Polazne osnove za program zaštite životne sredine

Водоток је већ дужи низ година веома загађен како у физичко-хемијском, тако и у
микробиолошком погледу. Ситуација је глобално посматрано погоршана у односу на
2008., а практично иста као 2005., 2006. и 2007. године.Често велико микробиолошко
загађене воде Колубаре онемогућава коришћење ових вода за наводњавање
повртарских култура. У 2010. години дошло је до минималног побољшања квалитета
воде реке Колубаре.
Квалитет воде канала Галовица
Превођењем вода канала Петрац у Галовицу, непосредно пре ушћа, сливно
подручје канала Галовица обухватило је практично највећи део југоисточног Срема,
од падина Фрушке горе до Саве. Галовица је постала по сливу један од највећих
канала југоисточног Срема, а за Београд свакако најзначајнији, јер својим доњим
током пролази кроз ужу зону санитарне заштите изворишта београдског водовода.
Галовица је повезана са разгранатом мрежом дренажних канала, који пролазе кроз
неколико општина, и дренирају површину од преко стотину хиљада хектара, тако да
се у сливу налазе бројна насеља, фарме, индустријски, занатски и складишни
објекти, као и интензивно обрађиване пољопривредне површине. У канал
повремено доспева велика количина санитарних и технолошких отпадних вода, што
погоршава квалитет вода.
Табела 37. Квалитет воде канала Галовица у периоду од 2005–2010. године
Изван II Изван II класе квалитета због измењених
Број У II класи
класе
параметара
узетих речних
речних
узорака вода
Само
вода
микробиолошки
Година
Бактериолошки
и физичкохемијски
Само
Физичкохемијски
2005. 10 0 10 4 6 0
2006. 10 0 10 7 3 0
2007. 10 0 10 5 4 1
2008. 10 0 10 4 6 0
2009. 10 0 10 3 7 0
2010. 20 0 20 1 19 0
Извор: Градски завод за јавно здравље – Београд
У 2010. години узето је 20 узорака, али као и претходних година ни један од узорака
није био у II класи речних вода, тј. водама које се могу користити за узгој риба,
рекреацију, напајање стоке или наводњавање повртарских култура које се користе у
сировом стању.
Квалитет воде Топчидерске реке
У чеоном делу слива Топчидерске реке изграђене су акумулације “Бела река” и
“Паригуз”, на истоименим потоцима, због њеног изразито бујичног карактера, ради
регулисања протицаја, спречавања поплава и што је изузетно важно, обезбеђења
минималног гарантованог протицаја, тзв. “биолошког минимума”, у сушном периоду
године.
Синоним за изразито загађен водоток у Београду је већ више деценија Топчидерска
река. Санитарне отпадне воде из бројних нелегалних стамбених објеката у
приобаљу и сеоских домаћинстава, као и технолошке отпадне воде из индустрије
раковичког басена се непречишћене изливају у овај водоток. Стање се није
променило на боље у транзиционом периоду, чак се у појединим аспектима и
погоршало. У доњем току Топчидерска река је на потезу од Раковице до ушћа
“окована” бетоном, тако да је изгубила карактеристике природног водотока и већ
више од 30 година, представља отворени колектор за отпадне воде.
128