београда, а испод 

Калемегдана се улива у Дунав. Рукавац Саве између Аде Циганлије и Чукарице 

вештачким захватима је претворен у језеро – односно рекреативни центар. 

Протицаји и водостаји реке Саве су променљиви и зависе првенствено од 

хидрометеоролошких услова у горњем сливном подручју. Протицај Саве код 

Београда износи 1.772 m³/s. 

У наредној табели, ради лакшег праћења квалитета реке Саве, упоредно су 

приказани основни подаци о физичко-хемијском, хемијском и микробиолошком 

квалитету воде реке Саве на територији Београда у последњих 10 година. 

Табела 34. Квалитет воде реке Саве у периоду од 2000–2010. године 

Година 

Број 

узетих 

узорака 

У II класи 

речних вода 

Број 


% 

бактериолошки и 

физичкохемијски 

Број 

Узорака 

Изван II класе бонитета због 

измењених параметара 

% 

само 


Број 


% 

Само 

бактериолошки 

Број 


2000. 53 26 49,0 9 17,0 7 13,2 11 20,8 

2001. 64 40 62,5 5 7,8 14 21,9 5 7,8 

2002. 66 35 53,0 5 7,6 15 22,7 11 16,7 

2003. 68 24 35,3 11 16,2 7 10,3 26 38,2 

2004. 68 34 50,0 11 16,2 4 5,9 19 27,9 

2005. 68 19 27,9 22 32,4 13 19,1 14 20,6 

2006. 68 22 32,4 20 29,3 4 5,9 22 32,4 

2007. 68 18 26,5 15 22,1 6 8,8 29 42,6 

2008. 68 27 39,7 14 20,6 15 22,1 12 17,6 

2009. 68 32 47,1 15 22,0 6 8,9 15 22,0 

2010. 40 22 55,0 3 7,5 6 15,0 9 22,5 


Глобално посматрано, стање је знатно боље него 2005., 2006. и 2007. године, 

посебно у микробиолошком погледу. У односу на 2007. годину уочава се чешће 

одступање од прописане класе бонитета појединих физичко-хемијских параметара. 

Квалитет воде Саве је у 2010. години према санитарно-микробиолошким 

параметрима значајно побољшан, али је према физичко-хемијским показатељима 

побољшање слабије изражено. 

Квалитет реке Дунав 

Дунав је низводно од Београда типична равничарска река. У кориту Дунава 

формиране су аде (Ратно острво, Ивково острво, Грочанска ада). Количина воде у 

Дунаву варира у широким границама. Највећи протицаји су у месецу марту (7.500 

m³/s), а најмањи су у септембру (4.000 m³/s). На подручју Београда обала Дунава је 

целом дужином регулисана израдом насипа. Међутим, заштита од подземних вода у 

јужном подручју Баната још увек није у потпуности решена. Додатни проблем 

представља и некотролисано испуштање отпадних вода у природне водотокове и 

канале. 

% 

1415.Г.ПР. 126

Табела 35. Квалитет воде реке Дунав у периоду од 2000–2010. године 

Изван II класе бонитета због измењених 

Параметара 

Година 

Број 

узетих 



речних вода 

Број 


% 


и физичкохемијски 

Број 


% 

само 


Број 


% 

само 


Број 

узорака % 

2000. 62 22 35,5 24 38,7 9 14,5 7 11,3 

2001. 64 21 32,8 17 26,6 19 29,7 7 10,9 

2002. 66 26 39,4 14 21,2 10 15,2 16 24,2 

2003. 67 19 28,4 24 35,8 6 9,0 18 26,8 

2004. 68 27 39,7 10 14,7 5 7,4 26 38,2 

2005. 68 13 19,2 26 38,2 9 13,2 20 29,4 

2006. 68 11 16,2 23 33,8 9 13,2 25 36,8 

2007. 68 20 29,4 17 25,0 8 11,8 23 33,8 

2008. 68 27 39,7 8 11,8 15 22,1 18 26,4 

2009. 68 13 19,1 20 29,4 9 13,3 26 38,2 

2010. 40 10 25,0 13 32,5 6 15,0 11 27,5 


У Tабели 35. су приказани упоредни резултати испитивања по групама одређиваних 

параметара, ради потпунијег увида у квалитет воде Дунава на територији Београда. 

Евидентно је да се погоршање квалитета воде Дунава уочено 2009. године није 

наставило и 2010. године, и сада је важно одржати постигнуто побољшање. 

Квалитет воде реке Колубаре 

Колубара је највећа и водом најбогатија десна притока Саве, на територији 

Београда, која се улива у зони санитарне заштите изворишта водовода Обреновац. 

Десетак километара низводно од њеног ушћа почиње зона заштите изворишта 

београдског водовода, а водозахват у Макишу је на око 25 km удаљености. Ово је од 

изузетне важности у случају акцидентних загађења, због њеног могућег негативног 

утицаја на квалитет воде ових изворишта. 

Од значајнијих насеља у њеном сливу су Ваљево, Мионица, Лајковац, Љиг, 

Лазаревац, Осечина, Коцељева, Уб и Обреновац. Санитарне и технолошке отпадне 

воде из ових насеља, посредно или непосредно доспевају у Колубару и утичу 

неповољно на њен квалитет. Није мање значајно да се у сливном подручју налазе и 

површински копови РЕИК “Колубара“ и пепелиште ТЕ Колубара-А у Великим 

Црљенима. 

Табела 36. Квалитет воде реке Колубара у периоду од 2005–2010. године 

Изван II Изван II класе квалитета због измењених 

Број У II класи 

класе 

параметара 

узетих речних 

речних 

узорака вода 

Само 

вода 

микробиолошки 

Година 

Бактериолошки 


Само 

Физичкохемијски 

2005. 20 1 19 13 3 3 

2006. 20 3 17 11 3 3 

2007. 20 2 18 11 5 2 

2008. 20 5 15 5 9 1 

2009. 20 2 18 9 6 3 

2010. 20 3 17 6 8 3 


127

Водоток је већ дужи низ година веома загађен како у физичко-хемијском, тако и у 

микробиолошком погледу. Ситуација је глобално посматрано погоршана у односу на 

2008., а практично иста као 2005., 2006. и 2007. године.Често велико микробиолошко 

загађене воде Колубаре онемогућава коришћење ових вода за наводњавање 

повртарских култура. У 2010. години дошло је до минималног побољшања квалитета 

воде реке Колубаре. 

Квалитет воде канала Галовица 

Превођењем вода канала Петрац у Галовицу, непосредно пре ушћа, сливно 

подручје канала Галовица обухватило је практично највећи део југоисточног Срема, 

од падина Фрушке горе до Саве. Галовица је постала по сливу један од највећих 

канала југоисточног Срема, а за Београд свакако најзначајнији, јер својим доњим 

током пролази кроз ужу зону санитарне заштите изворишта београдског водовода. 

Галовица је повезана са разгранатом мрежом дренажних канала, који пролазе кроз 

неколико општина, и дренирају површину од преко стотину хиљада хектара, тако да 

се у сливу налазе бројна насеља, фарме, индустријски, занатски и складишни 

објекти, као и интензивно обрађиване пољопривредне површине. У канал 

повремено доспева велика количина санитарних и технолошких отпадних вода, што 

погоршава квалитет вода. 

Табела 37. Квалитет воде канала Галовица у периоду од 2005–2010. године 

Изван II Изван II класе квалитета због измењених 

Број У II класи 

класе 


узетих речних 

речних 

узорака вода 

Само 

вода 


Година 



Само 


2005. 10 0 10 4 6 0 

2006. 10 0 10 7 3 0 

2007. 10 0 10 5 4 1 

2008. 10 0 10 4 6 0 

2009. 10 0 10 3 7 0 

2010. 20 0 20 1 19 0 


У 2010. години узето је 20 узорака, али као и претходних година ни један од узорака 

није био у II класи речних вода, тј. водама које се могу користити за узгој риба, 

рекреацију, напајање стоке или наводњавање повртарских култура које се користе у 

сировом стању. 

Квалитет воде Топчидерске реке 

У чеоном делу слива Топчидерске реке изграђене су акумулације “Бела река” и 

“Паригуз”, на истоименим потоцима, због њеног изразито бујичног карактера, ради 

регулисања протицаја, спречавања поплава и што је изузетно важно, обезбеђења 

минималног гарантованог протицаја, тзв. “биолошког минимума”, у сушном периоду 

године. 

Синоним за изразито загађен водоток у Београду је већ више деценија Топчидерска 

река. Санитарне отпадне воде из бројних нелегалних стамбених објеката у 

приобаљу и сеоских домаћинстава, као и технолошке отпадне воде из индустрије 

раковичког басена се непречишћене изливају у овај водоток. Стање се није 

променило на боље у транзиционом периоду, чак се у појединим аспектима и 

погоршало. У доњем току Топчидерска река је на потезу од Раковице до ушћа 

“окована” бетоном, тако да је изгубила карактеристике природног водотока и већ 

више од 30 година, представља отворени колектор за отпадне воде. 

128

Табела 38. Квалитет воде Топчидерске реке у периоду од 2005–2010 године 

Изван II класе квалитета због измењених 


Година 

Број 

узетих 


У II 

класи 

речних 

вода 

Изван II 

класе 

речних 

вода 

Бактериолошки и 

физичко-хемијски 

Само 


Само 


2005. 10 0 10 9 1 0 

2006. 10 0 10 7 3 0 

2007. 10 0 10 8 2 0 

2008. 10 0 10 8 2 0 

2009. 10 0 10 8 2 0 

2010. 10 0 10 7 3 0 


Водоток је већ дужи низ година веома загађен у физичко-хемијском, а најчешће и 

микробиолошком погледу. Квалитет воде за 2009. годину је идентичан као и 2007. и 

2008. године, а мало лошији него 2006. године. Квалитет воде Топчидерске реке, је 

током 2010. године, константно био ван граница II класе речних вода и то 7 узорка 

одступало је у физичко-хемијском и санитарно-микробиолошком погледу, а 3 узорка 

су одступала само због измењених појединих физичко-хемијских параметара. 

Ситуација је веома лоша и неизмењена већ више година. 

Квалитет воде Железничке реке 

Железничка река је мала десна притока Саве изразито локалног карактера, како 

због малог протицаја, тако и због ограниченог сливног подручја. Међутим, значај 

Железничке реке за Београд произлази из чињенице што она својим доњим током 

протиче кроз Макишко поље, односно кроз ширу и ужу зону санитарне заштите 

изворишта у коме се већ преко 100 година налазе дубоко бушени бунари 

београдског водовода. Опасне материје које овај водоток носи, стална су 

потенцијална, а повремено и стварна опасност за наведено извориште у макишком 

пољу. Количина загађујућих материја, углавном органског порекла, коју отпадне 

воде уносе у водоток најчешће прелази његов еколошки капацитет. Доњи ток реке, 

низводно од фабрике “Иво Лола Рибар” уведен је у кишни колектор, средином 2004. 

године, што смањује утицај на извориште београдског водовода. 

Табела 39. Квалитет воде Железничке реке у периоду од 2005-2010. године 



Година 

Број 

узетих 



речних 

вода 

Изван II 

класе 

речних 

вода 



Само 


Само 


2005. 10 0 10 7 3 0 

2006. 10 0 10 7 3 0 

2007. 10 0 10 8 2 0 

2008. 10 0 10 10 0 0 

2009. 10 0 10 8 2 0 

2010. 10 0 10 7 3 0 


129


микробиолошком погледу. Глобална ситуација на водотоку се може окарактерисати 

као лоша. У односу на 2009. годину регистрoвано je минимално се побољшање у 

бактериолошком и физичко-хемијском погледу. 

Квалитет воде Баричке реке 

По количини воде коју уноси у Саву, Баричка река је водоток без великог значаја у 

том погледу, али је значајан по количини загађујућих материја и нутријената. Река је 

изразито бујичног карактера. Проблем је што се ушће Баричке реке налази узводно 

од зоне заштите изворишта београдског водовода. Непречишћене санитарне 

отпадне воде из насеља Барич су главни загађивачи водотока али треба узети у 

обзир и технолошке отпадне воде из појединих погона предузећа “Прва Искра”. 

Табела 40. Квалитет воде Баричке реке у периоду од 2005–2010. године 

У II Изван II Изван II класе квалитета због измењених 

Број 

класи класе 


узетих 

речних речних Бактериолошки Само 


Само 

и физичкохемијскхемијски 

Физичко- 

вода вода 


2005. 4 0 4 4 0 0 

2006. 4 0 4 3 1 0 

2007. 4 0 4 4 0 0 

2008. 4 0 4 3 1 0 

2009. 4 0 4 3 1 0 

2010. 4 0 4 2 2 0 


Година 


микробиолошком погледу. Микробиолошко загађене воде Баричке реке онемогућава 

коришћење ових вода за наводњавање повртарских култура. 

Квалитет воде реке Болечице 

Болечица је један од мањих водотока на подручју Београда који припада директном 

сливу Дунава и протиче кроз неколико приградских насеља, од којих су најзначајнија 

Лештане и Винча. Река је бујичног карактера, широка свега пар метара, а у сливном 

подручју су поред пољопривредних површина и приградска насеља без 

канализационог система али са развијеном малом привредом, посебно на подручју 

Лештана и Болеча. Велике површине налазе се и под плантажним воћњацима па су 

присутне и санитарне и технолошке отпадне воде, као и дренажне воде са плантажа 

и других пољопривредних површина. 

Табела 41. Квалитет воде реке Болечице у периоду од 2005–2010. године 

У II Изван II 


Број 



узетих 

речних речних 

Бактериолошк Само 


Само 


и и физичкохемијскхемијски 

Физичко- 


2005. 4 0 4 1 3 0 

2006. 4 0 4 3 1 0 

2007. 4 0 4 4 0 0 

2008. 4 0 4 0 4 0 

2009. 4 0 4 3 1 0 

2010. 4 0 4 3 1 0 


Година 

130

Водоток је већ дужи низ година веома загађен како физичко-хемијски, тако и 

микробиолошки. Од 2005. па до 2010. године сви узети узорци воде са ове реке 

били су ван II класе. 

Квалитет воде Грочанске реке 

Грочанска река је веома мали водоток, дуг свега пар километара, чије је сливно 

подручје око 10 km 2 . У водоток се изливају отпадне воде из истоименог насеља, 

фабрике за прераду воћа и поврћа и других предузећа лоцираних у приобаљу, као и 

отицаји са пољопривредних површина, углавном плантажних воћњака, што га при 

високој температури и малим протицајима потпуно деградира. 

Табела 42. Квалитет воде Грочанске реке у периоду од 2005– 2010. године 



Година 

Број 

узетих 

узорак 

а 

У II 

класи 

речних 

вода 

Изван II 

класе 

речних 

вода 

Бактериолошк 

и и физичкохемијски 

Само 


Само 


2005. 4 0 4 2 1 1 

2006. 4 0 4 4 0 0 

2007. 4 0 4 3 1 0 

2008. 4 0 4 0 4 0 

2009. 4 0 4 2 2 0 

2010. 4 0 4 1 3 0 



микробиолошки. Микробиолошко загађене воде Грочанске реке онемогућава 

коришћење ових вода за наводњавање повртарских култура. 

Квалитет реке Бељанице 

Бељаница је последња десна притока Колубаре на подручју Београда. Њена главна 

карактеристика је да не протиче кроз насељена места, па на њеним обалама нема 

већих директних загађивача. Највећа притока је Барајевска река, која има негативан 

утицај на овај водоток, због отпадних вода из истоименог насеља. На обалама реке 

уз саобраћајнице формиране су дивље депоније шута и комуналног отпада. 

Табела 43. Квалитет воде реке Бељанице у периоду од 2005–2010. године 

Година 

Број 

узетих 


У II 

класи 

речних 

вода 

Изван II 

класе 

речних 

вода 





Само 

Физичко 

-хемијски 

Само 


2005. 4 0 4 3 1 0 

2006. 4 1 3 0 1 2 

2007. 4 2 2 1 0 1 

2008. 4 2 2 0 1 1 

2009. 4 1 3 1 0 2 

2010. 4 1 3 1 0 2 


131


микробиолошки. Микробиолошко загађене водотока онемогућава коришћење ових 

вода за наводњавање повртарских култура. 

Квалитет воде реке Пештан 

Пештан је једина река на територији Србије, која је од свог извора до ушћа сврстана 

у IV класу речних вода према важећој Уредби о категоризацији водотока. 

Табела 44. Квалитет воде реке Пештан у периоду од 2005–2010. године 

Година 

Број 

узетих 


У II 

класи 

речних 

вода 

Изван II 

класе 

речних 

вода 





Само 



Само 


2005. 4 1 3 2 0 1 

2006. 4 1 3 1 0 2 

2007. 4 0 4 2 1 1 

2008. 4 0 4 1 2 1 

2009. 4 0 4 3 0 1 

2010. 4 0 4 3 0 1 


Водоток је већ дужи низ година веома загађен, нешто више микробиолошки него 

физичко-хемијски и хемијски. 

Квалитет воде реке Турије 

Турија је десна притока Колубаре. Извире на територији општине Аранђеловац, 

релативно је кратког тока, ограниченог сливног подручја и малог протицаја. Водоток 

је ранијих година био повремено под утицајем активности у “РЕИК Колубара”, што је 

погоршавало квалитет воде. 

Табела 45. Квалитет воде реке Турије у периоду од 2005–2010. године 

У II 

Изван Изван II класе квалитета због измењених 

Број 

класи 

II 


узетих 

речних 

класе Бактериолошки Само 


Само 

вода 

речних и физичкохемијски 




вода 

2005. 4 2 2 1 1 0 

2006. 4 0 4 1 2 1 

2007. 4 2 2 1 1 0 

2008. 4 3 1 0 1 0 

2009. 4 0 4 1 1 2 

2010. 4 1 3 2 1 1 


Година 

На основу приказаних резултата закључујемио да је река Турија взагађена река. У 

2009. години квалитет воде у микробиолошком погледу био је лошији него 2008. 

године. Ситуација је мало повољнија од оне у 2009. години. 

Квалитет воде реке Лукавице 

Лукавица је прва десна притока Колубаре на подручју Града. Водоток је кратког 

тока, веома ограниченог сливног подручја и мале ширине корита. Значај реке је што 

се у њу сливају практично све комуналне, санитарне и технолошке отпадне воде 

Лазаревца. 

132

Табела 46. Квалитет воде реке Лукавице у периоду од 2005–2010. године 

У II 


Број 

класи 

II 


узетих 

речних 

класе Бактериолошк Само 


Само 

вода 

речних и и физичкохемијски 




вода 

2005. 4 0 4 2 2 0 

2006. 4 0 4 3 1 0 

2007. 4 0 4 4 0 0 

2008. 4 0 4 3 1 0 

2009. 4 0 4 4 0 0 

2010. 4 0 4 4 0 0 


Година 

Квалитет воде реке Лукавице у периоду од 2005. до 2010. није био у II класи речних 

вода. Лукавица је већ низ година далеко најзагађенија притока Колубаре на подручју 

Београда, претворена практично у отворени канализациони колектор. 

Квалитет воде реке Велики луг 

Велики Луг извире под Космајем, а сливно подручје му чине источне падине Космаја 

и део шумадијских брда. Најзначајнија притока му је Сопотска река. Ово je jедини 

водоток, поред Раље, који се формира на територији Града а припада сливу Велике 

Мораве. 

Табела 47. Квалитет воде реке Велики Луг у периоду од 2005 - 2010. године 



Број 



узетих 




Само 






2005. 4 0 4 4 0 0 

2006. 4 0 4 3 1 0 

2007. 4 0 4 1 3 0 

2008. 4 0 4 4 0 0 

2009. 4 0 4 4 0 0 

2010. 4 0 4 4 0 0 


Година 

Река Велики луг је већ дужи низ година веома загађена, како у физичко – хемијском, 

тако и у микробиолошком погледу. Велики Луг је само условно река, а већ више 

година представља отворени колектор отпадних вода општина Младеновац и 

Сопот. 

Квалитет реке Раље 

Раља извире испод обронака Космаја, тачније испод парцанских висова, спајањем 

више потока и протиче кроз четири општине (Сопот, Младеновац, Гроцка, 

Смедерево). На подручју Града, Раљу загађују отпадне воде бројних домаћинстава 

из околних села у приобаљу горњег и средњег тока, као и поједине мини фарме и 

други објекти. Упоредни приказ квалитета воде реке Раље у последњих 6 година дат 

је у наредној табели. 

133

Табела 48. Квалитет воде реке Раље у периоду од 2005 – 2010. године 

У II 


Број 

класи 

II 


узетих 

речних 

класе Бактериолошки Само 


Само 

вода 

речних и физичкохемијски 




вода 

2005. 4 2 2 1 0 1 

2006. 4 1 3 3 0 0 

2007. 4 2 2 0 2 0 

2008. 4 1 3 1 1 1 

2009. 4 2 2 1 0 1 

2010. 4 0 4 3 1 0 


Година 

Разлике у квалитету воде реке Раље у периоду од 2005–2010.године су минималне, 

а главни проблем представља микробиолошко загађење. 

Квалитет вода канала Каловита 

Канал Каловита пролази кроз индустријску зону на панчевачком аутопуту и 

представља колектор за прихват атмосферских, дренажних, санитарних и 

индустријских отпадних вода из дела насеља Крњача, као и већег дела индустријске 

зоне. Оптерећеност канала отпадним водама је велика, а у њега се сливају 

непречишћене санитарне отпадне воде из дела насеља Крњача, технолошке 

отпадне воде из бројних индустријских објеката лоцираних у приобаљу и воде са 

пољопривредних површина и из мреже мањих мелиорационих канала са којима је 

повезан. 

Табела 49. Квалитет воде канала Каловита у периоду од 2005 – 2010. године 



Број 



узетих 




Само 




физичко 


2005. 4 0 4 3 1 0 

2006. 4 0 4 3 1 0 

2007. 4 0 4 1 3 0 

2008. 4 0 4 1 3 0 

2009. 4 0 4 2 2 0 

2010. 4 0 4 2 2 0 


Година 

Квалитет воде канала Каловита изузетно је лош већ дуги низ година, а практично 

ништа није учињено на заштити вода канала. 

Квалитет вода канала Визељ 

Визељ је један од најдужих и најширих канала панчевачког рита, са највећом 

мрежом секундарних канала. У горњем и средњем делу слива канал прихвата 

отпадне воде из бројних фарми свиња и говеда, док доњи ток пролази кроз насеља 

Борча и Котеж. 

134

Табела 50. Квалитет воде канала Визељ у периоду од 2005 – 2010. године 

У II 


Број 

класи 

II 


узетих 

речних 

класе Бактериолошк Само 


Само 

вода 

речних и и физичкохемијски 


физичко 


вода 

2005. 4 0 4 2 2 0 

2006. 4 2 2 2 2 0 

2007. 4 1 3 2 0 1 

2008. 4 2 2 0 2 0 

2009. 4 2 2 1 1 0 

2010. 4 0 4 2 2 0 


Година 

Квалитет воде канала Визељ се стабилизује последњих година. 

Квалитет воде Савског језера 

Савско језеро настало преграђивањем рукавца Саве 1967. године, данас је највећи 

и најзначајнији рекреациони центар на ужем и ширем подручју Београда. На 

обалама Језера, са Макишке и са Савске стране, уређене су плаже на којима се у 

сезони купања окупи и преко 150.000 купача, посебно у данима викенда. На 

квалитет воде Језера утичу: квалитет воде реке Саве, вода од прања филтера на 

погону „Макиш“ београдског водовода која се излива у таложницу, бројни објекти на 

обалама језера, национална и међународна спортска такмичења и културна 

догађања на Језеру и активности на одржавању акваторије и приобаља. Посебно 

велики значај има обезбеђење санитарних услова на купалишту, број и понашање 

купача. Контрола квалитета воде Језера врши се током целе године, са највећом 

фреквенцијом у купалишној сезони, како би могла да се гарантује здравствена 

безбедност купача. Узорци воде за контролу квалитета узимају се из чамца или са 

пливајуће платформе, са средине Језера, са дубине од 0,5m од површине воде. 

Графикон 26. Процентуална заступљеност узорака воде Савског језера ван граница 

II класе бонитета у микробиолошком погледу у периоду 1996-2010. 

године 

Вредности скоро свих физичко-хемијских и хемијских параметара биле су 

константно у границама I и II класе речних вода. Ситуација је значајно побољшана 

повећањем броја санитарних чворова, повезивањем свих објеката на 

135

канализациони систем, реконструкцијом пумпне станице код доње превлаке и 

препумпавањем воде у Чукарички рукавац. 

Квалитет вода купалишта „Лидо“ и подавалских акумулација 

Градски завод за јавно здравље Београда врши контролу квалитета воде купалишта 

«Лидо» и подавалских акумулација у време купалишне сезоне од 2004. године. Контрола 

квалитета воде Лида и подавалских акумулација обавља се у циљу заштите здравља 

купача. Вода из подавалских акумулација користи се и за заливање пољопривредних 

култура. 

Контрола квалитета воде купалишта Лидо и подавалских акумулација врши се 

различитом динамиком у купалишној сезони, а одређују се приближно исти 

физичкохемијски и микробиолошки параметри, мада се ради о различитим екосистемима, 

језерском и речном. 

Међу физичкохемијским карактеристикама воде одређују се следећи параметри: 

температура, pH вредност, растворени кисеоник, степен сатурације кисеоником, БПK 5 , 

утрошак (KMnO 4 ), хемијска потрошња кисеоника (ХПK из KMnO 4 ), амонијак, нитрити, 

нитрати, укупни фосфати и суспендоване материје. 

Од микробиолошких параметара испитује се: укупан број аеробних мезофилних 

бактерија, број колиформних бактерија (на 37 о C), број фекалних колиформа (на 44 о C), а 

врши се и идентификација свих изолованих бактерија. Купалиште Лидо у великој мери 

зависи од тренутног режима вода Дунава, органског и неорганског загађења и положаја 

канализационих излива на десној обали Дунава. Контрола квалитета воде врши се једном 

недељно, током купалишне сезоне, на средини плаже код горњег шпица Великог Ратног 

острва, са дубине 0,5 m од површине. 

Све подавалске акумулације су под директним или индиректним утицајем насеља у сливу 

и метеоролошких прилика, а утицај купача, риболоваца и других рекреативаца је мали. 

Контрола квалитета воде врши се два пута месечно, током купалишне сезоне (јун, јул, 

август), на месту бочног прелива, код бране, а узорци се узимају са дубине 0,5 m од 

површине. 

Квалитет вода купалишта „Лидо“ 

Присутно је велико осциловање квалитета вода купалишта „Лидо“. Разлике се јављају 

углавном код физичко-хемијских параметара, док је у микробиолошком погледу у већини 

узорака ситуација веома лоша. На основу мерења Градског завода за јавно здравље, у 

Табели 51. су приказани резултати испитивања квалитета воде купалишта „Лидо“ за 

период од 2004–2010. године. 

Табела 51. Квалитет воде купалишта „Лидо“ у периоду од 2004–2010. године 


Број 



Испитаних 

Бонитета 

Одступају 


Узорака 

хемијски и 

само 

Година 


само 

хемијски 

бактериолошки бактериолошки 

2004. 11 4 5 0 2 

2005. 9 0 6 2 1 

2006. 5 0 1 4 0 

2007. 10 0 3 6 1 

2008. 10 3 4 1 2 

2009. 10 1 5 4 0 

2010. 10 0 5 4 1 


1415.Г.ПР. 136

Због неповољних хидролошких прилика у време купалишне сезоне у протеклом 

периоду није увек било могуће узети планираних 10 узорака. У последње 2 године 

вредности скоро свих физичко-хемијских и хемијских параметара биле су у 

границама I и II класе речних вода, што је знак минималног побољшања квалитета. 

Повећано микробиолошко загађење, односно висок коли титар, регистровано је у 

предходних пет година. 

Квалитет воде на акумулацији "Паригуз "- Ресник 

Акумулација, "Паригуз" формирана је на истоименом потоку, који представља једну 

од десних притока Топчидерске реке и налази се на територији општине Раковица. У 

наредној табели приказани су резултати испитивања квалитета воде акумулације 

Паригуз у последњих пет година. 

Табела 52. Квалитет воде акумулације „Паригуз“ у периоду од 2004–2010. год. 

ИЗВАН II КЛАСЕ КВАЛИТЕТА ЗБОГ 

БРОЈ У II КЛАСИ 

ИЗМЕЊЕНИХ ПАРАМЕТАРА 

ИСПИТАНИХ БОНИТЕТА Одступају Одступају 


хемијски и само 

Година 


само 


бактериолошки бактериолошки 

2004. 7 1 4 0 2 

2005. 10 1 5 0 4 

2006. 9 0 5 0 4 

2007. 10 1 4 0 5 

2008. 9 1 3 1 4 

2009. 9 0 4 0 5 

2010. 11 2 4 0 5 


Квалитет воде акумулације Паригуз био веома лош у периоду од 2004. до 2010., 

посебно у физичко-хемијском погледу, због повећаног присуства органских материја 

пореклом из санитарних отпадних вода. Региструје се висок коли титар, односно 

повећано микробиолошко загађење у преотеклих 5 година. 

Квалитет воде акумулације „Бела река“ у Рипњу 

На територији општине Вождовац налази се акумулација, "Бела река" формирана на 

истоименом водотоку, који представља једну од левих притока Топчидерске реке. 

Табела 53. Квалитет воде акумулације „Бела река“ у периоду од 2004–2010. 

године 

ИЗВАН II КЛАСЕ КВАЛИТЕТА ЗБОГ 

ИЗМЕЊЕНИХ ПАРАМЕТАРА 

Година 

БР.ИСПИТАН 


У II КЛАСИ 

БОНИТЕТА 





само 



само 


2004. 7 3 2 0 2 

2005. 10 1 4 4 1 

2006. 9 4 1 2 2 

2007. 10 2 4 2 2 

2008. 9 3 3 1 2 

2009. 9 2 0 3 4 

2010. 11 6 4 1 1 


137

Квалитет воде акумулације Бела река је само повремено одговарао нормама 

квалитета воде за купање. Одступања од II класе бонитета нешто су чешћа у 

физичко-хемијском него у микробиолошком погледу. 

Са аспекта здравствене безбедности купача повољно је што микробиолошко 

загађење полако опада у последње 2 године, па се број узорака са повећаним коли 

титром смањио испод 50%, али је то још увек далеко од задовољавајућег стања 

акумулације. Генерално посматрано, квалитет воде током већег дела купалишне 

сезоне не одговара прописаном, а стање је ипак лошије него 2008. године. 

Квалитет воде акумулације “Дубоки поток” у Барајеву 

Акумулација, "Дубоки поток" формирана је на истоименом потоку, који представља 

једну од левих притока Барајевске реке и налази се на територији општине 

Барајево. 

Табела 54.Квалитет воде акумулације „Дубоки поток“ у периоду од 2004–2010. год. 

ИЗВАН II КЛАСЕ КВАЛИТЕТА ЗБОГ ИЗМЕЊЕНИХ 

ПАРАМЕТАРА 

Година 

БР.ИСПИТАН 


У II КЛАСИ 

БОНИТЕТА 





само 



само 


2004. 7 4 1 0 2 

2005. 10 5 2 3 0 

2006. 9 6 2 1 0 

2007. 10 6 1 1 2 

2008. 9 7 0 2 0 

2009. 9 6 0 2 1 

2010. 11 7 1 3 3 


У односу на 2009. годину квалитет воде акумулације «Дубоки поток» за 2010. годину 

је мало неповољнији. У периоду од 2004. па до 2010. године није забележен висок 

ниво коли титра, што је повољно са хигијенско-санитарног аспекта. 

Квалитет вода са јавних чесми 

Контрола квалитета изворске воде са јавних чесми обавља се према: Стандардним 

методама за испитивање хигијенске исправности воде за пиће. Хигијенска 

исправност воде са јавних чесми се контролише у циљу заштите здравља грађана и 

праћења квалитета изворишта подземних вода које се користе као алтернативни 

извори водоснабдевања, а уједно представљају и један од индикатора стања 

животне средине. Контрола квалитета воде за пиће са јавних чесми на територији 

града, подразумева систематску контролу основних физичко-хемијских и 

микробиолошких параметара. 

Физичко-хемијски параметри:Ф 

фИЗИизи ко-хемијски параметри икр паетри 

• температура ºС 

• мирис 

• боја oCo-Pt скале 

• мутноћа NTU јединице 

• pH вредност 

• утрошак KMnO 4 mg/l 

• електропроводљивост μS/cm na 20ºC 

• остатак испарења на 105ºC 

138

• хлориди mg/l Cl 

• амонијак mg/l NH 3 

• нитрити mg/l NO 2 

• нитрати mg/l NO 3 

• гвожђе укупно mg/l Fe 

• манган mg/l Mn 

Микробиолошки параметри: 

• Укупан број аеробних мезофилних бактерија у 1 ml 

• Колиформне бактерије фекалног порекла у 100 ml 

• Укупне колиформне бактерије у 100 ml 

• Стрептококе групе "D" u 100 ml 

• Proteus врсте у 100 ml 

• Сулфиторедукујуће клостридије у 100 ml 

• Pseudonomas aeruginosa у 100 ml 

Систематском контролом квалитета воде са јавних чесми у периоду од 2001 -2009. 

године, обухваћено је 26 објеката јавних чесми на територији Београда. Квалитет 

воде на петнаест објеката јавних чесми које се налазе на ужем градском подручју 

контролише се током читаве године, док се контрола квалитета воде са 11 објеката 

који се налазе на територији приградских насеља и излетишта на периферији града 

(Авала) спроводи у периоду март-октобар. 

Табела 55. Квалитет воде са јавних чесми у периоду од 2001–2010. године 

НЕИСПРАВНО 

НЕИСПРАВНО ФИЗИЧКО -ХЕМИЈСКИ 

БРОЈ БАКТЕРИОЛОШКИ 

УЗОКАКА 

Број % Број % 

Година 

2001. 328 151 46,0 % 24 7,3 % 

2002. 349 84 52,7% 111 31,8% 

2003. 326 154 47,2% 55 16,9% 

2004. 313 165 52,7% 41 13,0% 

2005. 320 157 49,06%) 54 16,88% 

2006. 328 169 51,5% 83 25,3% 

2007. 382 200 52,3% 96 25,1% 

2008. 353 162 45,9% 80 22,7% 

2009. 334 144 43,1% 74 22,2% 

2010. 300 175 58,3% 104 34,7% 

Извор: Извештај о контроли квалитета изворске воде са јавних чесми за период од 2001 

– 2010. – Градски завод за јавно здравље 

На основу података о квалитету изворске воде са јавних чесми на територији 

Београда Градског завода за јавно здравље, закључује се да већина контролисаних 

јавних чесми нема хигихијенски исправну воду за пиће по неком од испитаних 

параметара. Најчешћи разлог хигијенске неисправности воде са јавних чесми је 

бактериолошко загађење које је узроковано пре свега бактеријама фекалног 

порекла. Присуство фекалних бактерија у води са јавних чесми указује на лоше 

санитарно-хигијенско стање објеката и околине и представља значајан хигијенскоепидемиолошки 

ризик по евентуалне кориснике. Разлоге лошег микробиолошког 

квалитета изворске воде са јавних чесми треба тражити у негативном антропогеном 

утицају на ресурсе животне средине у градском подручју и чињеници да се не 

спроводи инфраструктурно одржавање објеката. Резултати лабораторијског 

139

испитивања за 2010. годину, показују пораст бактериолошки неисправних узорака 

воде у односу на 2009. годину, као и пораст физичко-хемијски неисправних узорака 

воде. 

Физичко-хемијски квалитет воде је релативно задовољавајући на већини јавних 

чесми, са изузетком Мокролушке чесме, Велике чесме у Белом потоку, Велике 

чесме у Реснику, извора Точак у Зуцу, чесме у Болечу, чесме Соко-Штарк, 

Вишњичка бања и извора Свете Петке на Калемегдану, где је најчешћи разлог 

физичко-хемијска неисправност, повећање садржаја нитрата, хлорида, амонијака и 

повећање електропроводљивости. 

Квалитет воде за пиће из београдског водовода 

У циљу заштите здравља становништва, Градски завод за јавно здравље из 

Београда неколико деценија врши контролу хигијенске исправности воде за пиће из 

београдског водоводног система 1 . У оквиру систематске контроле квалитета воде за 

пиће узорци се узимају 2 : 

• на пет инсталација за прераду воде (Баново брдо, Бежанија, Беле воде, 

• Макиш и Винча); 

• из 16 резервоара и 

• са 87 тачака из дистрибутивне мреже. 

Београдски водоводни систем се простире на 210 km² и подељен је на шест 

подсистема (сремски, жарковачки, младеновачки, централни, болечки и банатски). У 

систем београдског водовода улази и водовод Винча јер је од фебруара 1993. 

године његово одржавање преузео ЈКП „Београдски водовод и канализација“. 

Узорци се узимају свакодневно, на основу којих се прати физичко-хемијски, 

бактериолошки, биолошки квалитет воде као и степен радиоактивности. У оквиру 

физичко – хемијских испитивања анализира се 130 параметара. 

Физичко-хемијски параметри: 

ФфИЗИизи ко-хемијски параметри икр паетри 

• температура ºС 

• мирис 

• боја oCo-Pt скале 

• мутноћа NTU јединице 

• pH вредност 

• утрошак KMnO4 mg/l 

• електропроводљивост μS/cm na 20ºC 

• остатак испарења на 105ºC 

• хлориди mg/l Cl 

• амонијак mg/l NH 3 

• нитрити mg/l NO 2 

• нитрати mg/l NO 3 

• гвожђе укупно mg/l Fe 

• манган mg/l Mn 

1 Контрола се обавља према Програму који је у складу са Правилником о хигијенској 

исправности воде за пиће (Сл. Лист СРЈ бр. 42/98) 

2 Извор: „Квалитет животне средине града Београда у 2009. години“ 

140

Микробиолошки параметри: 

• Укупан број аеробних мезофилних бактерија у 1 ml 

• Колиформне бактерије фекалног порекла у 100 ml 

• Укупне колиформне бактерије у 100 ml 

• Стрептококе групе "D" u 100 ml 

• Proteus врсте у 100 ml 

• Сулфиторедукујуће клостридије у 100 ml 

• Pseudonomas aeruginosa у 100 ml 

Табела 56. Квалитет воде из београдског водоводног система у периоду од 

2006–2009. године 

БРОЈ 

УКУПАН БРОЈ УЗОРАКА 

БАКТЕРИОЛОШКИ 

ГОДИНА 

ЗА 


ИСПИТИВАЊА 


БРОЈ ФИЗИЧКО – 

ХЕМИЈСКИ 



2006. 6631 383 5,78% 96 1,45% 

2007. 6628 626 9,44% 71 1,07% 

2008. 6676 444 6,65% 49 0,73% 

2009. 6650 390 5,86% 105 1.58% 

Извор: Квалитет животне средине града Београда 

Из Табеле 56. закључује се следеће: 

• квалитет воде из београдског водовода у физичко – хемијском погледу одговара 

прописаним нормама; 

• у испитаним узорцима нису детектовани тешки метали (жива, олово, кадмијум, 

хром), полихлоровани бифенили, полициклични ароматични угљоводоници, 

алкилбензолсулфонати, минерална уља, феноли, цијаниди, амонијак, нитрити; 

• регистрована бактериолошка одступања последица су индивидуалних нестручних 

радова на мрежи типа „дивљих прикључака“, аматерских поправки, итд.; 

• резултати мерења активности радионуклида у узорцима пијаће воде београдског 

водовода су у границама природног нивоа активности; 

• и да је вода из београдског водовода здраствено безбедна за људску употребу. 

Подземне воде 

На територији града Београда и његове околине владају сложени геолошки услови који су 

проузроковали сложене хидрогеолошке прилике у појединим деловима терена. То 

подразумева да се неки од водоносних хоризоната прихрањују водом од падавина, неки 

од површинских вода и падавина, а на неким местима су терени безводни или се 

карактеришу веома слабим изданима. 

На поменутом терену су развијени следећи типови издани: 

• збијени тип; 

• карстни тип; 

• карстно-пукотински тип; 

• пукотински тип; 

• условно безводни делови терена. 

1415.Г.ПР. 141

Извориште за водоснабдевање Београда је приобаље реке Саве, при чему је удео 

подземних вода у водоснабдевању 70% у односу на површинске воде (30%). За 

захватање подземне воде користе се рени бунари, којих има 98, са хоризонталним 

дреновима и цевасти бунари којих има 45. Просечна издашност бунара је 50 l/s а иначе се 

креће у дијапазону од 30-100 l/s. Обично је количина захваћене подземне воде око 5.200 

l/s. 

Систем за водоснабдевање користи и површинске и подземне воде. Површинске воде 

(речне воде Дунава и Саве) се захватају водозахватима у ''Макишу'', док се подземне 

воде захватају у речним бунарима. 

У Београду постоји пет постројења за пречишћавање воде (припрема воде за пиће), а то 

су: ''Беле воде'', ''Баново брдо'', ''Бежанија'', ''Макиш'' и ''Винча''. Због повећане потребе за 

водом, постојећа постројења не задовољавају тренутне потребе па је неопходно 

ангажовати додатне капацитете. 

Прерада и пречишћавање речне воде се врши у постројењима ''Макиш''. 

Београдска канализација обухвата простор старог Београда, Новог Београда и Земуна. 

Укупна површина канализације износи преко 11.500 ha. Београдском канализацијом 

одводе се атмосферске, санитарне, индустријске, као и дренажне воде. Канализациони 

систем Београда има изливе у реку Саву, Дунав и друге водотоке без икаквог 

пречишћавања. Најзначајнија карактеристика канализационог система је да скоро 25% 

становништва Београда није прикључено на канализацију. 

Tабела 57. Отпадне воде према пореклу за 2009. годину 

ПОРЕКЛО 1x10 3 (m³) 

Домаћинства 71.930 

Индустрија и рударство 29.068 

Комунална предузећа 10.195 

Ванпривредне организације 1.005 

УКУПНО 112.198 

Извор: Статистички годишњак Београда за 2009. годину 

Проблеми загађења вода 

Кључне изворе загађења вода на територији града Београда представљају нетретиране 

индустријске и комуналне отпадне воде, дренажне воде из пољопривреде, као и загађења 

везана за пловидбу, рекреацију и рад термоелектрана. Проблеми су: 

- 25% становништва није прикључено на канализацију 1 ; 

- испуштање непречишћених вода у водотоке; 

- повећана концентрација нитрата у подручјима осетљивим на загађење нитратима 

услед расутог загађења из пољопривреде; 

- поплаве које изазивају велике штете; 

- неадекватно одлагање комуналног и индустријског отпада; 

- неконтролисана примена вештачког ђубрива и средстава за заштиту биља; 

- речни саобраћај; 

- недовољна ефикасност система заштите од поплава; 

- незадовољавајући биолошки квалитет воде на појединим јавним чесмама. 

1 Извор: Генерални план Београда 2021. – преднацрт плана 

1415.Г.ПР. 142

Узроци загађења вода 

Један од најзначајнијих узрока загађења вода је неодговарајућа канализациона 

инфраструктура, односно сакупљање и пречишћавање отпадних вода, као и 

испуштање непречишћене воде у реципијенте. Велики узрок загађења представљају 

отпадне воде из домаћинстава које садрже уља, детерџенте и сл., када 

непрочишћене одлазе у земљу и даље у водотокове. Незадовољавајући биолошки 

квалитет воде на појединим јавним чесмама услед продора површинских вода у 

каптаже, као и: 

- неодговарајућа заштита вода (подземне, површинске, акумулације и 

водотокови), а нарочито издани за водоснабдевање; 

- ниска цена воде; 

- лоше стање дистрибутивне мреже воде за пиће и високи губици; 

- лоше санитарно - хигијенско стање објеката. 

Табела 58. SWOT анализа за област воде и водни ресурси на подручју града 


СНАГЕ 


• Река Дунав и Сава 

• Значајан потенцијал водних ресурса 

• Задовољавајући квалитет воде за 

пиће 

• Редовна контрола воде 

• Лука „Београд“ 

ШАНСЕ 

• Усклађивање националних прописа 

са ЕУ директивама 

• Еколошка инспекција 

• Коридор 7 

• Очување и побољшање квалитета 

воде на извориштима 

• Санација и реконструкција водоводне 

мреже и објеката водоводног 


• Развој туризма 

• Јачање комуналне полиције 

• Незадовољавајући биолошки 

квалитет воде на појединим јавним 

чесмама са изворском водом 

• Лоше стање дистрибутивне мреже 

воде за пиће 

• Неодговарајућа канализациона 

инфраструктура 

• Низак степен обухваћености јавним 

канализационим системом 

• Непостојање постројења за 

пречишћавање отпадних вода 

• Неуређена обала и приобаља 

• Дивља градња 

• Недостатак планске и техничке 

документације 

• Слабо развијена свет грађана о 

питањима животне средине 

ПРЕТЊЕ 

• Неспровођење планова, програма и 

закона 

• Велики губици воде 

• Поплаве које изазивају велике штете 

• Речни саобраћај 

• Неадекватна (ниска) цена услуга 

водоснабдевања 

• Ниске казне за загађиваче 

• Неадекватно управљање отпадом 

143

4.5 ВАЗДУХ И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ 

Основна карактеристика града Београда је његов убрзани развој у последњим 

деценијама, праћен развојем енергетике, саобраћаја и индустрије, који је довео до 

великог оптерећења животне средине бројним загађивачима. 

Квалитет ваздуха у Београду, као и већини урбних агломерација карактерише 

дневни, недељни, месечни и сезонски ход концентрација загађујућих материја. 

Главни извори загађења ваздуха у Београду су термоенергетска постројења, 

саобраћај и индустрија. У зимском периоду, поред емисије из саобраћаја, долази до 

aкумулирања емисије загађујућих материјама из процеса сагоревања фосилних 

горива (течних и чврстих) која се користе у топланама и индивидуалним 

котларницама и ложиштима. 

Фосилна горива, течна и чврста, садрже већи проценат сумпора те се приликом 

њиховог сагоревања емитује сумпордиоксид и суспендоване честице (чађ и 

микрочестице испод 10 микрона). У летњем и пролећном периоду долази до 

формирања тзв. „летњег“ смога који настаје као последица UV зрачења на 

загађујуће материје у ваздуху (оксиде азота и угљоводиника), када долази до 

формирања озона у приземним слојевима атмосфере. 

Загађујуће материје у ваздуху се генерално деле на: гасове, паре, суспендоване 

честице и мирисе. Суспендоване честице се даље групишу у односу на величину 

честица: прашину, дим, испарења и измаглицу (аеросол). Гасовите загађујуће 

материје укључују једињења сумпора (SО2, SО3), угљенмоноксид (CО), једињења 

азота (NО2, NH3, NО), угљоводонике, органска испарљива једињења, полицикличне 

ароматичне угљоводонике (PAH), халогене деривате, алдехиде итд. Секундарне 

загађујуће материје настају као последица термалних, хемијских и фотохемијских 

реакција у атмосфери. 

Суспендоване честице представљају сложену смешу органских и неорганских 

материја. Оне се грубо могу поделити у крупне и фине честице. Граница између ове 

две фракције честица је обично између 1 μm и 2,5 μm. Мерење суспендованих 

честица мањих од 10 μm (СЧ10) и 2,5 μm (СЧ2,5) значајно је због њиховог доказаног 

штетног ефекта на здравље. У урбаној средини њихово присуство је резултат 

директне емисије из процеса сагоревања фосилних горива у топланама, 

термоелектранама и саобраћају. Праћење концентрације и састава загађујућих 

материја обавља се у циљу заштите животне средине и заштите здравља људи. 

4.5.1 Праћење квалитета ваздуха 

У Београду још увек не постоје систематизовани и свеобухватни подаци о 

изворима и емисијама загађујућих материја у ваздух. 

Подаци о емисијама загађујућих материја у ваздух постоје једино у сектору 

енергетике и електропривреде, док података о количинама загађујућих материја из 

других извора (производни процеси у индустрији, употреба растварача, друмски 

саобраћај, пољопривреда, третман и одлагање отпада и др.) још увек нема. 

Израдом Локалног регистра извора загађивања на територији Београда биће 

обједињени и систематизовани подаци о свим изворима загађујућих материја у 

ваздух, са прецизним подацима о количинама и врсти емисије, као и билансима 

емисија. 

144

Систематска контрола квалитета ваздуха у Београду врши се према двогодишњем 

Програму контроле ваздуха на територији Града Београда који се доноси у складу 

са важећом законском регулативом Републике Србије, тј. Законом о заштити 

животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/04 и бр. 36/09), и Закону о заштити 

ваздуха („Сл. гласник РС“, број 36/09). Програм предлаже Секретаријат за заштиту 

животне средине града Београда, а усваја Скупштина града. 

Опрема, методе, параметри, учесталост мерења као и интерпретације резултата 

испитивања до 2010. били су у складу је са Правилником о граничним вредностима, 

методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и 

евиденцији података („Сл.гласник РС“, бр.54/92, 30/99 и 19/2006). 

У 2010. години усвојен је део подзаконских аката којима се омогућава примена 

одредаба Законом о заштити ваздуха („Сл. гласник РС“, бр.36/09) и пуна 

транспозиција Директиве 2008/50/ЕC 1 : 

Уредбом о условима за мониторинг и захтевима за квалитет ваздуха („Сл. гласник 

РС“, бр. 11/10 и бр. 75/10), дефинисане су методе мониторинга параметара 

квалитета ваздуха, параметри које се мере, граничне и толерантне вредности 

параметара, граница толеранције концентрације загађујућих материја у ваздуху, 

дефинисане су циљане вредности концентрација појединих параметара у ваздуху, 

као и временски рокови за њихово достизање. 

Локалну урбану мерну мрежу на територији града Београда чини 27 мерних места за 

мерење присуства и концентрације загађујућих материја из стационарних извора, од 

којих су 4 мерна места за специфичне загађујуће материје (индустријска загађења), 

а 3 мерна места су у субурбаном подручју. 2 Основне загађујуће материје: сумпордиоксид, 

чађ, азот-диоксид и таложне материје прате се свакодневно (24-часовни 

узорци) у току године на целој територији града. Специфичне загађујуће материје у 

околини индустријских објеката узоркују се једном недељно у току дана (тро часовни 

и једно часовни узорци). У 2009. години вршена су континуална мерења 

концентрације сумпордиоксида на 19 мерних места, а на 18 мерних места 

одређиване су и средње дневне концентрације чађи. 

Континуално мерење концентрација угљен-моноксида аутоматским монитором 

вршено је на 2 мерна места са одређивањем 1- часовних и 24- часовних вредности. 

Мерење азот-диоксида у 2009. години вршено је на 13 мерних места, од тога су на 3 

мерна места мерења вршена аутоматским монитором. Мерење количине 

аероседимента вршено је на укупно 22 мерна места (са анализом тешких метала), 

одређивање основних параметара падавина (течне фазе) и одређивање средњих 

дневних концентрација на 18 мерних места (у граду) и 4 мерна места на широј 

територији града (Лазаревац, Младеновац, Обреновац). 

Одређивање суспендованих честица мањих од 10μm врши се на 16 мерних места. 

Од тога се на 5 мерних места врши аутоматско континуално мерење, док се на 

осталих 11 мерних места одређивање врши техником гравиметрије. Одређивање 

полицикличних угљоводоника 3,4 безо (а) пирена и тешких метала у чврстим 

фракцијама суспендованих материја до 10 μм врши се на 16 мерних места. 

1 DIRECTIVE 2008/50/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 21 

May 2008 on ambient air quality and cleaner air for Europe 

2 Податак за 2009. годину – Извор: Стање ваздуха на територији Београда у 2009. години 

145

Свакоднево 24-часовно аутоматско „on-line“ праћење загађености ваздуха врши се 

на 6 мерних места узроковањем сумпордиоксида, азотдиоксида, угљенмоноксида, 

приземног озона и суспендованих честица мањих од 10 μм. Мерење коцентрације 

загађујућих материја из моторних возила у 2010. години праћено је на 16 мерних 

места (раскрсница). Мерење радиоактивности у ваздуху мери се на 1 мерном месту. 

Праћење квалитета ваздуха у Београду врше Градски завод за јавно здравље 

Београд, Републички хидрометеролошки завод, Институт за јавно здравље Србије 

„Др Милан Јовановић Батут. 

146

Слика 16. Карта мониторинга ваздуха шире територије Београд 

147

Табела 59. Загађујуће материје обухваћене програмом контроле квалитета ваздуха 

нa територији града Београдааздух спољне средине 

SO 2 , NO x , NO 2 - 24-часовни узорци 

Ваздух 

спољне 


Падавине 

Гасовите 

компоненте 

Чврста 

фракција 

суспендована 

у ваздуху 

Месечне 

падавине 

пO 3 – 24-часовни, 1 сатни узорци 

CO – 30 минута, 1 сат и 24 сата; BTEX 1 сат и 24 сата 

PAH – 3,4 бензо-а-пирен (БаП) месечни просеци 

чађ, таложне материје – 24-часовни узорци 

СЧ 10 -[мас.конц.] укупна количина, 24-часовни узорак,1 

часовни узорак;УСЧ – укупна количина суспендованих 

честица 24-часовни узорак, 7 дана интервал 

Pb, Cd, Zn, Mn, Ni, As, Hg, ср. месечни просеци у СПМ10, 

TСЧ и аероседименту (таложне материје 

из ваздуха) 

pH, проводљивост, SO, NO, Cl, NH, Na + , K + , Ca 2+ , Mg 2+ , F - , 

PO 4 

3- 

4.5.2 Загађење ваздуха из стационарних извора 

4.5.2.1 Стање загађености ваздуха у односу на гасовите загађујуће материје SО 2 , 

NО 2 и чађ у периоду 2000-2010. године 

Приказ стања квалитета ваздуха на територији града Београда у периоду од 2000- 

2009. године извршен је анализом добијених резултата мерења и њиховим 

поређењем са граничним вредностима имисија (ГВИ) прописаним Правилником о 

граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за 

успостављање мерних места и евиденцији података („Сл. гласник РС”, бр. 54/92, 

30/99 и 19/06). Анализа резултата мерења концентрација загађујућих материја у 

2010. години вршена су поређењем са граничним вредностима имисија (ГВИ) 

прописаним Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха 

(Сл. гласник бр. 11/10 и бр. 75/10). Средње годишње концентрације SО 2 , NО 2 и 

чађи у Београду за период од 2000-2010. године приказане су на Графикону 27. 

Средња годишња вредност сумпордиоксида и чађи у 2010. години ни на једном 

мерном месту нису прелазиле ГВИ. Средња годишња вредност концентрације 

загађујуће материје представља статистичку меру изложености популације и 

користи се за вредновање степена загађености, односно квалитета ваздуха. 

148

Концентрација загађујућих супстанци, μg/m3 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

SO2 

Чађ 

NО2 

Тренд (SO2) 

Tренд (Чађ) 

Тренд (NO2) 

0 

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Година 

Графикон 27. Средње годишње вредности гасовитих загађујућих суспстанци у 

Београду у периоду од 2000-2010.године 1 

Наведени резултати мерења загађујућих супстанци у Београду показују да у 

периоду од 2000-2010. године ни на једном мерном месту није било прекорачења 

граничних вредности средњих (просечних) годишњих концентрација сумпордиоксида 

(ГВИ (50 μg/m3)), азот-диоксида (ГВИ (40 μg/m3)) 2 и чађи (ГВИ (50 μg/m3)) 

прописаних Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл. 

гласник бр. 11/10 и бр 75/10). Међутим, повремено током године максималне 

дневне вредности концентрације сумпор-диоксида, чађи, азот-диоксида прелазе су 

ГВИ. У Табелама 60.–62. приказан је број дана са концентрацијама сумпордиоксида, 

азот-диоксида и чађи преко граничне 24-часовне вредности имисије у 

периоду од 2000-2009. године. У 2010. години на 17 мерних места регистрована су 

4 дана са концентрацијом сумпордиоксида (ЅО 2 ) преко граничне вредности (ГВИ 

125 μg/m 3 ). На 17 мерних места регистровано је 139 дана са повећаном 

концентрацијом чађи (ГВИ (50 μg/m 3 )) у Београду у 2010. години, док је са 

повећаним концентрацијама азот диоксида регистровано 152 дана, на 17 мерних 

места (ГВИ (85 μg/m 3 )). 


2 Гранична средња годишња вредност концентарције азот-диоксида у ваздуху прописана 

Правилником о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за успостављање 

мерних места и евиденцији података („Сл. гласник РС”, бр. 54/92, 30/99 и 19/06) износила је 60 μg/m 3 

149

Р.б. 

Табела 60. Просечан број дана са концентрацијама сумпор-диоксида са 

вредностима вишим од ГВИ 1 

Просечан број дана са вредностима концентрација сумпордиоксида вишим од ГВИ 

SO 2 зa ГВИ=125 μg/m³ 

Година 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006 2007. 2008. 2009. 


1. 

Булевар Деспота 

Стефана 54 

0 0 0 9 6 9 10 10 3 0 

2. Светог Саве 39 0 0 1 0 0 0 - - - - 

3. Милоша Поцерца 6 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 

4. Гоце Делчева 30 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 

5. 

Омладинских 

бригада 

0 0 0 3 0 2 0 1 3 0 

6. Д.З. Обреновац 0 0 0 0 0 0 0 0 0 - 

7. Др Суботица 5 0 9 17 16 8 28 29 7 0 0 

8. Бојанска 16 0 0 0 4 1 5 3 0 0 0 

9. Краљице Јелене 22 0 0 0 0 0 0 0 0 0 - 

10. Трг ЈНА 7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 

11. 

Блок Грге 

Адријановић 8 

0 0 0 0 0 0 0 0 0 - 

12. Пожешка 72 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 

13. Љутице Богдана 46 0 0 1 0 0 1 0 0 0 - 

14. Устаничка 127 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 

15. Олге Јовановић 11 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 

16. Вреоци - - - - - 0 - - - - 

17. Младеновац - - - - - 0 - - 0 0 

18. М.З. Грабовац 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 

19. 



0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 

20. Лазаревац 0 - 0 0 0 0 - - - - 

21. Обилићев Венац 2 0 0 0 0 0 0 0 0 - 2 

22. Охридска - - 0 13 33 42 13 0 - - 

23. Обреновац школа - - - - - - 0 3 0 - 

24. Ливница Раковица - - - - - - 0 0 0 - 

25. Јернеја Копитара - - - - - - 0 0 0 15 

26. 

Булевар кнеза 

Александра 

- - - - - - - - 0 0 

Карађордјевића 46 

27. Железничка 4 - - - - - - - - 0 0 

1 

Гранична 24-часовна вредност концентарције супор-диоксида у ваздуху прописана 

Правилником о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за 

успостављање мерних места и евиденцији података („Сл. гласник РС”, бр. 54/92, 30/99 и 

19/06) износила је 150 μg/m 3 

150

Табела 61. Просечан број дана са вредностима концентрација азот-диоксида вишим 

од ГВИ 

Просечан број дана са вредностима концентрација азот-диоксида вишим од ГВИ 

NO 2 za ГВИ=85 μg/m³ 

Година 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 

Р.б. Мерно место 

1. 



7 11 19 66 24 5 0 19 11 - 

2. Светог Саве 39 28 3 8 3 2 0 - - - - 

3. Милоша Поцерца 6 18 2 11 5 2 4 6 41 10 - 

4. Гоце Делчева 30 3 7 9 0 0 0 0 0 0 - 

5. 



0 0 0 12 3 3 3 26 27 - 

6. Д.З. Обреновац 5 7 2 1 0 0 0 0 0 - 

7. Др Суботица 5 0 0 0 0 0 0 0 0 1 - 

8. Бојанска 16 0 0 0 2 0 3 0 0 0 - 


10. Трг ЈНА 7 9 12 32 5 0 0 10 9 5 - 

11. 



3 0 0 0 0 0 0 0 0 - 

12. Пожешка 72 3 0 2 1 1 0 1 4 1 - 

13. Љутице Богдана 46 0 0 0 0 0 0 0 0 - - 

14. Устаничка 127 0 0 0 0 0 0 0 0 0 - 

15. Олге Јовановић 11 0 0 0 0 0 0 0 0 0 - 

16. Вреоци - - - - - 0 - - - - 

17. Младеновац - - - - - 0 - - 0 - 

18. М.З. Грабовац 0 0 0 0 0 0 0 0 0 - 

19. 



0 0 0 0 0 7 0 0 0 - 

20. Лазаревац 0 - 0 2 6 0 - - - - 

21. Обилићев Венац 2 23 24 0 2 3 1 4 16 7 - 

22. Охридска - - 0 4 61 13 35 16 - - 

23. Обреновац школа - - - - - - 0 0 0 - 


25. Јернеја Копитара - - - - - - 0 0 0 - 

26. 




- - - - - - - - 0 - 

27. Железничка 4 - - - - - - - - 0 - 

151

Табела 62. Просечан број дана са вредностима концентрација чађи вишим од ГВИ 

Просечан број дана са вредностима концентрација чађи вишим од ГВИ 

ГВИ зa Чађ =50 μg/m³ 

Година 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 

Р.б. Мерно место 

1. 



141 156 92 110 111 58 92 149 11 - 

2. Светог Саве 39 48 60 48 34 24 30 - - - - 

3. Милоша Поцерца 6 134 117 121 35 16 48 38 140 10 - 

4. Гоце Делчева 30 54 71 48 33 29 34 21 90 0 - 

5. 



0 0 15 0 0 0 0 0 27 - 

6. Д.З. Обреновац 20 92 27 0 18 30 35 69 0 - 

7. Др Суботица 5 5 24 41 43 30 124 10 52 1 - 

8. Бојанска 16 32 29 34 28 30 36 33 59 0 - 


10. Трг ЈНА 7 82 105 73 127 106 125 98 119 5 - 

11. 



17 23 1 54 35 11 36 75 0 - 

12. Пожешка 72 75 70 55 31 22 29 39 60 1 - 

13. Љутице Богдана 46 3 12 29 23 25 11 0 39 - - 

14. Устаничка 127 56 78 67 43 15 31 21 21 0 - 

15. Олге Јовановић 11 3 16 17 20 14 32 34 43 0 - 

16. Вреоци - - - - - 0 - - - - 

17. Младеновац - - - - - 0 - - 0 - 

18. М.З. Грабовац 0 11 4 2 7 1 1 15 0 - 

19. 



0 0 0 12 15 11 24 16 0 - 

20. Лазаревац - - 0 53 22 0 - - - - 

21. Обилићев Венац 2 0 0 0 51 46 29 58 100 7 - 

22. Охридска - - 0 0 0 0 - - - - 

23. Обреновац школа - - - - - - - - 0 - 


25. Јернеја Копитара - - - - - - 0 0 0 - 

26. 




- - - - - - - - 0 - 

27. Железничка 4 - - - - - - - - 0 - 

Извор: Градски Завод за јавно здравље Београд 

Као што се може видети из наведених података, највећи број дана са 

прекорачењима ГВИ јавља се код чађи. На Слици 16. дат је приказ ове врсте 

загађења у виду просторне расподеле дана са концентрацијом чађи преко ГВИ. 

У Табели 63. дате су максималне дневне концентрације сумпор-диоксида, азотдиоксида 

и чађи на територији Београда у периоду 2000-2010. године. 

152

Табела 63. Максималне дневне концентарције загађујућих материја у Београду у 

периоду од 2000-2010. године 

Загађивач, 

Годинa 

макс. 

концентра 

ције, μg/m³ 

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 

SО 2 138 196 187 304 358 450 252 309 163 250 131 

NO 2 222 172 258 192 491 189 137 240 296 170 382 

Чађ 341 240 259 417 408 394 286 400 325 226 219 


4.5.2.2 Стање загађености ваздуха у односу на укупне суспендоване честице у 

ваздуху у Београду у периоду 2000-2010. године 

Редовна мерења укупних суспендованих честица (УСЧ), која су започета у 1993. 

години имају велики значај за сагледавање степена загађености ваздуха у урбаним 

срединама. Суспендоване честице представљају комплексну смешу органских и 

неорганских супстанци (угљоводоника, металних оксида, канцерогена и др.). 

Контрола загађености ваздуха у Београду суспендованим честицама врши се 

редовним мерењем концентрација сустендованих честица у ваздуху на целој 

територији града. Резултати мерења концентрација укупних суспендованих честица 

у урбаној зони града од 2001-2008. године показују знатна прекорачења ГВИ 

(гранична вредност имисије УСЧ за годину за настањена подручја износи 70 μg/m³) 1 . 

Графикон 28. Опсег измерених годишњих вредности укупних суспендованих честица 

у Београду у периоду од 2001-2008. године. 2 

1 Према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл. гласник бр. 

11/10 и бр. 75/10) 


153

Као што се може видети са Графикона 28. средње (просечне) годишње 

концентрације укупних суспендованих честица у периоду од 2001-2008. године 

прелазиле су граничне вредности средњих годишњих концентрација од 70 μg/m 3 . 

У току 2009. и 2010. године узорковане су честице пречника величине до 10 μm, 

усвојене номеклантуре СЧ10. Честице су узорковане на 14 1 мерних места, од којих 

се два налазе у широј зони територије града Београда, на подручју општина 

Обреновац и Лазаревац. Средња годишња концентрација СЧ10 у 2009. години 

износила је 43,4 μg/m 3 , максимална вредност концентрација износила је 190 μg/m 3 , 

док је минимална вредност износила 92 μg/m 3 . 2 У 2010. години средње годишње 

вредности СЧ10 су на 13 од укупно 14 мерних места биле преко ГВИ за годину 

(40μg/m 3 ). На Слици 16. приказана је просторна расподела загађења укупним 

суспендованим материјама на територији Београда. 

4.5.2.3 Стање загађености ваздуха у односу на таложне материје у ваздуху у 

Београду у периоду 2000-2010. године 

Укупне таложне материје мере се на 22 мерна места од којих је 17 у оквиру локалне 

мреже урбаних мерних места, док је 10 мерних места постављено на широј 

територији града. 3 На Графикону 29. приказане су средње (просечне) годишње 

вредности укупних таложних материја у Београду у периоду од 2000-2010. године. 

Просечне годишње концентрације таложних материја, mg/m 2 dan 

400 

350 

300 

250 

200 

150 

100 

50 

0 

Укупне Таложне материје 

Tренд (УТМ) 

ГВИ за УТМ = 200 mg/m 2 /dan 

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Година 

Графикон 29. Просечне годишње вредности укупних таложних материја за Београд у 

периоду од 2000-2010. 4 

Резултати испитивања загађености ваздуха укупним таложним материјама на 

територији Београда у периоду од 2000-2010. године, показују да су средње 

годишње вредности укупних таложних материја биле преко ГВИ од 200 mg/m 2 /dan 5 

1 Податак за 2010. годину 

2 Гранична средња годишња вредност концентарције СЧ10 у ваздуху прописана Уредбом 

о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл. гласник бр. 11/10 и бр. 75/10) 

износи 40 μg/m 3 

3 Податак за 2009. годину – Извор: Стање ваздуха на територији Београда у 2009. години 


5 Према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл. гласник бр. 

11/10 и бр. 75/10) и Правилнику о граничним вредностима, методама мерења имисије, 

критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података („Сл. гласник РС”, бр. 

54/92, 30/99 и 19/06) 

154

у свим годинама осим у 2009. када је средња годишња концентрација износила 175 

mg/m 2 /dan. Укупно гледано у току 2008. и 2009. и 2010. године уочена је тенденција 

смањења загађења укупним таложним материјама. Средња годишња вредност 

укупних таложних материја у 2010. години је на 8 мерних места била преко ГВИ од 

200 mg/m 2 dan. Вредности су се кретале у распону од 18,16 mg/m 2 dan као 

минималне вредности до максималне вредности од 2044,5 mg/m 2 dan. 

На Слици 16. приказана је просторна расподела загађења укупним таложним 

материјама (аероседиментима) на територији Београда. 

4.5.2.4 Стање загађености ваздуха у односу на полицикличне ароматичне 

угљоводонике (PAH) у ваздуху у Београду у периоду 2000-2010. године 1 

Мерење полицикличних ароматичних угљоводоника, пре свега садржаја бензо(а) 

пирена (БаП) започета су 1990. године. Значај присуства БаП у честицама чађи и у 

суспендованим честицама мањим од 10 μм, као и укупним суспендованим 

честицама пречника преко 10 μм, у ваздуху спољне средине, је у томе што је 

многобројним епидемиолошким и експерименталним испитивањима доказано 

његово канцерогено деловање. Бензо (а) пирен се испитује на 16 мерних места, а 

последњих година средње годишње вредности концентрације указивале су на 

присуство БаП преко ГВИ од 1ng/m 3 . Док у току 2000, 2001. и 2002. није било 

прекорачења ГВИ, у 2003. години максималне концентрације у току зимских месеци 

су достизале вредности од 18,83 ng/m 3 (мерно место Улица Краљице Јелене), а 

средње годишње вредности на свим мерним местима су прелазиле вредности ГВИ. 

Од 2004-2009. године на већини мерних места вредности Б(а)П прекорачиле су ГВИ. 

Максимална концентрација Б(а)П-а измерена је 2008. године на мерном месту 

Тршћанска, Земун и износила је 18,59 ng/m 3 . У 2010. години садржај бензо (а) 

пирена био је преко ГВИ од 1 ng/m 3 у 71 мерењу. Средња годишња вредност 

кретала се од минималне 1,13 ng/m 3 у улици Жарка Зрењанина до максималне од 

19,62 ng/m 3 у Лазаревцу. 

4.5.2.5 Стање загађености ваздуха у односу на бензен, толуен и етилбензен 

(BТЕX) у ваздуху у Београду у периоду 2006-2010. године 2 

Мерење BТЕX (бензен, толуен, етилбензен) као показатеља загађености ваздуха од 

саобраћаја започето је 2006. године на мерном месту у улици Булевар деспота 

Стефана 54а, а у 2009.години и на мерном месту Трг Славија. Средња годишња 

вредност концентрације BТЕX-а у 2007. години је прелазила граничну средњу 

годишњу вредност имисије од 5 μg/m 3 и износила је 8,9 μg/m 3 . Средње годишње 

концентрације BТЕX у 2008. и 2009. години нису прелазиле ГВИ. Максимално 

забележена концентрација у 2008. години износила је 226,6 μg/m 3 . 

4.5.2.6. Стање загађености ваздуха у односу на тешке метале и тешке метале у 

укупним суспендованим честицама у ваздуху у Београду 

Садржај тешких метала као таложне материје нормиран је за вредности олова, 

кадмијума и цинка. У 2009. години садржај олова и кадмијума као таложне материје 

није био преко ГВИ од 250 µg/m 2 /dan за олово, односно 5 µg/m 2 /dan за кадмијум. 

Садржај кадмијума и цинка као таложне материје био је у оквиру ГВИ на свим 

мерним местима. 



155

Тешки метали у укупним суспендованим честицама УСЧ и СЧ10 одређују се на 15 

мерних места, од којих су три на широј територији града: Обреновац, Лазаревац и 

Вреоци. 1 У 2001., 2002. и 2003. години средње годишње вредности концентрације 

никла и хрома су прелазиле вредности ГВИ на појединим мерним местима. У 2004. 

години повремена прекорачења ГВИ на појединим мерним местима регистрована су 

за све тешке метале осим за олово и кадмијум. У 2005. и 2007. години повремена 

прекорачења јављала су се код свих тешких метала, осим мангана који је на свим 

мерним местима био у границама дозвољених вредности. У 2006. у границама 

дозвољених вредности биле су само концентрације хрома и арсена. У 2008. 

повећање олова регистриовано је на два мерна места, повећање концентрација 

кадмијума на једном мерном месту, остали тешки метали на свим мерним местима 

нису прелазили граничне вредности. У 2009. години прекорачења ГВИ нису 

регистрована за олово, кадмијум, никл, хром, манган и арсен. 

Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл. гласник бр. 

11/10 и бр. 75/10) дефинисане су циљне вредности (ЦВ) 2 за тешке метале арсен, 

никл и кадмијум. У 2010. години концентрација арсена је у 25 мерења била преко 

циљане вредности (ЦВ за арсен износи 6ng/m 3 ). Концентрација никла је у 17 

мерења била преко циљане вредности (ЦВ износи 20ng/m 3 ), док је кадмијум у 

једном мерењу био изнад циљаних вредности (ЦВ износи 5ng/ m 3 ) . 

4.5.2.7 Стање загађености ваздуха у односу на специфичне загађујуће материје у 

ваздуху у Београду 

Мерење специфичних загађујућих материја у 2009. и 2010. години вршило се на 5 

мерних места у зони утицаја појединих индустријских постројења. Мерна места су 

постављена у близини фабрике сокова, (мерно место у Крњачи, Зрењанински пут 

82), у близини Ливнице Раковица (мерно место Патријарха Димитрија 7-13, 

Раковица), у улици Омладинских бригада (Паркинг сервис), мерно место 

Младеновац (близина индустрије Керамика Младеновац, Савичев Млин 39) и 

Вреоци (мерно место преко пута утоварне станице 10. таложница за пепео). 

Повремена прекорачења дозвољених вредности регистрована су за амонијак и 

хлороводонике. Остали испитивани параметри (фенол, азотдиоксид, водониксулфид) 

били су у границама дозвољених вредности. У 2010. години повремена прекорачења 

максималних дозвољених вредности (МДВ) регистрована су за амонијак 3 на мерним 

местима у Крњачи, Раковици и Новом Београду. Прекорачење МДВ вредности 

константовано је за хлороводоник на мерном месту Крњача у 38 мерења. Остали 

испитивани параметри (формалдехид, фенол) били су у границама дозвољених 

вредности, осим формалдехида у једном мерењу, на једном мерном месту у Крњачи. 

4.5.2.8 Стање загађености ваздуха у односу на приземни озон у ваздуху у Београду 

Приземни озон као доминантан гас у летњој смеши (смогу) прати се на једном 

мерном месту у улици Омладинских Бригада, током целе године континуалним 

аутоматским монитором. Приземни (тропосферски) озон настаје као последица 

фотохемијских реакција азотних оксида и лако испарљивих органских материја у 

ваздуху. Максималне средње месечне концентрације јављају се током пролећа и 

1 Податак за 2009 годину – Извор: Стање ваздуха на територији Београда у 2009. години 

2 Рок за достизање циљане вредности по Уредби о условима за мониторинг и захтевима 

квалитета ваздуха (Сл. гласник бр. 11/10 и бр. 75/10) је 1. јануар 2012.године 

3 МДВ вредност за дан за амонијак износи 270 μg/m 3 

156

раног лета, што је последица повећаног ултраљубичастог зрачења и инсолације. 

Према Правилнику о граничним вредностима, методама мерења имисије, 

критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података („Сл. гласник 

РС”, бр. 54/92, 30/99 и 19/06) ГВИ за средње једночасовне концентрације износила 

је 150 μg/m 3 , за средње дневне вредности 85 μg/m 3 , а за средње годишње вредности 

80 μg/m 3 . 

Средње месечне концентрације приземног озона у Београду у периоду од 2003- 

2008. године су приказане на Графикону 30. 

80 

70 

mg/m3 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

2003 

2004 

2005 

2006 

2007 

2008 

0 

јан феб мар апр мај јун јул авг с еп окт нов дец 

2003 29 28 37 27 18 22 

2004 28 42 59 44 52 54 59 48 34 32 29 24 

2005 27 46 57 53 53 50 24 20 18 17 12 10 

2006 18 33 42 50 48 51 53 36 27 19 5 

2007 15 25 48 50 55 43 68 51 42 31 

2008 56 62 69 75 60 38 44 39 46 

Графикон 30. Средње месечне концентрације приземног озона у Београду 

у периоду од 2003-2008. године 1 

У 2009. години средња годишња концентрација приземног озона износила је 59,4 

μg/m 3 , што је било испод дозвољене граничне вредности средње годишње 

концентрације од 80 μg/m 3 . Минимална вредност је била 5,3 μg/m 3 , док је 

максимална вредност износила 138,4 μg/m 3 . 


11/10 и бр.75/10) дефинисане су циљане вредности максималних дневних 

осмочасовних средњих вредности приземног озона од 120 μg/m 3 . Ова вредност се 

не сме прекорачити у више од 25 дана по календарској години у току три године 

мерења. 

У 2010. приземни озон као доминантан гас у летњој смеши (смогу) праћен је на два 

мерна места, у улици Омладинских бригада и у Лазаревцу у улици Слободана 

Козарева, током целе године аутоматским монитором. Средња годишња вредност 

приземног озона у улици Омладинских бригада у 2010. години износила је 42,6 

1 Извор: „Животна средина у Србији – Извештај о стању у 2008 години“, Агенција за заштиту 


157

μg/m 3 , а у Лазаревцу 62,5 μg/m 3 , што је испод циљаних вредности прописаних 


11/10 и бр.75/10). 

4.5.3 Загађење ваздуха од покретних извора 

Загађење ваздуха сагоревањем и емисијом гасова из моторних возила постаје 

проблем градова широм света. Емисије загађујућих материја из покретних извора 

условљена је сагоревањем горива у моторима, густином саобраћаја, проходношћу 

саобраћајница и метеролошким условима. Редовне контроле загађујућих материја у 

ваздуху пореклом од покретних извора, врше се поређењем са граничним 

вредностима имисије (ГВИ) према Уредби о условима за мониторинг и захтевима за 

квалитет ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 11/10 и бр. 75/10) 1 и Закону о заштити 

ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 36/09). 

Контролу квалитета ваздуха од утицаја штетних метерија, пореклом од издувних 

гасова моторних возила врши се према Програму контроле квалитета ваздуха у 

Београду у 2010/2011. години (објављен у Службеном листу Београда број 6/10) и 

оперативном програму еколошке заштите Београда за 2010. годину који је донео 

Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе града Београда, прати 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на 16 мерних места. 

Мерна места су постављена на раскрсницама: 

• Лондон (угао Улица Краља Милана и Кнеза Милоша), 

• Нушићева (раскрсница Нушићева и Дечанска), 

• Батутова (раскрсница Батутова и Димитрија Туцовића), 

• Нови Београд (раскрсница Париске комуне и Отона Жупанчића), 

• Вуков споменик (раскрсница Рузвелтова и Булевара краља Александара), 

• Скупштина (раскрсница Кнеза Милоша и Булевара краља Александра), 

• Земун (раскрсница Главна и Змај Јовина), 

• Карабурма (раскрсница Маријане Грегоран и Војводе Мицка), 

• Цвијићева (раскрсница Цвијићева и булевар деспота Стефана), 

• Славија (Трг Димитрија Туцовића), 

• Железничка станица (Савски трг), 

• Зелени венац (раскрсница Бранкова, Југ Богданова, Краљице Наталије), 

• Аутокоманда (Булевар ослобођења и Франше Д`Епереа), 

• Баново брдо (раскрсница Пожешка и Кировљева), 

• Мостар - петља ка Булевару војводе Мишића, 

• Панчевачки мост - Булевар деспота Стефана код Панчевачког моста. 

Узорци ваздуха за анализу се узимају на висини од 1,5 m од ивичњака тротоара за 

сваку загађујућу супстанцу посебно. Као главни загађивачи ваздуха пореклом од 

саобраћаја, програмом праћења квалитета ваздуха у Београду, мере се угљенмоноксид 

(CO), азот-диоксид (NO 2 ), CH X угљоводоници, сумпор-диоксид (SO 2 ) и 

честично загађење. 

На основу резултата мерења загађујућих материја од мобилних извора у 2009-2010. 

години извршено је зонирање града на 5 зона од којих: 

1 До 2010. године анализа резултата вршена је поређењем са ГВИ које су биле прописане 

Правилником о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за 

успостављање мерних места и евиденцији података ("Сл. гласник РС", бр. 54/92, 30/99 и 

19/2006) 

158

• Зона број 1 обухвата централну градску зону („Лондон“, „Нушићева“, 

„Скупштина“, „Зелени Венац“) 

• Зона број 2 транзитна зона („Цвијићева“, железничка станица, Мостар, 

Панчевачки мост) 

• Зона број 3 обухвата градско језгро („Славија“, Вуков споменик) 

• Зона број 4 обухвата шире градско језго (Градска болница, Карабурма, 

Аутокоманда, Баново Брдо) 

• Зона број 5 подручје преко Саве (Нови Београд, Земун). 

На основу вишегодишњег мерења броја возила уочавају се два типа раскрсница: 

• Први тип раскрснице „Лондон“, „Нушићева“, „Скупштина“ са око 92% 

путничких возила и просечним проласком од око 4000 до 6000 возила по 

сату у саобраћајним шпицевима, 

• Други тип раскрсница „Цвијићева“ и „Железничка станица“ са 70% путничког и 

30% теретног и аутобуског саобраћаја, 

• „Зелени венац“ је атипична раскрсница са 88% лаког саобраћаја, великог 

броја полазишта аутобуских линија и великог броја аутобуских линија које 

пролазе Бранковом улицом. 

Вредности концентрација загађујућих материја у Земуну последњих година су на 

нивоу централне зоне градског језгра Београда, обзиром да се мерно место налази 

у самом центру општине (угао Главне и Змај Јовине улице). 

Резултати испитивања загађености ваздуха угљен-моноксидом у периоду од 2002- 

2010. године указују на повећан садржај ове материје у ваздуху на већини мерних 

места у Београду. Средње годишње вредности угљен-моноксида су на свим мерним 

местима биле веће од дозвољених средњих годишњих вредности (3 mg/m 3 ), осим у 

2002. години на 2 мерна места („Лион“и „Карабурма“) и у 2003. и 2005. на мерном 

месту Нови Београд вредности су биле једнаке граничним дозвољеним 

вредностима. У 2006. и 2007. и 2008. средње годишње вредности на свим мерним 

местима су прелазиле дозвољене средње годишње вредности, осим у 2008. на 

мерном месту Аутокоманда измерене вредности су биле испод ГВИ. Концентрације 

CO углавном су повећане у у зимском периоду због повећане влажности и ниских 

температура ваздуха. 

Средње годишње вредности сумпордиоксида у 2006., 2007., 2008. и 2009. години су 

прелазиле дозвољене средње годишње вредности (50 μg/m 3 ) на свим мерним 

местима. У 2008. средња годишња концентрације сумпор-диоксида на мерном месту 

Зелени венац била је 3,5 пута већа од дозвољене. 

За загађујуће материје oлово и азот-диоскид на Графиконима 31–36. приказан је 

тренд средњих годишњих вредности у периоду од 2000-2010. године. Преглед је 

дат за мерна места „Лондон“, „Нушићева“ и „Цвијићева“ пошто за ова мерна места 

постоји вишегодишњи и континуирани низ података. 

159

Концентрација Pb (μg/m3) 

3 

2.5 

2 

1.5 

1 

0.5 

СГВ 

тренд 

0 

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Година 

Графикон 33. Средње годишње вредности олова на мерном месту раскрсница 

„Нушићева“ у периоду од 2000-2010. године 1 

Гранична вредност олова у ваздуху према Уредби о условима за мониторинг и 

захтевима за квалитет ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 11/10 и бр. 75/10) износи 0,5 

µg/m 3 . 2 0 

Концентрација NO2 (μg/m3) 

250 

200 

150 

100 

50 

СГВ 

тренд 

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Година 

Графикон 34. Средње годишње вредности азот-диоксида на мерном месту 

раскрсница „Лондон“ у периоду од 2000-2010. године 3 

1,3 Извор: Институт за јавно здрвље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ 

2 

ГВИ за олово према Правилнику о граничним вредностима, методама мерења имисије, 

критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података ("Сл. гласник РС", бр. 

54/92, 30/99 и 19/2006) износила је 1 µg/m 3 

161


250 

200 

150 

100 

50 

СГВ 

тренд 

0 

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Година 


раскрсница „Нушићева“ у периоду од 2000-2010. године 1 

180 

160 


140 

120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

СГВ 

тренд 

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Година 


раскрсница „Цвијићева“ у периоду од 2000-2010. године 2 

Гранична вредност азот-диоксида у ваздуху према Уредби о условима за 

мониторинг и захтевима за квалитет ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 11/10 и бр. 75/10) 

износи 40 µg/m 3 . 3 

1,2 Извор: Институт за јавно здрвље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ 

3 

ГВИ за азот диоксид је према Правилнику о граничним вредностима, методама мерења 

имисије, критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података (СЛ.гласник 

РС бр. 54/92, 30/99 и 19/2006) износила 60 µg/m 3 

162

4.5.4 Радиоактивност у ваздуху 

Мoнитoринг рaдиoaктивнoсти у вaздуху и пaдaвинама у Београду врши се у складу 

са Зaкoном o зaштити oд joнизуjућeг зрaчeњa и о нуклеарној сигурности („Сл. 

гласник РС“ бр. 36/09) и Oдлуци o систeмaтскoм испитивaњу сaдржaja рaдиoнуклидa 

у живoтнoj срeдини, („Сл. лист СРJ“ 45/97). Мерења јачине апсорбоване дозе гама 

зрачења у ваздуху врше се непрекидно, а одређивање специфичне активности 

радионуклида у ваздуху гамаспектрометријуом, врши се једном месечно у средњем 

композитном узорку. Мониторинг радиоактивности у ваздуху и пaдaвинама у 

Београду врши Институт за медицину рада и радиолошку заштиту «Др Драгомир 

Карајовић». 

На Слици 17. дат је план мерних места за мерење јачине апсорбоване дозе гама 

зрачења и места узорковања ваздуха и падавина. 

Слика 17. Плaн мeрних мeстa зa мeрeњe jaчинe aпсoрбoвaнe дoзe гaмa зрaчeњa и 

узорковања ваздуха и падавина 1 

Јачина апсорбоване дозе гама зрачења у ваздуху мери се континуирано на висини 

од 1m изнад површине тлa у околини Института за медицину рада и радиолошку 

заштиту ‘’Др Драгомир Карајовић’’. 

1 Извор: Институт за медицину рада и радиолошку заштиту ‘’Др Драгомир Карајовић’’ 

163

250 

Jачина апсорбоване дозе гама зрачења (nSv/H) 

200 

150 

100 

50 

Минимална вредност 

Средња вредност 

Максимална вредност 

0 

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Година 

Графикон 37. Средње годишње вредности јачине апсорбоване дозе гама зрачења у 

ваздуху у Београду у периоду од 2000-2010. године 1 

Измерене вредности јачине апсорбоване дозе гама зрачења у ваздуху у периоду од 

2000-2010. године кретале су се у границама промена природног фона зрачења у 

ваздуху. На Графикону 37. приказане су просечне годишње вредности јачине 

апсорбоване дозе гама зрачења у ваздуху у Београду у периоду од 2000-2010. 

године. 

4.5.4.1 Резултати иститивања садржаја радионуклида у ваздуху у Београду 

Мерно место испитивања садржаја радионуклида у ваздуху је Институт за медицину 

рада и радиолошку заштиту "Др Драгомир Карајовић" на висини од 1m изнад 

површине тла. 

Гамаспектрометријска анализа композитних месечних узорака ваздуха и падавина у 

периоду од 2000-2010. године показује спектар основног фона активности (углавном 

радионуклиди природног порекла). 

Aктивнoст 137 Cs у вaздуху у Београду je у периоду од 2000-2007. гoдине билa врло 

ниска, углавном испод границе детекције. Подаци о минималним и максималним 

вредностима мерења специфичне активности ваздуха у Београду за 137 Cs (μBq/m 3 ) и 

90 Sr(μBq/m 3 ) у периоду од 2007-2010. и 2003-2010. године дати су у Табелама 64. и 

65. 

1 Извор: Радиоактивност животне средине у Београду у 2009. години, Институт за 

медицину рада и радиолошку заштиту ‘’Др Драгомир Карајовић’’ 

164

Табела 64. Специфична активност ваздуха у Београду у периоду од 2007-2010. 

години за 137 Cs (μBq/m 3 ) 

Година 

Минимална годишња вредност, 137 Cs 

(μBq/m 3 ) 

Максимална годишња 

вредност, 137 Cs (μBq/m 3 ) 

2007. 0,46 1,77 

2008. 0,22 2,05 

2009. 0,2 2,06 

2010. 

Извор: Институт за медицину рада и радиолошку заштиту ‘’Др Драгомир Карајовић’’ 

Табела 65. Специфична активност ваздуха у Београду у периоду од 2003-2010. 

године за 90 Sr(μBq/m 3 ) 

Минимална годишња 

вредност, 90 Максимална годишња вредност, 

Sr 

Година 

(μBq/m 3 Sr (μBq/m 3 ) 

) 

2003. 7,7 17,1 

2004. 5,75 24,5 

2005. 1 3,42 

2006. 11,4 25,2 

2007. 1,09 15,1 

2008. 1,2 17,4 

2009. 0,21 9,5 

2010. 

Извор: Институт за медицину рада и радиолошку заштиту ‘’Др Драгомир Карајовић’’ 

Специфична активност 7 Be (mBq/m 3 ) у ваздуху у периоду од 2000. до 2010. године 

прикaзана је на Графикону 38. 

3.5 

Специфична активност 7 Be ( mBq/m3) 

3 

2.5 

2 

1.5 

1 

0.5 

0 

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Година 

Графикон 38. Специфична активност 7 Be (mBq/m 3 ) у ваздуху за период 2000-2010. 

године 1 

1 Извор: Институт за медицину рада и радиолошку заштиту ‘’Др Драгомир Карајовић’’ 

165

Незнатно веће вредности активности 7 Be у 2006, 2007. и 2009. години (Графикону 

38.) последица су узимања узорка пумпом већег протока и веће ефикасности 

филтера за ваздух. 

4.5.4.2 Подаци о мерењу специфичне активности падавина у Београду у периоду од 

2000-2010. години 

Гамаспектрометријска анализа композитних месечних узорака падавина у Београду 

показује спектар основног фона активности (углавном радионуклиди природног и 

космогеног порекла). Oдрeђивaњe aктивнoсти сe врши у кoмпoзитнoм мeсeчнoм 

узoрку. Узорци се узимају на 4 мерна места у Београду: Метеролошка станица 

„Карађорђев парк“, Метеролошка станица „Зелено Брдо“, у општини Лазаревц и 

општини Обреновац. 

Активност 137 Cs у падавинама је у периоду од 2000. до 2009. била испод границе 

детекције на свим мерним местима. Опсег вредности активности космогеног 

радионуклида 7 Be у падавинама у Београду у 2000. години се кретала у опсегу од 

Законoм о заштити ваздуха („Сл. гласник РС“ бр. 36/09), Члан 3. тачка 9., полен је 

окарактерисан као загађивач емитован из природе због пре свега негативног и 

штетног утицаја на здравље људи. Полен биљака је за човека један од 

најзначајнијих природних алергена која се могу наћи у ваздуху. 

Поленова зрна код више од 20% људске популације (сваки пети човек) изазивају 

алергијске реакције (бронхитис, коњуктивитис, дерматитис, поленска кијавица,...). 

Данас се врши идентификација полена за 24 биљне врсте (леска, јова, тисе и 

чемпреси, брест, топола, јавор, врба, јасен, бреза, граб, платан, орах, храст, бор, 

конопља траве, липа, боквица, киселица, коприве, штирови, пелин, амброзија.) 

Временски период током којег се врши континуирано узимање узорака дефинисано 

је од стране Међународног удружења за аеробиологију (IAA). У климатским 

условима наше земље овај период започиње око 1. фебруара (време почетка 

цветања леске и јове) и траје до првих дана новембра (завршетак цветања пелина и 

амброзије) 1 . 

Почетак и завршетак полинације могу из године у годину знатно да колебају, 

зависно од временских прилика. Концентрација полена се одређује за један дан, 

недељу, декаду, месец, сезону и целу годину, за сваку биљну врсту појединачно. 

Након квалитативног и квантитативног прегледа аерополена резултати су изражени 

као концентрације (број поленових зрна у m 3 ваздуха). Граничне вредности 

концентрација за полене дрвећа и полене трава је 30 зрна/m 3 ваздуха, док је за 

полене корова 15 зрна/m 3 ваздуха ваздуха. Као највећи коровски алерген јавља се 

врста Ambrosia artemisiifolia, која и изазива највећи проценат алергија (Графикон 

39.). Амброзија је присутна на целој територији града Београда, а захваљујући 

великој моћи прилагодљивости настањује веома различита станишта. Цвета од јула 

до октобра месеца. Загађење ваздуха у Београду доводи до отежавајућих околности 

код особа које су алергичне на полен (полен се везује за чађ, прашину и остале 

аерозагађиваче). 

20% 

Трава 

Бреза 

Амброзија 

50% 

30% 

Графикон 39. Процентуална подела на период полинације 2 

Приказ концентрације поленових зрна амброзије у Београду у периоду од 2003-2010. 

године дат је на Графикону 40. 

1 Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2009. годину 

2 Животна средина у Србији - Извештај о стању у 2008. години 

167

450 

400 

Концентрација поленових зрна 

350 

300 

250 

200 

150 

100 

полен 

тренд 

50 

0 

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Година 

Графикон 40. Упоредни приказ концентрације поленових зрна амброзије у Београду 

у периоду од 2003-2010. године 1 

4.5.6 Климатске промене 

Република Србија чланица је Оквирне конвенције УН о промени климе (United 

Nations Framework Convention on Climate Change - UNFCCC) од 10. јуна 2001. 

године. Кјото протокол је ступио на снагу у Србији 17. јануара 2008. године. 

Република Србија, као земља у развоју, ратификовала је Кјото протокол у статусу 

„не Анекс I“ чланице. Тиме јој у првом обавезујућем периоду (2008-2012. године) 

нису уведене обавезе квантификованог смањења емисија гасова са ефектом 

стаклене баште. 

Истовремено Република Србија има обавезе које су везане за израду националних 

извештаја (комуникација), периодично извештавање органа UNFCCC, међународну 

сарадњу у области климатских истраживања и систематских осматрања, трансфера 

знања и чистих технологија, доношења и спровођења мера адаптације на измењене 

климатске услове, доношење и спровођење мера митигације (ублажавања), 

образовања, обуке, и информисања јавности о узроцима и могућим антропогеним 

утицајима промена климе. У оквиру Републичког хидрометеролошког завода 

успостављен је Подрегионални центар за климатске промене, чији су основни 

задаци развој и унапређење система мониторинга климе, развој метода климатских 

прогноза и утицаја климатских промена на људско здравље и поједине привредне 

делатности, и подршка кадровском и институционалном развоју у области 

извршавања обавеза које су дефинисане међународним уговорима који покривају 

ову материју. 

С обзиром на обавезе које проистичу из UNFCCC и Кјото протокола, као и 

нарастајућу свест о овом глобалном проблему, питању климатских промена 

посвећена је већа пажња на националном нивоу, у последњих пар година. По 

оквирној конвенцији УН о промени климе (UNFCCC), промена климе је дефинисана 

1 Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2009. годину 

168

као „промена климе која је директно или индиректно условљена људским 

активностима које изазивају промене у саставу глобалне атмосфере и која је 

суперпонирана на природна колебања климе, осмотрена током упоредивих 

временских периода“. 

Поједини гасови у атмосфери (водена пара, угљен-диоксид, азот-субоксид, метан) 

имају способност да земљино дуготаласно зрачење апсорбују и да потом део 

емитују у васиону, а део врате на земљу. Овај процес назива се ефекат стаклене 

баште. Нагли раст атмосферске концентрације гасова стаклене баште (угљендиоксид, 

азот-субоксид, тропосферски озон, метан, хлорфлуороугљоводоници), у 

претходном веку је резултат људских активности. Најзначајније људске активности 

које доприносе повећању гасова стаклене баште су производња и потрошња 

енергије и саобраћај. 

Као последица загађења ваздуха поред глобалног загревања јављају се и смањење 

озонског омотача и појава киселих киша. Као одраз климатских промена и глобалног 

отопљавања, од 1991. године у Србији, па и у Београду је присутан сталан пораст 

температуре. Анализа тенденције кретања просечних температура ваздуха на 

подручју Републике Србије у периоду од 1951-2009. године, показује сталан раст 

годишње температуре ваздуха. Интезитет пораста температуре у периоду 1991- 

2009. године је вишеструко већи него у периоду од 1951-1991. године, 

Нормализовано одступања средње годишње температуре ваздуха за Републику 

Србију током периода 1951-2010. приказано је на Графикону 41. 

Нормализовано одступање средње годишње температуре ваздуха у 2009. години је 

позитивно и веће од 3, што указује да је и 2009. година у Републици Србији била 

екстремно топлија од нормале. 

НОРМАЛИЗОВАНО 

НОРМАЛИЗОВАНО 

ОДСТУПАЊЕ 

ОДСТУПАЊЕ 

5 

4 

3 

2 

1 

0 

-1 -1 

-2 -2 

-3 -3 

1950 1950 1955 1955 1960 1960 1965 1965 1970 1970 1975 1975 1980 1980 1985 1985 1990 1990 1995 1995 2000 2000 2005 2005 2010 2010 

ГОДИНА 

ГОДИНА 

SEPA_TI.Pop_09 

SEPA_TI.Pop_09 

Графикон 41. Нормализовано одступање средње годишње температуре у 

Републици Србији у периоду од 1951-2010. године. 1 

1 Извор: „Животна средина у Србији–Извештај о стању у 2008. години“, Агенција за заштиту 


169

Оцена падавина и услова влажности на подручју Републике Србије и Београда у 

периоду од 1991-2008. извршена је преко нормализованих одступања и 

представљена је на Слици 18. 

46.0 

PALIC 

. 

SOMBOR 

KIKINDA 

45.5 

45.0 

44.5 

44.0 

43.5 

LOZNICA 

ZRENJANIN 

N.SAD 

SR.MITR. 

VALJEVO 

POZEGA 

ZLATIBOR 

BEOGRAD 

VRSAC 

B.Karlovac 

S.PALANKA 

V.GRADISTE 

Kragujevac 

CUPRIJA 

KRALJEVO 

KRUSEVAC 

C.VRH 

NEGOTIN 

ZAJECAR 

43.0 

SJENICA 

KOPAONIK 

NIS 

LESKOVAC 

DIMITR. 

42.5 

VRANJE 

42.0 

SEPA_Ti_Pop_09 

. 

19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0 

-5 5 10 20 30 45 

Слика 18. Тренд падавина на територији Републике Србије у периоду од 1991-2008. 

године. 1 

Нормализовано одступање годишње суме падавина за 2009. годину је позитивно и 

веће од 1, тако да оцена падавина на нивоу Републике и Београда је кишна година – 

више падавина од просека. 

4.5.6.1 Стратосферски озон 

Хлорфлуороугљоводоници (CFC) и бромфлуороугљоводоници су главни узрочници 

смањења озонског слоја и називају се супстанце-узрочници смањења озонског слоја 

(ozone-depleting substances, ODS). Као резултат примене Монтреалског протокола, 

чији је јeдан од циљева очување озонског омотача, производња и потрошња 

1 Извор: „Животна средина у Србији – Извештај о стању у 2008 години“, Агенција за заштиту 


170

супстанци које оштећују озонски омотач знатно је смањена од 1990. године до 

данас. На територији Републике Србије не постоји производња ODS-a. Евиденција 

увоза и потрошње врши се према одредбама Монтреалског протокола. ODS се 

користе пре свега у технологијама хлађења или као гасови за аеросоле (спреј боце) 

у фармацеутско-козметичкој индустрији. 

Република Србија, као земља у развоју, обухваћена је чланом 5. Монтреалског 

протокола и имала је обавезу престанка производње односно увоза CFC супстанци 

Анекса А/групе I (R-11, R-12, R-113, R-114, R-115) и халона из групе II (H-1211, H- 

1301 i H-2402) до краја 2009. године. Употреба ових супстанци је дозвољена и након 

јанура 2010. године, са тим што неће бити нове производње, а ни увоза за земље 

које нису произвођачи, али су увозници. 

На 19. састанку чланица Монтреалског протокола, одржаног септембра 2007. године 

у Монтреалу, Канада, усвојенa је одлука којом се земље члана 5. обавезују на 

убрзан процес искључивања из употребе супстанци Анексa C, групаI Монтреалског 

протокола - хлорофлуороугљоводоника (CFC). 

Према овој одлуци распоред искључивања за земље члана 5. (земље у развоју) је 

следећи: 

• Утврђивање базне потрошње на основу пресека потрошње из 2009. и 2010. 

године; 

• Замрзавање производње и потрошње на утврђеном базном нивоу од 01. 

јануара 2013. године; 

• Смањење базне потрошње од 10% до 2015. године; 

• Смањење базне потрошње од 35% до 2020. године; 

• Смањење базне потрошње од 67,5% до 2025. године; 

• Потпуно искључивање од 01. јануара 2030. године; 

• Одобравање за потребе сервисирања у просеку 2,5% годишње за период 

од 2030-2040. 

Укупна потрошња ODS-а у Републици Србији у периоду од 2000-2009. приказана је 

на Графикону 42. 

Графикон 42. Укупна годишња потрошња ODS супстанци у Републици Србији у 

периоду од 2000-2009. године 1 

1 Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2009. године 

171

Табела 67. SWOT анализа за област ваздух и климатске промене на подручју града Београда 

СНАГЕ 


• Опредељеност институција за побољшање квалитета 

ваздуха у Београду 

• Умреженост институција на свим нивоима 

• Повољни климатски услови 

• Присутност акредитованих лабораторија за праћење 

стања квалитета ваздуха 

• Мониторинг квалитета амбијенталног ваздуха на 


• Развијен информациони систем и обавештавање јавности 

о квалитету ваздуха у реалном времену 

ШАНСЕ 

• Увођење норми и стандарда ЕУ и усклађивање домаће 

законске регулативе са регулативом ЕУ 

• Усклађивање емисија загађујућих материја из 

индустријских и енергетских објеката са законом 

прописаним ГВЕ 

• Смањење интензитета саобраћаја у централним градским 

зонама 

• Смањење броја котларница у централном градском језгру и 

наставак топлификације и гасификације 

• Сталан мониторинг и праћење квалитета ваздуха на 

територији Града 

• Подизање нивоа свести грађана о значају заштите животне 

средине и промоција учешћа јавности у одлучивању 

• Подстицање коришћења јавног градског превоза, 

• Прекомерно загађење ваздуха у централним градским зонама 

• Прекомерно загађење ваздуха у индустријским, зонама 


• Недовољно развијена свест грађана и индустрије о значају 

квалитета ваздуха и важности заштите ваздуха од загађења 

• Неразвијеност индустрије и недостатак финансијских средстава 

за инфраструктуру у области заштите животне средине 

• Недостатак финансијских подстицаја за смањење загађења 

ваздуха у индустрији 

• Велика термоенергетска постројења и рударски басени 

лоцирани у насељеним зонама 

• Недовољно развијени административни капацитети и 

инспекцијски надзор у бављењу питањима квалитета и заштите 

ваздуха, климатских промена и озонског омотача 

• Неспровођење закона и прописа из области заштите животне 


ПРЕТЊЕ 

• Растући ниво саобраћаја 

• Низак ниво еколошке свести и незаинтересованост грађана за 

питања заштите животне средине 

• Непоштовање закона и прописа у области заштите животне 


• Незаинтересованост грађана за редовно одржавање димњака 

• Недостатак информација о врсти горива који грађани користе за 

индивидуална ложишта 

• Недовољно укључивање питања климатских промена и емисија 

гасова стаклене баште у политике сектора који се могу сматрати 

значајним емитерима ових гасова 

172

бициклизма и пешачења 

• Примена квалитетнијег горива и биодизела у возилима 

Градског саобраћаног предузећа 

• Продужење трасе БГ воза и његова масовнија употреба 

• Изградња инфраструктуре у области заштите ваздуха у 

објектима ТЕНТ-а 

• Подизање јавне свести о значају климатских промена и 

обуке привреде за учешће у механизмима Кјото протокола 

173

4.6 ЗЕМЉИШТЕ, ПОЉОПРИВРЕДА 

Развој индустрије, саобраћаја и пољопривреде последњих деценије, довеле су до 

великог загађења животне средине, па и земљишта. Оптерећење површинских 

слојева земље великим количинама отпадних материја које се не могу разградити 

процесима самопречишћавања, доводе до деградације земљишта и поремећаја 

нормалних процеса у њему, са негативним последицама по екосистем и здравље 

људи. Информације о степену загађености земљишта су неопходне за адекватно 

планирање у управљању квалитетом земљишта. 

Испитивање загађености земљишта у Београду обавља Градски Завод за јавно 

здравље Београд по Програму испитивања загађености земљишта на територији 

Београда. Законске основе за успостављање Програма испитивања земљишта 

садржане су у Закону о заштити животне средине („Сл. Гласник Републике Србије“ 

бр. 135/04 и 36/09) и Правилнику о начину одређивања и одржавања зона и појасева 

санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Сл. гласник РС“, бр. 92/08). 

Узорковање, лабораторијско испитивање и тумачење резултата до 2010. године 

вршено је у складу са одредбама Правилника о дозвољеним количинама опасних и 

штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог 

испитивања („Сл. гласник РС.“, бр. 23/94) и захтевима стандарда ISO 17025. У 

тумачењу резултата анализа параметара чије вредности нису нормиране овим 

правилником, коришћени се стандарди земаља Европске уније. У 2010. години 

усвојена је Уредба о програму систематског праћења квалитета земљишта, 

индикатора за оцену ризика од деградације земљишта и методологији за израду 

ремедијационих програма ("Сл. Гласник РС" бр. 88/10). Састав и загађеност 

земљишта има велики утицај на здравље људи, не само преко квалитета 

пољопривредних површина, већ и индиректно преко утицаја на површинске и 

подземне воде. Основни природни процеси деградације земљишта су водена 

ерозија и ерозија ветром; губитак органске материје, збијеност кроз повећање 

запреминске тежине и опадањe порозности земљишта; салинизација кроз 

акумулацију растворљивих соли у земљишту; клизишта узрокована клижењем на 

косинама, односно умерено брза или брза померања маса земљишта и стенског 

материјала. Ерозиони процеси су главни узрок природне деградације земљишта. На 

подручју Београда процесима ерозије различитог интезитета захваћено је 98,08% 

укупне површине под претежно пољопривредним и шумским културама (Извор: 

Стратегија пошумљавања подручја Београда). Доминантна категорија разорности 

је слаба ерозија која захвата 51,73% површине подручја Београда. Процесима 

ексцесивне ерозије захваћено је 0,71% земљишта на ужем и ширем подручју 


Катастром клизишта Београда индентификован је велики број клизишта од којих је 

преко 600 активно. Готово сва клизишта на ужем подручју града активирана су услед 

уништавања шума и њиховог претварања у грађевинско земљиште, услед 

грађевинских радова и изливања садржаја из дотрајалих водоводних и 

канализационих цеви. Најугроженија подручја од појаве клизиште на територији 

Београда су подручје Барича, Мислођина, Умке, Мељака, Вранића, Бождаревца, 

Ритопека, Гроцке, Бегаљиве, подручје Звездаре (део земљишта изнад Мирјева), 

Вишњице, Великог Села и Винче. 

Загађење земљишта настаје из концентрисаних извора загађења, као што су 

индустријски и термоенергетски објекти и преко дифузног загађења из 

атмосферских падавина као што су киселе кише, испирањем хемијских средстава са 

фарми. Локално загађење земљишта заступљено је у подручјима интензивне 

174

индустријске активности, неадекватних одлагалишта отпада, рудника, на местима 

различитих еколошких инцидената. 

Извори загађења земљишта који су последица људских активности у основи се 

могу сврстати у три групе: 

1. Отпадне воде као загађивачи земљишта: 

• Индустријске отпадне воде; 

• Загађене воде са пољопривредних газдинстава (загађење минералним 

ђубривима, органско загађење, хемијска средства за заштиту биља); 

• Отпадне воде из домаћинстава. 

2. Загађење земљишта пореклом из атмосфере (контаминација земљишта 

спирањем падавинама или директном седиментацијом): 

• Емисија из индустријских и технолошких процеса; 

• Емисије услед сагоревања фосилних горива (енергетска постројења, 

индивидуална ложишта, индустрија); 

• Емисије пореклом од моторних возила; 

• Емисије од сагоревања супстанци органског порекла. 

3. Чврсти отпад различитог порекла. 

Експлоатација минералних сировина, посебно на површинским коповима, доводи до 

потпуне деградације земљишта. 

У Београду је ова појава нарочито изражена у Колубарском басену, где се врши 

експлоатација лигнита који лежи испод најквалитетнијих земљишта. Систематско 

праћење загађености земљишта врши се у циљу процене стања земљишта, пре 

свега у зонама санитарне заштите београдског водовода у циљу мониторинга 

ефеката загађења земљишта на пољопривредне културе, у циљу праћења трендова 

загађења по градским зонама са евалуацијом вишегодишњих трендова загађења. 

Параметри помоћу којих се прати стање и загађеност земљишта су: pH, влага, 

укупан азот по Кјелдалу, укупан фосфор, растворљиви сулфати, пестициди, 

полициклични ароматични угљоводоници (PAH), полихлоровани бифенили (PCB), 

укупни угљоводоници C 10 -C 40 , кадмијум (Cd), aрсен (Аs), олово (Pb), цинк (Zn), никл 

(Ni) и хром (Cr). Узорковање земљишта се обавља са дубине од 0,10 до 0,5 m. 

4.6.1 Тешки метали у земљишту 

Тешки метали се природно налазе у земљишту, у одређеним концентрацијама и 

воде порекло од матичне стене, односно супстрата на којем је земљиште настало. 

Међутим повећане концентрације неких елемената и њихово присуство у 

површинским слојевима земљишта последица су људских активности. Знатан део 

тешких метала доспева у земљиште као последица саобраћаја, као и применом 

хемијских средстава у индустријским и пољопривредним производним процесима. 

Извори уношења тешких метала у земљиште могу да буду и нека минерална 

ђубрива и пестициди. Многи тешки метали уносе се средствима за заштиту биљака, 

а градско смеће (комунални отпад) се све више помиње као потенцијални извор 

ових елемената. Анализа резултата испитивања земљишта врши се поређењем са 

максималним дозвољеним концентрацијма (МДК) тешких метала прописаним у 

175

одредбама Уредбе о програму систематског праћења квалитета земљишта, 

индикатора за оцену ризика од деградације земљишта и методологији за израду 

ремедијационих програма ("Сл. Гласник РС" бр. 88/10). 

МДК за олово прописана овом уредбом износи 85 mg/kg, МДК за цинк 140 mg/kg, 

МДК за никал 35 mg/kg и МДК за кадмијум 0,8 mg/kg. До усвајања ове уредбе 

анализа резултата испитивања земљишта је вршена поређењем са МДК 

вредностима тешким метала прописаним у Правилнику о дозвољеним количинама 

опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама 

њиховог испитивања („Сл. гласник РС.“, бр. 23/94). 1 У Табели 68. дат је преглед 

локација на којима су константоване повећане концентрације тешких метала у 

периоду од 2000-2010. године. 

Повећан садржај никла у земљишту који је константован у великом броју узорака у 

протеклих 10 година је у вези са специфичним геохемијским саставом површинских 

слојева тла на овом подручју и није узрокован контаминацијом антропогеног 

порекла. 

Повећане концентрације олова у узорцима земљишта узетих из површинског слоја 

земљишта поред великих саобраћајница указују на утицај издувних гасова моторних 

возила и последица су сагоревања горива са оловним адитивима. Поред прометних 

саобраћајница повећане концентрације тешких метала констатоване су и у близини 

мостова, у урбаним зонама и у уређеним парковима и рекреативним површинама у 

појасу у близини саобраћајница. 

Концентрације тешких метала у узорцима земљишта са подручја градских површина 

је повећана у последњих десет година. 

1 МДК за олово прописана овим правилником износи 100 mg/kg, МДК за цинк 300 

mg/kg, МДК за никал 50 mg/kg и МДК за кадмијум 3 mg/kg. 

176

Година 

Локација 

2000. 

Повећан садржај никла константован је у земљишту на левој обали 

Дунава. 

Повећан садржај никла константован је у свим узорцима земљишта у 

оквиру зоне санитарне заштите водовода Болеч и Гроцка, у земљишту 

на територији Великог Села и Сланаца, и у узорку са обале 

Топчидерске реке. Вишеструка одступања никла и хрома од 

2001. максималних дозвољених вредности у 2001. години константована су у 

узорцима земљишта у делу индустријске зоне Раковица. 

У испитаним узорцима земљишта нехигијенског насеља „Депонија“ 

констатована су прекорачења MДК вредности за параметре олово, 

бакар и цинк. 

Повећане концентрација никла константовано је у свим узорцима 

земљишта узетих са подручја Макишког поља, Умке, Остружнице и Аде 

2002. 

Циганлије. 

На локацији Топчидерске реке у 2 испитана узорка регистровано је 

повећане концентрације никла и бакра. Повећане концентрација 

никла регистровано је и у приобаљу чукаричког рукавца. 

На локацији чукаричког рукавца и Аде Циганлије у узорцима 

2003. 

земљишта биле су повећане концентрације цинка, олова и никла. 

У ужој градској зони, у оквиру круга Клинике за инфективне болести 

регистрована је повећана концентрација цинка и олова. 

Повећан садржај никла регистрован је у свим узоцима узетим са 

локација зоне санитарне заштите београдског водовода. На локацији 

Нови Београд код рени бунара број 28 регистрован је повећан садржај 

бакра и цинка. Повећан садржај бакра повећан је и на локацији Нови 

Београд код Топлане Нови Београд. 

У Кошутњаку код Хајдучке чесме на једној локацији утврђено је 

2004. повећање садржаја арсена, цинка, кадмијума и олова. 

Повећане концентрације олова пронађене су у узорцима са 

Калемегдану јужно од Видин капије и у узорцима узетих из круга 

Студентског парка. 

У узорцима узетим из земљишта у близини великих саобраћајница, на 

локацији Панчевачки мост константован је повећан садржај 

концентрација олова и повећање садржаја цинка. 

Осим повећаних концентрација никла које су константоване у 28 од 

укупно 68 узетих узорака, повећане концентрације осталих тешких 

2005. метала константоване су само на две локације угао Баштованске и 

Борске улице (повећан садржај бакра) и шпиц Аде Циганлије (повећан 

садржај бакра, цинка и олова). 

Од 10 узорака земљишта узетих поред великих саобраћајница, у четри 

узорка је константован повећан садржај никла. Повећан садржај олова 

је такође константован у четри узорка и то на локацијама: Небојшина 

кула, угао Улица Јурија Гагарина и Трећег Булевара, Булевар Михаила 

Пупина и улаз на Бранков Мост. Од осталих тешких метала, у узорку 

2006. узетом са подручја Луке Београд пронађен је повећан садржај олова, 

док су у узорцима узетих са локације Еи „Никола Тесла“ пронађени 

кадмијум и цинк у концентрацијама које прелазе дозвољене 

концентрације прописане Правилником о дозвољеним количинама 

опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и 

методама њиховог испитивања („Сл. гласник РС.“, бр. 23/94) 

Табела 68. Преглед локација са повећаним садржајем тешких метала у земљишту 

177

Година 

2007. 

2008. 

2009. 


У 29 од 32 узорка земљишта узетих у оквиру зоне санитарне заштите 

изворишта београдског водовода, регистровано је повећање садржаја 

никла (Ni) у односу на норме предвиђене Правилником о дозвољеним 

количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за 

наводњавање и методама њиховог испитивања („Сл. гласник РС.“, бр. 

23/94). Садржај других метала није био повећан изузев повећане 

концентарције бакра у једном узорку земљишта узетог са локације 

Макиш поље. 

У узорцима узетим са локација значајних саобраћајница повећан 

садржај олова пронађен је у једном узорку код надвожњака за Баново 

Брдо. Повећан садржај бакра пронађен је у једном узорку поред Савске 

магистрале, док је повећан садржај кадмијума пронађен у Улици Боре 

Стаковића у Железнику. Концентрације никла преко дозвољених 

вредности пронађене су у 6 од 16 узорака земљишта узетих са 

подручја значајних саобраћајница. 

У узорцима узетим са подручја уже градске зоне у узорку земљишта 

са локације плато јавне чесме Беле Воде у Жаркову константован је 

повећан садржај арсена, док су повећане концентрације олова и цинка 

пронађене у површинском слоју земљишта у Скадарлији. 

У узорцима узетим у околини индустријских зона, висок садржај олова, 

цинка, бакра и кадмијума је константована у узорку испред улаза у 

стовариште «Инос». 

У 5 од 10 узорака узетих са подручја зоне санитарне заштите 

изворишта београдског водовода регистроване су повећане 

концентрације никла. Повећане концентрације олова су регистроване 

само у једном узорку на Новом Београду, код рени бунара 4, док 

присуство осталих тешких метала преко вредности прописаних 

Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у 

земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања 

(»Сл. гласник РС.«, бр. 23/94), нису пронађене. 

У узорцима земљишта узетим у околини значајних саобраћајница 

константован је повећан садржај олова и то на три локације на Новом 

Београду, док је повећан садржај цинка пронађен у узорку узетом код 

старог железничког моста. 

Висока концентрације олова (у распону од 113,8 до 3010,8 mg/kg) 

константоване су у узорцима узетим са подручја паркова и 

рекреативних површина. Такође је констатован и повећан садржај 

цинка, арсена, кадмијума и бакра. 

У узорцима узетим из земљишта у близини прометних саобраћајница 

констатован је повећан садржај тешких метала и то: повећан садржај 

никла у 5 узорака, у 6 узорака константован је повећан садржај олова 

(узорци са локација Улица Угриновачка, Трише Кацлеровића, Браће 

Јерковић, угао Улица Војислава Илића и Мокролуке и Улица 

Вјекослава Ковача. Концентрације олова на овим локацијама су се 

кретале у распону од 124 mg/kg до 893 mg/kg. У узорку узетом на 

локацији Улица Трише Канцлеровића константоване су и повећане 

концентрације цинка. 

У узорцима земљишта узетих са локација у оквиру комуналних 

средина и рекреативних површина осим повећане концентрације 

никла, константоване су још једино повећане концентрације бакра у 

178

4.6.2 Перзистентни органски загађивачи (POP's) 

Од перзистентних органских загађивача Програмом контроле загађености 

земљишта у Београду, обухваћени су PCB (полихлоровани бифенили) и PAH 

(полициклични ароматични угљоводоници), минерална уља и пестициди. POP's су 

постојана једињења, отпорна на деградацију у природним условима и остају 

непромењена у животној средини дуго времена. Лако се преносе кроз ваздух до 

предела са нижом температуром, где се кондезују и таложе на земљиште. Извори 

перзистених органских загађивача могу бити природни и антропогени (производња, 

примена и неадекватно одлагање ових хемикалија, процеси сагоревања фосилних 

горива, депоније). 

4.6.2.1 Органохалогени пестициди 

Органохалогени пестициди из групе инсектицида се карактеришу перзинстетношћу у 

животној средини, тј. дугим временом полураспада које се мери десетинама година, 

због чега је коришћење ових пестицида (DDТ-а и Линдана) забрањено за 

конвенционалну употребу. У 2009. години усвојен је Закон о потврђивању 

Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим супстанцама („Сл. 

Гласник РС-Међународни уговори“, бр. 42/2009), којим се ограничава производња и 

употреба DDТ-а. 

Присуство резидуала DDТ-а у земљишту на одређеним локацијама у Београду 

указује на чињеницу да је овај пестицид некада масовно коришћен. У Табели 69. дат 

је преглед локација на територији Београда, на којима су констатовани резидуали 

органохалогених пестицида (пре свега DDТ -а и Линдана) у периоду од 2000 - 2010. 

године. 

180

Табела 69. Преглед резултата анализа присуства пестицида на различитим локацијама у Београду у периоду од 2000-2010. године 

Година 


Повећане концентрације DDТ-а и Линдана константоване су у земљишту у зони непосредне санитарне заштите изворишта 

2000. 

водоснабдевања насеља Гроцка и Болеч. 

Повећане концентрације DDТ-а константоване су у узорцима земљишта са подручја Вишњице, Винче, Великог Села, Сланаца, 

2001. 

Војловице, Качарева, Пољана и Сремчице. 

2002. DDТ није регистрован ни у једном узорку земљишта. 

Пестицид антразин регистрован је у близини Аеродрома Сурчин (садашњи Аеродором „Никола Тесла“)на једној ратарској 

2003. 

парцели. 

2004. DDТ није регистрован ни у једном узорку земљишта. 

2005. Резидуали DDТ-а нађени су на три локације: Ботаничка башта, Земун Поље и Трошарина. 

У зони санитарне заштите извориша водоснабдевања регистровано је пристуство резидуала (ниских концентрација) DDТ -а у 6 

узорака земљишта на локацијама: Ада Циганлија код насеља „Партизан“, наутички клуб „Београд“ и кафеа „РЕД“, на левој обали 

Саве код рени бунара бр.6 и код Ресторана „Астерикс“. 

2006. У земљишту у оквиру урбаног подручја града присуство резидуала DDТ -а регистровано је у узорцима узетим у оквиру парковских 

површина у Земуну (код „Старе капетаније“ и поред ОШ „Светозар Милетић“) 

У близини индустријских зона присуство DDТ -а нађено је у узорцима земљишта на подручју Е.и. „Никола Тесла“на Звездари, 

док је у једном узорку регистровано и присуство симазина и хексахлорбензола. 

Присуство резидуала DDТ -а у зони санитарне заштите водовода регистровано је у 2 узорка и то на локацијама Ада Циганлија на 

2007. левој обали Саве 20 м од рени бунара бр.19 и у Макиш пољу. У зони урбаног подручја града DDТ је регистрован само у једном 

узорку на Чукарици. 

У оквиру зона санитарне заштите изворишта водовода DDТ је регистрован у једном узорку на локацији „Ушће“. 

2008. 

У земљишту у оквиру градских паркова и рекреативних површина DDТ је регистрован у 20 узорака. 

У оквиру зона санитарне заштите изворишта водовода присуство ДДТ-а је регистровано у 8 узорака на подручју Макиш поља, док 

је у једном узорку регистровано присуство антразина. 

2009. У близини значајних саобраћајница DDТ је регистрован у 4 узорка. У земљишту у оквиру градских паркова и рекреативних 

површина DDТ је регистрован у Градском парку у Земуну, на Ади Циганлији на дечијем игралишту, у Звезданом гају и код 

стадиона ФК Звездара 

У оквиру зона санитарне заштите изворишта београдског водовода присуство DDТ-а регистровано је у 3 узорка у ниским 

концентрацијама до 85 μg/kg. У узорцима узетим у земљишту у оквиру комуналних средина DDТ је регистрован у 3 узорка и у 

2010. 

нешто већим концентрацијама до 1188 μg/kg. У земљишту у близини јавних чесама DDТ је регистрован у 13 узорака са распоном 

концентрација 12.0 – 834.0 μg/kg. 


181

Присуство резидуала DDТ -а у узорцима земљишта узетима у зонама паркова и 

рекреативних подручја је вероватно последица чиљенице да се DDТ раније у 

Београду користио у акцијама прскања комараца са земље и на зеленим 

површинама. Присуство DDТ -а у оквиру зона санитарне заштите указује на 

чињеницу да је овај пестицид ранијих година био широко распрострањен у 

пољопривреди. 

Налази пестицида антразина указују да се у третирању пољопривредних површина 

неадекватно користе хемијска средства за заштиту биља која изазивају загађење 

земљишта, а нарочито у зонама санитарне заштите представљају опасност од 

загађења воде за пиће. 

У периоду од 2000-2010. ни у једном узорку земљишта вредности DDТ -а нису биле 

изнад вредности која је према Холандском Стандарду за земљишта (Netherlands 

Ministry of Housing, Spatial Planning and Environment, Circular on target values and 

intervention values for soil remediation, 2000 The Hague) означена као интервентна, 

односно која би захтевала поступак ремедијације. Ремедијациона вредност за 

концентрацију DDТ -а у земљишту прописана је Уредбом о програму систематског 

праћења квалитета земљишта 1 и износи 4mg/kg. 

4.6.2.2 PAH, PCB и Минерална уља 

Анализа резултата испитивања параметара PAH, PCB-а и минералних уља је до 

усвајања Уредбе о програму систематског праћења квалитета земљишта 1 вршена 

поређењем са вредностима датим у Холандском стандарду за земљишта 

(Netherlands Ministry of Housing, Spatial Planning and Environment, Circular on target 

values and intervention values for soil remediation 2000 The Hague) и Италијанској 

регулативи за квалитет земљишта (Italian legislation D Lgs 152/06 Table 1 soil quality). 

Гранична вредност концентрације PAH-а у земљишту прописана Уредбом 1 износи 1 

mg/kg, док ремедијациона вредност износи 40 mg/kg. Ремедијациона вредност 

концентрације PCB-а у земљишту износи 1 mg/kg, а ремедијациона вредност за 

концентрацију минералних уља у земљишту износи 5000 mg/kg. 

Главни еминенти ослобађања PAH у животну средину су пре свега постројења за 

производњу топлотне енергије (топлане, индивидуална ложишта и котларнице) која 

топлотну енергију добијају сагоревањем фосилних горива (угља, нафтних деривата) 

и саобраћај. 

Извори PCB-а су неконтролисани пожари на депонијама, процедне воде са 

депонија, моторна возила, дифузионе емисије из материјала као што су боје, 

премази и пластика. У Табели 70. дат је преглед локација на којима је регистровано 

присуство перманентних органских загађивача (PAH, PCB-а и минералних уља) у 

периоду од 2000-2010. године. 

1 Уредба о програму систематског праћења квалитета земљишта, индикатора за 

оцену ризика од деградације земљишта и методологији за израду ремедијационих 

програма ("Сл. Гласник РС" бр. 88/10). 

1415.Г.ПР. 182

Табела 70. Преглед резултата анализа присуства перманентних органских 

загађивача (PAH, PCB-а и минералних уља) на различитим локацијама у 

Београду у периоду од 2000-2010. године 

Година 


2000. PCB није регистрован ну једном анализираном узорку земљишта 

PCB није регистрован ни у једном узорку земљишта. Присуство PAH је 

константовано у узорцима земљишта на следећим локацијама: у зони санитарне 

2001. 

заштите изворишта водовода Гроцка и Болеч, у пољопривредном земљишту на 

простору Борче и Сланаца, у насељима Пољане, Качарево и Војловица. 

У узорцима узетим у оквиру зона заштите београдског водовода, на локацији 

Топчидерске реке у 2 испитана узорка регистровано је присуство PAH. PAH су 

регистровани у у подручју Јабланичког рита и у подручју Бесног Фока. У приобаљу 

2002. Чукаричког рукавца регистровано је присуство PAH и PCB-а. 

PAH су регистрованои и у узорцима узетим са пољопривредних земљишта и то на 

подручју Сланаца, Великог Села и Винче. У узорцима узетим из земљишта поред 

великих саобраћајница пронађени су PAH и минерална уља. 

На већини локација у зони санитарне заштите изворишта београдског водовода 

регистровано је присуство PAH. Ектремне вредности су регистроване на локацији 

Аде Циганлије – преко пута топлане Нови Београд. На дубини 10 cm концентрација 

PAH износила је 210989 μg/ kg. Ова вредност је знатно изнад вредности од 

40mg/kg која је према Холандским стандардима 1 граница за контаминирана 

2003. земљишта тј. земљишта која захтевају ремедијацију. Спектрометријском анализом 

садржаја укупних PAH утврђено је да су из серије једињења из групе PAH у овом 

случају доминантно били заступљени бензо (а) антрацен, флурантен, бензо (а) 

пирен, пирен, флуорен и бензо (а) флуорантен. Присуство PCB-а је регистровано 

поред западне обале чукаричког рукавца. Минерална уља су регистрована у 

подручју Макишког поља-југ и Макишког поља-север. 

У 6 узорака узетих у оквиру зона санитарне заштите београдског водовода 

регистровано је присуство PAH, док је на подручју Макишког поља у 10 узорака 

регистровано присуство минералних уља у ниским концентрацијама. 

У 11 узорака земљишта у оквиру градских паркова и рекреативних зона на 

2004. 

подручју Београда регистровано је присуство PAH, највише у Студентском парку у 

близини ПМФ-а. 

У земљишту у оквиру зона око прометних саобраћајница PCB у ниским 

концентарцијама је регистрован на једном месту код Панчевачког моста. 

Присуство PCB-а и PAH регистровано је у по једном узорку земљишта узетом у 

оквиру зона санитарне заштите београдског водовода на Ади Циганлији. Дуж леве 

2005. обале Саве поред реми бунара 42. константована је висока концентрација PAH. 

Минерална уља у високим концентрацијама константована су у 4 узорка узета на 

Ади Циганлији, при чему су у 2 узорка константоване високе концентрације. 

У узорцима узетим у земљишту у зони поред индустријских објеката, на локацији 

Лука Београд, константовано је присуство PAH, док је присуство минералиних уља 

2006. константовано у земљишту у зонама поред прометних саобраћајница и то у 6 

узорака земљишта са локација: Булевар Михаила Пупина, угао Јурија Гагарина и 

Трећег булевара и у улици Јурија Гагарина. 

Високе вредности минералних уља константоване су у два узорка земљишта 

узетих са локација у близини индустријске зоне у Железнику. Концентарција PAH 

на територији Београда је у само једном узорку била веома висока и то у узораку 

2007. земљишта узетом у Скаралији где је концентарција PAH износила 34,16mg/kg. Ова 

вредност је мало испод вредности од 40mg/kg која је према Холандским 

стандардима 1 граница за контаминирана земљишта тј. земљишта која захтевају 

ремедијацију, 

1 Netherlands Ministry of Housing, Spatial Planning and Environment, Circular on target values and 

intervention values for soil remediation, 2000 The Hague 

1415.Г.ПР. 183

Година 


Присуство полицикличних ароматичних угљоводоника регистровано је у узорку 

земљишта узетом испод старог железничког моста. 

2008. 

У 14 од 22 узорка земљишта узета у зонама градских паркова и рекреативних 

површина константовано је присуство PAH. 

У узорцима земљишта узоркованим поред прометних саобраћајница константовани 

су PAH и то на локацијама: улица Угриновачка, Нови Београд излаз са Бранковог 

моста и Улица Браће Јерковић. PCB је константован само у једном узорку у 

земљишту поред саобраћајница и то у Улици Трише Канцлеровића. Минерална уља 

2009. су регистрована у 5 узорака на локацијама: Угриновачка улица, Улица Трише 

Канцлеровића, Улице Браће Јерковића и Вјекослава Ковача. 

У узорцима земљишта узетим у оквиру зона паркова и рекреативних површина на 

Ади Циганлији на дечијем игралишту регистровано је присусво PCB-а и минералних 

уља, а минерална уља пронађена су и у дворишту ОШ „Милан Ракић“ у Бежанији. 

Повећане вредности РАН пронађене су у узорцима земљишта узетим у земљишту у 

оквиру комуналне средине, и то у 2 узорка са концентрацијама 2792 и 8038 μg/kg. 

Повећан садржај индекса угљоводоника C 10 -C 40 регистрован је у два узорка 

земљишта поред прометних саобраћајница и у два узорка земљишта у оквиру 

2010. 

комуналне средине. У нешто већим концентрацијама до 209,7 mg/kg индекс 

уговодоника C 10 -C 40 регистрован је у 9 узорака у земљишту у околини јавних чесама. 

У узорцима земљишта у околини јавних чесама регистрована је и повећана 

концентрација PCB -а и то у 2 узорка, са концентрацијама 15.2 – 42.0 mg/kg. 


Присуство перзистентних органских загађивача PAH, минералних уља и PCB-а у 

земљишту на територији града указује на антрпогени утицај, односно загађење 

земљишта из индустрије, саобраћаја и других активности. 

Полициклични ароматични угљоводоноци (PAH) су група органских једињења која се 

као параметри аерозагађења региструју у ваздуху на територији Београда. Њихово 

порекло су покретни (саобраћај) и стационарни (индустрија, топлане, ложишта) 

извори загађења. Ваздушним струјама се преносе кроз ваздух и таложе на 

земљиште где се и детектују. На тај начин се тумачи присуство PAH на 

пољопривредном земљишту на подручју Сланаца, Великог села, Винче и Јабучког 

рита, на које највероватније доминантан утицај има аерозагађење погреклом из 

индустријске зоне у Панчеву и градска депонија у Винчи. Присуство екстремно 

високих вредности PAH од 210 898 μg/ kg у 2003. години на локацији Ада Циганлија 

преко пута топлане Нови Београд, објашњено је радом топлане која обезбеђује 

централно грејање за већи део Новог Београда. У узорцима земљишта узетим 

поред великих саобраћајница поред PAH регистровано је и присуство минералних 

уља, што потврђује утицај који покретни извори загађења (моторна возила) имају 

на деградацију природног окружења, па и земљишта у околини великих 

саобраћајница. Присуство полихлорованих бифенила (PCB) у појединим узорцима 

земљишта води порекло углавном од проливања рабљених моторних уља, 

средстава за премазивање и сл. 

Основни узроци деградације земљишта у Београду су пре свега близина 

термоенергетских објеката, примена застарелих технологија у индустрији, употреба 

оловног бензина у моторним возилима, неадекватно управљање отпадом и 

хемикалијама. Примена хемијских средстава и минералних ђубрива у 

пољопривреди није контролисана у довољној мери, а свест пољопривредних 

произвођача и грађана уопште о очувању животне средине је на ниском нивоу. 

Казнена политика за санкционисање поступака и активности које угрожавају животну 

1415.Г.ПР. 184

средину није у довољној мери разрађена и применљивана. Не постоје стандарди за 

квалитет земљишта које се не користи у пољопривредне сврхе. Не постоје планови 

за санацију и ремедијацију већ загађених локација, као ни катастар контаминираних 

локација. 

1415.Г.ПР. 185

Табела 71. SWOT анализа за област заштита земљишта на подручју града Београда 

СНАГЕ 

• Висок степен биолошке и геолошке разноврсности 

• Опредељеност институција за побољшање квалитета земљишта на територији града и 

повећање пошумљености 

• Очувана животна средина у ванградским подручјима без извора загађивања (Општине 

Барајево, Сопот и Гроцка) 

• Присутност акредитованих лабораторија за праћење стања квалитета земљишта 

ШАНСЕ 

• Увођење норми и стандарда ЕУ и усклађивање домаће законске регулативе са 

регулативом ЕУ 

• Извршена рекултивација и санација деградираног земљишта 

• Предузете мере за заштиту земљишта од ерозије 

• Предузете мере за заштиту земљишта у близини прометних саобраћајница 

• Предузимати мере за спречавање загађења земљишта у индустријским зонама 

• Адекватно управљање индустријским и комуналним отпадом 

• Сталан мониторинг и праћење стања и квалитета животне средине на територији града 

• Подизање нивоа свести грађана о значају заштите животне средине и промоција учешћа 

јавности у одлучивању 

• Предузете заштитне мере за смањење загађења земљишта приликом транспорта пепела 

и на депонијама пепела у објектима ТЕНТ-а 

• Повећање покривености јавним канализационим системом 


• Загађење земљишта у близини прометних 

саобраћајница 

• Загађење земљишта у зонама изворишта водовода и 

у близини индустријских и енергетских објеката 

• Нерационално коришћење земљишта 

• Изражени процеси ерозије земљишта и уништени 

ветрозаштитни појасеви 

• Недовољно развијена еколошка свест 

пољопривредних произвођача 

• Недовољан надзор над применом минералних 

ђубрива средстава за заштиту биља 

• Неадекватно управљање отпадом и велики број 

дивљих сметлишта 

• Непоштовање техничких захтева приликом изградње 

септичких јама и њихово нередовно пражњење 

ПРЕТЊЕ 

• Низак ниво еколошке свести и незаинтересованост 

грађана 

• Неразвијеност индустрије и недостатак финансијских 

средстава за санацију контаминираног земљишта 

• Недовољна сарадња привреде и надлежних 

институција 

• Непоштовање и недовољно спровођење закона и 

прописа 

1415.Г.ПР. 186

5. УТИЦАЈИ НА СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

Општи узроци проблема у животној средини 

Дефинисани су општи узроци проблема у животној средини, који се могу сврстати у 

шест кључних области: 

1. Слаба интеграција политике заштите животне средине у политике других 

сектора. Израда програмске политике се и даље базира на секторском 

планирању уз врло мало хоризонталног интегрисања. Постојеће секторске 

стратегије су недовољно усаглашене у односу на заштиту животне средине. 

2. Недовољни институционални капацитети. Усвајањем сета закона из области 

животне средине током 2009. и 2010. године створени су основни услови за 

регулисање питања заштите животне средине на републичком и локалном 

нивоу. Међутим, капацитети институција нису довољни да одговоре широј 

реформи политике у области заштите животне средине. Евидентно је и да 

капацитети на локалном нивоу нису довољно развијени, па даља подела 

надлежности у правцу децентрализације спровођења политике и прописа 

захтева постојање оспособљене управе на свим нивоима, креативне, 

оперативне и отворене за сарадњу. 

3. Недoвољан систем мониторинга. Систем мониторинга у неким областима 

животне средине је недовољан (пример: неопходно је проширити системски 

мониторинг јонизујућег зрачења, треба успоставити мониторинг нејонизујућег 

зрачења).Потребно је Програм контроле квалитета површинских и подземних 

вода ускладити са захтевима Оквирне Директиве о водама 2000/60/ЕС. 

4. Недовољно ефикасно спровођење прописа у области заштите животне 

средине произилази из незаокруженог правног система, недовољних 

институционалних капацитета, недовољно ефикасног инспекцијског надзора, 

ниских казни и недовољне искоришћености капацитета правног система. 

5. Недовољан систем финансирања заштите животне средине и недостатак 

економских подстицаја. Општа карактеристика система финансирања 

заштите животне средине Републике Србије је недостатак наменских 

средстава. Финансирање заштите животне средине на нивоу Републике 

Србије спроводи се кроз буџет Републике Србије, приходе од накнада и такси 

за заштиту животне средине као и иностране помоћи (донације, кредити). 

Извор финансирања заштите животне средине на територији града Београда 

представљају средства из Буџетског фонда за заштиту животне средине. 

Њих чине приходи од посебних накнада за заштиту и унапређење животне 

средине (еко-накнада), приходи од накнада за загађивање животне средине и 

др. намењених за реализацију планова, програма и других активности у 

области заштите и унапређења животне средине на територији Београда. 

6. Низак ниво свести о животној средини, недовољна едукација о животној 

средини и неадекватно учешће јавности у одлучивању. Општи ниво 

друштвене свести о потреби заштите животне средине као и ниво еколошке 

културе у Београду је недовољно висок, што за последицу има нарушавање 

животне средине, нерационално коришћење природних ресурса, нерешено 

питање одлагања свих врста отпада и др. Недовољно развијена свест 

грађана о потреби заштите животне средине, последица је недовољне 

имплементације прописа у области заштите животне средине, недовољне 

1415.Г.ПР. 187

заступљености овог вида образовања у наставним плановима и програмима, 

недостатка и недовољне доступности наставних материјала, недовољне 

доступности неформалних видова образовања и недоступности адекватних 

информација кроз медије. 

5.1 ОТПАД 

Стварање отпадних материја од стране човека, обухвата оне активности приликом 

којих материје долазе у такво стање да више немају употребну вредност, те се 

бацају или сакупљају ради третмана или одлагања. 

Законом о управљану отпадом („Сл. гласник РС“, бр. 36/09) уређују се: врсте и 

класификација отпада; планирање управљања отпадом; субјекти управљања 

отпадом; одговорности и обавезе у управљању отпадом; организовање управљања 

отпадом; управљање посебним токовима отпада; услови и поступак издавања 

дозвола; прекогранично кретање отпада; извештавање о отпаду и база података; 

финансирање управљања отпадом; надзор, као и друга. Циљ овог закона је да се 

обезбеде и осигурају услови за: 

• управљање отпадом на начин којим се не угрожава здравље људи и 

• животна средина; 

• превенцију настајања отпада, посебно развојем чистијих технологија и 

рационалним коришћењем природних богатстава, као и отклањање 

опасности од његовог штетног дејства на здравље људи и животну средину; 

• поновно искоришћење и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина 

из отпада и коришћење отпада као енергента; 

• развој поступака и метода за одлагање отпада; 

• санацију неуређених одлагалишта отпада; 

• праћење стања постојећих и новоформираних одлагалишта отпада; 

• развијање свести о управљању отпадом. 

Место и улога јединица локалне самоуправе дефинисана је у члану 20 овог закона, 

где је наведено да јединица локалне самоуправе: 

• доноси локални план управљања отпадом, обезбеђује услове и стара се о 

његовом спровођењу; 

• уређује, обезбеђује, организује и спроводи управљање комуналним, односно 

инертним и неопасним отпадом на својој територији, 

• уређује поступак наплате услуга у области управљања комуналним, односно 

инертним и неопасним отпадом, 

• издаје дозволе, одобрења и друге акте, води евиденцију и податке доставља 

министарству; 

• врши надзор и контролу мера поступања са отпадом; 

• врши и друге послове утврђене законом. 

На територији београдских општина, послове заштите животне средине обавља 

Секретаријат за заштиту животне средине. 

Град Београд има седамнаест општина, од тога десет градских и седам приградских 

(Табела 72). Површина града Београда износи 3.227 km². Град Београд има 157 

насеља, организованих у 174 катастарске општине. Укупан број домаћинстава је 

567.325 док је просечан број чланова по домаћинству 2,77. Просечна старост у 

Београду је 41.09 година (Извор: Локални план управљања отпадом на територији 

1415.Г.ПР. 188

Београда- стратешки документ у припреми за усвајање, у даљем тексту 

Локални план управљања отпадом). 

Табела 72. Београдске општине и насеља 

Градске општине 

Насеља 

1. Вождовац Бели Поток, Београд-Део, Зуце, Пиносава, Рипањ 

2. Врачар Београд-Део 

3. Звездара Београд-Део 

4. Земун 

Београд-Део, Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, 

Петровчић, Прогар, Сурчин, Угриновци 

5. Нови Београд Београд-Део 

6. Палилула 

Београд-Део, Борча, Велико Село, Дунавац, Ковилово, Овча, 

Падинска Скела, Сланци 

7. Раковица Београд-Део 

8. Савски Венац Београд-Део 

9. Стари град Београд-Део 

10. Чукарица 

Приградске општине 

Београд-део,Велика Моштаница, Остружница, Пећани, 

Руцка, Рушањ, Сремчица, Умка 

11. Барајево 

Арнајево, Барајево, Баћевац, Бељина, Бождаревац, Велики 

Борак, Вранић, Гунцати, Лисовић, Манић, Мељак, Рожанци, 

Шиљаковац, 

12. Гроцка 

Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, 

Живковац, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, 

Пударци, Ритопек, Умчари 

Араповац, Барзиловица, Барошевац, Бистрица, Брајковац, 

Бурово, Велики Црљени, Врбовно, Вреоци, Дрен, Дудовица, 

Жупањац, Зеоке, Јунковац, Крушевица, Лазаревац, 

13. Лазаревац Лесковац, Лукавица, Мали Црљени, Медошевац, 

Миросаљци, Петка, Пркосава, Рудовци, Сакуља, Соколово, 

Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Цветовац, 

Чибутковица, Шопић, Шушњар 

14. Младеновац 

Амерић, Белуће, Бељевац, Велика Иванча, Велика Крсна, 

Влашка, Границе, Дубона, Јагњило, Ковачевац, Кораћица, 

Мала Врбица, 

Марковац, Међулужје, Младеновац (варош), Младеновац 

(село), Пружатовац, Рабровац, Рајковац, Сенаја, Црквине, 

Шепшин 

15. Обреновац 

Баљевац, Барич, Бело Поље, Бргулице, Бровић, Велико 

Поље, Вукићевица, Грабовац, Дражевац, Дрен, Забрежје, 

Звечка, Јасенак, Конатице, Кртинска, Љубинић, Мала 

Моштаница, Мислођин, Обреновац, Орашац, Пироман, 

Пољане, Ратари, Рвати, Скела, Стублине, Трстеница, 

Уровци, Ушће 

16. Сопот 

Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Мала Иванча, 

Мали Пожаревац, Неменикуће, Парцани, Поповић, Раља, 

Рогача, Ропочево, Сибница, Слатина, Сопот, Стојник 

17. Сурчин 

Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић, Прогар, 

Сурчин 

Извор: Локални план управљања отпадом 

1415.Г.ПР. 189

Aнализом стања у управљању отпадом долази се до основних информација о: 

количинама, врстама и саставу отпада, сакупљању, транспорту и одлагању отпада, као и 

о активностима рециклаже и другим опцијама третмана отпада. Анализом ових података 

дефинишу се мере на основу којих се решавају кључни проблеми у циљу успостављања 

одрживог система управљања отпадом. Према Стратегији управљања отпадом за период 

од 2010 -2019. године, општи циљ управљања отпадом је развијање одрживог система 

управљања отпадом у циљу смањења загађења животне средине и деградације 

простора. 

Сакупљање и транспорт отпада 

Општине у урбаној средини Града карактерише добра покривеност територије у погледу 

прикупљања и транспорта отпада, док се у руралним подручјима приградских општина 

јављају проблеми као последица неодговарајуће инфраструктурне опремљености. Услуге 

сакупљања и транспорта комуналног отпада у седамнаест београдских општина обавља 

седам комуналних предузећа. Сакупљање и транспорт отпада на територији једанаест 

београдских општина обавља ЈКП „Градска чистоћа“. Општине које опслужује ЈКП 

„Градска чистоћа“ су: Вождовац, Врачар, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, 

Раковица, Савски Венац, Стари град, Чукарица и Сурчин. Општине Лазаревац, 

Младеновац, Обреновац, Сопот, Гроцка и Барајево имају своја Jавна комунална 

предузећа која у овим општинама врше прикупљање и транспорт отпада. У Табели 73. 

приказана су комунална предузећа која су задужена за прикупљање и транспорт отпада 

до депоније. 

Табела 73. Комунална предузећа задужена за прикупљање и транспорт отпада и депоније 

на територији Београда 

Општина 

Надлежност Депонија на 

Прикупљени 

Површина, 

Прикупљени 

прикупљања коју се одлаже 

отпад у 2009. 

km² 

отпад, t/дан 

отпада 

отпад 

t/год. 

Вождовац 148 66.474 182 

Врачар 3 25.573 70 

Звездара 32 58.088 159 

Земун 150 66.992 183 

Нови 

41 95.385 261 


ЈКП “Градска 

Палилула 451 68.285 187 

чистоћа“ 

Раковица “Винча“ 

31 43.362 119 

Савски 

14 18.617 51 

венац 

Стари град 5 24.328 67 

Сурчин 288 16.948 46 

Чукарица 

156 73.806 202 

Барајево 

ЈКП “10. 

Октобар“ 

213 8.993 25 

Гроцка ЈКСП “Гроцка“ 

289 27.545 76 

Младеновац 

ЈКП 

“Младеновац“ 

“Младеновац“ 339 19.159 53 

Сопот ЈКП “Сопот“ “Космај“ 271 7.442 20 


ЈПКП 

“Лазаревац“ 

“Барошевац“ 384 21.356 59 

Обреновац 

ЈКП 

“Обреновац“ 

“Кардешица“ 411 25.906 71 


1415.Г.ПР. 190

Јавна комунална предузећа 

ЈКП „Градска чистоћа“ 

Основна делатност ЈКП „Градска чистоћа“ је сакупљање, транспорт и депоновање 

комуналног отпада, као и чишћење и прање јавних површина на територији 

једанаест општина (Табела 73.). Такође, ово предузеће обавља послове у вези са 

рециклажом, одржавањем депоније „Винча“ и уопште третманом сакупљеног отпада 

са територије коју опслужује (550.000 домаћинстава и 12.000 привредних субјеката, 

установа и правних лица). У наредним табелама дат је преглед опреме и 

механизације коју ЈКП „Градска чистоћа“ користи за прикупљање (Табела 75.) и 

транспорт (Табела 74.) отпада. Преглед опреме ЈКП „Градска чистоћа“ на депонији у 

Винчи дате је у Табели 76. 

Табела 74. Механизација ЈКП „Градска чистоћа“ 

Опрема за транспорт отпада 

Број возила 

Аутосмећар (ротопрес) 159 

Аутоподизач 17 

Камион – сандучар 31 

Кипер 56 

Трактор са приколицом 1 

Друга возила: рол кипер (8), ауточистилица (39), грајфер (8) 76 


Табела 75. Опрема ЈКП „Градска чистоћа“ 

Опрема за прикупљање отпада 

Број посуда 

Комунални контејнери од 5 m³ 90 

Комунални контејнери од 4 m³ 58 

Комунални контејнери од 3,2 m³ 685 

Прес или роло контејнери 50 

Контејнери од 1,1 m³ 30.058 

Канте 37.167 

Контејнери за одвојено прикупљање секундарних сировина 13 

Остало (корпице за отпатке и ђубријере) 3.349 


Табела 76. Опрема ЈКП „Градска чистоћа“ на депонији у Винчи 

Опрема на депонији у Винчи 

Број 

Трактор гусеничар 6 

Компактор 3 

Остало: ваљак (1), багер (1), УЛТ (2), аутоцистерна за воду (3) 7 


ЈКП „Градска чистоћа“ сваке прве суботе у месецу обавља сакупљање кабастог 

отпада. У ту сврху користе се специјална возила за сакупљање кабастог отпада, 

транспортна возила за превоз шута, аутоподизачи, рол кипери и грајфери. 

Поред послова сакупљања и транспорта отпада, ЈКП „Градска чистоћа“ је 

регистровано и за делатност рециклаже, између осталог и амбалажног отпада, 

претежно пластике, папира и метала. На депонији у Винчи се обавља секундарна 

селекција рециклабилног материјала коју врше сакупљачи на депонији чија је 

обавеза да сав прикупљени материјал предају ЈКП „Градска чистоћа“. На депонији 

1415.Г.ПР. 191

постоје две фирме које врше балирање рециклабилног материјала. ЈКП „Градска 

чистоћа“ у оквиру Редовног програма одржавања јавних површина уклања мање 

депоније које грађани стварају поред контејнера. На пољу рециклаже ЈКП „Градска 

чистоћа“ прикупља и пнеуматике за чији третман је набављена и посебна машина за 

рециклажу пнеуматика у циљу даљег пласирања ове секундарне сировине. 

ЈКП „Градска чистоћа“ спроводи и активности подизања свести грађана о предности 

примарне сепарације и рециклаже кроз велики број акција и пројеката. 

ЈКСП “Гроцка“ 

Јавно комунално стамбено предузеће у Гроцкој врши услуге сакупљања и 

транспорта комуналног и других врста отпада за физичка и правна лица са којима 

предузеће има закључене уговоре. Ово предузеће располаже са дванаест аутосмећара, 

једним кипером, једним путарским возилом и два трактора са приколицом. 

Сав прикупљени отпад ЈКСП “Гроцка“ одвози на депонију у Винчи. 

ЈКП “Младеновац“ 

Јавно комунално предузеће у Младеновцу обавља послове: производње и 

дистрибуције воде, одржавање хигијене, гробља и зеленила. Ово предузеће 

располаже са пет камиона носивости 10 тона, камионом са приколицом носивости 

до 35 тона и са три комбиноване машине за извођење више врста грађевинских 

радова. Јавно комунално предузеће у Младеновцу одлаже отпад на депонију 

„Младеновац“. 

ЈКП “Сопот“ 

ЈКП “Сопот“ обавља послове прикупљања и транспорта отпада у градском насељу 

Сопот и још десет насеља која су делимично обухваћена прикупљањем отпада. Ово 

комунално предузеће поседује 200 контејнера запремине 1,1 m³ и 650 канти за 

прикупљање отпада. Од механизације ово предузеће поседује два аутосмећара са 

ротопресом, један трактор са приколицом и један булдожер. Отпад се одлаже на 

депонију „Космај“. 

ЈКП “11. Октобар“ – Барајево 

Јавно комунално предузеће “11. Октобар“ обавља послове сакупљања, транспорта 

и одлагања комуналног отпада на територији општине Барајево. Организованим 

сакупљањем и одвожењем отпада покривено је 50 % територије општине. Ово 

предузеће располаже са три возила за изношење отпада, 630 контејнера запремине 

1,1 m³ и 100 стубних канти за отпад. Након затварања депоније у Барајеву сав отпад 

који прикупи ЈКП “11. Октобар“ одвози се и одлаже на депонији у Винчи. 

ЈПКП “Лазаревац“ 

ЈПКП “Лазаревац“ је задужено за послове сакупљања, транспорта и депоновања 

отпада на територији општине Лазаревац. Организовано сакупљање отпада постоји 

у 48,5 % насеља, делимично организовано сакупљање отпада постоји у 24,2 %, а у 

27,3 % насеља не постоји организовано сакупљање отпада. Организовано 

сакупљање и транспорт отпада постоји у градском подручју, приградским месним 

заједницама и већим насељима у општини и у индустријској зони. Сав отпад који 

прикупи ЈПКП “Лазаревац“ транспортује се и одлаже на депонију “Барошевац“. 

1415.Г.ПР. 192

ЈКП “Обреновац“ 

Јавно комунално предузеће “Обреновац“ је задужено за прикупљање, транспорт и 

одлагање отпада у општини Обреновац. Ово предузеће располаже са три 

ротациона ауто-смећара носивости 16 m³, шест потисних ауто-смећара (носивости 

од 7 до 22 m³), трактором са приколицом, булдожером и два подизача. Сав 

прикупљени отпад одвози се и одлаже на депонију“Кардешица“. 

Састав отпада 

Познавање података о количини и саставу отпада у току одређеног временског 

периода представља један од најважнијих инструмената за планирање дугорочног 

управљања комуналним чврстим отпадом. На територији општина које свој отпад 

одлажу на депонију у Винчи (Табела 73.) врши се евидентирање количина 

(мерењем) и састава (проценом) отпада који се довезе. 

Отпад који настаје у београдским домаћинставима се у највећем броју случајева 

меша са комерцијалним отпадом због чега је веома тешко одредити промене у 

настајању врста и количина отпада из домаћинстава. Поред отпада из 

домаћинстава, највише је заступљен комерцијални отпад (отпад из ресторана, 

продавница, банака, хотела итд.), који се углавном одлаже у контејнере предвиђене 

за одлагање отпада из домаћинстава. У комерцијални отпад спадају и одређене 

материје које се не смеју наћи у отпаду из домаћинстава (растварачи, халогене 

сијалице, батерије, хербициди, инсектициди, итд.). На основу доступних података, 

процењено је да у Београду 1 недељно настаје 10.382 t отпада, односно дневно по 

становнику 1,08 kg отпада. 

На основу морфолошког састава отпада у Београду (Графикон 44.) уочено је да 

органски отпад (баштенски отпад и остали биоразградиви отпад) заузима скоро 40% 

укупног комуналног отпада, при чему је биоразградиви отпад са 30,93% око пет пута 

заступљенији од баштенског отпада. 

1 Процена је добијена анализом отпада на депонији у Винчи, односно анализом отпада из 

једанаест београдских општина (Вождовац, Врачар, Звездара, Земун, Нови Београд, 

Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Сурчин и Чукарица) 

1415.Г.ПР. 193

Табела 77. Локације “рециклажних острва“ у Београду 

Р. б. ОПШТИНЕ ЛОКАЦИЈА 

1. СТАРИ ГРАД 

Аутобуска окретница код СЦ „Милан-Гале Мушкатировић“ 

Тадеуша Кошћушка 86 

2. ЗВЕЗДАРА 

Угао Вељка Дугошевића и Панчине 

СЦ „Звездара“ 

3. ПАЛИЛУЛА 

Миријевски венац 25 

Угао Илије Гарашанина и Карнеџијеве 

Аутобуски терминал „Богословија“ 

4. ВРАЧАР 

Аутобуска окретница линије 48 „Кланички кеј“ 

Угао Небојшине и Браничевске 

Војислава Илића – између ул. Д.Киша и В.Томановића 

Угао Јужног булевата и Грчића Миленка 

5. ВОЖДОВАЦ 

Угао Велимира Тодоровића и Томе Максимовића 

Војислава Илића 86 

Мештровићева 19 

Црнотравска 13 

6. САВСКИ ВЕНАЦ 

Устаничка 12 

Љутице Богдана 2 

Стевана Филиповића 

Угао Симе Лозанића и Бошка Петровића 

Војводе Мишића 25 

7. ЧУКАРИЦА 

Александра Стамболицког 24 

Угао Гогољеве и Винодолске 

Угао Пожешке и Мирослава Влаића 

Петра Мартиновића- други број од Кнеза Вишеслава 

8. РАКОВИЦА 

Црвено барјакче- код прозивног места ЈКП“ГЧ“ 

Борска 34 

Луке Војводића- преко пута броја 47 

9. НОВИ БЕОГРАД 

Видиковачки венац- код ресторана „Кијево“ 

Гандијева 165 

Пролетерске солидарности 6 

Јурија Гагарина 221 

10. ЗЕМУН 


Џона Кенедија, код станице за снабдевање горивом 

Гоце Делчева 2 

Горњоградска 42 

Јована Стоисављевића 37 

Марије Бурсаћ 23 

Прве пруге 31 

УКУПНО 

39 ЛОКАЦИЈА 


У Београду су отворена два рециклажна дворишта која су под управом ЈКП „Градска 

чистоћа“. У оквиру рециклажног дворишта “ОТПАД“ врши се прикупљање папира, ПЕТ и 

МЕТ амбалаже, гвожђа, лима, бакра, месинга, меке пластике, као и свих осталих 

рециклабилних материјала који се могу наћи у комуналном чврстом отпаду. Кроз ово 

рециклажно двориште годишње се преради преко 2.800.000 kg папира и преко 250.000 kg 

ПЕТ амбалаже, али и значајне количине метала, пластике и алуминијума од конзерви. 

На територији општина које нису у надлежности ЈКП “Градска чистоћа“ (Табела 73.) не 

обавља се организовано сакупљање рециклабилних компонената и сав прикупљени 

отпад се одлаже на депонију. 

1415.Г.ПР. 195

У Граду не постоји постројење за спаљивање (инсинерацију) отпада. Компостирање није 

заступљено, иако за то постоји предиспозиција јер комунални отпад садржи значајан удео 

органског отпада. Друге опције третмана отпада (пиролиза, гасификација, анаеробна 

дигестација и др.) нису заступљене на подручју Београда. 

Посебан проблем у систему управљања отпадом представља недостатак 

инфраструктуре за третман и одлагање опасног отпада. На територији Београда не 

постоји локација уређена за одлагање опасног отпада као ни централна складишта. 

Најчешће се извозе фармацеутски отпад, отпад од боја и лакова, ПЦБ, отпад из хемијске 

индустрије, као и одређене врсте отпада карактеристичне за поједине технолошке 

процесе. 1 

Не постоје тачни подаци о количинама отпада од електричних и електронских производа. 

Процењује се да у Србији годишње настаје око 30.000 t ове врсте отпада. У Београду 

постоји погон за рециклажу електронског отпада (рециклажни центар електронског отпада 

"S.E.TRADE"д.о.о, ). 

Процењује се да у Србији годишње настаје око 18.000 t отпадних гума. За поступање са 

овим током отпада регистровано је 14 привредних субјеката на територији Србије 2 . У 

Београду не постоје регистрована постројења за рециклажу отпадних возила. Постројење 

за третман отпада животињског порекла није у функцији. 

Одлагање отпада 

Последњи функционални елемент у систему управљања комуналним отпадом јесте 

одлагање, односно депоновање отпада. На територији Града регистровано је пет 

званичних депонија комуналног отпада (Табела 73.). Најзначајнија и највећа је депонија у 

Винчи, на коју се депонује отпад са тринаест градских општина. Остале четири општинске 

депоније (на територији Младеновца, Сопота, Лазаревца и Обреновца) су сметлишта, 

која не задовољавају основне услове санитарног депоновања. 

На депонију “Винча“ се одвози и одлаже сав отпад који прикупља ЈКП “Градска чистоћа“, а 

који укључује неопасан отпад, кабасто смеће, шут, део отпада од привредних субјеката 

као и медицински отпад. Депонија заузима површину од око 70 хектара, од чега је тело 

депоније површине око 45 хектара и дубине од 5 – 50 метара. Депонија у Винчи не 

испуњава у потпуности све услове санитарног депоновања. На депонији се не врши 

прикупљање и експлоатација депонијског гаса, не постоји адекватан третман процедних 

вода које се издвајају из тела депоније, већ се системом канала око тела депоније, 

прикупљају и испуштају у Дунав без претходног третмана. У циљу примене неке од 

метода санитарног депоновања отпада, за прекривање тела депоније користи се 

грађевински отпад и земља. Отпадне гуме се на депонији “Винча“ одлажу одвојено од 

осталог отпада, при чему их на депонију довозе сами корисници. 

На депонији у Винчи одлаже се и медицински отпад (настао у болницама, ординацијама, 

медицинским и другим здравственим институцијама). Од корисника услуга се захтева да 

примене обавезну стерилизацију свог отпада у аутоклавима и да исти упакују на 

прописани начин. Стерилисан медицински отпад се одлаже у посебном делу тела 

депоније, у претходно ископаним земљишним касетама. Сакупљање и превоз овог отпада 

до депоније обавља ЈКП „Градска чистоћа“. 

1,2 Извор: Стратегија управљања отпадом за период 2010.-2019. године („Сл. гласник РС”, бр. 

29/10) 

1415.Г.ПР. 196

Последица лоше организације управљања отпадом на територији неких приградских 

општина јесте формирање дивљих сметлишта које негативно утичу на квалитет ваздуха, 

подземних и површинских вода и земљишта. Дивља сметлишта су регистрована на 

територији општина Младеновац, Лазаревац, Сопот, Обреновац, Барајево и Гроцка. 


- заједничко одлагање комуналног и опасног отпада из домаћинстава; 

- ограничени капацитети за рециклажу отпада; 

- лоша инфраструктура; 

- недовољни капацитети за управљање неким посебним токовима отпада (отпадне 

батерије и акумулатори, отпадна возила, отпадне гуме итд.); 

- низак ниво свести јавности у погледу управљања отпадом; 


- загађење земљишта, површинских и подземних вода процедним водама; 

- загађење ваздуха услед неконтролисаног спаљивања отпада на сметлиштима и у 

контејнерима; 

- емисија метана са депонија која доприноси стварању ефекта стаклене баште; 

- деградација простора непрописним одлагањем отпада; 

- загађење земљишта, вода и ваздуха неприкладним поступањем са посебним 

токовима отпада (електронски отпад, батерије и акумулатори, азбест итд.); 

- ширење зараза од стране глодара и других животиња услед разношења неадекватно 

одложеног отпада 

1415.Г.ПР. 197

Табела 78. SWOT анализа за област управљање отпадом на подручју града Београда 



• Закон о управљању отпадом (Сл.гласник РС, бр.36/09) 

• Национална стратегија управљања отпадом за период од 

2010-2019. године 

• Спремност општина у решавању проблема отпада на својој 

територији 

• Добра координација Града и јединице локалне самоуправе 

• Располагање стручњацима из области управљања отпадом 


• Недостатак прецизних података о количинама и саставу отпада који 

настаје у београдским општинама 

• Недовољно организовано и неадекватно сакупљање, транспорт и 

одлагање отпада у руралним областима приградских општина 

• Непостојање санитарних депонија које су у складу са ЕУ директивама и 

националним прописима 

• Недовољно развијена свест грађана о потреби правилног поступања са 

отпадом 

• Недисциплинованост становништва 

• Деградација простора непрописним одлагањем отпада 

• Велики број сметлишта и дивљих депонија 

• Емисија метана са депонија која доприноси стварању ефекта стаклене 

баште 

• Загађење ваздуха услед неконтролисаног спаљивања отпада на 

сметлиштима и у контејнерима 

• Загађење земљишта, површинских и подземних вода процедним 

водама 

• Загађење земљишта, вода и ваздуха неприкладним поступањем са 

посебним токовима отпада (отпадна уља , електронски отпад, батерије 

и акумулатори...) 

• Недостатак инфраструктуре за третман отпада (компостирање) 

• Ограничени капацитети за рециклажу отпада (недовољан број 

рециклажних дворишта, острва) 

• Недостатак постројења за третман отпада животињског порекла 

• Недовољно ефикасна организација прикупљања секундарних сировина 

• Ниске цене и слаба наплата комуналних услуга 

1415.Г.ПР. 198

Шансе: 

• Усвајање и спровођење Локалног плана управљања отпадом 

на територији Београда 

• Повећана стопа поновног искоришћења отпада 

• Развој еколошке свести становништва о предностима 

примарне сепарације и рециклаже 

• Санација и ремедијација неуређених сметлишта 

• Смањење настајања отпада 

• Развој нових технологија 

• Изградња постројења за рециклажу 

• Регионални систем депоновања отпада 

• Изградња трансфер станица 

• Јачање комуналне полиције 

• Финансијска и стручна помоћ међународних фондова и 

организација 

Претње: 

• Оптерећеност простора непланским одлагањем отпада 

• Лоша казнена политика 

• Неусаглашеност са стратегијама других институција 

• Непланска градња 

• Неплаћање комуналних услуга 

• Компликована процедура одношења отпада 

• Лоше дефинисане надлежности 

• Корупција 

• Ниска цена секундарних сировина 

1415.Г.ПР. 199

5.2 ХЕМИКАЛИЈЕ 

Хемијска индустрија заузима веома значајну улогу у укупној индустријској 

производњи и спољнотрговинској размени Републике Србије (oкo 18%). Данас она 

подмирује потребе земље за широким спектром производа почев од основних 

базних хемикалија као што су производи од нафте и гаса, индустријских хемикалија 

(неорганских и органских), преко интермедијaрних производа, до финалних 

хемијских производа чији се број стално повећава (нпр. ђубрива, полимери, влакна, 

лекови, детергенти, козметика, боје, адхезиви, експлозиви итд.). Производња и 

коришћење хемикалија допринели су повећању друштвеног благостања, али и 

повећању загађења и контаминације животне средине. 

Закон о хемикалијама („Сл. гласник РС”, бр. 36/09) има основни циљ да побољша 

безбедност промета хемикалија. Овим законом уређује се интегрисано управљање 

хемикалијама, класификација, паковање и обележавање хемикалија, затим 

интегрални регистар хемикалија као и регистар хемикалија које су стављене у 

промет и друго. Законом о хемикалијама дат је правни основ за формирање 

Агенције за хемикалије како би се квалитетно, ефикасно и безбедно управљало 

хемикалијама и биоцидним производима. Одредбе овог закона не примењују се на: 

1. радиоактивне хемикалије, 

2. хемикалије у транзиту, 

3. транспорт опасних хемикалија, 

4. хемикалије које се сматрају отпадом у смислу одредаба закона којим се 

уређује управљање отпадом, 

5. хемикалије које су под царинским надзором у царинском складишту или 

слободним зонама ради поновног извоза или транзита ако се ту хемикалије 

не прераде или обраде. 

Интегрални регистар хемикалија састоји се од: Регистра хемикалија, Регистра 

биоцидних производа и података о средствима за заштиту биља. 

Законом о биоцидним производима (Сл. гласник РС, бр. 36/09) уређују се: 

• листе активних супстанци, 

• поступци доношења аката на основу којих се биоцидни производи стављају у 

промет, 

• ограничења и забране стављања у промет и коришћења биоцидних 

производа, 

• истраживање и развој биоцидних производа, 

• класификација, паковање, обележавање, рекламирање и безбедносни лист 

биоцидног производа, 

• регистар биоцидних производа, 

• безбедно коришћење биоцидних производа, 

• надзор и друга питања од значаја за безбедно стављање у промет и 

коришћење биоцидних производа. 

1415.Г.ПР. 200


- нема довољно професионалних знања која се односе на класификацију и 

обележавање, процену ризика и регулаторну токсикологију, а недостају и 

специфична знања за спровођење инспекцијског надзора, а нарочито у вези са 

класификацијом и обележавањем, као и са ограничењима и забранама 

хемикалија и биоцидних производа, 

- корисници хемикалија нису адекватно информисани и едуковани о њиховим 

својствима и мерама које се морају спровести ради смањења ризика приликом 

коришћења и руковања хемикалијама, 

- нису створени услови да лабораторије могу добити сертификат да раде у складу 

са принципима добре лабораторијске праксе. 


- загађење земљишта, воде и ваздуха, услед неодговарајућег складиштења 

хемикалија, 

- загађење земљишта, воде, ваздуха и хране услед неконтролисаног и 

неадекватног коришћења опасних хемикалија. 

Табела 79. SWOT анализа за област хемикалије на подручју Београда 



• Оснивање Агенције за хемикалије 

• Закон о хемикалијама 

• Добра сарадња надлежних органа 

• Мали број хемијска индустрија 

• Непостојање алтернативних праваца, 

па транспортери са опасним 

материјама пролазе кроз насељена 

места (ужа градска зона) 

• Непоштовање прописа 

• Неисправност возила која превозе 

опасне материје 


Претње: 

• Више инспектора и већи буџет за 

контролу и надзор 

• Измештање главних токова 

транспорта опасних материја из 

центра града 

• Испуњавање законских услова 

• Смањен ризик, приликом транспорта 

од изливања опасних материја 

• Угрожавање здравља људи 

• Штетно деловање на животну 

средину 

1415.Г.ПР. 201

5.3 ХЕМИЈСКИ УДЕСИ 

Хемијски удес представља изненадни и неконтролисани догађај, који настаје 

ослобађањем, изливањем или расипањем опасних материја при обављању активности у 

процесу производње, употребе, прераде, складиштењa, одлагањa и дуготрајног чувања. 

Из овога произилази да се као места настанка удеса могу идентификовати: 

1. производна и технолошка постројења у којима опасне материје учествују у процесу 

производње, 

2. складишта, магацини и објекти у којима се депонују или чувају опасне материје и 

3. средства и комуникације којима се превозе опасне материје. 

Ступањем на снагу Закона о ратификацији Конвенције о прекограничним ефектима 

индустријских удеса („Службени гласник РС”, број 42/09), створен је нови законски оквир 

којим се хемијски удес у Србији регулише на начин који је усклађен са важећим 

прописима ЕУ (Директива 96/82/EЗ – Seveso II упутство). 

У циљу идентификације локација које представљају највеће потенцијалне ризике од 

хемијског удеса, 2008. године сачињена је Прелиминарна листа Seveso II постројења, 

нижег и вишег реда, са предузећима која подлежу обавезама израде Извештаја о 

безбедности и Плана заштите од удеса, односно која су у обавези да израде Политику 

превенције удеса. То су предузећа која обављају различите врсте делатности и која на 

својој локацији могу имати одређене врсте опасних материја у количинама изнад 

прописаних. 

На подручју града Београда постоји више хазардних индустрија и постројења, које 

користе, складиште или производе опасне материје, од којих су неке хазардне индустрије 

или поједини погони престали са радом (на пример Базна хемија „Прве искре“, Барич), па 

је стицајем околности умањен број локација са веома великим ризиком. Истовремено је 

дошло до изградње мањих хемијских погона. 

Највећи генератори опасног отпада приказани су на Слици 19. 

1415.Г.ПР. 202

Слика 19. Карта распореда индустрија које су највећи генератори опасног отпада 

Тренутно на територији Београда постоји пет предузећа која су сврстана у постројења са 

високим хемијским ризиком, а то су „Галеника”, „Техногас”, „Рафинерија Београд”, 

„Југопетрол“ и стовариште Чукарица. 

Главни токови саобраћаја опасних материја приказани су на карти „Путеви транспорта 

опасних материја“ (Слика 20.) и обухватају: 1,2 

1. У друмском саобраћају - магистралне коридоре за теретни саобраћај, а делом и кроз 

саобраћајнице у градском ткиву. То су следеће саобраћајнице: 

• улазно-излазне саобраћајнице: Аутопут, Новосадски пут, Зрењанински пут, 

Панчевачки пут, Смедеревски пут, Авалски пут, Ибарски пут, Обреновачки пут и 

Кружни пут, 

• главни теретни коридори (улице): Савска, Карађорђева, Дунавска, Цвијићева, Д. 

Туцовића, Батутова, Булевар Краља Александра, В. Илића, Браће Јерковић, 

Црнотравска, Борска, М. Крањца, Пилота М. Петровића, Патријарха Димитрија, Б. 

Станковића (Макиш), Булевар војводе Мишића; Бранков мост, Булевар Лењина, 

Ј.Гагарина, М. Поповића, Тошин Бунар, Војвођанска, Др И. Рибара, Вртларска, 

Угриновачка, 

• правци према појединачним корисницима. 

1 Извор: Еколошки атлас Београда, 2002. година 

2 Саобраћај теретних возила на територији Београда се уређује у складу са Решењем о режиму 

саобраћаја теретних моторних и запрежних возила кроз Београд (Сл.лист града Београда 25/2010) 

1415.Г.ПР. 203

загађења стационирани и мобилни објекти. У наставку је дата карта процене зона утицаја 

хазардних индустрија на територији београдских општина (Слика 21). 

Слика 21. Карта процена зона утицаја хазардних индустрија 

На основу Извештаја о ангажовању Мобилне екотоксиколошке екипе Градског завода за 

заштиту здравља је дат преглед хемијских и биолошких акцидентних ситуација за период 

од 2000–2009. године. 

У току 2001. године, Мобилне екотоксиколошке јединице за хемијске акциденте, Градског 

завода за заштиту здравља имале се 9 излазака на терен. Највећи број акцидената се 

односио на епизодна аерозагађења при редовном раду индустријских комплекса и то 

„Азотаре“ и Рафинерије нафте у Панчеву. Ни у једном случају није дошло до значајног 

угрожавања животне средине и последица по здравље људи. 

У 2002. години, Мобилна екотоксиколошка јединица Градског завода за заштиту здравља 

је посредством Центра за обавештавње града Београда била ангажована у збрињавању 

40 хемијских и 20 биолошких акцидентних ситуација на територији града Београда. 

Акциденти су се углавном односили на епизодна аерозагађења пореклом од Рафинерије 

нафте и паљења отпада и гума, изливања цистерни и тровање паса. Биолошки акциденти 

су се односили на различите пошиљке и пакете, али ни у једном случају није утврђено да 

је нека од пошиљки биолошки контаминирана. 

У 2003. години, Мобилна екотоксиколошка јединица Градског завода за заштиту здравља 

Београд имала је укупно 27 интервенција, од чега се у 8 случајева констатовао акцидент 

на комуналним површинама (намерна тровања паса луталица и кућних љубимаца). У 6 

наврата акцидентне ситуације су биле у вези са железничким транспортом опасних и 

штетних материја, од којих је посебно издвојена акцидентна ситуација у вези са 

превртањем дела композиције, тачније 

1415.Г.ПР. 205

три цистерне, као акцидент високог потенцијала (винил хлорид мономер на простору 

главне железничке станице). У 4 случаја акцидентне ситуације су биле у вези са 

неадекватним поступањем са опасним отпадним материјама пореклом из индустрије, док 

се у 2 случаја радило о хемијским акцидентима на комплексима индустријских објеката. 

У 2004. години је било 26 интервенција. У 6 случајева констатован је акцидент намерног 

тровања паса луталица и кућних љубимаца, а у 5 случајева хемијским материјама су 

контаминиране комуналне површине града Београда. У 4 наврата акцидентне ситуације 

су биле у вези са друмским и железничким транспортом опасних и штетних материја и то 

сумпорне киселине, пропан бутана, нафтних деривата и натријум хидроксида. Од ових 

акцидената посебно је издвојена ситуација у вези са превртањем цистерне, при чему је 

дошло до изливања безоловног бензина, као акцидент високог ризика. У 6 случајева 

акцидент је био везан за неадекватно поступање са опасним отпадним материјама из 

индустрије, док се у 2 случаја радило о хемијским акцидентима на комплексима 

индустријских објеката. 

Током 2005. године, од укупно 23 акцидентне ситуације, 6 су биле везане за рад 

индустријских постројења, од чега су три сврстане у групу акцидената високог ризика 

(регистровање високе концентрације амонијака, пожар у производном погону фабрике и 

узроковање аероседимената). Затим, 5 интервенција је било везано за транспорт штетних 

и опасних материја, од којих су се две сврстале у високе ризике (пожар на бензијској 

пумпи и превртање камион цистерне са нафтним дериватима). Хемијских акцидената 

везаних за комуналну средину је било 6, при чему је тровање животиња регистровано у 2 

случаја, а остали акциденти су се односили на неправилан рад котларница, истицања 

средстава за хлађење из система отвореног клизалишта и др. 

На територији града Београда у току 2006. године регистровано је 27 интервенција, од 

којих су 3 биле везане за друмски и железнички транспорт штетних и опасних материја. 

Према обиму и степену опасности, ови удеси су се сврстали у категорију малог 

(превртање буради са трихлоретиленом) и средњег, односно високог ризика (превртање 

цистерни са нафтним дериватима). У 3 случаја је непрописно извршено одлагање 

индустријског отпада и садржаја септичких јама са значајним ризиком по загађење 

животне средине, а у 9 наврата удеси су били везани за рад индустријских постројења 

који су сврстани у групу удеса средњег ризика (високе концентрације бензена у 

атмосфери). У удесе високог ризика сврстани су хемијски удеси у вези са непрописним 

одлагањем индустријског и другог опасног отпада у близини једног изворишта. Хемијских 

удеса везаних за комуналну средину у току 2006. године је било 3, при чему су тровања 

животиња регистрована у 2 случаја. 

У току 2007. године, било је укупно 24 интервенција. Од наведеног броја, у 9 наврата 

акцидентне ситуације су биле везане за рад индустријских постројења и непрописно 

одлагање отпада, 7 за транспорт и 6 акцидентних ситуација за комуналну средину. 

Акцидент високог ризика по здравље људи и животну средину у 2007. години је био везан 

за експлозије и потпуно уништење магацина хемикалија, цурење бензина из вагон 

цистерне у композицији која је транспортовала нафтне деривате и искакање три вагона 

цистерни бутан гаса из композиције где су у оба ова случаја постојали ризици од значајне 

контаминације земљишта, подземних вода и материјалне штете. 

У току 2008. године, било је укупно 14 интервенција. У транспорту је било 4 акцидентне 

ситуације, од којих је једна била средњег ризика (искакање шест вагон цистерни и 

превртање две са пропан-бутаном). Регистровано је 4 хемијска 

1415.Г.ПР. 206

акцидента везаних за рад у индустријским комплексима код којих је један везан за појаву 

пожара и експлозије. У 2 случаја хемијски акциденти су били у вези са непрописним 

чувањем и манипулисањем отпадом при чему истичу акциденти везани за непрописно 

одлагање већих количина комерцијалних препарата истеклог рока трајања. Број 

акцидентне ситуације везане за комуналне површине је било 4, које су биле малог ризика. 

У 2009. години, од укупно 13, једина акцидентна ситуација у транспорту је била везане за 

авио саобраћај и робно-царински магацин при аеродрому (контаминација ваздуха 

пореклом од оштећене амбалаже и ослобођених хемикалија). Затим, 4 хемијска 

акцидента су била везана за рад у индустријским комплексима, од којих су три средњег 

ризика (појава експлозије и накнадног пожара на високонапонском трансформатору, 

пожар у погону сушаре угља и изливање хлороводоничне киселине у реку). У 3 случаја 

хемијски акциденти су били у вези са непрописним складиштењем, чувањем и 

манипулисањем отпадом, при чему је посебно истакнут акцидент везан за непрописно 

складиштење, чување и одлагање већих количина хемикалија и хемијског отпада на 

комплексу једног предузећа, у стамбеном окружењу. За комуналне површине било је 

везано 5 акцидентних ситуација, малог ризика. Као и претходних година, најчешће су 

везане за намерна тровања паса луталица, кућних љубимаца и домаћих животиња. 

У Табели 80 и на Графику 45 приказан је број хемијских акцидената на територији 

Београда у периоду од 2000–2009. године. 

Табела 80. Укупан број хемијских акцидената у периоду 2000–2009. године на територији 


Број акцидената по годинама 

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 

Транспорт - - - 6 4 5 3 6 4 1 

Индустрија - - - 7 5 6 6 7 4 4 

Непрописно 

одлагање - - - 6 6 6 4 9 2 3 

отпада 

На 

комуналним - - - 8 11 6 3 6 4 5 

површинама 

Укупно 

интервенција 

- 9 40 27 26 23 16 28 14 13 

* нема података за 2000. годину 

1415.Г.ПР. 207

45 

40 

35 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 

Графикон 45. Број акцидената по годинама 


− 

− 

− 

− 

− 

− 

− 

недовољна имплементација закона и прописа о управљању ризиком од удеса; 

непостојање система за управљање ризиком; 

недовољна координација међу учесницима у управљању ризиком (индустрије, 

надлежни органи и организације и др.); 

неправилно складиштење хемикалија и опасног отпада; 

недовољна технолошка дисциплина и обученост; 

слаба организација и спровођење превентивних мера, као и непажња и неправилно 

руковање хемикалијама и опасним отпадом; 

лоше стање саобраћајне инфраструктуре и средстава. 


− 

загађење земљишта, воде и ваздуха ослобађањем опасних материја. 

5.4 БУКА 

Бука је сваки звук изнад граничне вредности која се утврђује посебним прописом, с 

обзиром на време и место настанка у средини у којој људи бораве. Извор буке јесте сваки 

емитер нежељеног или штетног звука. То може да буде сваки уређај, средство за рад, 

саобраћајно средство, инсталација постројења, технолошки поступак, електроакустички 

уређај, људска активност, као и објекти који под одређеним околностима генеришу звук 

(угоститељски објекти, гараже, паркинг простори и др.). 

Када се ради о буци у урбаној средини, онда се за укупни ниво буке користи термин 

„укупни ниво комуналне буке“, као буку заједнице (комуне), коју она ствара својим 

(најчешће уобичајеним) активностима. 

Комунална бука представља укупни ниво нежељеног звука у датој ситуацији и у датом 

тренутку, и који се по правилу састоји од звука из више блиских и далеких извора. 

Комунална бука је изразито променљива величина, а у градским срединама 

1415.Г.ПР. 208

врло често потиче од саобраћаја као доминантног извора, као и од већих или мањих 

локалних извора (индустријски погони, угоститељски објекти, гараже, паркинг простори, 

као и кућни системи и уређаји), који често могу да се означе и као специфични извори који 

по правилу треба да буду обухваћени мерењем комуналне буке и да представљају њен 

саставни део. 

Законом о заштити од буке у животној средини („Сл. гласник РС”, број 36/09), створен је 

законски оквир да се област буке регулише на начин који је усклађен са важећим 

прописима ЕУ (Директива 2002/49/ЕС о процени и управљању буком у животној средини). 

Законом о заштити од буке у животној средини, уређују се: 

• субјекти заштите животне средине од буке; 

• мере и услови заштите од буке у животној средини; 

• мерење буке у животној средини; 

• приступ информацијама о буци; 

• надзор и друга питања од значаја за заштиту животне средине и здравље људи. 

5.4.1 Мерење комуналне буке 

У већим градовима врши се мониторинг буке на прометним раскрсницама, пошто у 

највећем броју случајева, бука потиче од саобраћаја. Градски завод за заштиту здравља, 

у Београду систематски мери ниво комуналне буке, 24 часовним мерењем на 30 

одабраних места, од којих су, према последњим подацима, на 27 места за дан и 28 места 

за ноћ забележени нивои који повремено прелазе граничне вредности прописане 

Правилником о дозвољеном нивоу буке („Сл. гласник РС”, број 54/92). 

Комунална бука може да се мери и опише преко различитих индикатора, а као индикатори 

за ову буку углавном се користе еквивалентни ниво L еq или неки од процентних нивоа L Н . 

На све добијене вредности нивоа буке примењен је важећи JUS U. Ј6.205 из 2007. године, 

који прописује допуштене нивое буке у појединим зонама. Вредности се крећу од 50 dB(А) 

за дан и 40 dB(А) за ноћ у зони за одмор и рекреацију, болнице и паркове, све до 70,2 

dB(А) (и за дан и за ноћ) у чисто индустријским деловима града (Табела 81.). 

Табела 81. Допуштени нивои буке по зонама намене 

Допуштени нивои комуналне буке 

(dB(А)) 

Зоне намене 

L еq 

Дан 

Ноћ 

I 

Подручје за одмор и рекреацију, 

болнице, велики паркови 

50 40 

II Туристичка подручја, мала и 

сеоска насеља, кампови и 

школске зоне 

50 45 

III Чисто стамбена подручја 55 45 

IV Пословно-стамбена подручја, 

дечја игралишта 

V Градски центар, зоне дуж 

аутопутева, магистралних и 

градских саобраћајница 

60 50 

65 55 

VI Индустријска зона 70 70 

1415.Г.ПР. 209

5.4.1.1 Резултати мерења 

Праћење нивоа буке током 10 година пружа обиље података за анализу. Мерења су 

обављана на исти начин, истом методологијом, што омогућава упоредну анализу 

резултата. На Слици 22 и Табели 82 приказана су мерна места на којима се врши 

контрола комуналне буке. 1 

Слика 22. Kарта мрежних места за контролу комуналне буке 

Табела 82. Мернa места за контролу комуналне буке у Београду 


Булевар деспота Стефана 122 

Арсенија Чарнојевића 119 

Благоја Паровића 63 

Борча, Беле Барток 26 

Бул. Краља Александра 69 


Гоце Делчева 2 

Далматинска 1 

Југ Богданова 2 



Карађорђева 23 

Зона 

Поред прометних саобраћајница 


Стамбена 



Индустријска 


Градски центар 



Рекреације 


1 Извор: Еколошки атлас Београда, 2002. година 

1415.Г.ПР. 210

Клинички центар, Вишеградска 26 Болничка 

Краљице Јелене 22 


Криволачка 5 


Kраљице Наталије 62 


Немањина 2 


Персиде Миленковић 9 


Похорска 4 


Радојке Лакић 15 


Стевана Филиповића 32 




Узун Миркова 2 


Војводе Богдана 1 


Војводе Степе 310 


Војводе Мишића 35 


Земун, Гимназија 

Школска 

Земун, Главна 14 


Земун, Угриновачка 147 


Форд - Грмеч 


(Извор: Квалитет животне средине града Београда, 2009. година, Градски завод за јавно 

здравље, Секретаријат за заштиту животне средине) 

Резултати мерења нивоа комуналне буке за дан и ноћ су приказани у Табели 83. за 

период од 2000-2010. године. Резултати показују да у зонама дуж прометних градских 

саобраћајница нивои буке прелазе дозвољену вредност како дању, тако и ноћу. Средњи 

дневни ниво је премашен за 0-10 dB(А), а средњи ноћни за 2-16 dB(А). 

1415.Г.ПР. 211

Табела 83. Меродавни нивои буке за дан и ноћ у периоду 2000–2010. за град Београд 

- 


Доба 

дана 

Година 

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 

Булевар деспота 

дан 80 73 73 75 75 65 68 66 68 75 82 

Стефана 122 ноћ 73 69 67 68 70 59 65 63 64 71 76 

Арсенија Чарнојевића дан - 70 68 67 68 67 68 70 68 68 66 

119 ноћ - 66 63 63 63 64 64 67 65 64 61 

Благоја 

дан 69 68 67 65 67 67 65 66 65 65 66 

Паровића 63 ноћ 64 63 59 59 59 59 59 60 60 60 62 

Борча, 

дан - 56 55 53 54 54 55 54 56 56 55 

Беле Барток 26 ноћ - 52 48 46 46 46 50 49 50 56 50 

Бул. Краља 

дан 68 66 64 63 65 63 64 62 69 70 69 

Александра 69 ноћ 64 62 59 61 61 60 60 54 66 67 60 


дан 56 53 55 55 55 52 56 50 50 63 66 

ноћ 53 53 49 50 47 45 49 46 47 60 54 

Гоце 

дан - 65 62 65 63 63 67 70 70 70 60 

Делчева 2 ноћ - 62 57 58 57 57 62 65 66 64 50 

Далматинска 1 

дан 76 69 68 66 65 63 64 63 68 65 65 

ноћ 67 63 64 61 56 56 57 54 57 61 59 

Зелени Венац 

дан 79 71 68 78 74 72 73 73 72 74 72 

ноћ 73 63 66 72 70 68 70 70 68 72 61 

Јурија 

дан 72 70 65 67 59 60 61 61 63 62 60 

Гагарина 193 ноћ 65 68 63 60 49 54 56 55 57 53 55 


дан - - - - 64 53 55 53 58 58 54 

ноћ - - - - 51 54 51 50 47 49 46 

Карађорђева 23 

дан - 67 64 63 64 63 75 75 74 74 73 

ноћ - 60 55 59 59 58 70 71 69 70 69 

Клинички центар 

дан - 56 57 57 55 57 57 56 54 55 58 

Вишеградска 26 ноћ - 49 46 50 46 48 50 48 49 49 50 

Краљице 

дан 64 64 62 62 61 61 63 69 62 62 64 

Јелене 22 ноћ 57 56 54 54 52 55 56 57 57 56 57 

Криволачка 5 

дан 79 75 73 73 69 73 75 74 75 76 74 

ноћ 73 70 66 70 63 69 71 70 71 72 70 

Народног фронта 66 

дан 76 69 67 68 67 66 67 67 62 71 66 

ноћ 63 67 62 64 62 60 63 64 65 67 64 

Немањина 2 

дан 75 72 67 73 70 70 71 70 67 71 70 

ноћ 68 56 68 64 64 64 66 66 56 67 66 

Персиде Миленковић 9 

дан - - - - 54 55 56 55 50 58 51 

ноћ - - - - 48 47 50 48 64 47 50 

Похорска 4 

дан - 66 64 59 65 59 64 65 59 63 66 

ноћ - 54 53 50 54 55 54 58 56 60 59 

Радојке Лакић 15 

дан 55 66 54 56 57 57 56 60 50 59 55 

ноћ 46 49 45 47 46 45 47 52 56 59 48 

Стевана Филиповића дан - 73 55 59 55 57 61 58 49 51 56 

32 ноћ - 69 45 51 50 52 52 55 66 65 49 


дан 68 68 65 65 64 67 67 66 60 65 66 

ноћ 62 60 56 58 52 59 61 60 65 60 57 

Узун Миркова 2 

дан 68 72 68 66 66 63 65 65 60 57 64 

ноћ 64 64 61 60 60 57 61 60 58 52 60 

Захумска 

дан 56 68 58 60 64 65 58 58 55 61 67 

ноћ 53 67 43 43 50 61 49 50 69 63 65 

Војводе 

дан 76 64 68 66 62 58 68 65 65 73 75 

Степе 64 ноћ 56 63 62 61 60 49 63 60 73 70 71 

Војводе 

дан 75 74 71 72 73 68 71 73 70 56 61 

Мишића 43 ноћ 71 71 66 69 68 63 68 70 56 46 51 

Земун, 

дан - - 52 57 57 71 57 56 49 74 73 

Гимназија ноћ - - 35 46 44 68 50 46 73 69 68 

Земун, 

дан 75 78 74 75 73 57 75 73 73 66 73 

Главна 28 ноћ 71 73 68 68 69 50 70 68 69 62 68 

Земун, Угриновачка дан - - 70 63 62 61 75 60 66 66 66 

147 

ноћ - - 64 53 54 55 70 54 61 62 61 

Форд - Грмеч 

дан - - - - - 55 60 54 57 61 59 

ноћ - - - - - 46 54 54 54 52 57 

1415.Г.ПР. 212


- застареле производне технологије; 

- стара возила са високом емисијом буке; 

- нередовно одржавање и сервисирање уређаја који могу бити извор буке 

(лифтови, подстанице и др.); 

- недоследност у просторном планирању у циљу одређивања зона које регулишу 

област буке; 

- неадекватно лоцирање индустријских постројења, занатских радњи и 

угоститељских објеката у урбаним зонама; 

- неажурирани прописи и недовољна примена стандарда у области буке; 

- недовољна контрола нивоа буке коју емитују моторна возила. 

Утицаји на животну средину: 

- угрожавање здравља људи, посебно деце; 

- нарушавање квалитета живота. 

Табела 84. SWOT анализа за област бука на подручју Београда 



• Законска регулатива усклађена са 

важећим прописима ЕУ 

• Мултидисциплинарни приступ 

решавању проблема 

• Просторно и функционално уређење 

саобраћајних површина 

• Постојање жутих трака намењених за 

јавни градски превоз 

• Недовољно изграђени капацитети за 

паркирање ван улица 

• Непоштовање грађевинских 

стандарда при изградњи пословно 

стамбених објеката 

• Недовољан број бициклистичких 

стаза 

• Недовољан број мерних места у 

широј градској зони 


Претње: 

• Квалитетнији јавни превоз 

• Планирање стамбених и 

индустријских зона 

• Примена закона о планирању и 

изградњи 

• Планирање саобраћаја 

• Подстицање алтернативних видова 

превоза 

• Виши ниво информисаности грађана 

по питању буке 

• Нелегална градња и недовољна 

покривеност урбанистичким 

плановима 

• Повећање моторних возила 

• Непостојање стандарда који одређује 

емисиони ниво буке при техничком 

прегледу возила 

1415.Г.ПР. 213

5.5 УТИЦАЈИ НА ВАЗДУХ 

Загађен ваздух је ваздух, који садржи било које загађујуће материје природног или 

антропогеног порекла. Највеће загађење ваздуха у Београду потиче од процеса 

сагоревања лигнита лошег квалитета и моторних горива. Термоенергетски објекти, 

објекти хемијске и металопрерађивачке индустрије, индивидуалне котларнице и 

ложишта, депоније отпада су главни стационарни извори загађења у Београду. 

У сектору саобраћаја извор загађења је пре свега велики број старих возила која 

користе оловни бензин и нискоквалитетна моторна горива (нпр. дизел гориво са 

високим процентом сумпора). 

Загађеност ваздуха је већа у подручјима где су лоцирана индустријска и 

термоенергетска постројења (Обреновац, Лазаревац,...), и у централној зони града, 

због великог интезитета саобраћаја. 

У енергетском сектору највећи загађивачи ваздуха су термоенергетски објекти код 

којих услед сагоревања лигнита који је основно гориво, долази до емисије чврстих 

честица пепела, емисије штетних гасова (сумпордиоксида, азотдиоксида и 

угљендиоксида) у атмосферу и од развејавања пепела са депонија. На почетку 21. 

века електране у Београду су емитовале чврсте честице пепела у количинама које 

су по неколико десетина пута веће од граничних дозвољених вредности. Од 2003. 

године почеле су активности на побољшању рада електрофилтера, а од 2004. и 

активности усаглашавања њиховог рада са захтевима европске регулативе 1 . 

Сумпорни и азотни оксиди настају приликом сагоревања лигнита у 

термоелектранама и из термоелектрана топлана, када се као енергент користи 

мазут. Повећање концентрација чађи у ваздуху на територији Београда је 

карактеристично за зимски период и грејну сезону, услед емисије из индивидуалних 

котларница и локалних ложишта. 

Емисије полихлорованих дибензо фурана и диоксина (PCDF/D), хексахлорбензена и 

полихлорованих бифенила настају као последица неконтролисаног сагоревања на 

сметлиштима, у постројењима за сагоревање фосилних горива и индустријским 

котловима, у хемијској индустрији, металургији и сл. Ова једињења настају услед 

непотпуног сагоревања у термичким процесима у којима учествује органска материје 

и хлор. Прелиминаран инвентар полихлорованих дибензо фурана и диоксина 

(PCDF/D) је саставни део Инвентара POPs хемикалија у оквиру Националног плана 

за имплементацију Стокхолмске конвенције. У току 2010. године усвојена је Уредба 

о методологији прикупљања података за национални инвентар ненамерно 

испуштених дуготрајних органских загађујућих супстанци ("Службени гл. РС", бр. 

76/10). 

Слика 23. Квалитет ваздуха у топлоклиматским зонама на територији града 

Београда. 2 

1 Директивa о великим ложиштима 2001/80/ЕС 

2 Извор: Еколошки атлас Београда 

1415.Г.ПР. 214

Вредности у четвртој и петој класи карактеришу загађен ваздух. За називе класа 

одабрани су "ОДЛИЧАН", "ДОБАР", "ПРИХВАТЉИВ", "ЗАГАЂЕН" и "ЈАКО ЗАГАЂЕН". 

Ради лаког препознавања појединих класа квалитета ваздуха, свака се означава 

карактеристичном бојом, Табела 85. 

Табела 85: Дефиниција привременог Индекса квалитета ваздуха AQ _S_07 

ГВИ_дан 

μg/m 3 

ОЦЕНА ОДЛИЧАН ДОБАР ПРИХВАТЉИВ ЗАГАЂЕН 

ЈАКО 

ЗАГАЂЕН 

Индекс 

AQI_S_07 

0-24 26-50 51-75 75-100 >100 

150 1 SO 2 0-35 36-75 76-150 151-250 >250 

85 NO 2 0-20 21-43 44-85 86-150 >150 

120 PM10 0-30 16-60 61-120 121-250 >250 

На основу дугогодишњих резултата мерења и анализе загађујућих материја у Београду, 

могу се јасно издвојити зоне са различитим нивоима загађености ваздуха. На Слици 23. 

приказан је квалитет ваздуха у Београду по топоклиматским зонама града. 

На основу вредности индекса квалитета AQI1, AQI2 , AQI3 ваздух на подручју ужег 

центар града и Новог Београда је окарактерисан као веома нездрав или нездрав. 

Разлози за овакво стање ваздуха у Београду су пре свега велики интезитет саобраћаја у 

централним градским зонама и непостојање стратешких и планских документа којима се 

регулише област заштите животне средине и одрживог коришћења природних ресурса. 

Учсеталост класа квалитета ваздуха у Београду у 2006., 2007. и 2008. години израчуната 

на основу привременог индекса квалитета ваздуха приказана је на Графикону 46. 

60 

50 

Учесталост, % 

40 

30 

20 

10 

2006 

2007 

2008 

0 

одличан добар прихватљив загађен јако загађен 

Графикон 46. Учесталост класа квалитета ваздуха у Београду у периоду од 2006-2008. 

године 2 

1 Днeвна ГВИ за сумпордиоксид прописана Уредбом о условима за мониторинг и захтевима за 

квалитет ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 11/10 и бр. 75/10) износи 125 μg/m 3 

2 AQ in Serbia- SEPA’s review (www.sepa.gov.rs) 

1415.Г.ПР. 216

У 2009. години усвојен је нови Закон о заштити ваздуха („Сл. гласник РС“ бр. 36/09). Овим 

законом успоставља се јединствен систем праћења и контроле нивоа загађења ваздуха и 

одржавање базе података о квалитету ваздуха. Прецизно су утврђене надлежности у 

успостављању државне и локалних мрежа, услови под којима се може вршити 

мониторинг, као и обавеза надлежних органа да све релевантне податке о квалитету 

ваздуха, прописане у Уредби о захтевима квалитета ваздуха 1 , доставе Агенцији 2 и ставе 

на увид јавности. Уредба о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух 

("Сл. гласник РС", број 71/10) је од посебног значаја за индустрију, јер дефинише ГВЕ 

загађујућих материја у ваздух из стационарних извора, начин, поступак, учесталост и 

методологију мерења емисија загађујућих материја, критеријуме за успостављање 

мерних места за мерење емисија, поступак вредновања резултата мерења емисија и 

усклађеност са прописаним нормативима, садржај извештаја о извршеним мерењима 

емисија и билансу емисије, начин достављања података о емисијама за потребе 

информационог система и рокове достављања података, дозвољена прекорачења 

граничних вредности емисија загађујућих материја за одређени период и поступање у 

испуњавању обавеза које произилазе из утврђених максималних националних емисија. 

Овим је започет процес усклађивања домаће законске регулативе са Директивама ЕУ. 

Један од узрока лошег стања квалитета ваздуха у Београду је слаба интеграција 

политике заштите животне средине у политике развоја других сектора, а постојеће 

секторске стратегије нису у довољној мери усаглашене када је у питању заштита животне 

средине. Нису дефинисанае подстицајне економске мере за смањење емисија 

загађујућих материја у ваздух. 

Загађење ваздуха из тачкастих извора је последица застарелих технологија, недостатка 

постројења за пречишћавање ваздуха и ниске ефикасности постојећих дотрајалих 

постројења у сектору енергетике и индустрије и лошег квалитет горива за грејање. 

Прописане граничне вредности емисије у ваздух су нереалне, имајући у виду застареле 

технологије и недостатак уређаја за пречишћавање ваздуха у индустријском и 

енергетском сектору. Узроци загађења ваздуха из моторних возила су лош квалитет 

моторног горива (оловни бензин), употреба старих возила која се лоше одржавају. 

Припрема прецизног инвентара емисија загађујућих материја, гасова са ефектом 

стаклене баште, као и ненамерно испуштених POP's хемикалија је још увек у почетној 

фази, а обим расположивих података је недовољан. 


- застарела технологија, ниска енергетска ефикасност и недостатак постројења за 

пречишћавање гасова у индустријском и енергетском сектору; 

- недовољна примена најбољих доступних техника (BАТ) у индустрији и енергетици; 

- лош квалитет фосилних горива у термоенергетским постројењима 

- концентрисаност (распоред у простору) термоенергетских објеката који као гориво 

користе лигнит; 

- лош систем контроле сагоревања у термоенергетским постројењимa; 

- велика фреквенца саобраћаја у урбаним градским зонама 

- лош квалитет моторног горива; 

- старост и неадекватно одржавање возила и широко распрострањена употреба старих 

возила; 

- непостојање националног инвентара гасова са ефектом стаклене баште; 

- непостојање релевантних планских докумената у области климатских промена; 

1 Уредба о условима за мониторинг и захтевима за квалитет ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 11/10 и 

бр. 75/10) 

2 Агенција за заштиту животне средине – Министарство животне средине и просторног планирања 

Републике Србије 

1415.Г.ПР. 217

- непотпун мониторинг емисије и нивоа загаћујућих материја у ваздуху; 

- недостатак подстицајних економских мера за смањење емисија у ваздух; 

- непотпун регистар емисија загађујућих материја у ваздух; 

- непотпуна реализација пројекта Националног плана за искључивање из употребе 

HCFC (хлорфлуороугљоводоника) у Републици Србији; 

- недовољна обука сервисних техничара у циљу спречавања испуштања супстанци које 

оштећују озонски омотач; 

- непостојање центара за прикупљање, обнављање и обраду супстанци које оштећују 

озонски омотач. 


- загађење ваздуха у подручјима где су лоцирана термоенергетска и индустријска 

постројења узроковано емисијом (SО 2 , NОx, CО, CО 2 , PAH, таложних материја, чађи, и 

др.); 

- загађење ваздуха у ужој градској зони и у близини прометних саобраћајница 

узроковано испуштањем гасова из моторних возила (NОx, SО 2 , приземни озон, олово, 

честице, CО, CО 2 и др.); 

- високе концентрације чађи и суспендованих честица у ваздуху у време грејне сезоне 

услед емисије из градских и индивидуалних котларница и ложишта у домаћинствима; 

- загађење ваздуха проузроковано неконтролисаним горењем на сметлиштима, 

паљењем пољопривредних површина након жетве и др. (емисија PCDF/D и других 

гасова); 

- емисије супстанци које оштећују озонски омотач приликом сервисирања расхладних 

уређаја које их садрже. 

5.6 ЈОНИЗУЈУЋА И НЕЈОНИЗУЈУЋА ЗРАЧЕЊА 

Електромагнетна зрачења као и јонизујућа и нејонијузућа зрачења, када је у питању 

квалитет живота људи, могу се посматрати са два аспекта. Први је њихов утицај на развој 

људске заједнице, а други је њихов утицај на здравље људи. Данашња цивилизација 

увелико користи електромагнетне таласе и поља у читавом низу технологија. Тако су 

комуникације, радио и телевизија, електрична енергија, транспорт, медицина, рачунари, 

засновани на елекромагнетним пољима и електромагнетним зрачењима. Тај напредак је 

омогућио људима висок квалитет живота, који се до пре само једног века није могао ни 

замислити. Продор у свемир и његово изучавање незамисливи су без електромагнетних 

таласа, као и продор у свет микрочестица. Њихов допринос развоју савремене 

цивилизације је од изузетног значаја. 

Јонизујућа зрачења су електромагнетска или честична зрачења која могу да јонизују 

материју, чија је енергија већа од 12,4 eV, односно таласна дужина мања од 100 nm или 

учестаност већа од 3x10 15 Hз. Јонизујућа зрачења могу да изазову оштећења ћелија 

живих организама. 

Проблематика заштите од јонизујућих зрачења и нуклеарне сигурности је међуресорна и 

обухвата проблеме који су у домену министарстава задужених за област науке, заштите 

животне средине, здравља, унутрашњих послова и одбране. Усвајањем Закона о заштити 

од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности („Сл. гласник РС”, бр. 36/09), извршена 

је хармонизација прописа у овој области са прописима Европске уније. Овим Законом 

створен је правни основ за оснивање независног регулаторног тела - Агенције за заштиту 

од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Републике Србије. 

Осим наведеног, усвајање закона има за циљ и пооштравање режима нуклеарне и 

радијационе сигурности и постизање нивоа који може да одговори повећаним захтевима 

сигурности који су настали као последица значајних промена у свету током последњих 

1415.Г.ПР. 218

година. Сем тога, било је потребно обезбедити законски основ за формирање независног 

регулаторног тела, тј. Агенције, чиме се повећава ефикасност контроле и надзора над 

безбедном применом извора јонизујућих зрачења и дефинисање правног основа за 

успостављање државне инфраструктуре неопходне за спровођење овог Закона и вршење 

ефикасног надзора над применом мера које он прописује. 

На основу прописаних одредби Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној 

сигурности, Влада је донела Одлуку о оснивању Јавног предузећа за управљање 

нуклеарним објектима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 50/09) и Одлуку о 

оснивању Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије („Сл. 

гласник РС”, бр. 76/09). 

Систематско праћење садржаја радиоактивних материја у животној средини обавља 

Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“, Београд. Праћење 

радиоактивности врши се у последњих 40 година. У периоду од 1996. године до данас 

спроводи се у складу са Одлуком о систематском испитивању садржаја радионуклида у 

животној средини („Службени лист СРЈ“, број 45/97). 

На подручју града Београда, посебан проблем представља привремено смештање 

радиоактивног отпада у Институту за нуклеарне науке „Винча“. Радиоактивни отпад се 

налази у чврстом и течном стању, а постојећи капацитети нису довољни за прихватање 

нових количина у периоду дужем од три године. Потребно је посебно поменути да се 

складиштење отпада не врши се у складу са законским прописима. Решавање проблема 

ислуженог радиоактивног горива преузима Јавно предузеће за управљање нуклеарним 

објектима, а на основу уговора који је раније потписан са представницима три руске 

компаније. Праћење радиоактивности на подручју града Београда обавља Институт за 

медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Резултати извршених мерења за период 

од 2000. до 2009. године приказани су у наредним табелама. 

1415.Г.ПР. 219

Табела 86. Подаци о мерењу радиоактивности у животној средини на подручју града Београда у 2000. години 

Величина 

Вредност 

Јачина апсорбоване дозе гама зрачења у ваздуху - од 0.08 до 0.17 μGy/h 

на висини 1 m изнад површине тла мерена - средња годишња вредност 0.09 μGy/h 

континуирано у Београду (околина Института) 

Гамаспектрометријска анализа композитних 

месечних узорака ваздуха и падавина 

Активност у речним водама 

Активност радионуклида у млеку и другим 

прехрамбеним производима из пољопривредних 

комбината и индивидуалне производње (регион 

Београда) 

Активност радионуклида у узорцима земљишта 

Мерење концентрације радона у становима 

- активност 137 Cs у ваздуху – испод граница детекције 

- активност 137 Cs у падавинама од < 0.4 Bq/m 2 (јун) до 0.93 Bq/m 2 (септембар) 

- активност 7 Be ваздуху – од 0.481 до 1.79 mBq/m 2 

- активност 7 Be у падавинама од < 5.4 Bq/m 2 (март) до 101 Bq/m 2 (септембар) 

потиче од природних радионуклида (углавном 40 К), активност дугоживећих радионуклида 

вештачког порекла ( 137 Cs) је испод граница детекције 

- активност 137 Cs у млеку од < 0.02 Bq/l до 0.08 Bq/l 

- активност природних радионуклида у млеку је испод граница детекције, изузев 40 К, чија се 

активност кретала од 27 до 69 Bq/l 

- средња годишња вредност за активност 90 Sr у млеку износила је 0.051 Bq/l, месечне 

вредности су се кретале од 0.027 Bq/l до 0.087 Bq/l 

- активност 137 Cs у узорцима поврћа, воћа, житарица и сточној храни је значајно ниска 

- активност 7 Be у узорцима хране кретала се од < 0.02 Bq/kg до 0.08 Bq/kg у салати 

- активност радионуклида вештачког порекла потиче од Чернобиљског акцидента ( 137 Cs) 

- активност радионуклида природног порекла налази се у границама просечних вредности за 

испитиване регионе у Србији 

- однос активности 238 U и 235 U у мереним узорцима одговара њиховом односу у природном 

урану 

- присуство осиромашеног уранијума није утврђено 

- концентрација радона у 100% станова је мања од 200 Bq/m 3 што је у границама просечне 

вредности за станове. 

Извор: „Извештај радиоактивност животне средине у Београду у 2000. години“, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“, 


1415.Г.ПР. 220




Јачина апсорбоване дозе гама зрачења у ваздуху на висини - од 0.079 до 0.120 μGy/h 

1 m изнад површине тла мерена континуирано у Београду - средња годишња вредност 0.0856 μGy/h 

(околина Института) 

Гамаспектрометријска анализа композитних месечних 

узорака ваздуха и падавина 


- активност 137 Cs у падавинама од < 0.07 Bq/m 2 до 0.28 Bq/m 2 (мерно место Зелено 

брдо) 


- активност 7 Be у падавинама од < 5.4 Bq/m 2 до 194.1 Bq/m 2 

40 К), активност дугоживећих 

Активност у речним водама потиче од природних радионуклида (углавном 

радионуклида вештачког порекла ( 137 Cs) је испод граница детекције 

Активност у 

- активност 137 Cs у води за пиће је испод граница детекције 

води за пиће 

Активност радионуклида у млеку и другим прехрамбеним 

производима из пољопривредних комбината и 

индивидуалне производње (регион Београда) 

Активност радионуклида у узорцима земљишта и седименту 



- активност природних радионуклида у млеку је испод граница детекције, изузев 40 К, 

чија се активност кретала од 38 до 68 Bq/l 




- активност 7 Be у узорцима хране кретала се од < 0.4 Bq/kg до 3.2 Bq/kg 

- активност радионуклида вештачког порекла потиче од Чернобиљског акцидента 

( 137 Cs) и у седименту се кретала од 18.2 до 39 Bq/kg суве материје 

- активност 137 Cs у необрадивом земљишту од 4.9 Bq/kg до 10.5 Bq/kg 

- активност 137 Cs у обрадивом земљишту од 7.0 Bq/kg до 10.2 Bq/kg 

- активност радионуклида природног порекла налази се у границама просечних 

вредности за испитиване регионе у Србији 

- однос активности 238 U и 235 U у мереним узорцима одговара њиховом односу у 

природном урану 


- концентрација радона у 85.1% станова је мања од 200 Bq/m 3 што је у границама 

просечне вредности за станове. 



1415.Г.ПР. 221










- активност 137 Cs у падавинама – испод граница детекције 


- активност 7 Be у падавинама од 13 Bq/m 3 до 126 Bq/m 3 (мерно место Карађорђев 

парк) а у мерном месту Зелено брдо од 5.6 Bq/m 3 до 210 Bq/m 3 



радионуклида вештачког порекла ( 137 Cs) је испод граница детекције 


- α и β активност у пијаћим водама показује да се оне могу користити за пиће 










- средња годишња вредност за активност 90 Sr у млеку износила је 0.048 Bq/l, 

месечне вредности су се кретале од 0.018 Bq/l до 0.075 Bq/l 



( 137 Cs) и у седименту се кретала од 5.8 до 90 Bq/kg суве материје 

- активност 137 Cs у необрадивом земљишту од 5.6 Bq/kg до 23 Bq/kg 

- активност 137 Cs у обрадивом земљишту од 6.0 Bq/kg до 8.27Bq/kg 






Мерење концентрације радона у становима - концентрација радона у 70% станова је мања од 200 Bq/m 3 што је у границама 




1415.Г.ПР. 222











- активност 90 Sr у ваздуху – од 7.7 до 17.1 μBq/m 3 


- активност 7 Be у падавинама - од 17 до 208 Bq/m 2 (мерно место Карађорђев парк) а у 

мерном месту Зелено брдо од 4.2 Bq/m 3 до 67 Bq/m 3 

- максимална специфична активност 7 Be у падавинама у Обреновцу је 21 Bq/m 2 , а у 

Лазаревцу 28 Bq/m 2 

- специфична активност 90 Sr у падавинама - кретала се од < 0.11 до 2.05 Bq/m 2 

(мерно место Карађорђев парк), од < 0.11 до 1.63 Bq/m 2 (мерно место Зелено брдо), 

од < 0.11 до 0.51 Bq/m 2 у Лазаревцу и од < 0.11 до 0.19 Bq/m 2 у Обреновцу 



радионуклида вештачког порекла ( 137 Cs и 90 Sr) је испод граница детекције 









- активност 90 Sr у води за пиће кретала се од < 0.37 до 6.0 Bq/ m 3 







- активност радионуклида вештачког порекла потиче од Чернобиљског акцидента и за 

137 Cs у седименту се кретала од 10 до 41 Bq/kg,а за 90 Sr од 0.06 до 1.0 Bq/kg суве 

материје 


- активност 137 Cs у обрадивом земљишту од 2.1 Bq/kg до 88 Bq/kg 

- активност 90 Sr у необрадивом земљишту од < 0.037 Bq/kg до 0.74 Bq/kg 

- активност 90 Sr у обрадивом земљишту од од < 0.037 Bq/kg до 1.99 Bq/kg 




1415.Г.ПР. 223




- концентрација радона у 76.7% станова је мања од 200 Bq/m 3 што је у границама 












- активност 137 Cs у ваздуху – у веома ниским нивоима 




- активност 7 Be у падавинама - од < 5.3 до 183 Bq/m 2 (мерно место Карађорђев парк) 

а у мерном месту Зелено брдо од 0.8 Bq/m 2 до 215 Bq/m 2 

- специфична активност 7 Be у падавинама у Обреновцу кретала се од < 9.0 до 36 

Bq/m 2 , а у Лазаревцу специфичне активности биле су испод граница детекције 

- специфична активност 90 Sr у падавинама кретала се од 0.23 до 2.97 Bq/m 2 (мерно 

место Карађорђев парк), од < 0.011 до 0.17 Bq/m 2 (мерно место Зелено брдо), од < 

0.11 до 1.06 Bq/m 2 у Лазаревцу и од < 0.11 до 0.77 Bq/m 2 у Обреновцу 



радионуклида вештачког порекла ( 137 Cs и 90 Sr) је у значајно ниским нивоима 














- активност 137 Cs и 90 Sr у узорцима поврћа, воћа, житарица и сточној храни је значајно 

ниска 

1415.Г.ПР. 224

Активност радионуклида у узорцима земљишта и седименту - активност радионуклида вештачког порекла потиче од Чернобиљског акцидента и за 

137 Cs у седименту се кретала од 20.9 до 96.9 Bq/kg, а за 90 Sr од 0.17 до 0.94 Bq/kg 

суве материје 



- активност 90 Sr у необрадивом земљишту од 0.1 Bq/kg до 1.97 Bq/kg 







- концентрација радона је у границама просечне вредности за станове. 

Извор података: „Извештај радиоактивност животне средине у Београду у 2004. години“, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир 

Карајовић“, Београд 




Јачина апсорбоване дозе гама зрачења у ваздуху на висини 

1 m изнад површине тла мерена континуирано 

- од 0.075 до 0.133 μGy/h 

- средња годишња вредност 0.0831 μGy/h 

Гамаспектрометријска анализа композитних месечних - активност 137 Cs у ваздуху – у веома ниским нивоима 



- активност 90 Sr у ваздуху – од < 1 до 3.42 μBq/m 3 


- активност 7 Be у падавинама - од 12.2 до 331 Bq/m 2 (мерно место Карађорђев парк) а 

у мерном месту Зелено брдо од 1.41 Bq/m 2 до 147.3 Bq/m 2 

- специфична активност 7 Be у падавинама у Обреновцу кретала се од < 4.6 до 26.4 

Bq/m 2 , а у Лазаревцу специфичне активности биле су од < 4.4 до 20 Bq/m 2 


место Карађорђев парк), од 0.016 до 1.62 Bq/m 2 (мерно место Зелено брдо), од < 0.16 

до 2.39 Bq/m 2 у Лазаревцу и од 0.12 до 1.55 Bq/m 2 у Обреновцу 








- активност 90 Sr у води за пиће кретала се од < 2 до 5.13 Bq/ m 3 

1415.Г.ПР. 225








чија се активност кретала од 49.1 до 65.5 Bq/l 




ниска 


137 Cs у седименту се кретала од 5.8 до 42.2 Bq/kg, а за 90 Sr од 0.10 до 0.71 Bq/kg суве 

материје 




















- активност 137 Cs у ваздуху – у веома ниским нивоима 




- активност 7 Be у падавинама - од 11.0 до 57.9 Bq/m 2 (мерно место Карађорђев парк) 

а у мерном месту Зелено брдо од < 0.9 Bq/m 2 до 190 Bq/m 2 

- специфична активност 7 Be у падавинама у Обреновцу кретала се од < 6.2 до 37 

Bq/m 2 , а у Лазаревцу специфичне активности биле су од < 6.0 до 28.4 Bq/m 2 

1415.Г.ПР. 226


место Карађорђев парк), од 0.045 до 1.16 Bq/m 2 (мерно место Зелено брдо), од 0.169 

до 1.23 Bq/m 2 у Лазаревцу и од 0.157 до 1.17 Bq/m 2 у Обреновцу 






производима из пољопривредних комбината и индивидуалне 

производње (регион Београда) 




- активност 90 Sr у води за пиће кретала се од 1.23 до 7.57 Bq/ m 3 







ниска 

Активност радионуклида у узорцима земљишта и седименту - активност радионуклида вештачког порекла потиче од Чернобиљског акцидента и за 


















Јачина апсорбоване дозе гама зрачења у ваздуху на висини 

1 m изнад површине тла мерена континуирано у Београду 

- од 0.075 до 0.2 μGy/h 

- средња годишња вредност 0.0846 μGy/h 


Гамаспектрометријска анализа композитних месечних - активност 137 Cs у ваздуху – од 0.46 до 1.77 μBq/m 3 

1415.Г.ПР. 227






у мерном месту Зелено брдо од 4.25 Bq/m 2 до 260 Bq/m 2 

- специфична активност 7 Be у падавинама у Обреновцу кретала се од




Јачина апсорбоване дозе гама зрачења у ваздуху на висини - од 78 до 143 nSv/h 

1 m изнад површине тла мерена континуирано у Београду - средња годишња вредност 84.6 nSv/h 




- активност 137 Cs у ваздуху – од < 0.22 до 2.05 μBq/m 3 





у мерном месту Зелено брдо од 5.32 Bq/m 2 до 120 Bq/m 2 

- специфична активност 7 Be у падавинама у Обреновцу кретала се од < 3.4 до 28.1 

Bq/m 2 , а у Лазаревцу специфичне активности биле су од 1.97 до 33.6 Bq/m 2 

- специфична активност 90 Sr у падавинама кретала се од < 0.14 до 4.18 Bq/m 2 (мерно 

место Карађорђев парк), од < 0.013 до 1.47 Bq/m 2 (мерно место Зелено брдо), од < 

0.11 до 2.3 Bq/m 2 у Лазаревцу и од < 0.11 до 0.89 Bq/m 2 у Обреновцу 












- активност 90 Sr у води за пиће кретала се од 0.24 до 5 Bq/ m 3 





месечне вредности су се кретале од < 0.008 Bq/l до 0.058 Bq/l 


ниска 




- активност 137 Cs у необрадивом земљишту од 2 Bq/kg до 63.7 Bq/kg 



- активност 90 Sr у обрадивом земљишту од од 0.125 Bq/kg до 0.69 Bq/kg 



1415.Г.ПР. 229










Јачина апсорбоване дозе гама зрачења у ваздуху на висини 1 m - од 77 до 111 nSv/h 

изнад површине тла мерена континуирано у Београду (околина - средња годишња вредност 84.3 nSv/h 

Института) 

Гамаспектрометријска анализа композитних месечних узорака 

ваздуха и падавина 

Активност у речним водама 

Активност у води за пиће 


производима из пољопривредних комбината и индивидуалне 

производње (регион Београда) 


- активност 137 Cs у ваздуху – од < 0.2 до 2.06 μBq/m 3 




- активност 7 Be у падавинама - од 6.8 до 99.1 Bq/m 2 (мерно место Карађорђев 

парк) а у мерном месту Зелено брдо од 2.7 Bq/m 2 до 100 Bq/m 2 

- специфична активност 7 Be у падавинама у Обреновцу кретала се од < 4.8 до 

37.9 Bq/m 2 , а у Лазаревцу специфичне активности биле су од < 2.9 до 45.6 Bq/m 2 

- специфична активност 90 Sr у падавинама кретала се од < 0.13 до 2.67 Bq/m 2 

(мерно место Карађорђев парк), од < 0.013 до 0.32 Bq/m 2 (мерно место Зелено 

брдо), од < 0.11 до 1.49 Bq/m 2 у Лазаревцу и од < 0.13 до 2.42 Bq/m 2 у Обреновцу 

потиче од природних радионуклида (углавном 40 К), активност дугоживећих 






- активност природних радионуклида у млеку је испод граница детекције, изузев 

40 К, чија се активност кретала од 34.8 до 62.1 Bq/l 


месечне вредности су се кретале од < 0.009 Bq/l до 0.025 Bq/l 

- активност 137 Cs и 90 Sr у узорцима поврћа, воћа, житарица и сточној храни је 

значајно ниска 


1415.Г.ПР. 230

и за 137 Cs у седименту се кретала од 2.2 до 39.2 Bq/kg, а за 90 Sr од 0.09 до 0.24 

Bq/kg суве материје 




- активност 90 Sr у обрадивом земљишту од од 0.16 Bq/kg до 0.86 Bq/kg 









1415.Г.ПР. 231

На основу резултата мерења радиоактивности животне средине у периоду од 2000. 

до 2009. године, може се закључити да се активност како природних, тако и 

вештачких радионуклида, кретала у ниским нивоима промене основног фона 

активности. 

Активност вештачких радионуклида ( 137 Cs и 

90 Sr), који потичу углавном од 

Чернобиљског акцидента, у прехрамбеном циклусу у Београду су у ниским нивоима. 

Ефективна доза зрачења за становништво од вештачких радионуклида, унета 

ингестијом, значајно је испод препоручене годишње границе примљене дозе за 

појединца из становништва. Према Правилнику о границама излагања јонизујућим 

зрачењима („Службени лист СРЈ“, бр. 32/98), препоручена граница износи 1 

mSv/god. и односи се на збир одговарајућих доза од спољашњег излагања и 

очекиване ефективне дозе унутрашњег излагања за период од годину дана. 

Нејонизујућа зрачења су електромагнетска зрачења која имају енергију мању од 

12,4 eV. Она обухватају: ултраљубичасто зрачење (таласне дужине 100-400 nm), 

видљиво зрачење (таласне дужине 400-780nm), инфрацрвено зрачење (таласне 

дужине 780nm - 1mm), радио-фреквенцијско зрачење (фреквенције 10kHз - 300GHз), 

елетромагнетска поља ниских фреквенција (фреквенције 0 - 10kHз) и ласерско 

зрачење. 

Нејонизујућа зрачења обухватају и ултразвук или звук чија је фреквенција већа од 

20 kHз, иако се не ради о електромагнетном зрачењу. По дефиницији извор 

нејонизујућих зрачења је уређај, инсталација или објекат који емитује или може да 

емитује нејонизујуће зрачење. 

Изворе нејонизујућег зрачења срећемо у свакодневном животу, почев од простора у 

коме живимо и радимо, до савремених средстава комуникације. 

Усвајањем Закона о заштити од нејонизујућих зрачења („Сл. гласник РС”, бр. 36/09), 

уређени су услови и мере заштите здравља људи и заштите животне средине од 

штетног дејства нејонизујућих зрачења у коришћењу извора нејонизујућих зрачења. 

Закон о заштити од нејонизујућих зрачења базиран је на досадашњим сазнањима из 

области заштите од нејонизујућих зрачења и на подацима о регулативи и њеном 

садржају из ове области земаља Европске уније и других земаља. 

Зоне повећане осетљивости на нејонизујућа зрачења јесу: подручја стамбених зона 

у којима се особе могу задржавати и 24 сата дневно; школе, домови, предшколске 

установе, породилишта, болнице, туристички објекти, као и дечија игралишта. 

Република Србија има овлашћене институције за обављање мерења у области 

нејонизујућих зрачења. Мониторинг извора нејонизујућих зрачења на подручју града 

Београда није организован, а мерења се врше само по захтевима заинтересованих 

правних и физичких лица. 


- неадекватна мрежа мониторинга радиоактивности; 

- непостојање базе података о изворима јонизујућих и нејонизујућих зрачења; 

- непостојање Плана за заштиту од јонизујућих зрачења; 

- непрописно коришћење извора јонизујућег и нејонизујућег зрачења; 

- непрописно складиштење и недостатак капацитета за одлагање радиоактивног 

отпада; 

- неадекватна гранична контрола радиоактивности при увозу, извозу и транзиту 

робе;

- не уклоњени извори јонизујућих зрачења из радиоактивних громобрана, 

напуштени извори у индустрији и извори откривени у металном отпаду; 

- непотпуна контрола концентрације радона у затвореном простору и непостојање 

мапе радона; 

- непостојање Плана за деловање у ванредном догађају; 

- непостојање мониторинга у области нејонизујућих зрачења. 


- локална контаминација проузрокована неправилним складиштењем 

радиоактивног отпада. 1 

Табела 96. SWOT анализа за област јонизујућа и нејонизујућа зрачења на подручју 




• Усвајање Закона о заштити од 

јонизујућих зрачења и нуклеарној 

сигурности 

• Усвајање Закона о заштити од 

нејонизујућих зрачења 

• Недостатак планских докумената 

(План за деловање у ванредном 

догађају и План за заштиту од 

јонизујућих зрачења) 

• Знатан недостатак инфраструктуре у 

области животне средине (третман и 

одлагање радиоактивног отпада); 

• Локална загађења вода, земљишта и 

ваздуха услед неадекватног 

управљања радиоактивним 


• Непотпун мониторинг јонизујућег 

зрачења 

• Не постоји мапа радона 

• Не постоји мониторинг нејонизујућег 



Претње: 

• Забрана изградње нуклеарних 

електрана 

• Извоз радиоактивног отпада 

• Угрожавање здравља људи 

• Штетно деловање на животну 


1 Извор: Национални програм заштитe животне средине 

233

5.7 УТИЦАЈ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ЗДРАВЉЕ 

Везу између квалитета животне средине и људског здравља није једноставно 

утврдити због великог броја других фактора који утичу на људско здравље. Нагли 

пораст еколошких проблема и њихова реална претња опстанку биљног, 

животињског и људског друштва, наметнуло је потребу да се ова изузетно значајна 

област правно уреди и осанкционише. Данас се готово ништа не може замислити 

без примене напредне информационе технологије која је управо последица 

правилне употребе знања у процесима истраживања и развоја еколошког 

образовања у систему здравства. Еколошко образовање има задатак да подигне 

критичку свест људи о нужности очувања и унапређивања здраве, еколошки чисте 

средине, примерене и достојне човека, и да их упозна са последицама технолошког 

развоја и његовог неконтролисаног утицаја на еколошки систем и здравље људи. 

Већина загађујућих материја има негативни утицај на здравље људи, нарочито 

азотни оксиди (NОx), испарљива органска једињења (VOC), озон и SО 2 . Највише 

забрињава смог током зимских или летњих временских прилика без ветра, када су 

концентрације загађујућих материја и њихов утицај на здравље изузетно велики. 

Све интензивнији саобраћај, а посебно градски саобраћај постају главни извори 

емисија олова, чађи, сумпор-диоксида и азотних оксида. Праћење података из 2003. 

године показује да је концентрација олова у ваздуху у Београду била 5,6 пута на 

појединим местима већа него што је максимална дозвољена вредност. Према 

подацима из 2007. године у Београду је концентрација олова у ваздуху мерена на 12 

мерних места. На три мерна места просечне вредности на годишњем нивоу биле су 

испод граничне вредност имисије (ГВИ). Највиша просечна вредност концентрације 

олова била је 1,73 пута већа од ГВИ и измерена је на једном мерном месту. 

Повишена концентрација олова може да се пренесе у ланац исхране преко 

контаминације земљишта и пољопривредних усева дуж главних саобраћајница. 

Процењује се да три милиона људи умре сваке године од аерозагађења (5% свих 

умрлих у свету). Многе Студије указују на директну везу између стопа морталитета и 

дневне концентрације таложних честица величине мање од 10 микрона. Просечна 

дужина трајања живота може бити значајно редукована због високог нивоа 

аерозагађења. Око 30-40% оболелих од астме и 20-30% оболелих од респираторних 

болести, доводи се у везу са загађењем ваздуха. 

Аерозагађење утиче неповољно на биљни и животињски свет, доводи до 

контаминације воде, па тако индиректно делује на здравље људи. 

Неправилно управљање отпадом, штетно утиче на здравље људи и ствара 

епидемиолошки ризик (посебно од медицинског и другог опасног отпада), 

контаминацију извора снабдевања водом и емисију веома канцерогених диоксина 

који могу настати паљењем отпада на сметлиштима. 

Хигијенски неисправна вода за пиће (пестициди или тешки метали који се могу наћи 

у води), доводи до поремећаја дигестивног система, хроничних и инфективних 

болести, док лош квалитет површинских вода (воде у којима су присутне плаво 

зелене алге), ако се користи у рекреативне сврхе може да представља претњу 

људском здрављу, изазивајући иритацију коже и очију. Резимирајући штетан утицај 

фактора животне средине на здравље људи, у Републици Србији је дат приоритет 

смањењу фактора ризика из животне средине на здравље деце, потписивањем 

Декларације 4. министарске конференције о животној средини и здрављу: 

„Будућност наше деце”. Као једна од обавеза на националном нивоу, проистекла из 

ове декларације, је и израда националних планова акције за животну средину и 

234

здравље деце. Имајући у виду ову међународну обавезу, Влада је именовала 

Национално радно тело састављено од представника надлежних министарстава, 

институција, представника канцеларије СЗО, УНИЦЕФ-а, као и удружења, а усвојен 

је и Акциони план животне средине и здравља деце у Републици Србији, за период 

2009-2019. године. Приоритети овог Акционог плана односе се на четири основна 

регионална циља, утврђена Декларацијом конференције: вода и санитације, удеси, 

повреде и физичка активност; квалитет ваздуха и смањење изложености деце 

физичким, хемијским и биолошким агенсима. Дугорочни циљеви су разврстани у 

средњорочне и предложене су активности за сваки од њих. 

Утицај стања животне средине : 

− 

− 

− 

− 

повећани ниво олова у организму проузрокован емисијом олова из саобраћаја; 

оштећење здравља деце и других ризичних група проузроковано високим 

концентрацијама олова у ваздуху, земљишту и храни; 

повремене епидемије и болести које се преносе водом изазване хигијенски 

неисправном водом за пиће; 

епидемиолошки ризик по становништво услед загађења подземних вода 

проузроковано лошим системом управљања отпадом; 

Табела 97. SWOT анализа за област заштита здравља становништва на подручју 




• Постојање Закона о здравственој 

заштити који значајно место даје 

пословима и задацима од општег 

интереса и улози Завода за јавно 


• Досадашњи (постигнути) резултати у 

домену здравља 

• Способност сналажења у 

ситуацијама када недостају 

средства и системска решења у 

области здравства 

• Стручност и искуство 

• Непостојање одговарајућих 

стратешких докумената и прописа, 

као и консензуса око могућих решења 

проблема у здравству 

• Низак ниво свести у локалној 

заједници 

• Недовољни извори финансирања 

здравствене заштите 

• Лоша координација међу 

здравственим установама 


Претње: 

• Могућа мећународна подршка 

јавном здрављу, 

• Унапређење и очување здравља 

становништва 

• Смањење трошкова за лечење, 

веће задовољство корисника и 

бољи стандард 

• Више болесних, краћи животни век 

• Сиромаштво 

• Удаљавање од Европе по питању 

јавног здравља 

• Одлазак стручних лица у 

иностранство 

235

6 ЕФЕКТИ 

6.1 ПОСЛЕДИЦЕ УТИЦАЈА НА ЗДРАВЉЕ 

Не постоји комплетан увид у стање здравља становништва у односу на утицај 

фактора животне средине. Као разлози се наводе недостатак систематског 

прикупљана података о болестима које се директно, или индиректно могу повезати 

са квалитетом животне средине и недовољан број истраживања и студија које се 

баве проценом утицаја фактора животне средине на здравље. 1 

Аерозагађење изазвано емисијом гасова (CO, NO 2 ), Pb, лако испарљивa органскa 

једињењима и др. који потичу од издувних гасова моторних возила, контаминација 

воде и хране, бука представљају једне од главних узрочника нарушавања здравља 

људи. 

Аерозагађење може да утиче на људско здравље директним оштећењем 

респираторног система, уласком штетних материја у крвни и лимфни систем. У 

градовима 85%-90% целокупне емисије угљенмоноксида, потиче од издувних гасова 

моторних возила. Ове концентрације значајно опадају са растојањем од прометних 

саобраћајница и директно зависе од броја возила и метеоролошких услова. 

На основу истраживања и мерења сатних вредности концентрација угљенмоноксида 

и при сатној изложености човека која је извршила СЗО, израчунат је проценат 

карбоксихемоглобина у крви. У поређењу са кисеоником, угљенмоноксид има 200- 

250 пута већи афинитет према хемоглобину, на коме се заснива и његово токсично 

дејство. Гради се стабилно једињење карбоксихемоглобин које спречава основну 

физиолошку улогу хемоглобина као преносиоца кисеоника кроз крвоток. Недостатак 

кисеоника проузрокује тровање које се често завршава фаталним исходом. 

У Табели 98. приказане су просечне сатне месечне вредности концентрација CO 

(ppm) као и удели карбоксихемоглобина у крви (раскрснице у ужој градској зони). 

1 Национална стратегија одрживог развоја, 2008. година 

236

Табела 98. Kонцентрације угљенмоноксида у (%) карбоксихемоглобина у крви у периоду 2007-2010. год. 

раскрсница 

ЛОНДОН СКУПШТИНА НУШИЋЕВА ЦВИЈИЋЕВА 

година 2007. 2008. 2009. 2010. 2007. 2008. 2009. 2010. 2007. 2008. 2009. 2010. 2007. 2008. 2009. 2010. 

јед, 

месец 

ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % ppm % 

јануар 8,50 2,49 5,77 2,15 4,76 2,00 8,70 2,51 7,02 2,31 4,73 2,00 3,72 1,83 10,93 2,73 10,52 2,69 6,04 2,18 5,82 2,16 5,57 2,02 10,26 2,67 5,90 2,17 6,97 2,31 7,37 2,36 

фебруар 8,55 2,49 3,35 1,76 5,83 2,16 10,14 2,65 6,43 2,24 4,33 1,98 7,43 2,36 9,75 2,62 5,06 2,05 3,10 1,71 5,80 2,16 3,54 1,71 11,71 2,80 3,54 1,79 7,09 2,32 13,34 2,94 

март 4,90 2,03 3,58 1,80 2,42 1,56 7,94 2,42 6,99 2,31 4,05 1,89 2,64 1,61 6,15 2,20 3,68 1,82 2,55 1,59 2,53 1,58 7,19 2,22 10,18 2,66 4,82 2,01 4,59 1,98 5,95 2,18 

април 9,25 2,57 7,56 2,38 2,10 1,48 3,54 1,79 8,08 2,44 3,81 1,84 5,99 2,18 5,94 2,18 7,29 2,35 5,22 2,07 5,53 2,12 3,63 1,72 13,42 2,95 6,11 2,20 7,29 2,35 4,59 1,98 

мај 8,85 2,52 4,80 2,01 4,85 2,02 5,19 2,07 6,10 2,20 3,76 1,83 4,10 1,90 4,35 1,94 5,89 2,17 5,21 2,07 2,83 1,65 2,78 1,56 13,75 2,97 7,72 2,40 3,63 1,81 7,74 2,40 

јуни 6,96 2,31 7,19 2,34 5,78 2,15 5,08 2,05 6,39 2,23 4,68 1,99 3,83 1,85 4,03 1,88 8,17 2,45 3,33 1,75 6,20 2,21 2,87 1,58 11,65 2,79 3,75 1,83 5,62 2,13 6,95 2,31 

јули 4,50 1,96 1,52 1,31 5,84 2,16 6,80 2,29 2,35 1,54 1,58 1,33 4,61 1,98 2,29 1,53 5,45 2,11 2,44 1,56 4,88 2,02 3,43 1,69 3,65 1,81 2,76 1,63 10,05 2,65 4,69 1,99 

август 3,82 1,84 5,61 2,13 4,46 1,96 6,32 2,23 3,98 1,87 2,53 1,58 4,17 1,91 4,71 1,99 1,73 1,37 1,93 1,43 5,98 2,18 2,88 1,58 5,39 2,10 4,20 1,91 4,30 1,93 6,84 2,29 

септембар 4,93 2,03 8,93 2,53 7,25 2,34 9,31 2,57 7,75 2,40 3,14 1,71 7,94 2,42 5,40 2,10 2,44 1,56 4,18 1,91 6,37 2,23 2,5 1,50 5,57 2,12 4,35 1,94 7,80 2,41 7,57 2,38 

октобар 6,04 2,19 9,00 2,54 7,28 2,35 9,43 2,58 6,26 2,22 3,01 1,69 5,40 2,10 3,68 1,82 3,43 1,77 3,89 1,86 7,68 2,39 8,51 2,37 8,89 2,53 4,56 1,93 7,11 2,33 6,76 2,28 

новембар 6,40 2,24 5,00 2,04 3,07 1,70 8,77 2,51 4,87 2,02 5,06 2,05 7,08 2,32 8,90 2,53 5,66 2,14 6,00 2,18 6,25 2,22 10,46 2,56 7,72 2,40 6,29 2,22 9,21 2,56 11,07 2,74 

децембар 6,82 2,29 5,29 2,08 10,78 2,72 6,38 2,23 7,75 2,40 4,65 1,98 8,95 2,53 7,04 2,32 7,39 2,36 5,73 2,14 6,19 2,21 4,61 1,88 6,93 2,30 7,15 2,33 13,06 2,92 4,14 1,90

Табела 99. Клинички симптоми изложености утицаја концентрације угљенмоноксида на 

ниво карбоксихемоглобина у крви 

Проценат 

карбоксихемоглобина 

0.4 - 1 

2.5 - 3 

3 - 5 

5 - 10 

10 - 20 

30 

Симптоми 

нормална физиолошка вредност за 

непушаче 

погоршање код пацијената који болују од 

ангине пекторис 

главобоље код саобраћајаца и смањење 

кисеоника код непушача 

промене метаболизма миокарда, 

смањење концентрације и визуелног 

посматрања 

повећан умор, смањење координације и 

вида,конфузија 

изражена главобоља, отежано дисање, 

привиђање и бунцање 

> 40 може доћи до коме и фаталног исхода 

Летњи смог који се ствара загађењем тропосферског озона. Летњи смог може изазвати 

озбиљне респираторне сметње нарочито код деце, асматичара и старијих особа. Сметње 

се манифестују кроз: слабљење функције плућа (кашаљ, иритација респираторних 

путева, убрзано или плитко дисање), упалу или оштећење слузокоже плућа, смањење 

имунитета, итд. 

На основу доступних података Градског завода за јавно здравље на Сликама 24. и 25. 

приказан је број оболелих од хроничних опструктивних обољења плућа и астме на 

територији Београда у периоду од 1997 -2001. године по општинама. 

• Деца од 0-6 година: Од ових обољења најчешће су оболевала деца на територији 

општина: Звездара, Палилула и Стари град (стопе 107,3-53,5/1000), а најмање у 

општинама: Нови Београд, Раковица и Земун (стопе 6,2-31,1/1000) 3 . 

• Деца и омладина 7-19 година: Највише оболелих у овом узрасту је евидентирано 

у општинама: Палилула, Вождовац и Врачар (стопе 26,0-18,5/1000), а најмање у 

општинама: Нови Београд, Земун и Раковица (стопе 1,8-7,9/1000). 

• Одрасли 20 и више година: Код одраслих ове дијагнозе најчешће су 

евидентиране у општинама: Савски венац, Гроцка и Вождовац (стопе 21,6- 

19,2/1000), а најмање у општинама: Чукарица, Палилула и Нови Београд (стопе 

6,5-9,0/1000). 

3 Просечне вредности броја дијагнозе на 1000 становника одређених добних група у општини 

1415.Г.ПР. 238

Слика 24. Запаљење душнице, емфизем и друге опструктивне болести плућа - Хронична 

опструктивна обољења плућа 

Астма је хронично обољење са иреверзибилним променама у ткиву. Последњих година 

се све више евидентира у млађем узрасту. 

• Деца од 0-6 година: Најчешће дијагнозе овог обољења евидентиране су на 

територији општина: Врачар, Раковица и Чукарица (просечне годишње стопе 38,0- 

31,0/1000), а најмање у општинама: Савски венац, Нови Београд и Звездара (стопе 

6,4-11,4/1000). 

• Деца и омладина 7-19 година: Највише оболелих у овом узрасту је евидентирано 

у општинама: Врачар, Гроцка и Нови Београд (стопе 22,9-13,1), а најмање у 

општинама: Звездара, Земун и Чукарица (стопе 2,6-5,4/1000). 

• Одрасли 20 и више година: Код одраслих ове дијагнозе најчешће су 

евидентиране у општинама: Савски венац, Гроцка и Земун (стопе 11,6-7,6/1000), а 

најмање у општинама: Палилула, Чукарица и Вождовац (стопе 2,8-3,8/1000). 

Подаци из 2005. године показују да је у Београду регистровано 36,06% случајева 

оболелих од хроничних опструктивних болести плућа, где се као фактор ризика у 

настанку обољења наводи и загађење ваздуха. Стопа умирања се кретала од 29,6 у 2001. 

до 38,2 у 2005. години са изразитим трендом пораста. 4 

4 Национална стратегија одрживог развоја, 2008. година 

1415.Г.ПР. 239

Слика 25. Asthma bronchiale – Aстма 

Хигијенски неисправна вода за пиће (бактериолошка и хемијска контаминација), доводи 

до ширења поремећаја дигестивног система, хроничних и инфективних болести. Лош 

квалитет површинских вода представља претњу људском здрављу када се користи у 

рекреативне сврхе (вода за купање). Нарочито плаво-зелене алге присутне у 

еутрофичним водама могу изазвати озбиљну иритацију коже и очију. Систематски подаци 

о броју оболелих од метхемоглобинемије, арсенозе, флуорозе, болести које настају као 

последица хемијске контаминације воде за пиће, такође не постоје. 

Вишак децибела не оштећује само слух, већ неповољно делује на цео људски организам: 

подиже крвни притисак, повећава нервозу и раздражљивост, доводи до синдрома 

хроничног умора. Бука делује као стрес који ремети низ подручја човековог 

функционисања. Боравак у веома бучној средини може довести до аудиометријски 

мерљивог смањења осетљивости чула слуха човека, које се може опоравити после 

враћања у тиху средину. Ова појава се назива привремени померај прага слуха и обично 

је праћен симптомом tinnitusa („зујање у ушима“). Уколико до поновног излагања буци 

дође пре потпуног опоравка, привремени померај прага слуха може прерасти у трајни 

померај прага слуха. 

За разлику од повремене буке, на непрестану, каква је комунална, човек може да се 

навикне, али она и поред тога оставља последице на психичко-физичко здравље људи. 

Међу бројним негативним психолошким последицама које се код становништва угроженог 

комуналном буком могу очекивати, ремећење спавања сматра се основним и 

најважнијим. Ефекти буке после буђења испољавају се у виду умора, промена у 

расположењу, слабије субјективно процењеном квалитету сна, смањењу радне 

способности и дугорочним психо-социјалним и здравственим ефектима. Најчешћи 

психички поремећаји су изражена неуротичност, анксиозност, емоционална нестабилност, 

повећана иритабилност, сукоби са околином, итд. 

Човеково здравље угрожено је болестима које су последица научно-технолошке 

револуције (загађивање животне средине, убрзани темпо живота и рада, стрес), што 

проузрокује пораст смртности од болести срца и крвних судова, злоћудних тумора и др. 5 

5 Извор: „Морбидитет становништва као последица девастације радне и животне средине“, 2009. 

година 

1415.Г.ПР. 240

У Табели 100. на основу података из Статистичког годишњака Београда, 2009. година, 

приказана су обољења и стања која су утврђена у основној здравственој заштити у 2008. 

и 2009. години. 

Табела 100. Обољења и стања утврђена у основној здравственој заштити 

Општа медицина Медицина рада 

Здравствена 

омладине 

Здравствена заштита 

заштита деце школске деце и 

2008. 2009. 2008. 2009. 2008. 2009. 2008. 2009. 

Тумори 32.108 42.076 2.894 2.665 33.821 35.326 35.654 40.141 

Болести крви 

и 

крвотворних 

органа и 

27.635 27.887 2.513 2.482 4.792 4.652 2.643 2.443 

поремећаји 

имунитета 

Болести 

нервног 40.795 51.084 3.735 3.321 400 535 2.308 2.447 


Болести 

система за 33.2299 361.122 44.860 41.271 390.081 388.934 323.899 323.302 

дисање 

Болести коже 

и болести 

поткожног 

ткива 

47.698 54.833 5.822 5.625 23.287 23.999 26.922 21.472 

Електромагнетна зрачења у одређеним условима изазивају здравствене проблеме код 

људи (близина извора зрачења, снага зрачења, фреквенција таласа, јонизација). 

Јонизујућа зрачења су знатно опаснија по здравље људи од нејонизујућих. Нејонизујућа 

зрачења су у далеко већој употреби од јонизујућих, па је из тог разлога у многоме смањен 

ризик по здравље људи. Као последице штетног деловања зрачења јављају се: повећана 

раздражљивост и нервоза, несаница, главобоље, осећај малаксалости и хроничног 

умора, анксиозност, склоност депресији, тешкоће при памћењу и проблеми са 

концетрацијом, губљење виталности, смањивање телесне и психичке активности и сл. 

Последице утицаја животне средине: 

- хроничне респираторне болести које проузрокује летњи и зимски смог у великим 

градским и индустријским срединама; 

- појава акутних и хроничних респираторних и канцерогених обољења проузрокованих 

загађењем ваздуха из индустрије; 

- нарушавање здравља људи (стрес, висок крвни притисак, несаница, губитак 

продуктивности) у урбаним и индустријским срединама изазвано сталним саобраћајем 

и буком у току рада; 

- акутна и хронична обољења изазвана јонизујућим и нејонизујућим зрачењима. 

6.2 ПОСЛЕДИЦЕ УТИЦАЈА НА ПРИРОДУ И ЗАШТИЋЕНА КУЛТУРНА ДОБРА 

Као загађивачи животне средине јављају се различити утицаји који у мањој или већој 

мери имају негативне последице на природу и заштићена културна добра. Ту се пре 

свега мисли на загађиваче ваздуха као што су: прашина, димни гасови из постројења 

за сагоревање, гасови из моторних саобраћајних средстава, димни гасови из фабрика 

1415.Г.ПР. 241

и др., отпадне материје, бука и вибрације и др. При загађивању ваздуха постоји и 

такозвани накнадни утицај емитованих полутаната који се огледа у њиховом дејству, 

уколико нису адекватно третирани и то како у смислу загађивања ваздуха, 

запрашивања околног терена, тако и у смислу загађивања површинских и подземних 

вода у дужем временском периоду. 

Загађивање ваздуха 

Сагоревањем чврстих горива (угља) у котловима топлана настају велике количине 

димних гасова који садрже оксиде угљеника (CO и CO 2 ), сумпора (SO 2 и SO 3 ), азота 

(NOx), а затим чврсте честице несагорелог горива и летећег пепела који са собом носе 

и тешке метале (As; Pb; Cd; Cr; Co; Ni; Mg итд.), који ремете и оштећују околни биљни 

и животињски свет. Њихов утицај се често осећа и на јако великим растојањима 

захваљујући одреденим метеоролошким условима и карактеристикама рељефа. Када 

су у питању гасовити полутанти, то свакако посебно место заузимају SO, CO 2 и NOx. 

Сумпорни оксиди се сматрају најзначајнијим гасовитим загађујућим супстанцама које 

емитује топлане на угаљ и течна горива, јер се емитује у великим количинама, а има и 

изузетно негативне ефекте на све видове природног окружења (сумпорни оксиди 

штетно делују на вегетацију и животињски свет, а нарочито су штетни у комбинацији 

са влагом). У SO 2 се претвара скоро сав сагориви сумпор из угља (око 95%). Степен 

емисије сумпора зависи од врсте горива, састава пепела и услова у ложишту и варира 

у широким размерама. 

Уобичајено је да се сумпор у угљу класификује у две групе: 

• неоргански сумпор (сулфиди и сулфати) 

• органски сумпор (везан за угљоводонике). 

Сумпорни оксиди се емитују из процеса сагоревања, захваљујући конверзији једног 

дела сумпора у гориву у SO 2 и SO 3 , у току процеса сагоревања. Око 99% сумпорних 

оксида емитује се у виду сумпор-диоксида (SO 2 ), а од 0,5-1% у виду сумпор-триоксида. 

Азотни оксиди спадају у загађиваче, чији су негативни ефекти - оштећење 

фотохемијски ефекти који настају реакцијом NOx са аеросолима и несагорелим 

угљоводиницима под дејством сунчеве светлости. Продукти ових фотохемијских 

реакција су озон, алдехиди и разни органски радикали, који сваки за себе имају 

одређене негативне ефекте на животну средину. 

Угљен-моноксид настаје као продукат непотпуног сагоревања. Обзиром да се у 

котлове уноси увек већа количина ваздуха него што је потребно за потпуно 

сагоревања горива - угља, то се при нормалним условима рада котлова, очекују 

занемарљиве концентрације угљен-моноксида у излазним гасовима. 

Угљен-диоксид. Енергетска постројења су значајни емитери угљен-диоксида, јер се 

његов садржај у димним гасовима при сагоревању угљева креће и до 12%. 

Испуштање угљен-диоксида у атмосферу представља проблем од глобалног значаја, 

јер се повећаним сагоревањем фосилних горива и повећаном емисијом CO 2 ремети 

равнотежа у атмосфери. Наиме, иако се CO 2 не сматра директним полутантом, његова 

повећана емисија у атмосферу се мора узети из разлога деловања CO 2 на топлотну 

равнотежу земље, што има за последицу глобалну промену климе итд. 

Извори емисије CO 2 су котловска постројења, а он се у атмосферу испушта кроз 

димњак. Генерално посматрано, емисије угљендиоксида из електрана не стварају 

токсичне концентрације у нижим слојевима атмосфере, али доприносе свеукупном 

разарању озонског омотача и глобалном загревању планете Земље сразмерно учешћу 

1415.Г.ПР. 242

наше земље у потрошњи фосилних горива на светском нивоу, које је са друге стране 

готово занемарљиво, али ипак присутно. 

Зависно од режима саобраћаја при раду мотора са унутрашњим сагоревањем у 

животну средину се у виду издувних гасова емитују гасовити полутанти као што су 

угљенмоноксид СO, угљендиоксид CO 2 , азотниоксиди NOx) сумпордиоксид SO 2 , 

испарљива органска једињења, алдехиди и др. Садржај штетних компоненти у 

издувним гасовима зависи од режима рада, оптерећења и снаге мотора. 

Контаминација ваздуха је могућа преко дима и продуката сагоревања запаљивих 

материја (течна горива, уља), као и испаравањем исцурелих хемикалија. 

Брзина таложења честица из ваздуха зависи од њихове величине, густине и отпора 

ваздуха. Честице са мањим промером од 10pm, обично кружног облика, остају 

дисперговане у ваздуху и могу се преносити на веће удаљености уз помоћ ваздушних 

струјања. Ове честице се појављују у чврстом или течном агрегатном стању, а познате 

су под општим именом аеросоли. Честице промера мањег од 5 рm су невидљиве и 

често представљају нуклеусе за формирање већих честица у ваздуху. 

Аеросоли у атмосфери чине 1/109 део атмосфере, и играју значајну улогу у хемији 

атмосфере: утичу на климу на Земљи, било директном рефлексијом и адсорпцијом 

соларне радијације, било индиректно на оптичке особине облака. 

Загађивање земљишта са становишта присутности опасних и штетних материја, 

може се десити одлагањем отпада на незаштићено земљиште, таложењем 

седиментних материја из ваздуха, као и растварањем гасова из ваздуха који преко 

падавина доспевају у земљиште, као и преко процедних из депонија отпада. 

Неадекватан третман и одлагање отпада може довести до загађења како земљишта 

тако и подземних вода. До контаминације земљишта може доћи било чврстим 

продуктима сагоревања течног горива било разливањем течног горива и других 

нафтних деривата на земљу. 

Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току 

обављања производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из 

употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта 

произвођача, односно потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити. 

Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема са аспекта 

заштите животне средине Републике Србије и искључиво је резултат неадекватног 

става друштва према отпаду. 

1415.Г.ПР. 243

Кисели гасови, доминантно S0 2 i NOx, долазе у контакт са земљиштем путем „киселих" 

киша или се исти растварају у контакту са влагом у земљишту након таложења 

честица пепела из димних гасова, на којима су апсорбавни. Домет ових талога у првој 

мери зависи од метеоролошких услова. 

Највећи проблеми загађивања земљишта јављају се усред таложења честица из 

димних гасова где долази до значајне контаминације земљишта, која угрожава 

продуктивност пољопривредне производње и квалитет пољопривредних производа. 

Киселе кише проузрокују појачано разлагање камења, што значи да се убрзава 

трошност. На тај начин се многобројни културни споменици и цркве неповратно 

уништавају. 

Загађивање изворишта и подземнх и површинских водотокова 

Испуштање отпадних вода у водотокове, нарочито индустријских вода, без претходнг 

третмана долази до загађења водотокова и уништавања флоре и фауне у њима. Ту се 

пре свега мисли на загађивање вода тешким металима као што су бакар, цинк, хром, 

олово, жива, кадмијум..., затим загађивање уљима, детерџентима, фенолима, 

пестицидима и др. 

Испуштање отпадних вода, (што је строго забрањено), на околно земљиште, долази 

до загађивања подземних вода и изворишта воде, што ће посредно утицати на 

здравље људи, животиња и раст биљног света. Ако се у водотокове испуштају воде са 

повећаном температуром, може доћи до поремећаја равнотеже између атмосфере и 

хидросфере у околини. На хемијске карактеристике процедних вода утиче биолошка 

разградња органских материја садржаних у комуналном отпаду, процеси хемијске 

оксидације и хемијска растварања органских и неорганских материја садржаних у 

отпаду. 

Санитарне отпадне воде, уколико се претходно не третирају су загађене 

детергентима, површински активним материјама, мастима, амонијаком, фосфатима, 

бактеријама и др. 

Одговарајућим прописима треба утврдити све посебне пропозиције у погледу активности 

и поступања у близини непокретног културног добра и у његовој заштићеној околини, а 

нарочито у погледу стриктног ограничења/забране изградње индустријских и других 

привредних постројења који културно добро својим присуством и штетним утицајима могу 

угрозити и деградирати. 

1415.Г.ПР. 244

7 ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

7.1 СТРАТЕШКИ ОКВИР ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ЦИЉЕВА 

Стратешки оквир за одређивање циљева заштите животне средине на територији 

Београда обухватио је следеће елементе: 

• Анализу идентификованих проблема животне средине у Београду, на основу 

којих су одређени општи и специфични циљеви политике заштите животне 

средине за следећу деценију, 

• Преглед законских, институционалних и инфраструктурних узрока проблема; 

• начела која представљају смернице за Програм - полазне основе, као нпр. 

начело одрживог развоја, начело „загађивач плаћа“, начело превенције, 

начело очувања природних вредности и др. и 

• SWOT анализу (анализу предности, слабости, шанси и претњи) која се 

односи на животну средину у Београду, што је приказано у Табели 6. 

7.2 ПРИСТУП ОДРЕЂИВАЊУ ПРИОРИТЕТНИХ ЦИЉЕВА 

Критеријуми за одређивање приоритета и систем пондерисања који су примењени у 

процесу израде Програма, преузети су из Националног програма заштите животне 

средине. Критеријуми за одређивање приоритета и система вредновања приказани 

су у Tабели 101. Обрађивачи сматрају да су пондери као и критеријуми за 

одређивање приоритета инваријантни, па се могу поистоветити са онима на 

националном нивоу, a утицајност циљева се мења кроз бодовање. Крајњи циљ 

оваквог приступа одређивању приоритета је да се циљеви, рангирани по приоритету 

групишу у краткорочне, средњорочне и континуиране. 

Табела 101. Критеријуми за одређивање приоритета и система вредновања 

примењени у процесу израде Програма 

Бр. Критеријуми за одређивање приоритета 

Пондери 

1. Очекиване користи за животну средину 3,78 

2. Очекиване користи по здравље 3,28 

3. 

Испуњавање захтева за приближавање ЕУ и међународних 

споразума 

2,56 

4. Уштеда природних ресурса и енергије 2,50 

5. Отварање сталних радних места 1,61 

6. Укупни трошкови потребни за постизање циља 1,50 

7. Очекиване користи у погледу биодиверзитета и станишта 1,44 

8. Стварање основе за примену других циљева политике 1,06 

9. Очекиване користи за заштићена природна добра 1,06 

10. Величина популације корисника 1,00 

Извор: Национални програм заштите животне средине 

Систем бодовања критеријума за одређивање приоритета био је квалитативан и 

квантитативан. 

1415.Г.ПР. 245

Квалитативни систем бодовања 

Број 

Корист 

бодова 

0 Преко 50 милиона евра 

1 Од 5,1 до 50 милиона евра 

2 Од 0,5 до 5 милиона евра 

3 Мање од 0,5 милиона евра 

Квантитативни систем бодовања 

Број 

Корист 

бодова 

0 Без користи 

1 Мала или индиректна 

2 Средња 

3 Велика или веома велика 

Сваки циљ политике је анализиран на основу критеријума за одређивање 

приоритета, система бодовања и пондера. Појединачни резултати по критеријуму 

(нпр. уштеда природних ресурса и енергије) добијени су тако да се број бодова (нпр. 

2 бода за повећану стопу поновног искоришћења отпада) помножи са пондером који 

је критеријуму приписан. Оцена сваког циља политике добија се када се резултати 

за сваки критеријум (број бодова помножен пондером који је додељен критеријуму) 

саберу. Циљеви политике се приказују у збирној матрици за одређивање 

приоритета. 

7.3 ОПШТИ ЦИЉЕВИ ПОЛИТИКЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

Општи циљеви политике заштите животне средине следе из општих узрока 

проблема у животној средини и могу се сврстати у шест кључних области: 

1. Интеграција политике заштите животне средине са економском и политиком 

других сектора. Потребно је израдити и спровести секторске стратегије и у 

њих интегрисати принципе заштите животне средине и одрживог коришћења 

природних ресурса. 

2. Проширење и јачање институционалних капацитета за креирање и 

имплементацију секторских политика и политике заштите животне средине у 

целини. Успоставити систем за реаговање у акцидентним ситуацијама. 

3. Унапређење функционисања целовитог правног система у области заштите 

животне средине. Неопходно је ускладити акте јединице локалне самоуправе 

са законодавством републике, побољшањем надзора над спровођењем 

прописа и подизањем капацитета правног система. Одлуке и акта на нивоу 

локалне управе које се односе на животну средину треба постепено мењати, 

односно усклађивати са прописима ЕУ за животну средину који се примењују 

на локалном нивоу. 

4. Унапређење система контроле квалитета животне средине може се 

остварити повећањем броја мерних места и мерених параметара као и 

повећањем броја акредитованих лабораторија и оснивањем нових 

лабораторија. Неопходно је успоставити јединствен информациони систем о 

водама на територији Београда (усагласити наш државни мониторинг који 

спроводи РХМЗ, са мониторингом који спроводи и координира ICPDR, 

успоставити биомониторинг на комплетном току Дунава и Саве кроз Србију), 

унапредити информациони систем управљања отпадом, израдити базе 

података о радиоактивном отпадном материјалу. Потребно је развити 

информациони систем за заштиту од удеса у оквиру Сектора за ванредне 

ситуације. 

1415.Г.ПР. 246

5. Развој ефикасног система финансирања заштите животне средине и 

економских подстицаја. Ефикасан систем финансирања треба да буде 

уведен ради подстицања смањења загађења и уштеде необновљивих извора 

енергије. Неопходно је обезбедити ефикасну примену принципа „загађивач 

плаћа“ као и реалне надокнаде за потрошена природна добра. Потребно је 

укључење приватног сектора у области обезбеђивања услуга (посебно у 

сектору управљања отпадом). Пожељно је увести економске подстицаје за 

произвођаче „зелене“ енергије. 

6. Унапређење формалног и неформалног образовања о заштити животне 

средине треба да буде засновано на Националној стратегији образовања у 

области заштите животне средине. Подизање општег нивоа друштвене 

свести о потреби заштите животне средине у Београду, треба да буде у 

складу са Архуском конвенцијом, односно да се спроводи кроз боље 

информисање, већу доступност информација, учешће јавности у доношењу 

одлука по питањима заштите животне средине и друго. 

7.4 ВРЕМЕНСКИ ОКВИРИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ЦИЉЕВА ПОЛИТИКЕ ЗАШТИТЕ 


7.4.1 Краткорочни циљеви за период од 2011-2012. године 

Унапређење квалитета животне средине на територији града Београда се може 

обезбедити искључиво постојањем делотворног оквира политике заштите животне 

средине, што и представља општи краткорочни циљ политике заштите животне 

средине (у складу са нормама ЕУ). 

Приоритети политике заштите животне средине за период 2011-2012. године садрже 

најважније циљеве политике заштите животне средине на територији града 

Београда, уз релативно ниске трошкове. Краткорочни циљеви се односе на: 

• Унапређење законског оквира у смислу што бржег усклађивања прописа са 

законима и стандардима ЕУ и обезбеђење њихове пуне примене, 

• Ефикасно спровођење постојећег законодавства у области заштите животне 


• Развој секторских стратегија и инвестиционих планова на територији града 

Београда, 

• Унапређење система мониторинга квалитета животне средине у свим 

градским и приградским општинама, 

• Израда катастра извора загађења животне средине на подручју свих 

београдских општина, 

• Развој интегралног информационог система о животној средини на 

територији града, 

• Успостављање активне регионалне сарадње са суседним општинама 

метрополитенског подручја Београда у циљу решавања актуелних еколошких 

проблема и заштите простора. 

7.4.2 Континуирани циљеви за период од 2011-2021. године 

„Природна и животна средина подручја града Београда мора бити заштићена и 

уређена на нивоу високог стандарда, који одговара његовим природним 

капацитетима и амбицијама одрживог развоја града“ (Извор: Стратегија развоја 

града Београда). Континуирани циљеви политике заштите животне средине на 

1415.Г.ПР. 247

територији града Београда обухватају активности које би требало започети у 2011-ој 

години, а њихова имплементација захтева дужи временски период и могу се постићи 

унутар целог временског оквира Програма. Циљеви политике заштите животне 

средине на територији града Београда, за овај период се односе на: 

• Проширење и унапређење инфраструктуре у области заштите животне 

средине на територији града Београда (изградити системе за пречишћавање 

комуналних и индустријских отпадних вода; санирати и рекултивисати 

постојеће несанитарне депоније; унапредити технологије за смањење 

загађења ваздуха на територији града Београда, унапредити саобраћај итд.) 

• Очување постојећих природних вредности (задржати и штитити природно 

вредне и очуване екосистеме, као просторе код којих квалитет животне 

средине није битније нарушен); прогласити заштићеним подручја и вредности 

која се из стратешких разлога не смеју заузимати ни деградирати (изворишта 

водоснабдевања, заштићена природна добра...); рационално користити 

природне ресурсе, нарочито воде и енергетске сировине; очувати шумско 

земљиште... 

• Обнову и унапређење деградиране животне средине на територији града 

Београда (извршити санацију и ремедијацију земљишта деградираног услед 

индустријских, рударских и енергетских активности – тзв. „еколошких црних 

тачака“ (депоније пепела и шљаке и др.); уклонити „дивље депоније“; 

унапредити квалитет пољопривредних површина; смањити загађеност 

површинских вода активирањем и/или унапређивањем система за 

пречишћавање комуналних и индустријских отпадних вода; смањити 

загађеност ваздуха као последица сагоревања фосилних горива лошег 

квалитета; смањити ниво аерозагађења и буке у централним зонама града 

као и дуж прометних саобраћајница). 

Спровођење континуираних циљева политике заштите животне средине на 

територији Београда биће сконцентрисано на угрожене локације и захтеваће велике 

инвестиционе трошкове. 

7.4.3 Средњорочни циљеви за период од 2011-2016. године 

Средњорочни циљеви политике заштите животне средине на територији града 

Београда, обухватају оне циљеве чија се реализација очекује у периоду 2011-2016. 

године. Средњорочни циљеви обухватају: 

• Инвестиционе пројекте нижег приоритета у смислу смањења загађења свих 

сегмената животне средине на територији града Београда, 

• Превентивне заштите од загађења (унапредити системско праћења 

квалитета ваздуха, воде, земљишта; смањити загађења у пловним 

водотоковима река Саве и Дунав, ефикасно заштитити изворишта 

водоснабдевања, природна и културна добра од загађивања; развој 

привреде и саобраћаја планирати у складу са становањем, рекреацијом и 

заштићеним добрима; повећати степен рециклирања отпадних материја и 

омогућити безбедно депоновање свих врста отпадних материја; адекватно 

управљањe канализационим муљем, смањити ризик од хемијских удеса у 

индустријским постројењима у процесу производње и складиштења опасних 

материја, као и при њиховом транспорту и др.) 

• Усклађивање законске регулативе са Аcquis-ем ЕУ за животну средину, 

• Побољшање квалитета животне средине, 

• Повећано учешће јавности и заинтересованих страна у доношењу одлука и 

• Решавање проблема осталих угрожених локација. 

1415.Г.ПР. 248

7.5 ПРИОРИТЕТНИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

7.5.1 Заштитa природе, биодиверзитет и шуме 

Краткорочни циљеви 2011-2012. године 

• Израда Програма заштите природе 

• Усклађени национални прописи у области заштите природе, биодиверзитета и 

шума са законодавством ЕУ и међународним конвенцијама 

• Израђена студија за проглашење заштићених подручја Бојничке шуме, дела 

Липовачке шуме, шуме код спортског центра Ковилово, Степин луг, Шумица, 

форланда на левој обали Дунава 

• Примена географског информационог система за праћење, планирање и 

управљање 

• Усвојена Стратегија пошумљавања подручја Београда од стране Скупштине 


• Картирање (и дигитализација карата) распрострањења врста и станишта, уз 

издвајање угрожених и ретких типова станишта 

• Извршити валоризацију приватних шума како би се на основу утврђеног стања 

одредио обим и методе пошумљавања и приватне шуме укључиле у планове и 

програме пошумљавања 

• Израда Програма генетичке конзервације шумских врста Великог ратног острва 

• Израда Програма управљања заштићеним природним добрима – појединачна 

стабла 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Група стабала храста 

лужњака код Јозића колибе“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Три храста лужњака – 

Баре“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Академски парк“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Пионирски парк“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Бањичка шума“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Велико ратно острво“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Космај“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Авала“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Миљаковачка шума“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Арборетум Шумарског 

факултета“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Шума Koшутњак“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Звездарска шума“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Забран“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Станиште гљиве на Ади 

Циганлији“ 

• Израда Плана пошумљавања града Београда. 

Средњорочни циљеви 2011-2016. године 

• Израдити и успоставити систем праћења броја посетилаца и утицај посетилаца у 

заштићеним подручјима природе 

• Интеграција заштите биолошког диверзитета у сектору туризма, саобраћаја и 

просторног планирања 

• Израда Студије очувања природних шумских екосистема и њихове рестаурације 

у непосредном приобаљу водотока Саве и Дунава на подручју Београда у циљу 

валоризације амбијенталних вредности и излетничко - рекреационих функција 

1415.Г.ПР. 249

• Израда Студија заштите Звездарске шуме, Липовачке шуме, шуме Ковилово, 

Бојчинске шуме, станишта гљива на Ади Циганлији и др. као и приступање 

истраживању и изради студије за подручје форланда на левој обали Дунава. 

Континуирани циљеви 2011-2021. године 

• Имплементација планова управљања заштићеним подручјима 

• Повећање површина под шумама и унапређење структуре шума 

• Спречавање ширења инвазивних врста дрвећа и жбуња, који нарушавају 

природне шумске и остале екосистеме 

• Повезивање постојеће шуме у зелени прстен око Града 

• Заштита и очување миграторних врста 

• Санација деградираних простора (позајмишта, каменоломи, дивље депоније) 

• Укључити локално становништво у спровођење акције заштите природе 

• Спроводити превентивне мере заштите од пожара 

• Организовати едукацију за власнике приватних шума ради успешнијег 

управљања шумским газдинствима 

• Повећати површину заштићених подручја са 1,7% на 10% укупне територије 

града Београд, у складу са Стратегијом одрживог развоја Републике Србије 

• Oчување природних екосистема, пре свега шумских у непосредном градском 

окружењу 

• Израда годишњег програма управљања пределом изузетних одлика „Велико 

ратно острво“ 

• Израда извештаја о остваривању годишњег програма управљања пределом 

изузетних одлика „Велико ратно острво“ 

• Заштита станишта – појединих врста посебно кроз сечу шума и друге физичке 

акције у природи 

• Редовна пошумљавања, нарочито локалитета угроженим ерозијом и пожарима 

• Развити одговарајуће активности и мере за елиминисање и/или ублажавање 

негативних утицаја на биолошки диверзитет 

• Обезбедити редовно издвајање одговарајућих финансијских средстава за 

спровођење мера и активности за заштиту природе, биодиверзитета и шума 

• Обезбеђење сталног стручног усавршавања постојећих и упошљавање нових 

кадрова у свим областима рада на заштити биолошког диверзитета. 

7.5.2 Заштита вода и водни ресурси 


• Израда започетог јединственог програма управљања ресурсима вода на 

административном подручју Београда - Плава регулатива, III фаза 

• Усклађивање националних прописа у области вода са законодавством ЕУ, а 

посебно са Оквирном Директивом о водама 2000/60/ЕС 

• Израда Локалног регистара извора загађивања животне средине за град Београд 

(наставак I и II фаза) 

• Донети Општи план за одбрану од поплава за период од 2010 -2015. године 

• Израда и доношење Плана управљања водним подручјем 

• Ажурирање и иновирање Катастра водних појава и објеката на територији 

Београда са израдом дигиталне карте и базе података – II фаза 

• Израда пројекта "Квалитативне карактеристике ресурса минералних вода на 

територији града Београда са предлогом мера њиховог очувања и рационалнијег 

коришћења“- I фаза 

1415.Г.ПР. 250


• Побољшати инспекцијски надзор 

• Рационализовати потрошњу воде код индивидуалних потрошача, у 

индустријским комплексима и пољопривредним газдинствима 


• Управљање водама темељити на начелима одрживог развоја 

• Изградити постројење за пречишћавање отпадних комуналних вода (ППОВ) 

• Повећати степен покривености јавним канализационим системом 

• Даљи развој и унапређење мониторинга површинских и подземних вода 

• Обезбеђен адекватан мониторинг индустријских и пољопривредних отпадних 

вода 

• Побољшати квалитет воде у водотоковима 

• Интезивирати радове на одржавању јавних чесама и фонтана 

• Успостављен Програм управљања ресурсима вода на административном 

подручју Београда 

• Успостављан јединствени информациони систем о водама за Београд 

• Израђен катастар септичких јама, и организовати испитивање и пражњење јама 

• Испитати стање водоводне мреже, санирати оштећења и дотрајале делове 

система како би се смањили губици воде 

• Спровођење мера за спречавање загађења подземних вода и обезбеђене зоне 

санитарне заштите 

• Побољшати инспекцијски надзор 

• Улагати у инфраструктуру. 

7.5.3 Квалитет ваздуха и климатске промене 


• Унапређен систем управљања квалитетом ваздуха у Београду и израђен План 

квалитета ваздуха у Београду 

• Успостављен мониторинг емисија загађујућих материја из енергетских и 

индустријских објеката 

• Даљи развој и унапређење мониторинга и систематског праћења квалитета 

амбијенталног ваздуха 

• Израда пројекта "Постављање (биљних) биофилтера у зонама великог загађења 

на територији града Београда" 


• Успостављен систем прикупљања података за Национални инвентар емисије 

гасова са ефектом стаклене баште 

• Завршен Пројекат израде Локалног регистра извора загађења ваздуха у 

Београду са билансом емисије 

• Успостављен систем прикупљања података за Национални инвентар ненамерно 

испуштених дуготрајних органских загађујућих супстанци 

• Смањене емисије штетних загађујућих материја из издувних гасова моторних 

возила 

• Подизање јавне свести о значају климатских промена. 

1415.Г.ПР. 251


• Смањење загађености ваздуха у централном градском језгру и дуж прометних 

саобраћајница 

• Повећање броја потрошача топлотне енергије прикључених на системе 

даљинског грејања 

• Смањење емисија штетних загађујућих материја (СЧ, NOx, SОx) у ваздух из 

термоенергетских и индустријских и рударских објеката 

• Даље јачање институционалног оквира, административних капацитета и 

инспекцијског надзора у бављењу питањима квалитета и заштите ваздуха, 

климатских промена и озонског омотача 

• Промовисање здравијег начина живота, стимулисање коришћења јавног градског 

превоза и боља афирмација користи пешачења и бициклизма 

• Настављено сузбијање и уништавање амброзије и других алергених биљака. 

7.5.4 Управљање отпадом 


• Донешен Локални план управљања отпадом на територији Београда 

• Усклађени национални прописи из области управљања отпадом са 

законодавством ЕУ 

• Израђен Локални регистар извора загађивања животне средине на територији 

Београда- припремна фаза 

• Израда пројекта изградње терминала за отпадне материје са пловила на 

подручју Београда - I фаза 

• Развијен систем управљања отпадним флуоресцентним цевима које садрже 

живу 


• Спровођење Локалног плана управљања отпадом на територији Београда уз 

успостављање система и хијерархије у управљању отпадом (смањење количина 

насталог отпада, поновно коришћење и рециклажа) 

• Увећани капацитети за управљање посебним токовима отпада (отпадне батерије 

и акумулатори, отпадна возила, отпадне гуме итд.) 

• Успостављен систем управљања опасним отпадом (регионално складиште 

опасног отпада) 

• Повећани капацитети за рециклажу амбалажног отпада (стакло, папир, картон, 

метал и пластика) 

• Повећана стопа поновног искоришћења отпада 

• Повећан број возила за сакупљање мешаног и рециклабилног отпада 

• Повећан број рециклажних дворишта (центара за одвојено сакупљање 

рециклабилних компонената) 

• Повећан број рециклажних острва 

• Изградња трансфер станица 

• Осавремењена возила за транспорт отпада од трансфер станице до центра за 

управљање отпадом у Винчи 

• Изграђена постројења за механичко-биолошки третман отпада које производи 

гориво из отпада 

• Формирање републичко-општинске комисије која ће се бавити проблемом отпада 

анималног порекла 

1415.Г.ПР. 252

• Саниране, затворене, и рекултивисане постојеће градске депоније у Сопоту, 

Гроцкој, Младеновцу, Лазаревцу и Обреновцу 

• Изграђена постројења за компостирање зеленог отпада 


• Санација, затварање и рекултивација дела депоније и проширење постојеће 

депоније комуналног отпада у Винчи 

• Мапирање дивљих депонија/сметлишта и превенција њиховог настајања 

• Уведен регионални систем депоновања отпада 

• Изграђена термоелектрана-топлана која сагорева гориво из отпада 

• Развијен систем за комерцијалну експлоатацију депонијског гаса 

• Едукација и развијање свести становништва о предностима рециклаже 

• Побољшан инспекцијски надзор и казнена политика 

• Информисање грађана о начину поступања са неупотребљеним лековима. 

7.5.5 Управљање хемикалијама 

Краткорочни циљеви 2011- 2012. године 

• Успостављање Интегралног регистра хемикалија уз периодично ажурирање базе 

података о хемикалијама и биоцидним производима 

• Усклађивање националних прописа из области управљања хемикалијама са 

законодавством ЕУ 

• Успостављање и развој информационог система за управљање хемикалијама 

Средњорочни циљеви 2011- 2016. године 

• Адекватно информисање и едуковање корисника хемикалија и биоцидних 

производа о њиховим својствима и мерама које се морају спровести ради 

смањења ризика приликом коришћења и руковања хемикалијама 

• Успостављање система за ауторизацију одређених опасних хемикалија ради 

њихове замене мање опасним и израда социо-економске студије које укључују 

процене коштања замене опасних хемикалија мање опасним 

• Изградња административних, професионалних и институционалних капацитета, 

• Унапређивање сарадње са Европском агенцијом за хемикалије 

Континуирани циљеви 2011- 2021. године 

• Развијање инспекцијског надзора, у вези са класификацијом и обележавањем, 

као и са ограничењима и забранама хемикалија и биоцидних производа 

• Унапређење механизама, поступака и мера за сигурно управљање хемикалијама 

• Израда и спровођење програма системског праћења хемикалија и увођење 

нових мера за смањење ризика 

• Адекватно управљање хемикалијама. 

1415.Г.ПР. 253

7.6 ОСТАЛИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

7.6.1 Управљање заштитом од буке 


• Наставак израде пројекта акустичког зонирања територије Београда 

• Доношење акционих планова за подручја обухваћена стратешким картама буке у 

складу са Законом о заштити од буке у животној средини („Сл. Гласник РС“ бр. 

36/09 и 88/10) 

• Унапређење мониторинга буке у животној средини, са циљем добијања 

информација о квалитету животне средине 

• Израда пројекта звучне заштите у циљу смањења простирања нивоа звука са 

бучних простора - I фаза 

• Наставак израде Студије за припрему решења заштите од буке 


• Усклађивање националних прописа из области буке са законодавством ЕУ 

• Смањење нивоа буке поред саобраћајница и индустрија које тангирају 

становање 

• Изградња звучних баријерa на одабраној саобраћајници којим би се у одређеној 

мери смањило угрожавање животне средине буком од саобраћаја, посебно у 

делу града кроз који пролазе регионалне или магистралне саобраћајнице 

• Утврђивање и спровођење мера како би се спречили или смањили штетни 

ефекти буке на здравље људи и животну средину 

• Успостављање ефикасног система надзора и информисања јавности 

• Испитивање утицаја буке на фауну у урбаним и субурбаним подручјима 



• Примена мера за смањивање буке која прелази граничне вредности на 

најугроженијим локацијама (ужа градска зона) 

• Поступно решавање постојећег проблема буке од саобраћаја 

• Унапређивање мониторинга буке у животној средини, повећање броја мерних 

места. 

7.6.2 Управљање заштитом од јонизујућих и нејонизујућих зрачења 

Доношењем закона који регулишу питања заштите од јонизујућег зрачења и 

нуклеарне сигурности као и заштите од нејонизујућег зрачења, створен је правни 

оквир за решавање постојећих проблема. Подручје Београда је посебно осетљиво 

због смештања радиоактивнг отпада у општини Винча и присуства великог броја 

извора електромагнетног зрачења. 

Циљеви заштите околине од јонизујућих и нејонизујућих зрачења дефинисани су у 

складу с Националним програмом за заштиту животне средине и анализом узрока 

проблема на подручју града Београда и дати су у временском оквиру: 

1415.Г.ПР. 254


• Усклађеност планова са националним прописима и унапређени институционални 

капацитети за спровођење прописа у области заштите од јонизујућег и 

нејонизујућег зрачења 

• Проширити системски мониторинг јонизујућих зрачења и активности 

радиоактивних материја у животној средини 

• Донети План за заштиту од јонизујућих зрачења и План за деловање у случају 

акцидента 


• Идентификација појединих извора нејонизујућег зрачења 

• Успостављен мониторинг нејонизујућег зрачења 

• Створити услове за адекватно смештање и делотворно управљање 

радиоактивним отпадом 


• Уклањање преосталих радиоактивних громобрана и напуштених извора у 

индустрији. 

7.6.3 Заштита земљишта 


• Даљи развој и унапређење систематског праћења квалитета земљишта 

• Унапређено управљање квалитетом земљишта 

• Завршен пројекат израде Катастра клизишта на територији Београда 

• Израда пројеката санације и ремедијације подручја угрожене животне средине 

• Наставак израде пројекта Катастра септичких јама на територији Београда. 


• Завршен Пројекат израде Локалног регистра извора загађивања животне 

средине на територији Београда. 

Континуирани циљеви 2011-2021.године 

• Спречавање даљег губитка земљишта и побољшање квалитета контаминираног 

земљишта у индустријским и енергетским комплексима 

• Рационално управљање земљиштем и смањење губитка земљишта до ког 

долази услед неадекватне пољопривредне праксе 

• Стална едукација и развијање свести пољопривредних произвођача о 

рационалном коришћењу земљишта и правилима добре пољопривредне праксе 

• Спречавање загађивања и заштита земљишта у градским зонама и у околини 

прометних саобраћајница 

• Континуирано спровођење мера за заштиту од ерозије 

• Адекватно управљање пољопривредним и индустријским отпадом и санација 

дивљих одлагалишта отпада. 

1415.Г.ПР. 255

7.6.4 Заштита биодиверзитета 


• Успостављање информационог програма/система мониторинга биодиверзитета 

(применом ГИС технологије) 

• Јачање институционалних и кадровских капацитета за заштиту биодиверзитета 

• Спровођење мера и режима заштите и мониторинга стања заштићених подручја 

• Донети законе за заштиту и опоравак врста којима прети изумирање 

• Основани центри за спашавање дивљих биљних и животињских врста 

• Успостављена заштита и очување миграторних врста 

• Усклађени национални прописи у области заштите природе, биодиверзитета и 

шума са законодавством ЕУ и међународним конвенцијама 

• Повећати еколошки мониторинг пестицида који се тренутно користе, као и других 

опасних хемикалија. 


• Смањење губитка биодиверзитета 

• Смањење притиска на биодиверзитет 

• Успостављање еко коридора за фрагментисане фрагилне екосистеме 

• Побољшање заштите посебних заштићених зона за птице 

• Развој еколошке мреже у складу са међународним стандардима 

• Успоставити мониторинг утицаја климатских промена на биодиверзитет и у 

заштићеним подручјима у складу са одлуком 9-HVI CBD и Препоруком савета 

Европе бр. 135 

• Побољшати заштиту аутохтоних врста и зауставити уношење инвазивних врста 

• Заштита, очување и одрживо коришћење дивљих биљних и животињских врста и 

гљива 

• Спровођење кампање јачања нивоа јавне свести за заштиту биодиверзитета 

• Прописивање мера и услова за заштиту биодиверзитета у свим привредним 

секторима који су оријентисани на коришћење биолошких ресурса 

• Интеграција заштите биодиверзитета у секторе туризма, просторног планирања 

и саобраћаја 

• Увећање бројности популација ретких и угрожених врста 

• Картирати и описати угрожене, рањиве и ретке биоценозе према ЕУ Директиви о 

стаништима 

• Ојачани механизми за контролу производње, увоза и употребе хемикалија за 

које се показало да неповољно утичу на биодиверзитет 

• Промовисати смернице са примерима најбоље праксе за одржавање 

биодиверзитета у рударском сектору 

• Праћење и контрола утицаја туризма на биодиверзитет и екосистеме у 

заштићеним подручјима. 

7.6.5 Управљање зеленилом 


• Уклањање привремених објеката са свих категорија зелених површина 

• Ревитализација и нега већ постојећих градских зелених површина 

• Решавање имовинско-правних односа градских зелених површина и шума на 

територији Града 

1415.Г.ПР. 256

• Израда катастра градских зелених површина 

• Израда пројекта "Постављање (биљних) биофилтера у зонама великог загађења 

на територији града Београда". 


• Предвиђени заштитни појасеви у зонама индустрије, дуж саобраћајница и у 

подручјима водозаштите на левој обали Саве 

• Проширено рекреационо подручје на Ади Циганлији 


• Интеграција еколошких принципа у процес урбанистичког планирања 

• Израда Урбанистичког плана система зелених површина Београда 

• Ширење информација путем електронских и штампаних медија ради 

промовисања значаја и неопходности законске заштите урбаних шума и зелених 


• Имплементација Плана зелених површина Београда кроз приоритетне пројекте 

обнављања девастираних јавних зелених површина и дрвореда 

• Едуковати ученике основних школа кроз акције пошумљавања 

• Заштита и уређење нових зелених површина 

• Заштита унутар градских зелених површина и ванградских шума у њиховим 

постојећим границама 

• Заштита шума форланда и речних ада 

• Повезивање постојећих шума у зелени прстен око Града 

• Остварити везу зеленог прстена са ужом територијом Града 

• Издвојити нова подручја заштите природе 

• У подручјима интензивне пољопривреде предвидети пошумљавања у функцији 

ветрозаштите, заштите од емисија и интегралне заштите 

• На ужој територији Града кроз урбану обнову формирати нове мање зелене 

површине и линијско зеленило 

• Градске неуређене површине које нису намењене изградњи уредити као јавне 

зелене површине 

• Повезати систем градског зеленила са регионалним шумама 

• Обезбеђивање финансирања, подизања и одржавања зелених површина из 

више извора: средства буџета Града; накнаде за загађивање животне средине и 

обезбеђивање „зеленог динара“ кроз порески систем. 

7.6.6 Заштита здравља становништва 


• Развијање програма међусекторске сарадње у области ресорних министарстава 

(здравља, рада и социјалне политике, образовања, правде и животне средине), 

• Обезбеђивање услова за одрживо финансирање заштите здравља 

становништва. 


• Анализа повезаности стања животне средине и здравственог стања 

становништва, 

1415.Г.ПР. 257

• Побољшање здравственог стања становништва кроз едукацију о начинима 

превенције појединих болести, 

• Развијање и стимулисање сарадње између институција у решавању јавноздравствених 

проблема, 

• Промоција развоја, подршка и покретање акција које обезбеђују здраву радну и 

животну средину. 


• Јачање превентивне здравствене заштите, 

• Развој и едукација људских ресурса у области јавног здравља, 

• Унапређење рада мреже Института и Завода за заштиту јавног здравља, 

• Усклађивање политике јавног здравља са принципима Светске здравствене 

организације (СЗО), 

• Праћење здравствене исправности воде за пиће. 

7.6.7 Учешће јавности 

Учешће јавности у процесу доношења и дефинисања одлука од значаја за локалну 

средину, представља један од основних облика учешћа грађана у процесима 

одлучивања о питањима која су значајна за животну средину и здравље грађана. На 

овај начин се грађанима омогућава да дају свој допринос у остваривању бољег 

живота и напретка у друштву. 

Право грађана на учешће у одлучивању је изворно право грађана. Бирањем својих 

представника у локалним органима власти, грађани преносе своје право на 

управљање локалном заједницом, али не у потпуности. 

Најважнију улогу у успостављању основа за учешће јавности у одлучивању о 

одрживом развоју и питањима везаним за животну средину има држава. Улога 

државе је да перманентно промовише, покреће, стимулише и подржава учешће 

јавности и то не само стручно и организационо већ и финансијски. Влада као 

извршни орган власти позитивно утиче на локалне органе управе да успоставе 

систем заједничке одговорности. Улога државе и јавне управе у успостављању и 

унапређивању учешћа јавности у одлучивању, одређена је међународним 

конвенцијама и домаћим законодавством. 

7.6.7.1 Стандарди Европске Уније у области учешћа јавности у процесима 

значајним за животну средину 

Конвенција о доступности информација, учешћу јавности у одлучивању и 

доступности правосуђа о питањима која се тичу животне средине, позната je као 

Архунска конвенција. Она представља најважнији међународни документ којим се 

омогућава учествовање јавности приликом израде планова, програма и политика 

које се односе на животну средину, а тиме и на здравље људи. Република Србија је 

приступила Конвенцији у мају 2009. године. Конвенција обавезује државе чланице 

да информације које су од значаја за животну средину учине доступним, да омогуће 

широкој јавности да учествује у доношењу одлука и обезбеде им адекватну правну 

заштиту у случају непоштовања ових права. 

1415.Г.ПР. 258

7.6.7.2 Правни и законодавни оквир Републике Србије везан за област учешћа 

грађана у процесима значајним за животну средину, подразумева: 

• Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 83/06) прописује право 

грађана за истинитим, потпуним и благовременим обавештавањем о 

питањима од јавног значаја и обавезу средстава јавног обавештавања да то 

право поштују (члан 51). Овај документ истиче и право на обавештавање о 

стању животне средине: „ Свако има право на здраву животну средину и на 

благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању.“ 

• Закон о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 9/02, 33/02, 

33/04, 135/04, 62/06, 129/07), описује облике учешћа грађана попут 

референдума, грађанске иницијативе и зборова грађана, 

• Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја 

(„Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09, 36/10), описује и јасно 

дефинише информацију од јавног значаја, 

• Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04, 

36/09), своди поступак учешћа јавности на поступак излагања пројеката, 

планова или програма на јавни увид и поступак јавне расправе, 

• Закон о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, бр. 

135/04, 36/09), подразумева израду студија, спровођење консултација уз 

учешће јавности и анализу мера, са циљем да се предвиде штетни утицаји 

одређених пројеката на живот, здравље људи, флору и фауну, земљиште, 

воду, ваздух, климу и сл. 

• Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени 

гласник РС“, бр. 135/04, 88/10), подразумева да се у поступку стратешке 

процене утицаја одређених планова и програма на животну средину укључују 

заинтересовани органи и организације почев од фазе припреме одлуке о 

изради односно не изради стратешке процене, достављањем захтева за 

давање мишљења у предвиђеном року. Извештај се излаже и јавном 

расправом ставља на увид и коментар јавности. 

• Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне 

средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04), подразумева да учешће 

јавности започиње у раној фази подношења захтева за издавање 

интегрисане дозволе, када јавност добија право да изнесе своје мишљење о 

захтеву, као и у фази израде нацрта дозволе. Ову процедуру прати и обавеза 

информисања јавности о фазама поступка, као и о коначној одлуци 

надлежних органа. 

7.6.7.3 Појам јавности у систему заштите животне средине 

Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04, 36/09) 

дефинише следеће појмове: „Јавност чини једно или више физичких или правних 

лица, њихова удружења, организације или групе“. „Заинтересована јавност чини 

јавност на коју утиче или може утицати план или програм односно која има интерес у 

доношењу одлука које се односе на заштиту животне средине, укључујући 

невладине организације које се баве заштитом животне средине и које су 

евидентиране код надлежног органа“. Једно од начела заштите животне средине 

јесте начело информисања и учешћа јавности према коме свако има право да буде 

обавештен о стању животне средине и да учествује у поступку доношења одлука 

чије би спровођење могло да утиче на животну средину. 

1415.Г.ПР. 259

7.6.8 Приказ стања 

7.6.8.1 Јавност рада локалне самоуправе 

Обавеза локалне самоуправе да обезбеди јавност рада и пружи информације о 

свом раду је један од основних корака у остваривању права грађана да учествују у 

јавном животу и да на тај начин дају допринос унапређењу услова живљења, а тиме 

и општег стања животне средине. 

Према Статуту града Београда („Службени гласник РС“, бр. 129/07) подразумева се 

да је рад органа града Београда јаван. Јавност рада се обезбеђује: 

• Издавањем промотивних и информативних публикација, сарадњом са 

медијима, презентовањем одлука и других аката јавности и постављањем 

интернет презентација; 

• Организовањем јавних расправа у складу са законом, овим статутом и 

одлуком органа града Београда; 

• И на друге начине у складу са Статутом града Београда. 

7.6.8.2 Активно информисање грађана 

Активно информисање граћана подразумева мере локалних органа власти у циљу 

обавештавања грађана о питањима значајним за локалну заједницу, активностима и 

будућим плановима. Постоје бројни начини информисања грађана који захтевају 

различита финансијска и материјална средства, кадровске ресурсе и време 

ангажовања што знатно утиче на опредељење локалне самоуправе да користи 

конкретан начин информисања. Најчешћи видови активног информисања грађана 

су: 

• Путем саопштења за јавност у писменом облику, 

• Путем саопштења преко локалних медија (радио и телевизија), 

• Путем објављивања одлука, планова, нацрта планова итд. 

Служба за информисање обавља следеће послове: 

• Благовремено и потпуно информише грађане Београда о раду Скупштине 

града Београда и њених радних тела, 

• Уређује и издаје „Београдске новине“, 

• Организује конференције за новинаре за потребе Градоначелника, 

Скупштине града, Градске управе и јавних комуналних предузећа, 

• Уређује и дистрибуира дневни преглед градских вести Беоинфо, 

• Организује информисање у ванредним ситуацијама 

• Објављује огласе, конкурсе и тендере за потребе Скупштине града и Градске 

управе, 

• Издаје „Службени лист Града Београда“ и слично. 

7.6.9 Двосмерна комуникација са грађанима 

Прикупљање мишљења, предлога и примедби грађана о значајним питањима за 

локалну заједницу је од велике важности, а нарочито када је реч о отпадним 

водама, управљању отпадом, загађењима ваздуха и слично. Двосмерна 

комуникација представља одличну прилику да грађани дискутују и дају предлоге у 

вези са одређеном одлуком или плановима. Консултовање грађана омогућава 

1415.Г.ПР. 260

локалним властима да у потпуности сагледају стварно стање животне средине у 

заједници и на тај начин локална самоуправа може да базира своје планове на 

потребама грађана, а у складу са законским регулативама и обавезама. Путем 

двосмерне комуникације са грађанима, стиче се поверење грађана, стварају се 

услови за сарадњу, развија се мотивисаност грађана да адекватније учествују у 

дијалогу и конкретним активностима у циљу унапређења различитих области. 

Грађани постају свеснији проблема и последица загађења воде, ваздуха, 

земљишта, што може позитивно да утиче на промену њихових навика у опхођену са 

животном средином. 

Двосмерна комуникација са грађанима је веома битна посебно за унапређење 

стања животне средине, па је неопходно доста радити на све чешћој примени 

различитих облика консултовања грађана, као и јачању ове врсте комуникације. 

7.6.10 Формални и неформални облици консултовања 

Један од најчешћих неформалних облика консултовања представљају јавне 

расправе. Јавне расправе пружају могућност сваком појединцу, представнику 

најшире јавности да разматра и коментарише питања од значаја за локалну 

заједницу. Оне представљају веома важан облик консултовања грађана о њиховим 

потребама и виђењима, што представља значајан извор информација за локалну 

самоуправу. Адекватним коришћењем ових информација, локалне власти могу да 

делују у складу са очекивањима и потребама грађана. 

Једна од превентивних мера заштите животне средине је процена утицаја пројеката 

на животну средину, што подразумева израду студија и учешће јавности, како би се 

прикупили подаци и предвидели штетни утицаји одређених пројеката на животну 

средину и здравље људи. Студије процене доприносе утврђивању мера којима се, 

евентуални штетни утицаји настали реализацијом пројеката, могу спречити, 

смањити или у потпуности отклонити. У последњих неколико година, на територији 

града Београда све више јача интерсекторска сарадња између надлежних органа, 

односно свих заинтересованих страна у поступцима процене утицаја планова, 

програма и пројеката на животну средину. 

7.6.11 Остали неформални облици консултовања јавности 

На територији града Београда, постоји пракса пријема грађана у циљу омогућавања 

приступа информацијама и консултације са представницима локалне самоуправе о 

питањима од интереса за локалну заједницу. У том циљу организују се јавне дебате, 

радионице, анкете, округли столови, тематске расправе са удружењима грађана, 

приватним сектором, медијима на теме из области заштите животне средине. 

Грађани у великој мери не показују значајно интересовање за активније учешће у 

процесу консултовања. Разлози за то су различити, а најчешћи су недостатак 

времена, мотивације и уверење да мишљење грађана не може ништа да промени и 

друго. 

7.6.12 Свест шире јавности о проблемима у области животне средине на територији 


Услед глобалне економске и еколошке кризе, створена је клима у којој грађани нису 

довољно мотивисани да активно учествују у решавању било ког проблема локалне 

1415.Г.ПР. 261

заједнице. Шира јавност је најчешће велики критичар локалне власти, али не и 

партнер у битним процесима за унапређење области о којој је реч. 

7.6.13 Процена утицаја неадекватног учешћа јавности на животну средину 

Шира јавност може утицати на животну средину својим неделовањем, директно или 

индиректно. Утицај неадекватног учешћа јавности у питањима из области животне 

средине се може посматрати по различитим аспектима: 

• Неинформисаност грађана представља један од најзначајнијих узрока 

неодговорног односа према животној средини (нпр. недовољна 

информисаност грађана о значају воде за пиће доводи до нерационалне 

потрошње воде и слично), 

• Неактивност цивилног сектора у спровођењу еколошких пројеката умањује 

свест грађана о потреби и значају грађанског учешћа, али и оставља целу 

заједницу ускраћену за средства којима би могли бити решени поједини 

проблеми, 

• Недостатак спремности и капацитета медија да детаљније обрађују еколошке 

теме индиректно негативно утиче на стање животне средине услед 

непожељног понашања неинформисаних грађана, 

• Неприлагођени наставни и ван-наставни програми условљавају непостојање 

свести најмлађе популације и њено неодговорно понашање према животној 

средини. 

7.6.14 Закључци и циљеви заштите животне средине везани за област учешћа 

јавности 

У циљу обезбеђења еколошки чисте средине, регулисане адекватним третманом 

отпада и отпадних вода, заштићеним природним богатствима, оствареним условима 

за производњу здраве хране, очуваним изворима питке воде, од посебног је значаја 

квалитетна сарадња и ангажовање свих интересних група у наредном периоду. То 

подразумева активно учешће грађана у јавном животу, обогаћен систем 

информисања и едукације, ојачане невладине организације и удружења грађана, 

појачано интересовање медија по питањима животне средине, унапређење 

потенцијала свих општина града Београда и успостављање квалитетне сарадње 

јавног, приватног и непрофитног сектора. 

Учешће јавности у процесу доношења одлука у области заштите животне средине 

на територији града Београда је од кључног значаја за очување основних начела 

одрживог развоја и спречавања неодговорног понашања власти, појединаца и 

компанија према средини у којој живимо. Такође, учешћем грађана у процесу 

доношења одлука, планова и програма, грађани одлучују о квалитету јавних услуга, 

указују на приоритете и доприносе решавању одређених проблема у средини у којој 

живе. На тај начин се постиже снажно партнерство између локалних органа власти, 

грађана и њихових удружења у коме сви заједно преузимају на себе део 

одговорности у решавању одређених питања од значаја за животну средину. 

Активирање грађана је од посебног значаја у процесима успостављања принципа 

заштите животне средине, јер ти процеси захтевају корените промене досадашњих 

навика грађана у опхођену према животној средини и подизања нивоа еколошке 

свести грађана. У циљу придобијања поверења грађана и спремност на сарадњу, 

1415.Г.ПР. 262

неопходно је едуковати становништво и укључити га у процес успостављања 

еколошких стандарда. 

Негативни утицај на учешће јавности у одлучивању уопште, а посебно у области 

заштите животне средине, је то што грађани немају довољно искуства и знања о 

техникама и методама учешћа у одлучивању, али и то што нису довољно изграђени 

механизми и процедуре учешћа јавности у одлучивању (на пример, јавности се 

оставља веома кратак рок да се упозна с предлозима неких прописа, аката и 

планова; поједини планови, мере, поступци нису објављени и нису представљени 

јавности, односно нису доступни јавности што такође утиче на смањивање учешћа 

јавности у одлучивању). У последњих десет година примећено је да се грађани 

Београда све више интересују за решавање комунално-еколошких проблема, као и 

за решавање проблема изазваних комуналном изградњом (претварање зелених 

површина у стамбене и сл.). 

Циљеви заштите животне средине везани за области информисања и учешћа 

јавности: 

• обезбедити једноставан и ефикасан приступ информацијама о стању 

животне средине на територији града Београда; 

• промовисање дијалога међу проеколошки усмереним удружењима и 

еколошким покретима и другим грађанским иницијативама; 

• јачање сарадње са локалним властима у приступу информацијама, учешћу 

јавности у одлучивању и приступу правосуђу у области заштите животне 


• мотивисање грађана града Београда да учествују у одлучивању и 

остваривању права на информације о стању животне средине на локалном 

нивоу; 

• подршка учешћа грађана града Београда у одлучивању остваривањем 

слободне грађанске иницијативе, на форумима грађана и референдуму о 

питањима значајним за животну средину града Београда; 

• развој модела учешћа грађана града Београда у фази припреме просторних 

и урбанистичких планова и других аката, а не само приликом њиховог 

доношења; 

• јачање учешћа грађана о предлозима буџета и програмима расподеле 

средстава. 

Један од приоритета града Београда у области информисања и учешћа јавности у 

одлучивању о стању животне средине на територији Града, јесте стварање 

могућности за дијалог између грађана и локалне самоуправе и заједничко 

одлучивање, у складу са одредбама Архуске конвенције. Одрживи развој захтева 

остваривање таквог система коме ће циљ бити подизање нивоа еколошке свести, 

еколошког знања и еколошке одговорности сваког грађанина града Београда и сваке 

друштвене групе. Такво окружење се може изградити: 

1415.Г.ПР. 263

• Путем различитих програма у култури и образовању који промовишу одрживи 

развој и заштиту животне средине, 

• Јачањем система информисања и доступности информација о значају 

појединих мера, планова и акција, 

• Јачањем одговорности за одрживи развој (упознавање са алтернативним 

изворима енергије, начинима уштеде енергије у домаћинствима, значају 

рециклирања итд.), 

• Јачањем капацитета ванинституционалних субјеката друштвеног живота 

(невладиних организација, еколошких покрета, различитих грађанских 

иницијатива и самих грађана) и непрекидним ангажовањем медија. 

7.7 ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ПРИВРЕДНИМ СЕКТОРИМА 

7.7.1 Индустрија 


• Успостављен систем мониторинга емисија загађујућих материја из индустријских 

објеката 

• Израда Локалног регистра извора загађивања животне средине на територији 

Београда - наставак I фазе и почетак II фазе. 


• Завршен пројекат израде Локалног регистара извора загађивања на територији 

Београда и обезбеђено његово редовно ажурирање 

• Обезбеђена заштита земљишта и подземних вода од загађења у индустријским 

комплексима 

• Извршена санација и рекултивација контаминираног земљишта у индустријским 


• Управљање индустријским отпадом у складу за прописима 

• Смањен ризик од хемијског удеса у индустријским постројењима. 


• Уведен систем управљања животном средином у складу са захтевима ISO 14001 

и/или ЕМАS у већем броју предузећа 

• Већа усклађеност примењених технологија и технолошких процеса са захтевима 

BAT-а и испуњавање услова за добијање интегрисаних дозвола за рад 

• Примена концепта чистије производње у већем броју индустријских предузећа 

• Повећан степен пречишћавања индустријских отпадних вода 

• Изградња/реконструкција уређаја за пречишћавање ваздуха и смањене емисије 

загађујућих материја у ваздух из индустријских постројења и њихово 

усклађивање са захтевима Уредбе о граничним вредностима загађујућих 

материја у ваздух („Сл. Гласник РС“ бр. 71/10) 

• Образовање привредних субјекта о значају примене концепта чистије 

производње и законској регулативи која се бави питањима заштите животне 


• Јачање капацитета инспекцијског надзора над применама закона и прописа у 

области животне средине у индустријском сектору 

• Повећање енергетске ефикасности и рационално коришћење енергије. 

1415.Г.ПР. 264

7.7.2 Енергетика 


• Израда пројекaта и подстицање коришћења обновљивих извора енергије и 

повећања енергетске ефикасности 

• Подстицај изградње и постављање уређаја и објеката који користе обновљиве 

изворе енергије (соларно осветљење, топлотне пумпе и сл.) 

• Унапређен систем континуалног праћења емисија загађујућих материја у ваздух 

из термоенергетских објеката 

• Израђен пројекат „Садржај микроелемената у земљишту и кртолама чичоке на 

пепелишту ТЕНТ А“ као пионирске врсте за стварање повољних услова у циљу 

будућих пошумљавања. 


• Смањен негативан утицај транспорта и депоновања пепела и шљаке из ТЕНТ-а 

на ваздух, земљиште подземне и површинске воде 

• Повећана ефикасност коришћења енергије у индустрији, сектору широке 

потрошње и сектору производње и дистрибуције електричне енергије 

• Повећање енергетске ефикасности и смањење губитака топлотне енергије 

• Санирана и рекултивисана депонија пепела и шљаке из термоенергетских 

објеката на територији Општине Обреновац 

• Санирани и рекултивисани напуштени копови на територији општине Лазаревац 

• Јачање мониторинга квалитета животне средине у околини рударских копова у 

Општини Лазаревац. 


• Увођење система еколошког менаџмента и друштвено одговорног пословања у 

енергетским предузећима у складу са захтевима стандарда ISO 14001 и/или 

ЕМАS система 

• Усаглашавање емисија загађујућих материја (СЧ, SОx, NОx) у ваздух из 

термоенергетских објеката са прописаним ГВЕ 

• Већа усклађеност примењених технологија са захтевима BAT-а и испуњавање 

услова за добијање интегрисаних дозвола за енергетска постројења 

• Повећан обим коришћења обновљивих извора енергије 

• Образовање и развијање јавне свести о значају рационалног коришћења 

енергије и могућностима коришћења обновљивих извора енергије 

• Повећање броја потрошача топлотне енергије прикључених на системе 

даљинског грејања 

• Обезбеђено адекватно управљање и одлагање отпада из енергетских објеката 

• Смањено загађење површинских и подземних вода отпадним водама из 

енергетског и рударског сектора 

• Спровођење техничких мера за смањење загађењa ваздуха и земљишта у 

околини површинских ископа 

• Јачање капацитета инспекцијског надзора над применама закона и прописа у 

области животне средине у сектору енергетике. 

7.7.3 Пољопривреда, шумарство, ловство 

1415.Г.ПР. 265


• Израђена студија о просторним, ресурним и техничким могућностима органске 

производње хране и производње сировина за био горива на територији Београда 

• Идентификована подручја са повећаним ризиком од загађења земљишта и 

подземних вода средствима за заштиту биља 

• Спровођење мониторинга токсичних елемената и пестицида у пољопривредном 

и шумском земљишту и јачање инспекцијског надзора над применом средстава 

за заштиту биља 

• Израђен План пошумљавања подручја Београда и спровођење активности на 

пошумљавању необраслих површина 

• Извршена валоризација приватних шума и њихово укључивање у планове и 

програме пошумљавања. 


• Јачање еколошке свести и упознавање пољопривредних произвођача са 

правилима добре пољопривредне праксе. 


• Успостављен систем праћења и контроле коришћења земљишта и водених 

ресурса у пољопривредне сврхе 

• Спровођење стратешких и планских докумената из области пољопривреде и 

шумарства 

• Подстицање инвестиција у пројекте који имају за циљ очување животне средине 

• Обезбеђена заштита пољопривредног земљишта од деградације и унапређење 

бонитета земљишта 

• Адекватно управљање органским отпадом из сточарства и пољопривреде 

• Контрола и спречавање загађења подземних и површинских вода нутријентима 

• Управљање пољопривредним газдинствима у складу са правилима добре 

пољопривредне праксе 

• Одрживо газдовање шумама, ловством и риболовом и спречавање деградације 

и загађења шума 

• Развој еколошко образовних пројеката чији је циљ промоција значаја шума и 

природних ресурса и њихово одрживо коришћење 

• Повећање површина под органском пољопривредом. 

7.7.4 Транспорт 


• Завршетак унутрашњег магистралног полупрстена са мостом преко Аде 

Циганлије 

• Завршетак обилазнице око Београда 

• Израда пројекта изградње терминала за отпадне материје са пловила на 

подручју Београда - I фаза 

• Изградња паркинг гаража у систему „Park & Ride“ 


1415.Г.ПР. 266

• Развој јавног и приватног партнерства у планирању, изградњи и експлоатацији 

саобраћајних мрежа и објеката 

• Смањење испаравања бензина на бензинским пумпама, цистернама и 

танкерима у складу са Директивом 94/63/Е3 

• Модернизација система јавног градског превоза 

• Увођење система управљања саобраћајем, који ће укључити и системе 

управљања јавним градским превозом 

• Спровођење васпитно-образовних мера о понашању учесника у саобраћају 

• Развој саобраћаја који доприноси еколошкој оптимизацији града (у широј и ужој 

зони) и који ће бити подршка развоју туризма 

• Спровођење стратегије развоја железничког, друмског, водног, ваздушног 

интермодалног транспорта 

• Проширење и модернизација аеродрома „Никола Тесла“ 

• Оспособљавање војног аеродрома „Батајница” за цивилни – карго и low cost 

саобраћај 

• Изградња моста преко Дунава (Земун-Борча) 


• Повећање интермодалног транспорта у укупном превозу 

• Смањење загађења са бродова у пловним водотоковима 

• Уграђивање нових материјала у путеве 

• Интервенције код свих саобраћајних подсистема ради повећања њихове 

ефикасности, комфора и безбедности 

• Развијање бициклистичког саобраћаја 

• Стимулисање пешачког кретања 

• Повећање броја аутобуса на природан гас у јавном превозу и увођење 

хибридних аутомобила 

• Примена алтернативних горива у аутомобилима 

• Контрола аерозагађења на свим већим раскрсницама у централној градској зони, 

као и дуж прометних саобраћајница. 

7.8 УПРАВЉАЊЕ ХЕМИЈСКИМ УДЕСИМА И ВАНРЕДНИМ ТЕХНИЧКО – 

ТЕХНОЛОШКИМ ДОГАЂАЈИМА 

Према пореклу настанка, несреће се могу поделити у две основне врсте: 

Несреће чији су узроци природне појаве (олује, земљотрес, поплаве) које могу 

узроковати испуштање великих количина опасних материја, пожаре, експлозије, 

рушења грађевина, прекид комуникација и друго. 

Несреће које су техничко – технолошке природе, односно које настају људским 

деловањем (узроковане људским пропустима или грешкама, као што су 

производне, складишне и транспортне несреће с опасним материјама). 

Циљ заштите јесте спречавање настајање несреће или ширења њеног обима ради 

смањења људских губитака и материјалне штете. 

На подручју Београда постоји више индустријских постројења која производе, 

користе или складиште опасне материје, а неке од њих се налазе у централном 

градском делу („Галеника“, „Техногас“, Рафинерија „Београд”, „Југопетрол“ – 

Чукарица). Хазардне индустрије које производе, користе и складиште опасне 

1415.Г.ПР. 267

материје (процењена количина од око 1.250.000 тона годишње, од чега 15.000 тона 

опасног отпада) носе висок степен ризика по здравље људи и животну средину, тако 

да, осим Сопота и Барајева, нема безбедне општине на територији Београда. 

Хемијски удеси се најчешће дешавају током транспорта опасних материја, који се 

обавља друмским, железничким и речним саобраћајем. 1 

Циљеви заштите од хемијских удеса и ванредних техничко – технолошких догађаја 

дефинисани су у складу с Националним програмом за заштиту животне средине и 

анализом узрока проблема на подручју града Београда и дати су у временском 

оквиру: 


• Израда Kатастра ризичних постројења на подручју Београда 

• Унапредити, ускладити и ојачати законску, институционалну, управну, техничку, 

информатичку и финансијску основу те механизме, поступке и мере за процену 

ризика и за њихово смањивање 

• Усклађени прописи из области заштите од удеса у индустрији и транспорту са 

националним законодавством 

• Политика смањења ризика од удеса треба постати приоритет локалне 

самоуправе 

• Aжурирање Мапе хазарда и Инфо базе за управљање ризицима од хемијских 

удеса на територији Београда. 


• Развијени капацитети за спровођење националних прописа у области заштите 

од удеса са високим нивоом знања и оствареном комуникацијом са привредним 

секторима и другим надлежним органима 

• Успостављен и развијен информациони систем за заштиту од удеса у оквиру 

Сектора за ванредне ситуације 

• Смањење ризика по људе и животну средину од хемијских и техничко – 

технолошких удеса. 


• Успостављен систем управљања хемијским удесима на основу развијене 

регулативе, процедура и стандарда усклађених са националном регулативом 

• Изградња потребне инфраструктуре 

• Развијање нивоа свести о постојању опасности од удеса, како природних тако и 

оних изазваних људским деловањем, једнако оних које већ постоје или оних које 

тек могу настати 

• Успостављање и развој система за управљање ризиком и одговором на удес на 

свим нивоима 

• Осигурање делотворне дугорочне превентивне заштите и заштите у случају 

акцидената 

• Ажурирање карти о удесима на подручју Београда. 

1 Стратегија развоја града Београда, циљеви, концепција и стратешки приоритети одрживог 

развоја, 2008. година 

1415.Г.ПР. 268

8 ИНСТРУМЕНТИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ 

СРЕДИНЕ 

УВОД 

Спровођење циљева дефинисаних Програмом, захтева реформу политике заштите 

животне средине у складу са постављеним општим и посебним циљевима, реформу 

институционалног оквира и већу међусекторску, међуградску и међународну 

сарадњу. Мере за спровођење Програма односе се на реформу следећих области 

мониторинга и информационог система, економских инструмента, система 

финансирања, институција, образовања и инфраструктурних објеката у области 

заштите животне средине. Реформом инструмената заштите животне средине 

створиће се предуслови за унапређивање система заштите животне средине, 

смањење загађења и притисака на животну средину, јачање узајамног деловања и 

остварење значајних ефеката између, заштите животне средине и економског раста, 

укључивање политике животне средине у развојне политике других сектора, 

инвестирање у смањење загађења животне средине и развој чистијих технологија, 

подстицање коришћења обновљивих извора енергије, заштиту и очувања 

биодиверзитета. 

Јачањем капацитета органа локалне самоуправе за спровођење важеће законске 

регулативе и законске регулативе која је у припреми, како би се у потпуности 

одговорило на захтеве који су дефинисани циљевима политике заштите животне 

средине, омогућује се стварање услова за што боље учешће ресора заштите 

животне средине у процесу доношења одлука на свим нивоима. 

Један од битних сегмената одрживог развоја друштва јесте и еколошки начин 

мишљења и етички однос човека према животној средини. Применом активности 

као што су медијске кампање и промоције о свим аспектима очувања животне 

средине, као и увођење едукативних програма, могу се постићи одговарајући 

резултати у подизању нивоа свести и информисаности грађана и њихово веће 

укључивање у ефикасно решавање проблема везаних за заштиту животне средине 

на локалном нивоу. 

Сарадњом са другим локалним самоуправама, тј. међуградском и међународном 

сарадњом стварају се услови за реализацију заједничких пројеката, размену 

искустава и примера добре праксе. Развој Београда морају да прате и одговарајући 

програми праћења квалитета и заштите животне средине. Адекватан мониторинг 

квалитета свих аспеката животне средине је незаобилазан део анализе еколошке 

основаности пројеката у урбаном екосистему града. 

8.1 МОНИТОРИНГ СПРОВОЂЕЊА ПРОГРАМА 

Праћење квалитета животне средине у Београду врши се систематским, 

континуалним и повременим мерењима параметара загађујућих материја, анализом 

добијених резултата и проценом њиховог утицаја на здравље људи и природну 

средину. Систематска мерења основних и специфичних загађујућих материја 

обављају се континуирано на мерним местима која чине мрежу мерних места, док се 

на мерним местима ван ове мреже врше повремена мерења. Мрежу мерних места 

на територији Града чини Државна мрежа мерних станица и Локална мрежа мерних 

станица и мерних места за фиксна мерења. 

Систем контроле квалитета животне средине на територији Београда обухвата: 

1415.Г.ПР. 269

• Kонтролу квалитета ваздуха, пореклом од стационарних извора 

(термоенергетски објекти, индустрије и сл.) и пореклом од издувних гасова 

моторних возила на најпрометнијим раскрсницама у Граду 

• Контролу квалитета површинских вода 

• Контролу квалитета воде за пиће из београдског водовода, 

• Контролу квалитета воде са јавних чесмама 

• Контролу квалитета земљишта 

• Контролу нивоа радиоактивности у природној средини 

• Контролу нивоа комуналне буке. 

Мерења и анализу добијених резултата у оквиру Државне и Локалне мреже мерних 

места врше Градски завод за јавно здравље Београд, Републички 

хидрометеоролошки завод Србије, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан 

Јовановић Батут“, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ и 

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије. У складу са одредбама 

Закона о заштити животне средине („Сл. Гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) извештаје о 

извршеним мерењима достављају се Секретаријату за животну средину Градске 

управе града Београда и Агенцији за заштиту животне средине Републике Србије. 

8.1.1 Мониторинг квалитета ваздуха 

Мониторинг квалитета ваздуха у Београду обезбеђује се јединственим системом 

праћења и контроле степена загађења ваздуха и одржавања базе података о 

квалитету ваздуха у оквиру Државне мреже мерних станица и мерних места и 

Локалне мреже мерних станица и мерних места за фиксна мерења. 

Државна мрежа саставни је део праћења квалитета животне средине и финансира 

се из буџета Републике Србије. О спровођењу Програма контроле квалитета 

ваздуха у Државној мрежи стара се Министарство животне средине и просторног 

планирања, а праћење квалитета у оквиру својих надлежности врши Агенција за 

заштиту животне Републике Србије и Републички хидрометеролошки завод Србије. 

Локална мрежа мерних станица и мерних места за праћење квалитета ваздуха у 

Београду успоставља се Програмом контроле квалитета ваздуха у Београду, а чине 

је допунске мерне станице и мерна места за: 

• континуална фиксна мерења (аутоматски мониторинг) нивоа загађујућих 

материја пореклом од стационарних извора загађивања ваздуха у 

насељеним подручјима (15 мерних места) 

• континуална фиксна мерења нивоа загађујућих материја пореклом од 

стационарних извора загађивања ваздуха у индустријским подручјима (4 

мерна места) 

• фиксна мерења нивоа загађујућих материја пореклом од покретних извора 

загађивања ваздуха (14 мерних места) 

• повремена фиксна мерења нивоа загађујућих материја пореклом од 

стационарних извора загађивања ваздуха (11 мерних места) 

• повремена фиксна мерења нивоа загађујућих материја пореклом од 

покретних извора загађивања (2 мерна места). 

О спровођењу Програма контроле квалитета ваздуха у Локалној мрежи мерних 

места и мерних станица стара се Секретаријат заштите животне средине Градске 

управе града Београда, а мерења врше Градски завод за јавно здравље Београд (за 

1415.Г.ПР. 270

контролу загађујућих материја у ваздуху пореклом од стационарних извора 

загађења), и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ (за 

контролу загађујућих материја у ваздуху пореклом од покретних извора загађења). 

У Локалну мрежу мерних станица и мерних места за континуална фиксна мерења 

укључено је пет локација из Државне мреже што је од значаја за јединствен систем 

праћења и оцењивања квалитета ваздуха у Београду. 

У складу са одредбама Закона о заштити ваздуха („Сл.гласник РС“ бр. 36/09) 

мониторинг алергеног полена спроводи Агенција за заштиту животне средине 

Републике Србије. Мерење концентрације полена 24 алергене биљне врсте у 

ваздуху у оквиру систематског праћења концентрације полена врши се на два мерна 

места: Зелено брдо и Нови Београд. Период континуираног узимања узорака 

почиње почетком фебруара и траје до првих новембарских дана. 

Праћење нивоа УВ зрачења у животној средини на локалном нивоу започето је 

2010. године на мерном месту Ада Циганлија. Установљено је 24-часовно праћење 

концентрације приземног озона и интензитета ултраљубичасте сунчеве радијације 

(УВ индекс). Мерења врши Лабораторија за хуману екологију и екотоксикологију 

Градског завода за јавно здравље Београд. 

Контрола квалитета ваздуха у околини ТЕНТ-а врши се свакодневно, а обавља је 

Служба за контролу и заштиту животне средине ТЕНТ-а. Периодична мерења 

квалитета ваздуха у околини ТЕНТ-а врше овлашћене институције и акредитоване 

лабораторије у складу са законским обавезама. 

Предлог мера за реформу система мониторинга квалитета ваздуха на територији 


• Успостављање система континуалног и повременог праћења емисија 

загађујућих материја на емитерима и систем достављања података о 

емисијама надлежним органима у складу са одредбама Закона о заштити 

ваздуха („Сл. Гласник РС“ бр. 36/09) и Уредбе о граничним вредностима 

загађујућих материја у ваздух („Сл. Гласник РС“ бр. 71/10) 

• Наставак мониторинга и систематског праћења квалитета амбијенталног 

ваздуха у складу са одредбама Уредбе о условима за мониторинг и 

захтевима квалитета ваздуха („ Сл. гласник РС“ бр. 11/10 и 75/10) 

• Успостављање праћења загађености ваздуха специфичним загађивачима у 

зонама посебне намене (болнице, вртићи, школе, зоне стамбених насеља) 

• Повећање броја акредитованих лабораторија и оснивање референтне 

лабораторије за ваздух 

• Проширење постојеће мреже праћења алергеног полена. 

8.1.2 Мониторинг квалитета воде 

8.1.2.1 Мониторинг квалитета површинских вода 

Испитивање квалитета површинских и подземних вода на територији Републике 

Србије је у надлежности Републичког хидрометеоролошког завода и спроводи се по 

Програму садржаном у Уредби о систематском испитивању квалитета вода, коју 

почетком сваке календарске године доноси Влада Републике Србије. 

1415.Г.ПР. 271

На локалном нивоу, контролу квалитета површинских вода на територији града 

врши Градски Завод за јавно здравље Београд. Мониторингом квалитета 

површинских водотокова обухваћени су водотокови Дунава, Саве, Колубаре, канала 

Галовица и 14 мањих водотока, канала и ретензије, као и квалитет воде Савског 

језера, купалишта Лидо и 3 подавалске акумулације. 

У Републици Србији постоји законска обавеза систематског мониторинга испуштања 

отпадних вода, која није у потпуности спроведена у пракси. У складу са одредбама 

закона о водама („Сл. Гласник РС“ бр. 30/10) загађивач, односно правно лице које 

испушта отпадну воду у јавну канализацију или водопријемник је дужно да мери 

количину испуштених отпадних вода и врши анализу квалитета испуштених вода. 

8.1.2.2 Контрола квалитета воде за пиће на територији Београда 

Контролу здравствене исправности воде за пиће из београдског водоводног система 

врши Градски Завод за јавно здравље Београд. Поред ове контроле у оквиру 

погонских лабораторија београдског водовода врше се сатна испитивања квалитета 

сирове воде, као и појединих параметара пречишћене воде за пиће. Резултате 

интерних контрола квалитета воде за пиће ЈКП „Београдски водовод и канализација“ 

уступа Секретаријату за заштиту животне средине Градске управе града Београда. 

Министарство здравља као последњи степен контроле врши санитарне инспекције 

неколико пута годишње. 

8.1.2.3 Мониторинг квалитета изворске воде јавних чесми 

Контролу квалитета изворске воде са јавних чесми у Београду врши Градски Завод 

за јавно здравље Београд. Квалитет воде из објеката јавних чесми које се налазе на 

ужем градском подручју, контролише се током читаве године, док се контрола 

квалитета изворске воде са објеката који се налазе на територији приградских 

насеља и излетишта на периферији Града спроводи у периоду март-октобар. 

Предлог мера за реформу система мониторинга квалитета воде на територији 

Београда: 

• Програм контроле квалитета површинских и подземних вода ускладити са 

захтевима Оквирне Директиве о водама 2000/60/ЕС 

• Проширење Програма контроле површинских вода и успостављање нових 

контролних профила за праћење малих водотокова 

• Усклађивање мерних профила на Сави и Дунаву са мерним профилима на 

којима контролу обавља РХМЗ, тј. замена тих профила са контролним 

профилима на малим водотоковима на територији Града 

• Увођење нових параметара контроле и аналитичких метода у програм 

праћења квалитета вода 

• Усаглашавање мониторинга Дунава и његових главних притока са 

мониторингом који спроводи и координира ICPDR (International Commission for 

the Protection of the Danube River) 

• Унапређење мониторинга количине и квалитета отпадних вода из 

индустријских, пољопривредних и енергетских објеката који своје отпадне 

воде испуштају директно у природне водотокове или градску канализацију 

• Унапређење система контроле квалитета воде са јавних чесми и проширење 

мреже 

• Повећање броја акредитованих лабораторија и оснивање нових лабораторија 

1415.Г.ПР. 272

8.1.3 Мониторинг квалитета земљишта 

Мониторинг квалитета земљишта на територији града Београда врши се према 

Програму испитивања загађености земљишта, а спроводи га Градски завод за јавно 

здравље Београд. Програмом испитивања загађености земљишта обухваћено је 

земљиште у оквиру зона санитарне заштите изворишта београдског водовода, 

земљиште унутар комуналних, индустријских, пољопривредних и рекретативних 

површина и земљиште поред прометних саобраћајница. Праћење плодности 

пољопривредног земљишта спроводи се систематском контролом у организацији 

Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. 

Предлог мера за реформу система мониторинга квалитета земљишта на територији 


• Успостављање мрежа локалитета за праћење квалитета земљишта у складу 

са Уредбом о програму систематског праћења квалитета земљишта, 

индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологији за 

израду ремедијационих програма („Сл. гласник РС“ бр. 88/2010) 

• Утврђивање специфичних параметара и праћење фактора деградације 

земљишта, ерозије, смањења органске материје, контаминације, 

заслањивања, збијања, губитка биолошке разноврсности, пренамене 

земљишта, поплава и клизишта 

• Проширење екотоксиколошких и епидемиолошких истраживања земљишта у 

зонама на територији Града које су од посебног значаја за становништво 

• Mониторинг токсичних елемената и пестицида у пољопривредном земљишту 

• Проширење мреже мониторинга клизишта и нестабилних терена. 

8.1.4 Мониторинг нивоа комуналне буке 

Програм мерења нивоа комуналне буке на територији града Београда спроводи 

Градски завод за јавно здравље. Ниво буке на територији града се прати 24 - 

часовним мерењем на 30 референтних тачака које су одређене као репрезентанти 

појединих градских зона, углавном дуж најзначајнијих саобраћајница. 

Предлог мера за реформу система мониторинга нивоа комуналне бука на 

територији Београда: 

• Унапређење мониторинга буке у животној средини (повећање броја мерних 

места и проширење мониторинга на зоне становања, школске, болничке, 

индустријске и рекреативне зоне) 

• Одређене акустичне зоне на територији Београда, као и граничне вредности 

индикатора буке у складу са одредбама Правилника о методама за 

одређивање акустичних зона ( „Сл. Гласник РС“ бр. 72/10). 

8.1.5 Мониторинг токова отпада 

Мониторинг отпада на територији Републике Србије је у надлежности Агенције за 

заштиту животне средине Републике Србије. 1 Праћење генерисања индустријског 

отпада се спроводи у оквиру Регистра извора загађивања животне средине на 

1 Извор: Национални Програм заштите животне средине 

1415.Г.ПР. 273

територији Републике Србије и тим регистром су обухваћена предузећа за која се 

издаје интегрисана дозвола. У Агенцији се, у 2009. години започело са 

прикупљањем података и о медицинском и фармацеутском отпаду. Јединица 

локалне самоуправe води и чува евиденцију о прикупљеном комуналном отпаду, као 

и попис неуређених депонија и податке о томе доставља Агенцији за заштиту 

животне средине. 

Предлог мера за реформу система мониторинга отпада на територији Београда: 

• Унапређење квалитета извештавања генератора отпада 

• Мониторинг количина, састава и физичко-хемијских карактеристика свих 

врста отпада 

• Повећање броја, унапређење и развој лабораторија за карактеризацију 

отпада 

• Израда база података за отпад. 

8.1.6 Мониторинг јонизујућег и нејонизујућег зрачења 

Систематско праћење садржаја радиоактивних материја у животној средини на 

територији Републике Србије обавља Институт за медицину рада Србије „Др 

Драгомир Карајовић“, Београд. 

Мониторинг се спроводи према Програму мониторинга радиоактивности у животној 

средини на територији Града, а испитивања и мерења радионуклеида се врше у 

узорцима вaздуха, пaдaвинама, рeчној и пиjaћој вoди, зeмљишту, прeхрaмбeним 

прoизвoдима биљнoг и живoтињскoг пoрeклa и стoчној хрaни. 

Предлог мера за реформу система мониторинга јонизујућег и нејонизујућег зрачења 

на територији Београда: 

• Проширење системског мониторинга јонизујућих зрачења и активности 

радиоактивних материја у животној средини, укључујујући и радон у 

затвореном простору 

• Успостављање мониторинга нејонизујућег зрачења 

• Наставак испитивања радиоеколошки здравих средина 

8.1.7 Мониторинг биодиверзитета и шума 

На територији Београда се не врши систематска контрола биодиверзитета. 

Праћење биодиверзитета и природних ресурса врши се кроз Програме мониторинга 

квалитета животне средине, кроз пројекте вредновања шумских ресурса, пројекте 

мониторинга шума, као и кроз пројекте заштите зеленила и природних добара на 

територији Града. 

Предлог мера за реформу система мониторинга биодиверзита и шума на територији 


• Успостављање континуираног мониторинга компоненти биодиверзитета, 

угрожених врста, екосистема заштићених подручја 

• Успостављање мониторинга одрживог коришћења природних ресурса (лов, 

риболов, шумарство) 

• Успостављање биомониторинга одређених водених екосистема. 

1415.Г.ПР. 274

8.2 ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ 

Сви извештаји о извршеним мерењима и резултатима мониторинга квалитета 

животне средине у оквиру локалне мреже мерних места, стручне 

организације/институције достављају се Секретаријату за заштиту животне средине 

Градске управе града Београда. 

О резултатима мониторинга квалитета животне средине у Београду, јавност се 

обавештава путем Еколошког билтена који се објављује месечно, у последњих 20 

година. У циљу информисања шире јавности о стању животне средине на 

територији града Београда, од 2003. године се издаје годишња публикација, 

"Квалитет животне средине у Београду", на српском и енглеском језику, која садржи 

податке добијене мониторингом стања животне средине на територији града 

Београда, као и извештаје о активностима из области животне средине. 

Подаци о квалитету ваздуха у реалном времену на мерним местима у оквиру 

Државне мреже за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха (АМКВС) на 

територији града доступни су на интернет страници Агенције за заштиту животне 

средине: 

(http://www.sepa.gov.rs/ams/xajax_data/eas_kvalitet_vazduha_1.php) 

и интернет страници Републичког хидрометеролошког завода Србије (РХМЗС): 

(http://www.hidmet.gov.rs/ciril/kvalitetvazduha/kvalitet_vazduha.php). 

Измерене вредности параметара квалитета ваздуха у оквиру Локалне мреже 

АМКВС на територији Града такође се преносе до корисника у реалном времену и 

доступне су на интернет страници Градског завода за јавно здравље Београд 

(http://www.beoeko.com/aero/sr/vazduh01.htm). 

Актуелни дневни подаци праћења квалитета површинских и подземних вода из 

државне мреже хидролошких станица на територији града такође су доступни 

јавности, и објављују се на интернет страници Републичког Хидрометеролошког 

Завода Србије (РХМЗС)(http://www.hidmet.gov.rs/latin/hidrologija/naslovna_mreza.php). 

На интернет страници РХМЗС такође су доступни подаци о квалитету воде река 

Дунава, Саве и Топчидерске реке у зони града Београда, добијени на бази физичко 

хемијских анализа које РХМЗС спроводи једном седмично на приказаним 

профилима. 

За информисање јавности о резултатима мониторинга емисија загађујућих материја 

у воду и ваздух је задужена Агенција за заштиту животне средине Републике Србије 

у оквиру регистра извора загађивања. Међутим овај регистар је ограничен на 

праћење емисија загађујућих материја из предузећа за чији је рад потребно 

добијање интегрисане дозволе. 

Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе града Београда извештаје 

о резултатима мониторинга доставља Агенцији за заштиту животне средине 

Републике Србије која је као орган у саставу Министарства животне средине и 

просторног планирања одговорна за усклађивање и вођење Националног 

информационог система заштите животне средине (праћење стања чинилаца 

животне средине, катастар загађивача и др.), прикупљање и обједињавање 

података о животној средини, њихову обраду и израду извештаја о стању животне 

средине и сарадњу са Европском мрежом за информације и посматрање (EIONET). 

1415.Г.ПР. 275

Предлог мера за реформу информационог система 

• Успостављање јединственог информационог система о водама за територију 


• Унапређен информациони систем управљања отпадом 

• Успостављање интегралног информацијског систем заштите природе 

• Израда базе података контаминираних локалитета земљишта 

• Одређивање акустичних зона и информисање јавности о стању буке у 

Београду 

• Израда базе података јонизујућег и нејонизујућег зрачења 

• Израда базе података о радиоактивном отпадном материјалу 

• Успостављен и развијен информациони систем за заштиту од удеса у оквиру 

Сектора за ванредне ситуације. 

8.3 ФИНАНСИРАЊЕ И РЕФОРМА ЕКОНОМСКИХ ИНСТРУМЕНАТА 

Економски инструменти представљају један од могућих приступа у еколошкој 

политици као део реаговања на ризике загађења животне средине. Економски 

инструменти у заштити животне средине могу се дефинисати као инструменти који 

утичу на трошкове и активности из којих произилазе могући утицаји на животну 

средину. Они морају подстицати промену понашања привредних и других субјеката 

на начин којим се штити животна средина. 

Економски инструменти најчешће делују и примењују се заједно с другим мерама 

политике заштите животне средине. У условима тржишне привреде, заштита 

животне средине постиже се позитивним превентивним деловањем загађивача 

посебно у делу спречавања загађивања, као и одговорним деловањем локалне 

друштвене заједнице. 

Економски инструменати подразумевају: 

• адекватно одређивање цена еколошких природних ресурса, 

• усмеравање економских актера на одлучивање и понашање у изабраним 

алтернативама ка стварању пожељне ситуације у животној средини, у односу 

на ситуацију која би постојала без примене ових инструмената, 

• подстицање загађивача да смање штетне ефекте на животну средину. 

Економски инструменти треба да обезбеде сигурне изворе финансирања заштите 

животне средине, односно да побољшају степен заштите животне средине. 

8.3.1 Преглед постојећег стања 

Законски оквир у заштити животне средине пружа неопходну основу за примену 

економских инструмената као што су: накнада за коришћење природних вредности, 

накнада за загађивање животне средине, субвенције, пореске подстицајне мере 

изузећа од плаћања накнада, новчане казне за не испуњавање еколошких 

стандарда и накнаде јединица локалне самоуправе. 

Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 36/09) даје законску основу 

принципима „загађивач плаћа“ и „корисник плаћа“ (Табела 102.) На основу принципа 

„загађивач плаћа” донета је Уредба о врстама загађивања, критеријумима за 

обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину 

1415.Г.ПР. 276

обрачунавања и плаћања накнаде („Службени гласник РС”, бр. 113/05 и 6/07) и 

Уредба о мерилима и критеријумима за повраћај, ослобађање и смањење плаћања 

накнаде за загађивање животне средине („Службени гласник РС”, број 113/05). 

Табела 102. Правила кад загађивач и корисник плаћају 

у случају да својим активностима проузрокује или може 

проузроковати оптерећење животне средине 

уколико производи, користи или ставља у промет сировину, 

полупроизвод или производ који садржи материје штетне по 

ЗАГАЂИВАЧ ПЛАЋА животну средину 

загађивач сноси укупне трошкове мера за спречавање и 

смањивање загађивања који укључују трошкове ризика по 

животну средину и трошкове уклањања штете нанете животној 

средини 

свако ко користи природне вредности дужан је да плати 

КОРИСНИК ПЛАЋА 

реалну цену за њихово коришћење и рекултивацију простора 

Из ових начела произилазе накнаде које се одређују према врсти загађења животне 

средине као извор прихода, а у њих спадају: 

• Накнада за стављање у промет дивље флоре и фауне, 

• Накнада за власнике моторних возила, 

• Накнада за SО 2 , NО 2 , прашкасте материје, произведени и одложени отпад, 

• Накнада за супстанце које оштећују озонски омотач. 

Потенцијални домаћи извори финансирања су: 

• бесповратна средства или кредити Фонда за заштиту животне средине, 

• буџетска средства Града и ЈКП (сопствена средства). 

Потенцијални међународни извори финансирања су: 

• бесповратна средства ЕУ из IPA фонда, 

• билатерална бесповратна средства, 

• дугорочни кредити од међународних финансијских институција, 

• аранжмани партнерства јавног и приватног сектора, 

• капитал приватних инвеститора. 

Секретаријат за заштиту животне средине уз претходно прибављену сагласност 

Министарства животне средине и просторног планирања поседује средства у 

Буџетском фонду за заштиту животне средине, а сачињавају га приходи од накнада 

и то: 

• приход од посебне накнаде за заштиту и унапређење животне средине 

• приход од накнада за загађивање животне средине и 

• приход од накнаде за коришћење шума и шумског земљишта, 

која су строго наменска. 

Град Београд, као јединица локалне самоуправе, има обавезу да у смислу одредаба 

члана 85. став 6, члана 87. став 10. и члана 100. Закона о заштити животне средине 

(„Службени гласник РС“, број 135/04 и 36/09), средства остварена по основу 

утврђених накнада, користи у целини наменски за заштиту и унапређење животне 

1415.Г.ПР. 277

средине према програмима, односно акционим и санационим плановима који се 

доносе у складу са овим законом и посебним законима, а преко буџетског фонда. 

8.3.2 Предлог мера 

У ефикасној примени економских инструмената неопходно је укључивање свих 

заинтересованих страна, у циљу ревизије постојећих регулаторних и економских 

инструмената за заштиту животне средине и њиховог актуелног еколошког и 

економског утицаја. Неопходно је комбиновати употребу економских инструмената и 

традиционалне регулативе за смањење загађења и повисити износе накнаде за 

загађење и регулаторне стандарде на постепен и предвидив начин, у периоду у ком 

би предузећа могла да развију механизме за усклађење са строжијим стандардима 

ЕУ. 

Неопходно је ојачати капацитете Фонда за заштиту животне средине и то: 

• институционално јачање капацитета који подразумева усвајање посебног 

Закона о Фонду којим су форма, структура и циљеви Фонда јасно 

дефинисани. У оквиру Закона о Фонду такође су прецизирани основи по 

којима Фонд може остваривати приходе, и 

• повећање административних капацитета, 

и решити проблем расподеле накнада између републичког и општинског нивоа у 

корист општина. 

Све врсте накнада треба да се сливају у Фонд и повећати број предузећа која 

плаћају накнаду за загађење. Потребно је увести нове економске инструменте 

(интегрисати их у постојеће законодавство) и ојачати капацитете за финансирање 

пројеката. Ефикасност у управљању средствима мора бити приоритет. 

Важно је узети у обзир временску разлику од одобрења до реализације исплате, као 

и обезбедити сигурност исплате у тачно одређеним роковима за договорене 

пројекте ради успостављања кредибилитета Фонда и треба тежити да се све 

врсте пројеката у животној средини финансирају кроз Фонд. 1 

У циљу успешне имплементације Програма, потребно је извршити реформе 

економских инструмената, а посебно треба размотрити: 

• основе за наплату, 

• обвезнике плаћања накнада, 

• могуће финансијско оптерећење по инструменту, 

• капацитете администрације која спроводи процедуре и имплементацију 

економских инструмената. 

Посебно треба водити рачуна о наменском коришћењу остварених прихода и 

могућим утицајима на ширу економију, као и на смањење нивоа загађења животне 


Накнаде за заштиту вода плаћају субјекти који испуштају отпадне воде у 

површинске воде или у вештачке канале. Тренутно важећи тржишни инструменти 

углавном обухватају накнаде и казне за кршење законских прописа. Накнаде које 

плаћају корисници услуга покривају само оперативне трошкове услуга са 

1 Фонд за заштиту животне средине РС, http://www.sepf.gov.rs/ 

1415.Г.ПР. 278

одржавањем, док трошкове модернизације инфраструктуре не покривају. Да би се 

обезбедила средства за унапређење стања у области водопривреде морају се, кроз 

економске активности, створити механизми финансирања услуга. У том циљу, 

потребно је повећати: накнаде за заштиту вода, казне за испуштање отпадних вода, 

цену воде и одвођења и пречишћавања комуналних отпадних вода. 

Трошкови управљања отпадом, које сноси произвођач или власник отпада, 

утврђују се према количини и својствима отпада у складу са начелом „загађивач 

плаћа”. У ове трошкове спадају трошкови сакупљања, транспрота, складиштења, 

третмана и одлагања отпада у складу са законом. Влада утврђује производе који 

после употребе постају посебни токови, обвезнике плаћања накнаде, критеријуме за 

обрачун, висину и начин обрачунавања и плаћања накнаде. Потребно је увести пуну 

надокнаду трошкова за отпад, накнаде за депоније, извршити промену основе 

обрачуна накнада за пружање услуга одлагања отпада и успоставити систем 

продужене одговорности произвођача или увозника за поновно искоришћење и 

рециклажу амбалаже. 

Накнаде за стављање амбалаже у промет уређују се Законом о амбалажи и 

амбалажном отпаду („Сл. гласник РС“, бр. 36/09). Потребно је повећати стопе 

поновног искоришћења и рециклаже ове врсте отпада. Инструмент кауција треба 

увести као приоритетни, по којем су произвођачи односно увозници одговорни за 

преузимање амбалаже. 

Таксе и накнаде за управљање природним ресурсима су прописане за вађење и 

коришћење воде и минерала, за лов и риболов, употребу земљишта и шума. 

Накнаду за коришћење и промет дивље флоре и фауне у комерцијалне сврхе 

предвиђа Закон о заштити животне средине и намењена је заштити и унапређењу 

животне средине, укључујући биодиверзитет и управљање заштићеним подручјима. 

Потребно је увести субвенције за пошумљавање земљишта и за земљораднике, као 

и накнаде: за сечу дрвета, штете проузроковане недозвољеним радњама и др. 

Економски инструменти у привредним секторима треба да се реформишу 

увођењем накнада: за емисије SО 2 , NО 2 , суспендованих честица у ваздуху за 

постројења за која се не захтева интегрисана дозвола, за одлагање летећег пепела 

из рударства и отпада из рударства, и субвенција за предузећа која инвестирају у 

чистију производњу и за коришћење летећег пепела, шљаке и др. у индустрији. 

Затим, применом инструмената Кјото протокола, мера које подстичу повећање 

енергетске ефикасности, замена старих возила за нова. 

8.3.2.1 Краткорочне мере економских инструмената (2011 – 2012. година) 

• Увођење подстицајне функције постојећих инструмената применом накнада 

које се плаћају за воду и отпад, 

• Промена основице за постојеће цене за водоснабдевање које плаћају 

корисници у накнаду на основу количине, 

• Спровођење реформи цена за прикупљање, одвођење и испуштање 

отпадних вода, 

• Увођење накнаде у индустрији и енергетици за емисије SО 2 , NО 2 , 

суспендоване честице и тешких метала у ваздуху за постројења за која се не 

захтева интегрисана дозвола, 

• Ревидирање накнада за услуге управљања комуналним отпадом, 

• Реформа накнада за индустријски отпад и увођење накнада за одлагање 

летећег пепела и отпада из рударства, 

1415.Г.ПР. 279

• Увођење система малих субвенција за удружења укључена у образовање за 

животну средину, 

• Подстицање страних директних инвестиција (стварањем инвестиционе 

климе). 

8.3.2.2 Средњорочне мере економских инструмената (2011 – 2016. година) 

• Већа финансијска подршка самозапошљавању, 

• Смањење незапослености, 

• Повећање удела инвестиција у БДП, 

• Унапређење система мониторинга, регулаторних инструменета и 

инфраструктуре у животној средини, 

• Побољшање техничког нивоа локација за одлагање отпада ради 

примењивања накнада на депоније, 

• Примена инструмент кауција и накнада за амбалажу, 

• Примена премије за замену старих кола новим. 

8.4 РЕФОРМА ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ ОКВИРА 

Реформа институционалног оквира за управљање заштитом животне средине на 

територији града Београда треба да обухвати следеће кораке: 

• Дефинисање надлежности и капацитета за управљање заштитом животне 

средине на територији Града, 

• Хоризонтално усклађивање стратегија/програма свих територијалних 

јединица Града, односно вертикално усклађивање стратегија од нивоа 

општине, преко нивоа Града до нивоа Републике, 

• Успостављање свеобухватнијег мониторинга у области заштите животне 


• Стварање инструмената за имплементацију утврђених стратешких решења у 

области заштите животне средине, 

• Стварање механизама за побољшање приступа грађана релевантним 

информацијама у вези са заштитом животне средине. 

Краткорочни циљеви од 2011 - 2012. године 

Реформе институционалног оквира у области заштите животне средине спроводе се 

углавном у краткорочном периоду, јер су оне предуслов за имплементацију других 

реформи политике. 

Хоризонтална координација (координација између сектора) политике за заштиту 

животне средине треба да буде појачана и то је задатак високог приоритета. Јачање 

такве комуникације доводи до јаснијег дефинисања политике заштите животне 

средине и праваца њеног развоја, у чему треба да учествују све заинтересоване 

стране (представници градске управе, представници финансијског сектора, 

урбанисти и архитекте, јавна комунална предузећа, посленици јавног здравља, 

просторни планери, експерти из области заштите животне средине и др.) са својим 

ставовима, идејама и проблемима са којима се суочавају. 

При реформи институционалног оквира управљања заштитом животне средине, 

Секретаријат за заштиту животне средине треба да остане и даље кровна 

институција, са додатним обавезама које се односе на: 

1415.Г.ПР. 280

• Праћење спровођења Програма за заштиту животне средине града Београда, 

• Измене и допуне Програма за заштиту животне средине града Београда. 

Приоритетни краткорочни циљ реформе институционалног оквира је јачање 

капацитета Секретаријата за заштиту животне средине. Секретаријат за заштиту 

животне средине као покретач активности заштите животне средине у Градској 

управи који се бави стратешким и оперативним питањима заштите животне средине, 

треба да оствари ефективну комуникацију са другим институцијама у Граду, којом ће 

га оне редовно извештавати о својим активностима. На овакав начин, Секретаријат 

за заштиту животне средине, у сваком тренутку имаће јасан увид о стању животне 

средине на територији Града, као и о степену спровођења стратешких решења. 

Неопходно је интегрално управљање заштитом животне средине, посебно у односу 

на управљање заштитом вода и управљање отпадом. Интегралним управљањем 

водама бавиће се надлежна институција, а у складу са искуствима ЕУ. Интегрално 

управљање отпадом и хоризонтална координација треба да буде појачана 

успостављањем међуопштинских савета за управљање отпадом на локалном нивоу. 

Интегрални модел заштите животне средине на територији Града подразумева 

формирање посебног ентитета при Секретаријату за заштиту животне средине. 

Главни задатак тог ентитета ће бити праћење спровођења Програма за заштиту 

животне средине на територији Града. За успешно спровођење Програма, тај 

ентитет би могао да има облик Савета који би окупљао све заинтересоване стране у 

једну групу (тзв. Форум партнера), састављену од представника Секретаријата за 

заштиту животне средине, Привредне коморе Београда, Дирекције за изградњу 

града, Урбанистичког завода, јавних комуналних предузећа, посленика јавног 

здравља, експерата из области заштите животне средине (професори са факултета, 

представници института, консултанти), представника невладиних организација и др. 

Основни циљ оснивања Форума партнера јесте размена мишљења и искустава из 

области заштите животне средине, што представља добру основу за прикупљање 

информација за ефикасније управљање заштитом животне средине. 

Задаци Савета за праћење спровођења Програма заштите животне средине би, 

између осталог, требало да буду следећи: 

• праћење спровођења Програма и достављање извештаја Секретaријату за 

заштиту животне средине, 

• промовисање заштите животне средине и одрживог развоја, 

• саветодавна улога по питањима заштите животне средине, 

• учествовање у изради посебних локалних акционих планова и програма који 

се односе на заштиту животне средине у сагласности са Националном 

стратегијом одрживог развоја, 

• праћење спровођења акционих планова и програма заштите животне 

средине на нивоу општине, 

• усвајање годишњих и периодичних извештаја о напретку у спровођењу 

Програма заштите животне средине на територији града Београда, 

• давање препорука и мишљења о питањима из своје надлежности, 

• координирање и подстицање сарадње између Града и невладиних 

организација и удружења и пружање помоћи у реализацији њихових 

активности, 

• координирање и подстицање остваривања међуопштинске сарадње која се 

односи на заштиту животне средине и обавештавање органа Градске управе 

о истим. 

1415.Г.ПР. 281

Основно финансирање Савета требало би да буде из буџета Града, а додатно 

финансирање би било из међународних фондова за заштиту животне средине и 

донација. 

Посебна пажња треба да буде посвећена идентификацији заинтересованих страна 

за Програм заштите животне средине, како са аспекта легитимности за учешће у 

раду овог Савета, тако и потенцијалног доприноса чланова у експертском смислу. 

То значи, да је потребно претходно разрадити критеријуме са којима би се, уз 

уважавање наведених аспеката могла утврдити репрезентативност чланова у овом 

форуму. 

8.5 ОБРАЗОВАЊЕ И РАЗВИЈАЊЕ ЈАВНЕ СВЕСТИ 

Досадашња истраживања и свакодневна пракса указују на то да је општи ниво 

друштвене свести о потреби и битности заштите животне средине, као и ниво 

еколошке културе у Републици Србији, па и у Београду, недовољно висок. 

Последице тога се огледају у све израженијем нарушавању стања животне средине, 

а тиме и здравља људи. 

Образовање и развијање јавне свести о животној средини представљају један од 

основних циљева заштите животне средине. Разлог за то је врло једноставан: 

већина проблема који настају у области животне средине су последица људског 

фактора, па би деловање на сам узрок проблема у основи значило деловати на 

људе, односно на обрасце њиховог понашања у опхођењу према животној средини. 

Основна сврха образовања и развијања јавне свести о животној средини је стицање 

знања неопходних за еколошку одрживост, формирање еколошких ставова и 

еколошког понашања људи, чиме они постају спремни да доносе одговорне одлуке 

по различитим питањима, које неће угрозити стање животне средине, већ ће 

допринети његовом одржању и унапређењу. 

Образовање о животној средини у реформисаном школству и друштву мора бити 

базирано на стандардима утврђеним на међународном нивоу. 

Од посебне важности је чињеница да је образовање о животној средини на нивоу 

УН, препознато као саставни и кључни део образовања за одрживи развој, тако да 

је стратешки оквир дефинисан и у „Заједничкој изјави министара животне средине и 

образовања земаља UNESCE региона о образовању за одрживи развој“ (усвојена у 

Београду 2007. године), која указује на потребу да се појачају напори за његову 

имплементацију. 

Стратешки оквир образовања о заштити животне средине у функцији одрживог 

развоја представља саставни део националне политике и дефинисан је, осим у 

Закону о основама система образовања и васпитања (“Службени. гласник РС“ бр. 

62/03, 64/03-исправка, 58/04, 62/04-исправка, 79/05-др.закон, 101/05-др.закон, 72/09) 

и у Закону о заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр. 135/04, 36/09) као 

и у Стратегији одрживог развоја републике Србије, Националном програму заштите 

животне средине, Националном програму за интеграцију Републике Србије у ЕУ, 

Стратегији за младе и Стратегији образовања одраслих. 

Систем еколошког образовања и развијања јавне свести о животној средини 

тренутно се налази у процесу стварања и од битног је значаја за формирање 

еколошке културе савременог човека. Еколошка свест се гради од најраније 

младости, од тренутка када дете почне да схвата и проучава свет око себе. Утицај 

1415.Г.ПР. 282

околине на ставове и личност појединца је неминован, а само здрава и еколошки 

образована околина може да омогући здрав опстанак будућих поколења. 

Образовно-васпитни процес у функцији заштите и унапређења животне средине 

представља свесно и планско развијање знања о животној средини, које има за циљ 

развијање свести човека о основним карактеристикама животне средине, односа у 

њој и односа према њој, на основу које ће човек тежити очувању и унапређењу 

животне средине. Еколошко образовање треба да пружи веома сигурна и широка 

знања о основним еколошким питањима савременог друштва, развија критички став 

према растућој деградацији животне средине и указује на неопходност рационалног 

коришћења природних ресурса. Основно начело еко-образовања и васпитања је 

изражено у захтеву да еколошко образовање не буде само информисање о екочињеницама 

и да знања која ученици стичу не буду само на нивоу обавештености, 

јер се еколошка свест не састоји само од знања већ и од емоционално-вољне 

компоненте која је врло битна, јер знања без уверења и практичне делатности не 

значе много. 

Формално еколошко образовање деце и омладине се одвија кроз образовни систем, 

за који се може рећи да је још увек крут и теоријски, без велике могућности 

искуственог учења. Природа, њене лепоте, тајне и потреба за њеним очувањем не 

може и не сме бити теорија, већ начин живљења, са прецизном и јасном 

одговорношћу сваког појединца. Да би се могло од човека очекивати и захтевати 

еколошко понашање, потребно га је претходно образовати, што је могуће једино 

увођењем еколошких садржаја у све нивое образовног система васпитања и 

образовања. 

Формално еколошко образовање је активност предшколских установа, основних, 

средњих, виших и високих школа. Образовни систем је у надлежности Републике 

Србије-Министарства просвете и спорта, док је један мањи део у надлежности 

Секретаријата за образовање. Велики допринос у образовању дају и Министарство 

науке као и Српска академија наука и уметности. 

Школа је основни фактор васпитања и еко-образовања. Са утврђеним програмским 

садржајима и облицима, школа пружа највеће могућности у изграђивању свести 

ученика. Она пружа значајне могућности за стицање одређених знања, али и за 

формирање одређених навика ученика. Образовни систем подразумева 

континуирани васпитно-образовни процес, који се спроводи у установама 

намењеним за ту врсту делатности. Иако васпитање и образовање младих о 

животној средини има своје полазиште у породичном васпитању ипак, у том циљу 

школа постаје незаменљива. Колика ће се важност дати еколошким садржајима у 

значајној мери зависи и од афинитета и обучености наставника. Зато се велика 

пажња мора посветити сталном стручном оспособљавању наставника кроз додатне 

обуке и семинаре. 

У граду Београду који представља универзитетски центар, налазе се два државна 

универзитета и 280 основних и средњих школа. 

Еколошко образовање у основним и средњим школама подразумева 

инкорпорирање еко-садржаја у наставне програме. 

• Припремни предшколски програм је почетак обавезног деветогодишњег 

образовања и васпитања. Упознавање природе и друштвене средине је једна 

од области рада у припремном предшколском програму у који су уграђени 

садржаји из заштите животне средине. Основни циљеви овог образовног 

1415.Г.ПР. 283

програма су: стицање знања о заједничким стаништима одређених биљака и 

животиња и њиховој повезаности у „ланце исхране“, схватање појма 

прилагођавања живих бића животним условима, стицање сазнања о 

начинима на које човек утиче на животну средину и њиховим последицама, 

стицање сазнања о томе како човек загађује ваздух, воду, земљиште и о 

поступцима којима се то загађење може спречити, развијање поштовања и 

љубави према свему живом, према природи, уз мотив да се она чува и 

унапређује. 

• Наведени циљеви се остварују кроз разноврсне активности, као што су 

радионице, посматрањем, разговорима, организовањем излета у природу и 

слично. Међутим, најпримеренија активност у овом узрасту је игра као 

најживотнија ситуација за учење. 

• Основно образовање се спроводи у основним школама и подразумева да су 

еколошки садржаји прожети кроз скоро све наставне предмете. У првом и 

другом разреду, еко-садржаји су највише заступљени у наставном предмету 

Свет око нас, а у трећем и четвртом разреду у предмету Природа и друштво. 

Општи циљ интегрисаног наставног предмета Природа и друштво је 

упознавање себе, свог природног и друштвеног окружења и развијање 

способности за одговоран живот у њему. Еколошки садржаји у старијим 

разредима основног образовања (од 5. до 8. разреда), су заступљени кроз 

наставне предмете природних наука: биологије, географије, хемије и физике. 

Поред наведених обавезних предмета у основном образовању постоје и 

изборни предмети који су такође прожети еко-садржајима. У ову групу 

предмета спадају: Чувари природе (од 1. до 5. разреда), Рука у тесту (од 1. 

до 4. разреда). 

• У школама се, поред обавезних и изборних предмета, садржаји са темама из 

екологије реализују и кроз слободне и факултативне активности. У те 

активности спадају додатне наставе из природних наука: Секције (еколошка, 

биолошка, географска, планинарска и др.), рекреативне наставе у млађим 

разредима, Еко акције, Еколошки кутак, Еколошки излет, еколошке 

радионице, Обележавање значајних датума и слично. 

• Средњошколско образовање се спроводи у средњим школама. Образовни 

програм је конципиран тако да се еко-садржаји прожимају кроз многе 

обавезне предмете, а први пут се у овом образовном програму појављује 

предмет екологија. Гимназија спада у групу опште образовних средњих 

школа, тако да се у њима екологија као посебан наставни предмет не 

појављује, али су еколошки садржаји заступљени кроз наставне предмете 

природних наука. 

• Средње стручне школе у нашем средњошколском образовању покривају 

велики број подручја рада са широком лепезом образовних профила. 

Генерално посматрано, у свим подручјима рада изучавају се садржаји из 

екологије. У трогодишњим образовним профилима у готово свим подручјима 

рада, еколошки садржаји се изучавају кроз опште образовне предмете, а као 

посебан наставни предмет, први пут се јавља предмет под називом Екологија 

и заштита животне средине. 

• Као и за ниво основног образовања неопходно је сачинити стандарде за сва 

подручја рада и све образовне профиле којима ће се јасно дефинисати која 

су то знања, умећа и вештине којима би ученици требало да овладају у току 

средњошколског образовања. Кадрови који се школују за образовне профиле 

везане за заштиту животне средине морају бити оспособљени да прате, мере 

и анализирају загађиваче животне средине и предузимају мере превенције и 

заштите. 

• На универзитетском нивоу образовање о животној средини у контексту 

одрживог развоја је омогућено на више факултета у Београду. У последњих 

1415.Г.ПР. 284

неколико година формиране су бројне катедре, одсеци, смерови или 

студијске групе из области животне средине како за основне, тако и за 

постдипломске и докторске студије. 

Анализирајући постојеће стање у систему образовања, може се констатовати да је 

још увек недовољан број уџбеника и других наставних средстава која се односе на 

животну средину и одрживи развој. 

Неформално образовање и други видови јачања свести о животној средини су 

недовољно координирани, не систематизовани и тешко су доступни становништву. 

Бројни фактори као што су: непостојање стратешког приступа, недовољна 

доступност информација, ограничени интерес медија и недовољно учешће грађана 

у одлучивању о питањима битним за животну средину, утицали су негативно на 

развој неформалног образовања у области животне средине. 

Један од најефикаснијих видова ван институционалног образовања становништва је 

реализација програма и пројеката цивилног сектора, у том циљу Секретаријат за 

заштиту животне средине планира обимну и комплексну сарадњу са невладиним 

организацијама. 

Неформални видови образовања о животној средини на територији града Београда, 

углавном обухватају веома различите пројекте и акције чијом се реализацијом 

подиже и јача свест грађана о важности одржања и побољшања стања животне 

средине. Неке од еколошких акција које су спроведене на територији града Београда 

су: 

• Еколошка акција „Очистимо Србију“, Министарства животне средине и 

просторног планирања која се спроводи не само на територији града 

Београда, већ и у многим градовима Републике Србије, што омогућава 

јачање свести становништва на националном нивоу, 

• Акција „Зелени градови Србије“ покренута је од стране Народне канцеларије 

председника Републике Србије и Министарства животне средине и 

просторног планирања, подразумева спровођење стандарда ЕУ који 

прописују минимум 25 m2 зелених површина по становнику у градовима, 

• Еколошка акција „Кош за чист град“, подржана од стране Секретаријата за 

заштиту животне средине и Јавног комуналног предузећа „Градска чистоћа“, 

спроведена је у неколико градова Републике Србије у циљу подизања свести 

грађана о животној средини, 

• Акција чишћења „Активни за реке!“ спроведена је у оквиру кампање „Дан 

Дунава 2010“ и том приликом је очишћен део обале реке Саве, код Савског 

моста. Акцију су подржали Coca-Cola Sistem, Секретаријат за заштиту 

животне средине, ЈП „Зеленило Београд“, ЈКП „Градска чистоћа“, 

• Остале акције: „Опланети се!“, „Уклонимо депоније“, „Рециклирај“, „Еко кесе“ 

и слично. 

У циљу развијања свести о животној средини издају се и дистрибуирају многи 

часописи и приручници чија је тематика животна средина, њено очување и 

побољшање. Ове публикације су углавном намењене млађим генерацијама. 

У периоду од 2000-2010. године учињени су велики помаци по питањима везаним 

за информисање и учешће јавности у области животне средине на територији града 

Београда, покренути су и реализовани бројни пројекти, програми и спровођење су 

разне активности. Израда првих годишњих програма редовне контроле квалитета 

животне средине започета је 1990. године. Ови програми обухватају мониторинг 

1415.Г.ПР. 285

квалитета ваздуха, речних вода (Саве, Дунава, Колубаре, канала Галовца, Савског 

језера, купалишта Лидо, подавалских акумулација и других мањих водотока, канала 

и ретензија), изворских вода из јавних чесми у граду Београду, вода за пиће из 

централних и локалних водовода, нивоа комуналне буке, загађености 

пољопривредног земљишта, нивоа радиоактивности у животној средини на 

територији града Београда. Сви резултати мониторинга квалитета животне средине 

објављују се, месечно, у Еколошком билтену, последњих 20. година. У циљу 

информисања најшире јавности о стању животне средине на територији града 

Београда, од 2003. године се издаје годишња публикација, Квалитет животне 

средине у Београду, на српском и енглеском језику, која садржи податке добијене 

мониторингом стања животне средине на територији града Београда, као и 

извештаје о активностима из области животне средине. 

Велики допринос у информисању јавности о стању животне средине дао је 

Секретаријат за заштиту животне средине финансирањем издавања, штампања и 

промовисања бројних популарних, стручних и научних издања попут: Еколошког 

буквара, Еколошке почетнице, Екологије, Еколошког изазова, Типологије предела 

Београда, Заштите животне средине и одрживог развоја, Како спасити Земљу, 

Како деца могу спасити Земљу и сл. 

Веома битан сегмент неформалног образовања грађана о значају одржања и 

унапређења стања животне средине представља информисање. Постоје бројни 

часописи који се баве темама из области животне средине, али је број и квалитет 

чланака са еко-садржајима у дневној и периодичној штампи ипак недовољан, а 

слично се може рећи и за еко-садржаје на телевизијским и радио програмима. 

Чињеница је да медији не поклањају довољно пажње тематици о животној средини 

и с обзиром да представљају веома моћан вид популарисања заштите животне 

средине и подизања јавне свести неопходно је радити на успостављању таквог 

медијског система који ће својим садржајима обухватати теме из области животне 


Генерално посматрано, систем образовања није довољно одржив и ефикасан. 

Последица тога је низак општи образовни ниво, велики проценат осипања ђака из 

школског система на свим нивоима образовања, велики одлив школованог кадра у 

иностранство, недостатак стандарда за обезбеђење квалитета, недовољно 

савремен наставни програм, недостатак сложених и савремених вештина 

неопходних у образованом процесу, како међу наставницима тако и међу ђацима и 

студентима. 

Да би се успоставио нов, савремен систем одрживог образовања, неопходно је што 

пре унапредити постојећи образовни систем. У том циљу потребно је мотивисати и 

подржати све интересне групе да раде на развоју образовања о одрживој животној 

средини и на интеграцији садржаја одрживе животне средине у формални 

образовни систем, у све релевантне предмете, као и у неформалне видове 

образовања. 

8.5.1 Краткорочне мере у образовању и развијању јавне свести из области заштите 

животне средине (2011-2012. година) 

Образовање и развијање јавне свести о битности очувања и унапређења стања 

животне средине представљају предуслов реформе политика свих сектора који се 

односе на заштиту животне средине. 

1415.Г.ПР. 286

Краткорочне мере у образовању и развијању јавне свести о животној средини које је 

неопходно спровести су: 

• Обезбеђивање повољнијих општих услова економско-финансијске, 

институционалне и техничке подршке реформи образовања и образовања о 

одрживој животној средини, 

• Промовисање концепта и праксе о одрживој животној средини кроз формалне 

и неформалне видове образовања, 

• Унапређење образовно-васпитних програма, уџбеника и наставних 

материјала и опремање образовно-васпитних установа, 

• Развој и примена стратешких оквира у области образовања о одрживој 

животној средини, 

• Интеграција образовања о одрживој животној средини у све нивое 

образовно-васпитног система, 

• Подржавање образовно-васпитних институција у циљу промовисања заштите 

животне средине, 

• Подржавање ван-наставних и теренских образовно-истраживачких 

активности са циљем очувања биолошког, геолошког биодиверзитета и 

културног наслеђа, 

• Подржавање пројеката образовања и подизања свести о заштити животне 


• Иницирање мреже центара за унапређење образовања о животној средини, 

• Унапређење професионалног образовања о животној средини (едукацијом 

доносилаца одлука и запослених), 

• Подизање свести о климатским променама и мерама за смањење емисија 

гасова са ефектом стаклене баште, 

• Повећање учешћа јавности у доношењу одлука о питањима из области 

животне средине, 

• Систематско унапређење неформалног образовања о животној средини и 

одрживом развоју, кроз подршку образовним програмима и пројектима 

стручних институција и удружења, организовање кампања за подизање нивоа 

свести и развијање еколошке културе. 

8.5.2 Средњорочне мере у образовању и развијању јавне свести из области 

заштите животне средине (2011-2016. година) 

Реформе образовања и развијања јавне свести о животној средини у средњорочном 

периоду подразумевају следеће мере: 

• Веће укључивање садржаја из области одрживе животне средине у наставни 

програм васпитно-образовних процеса и обуку наставника и рад на развоју 

наставних средстава и метода, 

• Наставак спровођења активности које се односе на унапређење образовања 

грађана и подизања нивоа свести о животној средини у складу са 

међународним тенденцијама, 

• Систематски развој истраживања у образовању о одрживој животној средини, 

• Унапређење професионалног образовања у области одрживе животне 

средине у циљу припреме стручњака за интегрално управљање животном 

средином у складу са принципима одрживог развоја, 

• Унапређење сарадње формалног и неформалног образовања о одрживој 

животној средини, 

1415.Г.ПР. 287

• Интензивирање рада на подизању свести и развијању еколошке културе свих 

категорија грађана, а нарочито у области управљања отпадом, заштићеним 

природним добрима, водама, заштити природе и биодиверзитета, 

• Израда веб сајт портала, са базом података о образовању за заштиту 

животне средине и одрживи развој на свом нивоима владиног, цивилног 

сектора, сектора привреде и на међународном нивоу. 

8.6 УЛОГА ОПШТИНА 

Програм заштите животне средине града Београда – полазне основе, позива на 

боље управљање урбаним подручјима кроз интегрисано управљање животном 

средином на локалном нивоу. Управљање животном средином је карактерисано 

стратешким управљањем утицаја на животну средину свих активности унутар целе 

области функционисања локалних власти и/или развијања општине. 

Приступ управљању животном средином је заснован на међусобној сарадњи 

секретаријата и секторској сарадњи, ангажовањем свих релевантних 

заинтересованих страна и интеграцијом локалних, регионалних и националних 

политика. Општинске власти треба да установе интегрисан приступ управљању 

урбаном средином који укључује потпун, структуиран и стручан приступ који 

идентификује кључне изазове, процењује неутрални статус, поставља циљеве 

политике, оцењује расположиве опције политике, укључује заинтересоване стране и 

води ка имплементацији ефективних политика. 

Општинске власти су одговорне за различите функције. Функције се врше и њима се 

управља помоћу различитих делова општинске организације, обично са 

ограниченим ресурсима. Кључна улога власти је да интегрише разматрања заштите 

животне средине у економске одлуке што омогућава значајне уштеде и побољшање 

продуктивности. Ово је нарочито случај у областима побољшања управљања 

отпадом и ефикасном коришћењу ресурса, укључујући чување воде и смањење 

енергије за грејање простора. 

Један од начина да се оствари заштита средине је нови модел локалне управе са 

циљем да се побољша сопствени учинак у заштити животне средине, подршком 

раду других на овом питању и побољшаном комуникацијом о питањима заштите 

животне средине на нивоу општине. Кључни део је сарадња свих извршних власти, 

смањење преклапања дужности и задатака и смањење трошкова. 

Град Београд и градске општине морају да сарађују и мора постојати активна 

подршка на експертизи и разматрању еколошких питања. Општинске власти својим 

активностима треба да подстичу коришћење обновљивих извора енергије. 

Општинске власти треба да предузму следеће: 

• Постизање усаглашености са постојећом регулативом о заштити животне 

средине ефикасно и уз ниске трошкове, 

• Побољшати кохезивност и ниске трошкове различитих политичких мера 

• Побољшати репутацију и конкурентност локалних власти, 

• Повећање свести код грађана, запослених у локалној управи и свих 

заинтересованих страна о заштити животне средине, 

• Повећање партнерства и комуникације између грађана и општинских лидера, 

стварање мрежа ради лакше комуникације, 

1415.Г.ПР. 288

• Смањење трошкова кроз смањење коришћења ресурса, побољшање 

економске конкурентности, 

• Хармонизација одговорности, 

• Доприносе локалним, регионалним и националним циљевима у области 

заштите животне средине, 

• Промовишу одрживи развој у стамбеној изградњи општина , 

• Побољшају квалитет живота грађана, 

• Осигурају визуелну атрактивност стамбених делова, 

• Осигурају мере за безбедно и лако коришћење пешачких и бициклистичких 

стаза и аутомобилских путева на начин који не утиче на животну средину. 

8.7 МЕЂУНАРОДНА И МЕЂУГРАДСКА САРАДЊА 

Последице догађаја на крају 20. века, иако погубне за структуру и развој Београда, 

убрзано се санирају на почетку 21. века, у највећој мери сопственим снагама, али и 

уз помоћ Републике Србије, као и међународних фондова и институција. Град 

Београд постепено враћа углед европске метрополе и успоставља прекинуте везе 

са европским окружењем, односно постепено се укључује у европски процес 

регионалних интеграција и кооперација у привредном, културном и сваком другом 

погледу. 

Овај процес осветљавају везе успостављене са градовима Барселоном, Бечом, 

Будимпештом, Лондоном, Софијом, Москвом, Санкт Петербургом, Сарајевом, 

Чикагом и другим. 

Даље остварење и унапређење сарадње, значи да ће град Београд, уз помоћ своје 

управе и свих актера у развоју града, уложити највећи напор да се остваре природне 

функционалне везе са другим регионима у Србији, суседима (прекогранично) и 

Европи (интер регионално). Град Београд сарађује и удружује се са градовима и 

општинама у земљи, ради остваривања заједничких циљева, планова и програма 

развоја, као и других потреба од заједничког интереса. Сарађује са локалним 

самоуправама других држава, у оквиру спољне политике Републике Србије, уз 

поштовање територијалног јединства и правног поретка Републике Србије, у складу 

са Уставом и законом. Сарађује са невладиним, хуманитарним и другим 

организацијама у интересу Града и становника са територије Града. Учлањује се у 

асоцијације општина и градова као што је нпр. Стална конференција градова и 

општина. Чланством у овој Конференцији, Београд је посредно и члан Савета 

европских општина и региона (CEMR) и Локалне власти за одрживост (ICLEI). 

Успешна међународна сарадња Града у области заштите животне средине треба 

да обезбеди: 

• Уважавање принципа одрживог развоја у конципирању стратегије развоја 

града и међународне сарадње, 

• Афирмисање питања животне средине као једног од основних елемената 

развојне политике града Београда, 

• Учешће у припреми и доношењу међународних конвенција и уговора, 

• Ратификацију одговарајућих међународних конвенција и уговора, 

• Јачање сарадње и односа са градовима у окружењу, као и заједничко 

решавање проблема у заштити животне средине. 

1415.Г.ПР. 289

8.7.1 Остварење унутар регионалне и међурегионалне кооперације и умрежавање 

са другим градовима у Србији и Европи 

Овај циљ ће се постићи остварењем следећих задатака: 

• Покретањем унутар регионалне кооперације, односно кооперације 

интересног и функционалног повезивања са суседним општинама, 

• Покретањем међурегионалне кооперације са градовима у Европи и Србији 

којом ће се остварити активније функционално повезивање реком Дунав са 

најближим градовима у Европској унији, 

• Установљавањем посебног тела преко кога би се координирали велики 

пројекти и решавали заједнички проблеми свих територијалних јединица 

града Београда и у каснијој фази, у сарадњи са суседним општинама према 

заједничком интересу, 

• Профилисањем београдског градског подручја (град Београд са суседним 

општинама са којима има функционалне везе) путем специјализације 

привредних активности, нарочито услужних делатности. Улога културе, 

забаве, спорта и рекреације ће у томе, осим специјализованих грана 

индустрије, производног занатства и туризма, имати посебан значај, 

• Приступање у чланство организација градова у Србији и Европи, имајући у 

виду све економске, културне и еколошке аспекте, а посебно послове 

усклађивања метода рада градске управе са градским управама и системом 

управе у европским градовима, 

• Повезивање градске управе са кључним европским институцијама и 

укључивање у стратешке пројекте са регионалним партнерима из Европске 

уније и другим регионима Европе, активно укључивање представника града и 

локалне самоуправе у процес законодавног усклађивања Србије и ЕУ, 

• Активним укључивањем у циклус пројеката Европске уније за период до 2013. 

(INTERREG IV1, FP72, IPA3, Leader, Urban и др.), 

• Јачањем капацитета на нивоу града и градских општина за сарадњу са 

Европском унијом, и усклађивањем стандарда и принципа Града са 

стандардима и принципима ЕУ, 

• Подршком грађанској иницијативи за јачање унутар регионалне и 

међурегионалне кооперације и интеграције, 

• Развојем стратешког планирања на релацији град Београд – суседне 

општине, односно даљег истраживања критеријума и могућности кооперације 

и ради развоја ширег регионалног подручја града Београда, 

• Успостављање јасних критеријума којима ће се мерити јачање 

конкурентности, кохезије, приступачности, идентитета и степена 

интегрисаности града Београда у шире системе, 

• Стално позиционирање града Београда у односу на друге сличне градове у 

Европи, на основу објективних мерила, са циљем да достигне ниво MEGA3 

(Metropolitan Growth Area, према седам критеријума ESPON4 у Луксембургу). 

1 European Territorial Co-operation program 

2 Seventh Framework Programme 

3 Instrument for Pre-Accession Assistance 

4 European Observation Network for Territorial Development and Cohesion 

1415.Г.ПР. 290

8.8 ИНТЕГРИСАН СИСТЕМ УПРАВЉАЊА СИСТЕМОМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ 


Циљ интегрисаног система управљања животном средином је да унапреди 

карактеристике животне средине урбаног подручја, доприносећи бољем квалитету 

живота. Успостављање интегрисаног система управљања заштитом животне 

средине на нивоу Града, омогућиће усклађивање усвојеног система са националним 

и међународним системима. 

Искуства неких европских градова показала су да се увођење интегрисаног система 

управљања може учинити као претежак задатак. Али кључ успеха је у мањим и 

постепеним корацима изградње система. Најважнија ствар је почетак рада према 

годишњем циклусу управљања. 

Један од корака је и увођење Система менаџмента заштите животне средине према 

стандарду ISO 14001 : 2005. Увођење Система менаџмента ће осигурати да је сва 

регулатива у вези заштите животне средине и други захтеви, буду укључени у 

систем рада органа града Београда. Интегрисан систем управљања заштитом 

животне средине за управљање целим функционалним урбаним подручјем, састоји 

се од пет главних корака који се понављају у годишњем циклусу: 

1) Основни приказ 

Основни приказ документује текућу ситуацију животне средине и административну 

ситуацију, законске захтеве и приоритете политике. Он омогућава основу за следеће 

етапе процеса, укључујући идентификацију акција у основном програму. SWOT 

анализа представља погодан начин процене административне ситуације. 

2) Одређивање циља – Припрема Програма заштите животне средине – полазне 

основе и акционих планова 

Програм је развијен да установи циљеве и идентификује приоритете, иницијативе и 

акције које су неопходне у краткорочном, средњорочном и дугорочном периоду. У 

складу са студијом случаја, Програм треба да буде изграђен активним учешћем 

грађана, пословног сектора, владиних и невладиних организација. 

3) Политичка ангажованост – Одобрење Програма заштите животне средине – 

полазне основе 

Програм је споразумни документ који рачуна на широку подршку свих учесника и 

представља интегрални део стратешког планирања локалних власти. Искуство 

показује, да укључивање свих релевантних локалних учесника у развој Програма 

може помоћи у избегавању конфликата приликом имплементације акционих планова 

и стварања дугорочне визије за Град. 

4) Имплементација акционих планова, мониторинг 

Када је Програм одобрен, следећи корак је имплементација различитих мера и 

акција у интегративном смислу. 

5) Извештавање и оцењивање 

На основу искуства, утврђено је, да је потребно текуће оцењивање ефективности 

акционих планова у односу на стратешке циљеве Града. Такво оцењивање може 

1415.Г.ПР. 291

водити ка предлагању нових мера или редефинисања постојећих акција. Постоје 

алати који помажу локалним властима да извештавају и мере карактеристике у 

животној средини, доприносећи на такав начин и транспарентности локалне управе. 

Пример таквих алата је EMAS (Eco – Management and Audit Scheme) 1 као и споразум 

AALBORG +10 2 . EMAS представља добровољни инструмент за предузећа и друге 

организације да оцене, прате кроз извештаје и унапреде карактеристике у својој 

животној средини на континуираној основи. AALBORG +10 може представљати 

корисну тематску структуру за сопствени систем који ће Град израдити. 

Осим наведених пет кључних елемената, неке од следећих тема које су релевантне 

за одржив урбани развој, могу допринети интегративном приступу: 

• Побољшање квалитета воде, 

• Побољшање управљања отпадом, 

• Побољшање квалитета ваздуха, 

• Смањење емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште, 

• Повећање енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора 

енергије, 

• Побољшање јавног транспорта, 

• Боље локално управљање, 

• Превенција и смањење буке као и заштита од буке осетљивих подручја 

• Боље планирање и коришћење земљишта, 

• Повећане биодиверзитета и „зелених оаза“, 

• Смањење ризика за животну средину. 

8.9 МЕРЕ ЗА ОДРЖИВОСТ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРОГРАМА 

Није неочекивано, искуство је показало да постоје препреке које је потребно 

савладати да би се Програм заштите животне средине, спровео у дело. Прва и 

главна одлука је политички легитимитет или подршка Програму. Успешан програм 

поседује висок ниво политичке подршке и ресурсе потребне за имплементацију. 

Циљеви Програма требају бити подржани од стране Градоначелника и Градске 

управе. Њихова подршка може имати покретачки ефекат на администрацију. 

Градска управа која је свесна значаја Програма омогућава повећање унутрашњих 

перформанси. 

Предлог је споразум о заштити животне средине између централне и локалних 

власти, који промовише акције заштите животне средине на локалном нивоу. 

У пракси, ово значи да локалне власти развијају стратегије које се састоје од мањег 

броја обавезних елемената, али такође охрабрује званичнике да створе Програм 

који обухвата различите активности, са циљем стимулисања, побољшања и 

иновација у заштити животне средине кроз секторе. Овакав концепт омогућава да се 

превазиђу празнине између централне и локалне управе и створе могућности за 

приватни и добровољни сектор и грађане да допринесу стварању и имплементацији 

споразума о заштити животне средине. 

1 http://ec.europa.eu/environment/emas/index_en.htm 

2 www.aalborgplus10.dk 

1415.Г.ПР. 292

Неопходно је повезивање због размене искустава и бољег коришћења личних 

капацитета у решавању проблема заштите животне средине. Град такође може да 

разматра о подршци од градова који имају сличне проблеме у заштити животне 

средине и искуства у њиховом решавању. Након почетних изазова, препреке се 

превазилазе временом, радећи систематски у оквиру годишњег циклуса. 

Неке од мера за одрживост и унапређење Програма су: 

1) Основни приказ 

Уколико основни приказ стања није довољно детаљан и не узима у обзир све 

аспекте, у Програму може доћи до пропуста у интегрисању заштиту животне 

средине у друге политике Града. Да би се ово избегло користе се постојећи алати, 

попут SWOT анализе, EMAS или Локалне Агенде 21 1 . који су добро утемељени и 

осигуравају разматрање свих релевантних политика, информација и стварају 

солидну основу за почетак програма. 

2) Одређивање циља - Припрема Програма заштите животне средине – 

полазне основе и акционих планова 

Искуство показује да дефинисање циљева и избор циљева може изазвати 

потешкоће, као што је нпр. дуплирање постојеће документације ако се циљ 

понавља. 

Једна од препорука је и ширење обима и садржаја система управљања: 

• Територијално – ширење ће применити систем управљања на урбано 

подручје избором одговарајућих индикатора и циљева; 

• Повезаност учесника – ширење ће укључити заинтересоване стране у Граду 

и сарадњу са суседним градовима; 

• Димензиона повезаност–ширење ће интегрисати друге димензије одрживости 

у систем заштите животне средине и развиће се у интегрисан систем 

управљања заштитом животне средине фокусиран на димензију животне 

средине као социјалну и економску димензију. Као референтни документ за 

ову интеграцију може се користити Аалборг споразум, да би се 

идентификовали директни и индиректни аспекти одрживог развоја у урбаној 

средини. У избору подесних акција од помоћи може бити изграђен оквир за 

одлучивање. Оквир може бити разрађен у виду документа који обухвата: 

критичне тачке, прелиминарне циљеве, буџет локалних управа, постојеће 

акције, хијерахијски више програме, доступност и управљање ресурсима. 

Када је документ формулисан, приоритетне акције се бирају према њиховој 

одрживости за постизање постављених циљева, њиховој економској 

изводљивости, степену њихове одрживости, доступности ресурса. 

3) Политичка ангажованост – Усвајање Програма 

Дуготрајне дебате и усвајање дугорочних циљева може угушити читав процес. 

Учешће заинтересованих страна и ефективне консултације од самог почетка, 

повећавају шансе да ће Програм бити лакше прихваћен. Различите студије случаја 

показују да је усвајање Програма олакшано ако постоји политички легитимитет и 

1 Local Agenda 21 http://www.iclei.org/index.phpid=798 

1415.Г.ПР. 293

подршка. 

Један од начина да се охрабри учешће јавности је пројекат који се описује као 

Процес отвореног планирања. Овакав приступ је веома неформалан, без уговора, 

споразума и институционалних аранжмана као у случају традиционалних 

партнерских односа. Процес отвореног планирања отвара процес планирања и 

доношења одлука за утицај и учешће заинтересоване јавности. Он прелази границе 

консултација и ослушкивања мишљења јавности и гради јавну одговорност и 

ангажованост за одрживо управљање животном средином. 

4) Имплементација Акционог плана 

Озбиљни изазови за имплементацију појединачних акција су недостатак људских 

ресурса и нејасна линија одговорности. Јасно је дакле да град мора да координише 

различите Акционе планове и ефикасно их спроводи. Разумевање учесника 

укључених у Програм је неопходно као и разумевање око алата који ће се користити 

у Програму. У идеалном случају Програм за град Београд мора бити имплементиран 

од свих укључених страна, а не само од стране градских власти. На овај начин 

ресурси су подељени међу учесницима и омогућавају постизање амбиција и 

циљева. 

Јасно дефинисан Акциони план одређује улоге, одговорности и временске оквире 

који омогућавају праћење акција које се предузимају током године. Организациона 

поставка мора бити јасна током читавог процеса. Учешће и допринос 

заинтересованих страна за имплементацију мера је кључна и њихова подршка се 

мора тражити током припреме Програма и треба бити потврђена приликом његове 

имплементације. Београд као урбани систем највеће сложености и активности, 

треба да развије базу података за систем управљања који треба да подржи 

мониторинг и оцењивање. На овај начин ће се олакшати координација 

одговорности, поштовање рокова и прикупљање података. 

Оцењивање, комуникација и финансијски аспект су такође кључни фактори за 

остваривање циљева. Као и фактори : 

• Циљеви треба да буду конкретни и изводљиви, 

• Унутар организационе структуре јасно треба да буде дефинисана 

одговорност и руковођење, 

• Нове иницијативе могу проистећи из радионица и тренинг обука, 

• Адекватан и јасно дефинисан буџет где је јасно ко обезбеђује неопходне 

ресурсе (Европски, национални или локални фондови итд.) као и начин на 

који им се приступа и како се користе. 

5) Извештавање и оцењивање 

Оцењивање резултата Акционог плана је важно због приказивања ефикасности 

мера које се већ примењују и оцењивања да ли су неопходне измене или увођење 

додатних мера. Јавне презентације успеха и резултата могу надаље да консолидују 

подршку и учешће заинтересованих страна. Важност годишњег извештаја о 

мониторингу се огледа у избегавању неразумевања и јасног представљања 

остварених успеха у Граду. Овакав извештај може представљати помоћ другим 

градовима да унапреде квалитет живота и своју животну средину. У идеалном 

случају, индикатори и циљеви, треба да представљају међусобну везу између 

потрошње или деградације ресурса, заједничких добара и доприноса квалитету 

живота. Индикатори треба да представљају економску ефикасност за извођење 

1415.Г.ПР. 294

овог прелаза - економске активности. Самим тим, кључно је да изабрани 

индикатори буду подесни за извештавање о напретку и перформансама. Ако подаци 

за извештавање о напретку и перформансама нису доступни или нису одговарајући, 

Град треба да изабере други индикатор. 

Програм заштите животне средине – полазне основе, производ је сарадње 

различитих сектора и њихове комуникације. Да би био успешан Програм мора да 

укључи све заинтересоване стране када и где је то потребно (нарочито приликом 

одређивања циљева, имплементације мера и оцењивања). 

1415.Г.ПР. 295

9 АКЦИОНИ И САНАЦИОНИ ПЛАНОВИ 

7.5.1 Заштита природе, биодиверзитета и шумa 

Редни 

број 

Циљ 

Активности/мере 

1. Израда Програма заштите природе • Праћење и доношење нових прописа из области заштите природе, 

биодиверзитета и шума 

• Израда Програма управљања заштићеним природним добрима – 

појединачна стабла 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Група стабала 

храста лужњака код Јозића колибе“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Три храста 

лужњака – Баре“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Академски 

парк“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Пионирски 

парк“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Бањичка шума“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Велико ратно 

острво“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Космај“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Авала“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Миљаковачка 

шума“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Арборетум 

Шумарског факултета“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Шума 

Koшутњак“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Звездарска 

шума“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Забран“ 

• Израда Програма управљања заштићеним подручјем „Станиште 

гљиве на Ади Циганлији“ 

2. Управљања заштићеним подручјима • Доношење Плана у складу са Националном стратегијом одрживог 

коришћења природних ресурса и добара. 

1415.Г.ПР. 296

3. Израђена студија за проглашење заштићених 

подручја Бојничке шуме, дела Липовачке шуме, 

шуме код спортског центра Ковилово, Степин луг, 

Шумица, форланда на левој обали Дунава 

4. Објединити све базе података о заштићеним 

подручјима у формирани интегрални 

Информациони систем заштите природе 

5. Усвојена Стратегија пошумљавања подручја 

Београда од стране Скупштине града Београда 

6. Картирање (и дигитализација карата) 

распрострањења врста и станишта, при чему треба 

издвојити угрожене и ретке типове станишта 

7. Израдити и успоставити систем праћења броја 

посетилаца и утицај посетилаца у заштићеним 

подручјима природе 

8. Интеграција заштите биолошког диверзитета у 

сектору туризма, саобраћаја и просторног 

планирања 

9. Израда Студије очувања екосистема и њихове 

рестаурације 

• Израда програма за проглашење заштићених подручја Бојничке шуме, 

дела Липовачке шуме, шуме код спортског центра Ковилово, Степин 

луг, Шумица, форланда на левој обали Дунава 

• Успоставити интеграцију базе података о заштићеним подручјима 

• Израда Плана пошумљавања града Београда 

• Извршити валоризацију приватних шума како би се на основу 

утврђеног стања одредио обим и методе пошумљавања и приватне 

шуме укључиле у планове и програме пошумљавања 

• Дигитализовати границе заштићених подручја, као и распрострањења 

врста и станишта 

• Израда Програма генетичке конзервације шумских врста Великог 

ратног острва 

• Успоставити везе између информационог система праћења броја 

посетилаца и информационог система о стању заштићених подручја 

тако да се омогући геоспацијска анализа1 повезаности утицаја 

посетилаца са стањем заштићених подручја. 

• Успоставити базу података о биолошкој разноликости Београда као 

самосталну базу података или као део националне базе 

биодиверзитета и учинити је доступном јавности 

• Израда Студије очувања природних шумских екосистема и њихове 

рестаурације у непосредном приобаљу водотока Саве и Дунава на 

подручју Београда у циљу валоризације амбијенталних вредности и 

излетничко - рекреационих функција 

1 http://www.spatialanalysisonline.com/ 

1415.Г.ПР. 297

• Израда студија заштите Звездарске шуме, Липовачке шуме, шуме 

Ковилово, Бојчинске шуме, станишта гљива на Ади Циганлији и др. 

као и приступање истраживању и изради студије за подручје 

форланда на левој обали Дунава 

10. Управљање заштићеним подручјима • Израдити планове управљања са акционим плановима заштите за 

заштићена подручја. Акциони планови треба да садрже мере учинка 

спровођења 

11. Повећање површина под шумама и унапређење 

структуре шума 

• Развијати шумарство и уз њега пратеће делатности 

• Израдити основе и програме за управљање државним 

шумама и шумама шумопоседника 

12. Спречавање ширења инвазивних врста дрвећа и 

жбуња, који нарушавају природне шумске и остале 

екосистеме 

• Израдити програм са смерницама за спровођење одредаба које се 

односе на очување и унапређење шума и шумских станишта 

• Редовно пратити стање шума и инвазивних врста дрвећа и жбуња 

13. Заштита и очување миграторних врста • Успоставити систем праћења промене стања (мониторинга) 

миграторних врста 

• Заштита станишта миграторних врста 

14. Укључити локално становништво у спровођење 

акције заштите природе 

• Подизати ниво свести код грађана о важности очувања средине у којој 

живе 

15. Повећати површину заштићених подручја • Ревидирати документе просторног уређења 

• Уградити и спровести мере заштите подручја, а при променама водити 

рачуна о додатним захтевима који произлазе из европске мреже 

NATURA 2000 

16. Повећати површину заштићених подручја са 1,7% 

на 10% укупне територије града Београда, у складу 

са Стратегијом одрживог развоја Републике Србије 

и стандардима ЕУ 

• Обезбедити редовно издвајање одговарајућих финансијских 

средстава за спровођење мера и активности за заштиту природе, 


17. Oчување природних екосистема, пре свега шумских 

у непосредном градском окружењу 

• Утврдити стање и осигурати мониторинг влажних станишта на 

подручју града 

1415.Г.ПР. 298

18. Заштита станишта – појединих врста посебно кроз 

сечу шума и друге физичке акције у природи 

19. Пошумљавање локалитета угроженим ерозијом и 

пожарима 

20. Развити одговарајуће активности и мере за 

елиминисање и/или ублажавање негативних 

утицаја на биодиверзитет 

• Израдити планове управљања са акционим плановима заштите за 

заштићена подручја и подручја других угрожених делова 

биодиверзитета. Акциони планови требају да садрже и мере учинка 

• Редовно пратити стање шума и спроводити пошумљавање на 

угроженим подручјима као и подручјима која могу да буду угрожена 

• Израдити планове управљања са акционим плановима заштите за 

заштићена подручја. У оквиру планова управљања утврдити смернице 

за заштиту, очување и управљање биодиверзитетом заштићених 

подручја 

• Обезбеђење сталног стручног усавршавања постојећих и 

упошљавање нових кадрова у свим областима рада на заштити 

биодиверзитета 

• Санација деградираних простора (позајмишта, каменоломи, дивље 

депоније) 

Редни 

број 

1. 

2. 

Циљ 

Израда започетог јединственог програма 

управљања ресурсима вода на административном 

подручју Београда - Плава регулатива, III фаза 

Усклађивање националних прописа у области вода 

са законодавством ЕУ, а посебно са Оквирном 

Директивом о водама 

7.5.2 Заштита вода и водни ресурси 


• Активности на даљем прикупљању и обради података 

• Даља разрада програмских основа 

• Организација програмских основа и расправа стручне јавности о 

предлозима и реализацији пројекта 

• Подстицање и афирмација учешћа јавности у поступку доношења 

одлука 

• Прописи о интегралном управљању водама усклађени са Оквирном 

Директивом 2000/60/ЕС о водама 

• Усклађени национални прописи са другим директивама везаним за 

воде (Директива о поплавама 2007/60/ЕС, Директива о управљању 

квалитетом воде за купање 2006/7/ЕС, Директива о подземним 

водама 80/68/ЕЕС – престаје да важи 2013. године и Директива 

2006/118/ЕЕС) 

• Ускладити домаће законодавство са Директивом 98/83/ЕС која 

1415.Г.ПР. 299

3. Донешен Општи план за одбрану од поплава за 

период од 2010 -2015. године 

дефинише квалитет воде намењене за људску потрошњу 

• Ускладити домаће законодавство са Директивом 76/160/ЕЕС која 

дефинише квалитет воде намењене за купање 

• Донети Општи и оперативни план за одбрану од поплава 

4. 

5. 

6. 

7. 

8. 

Израда Локалног регистра извора загађивања 

животне средине на територији Београда - 

наставак I фазе и II фазa 

Израда пројекта "Квалитативне карактеристике 

ресурса минералних вода на територији града 

Београда са предлогом мера њиховог очувања и 

рационалнијег коришћења“- I фаза 

Управљање водама темељити на начелима 

одрживог развоја 

Изграђена постројење за пречишћавање 

комуналних отпадних вода (ППОВ) 

Повећати степен покривености јавним 

канализационим системом 

• Прикупљање и систематизовање података о индустријским и другим 

субјектима чије делатности имају утицај на животну средину 

• Дефинисање локација загађивача и просторне расподеле емисија 

загађујућих материја 

• Дефинисање врста и количина загађујућих материја 

• Систематско испитивање и контрола хемијских и микробиолошких 

карактеристика извора минералних вода на територији Београда 

• Посебна испитивања микроелемената и физиолошки активних 

супстанци и балнеолошког потенцијала извора 

• Промовисати и развијати свест становништва о рационалној 

употреби и одрживом коришћењу вода 

• Развијати јавну свест становништва о значају очувања доброг 

статуса вода и мерама за спречавање загађења 

• Појачати надзор над одржавањем водених објеката 

• Појачати надзор над коришћењем водених ресурса 

• Израдити просторно-планску и техничку документацију за изградњу 

свих 5 централних градских система за пречишћавање комуналних 

отпадних вода Града 

• Изграђена и пуштена у рад постројења за пречишћавање комуналних 

отпадних вода града Београда 

• Изградња канализационе инфраструктуре за сакупљање и одвођење 

фекалних и атмосферских отпадних вода 

• Модернизација и аутоматизација канализационог система 

9. 

Рационализовати потрошњу воде код 

индивидуалних потрошача, у индустријским 

комплексима и пољопривредним газдинствима 

• Поступно увести економске цене воде у водоснабдевању 

становништва уз поштовање начела „корисник плаћа“ 

• Повећати накнаде за испуштену воду 

• Медијским камапањама и акцијама развијати јавну свест 

становништва о начинима и значају рационалног коришћења воде 

1415.Г.ПР. 300

10. 

11. 

12. 

Даљи развој и унапређење мониторинга 

површинских и подземних вода 

Обезбеђен адекватан мониторинг индустријских и 

пољопривредних отпадних вода 

Побољшати квалитет воде у водотоковима 

• Обезбедити рационално коришћење воде у индустрији и подстицати 

коришћење ефикасних система за наводњавање у пољопривреди 

• Програм контроле квалитета површинских и подземних вода 

ускладити са захтевима Оквирне Директиве о водама 2000/60/ЕС 

• Проширење програма контроле површинских вода и успостављање 

нових контролних профила за праћење малих водотокова 

• Усклађивање мерних профила на Сави и Дунаву са мерним 

профилима на којима контролу обавља РХМЗ, тј. замена тих 

профила са контролним профилима на малим водотоковима на 

територији града 

• Увођење нових параметара контроле и аналитичких метода у 

програм праћења квалитета вода 

• Усаглашавање мониторинга Дунава и његових главних притока са 

мониторингом који спроводи и координира ICPDR (International 

Commission for the Protection of the Danube River) 

• Повећање броја акредитованих лабораторија и оснивање нових 

лабораторија 

• Испитивање садржаја арсена и тешких метала у месу рибе као 

показатеља загађења животне средине у водама одређеног броја 

вештачких акумулација из околине Београда, као и вода реке Саве и 

Дунава 

• Унапређење мониторинга количине и квалитета отпадних вода из 

индустријских, пољопривредних и енергетских објеката који своје 

отпадне воде испуштају директно у природне водотокове или градску 

канализацију 

• Јачање капацитета инспекцијског надзора над спровођењем 

сопственог мониторинга загађивача 

• Решити проблем испуштања непречишћених комуналних отпадних 

вода у природне реципијенте 

• Изградити сепаратне система каналисања отпадних вода у циљу 

заштите водених акумулација (Језера Паригуз и Ракина бара) 

• Изградити нова и реконструисати постојећа постројења за 

пречишћавање индустријских отпадних вода 

• Извршити санацију и ремедијацију загађених водотокова 

• Вршити систематску контролу над применом ђубрива и средстава за 

заштиту биља у циљу смањења загађења површинских водотокова 

1415.Г.ПР. 301

13. 

14. 

15. 

16. 

Интезивирати радове на одржавању јавних чесми 

и фонтана 

Успостављен Програм управљања ресурсима вода 

на административном подручју Београда 

Израђен катастар септичких јама, и организовано 

испитивање и пражњење јама 

Споровђење мера за спречавање загађења 

подземних вода и обезбеђене зона санитарне 

заштите 

отицањем са пољопривредних газдинстава 

• Појачати инспекцијски надзор над испуштањем непречишћених 

индустријских отпадних вода у природне водотоке, а нарочито 

надзор над предузећима која своје отпадне воде испуштају 

дисконтинуално и у мање водотокове 

• Применом начела „загађивач плаћа“ успоставити да загађивач сноси 

укупне тошкове настале угрожавањем животне средине 

• Појачати инспекцијски надзор над индустријским предузећима на 

територији Београда, чије отпадне воде садрже неорганске и 

органске токсичне и канцерогене материје, а изливају се директно у 

Саву и Дунав, с'обзиром да су стална потенцијална опасност за 

изворишта водоснабдевања у Макишу и Винчи 

• Инсталирати уређаје за дезинфекцију где је повећано 

микробиолошко загађење вода 

• Унапређење система контроле квалитета воде са јавних чесми 

• Вршити санацију јавних чесми (санирати изворе загађења изворске 

воде и извршити реконструкцију запуштених каптажа) 

• Завршен и успостављен стратешки Програм управљања и заштите 

вода на административном подручју Београда који се заснива на 

принципима и нормативима Оквирне директиве о водама Европске 

уније (WFD - Water framework Directive 2000/60/EC) 

• Израдити катастар септичких јама за сва насеља на територији 

Града која нису обухваћена јавним системом канализације 

• Истраживање загађења тла и воде у циљу утврђивања еколошког 

статуса насеља 

• Појачати надзор над редовним одржавањем септичких јама 

• Санирати одлагалишта отпада која угрожавају подземне воде 

• Подстицати мере којима се смањује притисак од пољопривреде: 

рационалније коришћење хемикалија и ђубрива 

• Образовање и обука индивидуалних пољопривредних произвођача о 

правилима и обавезама који проистичу из законске регулативе која 

регулише ову област и правилној употреби средстава за заштиту 

биља 

• Појачати надзор над спровођењем мера заштите које су утврђене 

Студијом о процени утицаја планова, програма и пројеката на 

животну средину у циљу заштите подземних вода 

1415.Г.ПР. 302

17. 

18. 

Испитати стање водоводне мреже, санирати 

оштећења и дотрајале делове система како би се 

смањили губици воде 

Побољшати инпекцијски надзор 

• Појачати заштиту зона изворишта београдског водовода, а нарочито 

надзор над применом ђубрива и хемијских средстава за заштиту 

биља 





изворишта водоснабдевања у Макишу и Винчи 

• Појачати надзор над изградњом и одржавањем септичких јама и 

повећати степен покривености јавним системом канализације 

• Применом начела „загађивач плаћа“ успоставити да загађивач сноси 

укупне тошкове настале угрожавањем животне средине 

• Обезбедити адекватно складиштење сировина, полупроизвода и 

хемикалија у индустријским комплексима 

• Обезбедити контролисан пријем и каналисање атмосферских 

отпадних вода са манипулативних површина у фабричким 


• Реконструкција магистралних цевовода и цевовода сирове воде 

• Обезбедити адекватно мерење потрошње воде у систему и редовну 

замену дотрајалих водомера 

• Завршетак изградње ППВ „Макиш 2“ 

• Реконструкција постојећих црпних станица, реконструкција цевовода 

дистрибуционог система и изградња нових 

• Изградња нових и проширење постојећих резервоара 

• Регионални водовод Макиш–Младеновац; 

• Реконструкција ППВ „Баново брдо“ и ППВ „Бежанија“ 

• Јачање капацитета и улоге водног инспектора, а нарочито над 

извођењем радова који могу угрозити водни режим 





изворишта 

• Јачање инспекцијског надзора над спровођењем сопсттвеног 

мониторинга загађивача 

• Јачање инспекцијског надзора који се односи на здравствену 

1415.Г.ПР. 303

19. Ажурирање и иновирање Катастра водних појава и 

објеката на територији Београда са израдом 

дигиталне карте и базе података – II фаза 

исправност воде за пиће 

• Појачати инспекцијски надзор над испуштањем непречишћених 

индустријских отпадних вода у природне водотоке, а нарочито 

надзор над предузећима која своје отпадне воде испуштају 

дисконтинуално и у мање водотокове 

• Ажурирање и провера тачности података из постојећег катастра 

„Катастар водних објеката на територији Београда јужно од Дунава и 

Саве“ 

• Увођење и обрада нових података у Катастар 

1415.Г.ПР. 304

Редни 

број 

1. 

Циљ 

Унапређен систем управљања квалитетом ваздуха 

у Београду и израђен План квалитета ваздуха у 

Београду 

7.5.3 Квалитет ваздуха и климатске промене 


• Израдити планове квалитета ваздуха у зонама и агломерацијама у 

којима је ваздух треће категорије у складу са одредбама Закона о 

заштити ваздуха („Сл. Гласник РС“ бр. 36/09) 

2. 

3. 

4. 

Успостављен мониторинг емисија загађујућих 

материја на емитерима 

Даљи развој и унапређење мониторинга и 

систематског праћења квалитета амбијенталног 

ваздуха 

Смањене емисије штетних загађујућих материја из 

издувних гасова моторних возила 

5. Завршен Пројекат израде Локалног регистар 

извора загађивања животне средине на територији 

• Успоставити континуална и повремена мерења емисија загађујућих 

материја на емитерима и систем достављања података о емисијама 

надлежним органима у складу са одредбама Закона о заштити 

ваздуха („Сл. Гласник РС“ бр. 36/09) и Уредбе о граничним 

вредностима загађујућих материја у ваздух („Сл. Гласник РС“ бр. 

71/10) 

• Наставак мониторинга и систематског праћења квалитета 

амбијенталног ваздуха у складу са одредбама Уредбе о условима 

за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („ Сл. гласник РС“ бр. 

11/10 и 75/10) 

• Модернизација лабораторија за испитивање квалитета ваздуха 

• Модернизација и проширење мреже аутоматског мониторинга 

квалитета амбијенталног ваздуха. 

• Проширење мреже мониторинга алергеног полена 

• Употребом безоловног бензина у складу са прописаним техничким 

захтевима Правилника о техничким и другим захтевима за течна 

горива нафтног порекла („Сл. Гласник РС“ бр. 97/2010) и већом 

употребом алтернативних горива 

• Замена дотрајалих возила Градског саобраћајног предузећа (ГСП) и 

прелазак на гас и биодизел као погонско гориво у возилима ГСП-а 

• Едукација ставништва и развијање јавне свести о важности 

квалитета ваздуха и начинима смањења загађења ваздуха из 


• Израђен Локални регистар извора загађивања животне средине са 

билансом емисија 

1415.Г.ПР. 305

6. 

7. 


Подизање јавне свести о значају климатских 

промена 

Смањење загађености ваздуха у централном 

градском језгру и дуж прометних саобраћајница 

8. Повећање броја потрошача топлотне енергије 

прикључених на системе даљинског грејања 

9. Смањење емисија штетних загађујућих материја 

(СЧ, NOx, SOx) у ваздух из термоенергетских, 

индустријских и рударских објеката 

10. Даље јачање институционалног оквира, 

административних капацитета и инспекцијског 

• Успостављен ГПС систем о локацијама загађивача у Београду 

• Укључивање питања климатских промена и емисија гасова стаклене 

баште у политике сектора који се могу сматрати значајним 

емитерима ових гасова 

• Организација семинара, трибина, конференција у циљу обуке 

привредних субјеката за учешће у механизмима Кјото протокола 

• Потпуно измештање тешког саобраћаја из централног градског језгра 

• Изградња унутрашњег магистралног прстена 

• Смањење саобраћаја планирањем одговарајуће сигнализације и 

пропусне моћи саобраћајница у граду 

• Повећање броја трамваја и трамвајских линија у граду 

• Изградња већег броја пешачких и бициклистичких стаза 

• Изградњом мреже јавних гаража у ужем центру града 

• Обезбеђена контрола сагоревања у котларницама и обука и 

едукација оператера у котларницама 

• Гашење индивидуалних котларница у централним градским зонама 

• Надзор над превозом опасних и запаљивих материја и забрана 

проласка тих материја централним градским зонама 

• Постављени градски (биљни) биофилтери у зонама великог 

загађења на територији Београда 

• Даље гашење индивидуалних котларница и наставак пројекта 

топлификације и гасификације 

• Ускладити емисије загађујућих материја из сектора енергетике и 

индустрије у складу са одредбама Уредбе о граничним вредностима 

загађујућих материја у ваздух („Сл. Гласник РС“ бр. 71/10) 

• Изградња постојења за одсумпоравање и денитрификацију у 

термоенергетским постројењима 

• Уградња нових или реконструкција постојећих електрофилтера у 

постројењима која емитују суспендоване честице изнад граничних 

вредности емисије 

• Спровођење техничких мера за смањење загађења ваздуха у 

околини површинских ископа 

• Јачање административних капацитета за примену прописа из 

области заштите ваздуха и у области прикупљања података о 

1415.Г.ПР. 306

11. 

12. 

надзора у бављењу питањима квалитета и заштите 

ваздуха, климатских промена и озонског омотача 

Промовисање здравијег начина живота, 

стимулисање коришћења јавног градског превоза 

и боља афирмација користи пешачења и 

бициклизма 

Настављено сузбијање и уништавање амброзије и 

других алергених биљака 

емисијама у ваздух 

• Јачање административних структура и поступака ради обезбеђивања 

стратешког планирања у области заштите животне средине 

• Вршити надзор над спровођењем мера заштите које су утврђене 

Студијом о процени утицаја планова, програма и пројеката на 

животну средину 

• Јачање капацитета инспекцијског надзора над применом закона и 

прописа у области животне средине 

• Веће учешће грађана у доношењу одлука везаних за заштиту 


• Едукација ставништва и развијање јавне свести о важности 

квалитета ваздуха и начинима смањења загађења ваздуха из 


• Промовисање здравијег начина живота (медијске капање, акције), 

стимулисање коришћења јавног градског превоза и боља 

афирмација користи пешачења и бициклизма 

• Организовање семинара за запослене у привреди и државним 

институцијама на локалном нивоу 

• Континуирано сузбијање и уништавање амброзије у складу са 

Уредбом о мерама за сузбијање и уништавање коровске биљке 

амброзије („Сл. Гласник РС” бр.69/06) 

• Наставити сарадњу општина и ЈКП „Зеленило“ 

• Континуиран развој пројекта „Истраживање начина и метода 

сузбијања амброзије, деловање пестицида и праћење ефеката 

примене мера на територији Београда“ 

1415.Г.ПР. 307

Редни 

број 

1. 

2. 

3. 

4. 

Циљ 

Усклађени национални прописи из области 

управљања отпадом са законодавством ЕУ 

Усвајање Локалног регистра извора загађивања 

животне средине на територији Београда - 

наставак I фазе и II фазa 

Развијен систем управљања отпадним 

флуоресцентним цевима које садрже живу 

Спровођење Локалног плана управљања отпадом 

на територији Београда уз успостављање система 

и хијерархије у управљању отпадом (смањење 

количина насталог отпада, поновно коришћење и 

рециклажа) 

5. Успостављен систем управљања опасним отпадом 

(регионално складиште опасног отпада) и посебним 

токовима отпада 

6. Повећани капацитети за рециклажу амбалажног 

отпада (стакло, папир, картон, метал и пластика) 

7.5.4 Управљање отпадом 


• Доношење свих подзаконских аката и прописа на основу Закона о 

управљању отпадом и Закона о амбалажи и амбалажном отпаду 

• Даље јачање административних капацитета, институција и органа 

задужених за издавање дозвола, планирање и управљање 

комуналним и неопасним отпадом 



• Дефинисање локација загађивача 


• Наставак истраживања места настајања отпада (флуоресцентне 

цеви које садрже живу) на територији Београда 

• Израда кастра отпада од флуоресцентних цеви које садрже живу 

• Предузимање мера за спречавање неконтролисаног загађивања 

земљишта и подземних вода 

• Сакупљање података о количини и морфолошком саставу 

комуналног отпада 

• Јачање локалне самоуправе у поступцима планирања и стварања 

одрживог система управљања отпадом 

• Адекватно сакупљање комуналног и комерцијалног отпада 

• Смањење биоразградивог и амбалажног отпада у комуналном 

отпаду 

• Адекватно управљање индустријским отпадом 

• Повећан обим поновног коришћења и рециклаже компонената 

комуналног отпада 

• Едукација становништва и програми развијања јавне свести и 

одговорности у управљању отпадом 

• Изградња центра за сакупљање опасног отпада из домаћинстава 

• Повећани капацитети за управљање посебним токовима отпада 

• Изградња нових рециклажних центара 

• Увођење економских подстицаја за изградњу рециклажних центара 

• Развој истраживачких, иновационих и развојних пројеката из области 

1415.Г.ПР. 308

рециклаже и помоћ привредним субјектима у збрињавању отпада 

7. 

Повећана стопа поновног искоришћења отпада 

8. Повећан број возила за сакупљање мешаног и 

рециклабилног отпада 

9. 

10. 

11. 

Повећан број рециклажних дворишта (центара за 

одвојено сакупљање рециклабилних компонената) 

Повећан број рециклажних острва 

Изградња трансфер станица 

• Израдити студије изводљивости за коришћење отпада као 

алтернативног горива 

• Медијске капање и развијање јавне свести грађана о предностима 

употребе отпада као алтернативног горива 

• Коришћење расположивих капацитета за веће коришћење отпада 

као секундарне сировине у цементарама, термоелектранама и сл. 

• Набавка нових возила (аутосмећари са ротопресама, возила за 

бочни утовар, двонаменска возила за пражњење и прање контејнера 

и др.) 

• Успостављање рециклажног дворишта у свакој од градских општина 

• Промовисање и изградња већег броја центара за одвојено скупљање 

отпадних батерија и акумулатора, отпадних возила и отпадних гума, 

у које ће становници сами доносити отпад 

• Промовисање и развијање јавне свести грађана о одлагању отпада 

• Промена наплате сакупљања отпада – увођење наплате по количини 

отпада по становнику (код индивидуалног становања), односно по 

члану домаћинства (код колективног становања) 

• Повећање броја реклажних острва у општинама у којима острва 

постоје и постављање нових у општинама у којима до сад нису 

постављена 

• Промовисање и подизање јавне свести грађана о значају примарне 

сепарације и рециклаже отпада 

• Спровођење пројекта едукације у школама и вртићима о значају 

примарне сепарације и рециклаже отпада 

• Набавка контејнера/канти за рециклабилни отпад 

• Набавка подземних контејнера за рециклабиле 

(ПЕТ/папир/метал/стакло) 

• Изградња трансфер станица ТЦ БГД 1 и ТЦ БГД 2 које би 

укључивале општине Нови Београд, Земун, Сурчин, Раковицу, 

Чукарицу и Вождовац 

• Изградња по једне „чисте линије“ за сепарацију рециклабилног 

отпада и његово балирање/пресовање 

1415.Г.ПР. 309

12. Осавремењена возила за транспорт отпада од 

трансфер станице до центра за управљање 

отпадом у Винчи 

13. Изграђена постројења за механичко-биолошки 

третман отпада које производи гориво из отпада 

14. Формирање републичко-општинске комисије која ће 

се бавити проблемом отпада анималног порекла 

15. 

Мапирање дивљих депонија/сметлишта и 

превенција њиховог даљег настајања 

16. Санирана затворена и рекултивисана постојеће 

депоније у Сопоту, Гроцкој, Младеновцу, Лазаревцу 

и Обреновцу 

17. Изграђена постројења за компостирање зеленог 

отпада 

18. Санација, затварање и рекултивација дела 

депоније и проширење постојеће депоније 

комуналног отпада у Винчи 

19. 

Уведен регионални систем депоновања отпада 

• Набавка нових транспортних возила већег капацитета 

• Изградња постројења за механичко-биолошки третман мешаног 

отпада 

• Изградња термоелектране/топлане која сагорева гориво добијено 

механичко-биолошким третманом отпада, RDF (Refuse derived fuel) 

• Израдити план за управљање отпадом анималног порекла 

• Индентификација дивљих депонија 

• Уклањање дивљих депонија и ревитализација простора који су 

заузимали 

• Јачање инспекцијског надзора и надзора комуналне полиције на 

отклањању дивљих депонија и санкционисању оних који их 

формирају 

• Успостављање система мониторинга за рекултивисане локације 

високог ризика 

• Санација, затварање и рекултивација постојећих депонија на 

територији Сопота, Гроцке, Младеновца, Лазаревца и Обреновца 

• Успостављање система мониторинга за рекултивисане локације 

високог ризика 

• Изградња постројења за компостирање зеленог отпада, тј. отпада 

који сакупља ЈКП «Зеленило» и остала ЈКП 

• Санирање, затварање и рекултивација дела депоније 

• Проширење постојеће депоније комуналног отпада 

• Развијен систем за комерцијалну експлоатацију депонијског гаса 

• Увођење система за третман процедних вода 

• Успостављање институционалне организације за регионално 

управљање отпадом 

• Изградња регионалних центара за управљање отпадом 

• Примена економских инструмената у циљу достизања пуне накнаде 

трошкова за услуге сакупљања и одлагања отпада 

1415.Г.ПР. 310

20. Информисати грађане о начину поступања са 

неупотребљеним лековима 

• Едукација грађана и развијање јавне свести о начину 

поступања/одлагања неупотребљених лекова (кампање, брошуре) 

7.5.5 Управљање хемикалијама 

Редни 

Циљ 

број 

1. Успостављање Интегралног регистра хемикалија уз 

периодично ажурирање базе података о 

хемикалијама и биоцидним производима 

2. Усклађивање националних прописа из области 

управљања хемикалијама са законодавством ЕУ 

3. Успостављање и развој информационих система за 

управљање хемикалијама 

4. Адекватно информисање и едуковање корисника 

хемикалија и биоцидних производа о њиховим 

својствима и мерама које се морају спровести ради 

смањења ризика приликом коришћења и руковања 

хемикалијама 

5. Успостављање система за ауторизацију одређених 

опасних хемикалија ради њихове замене мање 

опасним и израда социо-економске студије које 

укључују процене коштања замене опасних 

хемикалија мање опасним 


• Успоставити државни регистар и инвентар хемикалија као и 

информатички систем за праћење података о сигурном управљању 

хемикалијама и размену између свих партнера који раде на 

унапређивању тога система и на његовом јачању 

• Израдити предлог за унапређивање постојеће законске основе у 

складу с потребама и са европским и другим међународним 

обавезујућим законским инструментима 

• Успоставити систем за израду годишњих извештаја за оцену стања 

постојећег система за сигурно управљање хемикалијама, укључујући 

процену ризика. Утврдити приоритетне проблеме и израдити 

годишње планове активности за унапређивање система и за његово 

јачање 

• Унапредити поступак за класификовање хемикалија, њихово 

паковање и означавање у складу с европским стандардима 

• Довршити процену стања система за увоз/извоз/превоз опасних 

хемикалија те израдити план активности за унапређивање тога 


• Израдити према стандардима техно-економску анализу за 

успостављање сопствених капацитета за научна истраживања нових 

хемикалија 

• Успоставити систем за праћење и размену података о показатељима 

ризика и систем за праћење и размену података о показатељима 

делотворности мера за заштиту здравља и за заштиту животне 


• Одредити мерила за поступно смањивање и замену хемикалија чија 

1415.Г.ПР. 311

6. Успостављање довољно професионалних знања, 

као и развијање инспекцијског надзора, у вези са 

класификацијом и обележавањем, као и са 

ограничењима и забранама хемикалија и 

биоцидних производа 

7. Унапређење механизма, поступака и мера за 

сигурно управљање хемикалијама 

8. Израда и спровођење програма системског 

праћења хемикалија као и биомониторинг ради 

провере постојећих и увођења нових мера за 

смањење ризика 

је употреба ограничена ради здравствене сигурности и заштите 


• Ажурирати статистичке податке о производњи хемикалија на 

подручју града Београда према најновијој класификацији 

• Подстицати увођење стандарда квалитета ISO 14001 и OHSAS 

180011 (заштита на раду и заштита здравља запослених) те 

увођење чистијих технологија 

• Успоставити систем подстицајних мера за израду и спровођење 

програма здраствене сигурности и заштите животне средине, 

програма HSE2, увођење чистијих технологија и система квалитета 

ISO 9000 и ISO 14000 

• Установити ниво изложености становништва тешким металима, а 

посебно ниво олова код деце 

9. Адекватно управљање хемикалијама • Успоставити проток информација између надлежних институција 

укључених у систем управљања хемикалијама, посебно о опасним 

хемикалијама на подручју Града Београда 

Редни 

број 

1. 

Циљ 

Наставак израде пројекта акустичког зонирања 

територије Београда 

7.6.1 Управљање заштитом од буке 


• Наставак пројекта акустичног зонирања територије Београда у 

складу са Правилником о методологији за одређивање акустичких 

зона („Сл. Гласник РС“ бр. 72/10) 

• Одређивање акустичних и тихих зона и одређивање граничних 

вредности индикатора буке у тим зонама 

1 OHSAS 18001- Occupation Health and Safety Assessment Series 

2 Health, Safety and Environment (HSE) Program 

1415.Г.ПР. 312

2. Доношење акционих планова за подручја 

обухваћена стратешким картама буке у складу са 

Законом о заштити од буке у животној средини 

(„Сл. Гласник РС“ бр. 36/09 и 88/10) 

3. 

Унапређење мониторинга буке у животној средини, 

са циљем добијања информација о квалитету 


4. Усклађивање националних прописа из области буке 

са законодавством ЕУ 

5. 

6. 

Смањење нивоа буке поред саобраћајница и 

индустрија које тангирају становање 

Утврђивање и спровођење мера како би се 

спречили или смањили штетни ефекти буке на 

здравље људи и животну средину у централним 

градским зонама 

• Израда и доношење акционих планова за подручја обухваћена 

стратешким картама буке на којима је утврђено прекорачење 

граничних вредности буке на територији Београда у складу са 

Правилником о методологији за израду акционих планова („Сл. 

Гласник РС“ бр. 72/10) 

• Проширење мреже мерних места са мерним местима одређеним као 

репрезентима појединих градских зона различите намене (зоне 

становања, школе, болнице вртићи, рекреативне зоне и сл.) 

• Набавка акустичке опреме са прибором за детекцију и класификацију 

појединачних извора загађења буком 

• Испитивања утицаја буке на фауну у урбаним и субурбаним 

подручјима Београда 

• Доношење свих подзаконских аката и прописа на основу Закон о 

заштити од буке у животној средини („Сл. Гласник РС“ бр. 36/09 и 

88/10) и Директивом 2002/49/Е3 

• Развој информационог система за податке о буци. 

• Израђене Студије за припрему решења заштите од буке на 

деловима града где је регистрован повећан ниво буке 

• Израђени пројекти звучне заштите са циљем смањења простирања 

звука са простора са повећаним нивоима буке 

• Контрола техничке исправности возила (контрола нивоа буке коју 

емитује возило) 

• Наставити са проширењем мреже улица са аутоматском 

регулацијом саобраћаја и синхронизацијом рада семафора на 

појединим правцима 

• Већа овлашћења инспекције у решавању питања буке 

• Примена мера заштите од буке и примена најбољих доступних 

техника у производним системима и индустријским комплексима 

• Појачан надзор над спровођењем услова и мера заштите од буке 

који су прописани у поступку процене утицаја пројекта на животну 


• Ојачати поступак техничког прегледа објекта и поступак издавања 

употребне дозволе са аспекта испуњености услова и мера заштите 

од буке 

1415.Г.ПР. 313

7. Успостављање ефикасног система надзора и 

информисања јавности 

8. 

Поступно решавање постојећег проблема буке од 

саобраћаја 

• У поступку издавања локацијске дозволе и употребне дозволе важно 

је инсистирати на мерама заштите од буке и контролисати њихово 

спровођење 

• Појачан надзор над поштовањем Одлуке о радном времену 

угоститељских, занатских и трговинских објеката на територији града 

Београда (Службени лист града Београда бр.2/11) у циљу смањења 

нивоа буке у централним градским улицама са већим бројем 

угоститељских објеката у вечерњим и ноћним сатима 

• Медијским капањама и акцијама радити на развијању јавне свести 

грађана о штетним ефектима буке и мерама за њено смањење 

• Обезбедити систем информисања јавности о нивоима комуналне 

буке 

• Медијским капањама и акцијама радити на развијању јавне свести 

грађана о штетним ефектима буке и мерама за њено смањење 

• Завршетак обилазнице око Београда 

• Појачана саобраћајна контрола возила у погледу максималних 

дозвољених брзина 

• Изградња заштитних зидова на деоницама аутопута на којима нису 

честа укрштања са споредним саобраћајницама 

• Хортикуларним уређењем појаса дуж саобраћајница и изградњом 

звучних баријера на одабраним саобраћајницама 

• Контрола техничке исправности возила (контрола нивоа буке коју 

емитује возило) 

• Наставити са проширењем мреже улица са аутоматском 

регулацијом саобраћаја и синхронизацијом рада семафора на 

појединим правцима 

1415.Г.ПР. 314

7.6.2 Управљање заштитом од јонизујућих и нејонизујућих зрачења 

Редни 

број 

Циљ 


1. Усклађеност са националним прописима и 

унапређени институционални капацитети за 

спровођење прописа у области заштите од 

• Донети прописе о допуштеним вредностима нивоа појединих врста 

радиоактивног зрачења у животној средини. Израдити потребне мере 

и ускладити их с мерама ЕУ 

јонизујућег и нејонизујућег зрачења 

• Израдити програм за систематску обуку службеника у инспекцијским 

службама и у администрацији на локалном нивоу, као и програм за 

обавештавање јавности 

• Подстицати научна истраживања о повезаности повећаног ризика за 

људско здравље због дуготрајне изложености магнетном пољу 

високонапонских далековода, нисконапонских преносних мрежа и 

кућних апарата 

2. Проширити системски мониторинг јонизујућих 

зрачења те врста и активности радиоактивних 

• Унапредити мониторинг и израдити регистар ризика и планова мера 

у случају изненадног догађаја 

материја у животној средини 

3. Донети План за деловање у случају акцидента и 

План за заштиту од јонизујућих зрачења 

• Ускладити планове интервенција у случају еколошке несреће на 

локалном, регионалном, државном и међународном нивоу 

4. Идентификација појединих извора нејонизујућег 


• Вођење евиденције о изворима нејонизујућих зрачења од посебног 

интереса 

• У просторним плановима водити рачуна о локацији преносне мреже 

железничких линија и антенских стубова за пренос позива с 

мобилних телефона као и забрани изградње објеката у близини 

високонапонских далековода 

• Поставити, где је то потребно, коридоре (заштиту) у близини 

високонапонских далековода и/или уградити аутоматски систем за 

укључивање/искључивање 

5. Успостављен мониторинг нејонизујућег зрачења • Обезбеђивање организационих, техничких, финансијских и других 

услова за спровођење систематског испитивања и праћења нивоа 

нејонизујућих зрачења у животној средини 

6. Створити услове за адекватно смештање и 

делотворно управљање радиоактивним отпадом 

• Израдити програм за унапређивање постојећих складишта 

радиоактивних материјала 

• Донети прописе о сакупљању, складиштењу, обради и одлагању 

радиоактивног отпада 

• Донети одлуку о локацији уређаја за обраду нискорадиоактивног 

отпада 

1415.Г.ПР. 315

7. Уклањање преосталих радиоактивних громобрана и 

напуштених радиоактивних извора у индустрији 

8. Израдиа програма за смањивање изложености 

становништва радону 

• Размотрити увођење накнаде на прекомерно оптерећивање животне 

средине радиоактивним зрачењем 

• Израдити мапу радона 

Редни 

број 

1. 

2. 

Циљ 

Даљи развој и унапређење систематског праћења 

квалитета земљишта 

Унапређено управљање квалитетом земљишта 

7.6.3 Заштита земљишта 


• Успостављена мрежа локалитета за праћење квалитета земљишта 

и утврђене зоне са ризиком од деградације земљишта у складу са 

Уредбом о програму систематског праћења квалитета земљишта, 

индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и 

методологији за израду ремедијационих програма („Сл. гласник РС“ 

бр. 88/2010) 

• Проширење екотоксиколошких и епидемиолошких истраживања 

земљишта у зонама на територији града које су од посебног значаја 

за становништво 

• Мониторинг токсичних елемената и пестицида у пољопривредном 

земљишту 

• Обезбеђен сталан мониторинг загађивача који представљају 

значајан узрок деградације земљишта 

• Израђене мапе подручја града са подацима о загађености 

земљишта и дефинисаним осетљивим зонама и зонама са 

загађивачима пореклом од индустрије и енергетских објеката 

• У циљу дефинисања услова настанка и ширења загађења, 

утврђивања зоне контаминације, односно границе здравог 

земљишта, допунити испитивања загађености земљишта (на 

ширем подручју) на оним локацијама где је током испитивања у 

2009. и 2010. години утврђено значајније присуство загађујућих 

материја 

1415.Г.ПР. 316

3. 

4. 

5. 

6. 

Спречавање даљег губитка земљишта и 

побољшање квалитета контаминираног земљишта у 

индустријским и енергетским комплесима 

Рационално управљање земљиштем и смањење 

губитка земљишта до ког долази услед неадекватне 


Стална едукација и развијање свести 

пољопривредних произвођача о рационалном 

коришћењу земљишта и правилима добре 


Спречавање загађивања и заштита земљишта у 

градским и приградским зонама и у околини 


• Израђени и спроведени пројекти санације и рекултивације 

контаминираног земљишта на приоритетним локацијама и 

локацијама у оквиру индустријских комплекса 

• Спроведени пројекти санације и рекултивације депоније пепела и 

шљаке у Општини Обреновац и напуштених копова у Општини 


• Спроводити мере заштите у циљу смањења ризика од изливања 

нафтних деривата при превозу и претакању и на бензинским 

пумпама 




• Појачан надзор над коришћењем хемијских средстава за заштиту 

биља, нарочито у зонама изворишта Београдског водовода 

• Контролисана промена намене коришћења пољопривредног 


• Успостављен систем праћења и контроле коришћења земљишта и 

водених ресурса у пољопривредне сврхе 

• Организовање кампања са циљем развијања јавне свести о потреби 

прилагођавања пољопривреде захтевима за очувањем животне 


• Организација тренинга и обука за саветодавце и пољопривредне 

призвођаче о значају и предностима добре пољопривредне праксе 

и активностима које се предузимају у циљу прилагођавања 

пољопривредне праксе потребама очувања животне средине 

• Образовање пољопривредних произвођача о правилној употреби и 

складиштењу средстава за заштиту биља, стандардима и 

обавезама које проистичу из законске регулативе која уређује 

област пољопривреде 

• Заштита земљишта од загађених атмосферских вода у близини 


• Обезбеђење граничног појаса између прометних саобраћајница и 

околног земљишта и смањен штетан утицај моторних возила на 

граничне појасеве земљишта 

• Извршити санацију и рекултивацију контаминираног земљишта у 

оквиру стамбених и рекреативних површина 

• Обезбедити контролу над редовним пражњењем септичких јама и 

1415.Г.ПР. 317

7. 

Континуирано спровођење мера за заштиту од 

ерозије 

8. Адекватно управљање пољопривредним и 

индустријским отпадом и санација дивљих 

одлагалишта отпада 

9. Завршен Пројекат израде Локалног регистра извора 

загађивања животне средине на територији 


повећати прикљученост на систем градске канализације 

• Израђена детаљна карта ерозије на територији Београда 

• Континуирано спровођење антиерозивних мера 

• Извршена санација активних клизишта и ажурирање катастра 

клизишта и нестабилних терена на територији града 

• Забрана грађења у зони клизишта 

• Предузети адекватне мере санације, мелиорације нестабилних 

терена и извршити допунска инжењерско-геолошка испитивања 

• Чишћење дивљих одлагалишта отпада и увођење мера за 

спречавање њиховог поновног настајања (стављање контејнера 

на локацију, увођење чешћег надзора, едукација, …) 

• Обезбедити адекватно складиштење сировина и полупроизвода и 

хемикалија у индустријским и енергетским постројењима 

• Обезбедити адекватно управљање индустријским отпадом у складу 

са прописима 



• Дефинисање локација загађивача 


7.6.4 Заштита биодиверзитета 

Редни 

број 

Циљ 


1. Јачање институционалних и кадровских капацитета 

за заштиту биодиверзитета 

• Оснивање установе за управљање заштићеним подручјима и/или 

другим природним вредностима на подручју Града Београда 

2. Спровођење мера и режима заштите и мониторинга 

стања заштићених подручја 

• Успоставити систем праћења промене стања (мониторинга) 

биолошке разноврсности који ће мерити и учинак спровођења 

акционих планова 

• Успостављање информационаг програма/система мониторинга 

3. Успостављена заштита и очување миграторних 

врста 

биодиверзитета (применом ГИС технологије) 

• Успоставити систем праћења промене стања миграторних врста 

• Заштита станишта миграторних врста 

1415.Г.ПР. 318

4. Усклађени национални прописи у области заштите 

природе, биодиверзитета и шума са законодавством 

ЕУ и међународним конвенцијама 

• Праћење и доношење нових прописа из области заштите природе, 


5. Смањење губитка биодиверзитета • Успоставити мониторинг утицаја климатских промена на 

биодиверзитет и у заштићеним подручјима у складу са одлуком 9- 

HVI CBD и Препоруком савета Европе бр. 135 

6. Смањење притиска на биодиверзитет • Успостављање еко коридора за фрагментисане фрагилне 

екосистеме 

• Побољшање заштите посебних заштићених зона за птице 

7. Развој еколошке мреже у складу са међународним 

стандардима 

8. 

Побољшати заштиту аутохтоних врста и зауставити 

уношење инвазивних врста 

9. Заштита, очување и одрживо коришћење дивљих 

биљних и животињских врста и гљива 

10. Спровођење кампање јачања нивоа јавне свести за 

заштиту биодиверзитета 

11. Прописивање мера и услова за заштиту 

биодиверзитета у свим привредним секторима који 

су оријентисани на коришћење биолошких ресурса 

12. Интеграција заштите биодиверзитета у секторе 

туризма, просторног планирања и саобраћаја 

13. Увећање бројности популација ретких и угрожених 

врста 

Картирати и описати угрожене, рањиве и ретке 

14. 

• Ревидирати документе просторног уређења с обзиром на захтеве 

који произлазе проглашавањем подручја Еколошке мреже Републике 

Србије. Уградити и спровести мере заштите подручја Еколошке 

мреже РС, а при променама водити рачуна о додатним захтевима 

који произлазе из европске мреже NATURA 2000 

• Спровести инвентаризацију инвазивних и страних врста и направити 

акционе планове сузбијања негативних учинака инвазивних врста на 

очување биолошке разноликости и смањење негативних учинака 

• Спровести инвентаризацију и проценити стање угрожености 

разноликости домаћих раса животиња и сорти култивисаних биљака 

• Основати центре за спашавање дивљих биљних и животињских 

врста 

• Подизати ниво свести код јавности о богатству биолошке 

разноликости Града кроз разне кампање, штампање брошура и 

приручника 

• Промовисати смернице са примерима најбоље праксе за одржавање 

биодиверзитета у рударском сектору 

• Успоставити базу података о биолошкој разноликости Београда као 

самосталну базу података или као део националне базе 

биодиверзитета и учинити је доступном јавности 

• Праћење и контрола утицаја туризма на биодиверзитет и екосистеме 

у заштићеним подручјима 

• Стручно вредновати и законски заштитити подручја на којима живе 

ретке и угрожене врсте 

• Спровести инвентаризацију и картирање биолошке разноликости. 

Ради се о трајном пројекту, а у првој фази је потребно усмерити 

1415.Г.ПР. 319

биоценозе према ЕУ Директиви о стаништима 

15. Ојачани механизми за контролу производње, увоза 

и употребе хемикалија за које се показало да 

неповољно утичу на биодиверзитет 

инвентаризацију на заштићена подручја, подручја предложена за 

заштиту и подручја Еколошке мреже РС. Потребно је усмерити 

инвентаризацију на најугроженије врсте живог света 

• Повећати еколошки мониторинг пестицида који се тренутно користе, 

као и других опасних хемикалија 

7.6.5 Управљање зеленилом 

Редни 

број 

Циљ 


1. Ревитализација и нега већ постојећих градских 

зелених површина 

• Уклањање привремених објеката са свих категорија зелених 


2. Израда катастра градских зелених површина • Спровести инвентаризацију, типолошку класификацију зелених 

површина Града 

3. Решавање имовинско-правних односа градских 

зелених површина и шума на територији Града 

• Формирање информационе основе (карта биотопа) и обезбедити 

услове за примену домаћег законодавства и предстојећих 

међународних обавеза 

4. Заштитни појасеви у зонама индустрије, дуж 

саобраћајница и у подручјима водозаштите на левој 

обали Саве 

5. Интеграција еколошких принципа у процес 

урбанистичког планирања 

• Извести заштитне зелене појасеве 

• Израда пројекта "Постављање (биљних) биофилтера у зонама 

великог загађења на територији града Београда" 

• Имплементација Плана зелених површина Београда кроз 

приоритетне пројекте обнављања девастираних јавних зелених 

површина и дрвореда, подизање нових зелених површина и 

дрвореда и њихове реализације 

• Израдити зелени систем Градског зеленила:, њихово вредновање; 

физички и програмско 

6. Израда Урбанистичког плана система зелених 

површина Београда 

7. Покренути акције пошумљавања • Едуковати ученике основних школа кроз акције пошумљавања 

8. Заштита и уређење нових зелених површина • Обезбеђивање подизања и одржавања зелених површина 

9. Заштита унутарградских зелених површина и • Обезбеђивање одржавања зелених површина 

1415.Г.ПР. 320

ванградских шума у њиховим постојећим границама 

10. Заштита шума форланда и речних ада • Спречити бесправну градњу на подручју шума форланда и речних 

ада 

11. Функционално повезати зелене површине Града у 

препознатљиву целину 

• Повезивање постојећих шума у зелени прстен око Града 

• Остварити везу зеленог прстена са ужом територијом града 

• На ужој територији Града кроз урбану обнову формирати нове мање 

зелене површине и линијско зеленило 

• Повезати систем градског зеленила са регионалним шумама 

13. Издвојити нова подручја заштите природе • Градске неуређене површине које нису намењене изградњи уредити 

14. У подручјима интезивне пољопривреде предвидети 

пошумљавања у функцији ветрозаштите, заштите 

од емисија и интегралне заштите 

17. Обезбеђивање финансирања, подизања и 

одржавања зелених површина 

као јавне зелене површине 

• Извести заштитне зелене појасеве 

• Усмерити средства буџета Града; накнаде за загађивање животне 

средине и обезбеђивање „зеленог динара“ кроз порески систем 

7.6.6 Заштита здравља становништва 

Редни 

број 

Циљ 


1. Унапређивање постојеће законске регулативе, 

усаглашавањем са законодавством ЕУ 

• Континуирано радити на законским оквирима ради имплементације 

циљева јавног здравља у погледу животне средине који подупире 


2. Обезбеђивање услова за одрживо финансирање • Стварање намеских фондова за заштиту здравља становништва 

заштите здравља становништва 

3. 

Анализа повезаности стања животне средине и 

здравственог стања становништва 

• Успоставити везе између информационог система животне средине и 

информационог система о здрављу становништва тако да се омогући 

геоспацијска анализа 1 повезаности стања животне средине са 

здравственим стањем становништва 

4. Побољшање здравственог стања становништва кроз • Едуковати становништво о правилној перцепцији здравствено 

1 http://www.spatialanalysisonline.com/ 

1415.Г.ПР. 321

едукацију о начинима превенције појединих болести 

5. Развијање и стимулисање сарадње између 

институција у решавању јавно – здравствених 

проблема 

6. Промоција развоја, подршка и покретање акција које 

обезбеђују здраву радну и животну средину 

7. Континуирано радити на законским оквирима ради 

имплементације циљева јавног здравља у погледу 

животне средине који подупире здравље 

еколошких ризика и осигурање учешћа јавности у одлучивању о свим 

аспектима животне средине и здравља 

• Континуално обавештавање јавности о кретању броја оболелих од 

канцера, астме и других болести на територији Града 

• Стварање мреже која ће омогућити директну комуникацију и размену 

података између свих институција које су укључене у решавање јавно 

– здравствених проблема 

• Континуирано праћење здравствене исправности предмета опште 

употребе 

• Континуирано праћење здравствене исправности хране 

• Континуирано праћење квалитета вода за купање и рекреацију 

• Јачање превентивне здравствене заштите 

• Унапређење рада мреже Института и завода за заштиту јавног 

здравља 

8. 

Развијање програма међусекторске сарадње у 

области ресорних министарстава (здравља, рада и 

социјалне политике, образовања, правде и животне 

средине) 

9. Развој и едукација људских ресурса у области јавног 

здравља 

11. Усклађивање политике јавног здравља са 

принципима Светске здравствене организације 

(СЗО) 

• Оснивање координационог тела између Министарства животне 

средине и просторног планирања и Министарства здравља ради 

координације активности између Стратегије јавног здравља Републике 

Србије и Стратегије заштите животне средине и решавања 

заједничких проблема 

• Допринети побољшању здравственог стања становништва Београда 

кроз едукацију о начинима превенције појединих болести (инфо-леци, 

брошуре, јавне трибине, радио и ТВ емисије) 

• Донети законске происе у складу са најновијим препорукама Светске 

здравствене организације (WHO) 

12. Здравствена исправност воде за пиће • Континуирано праћење здравствене исправности воде за пиће 

Редни 

број 

1. 

Циљ 

Обезбедити јавности и организацијама једноставан 

и ефикасан приступ информацијама о стању 

животне средине на територији града Београда 

7.6.7 Учешће јавности 


• Организовње предавања и јавних трибина на тему информисања 

јавности и приступа информацијама о животној средини, те учешћа у 

процесу одлучивања о животној средини 

• Издавање публикација (штампано и/или на web-у) које садрже чланке 

1415.Г.ПР. 322

2. 

Афирмација проеколошког мишљења и свести о 

одрживом развоју међу грађанима и у 

организацијама цивилног друштва и у медијима 

3. Промовисање дијалога међу проеколошки 

усмереним удружењима и еколошким покретима и 

другим грађанским иницијативама 

Јачање сарадње са локалним властима у приступу 

4. информацијама, учешћу јавности у одлучивању и 

приступу правосуђу у области заштите животне 


5. Повезивање проеколошких и других удружења и 

грађанских иницијатива у јединствену мрежу 

Активно укључивање медија у проблематику 

одрживог развоја и заштите животне средине, 

6. образовање новинара и јасна уређивачка 

концепција, како јавног радиодифузног сервиса тако 

и осталих медија у информисању о стратешки 

важним сегментима одрживог развоја и екологије 

ради постизања општег развоја на територији града 


Успостављање ефикасаног информационог система 

7. за заштиту животне средине, који ће обезбедити и 

учинити податке и информације о статусу и заштити 

животне средине на територији града Београда, 

доступним доносиоцима одлука и широкој јавности 

и прилоге о актуелним догађајима и проблемима из области заштите 

животне средине Града Београда 

• Издавање брошуре с основним информацијама о правима јавности на 

информисаност и приступ информацијама, као и правима на учешће у 

процесу одлучивања о животној средини, као и упутствима како их 

остварити (дигиталне објавити на web-у, штампане делити циљним 

групама – студентима (СЦ, факултети), локалној самоуправи, 

активистима и сл.) 

• Кроз финансијску подршку подстицати активности и пројекте НВО које 

се баве проблематиком информисања и сензибилисања јавности. 

• Спровођење едукације и радионица за запослене у Служби за 

информисање Града Београда на тему њихових овлашћења и 

дужности (прикупљање, обрада, класификовање, чување и 

објављивање информација, помагање јавности у вези с њиховим 

захтевима за информацијама...) 

• Стварање центра који ће омогућавати размену информација и учешће 

заинтересованих страна 

• Кроз сарадњу с медијима актуелизовати проблематику информисања 

јавности и приступа информацијама о животној средини, те учешћу у 

процесу одлучивања о животној средини (у оквиру тематских радио и 

тв емисија, новинских чланака...) 

• Ради успостављања боље сарадње и ради ефективне едукације 

становништва по питању заштите животне средине, потребно је да 

Секретаријат за заштиту животне средине омогући приступ јавности 

релевантним информацијама преко web site-a, који ће се 

благовремено ажурирати са најновијим подацима. 

1415.Г.ПР. 323

Редни 

број 

1. 

2. 

3. 

4. 

Циљ 

Успостављен систем мониторинга емисија 

загађујућих материја из индустријских објеката 

Завршен пројекат израде Локалног регистара 

извора загађивања животне средине на територији 

Београда и обезбеђено његово редовно ажурирање 

Обезбеђена заштита земљишта и подземних вода 

од загађења у индустријским комплексима 

Извршена санација и рекултивација земљишта 

контаминираног услед индустријских активности 

7.7.1 Индустрија 


• Обезбедити повремена и континуална мерења (мониторинг) емисија 

загађујућих материја из индустријских постројења у складу са 

одредбама Закона о заштити ваздуха („Сл. гласник РС“ бр. 36/09) 

• Обезбеђена редовна контрола и мониторинг количине и анализе 

квалитета испуштених индустријских отпадних вода и јачање 

инспекцијског надзора над спровођењем сопственог мониторинга 

загађивача 

• Обезбеђен сталан мониторинг загађивача који представљају значајан 

узрок деградације земљишта 

• Успостављање мониторинга и обрада података о настанку отпада, 

саставу отпада и физичко-хемијским карактеристикама 

• Успостављен и развијен информациони систем за заштиту од удеса у 

оквиру Сектора за ванредне ситуације 

• Израђен локални регистар извора загађивања са билансом 

загађујућих материја 

• Успостављен ГПС систем о локацијама загађивача у Београду 

• Развити механизме за решавање проблема наслеђеног загађења, тј. 

штете настале непрописним одлагањем отпада 

• Обезбедити адекватно складиштење сировина, полупроизвода и 

хемикалија 

• Обезбедити адекватно управљање индустријским отпадом у складу за 

прописима 




• Обављени истражни радови и израђена процена ризика за сваку 

локацију 

• Дефинисани критеријуми за процену ризика локације, рангирање 

• локација и одређивање приоритета, одређивање технологије 

ремедијације 

• Спровођење поступка деконтаминације и ремедијације 

контаминираног земљишта 

1415.Г.ПР. 324

5. 

Управљање индустријским отпадом у складу за 

прописима 

6. Смањен ризик од хемијског удеса у индустријским 

постројењима 

7. Уведен систем управљања животном средином у 

складу са захтевима ISO 14001 или ЕМАЅ у већем 

броју предузећа 

8. 

Већа усклађеност примењених технологија и 

технолошких процеса са захтевима ВАТ-а и 

испуњавање услова за добијање интегрисаних 

дозвола за рад 

9. Образовање привредних субјеката о значају 

примене концепта чистије производње и законској 

регулативи која се бави питањима заштите животне 


Примена концепта чистије производње у већем 

броју индустријских предузећа 

10. 

• Увођење подстицаја за предузећа која уводе или раде у режимима 

ефикасног коришћења ресурса 

• Израђени планови управљања отпадом у свим предузећима којима је 

то законска обавеза 

• Појачан инспекцијски надзор над управљањем отпадом у 

индустријским предузећима 

• Повећати накнаде за одлагање отпада 

• Oрганизaција информативно-едукативних семинарa за привредне 

субјекте чија постројења потпадају под одредбе СЕВЕСО II Директиве 

• Израда катастра ризичних постројења на територији Београда 

• Организација семинара за привредне субјекте о предностима и 

користима увођења система еколошког менаџмента 

• Медијске кампање са циљем промоције и развијања јавне свести 

потрошача у циљу стицања конкуретске предности индустрија које 

примењују систем еколошког менаџмента 

• Јачање капацитета индустрије за спровођење ВАТ-ова 

• Модернизација производних технологија и примена најбољих 

доступних техника у индустријским постројењима 

• Диференцијација пореза за унапређење производа и активности 

погодних по животну средину 

• Развијање механизама за решавање проблема наслеђеног загађења 

• Повољни кредитни аранжмани за увођење чистијих технологија 

• Организација стручних конференција, саветовања, трибина за 

привредне субјекте о значају примене концепта чистије производње и 

законској регулативи која се бави питањима заштите животне средине 

• Смањење количине генерисаног отпада модификацијом производа 

или производног процеса, поновним коришћењем, рециклажом 

• Заменом опасних сировина са еколошки прихватљивим сировинама 

• Примена економских инструмената као подстицаја за увођење чистије 


• Коришћење алтернативних горива и обновљивих извора енергије у 

индустрији 

• Боља промоција Центра за чистију производњу 

1415.Г.ПР. 325

11. 

12. 

13. 

14. 

Повећан степен пречишћавања индустријских 

отпадних вода 

Изградња/реконструкција уређаја за пречишћавање 

ваздуха и смањене емисије загађујућих материја у 

ваздух из индустријских постројења и њихово 

усклађивање са захтевима Уредбе о граничним 

вредностима загађујућих материја у ваздух („Сл. 

Гласник РС“ бр. 71/10) 

Јачање капацитета инспекцијског надзора над 

применама закона и прописа у области животне 

средине у индустријском сектору 

Повећање енергетске ефикасности и рационално 

коришћење енергије 

• Реконструкција постојећих постројења за предтретман и 

пречишћавање отпадних вода из индустријских објеката 

• Изградња нових постројења нарочито у индустријским комплексима 

који своје технолошке отпадне воде испуштају директно у природне 

реципијенте 

• Развијање механизама за решавање проблема наслеђеног загађења 

• Повољни кредитни аранжмани за инвестиције у инфраструктуру у 

области пречишћавања отпадних вода 

• Јачање инспекцијског надзора над плаћањем накнада „загађивач 

плаћа“ као дестимулације за испуштање непречишћених отпадних 

вода 

• Изградња/реконструкција уређаја за пречишћавање ваздуха и 

смањење емисије загађујућих материја у ваздух из индустријских 


• Замена котловских постројења са јединицама за когенерацију 

• Веће коришћење природног гаса и брикета као енергента у 

индустријским котловским постројењима 

• Јачање инспекцијског надзора над спровођењем сопстственог 


• Јачање надзора над применом мера утврђених у студији о процени 

утицаја пројеката на животну средину 

• Мониторинг над применом прописаних мера и поступака за 

управљање отпадом у индустријским комплексима 

• Јачање надзора на спровођењем обавезе пречишћавања отпадних 

вода из индустријских комплекса 

• Примена енергетски ефикасних технологија у индустрији 

• Подстицати израду студија о могућностима примене обновљивих 

извора енергије у индустрији 

• Повећан обим коришћења обновљивих извора енергије, као што је 

енергија из отпада, соларна енергија и сл. 

• Замена котловских постројења јединицама за когенерацију 

• Веће коришћење отпадне топлоте и отпадних материјала 

• Увођење система енергетског менаџмента у индустријским 

предузећима у складу са захтевима стандарда ISO 50000 

1415.Г.ПР. 326

Редни 

број 

1. 

Циљ 

Унапређен система континуалног праћења емисија 

загађујућих материја у ваздух из термоенергетских 


7.7.2 Енергетика и рударство 


• Израђени планови мерења емисије загађујућих материја у ваздух 

• Успостављен систем појединачног и континуалног праћења емисија 

загађујућих материја у ваздух из термоенергетских објеката у складу 

са одредбама Уредбе о граничним вредностима загађујућих материја 

у ваздух („Сл. Гласник РС“ бр. 71/10) 

2. 

3. 

4. 

Смањен негативан утицај транспорта и депоновања 

пепела и шљаке из термоенергетских објеката на 

ваздух, земљиште подземне и површинске воде 

Повећана ефикасност коришћења енергије у 

индустрији, сектору широке потрошње и сектору 

производње и дистрибуције електричне енергије 

Санирана и рекултивисана депонија пепела и 

шљаке из термоенергетских објеката на територији 

Општине Обреновац 

• Увођење нове технологије маловодног транспорта и одлагања пепела 

и шљаке из термоелектрана на депонијама 

• Наставак континуираног спровођења биолошке рекултивације 

депонија, примена система прскалица за квашење насипа и заливање 

травнатог покривача, система топова за квашење сувих површина 

унутар равног дела 

• Увођење система енергетског менаџмента у индустријским 

предузећима у складу са захтевима стандарда ISO 50000 

• Замена енергетски не-ефикасне опреме у индустрији и пољопривреди 

и примена повољних кредитних аранжмана као подстицаја за 

увођење енергетски ефикасних система 

• Замена котловских постројења јединицама за когенерацију 

• Веће коришћење отпадне топлоте и отпадних материјала у индустрији 

• Развијање јавне свести о значају и неопходности рационалне 

потрошње енергије 

• Стимулисање куповине енергетски ефикасних уређаја у 

домаћинствима 

• Повећање енергетске ефикасности у зградарству 

• Реконструкција, модернизација и ревитализација енергетске мреже и 

објеката и даљи развој дистрибутивне мреже и трафостаница 

• Утврђивање принципа енергетске ефикасности приликом израде 

урбанистичких и просторних планова 

• Израђен пројекат „Садржај микроелемената у земљишту и кртолама 

чичоке на пепелишту ТЕНТ А“ као пионирске врсте за стварање 

повољних услова у циљу будућих пошумљавања. 

• Извршена санација и рекултивација депонија пепела и шљаке из 

термоенергетских објеката на територији Општине Обреновац 

1415.Г.ПР. 327

5. 

6. 

7. 

Усаглашавање емисија загађујућих материја (СЧ, 

SОx, NОx) у ваздух из термоенергетских објеката са 

прописаним ГВЕ 

Повећање броја потрошача топлотне енергије 

прикључених на системе даљинског грејања и 

смањење губитака топлотне енергије 

Образовање и развијање јавне свести о значају 

рационалног коришћења енергије и могућностима 

коришћења обновљивих извора енергије 

8. Већа усклађеност примењених технологија са 

захтевима БАТ-а и испуњавање услова за добијање 

интегрисаних дозвола за енергетска постројења 

Повећан обим коришћења обновљивих извора 


9. 

• Извршена санација и рекултивација напуштених копова на територији 

општине Лазаревац 

• Завршена реконструкција електрофилтера на блоковима ТЕНТ-а А и 

Б 

• Уграђена постројења за одсумпоравање и денитрификацију димних 

гасова 

• Веће коришћење природног гаса и брикета као енергента у топланама 

• Модернизација и ревитализација постројења за снабдевање 

топлотном енергијом (повећањем ефикасности сагоревања у 

котловима) 

• Смањење губитака у дистрибутивној мрежи 

• Даље прикључивање потрошача на системе даљинског грејања 

• Наставак гашења индивидуалних котларница у централној градској 

зони 

• Организација медијских кампања о рационалној потрошњи енергије 

• Организација тренинга, семинара и стручних конференција за 

запослене у привреди 

• Образовање грађана о могућностима коришћења обновљивих извора 


• Укључивање питања рационалне употребе енергије и одрживог 

коришћења природних ресурса и климатских промена у школски 

систем 

• Јачање капацитета енергетских постројења за спровођење ВАТ-ова 

• Модернизација технологија и примена најбољих доступних техника у 

енергетским постројењима 

• Израда пројекaта и подстицање коришћења обновљивих извора 

енергије и повећања енергетске ефикасности 

• Подстицај изградње и постављање уређаја и објеката који користе 

обновљиве изворе енергије (соларно осветљење, топлотне пумпе и 

сл.) 

• Увођење подстицајних средстава за коришћење и повећан обим 

коришћења обновљивих извора енергије 

• Увођење подстицајних економских мера (пореске олакшице, 

подстицајне цене, тј. повлашћене тарифе за електричну енергију из 

обновљивих извора) 

• Образовање и развијање јавне свести о могућностима коришћења 

1415.Г.ПР. 328

10. 

11. 

12. 

13. 

Обезбеђено адекватно управљање и одлагање 

отпада из енергетских објеката 

Спровођење техничких мера за смањење загађење 

ваздуха и земљишта у околини површинских ископа 

Смањено загађење површинских и подземних вода 

отпадним водама из енергетског и рударског 

сектора 

Јачање капацитета инспекцијског надзора над 

применама закона и прописа у области животне 

средине у сектору енергетике 

енергије из обновљивих извора 

• Увођење подстицајних средстава за употребу високо-ефикасних 

топлотних и електричних апарата (нпр. кондезациони котлови, 

топлотне пумпе, ЛЕД сијалице и сл.) 

• Анализа уштеде енергије на систему јавног ЛЕД-соларног осветљења 

на Ади Хуји и даљи развој сличних пројеката 

• Коришћење пепела из термоелектрана као секундарне сировине у 

грађевинском сектору 

• Економска валоризација гипса који ће се добијати након 

одсумпоравања димних гасова и могућности његовог коришћења као 

секундарне сировине 

• Управљање отпадом у складу са законском регулативом и израђеним 

плановима управљања отпадом и максимално коришћења 

секундарних сировина 

• Континуирана примена одговарајућих техничких решења за транспорт 

и претовар 

• Биолошка рекултивација одлагалишта јаловине и деградираних 

површина земљишта 

• Коришћење технички исправне механизације у циљу смањења 

емисија штетних гасова 

• Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода 

• Континуиран мониторинг квалитета испуштених вода и праћење 

њиховог утицаја на реципијенте 

• Увођење нове технологије транспорта и одлагања пепела 

• Изградња водених завеса бунара око депонија ради заштите 

подземних вода и земљишта у околини 

• Примена превентивних мера у циљу спречавања загађења 

површинских и подземних вода уљима и мазутом 

• Јачање инспекцијског надзора над спровођењем сопственог 


• Јачање надзора на применом мера утврђених у студији о процени 

утицаја пројеката на животну средину 

• Мониторинг над применом прописаних мера и поступака оператера у 

постројењима за управљање отпадом 

• Јачање надзора над спровођењем обавеза пречишћавања отпадних 

вода из енергетских комплекса 

1415.Г.ПР. 329

Редни 

број 

1. 

2. 

3. 

Циљ 

Спровођење мониторинга токсичних елемената и 

пестицида у пољопривредном и шумском 

земљишту и јачање инспекцијског надзора над 

применом средстава за заштиту биља 

Јачање еколошке свести и упознавање 

пољопривредних произвођача са правилима добре 


Успостављен систем праћења и контроле 

коришћења земљишта и водених ресурса у 

пољопривредне сврхе 

Повећање површина под органском 

пољопривредом 

7.7.3 Пољопривреда, шумарство и ловство 


• Спровођење систематске контроле правилног коришћења ђубрива и 


• Јачање капацитета инспекцијског надзора над правилном применом 

средстава за заштиту биља и увести строжије услове за њихову 

употребу 

• Увести надзор над применом минералних ђубрива 

• Идентификовати подручја са повећаним ризиком од загађења 

земљишта и подземних вода средствима за заштиту биља 

• Образовање и обука индивидуалних пољопривредних произвођача са 

правилима добре пољопривредне праксе 

• Образовање и обука индивидуалних пољопривредних произвођача о 

правилима и обавезама који проистичу из законске регулативе која 

регулише област пољопривреде 

• Образовање пољопривредних произвођача о правилној употреби 

агротехничких мера (рационалној употреби средстава за заштиту 

биља и минералних ђубрива) 

• Подстицање инвестиција у пројекте који имају за циљ очување 


• Подстицање коришћења органских ђубрива и биолошких средстава за 

заштиту биља 

• Контролисана промена намене коришћења пољопривредног 


• Јачање капацитета инспекцијског надзора над коришћењем 

земљишта и коришћењем воде за наводњавање (у погледу 

испуњавања услова за коришћење и захтевима за квалитет воде која 

се користи за наводњавање) 

• Идентификована подручја са повећаним ризиком од загађења 

земљишта и подземних вода средствима за заштиту биља 

• Израда студије о просторним, ресурсним и техничким могућностима 

пољопривреде на територији Београда за органску производњу хране 

и производњу сировина за био-горива и извршене анализе земљишта 

везане за концентрације тешких метала и пестицида у 

1415.Г.ПР. 330

4. 

5. Подстицање инвестиција у пројекте који имају за 

циљ очување животне средине 

6. 

7. 

Управљање газдинствима у складу са правилима 

добре пољопривредне праксе и прилогађавање 

захтевима GLOBALGAP стандарда 

Обезбеђена заштита пољопривредног земљишта од 

деградације и унапређење бонитета земљишта 

Адекватно управљање органским отпадом и 

пољопривредном земљишту и ваздуху у околини земљишта 

• Увођење економских подстицајних мера и инструмената за улагање у 

земљиште и механизацију намењену органској производњи 

• Увођење економских подстицајних мера и инструмената за тржишни 

пласман производа органске пољопривреде 

• Образовање јавности, пре свега великих потрошача о производима 

органске пољопривреде 

• Демонстрациони пројекти, обука и образовање произвођача о 

програмима трансформације пољопривредних газдинстава из 

традиционалног у органско газдинство 

• Израда програма за очување генетичких ресурса у пољопривреди 

• Израђена студија о просторним, ресурним и технички могућностима 

органске производње хране и производњу сировине за био горива на 


• Примена подстицајних средстава за развој органске пољопривреде и 

употребу органских ђубрива и биолошких средстава за заштиту биља 

• Наставак пројекта „Зелени прстен“ Београда 

• Развијање јавне свести о потреби прилагођавања пољопривреде 

захтевима за очувањем животне средине и фаворизовањем 

производа из еколошки погодних производних система на тржишту 


средстава 

• Развој кодекса добре пољопривредне праксе 

• Спровођење мера на заштити пољопривредног земљишта од ерозије 

(ветро заштитни шумски појасеви, наводњавање током критичних 

периода и сл.) 



• Спровођење мера за успостављање одрживог нивоа органске 

материје у земљишту и контрола плодности земљишта 

• Ревитализација деградираних површина земљишта и њихово 

укључивање у активности сеоске економије 

• Јачање инспекцијског надзора над правилном применом средстава за 

заштиту биља и минералних ђубрива 

• Изградња инфраструктуре за ефикасније сакупљање и одлагање 

органског отпада из сточарства (индивидуалне и заједничке депоније и 

1415.Г.ПР. 331

8. отпадним водама из сточарства и пољопривреде танкови и сл.) 

• Појачан инспекцијски надзор над испуштањем отпадних вода са 

пољопривредних и сточарских газдинстава и обезбеђено 

пречишћавање отпадних вода пре испуштања у природне реципијенте 

• Контролисано каналисање и испуштање процедних вода из силоса и 

силажа 

9. 

10. 

11. 

Контрола и спречавање загађења подземних и 

површинских вода нутријентима и средствима за 

заштиту биља 

Спровођење стратешких и планских докумената из 

области пољопривреде и шумарства 

Одрживо газдовање шумама, ловством и 

риболовом и спречавање деградације и загађења 

шума 

• Ограничити употребу појединих врста ђубрива, пестицида и хербицида 

у зонама санитарне заштите изворишта београдског водовода 

• Формирање заштитног зеленог појаса између природних реципијената 

и њива како би се спречило испирање нутријената са поља 

• Контрола над сакупљањем и коришћењем кишнице као воде за 

наводњавање 

• Појачан инспекцијски надзор над сакупљањем и складиштењем 

силажних ефлуената и изградњом дренажних система за сакупљање 

процедних вода из силоса 

• Израђен План пошумљавања подручја Београда и спровођење 

активности на пошумљавању необраслих површина 

• Извршена валоризација приватних шума и њихово укључивање у 

планове и програме пошумљавања 

• Спроведена заштита унутарградских зелених површина и ванградских 

шума у њиховим постојећим границама 

• Повезивање постојећих шума у зелени прстен са ужом територијом 

града 

• Превођење градских и неуређених површина које нису намењене 

изградњи у јавне зелене површине 

• Спровођење пројекта пошумљавања Београда у складу са 

Стратегијом пошумљавања подручја Београда 

• Обнова и пошумљавање девастираних шума 

• Праћење здравственог стања шума 

• Јачање капацитета инспекције и комуналне полиције за надзор над 

понашањем становништва у шумама и парковима и заштићеним 

споменицима природе и природним добрима 

• Едукација свих популација корисника у области спровођења 

прописаних режима заштите природних добара 

• Спроводити мере за смањење загађења пореклом из индустрије, 

енергетике и транспорта која угрожавају шуме 

1415.Г.ПР. 332

12. 

Развој еколошко-образовних пројеката чији је циљ 

промоција значаја шума и природних ресурса и 

њихово одрживо коришћење 

• Одрживо коришћење природних ресурса и усклађивање људских 

активности 

• Ограничавање активности у природи које могу нарушити природну 

• равнотежу шума 

• Промоција еколошко-образовних и уметничких пројеката са поруком о 

важности очувања шума 

• Организација акција и медијских капања са циљем унапређења стања 

шума 

• Едукација ловаца у подручју проблематике заштите и одрживог 

коришћења животне средине 

7.7.4 Транспорт 

Редни 

број 

Циљ 


1. Завршетак унутрашњег магистралног полупрстена 

са мостом преко Аде Циганлије 

• Извести денивелацију раскрсница на саобраћајницама високог 

оптерећења 

2. Завршетак обилазнице око Београда • Изградња обилазнице, с циљем континуираног проласка транзитног 

саобраћаја без уласка у град 

• Обезбедити средства за завршетак радова 

3. Изградња паркинг гаража у систему „Park & Ride“ • Изградња / уређивање јавних паркиралишта и вишеспратних гаража. 

Повећати могућност и подстицати паркирање личних возила на 

ободима града у близини станица јавнога превоза 

4. Развој јавног и приватног партнерства у планирању, 

изградњи и експлоатацији саобраћајних мрежа и 


5. Смањење испаравање бензина на бензинским 

пумпама, цистернама и танкерима у складу са 

Директивом 94/63/Е3 

• Укључивање заинтересоване јавности у активности везане за 

саобраћајне мреже и објекте 

• Увођење савремених уређаја на бензинским пумпама и 

претакалиштима горива 

• Измештање бензинских станица на удаљеност од 100 метара од 

места становања, школа и болница 

6. Модернизација система јавног градског превоза • Увођење савремених возила у возни парк Градског саобраћајног 

предузећа 

• Увођење система управљања саобраћајем, који ће укључити и 

системе управљања јавним градским превозом 

1415.Г.ПР. 333

7. Спровођење васпитно-образовних мера о 

понашању учесника у саобраћају 

8. Развој саобраћаја који доприноси еколошкој 

оптимизацији града (у широј и ужој зони) и који ће 

бити подршка развоју туризма 

9. Спровођење стратегије развоја железничког, 

друмског, водног, ваздушног интермодалног 

транспорта 

10. Проширење и модернизација аеродрома „Никола 

Тесла“ 

11. Оспособљавање војног аеродрома „Батајница” за 

цивилни – карго и low cost саобраћај 

• Подизати свест свих учесника у изградњи, одржавању и 

искоришћавању саобраћајница о потреби изградње сигурних, 

саобраћајно прилагођених и трајних саобраћајних конструкција 

• Ускладити постојеће и нове просторне и урбанистичке планове с 

програмима заштите животне средине 

• Осавременити и повећати капацитете јавног градскога и приградског 

превоза, развијати јавни превоз те комбиновати превоз различитим 

облицима саобраћаја 

• Планирање изградње урбаног подручја координирано са планирањем 

саобраћајног система 

• Израдити динамику усклађене изградње нових делова саобраћајне 

мреже на принципима одрживог развоја за све гране саобраћаја 

• Ускладити се са новим стандардима за аеродроме 

• Отварање нових терминала 

• Споразума са Војском Србије о коришћењу аеродрома 

• Израдити пројекат за уређивање аеродрома за цивилну намену 

12. Изградња моста преко Дунава, Земун - Борча • Планирање изградње урбаног подручја координирано са планирањем 

саобраћајног система 

13. Повећање интермодалног транспорта у укупном • Успостављање аутоматизованог система управљања саобраћајом 

превозу 

14. Смањење загађења са бродова у пловним 

водотоковима 

• Праћење документације о карактеристикама брода и изградња 

потребне инфрастуктуре на пристаништима, која се користи за 

утовар/истовар, снабдевање горивом и уклањање отпада са брода 

• Израда пројекта изградње терминала за отпадне материје са пловила 

на подручју Београда 

15. Уграђивање нових материјала у путеве • Коришћење савремених, еколошки прихватљивих материјала при 

16. Интервенције код свих саобраћајних подсистема 

ради повећања њихове ефикасности 

изградњи путева 

• Уз саобраћајнице које пролазе у близини или кроз насеља, а посебно 

су оптерећене саобраћајем и имају негативан утицај на локално 

становништво, посадити заштитне "зелене баријере" 

• Програмски елиминисати архитектонске и друге саобраћајне баријере 

за хендикепиране особе, и тамо где је потребно поставити тактилне 

површине за вођење слепих и слабовидних особа 

17. Развијање бициклистичког саобраћаја • Успоставити квалитетније системе бициклистичких стаза и њихово 

повећање као и повећање остале пратеће инфраструктуре за 

1415.Г.ПР. 334

бициклисте (место за паркирање, могућност превоза железницом и сл. 

• У склопу планираних гаража у близини станица јавног превоза, 

уврстити простор (под видео надзором) за паркирање бицикла 

20. Стимулисање пешачког кретања • Осигурати и даље развијати пешачке зоне/стазе, поступно уводити 

нова пешачка подручја у ужем градском подручју, без саобраћаја и 

подручја с дозвољеним саобраћајем искључиво за возила станара, 

такси возила и возила за снабдевање 

21. Повећање броја аутобуса на природан гас у јавном 

превозу и увођење хибридних аутомобила 

• Почети спровођење замене возила с погоном на нафтна горива 

возилима на биогорива и природни гас у јавном градском превозу и 

комуналним предузећима у власништву Града Београда 

22. Контрола аерозагађења на свим већим 

раскрсницама у централној градској зони 

• Обављати мерења и праћења онечишћења ваздуха и нивоа буке на 

саобраћајно критичним деловима 

23. Примена алтернативних горива у аутомобилима • Почети спровођење изградње станица за снабдевање возила са 

алтернативним погоном 

7.8 Управљање хемијским удесима и ванредним техничко – технолошким догађајима 

Редни 

број 

Циљ 


1. Унапредити, ускладити и ојачати законску, 

институционалну, управну, техничку, информатичку 

• Одредити подстицајне и строже репресивне инструменте за 

спровођење сигурносно техничких мера у случају хемијског удеса 

и финансијску основу те механизме, поступке и 

мере за процену ризика и за њихово смањивање 

2. Израда катастра ризичних постројења на подручју 


• Установити опасне делатности и локације на којима се производе, 

користе, складиште или превозе отровне и опасне материје, и о 

истима водити оперативни информациони систем у склопу 

националног система 

• Програмски и координативно сарађивати са надлежним институцијама 

при изради катастра загађивача животне средине и регистра опасних 

материја 

• Укључити се у израду просторних и урбанистичких планова у делу који 

3. Потпуно усклађени прописи из области заштите од 

удеса у индустрији и транспорту са националним 

законодавством 

се односи на заштиту и спашавање 

• Ускладити планове интервенција у случају еколошке несреће на 

локалном, регионалном, државном и међународном нивоу 

1415.Г.ПР. 335

4. Политика смањења ризика од удеса треба постати 

приоритет локалне самоуправе 

5. Развијени капацитети за спровођење националних 

прописа у области заштите од удеса са високим 

нивоом знања и оствареном комуникацијом са 

привредним секторима и другим надлежним 

органима 

6. Успостављен и развијен информациони систем за 

заштиту од удеса у оквиру Сектора за ванредне 

ситуације 

7. Смањење ризика по људе и животну средину од 

хемијских и техничко – технолошких удеса 

8. 

Успостављен систем управљања хемијским удесима 

на основу развијене регулативе, процедура и 

стандарда усклађених са националном регулативом 

• Израдити програм за систематску обуку службеника у инспекцијским 

службама и у администрацији на државном, регионалном и локалном 

нивоу, као и програм за обавештавање јавности 

• Континуирано радити на прихватању и имплементацији међународних 

споразума и конвенција 

• Успоставити систем за међусобно комуницирање и обавештавање 

свих субјеката у заштити и спашавању и систем за комуницирање с 

јавношћу и њено обавештавање 

• Унапредити мониторинг и израдити регистар ризика и планова мера у 

случају изненадног догађаја 

• Суделовати у изради пројеката у делу који се односи на подручје 

одбране и заштите људи, добара и животне средине 

• Укључити се у решавање кризног стања у случају хемијски удеса и 

техничко-технолошких удеса 

• Обавештавати јавност и омогућити њено учествовање у поступцима 

везаним за спречавање, приправност и одговор на индустријске 

несреће 

• Сарађивати у спровођењу мера за очување и заштиту природе 

• У наставне програме потребно је уградити теме за изградњу сигурног 

понашања, развијање културе помоћи и солидарности са свима који су 

угрожени опасностима од удеса 

• Подстицање органа државне управе, научних установа, невладиних 

организација и различитих привредних субјеката из различитих 

подручја деловања да процењују смањење ризика од удеса битним за 

сопствени напредак и развој ради доприноса смањењу ризика од 

удеса у локалним срединама и на државном нивоу 

9. Изградња потребне инфраструктуре • Усмеравање средстава у пројекте смањења ризика 

• Јачање развоја јавног и приватног партнерства и привредне основе 

друштва 

10. 

Изградња свести о постојању опасности од удеса, 

како природних тако и оних изазваних људским 

деловањем, једнако оних које већ постоје или оних 

• Изградња свести о постојању ризика од удеса код свих грађана у чему 

посебну улогу требају имати образовни и васпитни системи и 

процеси, од породице, предшколског васпитања до високошколског 

образовања 

• Деловање кроз разне видове едукације укључујући и школске 

1415.Г.ПР. 336

11. 

12. 

које тек могу настати 

Успостављање и развој система за управљање 

ризиком и одговором на удес на свим нивоима 

Осигурање делотворне дугорочне превентивне 

заштите и заштите у случају акцидената 

програме о постојању опасности од удеса како природних тако и оних 

изазваних људским деловањем 

• Примена најновијих научних достигнућа и технолошких решења у 

процени ризика, те укључивање у системе раног упозоравања 

• Повезивање различитих научних и друштвених дисциплина ради 

бољег разумевања у развоју, деловању и расподели одговорности за 

смањење ризика од удеса 

• Повезивање научних институција и свих субјеката укључених у 

деловање на смањењу ризика од удеса и одговору на удесе, те 

изградњи система раног упозоравања 

• Јачање дијалога, успостављање координације и размене информација 

између кризних менаџера и развојних сектора 

1415.Г.ПР. 337

10 ФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

Израда Програма заштите животне средине на територији Београда-полазне основе 

проистекла је из Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/04 и 

36/09), чији члан 68 прописује обавезу јединице локалне самоуправе да донесе 

програм заштите животне средине на својој територији, као и локалне акционе и 

санационе планове за његово спровођење. Управо израда овог стратешког 

документа за ниво града Београда, представља један од приоритетних циљева 

финансирања од стране Секретаријата за заштиту животне средине. 

На предлог Програма коришћења средстава Буџетског фонда за заштиту животне 

средине града Београда, Министарство животне средине и просторног планирања 

Републике Србије дало је сагласност. Овим Програмом утврђује се обим и 

расподела као и коришћење средстава Буџетског фонда за заштиту животне 


Средства Буџетског фонда за заштиту животне средине града Београда, сачињавају 

приходи од накнадa за заштиту и унапређење животне средине (еко накнада), као 

изворни приход града Београда, затим приходи од накнада за загађивање животне 

средине и приходи од накнадa за коришћење шума и шумског земљишта у складу 

са законом, који се искључиво наменски троше за реализацију планова, програма, 

пројеката и других активности у области заштите и унапређења животне средине на 

територији Београда. Израда Програма – полазне основе која је започета у 2010. 

години је финансирана из средстава овог фонда. За финансирање пројеката који ће 

произилазити из овог документа, неопходно је применити неколико различитих 

финансијских инструмената: 

• Обезбедити сопствена средства (републички, градски, општински буџет; 

остварени профит или уштеде); 

• Бесповратна финансијска помоћ или међународна помоћ (Светска 

банка, Европска агенција за реконструкцију и др.); 

• Кредити међународних финансијских институција (Светска банка, 

Европска банка за развој и др.); 

• Субвенције добијене од Фонда за заштиту животне средине; 

• Приходи који су остварени од накнаде за услуге. 

Поред Програма заштите животне средине на територији Београда-полазне основе, 

Секретаријат за заштиту животне средине финансира и активности које се заснивају 

на специфичним интересима града како би се заштитиле одређене природне 

вредности, спречавајући на тај начин даље њихово загађење или уништење 

(ресурси вода, шума, земљишта, јавних зелених површина и др.). Поједини пројекти 

које финансира Секретаријат за заштиту животне средине произилазе из нужне 

потребе да се заштите грађани од штетних емисија (ваздух, бука). 

Део новца из Буџетског фонда одваја се и за невладин сектор, односно удружења и 

организације које својим пројектима подижу свест грађана о значају заштите 

животне средине или конкретно решавају неки локални проблем. 

1415.Г.ПР. 338

11 ДАЉИ РАД НА ИЗРАДИ ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА 

ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА 

Програмске основе треба да послуже за стварање Програма заштите животне 

средине на територији града Београда. У том смислу, оне не треба да буду схваћене 

као ограничење за документ који ће настати у следећој фази, чак ни у смислу 

опредељивања његовог будућег садржаја, већ више као претходно инвентарисање 

питања којим ће се Програм бавити, укључујући и приступе који би били у функцији 

остваривања еколошке одрживости града Београда. 

Након критичког разматрања самих Програмских основа, те прихватања истих од 

стране Наручиоца, приступило би се стварању радне групе на страни Наручиоца 

која би припремила пројектни задатак за израду Програма заштите животне средине 

на територији града Београда. 

Одговорни носилац израде Програма заштите животне средине на територији града 

Београда требало би да има најмање следеће перформансе: 

• да је реч о институцији која има стручне референце у области 

програма заштите животне средине и која је квалификована да изводи 

истраживачко- развојне пројекте у овој области; 

• да има капацитета да састави мултидисциплинаран тим у мери да 

може да квалификовано покрије оне аспекте заштите животне средине 

који су препознати у Полазним основама, што укључује и ангажовање 

екстерних сарадника; 

• да је спреман да у току израде Програма оствари неопходну сарадњу 

са кључним заинтересованим странама, што укључује али се не 

ограничава на: представнике градске управе, представнике свих 

локалних самоуправа града Београда, невладиних организација, 

медија, Привредне коморе Београда, привредних субјеката, удружења 

грађана и грађанских иницијатива; 

• да рад на изради Програма учини јавним и транспарентним, у мери 

која се захтева за израду ове врсте документа, односно у мери коју од 

њега захтева Наручилац; 

• да је у могућности да урађени Програм заштите животне средине на 

територији града Београда одбрани пред стручном јавношћу Београда 

и Србије. 

За праћење реализације израде Програма заштите животне средине на територији 

града Београда потребно је формирати Савет пројекта састављен од представника 

Наручиоца и кључних заинтересованих страна који ће усмеравати израду Програма, 

разматрати периодичне извештаје о напретку посла и извршити његову завршну 

евалуацију. 

1415.Г.ПР. 339

ЛИСТА ПРИЛОГА 

ПРИЛОГ 1 СПИСАК РЕЛЕВАНТНИХ ПРОПИСА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ 


ПРИЛОГ 2 СПИСАК ТАБЕЛА, ГРАФИKOНА И СЛИКА 

ПРИЛОГ 3 СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ 

ПРИЛОГ 4 ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ 

1415.Г.ПР.


СПИСАК РЕЛЕВАНТНИХ ПРОПИСА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ 


Закони 

1. Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС”, број 135/04, 36/09) 

2. Закон о Фонду за заштиту животне средине („Службени гласник РС”, број 72/09) 

3. Закон о заштити природе ("Службени гласник РС", број 36/09 и 88/10) 

4. Закон о националним парковима („Службени гласник РС”, број 39/93, 44/93, 

53/93, 67/93, 48/94, 101/05 и 36/09) 

5. Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, 

број 36/09) 

6. Закон о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 

135/04 и 36/09) 

7. Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, 

број 135/04 и 88/10) 

8. Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине 

(„Службени гласник РС”, број 135/04) 

9. Закон о хемикалијама („Службени гласник РС”, број 36/09 и 88/10) 

10. Закон о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја 

и о његовом уништавању („Службени гласник РС”, број 36/09) 

11. Закон о биоцидним производима („Службени гласник РС”, број 36/09 и 88/10) 

12. Закон о управљању отпадом („Службени гласник РС”, број 36/09 и 88/10) 

13. Закон о амбалажи и амбалажном отпаду („Службени гласник РС”, број 36/09) 

14. Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима 

(„Службени гласник СРС”, број 44/77, 45/85, 18/89, „Службени гласник РС”, број 

53/93, 67/93, 48/94 и 101/05) 

15. Закон о превозу опасних материја („Службени лист СФРЈ”, број 27/90, 45/90, 

„Службени лист СРЈ”, број 24/94, 28/96, 21/99, 44/99,68/02, „Службени гласник 

РС”, број 36/09) 

16. Закон о промету експлозивних материја („Службени лист СФРЈ”, број 30/85, 6/89, 

53/91, „Службени лист СРЈ”, број 24/94, 28/96, 68/02, „Службени гласник РС”, 

број 101/059) 

17. Закон о заштити ваздуха („Службени гласник РС”, број 36/09) 

18. Закон о метрологији („Службени гласник РС”, број 30/10) 

19. Закон о метеоролошкој и хидролошкој делатности („Службени гласник РС”, број 

88/10) 

20. Закон о заштити од буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 36/09 

и 88/10) 

21. Закон о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, број 111/09) 

22. Закон о заштити од пожара („Службени гласник РС”, број 111/09) 

23. Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности („Службени 

гласник РС”, број 36/09) 

24. Закон о забрани изградње нуклеарних електрана у СРЈ („Службени лист СРЈ”, 

број 12/95) 

25. Закон о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, број 36/09) 

26. Закон о водама („Службени гласник РС”, број 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96, 

101/05 и 30/10) 

27. Закон о режиму вода („Службени лист СРЈ”, број 59/98, „Службени гласник РС”, 

број 101/05) 

1415.Г.ПР. 1

28. Закон о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, број 62/06, 65/08, 

41/09) 

29. Закон о признавању сорти пољопривредног биља („Службени гласник РС”, број 

30/10) 

30. Закон о пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС”, број 41/09) 

31. Закон о здрављу биља („Службени гласник РС”, број 41/09) 

32. Закон о заштити биља („Службени лист СРЈ”, број 24/98, 26/98, 101/05 и 41/09 и 

19/10) 

33. Закон о средствима за заштиту биља („Службени гласник РС”, број 41/09) 

34. Закон о органској производњи и органским производима („Службени лист СРЈ”, 

број 62/06 и 30/10) 

35. Закон о енергетици („Службени гласник РС”, број 84/04) 

36. Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09) 

37. Закон о општој безбедности производа („Службени гласник РС”, број 41/09) 

38. Закон о ловству (“Службени гласник РС”, број 39/93, 44/93, 60/93 и 101/05 и 

18/10) 

39. Закон о шумама („Службени гласник РС”, број 46/91, 83/92, 54/93, 67/93, 48/94, 

54/96 и 101/05 и 30/10) 

40. Закон о геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, број 44/95 и 101/05) 

41. Закон о рударству („Службени гласник РС”, број 44/95, 85/05, 101/05, 34/06 и 

104/09) 

42. Закон о просторном плану Републике Србије („Службени гласник РС”, број 88/10) 

43. Закон о туризму („Службени гласник РС”, број 36/09 и 88/10) 

44. Закон о привредним друштвима („Службени гласник РС”, број 125/04) 

45. Закон о стандардизацији („Службени гласник РС”, број 36/09) 

46. Закон о комуналној полицији („Службени гласник РС”, број 51/09) 

47. Закон о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС”, број 101/05) 

48. Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, број 107/05 и 72/09) 

49. Закон о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник РС”, 

број 125/04) 

50. Закон о ваздушном саобраћају („Службени гласник РС”, број 73/10) 

51. Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС”, број 

53/10) 

52. Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, број 107/05 и 72/09 и 

88/10) 

Уредбе 

1. Уредба о индикаторима буке ("Службени гласник РС", број 75/10) 

2. Уредба о производима који после употребе постају посебни токови отпада 

("Службени гласник РС", број 54/10) 

3. Уредба о листи неопасног отпада за које се не издаје дозвола, са 

документацијом која прати прекогранично кретање ("Службени гласник РС", број 

102/10) 

4. Уредба о врстама отпада за које се врши термички третман ("Службени гласник 

РС", број 102/10) 

5. Уредба о еколошкој мрежи ("Службени гласник РС", број 102/10) 

6. Уредба о утврђивању програма системског испитивања нивоа нејонизујућег 

зрачења у животној средини за период од 2011. до 2012. године ("Службени 

гласник РС", број 102/10) 

7. Уредба о одлагању отпада на депоније ("Службени гласник РС", број 92/10) 

1415.Г.ПР. 2

8. Уредба о програму системског праћења квалитета земљишта ("Службени 


9. Уредба о методологији прикупљања података за национални инвентар 

ненамерно испуштених дуготрајних органских загађујућих супстанци ("Службени 


10. Уредба о методологији прикупљања података за национални инвентар емисије 

гасова са ефектом стаклене баште ("Службени гласник РС", број 81/10) 

11. Уредба о изменама и допунама Уредбе о врстама загађивања, критеријумима за 

обрачун накнаде за загађивање животне средине ("Службени гласник РС", број 

102/10) 

12. Уредба о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима 

квалитета ваздуха ("Службени гласник РС", број 75/10) 

13. Уредба граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздих 


14. Уредба о критеријумима и начину одобравања програма и пројеката који се 

реализују у оквиру механизма чистог развоја ("Службени гласник РС", број 44/10) 

15. Прилог уз Уредбу о критеријумима и начину одобравања програма и пројеката 

који се реализују у оквиру механизма чистог развоја ("Службени гласник РС", 

број 44/10) 

16. Уредба о ближим критеријумима, начину обрачуна и поступку наплате накнаде 

за коришћење заштићеног подручја ("Службени гласник РС", број 43/10) 

17. Уредба о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Службени 

гласник РС“, број 11/2010) 

18. Прилог III - Однос количина заштићених врста у свежем и сувом односно 

прерађеном стању ("Службени гласник РС", број 9/10) 

19. Прилог II - Дивље врсте фауне заштићене контролом сакупљања, коришћења и 

промета ("Службени гласник РС", број 9/10) 

20. Прилог I - Дивље врсте флоре заштићене контролом сакупљања, коришћења и 

промета ("Службени гласник РС", број 9/10) 

21. Уредба о изменама и допунама Уредбе о стављању под контролу коришћења и 

промета дивље флоре и фауне ("Службени гласник РС", број 9/10) 

22. Прилог II уз Уредбу о изменама и допунама Уредбе о врстама загађивања 

("Службени гласник РС", број 113/05, 6/07 и 08/10) 

23. Прилог I уз Уредбу о изменама и допунама Уредбе о врстама загађивања 

("Службени гласник РС", број 113/05, 6/07 и 08/10) 

24. Уредба о изменама и допунама Уредбе о врстама загађивања ("Службени 

гласник РС", број 113/05, 6/07 и 08/10) 

25. Прилог II уз Уредбу о допуни Уредбе о призводима који после употребе постају 

посебни токови отпада ("Службени гласник РС", број 21/10) 

26. Прилог I уз Уредбу о допуни Уредбе о призводима који после употребе постају 

посебни токови отпада ("Службени гласник РС", број 21/10) 

27. Уредба о допуни Уредбе о призводима који после употребе постају посебни 

токови отпада ("Службени гласник РС", број 21/10) 

28. Уредба о критеријумима за обрачун за амбалажу или упаковани производ и 

ослобађање од плаћања накнаде, обвезницима плаћања, висини накнаде, 


29. Уредба о изменама и допунама Уредбе о призводима који после употребе 

постају посебни токови отпада ("Службени гласник РС", број 8/10) 

30. Уредба о поступању са супстанцама које оштећују озонски омотач, као и о 

условима за издавање дозвола за увоз и извоз тих супстанци ("Службени 


1415.Г.ПР. 3

31. Уредба о критеријумима и поступку за утврђивање висине накнаде по основу 

конверзије права за лица која имају право на конверзију уз накнад ("Службени 

гласник РС", број 4/10 и 24/10) 

Правилници 

1. Правилник о условима, начину и поступку управљања отпадним уљима 


2. Правилник о условима које мора да испуњава стручна организација за 

мерење буке ("Службени гласник РС", број 72/10) 

3. Правилник о методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу 

буке ("Службени гласник РС", број 72/10) 

4. Правилник о методологији за израду акционих планова ("Службени гласник 

РС", број 72/10) 

5. Правилник о методологији за одређивање акустичних зона ("Службени 


6. Правилник о садржини документације која се подноси уз захтев за издавање 

дозволе за увоз, извоз и транзит отпада ("Службени гласник РС", број 101/10) 

7. Правилник о листи електричних и електронских производа, мерама забране 

и ограничења коришћења електричне и електронске опреме која садржи 

опасне материје ("Службени гласник РС", број 99/10) 

8. Правилник о хемикалијама за које је произвођач или увозник дужан да 

утврди кауцију за појединачну амбалажу у коју је смештена та хемикалија 


9. Правилник о начину и поступку управљања отпадним возилима ("Службени 


10. Правилник о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и 

третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање 

енергије ("Службени гласник РС", број 98/10) 

11. Правилник о начину и поступку за управљање отпадним флуоресцентним 

цевима које садрже живу ("Службени гласник РС", број 97/10) 

12. Правилник о садржини, начину и изгледу регистра издатих дозвола за 

управљање отпадом ("Службени гласник РС", број 95/10) 

13. Правилник о методологији за израду националног и локалног регистра 

извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове 

прикупљања података ("Службени гласник РС", број 91/10) 

14. Правилник о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада 


15. Правилник о утврђивању усклађених износа накнаде за загађивање животне 

средине ("Службени гласник РС", број 7/11) 

16. Правилник о условима држања, начину обележавања и евидентирања 

дивљих животиња у заточеништву ("Службени гласник РС", број 86/10) 

17. Правилник о начину и поступку управљања истрошеним батеријама и 

акумулаторима ("Службени гласник РС", број 86/10) 

18. Правилник о начину размене информација о мерним местима у државној и 

локалној мрежи ("Службени гласник РС", број 84/10) 

19. Правилник о садржини потврде о изузимању од обавезе прибављања 

дозволе за складиштење инертног и неопасног отпада ("Службени гласник 

РС", број 73/10) 

20. Правилник о условима под којима се фосили, минерали и кристали могу дати 

правном лицу на заштиту и чување ("Службени гласник РС", број 79/10) 

1415.Г.ПР. 4

21. Правилник о управљању медицинским отпадом ("Службени гласник РС", број 

78/10) 

22. Правилник о садржају и начину вођења регистра заштићених природних 

добара ("Службени гласник РС", број 81/10) 

23. Правилник о садржини и методама израде стратешких карата буке и начину 

њиховог приказивања јавности ("Службени гласник РС", број 80/10) 

24. Правилник о критеријумима за издвајање типова станишта ("Службени 


25. Правилник о начину и поступку управљања отпадним гумама ("Службени 


26. Правилник о висини трошкова доделе права на коришћење еколошког знака 


27. Правилник о условима које морају да испуњавати прихватилишта за 

збрињавање заштићених дивљих животиња ("Службени гласник РС", број 

76/10) 

28. Правилник о престанку важења Правилника о граничним вредностима, 

методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и 

евиденцији података ("Службени гласник РС", број 75/10) 

29. Правилник о начину, алатима и средствима којима се обавља привредни 

риболов ("Службени гласник РС", број 73/10) 

30. Правилник о садржини обрасца дозволе за рекреативни риболов ("Службени 


31. Правилник о садржини обрасца годишње дозволе за привредни риболов 


32. Правилник о форми, садржају и обиму финалног извештаја о коришћењу 

рибарског подручја ("Службени гласник РС", број 70/10) 

33. Правилник о садржини и начину вођења регистра привредних рибара 


34. Правилник о специјалним техничко-технолошким решењима која омогућавају 

несметану и сигурну комуникацију дивљих животиња ("Службени гласник 

РС", број 72/10) 

35. Правилник о програму мониторинга ради праћења стања рибљег фонда у 

риболовним водама ( "Службени гласник РС", број 71/10) 

36. Правилник о условима за оснивање банке гена дивљих биљака, животиња и 

гљива («Службени гласник РС, број 65/10») 

37. Правилник о садржају краткорочних акционих планова ("Службени гласник 

РС, број 65/10") 

38. Правилник о о висини трошкова за издавање годишње дозволе за 

рекреативни риболов ("Службени гласник РС, број 62/10") 

39. Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада ("Службени 

гласник РС", број 56/10 ) 

40. Образац 1 уз Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада 

("Службени гласник РС", број 56/10 ) 

41. Образац 2 уз Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада 


42. Прилози уз Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада 


43. Правилник о компензацијским мерама ("Службени гласник РС", број 20/10) 

44. Правилник о садржају планова квалитета ваздуха („Службени гласник РС“, 

број 21/2010) 

1415.Г.ПР. 5

45. Прилог II Правилник о садржини Политике превенције удеса ("Службени 


46. Прилог I уз Правилник о садржини Политике превенције удеса ("Службени 


47. Правилник о садржини Политике превенције удеса ("Службени гласник РС", 

број 41/10) 

48. Прилог уз Правилник о Листи опасних материја ("Службени гласник РС", број 

41/10) 

49. Правилник о Листи опасних материја ("Службени гласник РС", број 41/10) 

50. Правилник о садржини обавештења о новом севесо постројењу односно 

комплексу ("Службени гласник РС", број 41/10) 

51. Прилог II - Одштетни ценовник за заштићене дивље врсте ("Службени 


52. Прилог I - Одштетни ценовник за строго заштићене дивње врсте ("Службени 


53. Правилник о одштетном ценовнику за утврђивање висине накнаде штете 

проузроковане недозвољеном радњом у односу на строго заштићене и 

заштићене ("Службени гласник РС", број 37/10) 

54. Правилник о обрасцима извештаја о управљању амбалажом и амбалажним 

отпадом ("Службени гласник РС", број 21/10) 

55. Правилник о допуни правилника о висини трошкова за издавање годишње 

дозволе за рекреативни риболив ("Службени гласник РС, број 20/10) 

56. Правилник о категоризацији риболовних вода ("Службени гласник РС", број 

13/10) 

57. Правилник о условима, програму и начину полагања стручног испита за 

рибочувара и стручног испита за рибара (" Службени гласник РС", број 07/10) 

58. Правилник о условима и начину организовања рибочуварске службе (" 

Службени гласник РС, број 07/10" ) 

59. Правилник о условима и поступку издавања и одузимања лиценце за 

рибочувара ("Службени гласник РС", број 07/10) 

60. Прилог II - Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива ("Службени 


61. Прилог I - Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива 


62. Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених 

дивљих врста ("Службени гласник РС", број 5/10) 

63. Правилник о врсти опреме и садржини и изгледу ознаке инспектора за 

заштиту животне средине („Службени гласник РС”, број 35/05, 23/06, 7/07, 

64/07 и 94/08) 

64. Правилник о обрасцу службене легитимације инспектора за заштиту животне 

средине („Службени гласник РС”, број 35/05) 

65. Правилник о категоризацији заштићених природних добара („Службени 


66. Правилник о начину обележавања заштићених природних добара 

(„Службени гласник РС”, број 30/92, 24/94, 17/96) 

67. Правилник о регистру заштићених природних добара („Службени гласник 

РС”, број 30/92) 

68. Правилник о изгледу знака заштите природе, поступку и условима за његово 

коришћење („Службени гласник РС”, број 84/09) 

69. Правилник о обрасцу службене легитимације чувара заштићеног подручја 


1415.Г.ПР. 6

70. Правилник о условима које мора да испуњава управљач заштићеног подручја 


71. Правилник о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама 


72. Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених 

дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС”, број 5/10) 

73. Правилник о начину обележавања граница рибарског подручја („Службени 


74. Правилник о садржини обрасца годишње дозволе за привредни риболов 


75. Правилник о садржини обрасца дозволе за рекреативни риболов („Службени 


76. Правилник о висини трошкова за издавање годишње дозволе за рекреативни 

риболов („Службени гласник РС”, број 71/09) 

77. Правилник о начину одређивања и висини накнаде штете нанете рибљем 

фонду („Службени гласник РС”, број 84/09) 

78. Правилник о начину, алатима и средствима којима се обавља привредни 

риболов, као и о начину, алатима, опреми и средствима којима се обавља 

рекреативни риболов („Службени гласник РС”, број 104/09) 

79. Правилник о начину вођења евиденције о улову рибе, као и о изгледу и 

садржини јединственог обрасца евиденције улова од стране рекреативног 

риболовца („Службени гласник РС”, број 104/09) 

80. Правилник о обрасцу службене легитимације чувара рибарског подручја 


81. Правилник о садржини захтева за одлучивање о потреби израде студије 

утицаја и садржају захтева за одређивање обима и садржаја студије о 

процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/05) 

82. Правилник о садржини студије о процени утицаја на животну средину 


83. Правилник о садржини, изгледу и начину вођења јавне књиге о спроведеним 

поступцима и донетим одлукама о процени утицаја на животну средину 


84. Правилник о раду техничке комисије за оцену студије о процени утицаја на 

животну средину („Службени гласник РС”, број 69/05) 

85. Правилник о јавном увиду, презентацији и јавној расправи студије о процени 

утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/05) 

86. Правилник о садржини и начину вођења регистра издатих интегрисаних 

дозвола („Службени гласник РС”, број 69/05) 

87. Правилник о садржини, изгледу и начину попуњавања захтевa за издавање 

интегрисане дозволе („Службени гласник РС”, број 30/06) 

88. Правилник о садржини и изгледу интегрисане дозволе („Службени гласник 

РС”, број 30/06) 

89. Правилник о критеријумима за одређивање локације и уређења депонија 

отпадних материја („Службени гласник РС”, број 54/92) 

90. Правилник о садржини документације која се подноси уз захтев за издавање 

дозволе за увоз, извоз и транзит отпада („Службени гласник РС”, број 60/09) 

91. Правилник о обрасцу Документа о кретању опасног отпада и упутству за 

његово попуњавање („Службени гласник РС”, број 72/09) 

92. Правилник о обрасцу Документа о кретању отпада и упутству за његово 

попуњавање („Службени гласник РС”, број 72/09) 

1415.Г.ПР. 7

93. Правилник о обрасцу захтева за издавање дозволе за складиштење, третман 

и одлагање отпада („Службени гласник РС”, број 72/09) 

94. Правилник о садржини и изгледу дозволе за складиштење, третман и 

одлагање отпада („Службени гласник РС”, број 96/09) 

95. Правилник о начину и поступку управљања отпадним гумама („Службени 

гласник РС”, број 104/09 и 88/10) 

96. Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања 

секундарних сировина („Службени гласник РС”, број 55/01 и 72/09) 

97. Правилник о годишњoj количини амбалажног отпада по врстама за које се 

обавезно обезбеђује простор за преузимање, сакупљање, разврставање и 

привремено складиштење („Службени гласник РС”, број 70/09) 

98. Правилник о критеријумима за одређивање шта може бити амбалажа са 

примерима за примену критеријума и листи српских стандарда који се односе 

на основне захтеве које амбалажа мора да испуњава („Службени гласник 

РС”, број 70/09) 

99. Правилник о врсти амбалаже са дугим веком трајања („Службени гласник 

РС”, број 70/09) 

100. Правилник о врсти и годишњој количини амбалаже коришћене за упаковану 

робу стављену у промет за коју произвођач, увозник, пакер/пунилац и 

испоручилац није дужан да обезбеди управљање амбалажним отпадом 


101. Правилник о начину нумерисања, скраћеницама и симболима на којима се 

заснива систем идентификације и означавања амбалажних материјала 


102. Правилник о граничној вредности укупног нивоа концентрације олова, 

кадмијума, живе и шестовалентног хрома у амбалажи и њеним 

компонентама, изузецима од примене и року за примену граничних 

вредности („Службени гласник РС”, број 70/09) 

103. Правилник о садржини и начину вођења Регистра издатих дозвола за 

управљање амбалажним отпадом („Службени гласник РС”, број 76/09) 

104. Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних 

материја („Службени гласник РС” број 12/95) 

105. Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању 

и претакању течног нафтног гаса („Службени лист СФРЈ” , број 24/71 и 26/71) 

106. Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о 

ускладиштавању и претакању запаљивих течности („Службени лист СФРЈ”, 

број 20/71 и 23/71) 

107. Правилник о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о 

ускладиштавању и претакању горива („Службени лист СФРЈ”, број 27/71 и 

29/71) 

108. Правилник о смештају и држању уља за ложење („Службени лист СФРЈ”, 

број 45/67) 

109. Правилник о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у 

земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања 


110. Правилник о ближим условима које морају да испуњавају стручне 

организације које врше мерења емисије и имисије („Службени гласник РС”, 

број 5/02) 

111. Правилник о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и 

евидентирања података („Службени гласник РС”, број 30/97 и 35/97) 

1415.Г.ПР. 8

112. Правилник о граничним вредностима, методама мерења имисије, 

критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података 

(„Службени гласник РС”, број 54/92, 30/99 и 19706) 

113. Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини („Службени гласник 

РС”, број 54/92) 

114. Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од 

загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање 

последица („Службени гласник РС”, број 60/94) 

115. Правилник о мерама заштите од елементарних и других већих непогода које 

мора да садржи техничка документација за изградњу инвестиционих објеката 

(„Службени. гласник СРС”, број 34/78) 

116. Правилник о начину примене извора јонизујућих зрачења у медицини 

(„Службени лист СРЈ”, број 32/98 и 33/98) 

117. Правилник о условима које морају испуњавати правна лица за вршење 

систематског испитивања садржаја радионуклида у животној средини 

(„Службени лист СРЈ”, број 32/98, 67/02 и 70/02) 

118. Правилник о условима за промет и коришћење радиоактивних материјала, 

рендген апарата и других уређаја који производе јонизујућа зрачења 

(„Службени лист СРЈ”, број 32/98) 

119. Правилник о границама излагања јонизујућим зрачењима („Службени лист 

СРЈ”, број 32/98) 

120. Правилник о условима које морају испуњавати правна лица за вршење 

деконтаминације („Службени лист СРЈ”, број 9/99) 

121. Правилник о границама радиоактивне контаминације животне средине и о 

начину спровођења деконтаминације („Службени лист СРЈ”, број 9/99) 

122. Правилник о начину и условима, сакупљања, чувања, евидентирања, 

складиштења, обрађивања и одлагања радиоактивног отпадног материјала 


123. Правилник о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама 

извора, начину и периоду њиховог испитивања („Службени гласник РС”, број 

104/09) 

124. Правилник о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени 


125. Правилник о садржини евиденције о изворима нејонизујућиг зрачења од 

посебног интереса („Службени гласник РС”, број 104/09) 

126. Правилник о садржини и изгледу обрасца извештаја о систематском 

испитивању нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини („Службени 


127. Правилник о условима које морају да испуњавају правна лица која врше 

послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења, као и начин 

и методе системског испитивања у животној средини („Службени гласник 

РС”, број 104/09) 

128. Правилник о условима које морају да испуњавају правна лица која врше 

послове испитивања нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од 

посебног интереса у животној средини („Службени гласник РС”, број 104/09) 

129. Правилник о методама и минималном броју испитивања квалитета отпадних 

вода („Службени гласник СРС”, број 47/83 и 13/84) 

130. Правилник о опасним материјама у водама („Службени гласник СРС”, број 

31/82) 

131. Правилник о условима који морају да испуњавају предузећа и друга правна 

лица која врше одређену врсту испитивања квалитета површинских и 

1415.Г.ПР. 9

подземних вода, као и испитивање квалитета отпадних вода („Службени 

гласник РС”, број 41/94 и 47/94) 

132. Правилник о хигијенској исправности воде за пиће („Службени лист СРЈ”, 

број 42/98 и 44/99) 

133. Правилник о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите 

изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08) 

134. Правилник о опасним материјама које се не смеју уносити у воде (“Службени 

лист СФРЈ”, број 3/66 и 7/66) 

135. Правилник о максималним количинама штетних материјала и састојака у 

сточној храни („Службени лист СФРЈ”, број 2/90 и 27/90) 

136. Правилник о начину уништавања биља за које су наређене мере уништења 


137. Правилник о врстама амбалаже за пестициде и ђубрива и о уништавању 

пестицида и ђубрива („Службени лист СРЈ”, број 35/99 и 63/01) 

138. Правилник о условима у погледу објеката за складиштење средстава за 

исхрану биља и просторија за продају и смештај средстава за исхрану биља 


139. Правилник о промету, увозу и узорковању пестицида („Службени лист СРЈ”, 

број 59/01, „Службени гласник РС”, број 104/05) 

140. Правилник о методама органске биљне производње и о дивљих биљних и 

животињских врста из природних станишта методом органске производње 


141. Правилник о методама органске сточарске производње („Службени лист 

СРЈ”, број 51/02) 

142. Правилник о условима које треба да испуњава правно лице које издаје 

сертификат, односно ресертификат за органске производе и начину њиховог 

издавања („Службени гласник РС”, број 81/06) 

143. Правилник о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у 

земљишту и води за наводњавање и методама њиховог тестирања 


Наредбе 

Одлуке 

1. Наредба о изменама Наредбе о мерама за очување и заштиту рибљег 

фонда ("Службени гласник РС", број 49/10) 

2. Наредба о допуни Наредбе о забрани сакупљања појединих заштићених 

врста дивље флоре и фауне у 2010. години ("Службени гласник РС", број 

58/10) 

3. Наредба о изменама Наредбе о мерама за очување и заштиту рибљег 

фонда ("Службени гласник РС", број 49/10) 

4. Наредба о забрани сакупљања појединих заштићених врста дивље флоре и 

фауне у 2010. години ("Службени гласник РС", број 17/10) 

5. Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда („Службени гласник 

РС”, број 104/09) 

1. Одлука о оснивању Јавног предузећа за управљање нуклеарним објектима у 

Републици Србији („Службени гласник РС”, број 50/09) 

2. Одлука о оснивању Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну 

сигурност Србије („Службени гласник РС”, број 76/09) 

1415.Г.ПР. 10

3. Одлука о стручној спреми и здравственим условима лица која раде са 

изворима јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, број 45/97) 

4. Одлука о евиденцијама о изворима јонизујућих зрачења и о озрачености 

становништва, пацијената и лица која су при раду изложена дејству 

јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, број 45/97) 

5. Одлука о систематском испитивању садржаја радионуклида у животној 

средини („Службени лист СРЈ”, број 45/97) 

6. Одлука о условима које морају испуњавати правна лица за вршење мерења 

ради процене степена изложености јонизујућим зрачењима лица која раде са 

изворима зрачења, пацијената и становништва („Службени лист СРЈ”, број 

45/97) 

7. Одлука о условима за локацију, изградњу, пробни рад, пуштање у рад, 

коришћење и трајан престанак рада нуклеарног објекта („Службени лист 

СРЈ”, број 42/97) 

8. Одлука о изради и садржају извештаја о нуклеарној сигурности и друге 

документације потребне за утврђивање испуњености мера нуклеарне 

сигурности („Службени лист СРЈ”, број 42/97) 

9. Одлука о условима за промет и коришћење нуклеарних материјала и начину 

вођења евиденције о нуклеарним материјалима по зонама материјалних 

биланса („Службени лист СРЈ”, број 42/97) 

10. Одлука о начину и условима систематског испитивања присуства 

радионуклида у животној средини у околини нуклеарног објекта („Службени 

лист СРЈ”, број 42/97) 

11. Одлука о критеријумима за оцену сигурности нуклеарног објекта („Службени 

лист СРЈ”, број 2/98) 

12. Одлука о условима које морају испуњавати лица која раде на пословима и 

задацима управљања производним процесом у нуклеарном објекту и на 

пословима и задацима надзора над тим процесом („Службени лист СРЈ”, 

број 2/98) 

1415.Г.ПР. 11


СПИСАК ТАБЕЛА, ГРАФИКОНА И СЛИКА 

ТАБЕЛЕ: 

Табела 1: 








































Површина и број становника на територији града Београда 

Преглед надморских висина 

Основни метеоролошки подаци 

Број запослених по делатностима 

Просечне зараде за град Београд у периоду од 2001-2009. године 

SWOT анализа везана за животну средину на подручју града 


Најзначајнији индустријски загађивачи ваздуха у Београду 

SWOT анализа за област индустрије на подручју града Београда 

Просечне вредности концентрација загађујућих материја у околини 

топлана у току 2009. године 

SWOT анализа за област енергетике на подручју града Београда 

Учешће ДП пољопривреде, лова и шумарства у ДП града Београда 

од 2001-2005. година 

SWOT анализа за област пољопривреде, шумарства и ловства на 


Трамвајски и тролејбуски саобраћај 

Јавни градски и приградски саобраћај (аутобуси) 

Јавни градски и приградски саобраћај (железница) 

Превоз робе и путника у друмском саобраћају 

Промет путника и терета на железничким станицама 

Промет путника и терета на железничким станицама (наставак) 

Ваздушни саобраћај 

Промет терета у речним пристаништима 

SWOT анализа за област транспорт на подручју града Београда 

Проценат испитаних узорака река Саве и Дунава у периоду од 

2000-2010. године који одговара II класи водотока 

Избор „Core set“ индикатора по ресурсима животне средине по 

препоруци ЕЕА и Агенције за заштиту животне средине Републике 

Србије 

Загађујуће материје које се прате ради контроле квалитета 

ваздуха на територији Београда 

Максималне количине опасних материја у водама 

Укупан број испитаних узорака у периоду од 2006-2009. године 

Количина насталог комуналног отпада 

Заштићена природна добра на територији Београда 

Укупан број хемијских акцидената у периоду од 2000-2009. године 

на територији града Београда 

Заштићена природна добра на територији Београда 

Укупне површине под шумама по општинама 

SWOT анализа за област заштита природе, биодиверзитета и 

шуме на подручју града Београда 

SWOT анализа за област управљање зеленилом на подручју града 


Квалитет воде реке Саве у периоду од 2000-2010. године 

Квалитет воде реке Дунав у периоду од 2000-2010. године 

Квалитет воде реке Колубаре у периоду од 2005-2010. године 

Квалитет воде канала Галовица у периоду од 2005-2010. године 

Квалитет воде Топчидерске реке у периоду од 2000-2010. године 

Квалитет воде Железничке реке у периоду од 2005-2010. године 

Квалитет воде Баричке реке у периоду од 2005-2010. године 

1415.Г.ПР. 1

Табела 41: Квалитет воде реке Болечице у периоду од 2005-2010. године 

Табела 42: Квалитет воде Грочанске реке у периоду од 2005-2010. године 

Табела 43: Квалитет воде реке Бељанице у периоду од 2005-2010. године 

Табела 44: Квалитет воде реке Пештан у периоду од 2005-2010. године 

Табела 45: Квалитет воде реке Турије у периоду од 2005-2010. године 

Табела 46: Квалитет воде реке Лукавице у периоду од 2005-2010. године 

Табела 47: Квалитет воде реке Велики Луг у периоду од 2005-2010. године 

Табела 48: Квалитет воде реке Раље у периоду од 2005-2010. године 

Табела 49: Квалитет воде канала Каловита у периоду од 2005-2010. године 

Табела 50: Квалитет воде канала Визељ у периоду од 2005-2010. године 

Табела 51: Квалитет воде купалишта „Лидо“ у периоду од 2004-2010. године 

Табела 52: Квалитет вода акумулације „Паригуз“ у периоду од 2004-2010. 

године 

Табела 53: Квалитет вода акумулације „Бела река“ у периоду од 2004-2010. 

године 

Табела 54: Квалитет вода акумулације „Дубоки поток“ у периоду од 2004-2010. 

године 

Табела 55: Квалитет вода са јавних чесми у периоду од 2001-2010. године 

Табела 56: Квалитет воде из београдског водоводног система у периоду од 

2006-2009. године 

Табела 57: Отпадне воде према пореклу за 2009. годину 

Табела 58: SWOT анализа за област заштита вода и водних ресурса на 


Табела 59: Загађујуће материје обухваћене програмом контроле квалитета 

ваздуха на територији града Београда 

Табела 60: Просечан број дана са концентрацијама сумпор-диоксида са 

вредностима вишим од ГВИ 

Табела 61: Просечан број дана са концентрацијама азот-диоксида са 

вредностима вишим од ГВИ 

Табела 62: Просечан број дана са концентрацијама чађи са вредностима 

вишим од ГВИ 

Табела 63: Максималне дневне концентрације загађујућих материја у 


Табела 64: Специфична активност ваздуха у Београду у периоду од 2007-2010. 

године за 137 Cs (μBq/m 3 ) 


године за 90 Sr (μBq/m 3 ) 


године за 7 Be (mBq/m 3 ) 

Табела 67: SWOT анализа за област квалитета ваздуха и климатских промена 

на подручју града Београда 

Табела 68: Преглед локација са повећаним садржајем тешких метала у 

Београду у периоду од 2000-2010. години 

Табела 69: Преглед резултата анализа присуства пестицида на различитим 

локацијама у Београду у периоду од 2000-2010. године 

Табела 70: Преглед резултата анализа присуства перманентних органских 

загађивача (PAH, PCB-а и минералних уља) на различитим 

локацијама у Београду у периоду од 2000-2010. године 

Табела 71: SWOT анализа за област заштите земљишта на подручју града 


Табела 72: Београдске општине и насеља 

Табела 73: Комунална предузећа задужена за прикупљање и транспорт 

отпада и депоније на територији Београда 

Табела 74: Механизација ЈКП „Градска чистоћа“ 

Табела 75: Опрема ЈКП „Градска чистоћа“ 

1415.Г.ПР. 2




























Опрема ЈКП „Градска чистоћа“ на депонији у Винчи 

Локације “рециклажних острва“ у Београду 

SWOT анализа за област управљање отпадом на подручју 


SWOT анализа за област хемикалијe на подручју Београда 

Укупан број хемијских акцидената у периоду 2000–2009. године на 


Допуштени нивои буке по зонама намене 

Мернa места за контролу комуналне буке у Београду 

Меродавни нивои буке за дан и ноћ у периоду 2000–2010. за град 


SWOT анализа за област букa на подручју Београда 

Дефиниција привременог Индекса квалитета ваздуха AQ _S_07 

Подаци о мерењу радиоактивности у животној средини на подручју 

града Београда у 2000. години 



















SWOT анализа за област јонизујућих и нејонизујућих зрачења на 


SWOT анализа за област заштита здравља становништва на 


Kонцентрације угљенмоноксида у (%) карбоксихемоглобина у крви 

у периоду 2007-2010. год. 

Клинички симптоми изложености утицаја концентрације 

угљенмоноксида на ниво карбоксихемоглобина у крви 

Обољења и стања утврђена у основној здравственој заштити 

Критеријуми за одређивање приоритета и система вредновања 

примењени у процесу израде Програма 

Правила кад загађивач и корисник плаћају 

ГРАФИКОНИ: 

Графикон 1: 





Становништво према полу и старости за град Београд 

Структура друштвеног производа Београда 

Структура привреде Београда 

Емисије SО 2 , NO 2 , прашкастих мат. и СО 2 (t/god) у 2010. години 

Пољопривредно земљиште Београда – расподела по 

катергоријама коришћења 

1415.Г.ПР. 3

Графикон 6: Број авиона домаћег аутопревозника у периоду од 2000-2009. 

године 

Графикон 7: Унутрашњи и међународни промет робе у речним пристаништима 

Графикон 8: Проценат бактериолошки и физичко-хемијски неисправних узорака 

воде са јавних чесми у периоду од 2001–2010. године 

Графикон 9: Нормализовано одступање средње годишње температуре у 

Београду, периоду од 1951-2010. године 

Графикон 10: Емисије гасова са ефектом стаклене баште по становнику у 

тонама СО 2 

Графикон 11: Тренд смањења потрошње ODS CFC на територији Београда 

Графикон 12: Средње годишње вредности гасовитих загађујућих суспстанци у 

Београду у периоду од 2000-2010.године 

Графикон 13: Удели полена који потиче од траве, амброзије и брезе 

Графикон 14: Дневна концентрација полена амброзије 

Графикон 15: Мерна места водотокова који гравитирају ка Дунаву и Сави 

(нитрати и ортофосфати) 

Графикон 16: Мерна места Дунава и Саве на територији Београда (нитрати и 

ортофосфати) 

Графикон 17: Мерна места водотокова који гравитирају ка Дунаву и Сави (БПК 5 и 

амонијум-јон) 

Графикон 18: Мерна места Дунава и Саве на територији Београда (БПК 5 и 

амонијум-јон) 

Графикон 19: Удели отпадних вода према свом пореклу, (%) 

Графикон 20: Удео исцрпљених подземних и површинских вода у укупној 

количини обновљиве воде на територији града Београда, % 

Графикон 21: Проценат одступања од МДК у периоду 2006-2008. године за 

поједине параметре на дубинама од 10 m и 50 m , респективно 

Графикон 22: Удео шумског земљишта у укупном земљишту, % и удео државних 

и приватних шума, (%) 

Графикон 23: Планирана производња електричне енергије из обновљивих 

извора у Републици Србији, по врстама 

Графикон 24: Удео угрожених и ретких врста у укупном броју врста на територији 

града Београда, (%) 

Графикон 25: Укупне површине паркова по београдским општинама, (hа) 

Графикон 26: Процентуална заступљеност узорака воде Савског језера ван 

граница II класе бонитета у микробиолошком погледу у периоду 

1996-2010. године 

Графикон 27: Средње годишње вредности гасовитих загађујућих суспстанци у 

Београду у периоду од 2000-2010.године 

Графикон 28: Опсег измерених годишњих вредности укупних суспендованих 

честица у Београду у периоду од 2001-2008. године 

Графикон 29: Просечне годишње вредности укупних таложних материја за 

Београд у периоду од 2000.-2010 године 

Графикон 30: Средње месечне концентрације приземног озона у Београду 

у периоду од 2003-2008. године 

Графикон 31: Средње годишње вредности олова на мерном месту раскрсница 

„Лондон“ у периоду од 2000-2010. године 


„Цвијићева“ у периоду од 2000-2010. године 


„Нушићева“ у периоду од 2000-2010. године 

Графикон 34: Средње годишње вредности азот-диоксида на мерном месту 

раскрсница „Лондон“ у периоду од 2000-2010. године 


раскрсница „Нушићева“ у периоду од 2000-2010. године 

1415.Г.ПР. 4


раскрсница „Цвијићева“ у периоду од 2000-2010. године 

Графикон 37: Средње годишње вредности јачине апсорбоване дозе гама 

зрачења у ваздуху у Београду у периоду од 2000-2010. године 

Графикон 38: Специфична активност 7 Be (mBq/m 3 ) у ваздуху за период од 2000- 

2010. године 

Графикон 39: Процентуална подела на период полинације 

Графикон 40: Упоредни приказ концентрације поленових зрна амброзије у 


Графикон 41: Нормализовано одступање средње годишње температуре у 

Републици Србији у периоду од 1951-2010. године 

Графикон 42: Укупна годишња потрошња ODS супстанци у Републици Србији у 

периоду од 2000-2009. године 

Графикон 43: Концентрације тешких метала у земљишту изнад Хајдучке чесме 

Графикон 44: Морфолошки састав отпада у Београду 

Графикон 45: Број акцидената по годинама 

Графикон 46: Учесталост класа квалитета ваздуха у Београду у периоду од 2006- 

2008. године 

СЛИКЕ: 

Слика 1: 

Слика 2: 

Слика 3: 

Слика 4: 

Слика 5: 

Слика 6: 

Слика 7: 

Слика 8: 

Слика 9: 

Слика 10: 
















Шематски приказ DPSEEA модела 

Карта положаја града Београда у односу на територију Републике 

Србије 

Геоморфолошка карта шире територије Београда 

Карта акумулираних температура шире територије Београда 

Ружа ветрова за град Београд 

Хидрографска карта шире територије Београда 

Карта постојеће шумске вегетације шире територије Београда 

Просторни план Републике Србије-Извод 

Систем снабдевања топлотном енергијом на подручју Београда 

Постојећи саобраћај – Извод из Генералног плана Београда 

Карта постојећег зеленила шире територије Београда 

План природних ресурса и руралних подручја, заштита животне 

средине, природних и културних добара 

Однос између људских активности и животне средине 

Карта еколошких јединица - биома 

Карта мониторинга површинских вода шире територије Београда 

Карта мониторинга ваздуха шире територије Београда 

Плaн мeрних мeстa зa мeрeњe jaчинe aпсoрбoвaнe дoзe гaмa 

зрaчeњa и узорковања ваздуха и падавина 

Тренд падавина на територији Републике Србије у периоду од 

1991-2008. године 

Карта распореда индустрија које су највећи генератори опасног 

отпада 

Путеви преко којих се врши транспорт опасних материја кроз 


Карта процена зонама утицаја хазардних индустрија 

Карта мрежних места за контролу комуналне буке 

Квалитет ваздуха у топлоклиматским зонама на територији града 


Запаљење душнице, емфизем и друге опструктивне болести плућа 

- Хронична опструктивна обољења плућа 

Asthma bronchiale – Aстма 

1415.Г.ПР. 5


СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ 

1. Стратегија развоја града Београда- нацрт, 2008. година 

2. РЗС- Попис становништва, домаћинстава и станова за 2002. годину 

3. Статистички годишњак Београда за 2009. годину, Завод за информатику и 


4. Стратегијa увођења чистије производње у Републици Србији, 2009. 

година 

5. Генерални план Београда за 2011. годину 

6. Регионални просторни план административног подручја Београда 

7. Стратегија за биолошку разноврсност Републике Србије са акционим 

планом - 2010 - 2017 - Нацрт - Београд, октобар 2010. године 

8. Национални програм заштите животне средине Републике Србије, 2010. 

година 

9. Стратегија пошумљавања подручја Београда, 2009. година 

10. Нацрт стратегије развоја енергетике града Београда, 2008. година 

11. Стратегија развоја туризма града Београда, 2008. година 

12. Стратегија развоја пољопривреде Града Београда до 2015. године 

13. Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2007. годину 

(Агенција за заштиту животне средине РС), Београд 2008. година 





16. Београд у бројкама, 2010. година- Завод за информатику и статистику 

17. Службени лист града Београда, број 27-908, Београд 2003. година 

18. Квалитет животне средине града Београда у 2002. години (Скупштина 

града Београда, -Секретаријат за заштиту животне средине, Регионални 

центар за животну средину за Централну и Источну Европу канцеларија у 

Србији и Црној Гори, Department for Food, Environment and Rural Affairs), 

Београд 2003. година 












града Београда, -Секретаријат за заштиту животне средине, Градски 

завод за јавно здравље, Regional Enviromental Centar), Београд 2007. 

година 




година 




година 



1415.Г.ПР. 1


година 

25. Квалитет воде купалишта “Лидо” на Дунаву и подавалских акумулација 

“Паригуз”- Ресник, “Бела река”- Рипањ и “Дубоки поток”- Барајево у 2004. 

години (Градски завод за јавно здравље Београд), Београд 2005. година 


“Паригуз” 

27. Ресник, “Бела река”- Рипањ и “Дубоки поток”- Барајево у 2005. години 

(Градски завод за јавно здравље Београд), Београд 2006. година 










31. Квалитет површинских вода на територији Београда у 2005. години 










36. Квалитет воде Језера на Ади Циганлији у 2005. години (Градски завод за 

јавно здравље Београд), Београд 2006. година 







40. Извештај о контроли квалитета изворске воде са јавних чесми на 

територији Београда у 2001. години (Градски завод за јавно здравље 

Београд), Београд 2002. година 
















1415.Г.ПР. 2










49. Пројекат „Утврђивање састава отпада и процене количине у циљу 

дефинисања стратегије управљања секундарним сировинама у склопу 

одрживог развоја Републике Србије“, Универзитет у Новом Саду, 

Факултет техничких наука, 2009. година 

50. Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године („Сл. 

гласник РС”, бр. 29/10) 

51. Стратегија заштите животне средине општине Нови Београд 2010-2015. 

године 

52. Индикатори животне средине у Републици Србији – креативни водич 


53. Енергетика, индустрија, туризам – животна средина у Србији – Извештај о 

стању у 2008. години (Агенција за заштиту животне средине РС) 

54. Зелена књига Електропривреде Србије (ЈП Електропривреда Србије), 


55. Заштита животне средине Електропривреда Србије (ЈП Електропривреда 

Србије), Београд 2009. година 

56. Годишњи извештај о испитивању за 2000. годину – Број дана преко ГВИ 

(Градски завод за јавно здравље Београд) 

















65. Годишњи извештај о испитивању за 2000. годину – Максималне дневне 

вредности (Градски завод за јавно здравље Београд) 











1415.Г.ПР. 3







74. Годишњи извештај о испитивању за 2000. годину – количина бензо (а) 

пирена у ваздуху Београда (Градски завод за јавно здравље Београд) 

















83. Годишњи извештај о испитивању за 2002. годину – просечне месечне 

вредности суспендованих честица у ваздуху Београда (Градски завод за 

јавно здравље Београд) 



















90. Годишњи извештај о испитивању за 2000. годину – просечне вредности 

аероседимената (Градски завод за јавно здравље Београд) 









1415.Г.ПР. 4









99. Извештај о стању загађености ваздуха на територији Београда у 2009. 

години (Градски завод за јавно здравље Београд) 

100. Извештај о испитивању квалитета ваздуха праћењем специфичних 

загађујућих материја пореклом од моторних возила у Београду током 

2008. године (Институт за јавно здравље Србије «Др Милан Јовановић 

Батут») 

101. Извештај о испитивању квалитета ваздуха праћењем специфичних 

загађујућих материја пореклом од моторних возила у Беогрдау током 

2009. године (Институт за јавно здравље Србије «Др. Милан Јовановић 

Батут») 

102. Полен – Животна средина у Србији – Извештај о стању у 2008. години 

(Агенција за заштиту животне средине) 

103. Квалитет ваздуха и праћење промене климе – Животна средина у Србији 

– Извештај о стању у 2008. години (Агенција за заштиту животне средине) 

104. Извештај о испитивању загађености земљишта на територији Београда у 

2001. години (Градски завод за јавно здравље Београд) 

















113. Радиоактивност животне средине у Београду у 2000. години (Институт за 

медицину рада и радиолошку заштиту «Др. Драгомир Карајовић») 













1415.Г.ПР. 5







123. Еколошки атлас Београда 

124. „Морбидитет становништва као последица девастације радне и животне 

средине“, Проф. Др. Раде Биочанин, мр. Синиша Алексић, 2009. година 

125. Комунална бука у Београду у 2005. години (Градски Завод за јавно 

здравље Београд) 











131. Генерални план Београда 2021. година (Службени Лист Града Београда, 

бр. 27/2003) 

1415.Г.ПР. 6

Polazne osnove za program zaÅ¡tite Å¾ivotne sredine

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?