Polazne osnove za program zaštite životne sredine

На територији Београда шуме заузимају 13.513 хектара и о њима се брине Шумско
газдинство „Београд“, које послује у саставу ЈП „Србијашуме“. У београдским
шумама највише има јасена, цера, букве, јавора и багрема. На ужем градском
подручју простире се 19 парк шума на 732,50 хектара. Највеће су Звездарска,
Кошутњак и Бањичка шума. У Београду има и 64 јавна парка укупне површине
358,51 хектара. Најпознатији су Калемегдански парк, Топчидерски парк,
Ташмајдански парк, Парк пријатељства, Хајд парк и Пионирски парк. Јавно
комунално предузеће „Зеленило-Београд“, поред парк-шума и паркова, на
територији градских општина одржава још 2.236,42 хектара јавних зелених
површина, 67.063 стабла у дрворедима и 2.474 жардињера са сезонским цвећем.
У 2005. години дошло је до повећања укупне шумске површине у појединим
општинама (Барајево, Вождовац, Нови Београд, Палилула, Раковица, Сопот), али и
до њиховог смањења у другим општинама (Гроцка, Земун, Звездара, Лазаревац,
Младеновац, Обреновац, Чукарица).
Градске шуме су:
• Звездара,
• Бањичка шума,
• Кошутњак са Топчидером,
• Степин луг
• Торлак, Јајинци,
• Миљаковачка шума,
• Макиш са Адом Циганлијом,
• Шуме уз аутопут Београд-Загреб до Сурчина,
• Сремачки рт,
• Горица,
• Липовица,
• Авала,
• Трешња,
• Космај,
• Обреновачки забран,
• Бојчинска шума.
На широј територији града има 14 јавних паркова, а њихово одржавање поверено је
општинским комуналним предузећима, која истовремено брину и о осталим јавним
зеленим површинама. Први јавни парк уређен је 1860. године на углу улица Кнеза
Милоша и Немањине, а назван је Финансијски парк.
Генералним планом Београда предвиђа се повећање зелених површина у Београду,
са 11.365,27 ha (2001. године), на 20.409,91 ha (2021. године), чиме се значајно
повећава просек површина шума по становнику.
Стратегија пошумљавања предвиђа повећање укупне површине под шумама, пре
свега, на рачун грађевинског подручја насеља, да би се очувало квалитетно
пољопривредно земљиште и шуме и створили услови за стварање рекреативних
подручја, нарочито на територији рубних општина (Барајево, Младеновац, Сопот,
Сурчин). Стратегија пошумљавања предвиђа формирање заштитног зеленог
прстена око градског подручја и његово повезивање путем зелених коридора са
зеленилом на ужој градској територији.
1415.Г.ПР. 22