Polazne osnove za program zaštite životne sredine

3.4. САОБРАЋАЈ И ТРАНСПОРТ
Повећање броја возила у Београду значајно утиче на потрошњу необновљивих
извора енергије, чији нус продукти доводе до интензивног загађивања животне
средине, услед повећања густине саобраћаја.
Осим што је велико путно-железничко чвориште, Београд је и важно
међународно речно и ваздушно пристаниште, прaктично раскрсница путева
Источне и Западне Европе.
Изградњом вештачког језера и електранe "Ђердап" Београд је постао речно- морско
пристаниште. У његову луку долазе бродови из Црног мора, а пуштањем у саобраћај
канала Рајна – Мајна – Дунав, Београд се нашао у средишту најзначајнијег пловног
пута у Европи: Северно море – Атлантик – Црно море.
Преко територије Београда пролази осам магистралних путева. Од границе са
Хрватском до Ниша протеже се магистрални пут (аутопут) М-1.
Деоница од Шимановаца до Београда има међународну ознаку Е-70, а деоница од
Београда до Умчара Е-75. Укупна дужина аутопута на територији Београда
(Шимановци – Умчари) износи 66 km.
На територији Београда има и 29 регионалних путева, чија је укупна дужина 326,14
km, док се локални путеви протежу на 32 km.
Важан део саобраћајне мреже јесте и обилазница око Београда, која се протеже од
Батајнице до Бубањ потока, у дужини од 47 km. Изградња прве деонице, од
Батајнице до Добановаца (9,7 km), почела је 2003. године, а представља везу
путних праваца Београд – Нови Сад – граница са Хрватском. Друга деоница (37,3
km) већим делом је завршена и протеже се од Добановаца до Бубањ потока, преко
Сурчина, Остружнице, Орловаче и Белог потока.
Међутим, саобраћајна инфраструктура свих видова саобраћаја није задовољавајућа.
У посебном лошем стању се налази железничка инфраструктура због неодржавања,
док су возна средства технички застарела. У друмском саобраћају, највећи
проблеми се односе на лоше одржавање постојеће инфраструктуре и низак ниво
безбедности саобраћаја. За разлику од железнице, чији је удео у путничком и
теретном саобраћају знатно смањен последњих година, друмски транспорт је у
сталном порасту, што је довело до повећања емисије гасова у ваздуху. Луке
углавном немају одговарајућу инфраструктуру и систем заштите животне средине.
3.4.1 Градски саобраћај
Јавни градски превоз у Београду обухвата превоз аутобусима, трамвајима и
тролејбусима. Возила за превоз путника су у власништву Градског саобраћајног
предузећа (ГСП Београд) или приватних предузећа.
3.4.1.1 Аутобуси
ГСП Београд је у власништву града, па се ови аутобуси често називају и "градским".
ГСП Београд је било једино предузеће које се бавило превозом становништва до
средине 90-их година, када су званично прихваћени и остали превозници, такозвани
"приватни". На нивоу града постоји 112 дневних и 22 ноћне линије.
1415.Г.ПР.
65