Polazne osnove za program zaštite životne sredine

пољопривреде, сточарства, шумарства и ловства у укупном ДП Београда је мали и
од 1995. године налази се у сталном паду.
Сточарска производња на територији града Београда има велики значај, који се
огледа пре свега кроз производњу сточарских производа који служе за исхрану
становништва (млеко, месо, јаја). Сточарство је значајно и као сировинска основа за
прехрамбену индустрију.
Развој сточарства је од значаја и за развој пратећих индустрија - производње сточне
хране, индустрије машина и опреме за пољопривредну производњу и сл.
Зависно од природних услова, структуре коришћених пољопривредних површина,
економске ситуације и структуре становништва, које утичу на развој сточарства, у
неким општинама су у мањој или већој мери развијене поједине линије сточарске
производње (говеда, свиња живине). На основу података из Републичког завода за
статистику, говедарство је на територији Београда најзаступљеније у општини
Палилула, највећи број оваца се узгаја на територији Лазаревца, док је у општини
Обреновац највећи број свиња и живине. На територији општина Врачар, Нови
Београд, Савски венац и Стари град не постоји сточарска производња.
У Табели 11. дат је приказ учешћа ДП пољопривреде, сточарства, шумарства и
ловства у укупном ДП Београда од 2001 до 2005. године.
Табела 11. Учешће ДП пољопривреде, лова и шумарства у ДП Града Београда,
2001-2005. (%)
Година
Учешће ДП пољопривреде, сточарсва, шумарства и ловства
у укупном ДП Београда, %
2001. 6,2
2002. 4,3
2003. 3,8
2004. 3,4
2005. 3,3
Извор: Стратегија развоја пољопривреде Града Београда до 2015. године
Највећи део ДП пољопривреде града Београда се остварује из приватне својине,
која има све већи значај за формирање друштвеног производа пољопривреде.
Основна карактеристика вишедеценијског стања пољопривреде Србије, а самим тим
и пољопривреде Београда, јесте економска девастација и стално смањење дохотка
пољопривредних произвођача. Разлози минорног учешћа пољопривреде у укупном
ДП Београда су ниска профитабилност сектора, нестабилни економски и климатски
услови за производњу, неповољна аграрна структура, одсуство стандарда
квалитета и државних субвенција неопходних за пласман пољопривреднопрехрамбених
производа на ино-тржиштима.
У домену пољопривредне механизације свеприсутан проблем на нивоу Републике,
је изражена старост трактора, која се крајем прошлог века процењивала у државном
сектору на више од 15 година, односно више од 18 година у приватном сектору. У
Београду се у периоду од 2000-2007. године бележи раст броја готово целокупне
пољопривредне механизације. Приметно је увећање како броја тракторских
прикључака, тако и остале прикључне механизације, што се повољно одражава на
степен њихове искоришћености. Пољопривредни произвођачи схватају да низак
ниво опремљености газдинстава механизацијом представља ограничавајући фактор
развоја пољопривреде.
1415.Г.ПР.
58