Polazne osnove za program zaštite životne sredine

повољне услове за савремену пољопривредну производњу (клима, пољопривредно
земљиште, водотокови, развијена прерађивачка индустрија). Од укупног броја
становника само 2,3% се бави пољопривредом, иако територија Града располаже са
великим површинама плодног земљишта, као и повољним природним условима за
бављење пољопривредом. Пољопривредна производња има стратегијски значај за
снадбевање Београда прехрамбеним производима, уз ресурсе којим обилује шира
околина (Војводина и Шумадија).
2.3.2 Водни ресурси
Воде су један од најзначајнијих ресурса града Београда. Простор београдских
општина пресеца река Дунав (50 km) и река Сава (30 km), као и њихове бројне
притоке. На Слици 6. приказана је хидрографска мрежа ширег подручја Београда.
Дунав је на другом месту у Европи по величини. Протиче територијом града
Београда у дужини око 50 km, што чини 12 % укупног тока кроз Србију. При проласку
кроз Београд, Дунав има карактеристике равничарске реке са максималном
ширином од 1 km и дубином од 19 m. Брзина тока се креће од 3,5 до 4 km/h. У
кориту Дунава формиране су аде (Ратно острво, Ивково острво, Грочанска ада).
Подручјем Београда река Сава (укупне дужине 945 km) протиче у дужини од 30 km
узводно од Обреновца до Ушћа. Протицај Саве код Београда износи 1.772 m³/s. Уз
корито реке Саве, на читавом њеном току кроз Београд, урађени су одбрамбени
насипи.
Посебно су карактеристичне десне обале Саве и Дунава (шумадијски део), које
обухватају надморске висине од 69 до 300 m, јер кроз овај део територије протиче
више бујичних токова, различитих величина и значаја. Они представљају природне
реципијенте површинских вода Београда: Железничка река, Топчидерска река,
Миријевски поток, Манастирски поток, река Болечица и др. Последица режима
бујичних токова је појава наглих и честих поплавних вода, што је условило и начин
уређења њихових токова у оквиру непосредне градске територије. На ужем подручју
Града, кишне воде се одводе системом колектора, чији главни правци одговарају
топографским сливовима некадашњих потока. Тако и колектори носе имена потока:
Мокролушки, Кумодрашки, Дубоки поток, Чубурски и Булбулдерски.
Приобални терени дуж Саве и Дунава и њихових притока су највећим делом ниски,
изложени штетном дејству вода. Квалитет и прописани стандарди подземних и
речних вода су у сталном погоршању због присуства отпадних (фекалних и
индустријских) и загађених атмосферских вода. На подручју ГУП-а, од око 115 km
обала, изграђено је око 29 km обалоутврда и кејева, са тежиштем на уже градско
подручје. На левој обали Саве и Дунава (сремски и банатски део) има мање
природних водотокова, а због конфигурације терена и система заштите од великих
вода, главни је реципијент мрежа мелиорационих канала, чије се воде преко црпних
станица препумпавају у Дунав. Главни токови су: Галовица, Петрац, Визељ,
Каловита и Сибница.
Тамиш, највећа лева притока Дунава на овом подручју, је типично равничарска река,
са честим меандрирањем и плављењем околног терена. При свом максималном
водостају Дунав не може да прими све воде Тамиша, услед чега вода плави околни
терен.
Колубара је највећа и водом најбогатија десна притока Саве, на територији
Београда, која се улива у зони санитарне заштите изворишта водовода Обреновац.
Десетак километара низводно од ушћа почиње зона заштите изворишта београдског
1415.Г.ПР. 18