Polazne osnove za program zaštite životne sredine

2.3.3 Минерална богатства
На територији града Београда налази се релативно разноврсно, а у економском
погледу веома значајно минерално богатство. Највећу вредност имају резерве
лигнита у Колубарском басену. Лежишта металичних минералних сировина су
експлоатисана у ближој и даљој прошлости-жива, олово, цинк сребро и злато.
Ниједна од ових сировина се већ дуже времена не експлоатише. Знатно мањи
значај има група неметаличних минералних сировина: ватросталне, опекарскокерамичке
и друге глине, кварцни пескови, шљунак, валутци и облутице алувијалног
кварца, дијатомити, алеврити и поједине врсте грађевинског и архитектонског
камена (кречњаци, мермерне брече, гранодиорити и друге силикатне стене,
пешчари). На основу просторног размештаја минералних сировина, територију града
Београда могуће је поделити на три зоне 1 :
1. Зона града Београда са широм околином до око 20 km према југу, где се из
неколико мањих лежишта производи камен и опекарска глина
("Стражевица");
2. Зона Колубарског угљеног басена и његовог обода, где се поред угља,
експлоатишу још и шљунак, кварцни песак, гранодиорит, кречњаци са
доломитима, алувијални кварцни облутци и валутице, опекарске и
ватростално-керамичке глине, и представља најзначајнију зону у погледу
рударске производње; и
3. Централна зона јужно од Рипња, где се експлоатишу ватростално-керамичке
глине, кварцни и други пескови, мермерна бреча.
Лежишта неметаличних сировина која су значајна за будући развој града су:
• Стражевица, са око 20.000.000 m³ квалитетног кречњака, од којих се сада
откопавају резерве од око 2.000.000 m³;
• Танасијевића брдо - Чибутковица у општини Лазаревац са резервама од
1.170.000 t кречњака и доломита;
• лежиште "Петка" у општини Лазаревац, са око 2.500.000 m³ кречњака; и
• остала лежишта - каменоломи кречњака у којима је престала експлоатација,
али који садрже одређене количине које је потребно истражити: Бели камен
код Велике Моштанице, Бела Река и Грабовац код Рипња, Влашко брдо код
Раље, Ђубрине код Парцана, Граб код Кораћице, Колбине код Рушња итд..
Поред тога што су економски веома исплативи, екплоатација тј. производња и
прерада минералних сировина припада групи великих загађивача животне средине.
То се посебно односи на активности у Колубарском угљеном басену.
Према истраживањима, на територији Београда налазе се различити геотермални
ресурси, који се могу користити за топификацију појединих делова града, изградњу
балнеомедицинских центара, туризам, као и за спорт и рекреацију. Делеви града,
као што сто су Нови Београд део Земуна, Борча и остала насеља у алувијалној
равни реке Саве и Дунава, могу да реше проблем грејања геотермалном енергијом.
2.3.4 Шумски ресурси
Генерална скупштина Уједињених нација прогласила 2011. годину као
Међународну годину шума на подизању свести о одрживом управљању, очувању и
одрживиом развоју свих врста шума.
1 Регионални просторни план административног подручја Београда-2002. година
1415.Г.ПР. 21