Polazne osnove za program zaštite životne sredine

4.2. ИЗБОР CORE SET ИНДИКАТОРА ПО РЕСУРСИМА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ПРЕДЛОЖЕН ОД СТРАНЕ ЕЕА КАО И АГЕНЦИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Информисање о стању животне средине је важан фактор у процесу управљања
заштитом животне средине. Континуална контрола и праћење стања животне
средине (мониторинг животне средине) законска су обавеза Републике Србије што
је дефинисано Законом о заштити животне средине ( „Службени гласник РС“ 135/04
и 36/09).
Мониторинг животне средине представља систематско мерење, испитивање и
оцењивање индикатора стања и загађења животне средине, односно праћење
параметара животне средине, њених појединачних сегмената (вода, ваздух,
земљиште, биодиверзитет итд.). На основу доступних података са мерних места о
стању животне средине добија се увид у промене квалитета и квантитета животне
средине, емисију загађујућих материја и коришћење природних ресурса, што је од
посебног значаја и у реализацији Програма заштите животне средине на територији
Београда.
Програм има за циљ да прикаже стање животне средине на територији града
Београда које је базирано на доступним подацима из различитих извора,
прорачунима и стручним анализама добијених података. Програм даје процену како
тренутног стања животне средине тако и препоруке у циљу побољшања постојећег
стања и ублажења све присутнијих притисака на животну средину, спровођењем
адекватних мера.
Индикатори животне средине су креирани по DPSIR моделу који проистиче из
методологије Европске агенције за заштиту животне средине (EEA). DPSIR модел
представља општи оквир за организацију система информисања о стању животне
средине.
Важну улогу у овом моделу имају индикатори животне средине који осликавају
узрочно последичне везе између животне средине и људских активности (Слика 13).
У оквиру овог модела разликују се следећи индикатори: покретачи, тј. (Driving
Forces) – (D): основни покретачки механизми негативних утицаја (потрошња
финалне енергије по секторима, путнички саобраћај, робни саобраћај,
пољопривреда, индустрија, шумарство, коришћење и управљање водама...),
притисци, тј. (Pressures) - (P): директна последица деловања покретачких
механизама (прекорачење и коришћење супстанци које оштећују озонски омотач,
коришћење ресурса за водоснабдевање итд.), стање, тј. (State) - (S): указују на
постојеће стање животне средине (диверзитет врста, прекорачења граничних
вредности имисије, глобална и европска температура, потрошња кисеоника у
рекама, нутријенти у водама, квалитет вода на купалиштима итд.), утицај, тј.
(Impact) - ( I ): последица притиска на животну средину (угрожене и заштићене
врсте), индикатори реакције тј. (Responce) - (R): описују мере, инвестиције и друге
реакције на промене стења животне средине (заштићена подручја, подручја под
органском пољопривредом, прогрес у управљању контаминираним подручјима,
пречишћене отпадне воде, укупни енергетски интезитет итд.).
Од посебног значаја су и индикатори одрживог развоја и то еколошки отисак –
(Ecological Footprint ) и отисак воде - (Water Footprint).
Основни циљ примене индикатора у заштити животне средине, јесте сумирање
великог броја мерења и података у ограничени број најзначајнијих информација из
области заштите животне средине. Главна снага индикатора лежи у чињеници да
1415.Г.ПР. 88