Polazne osnove za program zaštite životne sredine

Емисија загађујућих материја из даљинских извора топлоте у атмосферу, врши се
преко димњака чије су висине od 70 до 140 m за топлане већих капацитета, док су
димњаци локалних котларница углавном нижи од 20 m. Утицај топлана већих снага
је мањи, због веће висине димњака која обезбеђује да концентрације азотних оксида
у околном ваздуху (имисије) буду у дозвољеним границама. Утицај ових извора на
загађење ваздуха манифестује се на удаљености од неколико километара од
извора, у правцима струјања ваздуха.
Утицај димних гасова из локалних котларница на квалитет ваздуха је ограничен на
подручје у непосредној околини самог извора (до удаљености од неколико стотина
метара), па у околини котларница често долази до прекорачења дозвољених нивоа
имисионих вредности концентрација за поједине загађујуће материје.
3.2.3 Рударство
Једина рударска активност на територији Града Београда односи се на експоатацију
лигнита на површинским коповима Рудардског базена „Колубара“ у Лазаревцу.
Рударски басен „Колубара” је највећи произвођач угља у „Електропривреди Србије”.
Око 52% укупне електричне енергије у Србији годишње се произведе на бази
колубарског лигнита. Садржај сумпора у лигниту РБ „Колубара“ износи 0,5%.
Лигнит има ниску топлотну моћ. Годишње се на четири Колубарска копа извади око
30 милиона тона угља. Експлоатација се врши роторним багерима, а лигнит
системом трачних транспортера одлази до Дробилане, па потом за термо
капацитете.
Највећи проблем експоатације лигнита у РБ „Колубара“ је застарела технологија
експлоатације и дотрајалост постројења и механизације у области вађења и
припреме минералних сировина.
Највеће загађење ваздуха на површинским коповима угља дешава се при
откопавању, транспорту и претовару угља и јаловине. Нарочито су велики
загађивачи ваздуха одлагалишта јаловине – обзиром на то да садрже велике
количине песка или других растреситих материјала. До загађења ваздуха на
коповима долази и при раду рудничке механизације, када се емитују штетни гасови
(азотни оксиди, угљен-моноксид и сумпор-диоксид).
При производњи угља, посебно код површинске експлоатација, каква је у РБ
„Колубара“, долази до деградације великих површина земљишта.
Последњих година доста тога је учињено у области заштите животне средине на
површинским коповима угља.
Као мере заштите ваздуха, примењују се одговарајућа техничка решења за
транспорт и претовар, биолошка рекултивација одлагалишта јаловине и
деградираних површина земљишта на површинским коповима, као и озелењавање и
одржавање зелених површина, а води се рачуна и о употреби механизације са
смањеном емисијом штетних гасова.
Обавеза онога ко газдује природним ресурсом, у овом случају ЕПС-а, јесте да
деградирано земљиште приведе првобитној намени. Стога се у ЕПС-у спроводе
мере заштите земљишта на коповима угља, а то су техничка и биолошка
рекултивација земљишта. На јаловиштима се саде врсте које на њима најбоље
успевају: багрем, јавор, бреза, црни бор, јела и друге.
1415.Г.ПР.
53