Polazne osnove za program zaštite životne sredine

3. ПРИВРЕДНИ СЕКТОРИ (ДЕЛАТНОСТИ) – ПРИТИСЦИ
Привредни потенцијал Београда чине 50.594 привредних друштава и преко 55.000
предузетника.
У структури привреде, посматрано по важнијим економским индикаторима (укупан
приход, добит), доминантно је учешће индустрије, трговине, финансијских и других
услуга, саобраћаја, телекомуникација и грађевинарства. Са учешћем у друштвеном
производу и у броју запослених, од преко 30%, Београд има одлучујући утицај на
привредни живот Србије и представља индустријски најразвијенију зону у земљи. То
је предност, али и обавеза, да реализујући позитивне промене у привредном и
укупном животу утиче на бржи развој и виши стандард живота.
Привреда се сматра основним вештачким (андрогеним) извором загађења животне
средине. Загађење ваздуха, воде и земљишта на територији Града Београда потиче
од многобројних извора, а главни су велика концентрација становништва,
индустрија, енергетика, пољопривреда, саобраћај, туризам и др. Нетретиране
индустријске и комуналне отпадне воде, процедне воде из депонија и сметлишта,
као и дренажне воде из пољопривреде, представљају кључне изворе загађења вода
у Београду.
Главни извори загађивања ваздуха су термоелектране, топлане, рафинерија нафте,
хемијска индустрија, саобраћај, депоније отпада, итд.
Квалитет земљишта угрожен је неадекватним одлагањем отпада, експлоатацијом
минералних сировина, контаминацијом из индустријских комплекса, саобраћајем,
неконтролисаним корићењем ђубрива и пестицида у пољопривреди и слично.
У широј зони Београда лоцирана су три најснажнија комплекса хемијске индустрије
(Панчево, Шабац и Барич), интензивна површинска експлоатација лигнита
(Лазаревац), производња енергије (Обреновац, Велики Црљени).
Степен загађења и други неповољни утицаји на животну средину нису хомогено
распоређени на подручју града, већ зависе од локалних природних услова и
антропогених чинилаца.
Индустријска производња доприноси загађењу животне средине на више начина, а
њен негативан утицај и њен допринос загађењу животне средине огледа се у
емисијама загађујућих материја, високом степену генерисања отпада, примени
застарелих технологија, ниској енергетској ефикасности, нерационалном коришћењу
сировина.
Велики број постројења је генерално у лошем техничком стању, а општи проблем
представља слаба оптимизација процеса и одржавања, недостатак опреме и
постројења за смањење загађења (нарочито постројења за третман отпадних вода,
отпадних гасова) и неадекватно управљање отпадом.
Већина индустријских предузећа није увела систем управљања заштитом животне
средине, нити је примењен концепт најбољих доступних техника (Best Available
Techniques, BAT), као основе за добијање интегрисане дозволе. Велики проблем је и
непостојање стратегије и подстицајних мера за увођење чистије производње и
непостојање ефикасне стимулативне политике за смањење индустријског загађења.
У процесима приватизације нису разрађени механизми за решавање проблема
наслеђеног загађења, тј. штете нанете животној средини и испуњавање обавеза
заштите животне средине.
1415.Г.ПР. 38