Polazne osnove za program zaštite životne sredine

до њиховог смањења у другим општинама (Гроцка, Земун, Звездара, Лазаревац,
Младеновац, Обреновац, Чукарица).
Градске шуме су:
• Звездара,
• Бањичка шума,
• Кошутњак са Топчидером,
• Степин луг
• Торлак, Јајинци,
• Миљаковачка шума,
• Макиш са Адом Циганлијом,
• Шуме уз аутопут Београд-Загреб до Сурчина,
• Сремачки рит,
• Горица,
• Липовица,
• Авала,
• Трешња,
• Космај,
• Обреновачки забран,
• Бојчинска шума.
Површина шума по становнику по општинама је веома различита и креће се од 0,0
ha на Савском венцу, до 0,23 ha у Барајеву и Сопоту. Од укупне обрасле површине
државних шума састојине високог порекла износе 11,17%, вештачки подигнути
засади 42,72%, културе четинара 5,50%, изданачке шуме 40,25% и састојине
мешовитог порекла 0,36%. Високе шуме које су у приватном власништву, чине око
20,0%, од укупне обрасле површине. Доминирају средњодобне састојине, а
доминантна старост је око 60 година. Очуване састојине у укупном државном фонду
покривају 88,60%, разређене 9,59%, а деградиране 1,81%.
Генералним планом Београда предвиђа се повећање зелених површина у
Београду, са 11.365,27 ha (2001. године), на 20.409,91 ha (2021. године), чиме се
значајно повећава просек површина шума по становнику.
Од укупне обрасле површине државних шума састојине високог порекла чине
11,17%, вештачки подигнути засади 42,72%, културе четинара 5,50%, изданачке
шуме 40,25% и састојине мешовитог порекла 0,36%.
Посечена дрвна маса лишћара у 1998. години износила је 61.496 m³, а четинара 230
m³. У 2005. години 87.383 m³ лишћара и 119 m³ четинара. Искоришћавање шума у
производне сврхе може да доведе до деградације шумског фонда ако обим сече
није заснован на принципу који обезбеђује и гарантује континуитет газдовања, како
посечена дрвна маса не би била већа од прираста. Континуитет газдовања
обезбеђује и побољшање стања шума у квалитативном смислу и њихову биолошку
стабилност.
1415.Г.ПР. 120