Polazne osnove za program zaštite životne sredine

индустријске активности, неадекватних одлагалишта отпада, рудника, на местима
различитих еколошких инцидената.
Извори загађења земљишта који су последица људских активности у основи се
могу сврстати у три групе:
1. Отпадне воде као загађивачи земљишта:
• Индустријске отпадне воде;
• Загађене воде са пољопривредних газдинстава (загађење минералним
ђубривима, органско загађење, хемијска средства за заштиту биља);
• Отпадне воде из домаћинстава.
2. Загађење земљишта пореклом из атмосфере (контаминација земљишта
спирањем падавинама или директном седиментацијом):
• Емисија из индустријских и технолошких процеса;
• Емисије услед сагоревања фосилних горива (енергетска постројења,
индивидуална ложишта, индустрија);
• Емисије пореклом од моторних возила;
• Емисије од сагоревања супстанци органског порекла.
3. Чврсти отпад различитог порекла.
Експлоатација минералних сировина, посебно на површинским коповима, доводи до
потпуне деградације земљишта.
У Београду је ова појава нарочито изражена у Колубарском басену, где се врши
експлоатација лигнита који лежи испод најквалитетнијих земљишта. Систематско
праћење загађености земљишта врши се у циљу процене стања земљишта, пре
свега у зонама санитарне заштите београдског водовода у циљу мониторинга
ефеката загађења земљишта на пољопривредне културе, у циљу праћења трендова
загађења по градским зонама са евалуацијом вишегодишњих трендова загађења.
Параметри помоћу којих се прати стање и загађеност земљишта су: pH, влага,
укупан азот по Кјелдалу, укупан фосфор, растворљиви сулфати, пестициди,
полициклични ароматични угљоводоници (PAH), полихлоровани бифенили (PCB),
укупни угљоводоници C 10 -C 40 , кадмијум (Cd), aрсен (Аs), олово (Pb), цинк (Zn), никл
(Ni) и хром (Cr). Узорковање земљишта се обавља са дубине од 0,10 до 0,5 m.
4.6.1 Тешки метали у земљишту
Тешки метали се природно налазе у земљишту, у одређеним концентрацијама и
воде порекло од матичне стене, односно супстрата на којем је земљиште настало.
Међутим повећане концентрације неких елемената и њихово присуство у
површинским слојевима земљишта последица су људских активности. Знатан део
тешких метала доспева у земљиште као последица саобраћаја, као и применом
хемијских средстава у индустријским и пољопривредним производним процесима.
Извори уношења тешких метала у земљиште могу да буду и нека минерална
ђубрива и пестициди. Многи тешки метали уносе се средствима за заштиту биљака,
а градско смеће (комунални отпад) се све више помиње као потенцијални извор
ових елемената. Анализа резултата испитивања земљишта врши се поређењем са
максималним дозвољеним концентрацијма (МДК) тешких метала прописаним у
175