Polazne osnove za program zaštite životne sredine

• Колики су трошкови санације проблема у животној средини Београда
• Који су извори финансирања
• На који начин се обезбеђује „живот“ Програма
• Како обезбедити повезаност са другим програмима и плановима као и
интеграцију у стратешка документа
Програм подразумева планирање и управљање заштитом животне средине града
Београда. Програм усваја Скупштина Града Београда, за период од десет година.
Програм се реализује акционим и санационим плановима које доноси
Градоначелник за период од пет година. Акциони план представља инструмент за
имплементацију Програма, којим се разрађују регулаторне и институционалне
активности, активности мониторинга, студије, економски и финансијски инструменти,
информисање, образовање, руковођење и капиталне инвестиције.
Концепција заштите животне средине садржана у Програму, заснива се на
опредељењу за одрживи развој Београда, при чему се одрживост не схвата као
визија, нити као неко пожељно стање града, већ као креативан процес
успостављања равнотеже између природних ресурса и урбаних функција града.
При изради Програма успоставља се активна политика превентивне заштите
животне средине, која подразумева процењивање еколошког учинка свих решења и
активности Програма, што није само услов за унапређење квалитета живота, већ и
значајан подстицајни фактор економског развоја.
1.2 ПОЛИТИКА И ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Све до шездесетих година ХХ века ни једна држава у Европи није имала јасно
одређену политику која се односила на проблеме очувања животне средине. Тек на
конференциjи УН о животној средини (Стокхолм, 1972 година) иницирано је
оснивање Програма Уједињених Нација за животну средину. Тиме је код већине
држава, међу којима су и садашње чланица ЕУ, развијена свест о вези између
животне средине и економског развоја, па су оне убрзо отпочеле заједничко
деловање у креирању стандарда којима би заштитиле животну средину. Од великог
значаја за развој политике заштите животне средине је глобални план, Агенда 21,
усвојена на Самиту у Рију (1992. године), којом су препознати основни проблеми
утицаја људских активности на околину, установљени њихови узроци и предложене
активности за њихово решавање.
По принципу ''Мисли глобално-делуј локално'', заједно са Агендом 21 готово свим
светским градовима послат је и позив да заједно са својим становницима подстакну
разговоре о одрживом развоју и израде конкретне планове деловања. Идеја водиља
је била да одрживи развој мора да се одвија управо тамо где људи живе– дакле, у
градовима и општинама.
Активност града Београда у области заштите животне средине је заснована на
принципима превентивних мера, по систему да штету, коју трпи животна средина,
треба у највећој могућој мери зауставити на свом извору и да је основни принцип да
загађивач плаћа насталу штету. Законом о заштити животне средине („Службени
Гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) је утврђена могућност кривичне одговорности
загађивача. Као тело које прати и сакупља информације о свим питањима у вези са
заштитом животне средине делује Министарство животне средине и просторног
планирања и Агенција за заштиту животне средине Републике Србије.
1415.Г.ПР. 3